17

KAKO POBEDITI PRISILNE MISLI?

Prisilne misli - to su misli preko kojih nam dolaze la`ne ideje, koje poku{avaju da zagospodare nama. Svakoga dana, na{a svest biva podvrgnuta wihovim aktivnim napadima. To nas ometa da trezveno sagledamo situaciju, da pravimo planove i da verujemo u wihovo ostvarewe; zbog tih misli nam je te{ko da se usredsredimo i da na|emo alternativu za prevazila`ewe prob-lema, te misli iznuruju, a ~esto dovode i do o~ajawa, koje za posledicu ima pojavu misli o samoubistvu. Evo nekih misli koje dovode do `eqe da ~ovek okon~a sa sobom: Svet je u`asan, pun zla, veoma je malo dobrih qudi / Niko te ne voli / Tvoj polo`aj je bezizlazan / Stra{no je `iveti / Ne}e{ uspeti da postigne{ u `ivotu ono {to si hteo... / Nikada ne}e{ biti sre}an... / Sa-moubistvo je jedini izlaz / Zavr{i sa sobom, sjedini}e{ se sa voqenim ~ove-kom, koji je ve} TAMO. I tome sli~no. One prodiru u na{u svest. Ne pu{taju nas ni na jedan sekund. Teraju nas da patimo u mnogo ve}oj meri nego {to to iziskuju sami doga|aji koji su izazvali krizu. Postoji niz psihi~kih obo-qewa (depresija organskog porekla, {izofrenija i dr) u kojima, u kompleksu simptoma, prisustvuju i prisilne misli. Kod takvih oboqewa je terapija le-kovima jedina pomo}. U tom slu~aju, neophodno je obratiti se lekaru - psihi-jatru, za odre|ivawe terapije. Me|utim, ve}ina qudi koji stradaju od prisil-nih misli, prilikom pre`ivqavawa du{evne krize, nemaju psihopatolo{ke poreme}aje. ... Sa nau~nog gledi{ta, prisilne misli su - neprestano ponavqawe nepo`eqnih fantazija i te`wi, sumwi, `eqa, se}awa, strahova, dela, ideja itd, od kojih je nemogu}e izbaviti se naporom voqe. Realni problem u tim mislima se preuveli~ava, uveli~ava, izvr}e. ... Delotvorno sredstvo borbe sa prisilnim mislima kod psihi~ki zdravog ~oveka postoji. ...- Prihvatite postojawe prisilnih misli i neophodnost izbavqewa od wih! Prihvatite da te misli nisu va{e, da su one posledica spoqa{wih napada ne~istih sila na vas. Sve dok budete smatrali prisilne misli svojima, ne}ete mo}i da uradite ni{ta da im se suprotstavite i da preduzmete mere za wihovu neutralizaciju. ...- Preuzmite odgovornost za sebe. @elim da napomenem da, kada primamo prisilne misli spoqa i kada, pod wihovim uticajem, vr{imo odre|ene

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 15. OKTOBAR 2017, GODINA 19, BR. 5

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18

postupke, tada i snosimo odgovornost za te postupke i wihove posledice. ...- Preusmerite pa`wu! Boqe je preusmeriti pa`wu na druge stvari koje poma`u da se efikasno izborite sa tim nametqivim mislima. Pa`wu mo`ete preusmeriti na pomo} qudima, stvarala~ku delatnost, dru{tvenu delat-nost, rad u doma}instvu. Na{i preci su smatrali da je za odagnavawe prisilnih misli vrlo efikasno baviti se korisnim fizi~kim radom.- Nemojte se baviti negativnim autosugestijama, po-

navqaju}i u sebi te misli! Svima je dobro poznata mo} autosugestije. Ona nekada mo`e pomo}i u veoma te{kim slu~ajevima. Wome se mogu smawiti bolovi, le~iti psihosomatska oboqewa, zna~ajno poboq{ati psiholo{ko stawe. Zahvaquju}i svojoj jednostavnosti, koristi se u psihoterapiji jo{ od davnina. Na `alost, ~esto se mo`e videti autosugestija i sa negativnim mislima. ^ovek, koji je upao u kriznu situaciju, u sebi i naglas neprestano nesvesno izgovara tvrdwe koje ne samo da mu ne poma`u da iza|e iz krize, ve} i pogor{avaju stawe. ... Izmenite tvrdwu u direktno suprotnu i ~esto je ponavqajte, po mnogo puta. Npr. ako stalno mislite i govorite da je razvo-dom zavr{en va{ `ivot, onda po sto puta pa`qivo i jasno izgovarajte da se `ivot nastavqa i da }e svakim danom biti sve boqe i boqe. ... Vi }ete realno osetiti dejstvo, i to veoma brzo. Pri sastavqawu pozitivnih tvrdwi, izbega-vajte negacije. Ne: Ne}u u budu}nosti biti usamqena, ve}: Ja }u u budu}nosti ipak biti sa voqenim ~ovekom. Veoma je va`no da pravilno formuli{ete tu tvrdwu ... Nemojte sastavqati tvrdwe za ono {to nije dosti`no, niti eti~no. Ne treba sa~iwavati i koristiti one misli koje podsti~u gordost. ... - Prisilne misli imaju jednu osobinu: {to im se vi{e suprotstavqa{, one te sa ve}om snagom napadaju. U psihologiji je opisan fenomen Belog majmuna, koji dokazuje te{ko}e borbe sa spoqa{wim uticajem unutar svesti. Su{tina fenomena je: kada jedan ~ovek govori drugome: Nemoj misliti o belom maj-

munu, upravo o belom majmunu }e on i po~eti da misli. Aktivna borba sa prisilnim mislima dovodi do takvog istog rezultata. [to vi{e sebi govori{ da }e{ se izboriti, tim mawe to uspeva{. ... Ne treba stupati sa tim mislima u borbu, ve} prosto preusmeriti svoju pa`wu sa wih na ne{to drugo, prijatnije. ^im preus-merimo svoju pa`wu i ignori{emo prisilne misli, one na neko vreme gube svoju silu. ...- Najsna`nije oru`je protiv prisilnih misli je - molitva. ... U to mo`e da se uveri svako, i to veoma brzo. Za to uop{te ne mora{ da bude{ monah. ... Ako je su{tina prisilnih misli: ropot, gordost, odsustvo `eqe da se prihvate okolnosti u kojima smo se na{li, onda

Pomisao je nalik lopovu koji ti prilazi - i ti

mu otvara{ svoja vrata, uvodi{ u dom, po~iwe{

razgovor sa wim, a zatim te on pokrade. Zar je mogu}e razgovarati sa neprijate-qem? Sa wim ne samo da

treba izbegavati razgovor,ve} i vrata treba sna`no zatvoriti da ne bi u{ao.Sv. Pajsije Svetogorac

19

Ako od nekog pokreta srca istog trenutka ose}a{

smutwu, ste{wenost duha, to dolazi od suprotne strane, od zlog duha.

Sv. Jovan Kron{tatski

su{tina molitve treba da bude smirewe: Neka bude voqa Bo`ija! Ako je su{tina prisilnih misli - uninije, o~ajawe (a to je neizbe`na po-sledica gordosti i roptawa), tu poma`e zah-valna molitva: Slava Bogu za sve! Ako nas mu~i se}awe na nekog ~oveka, jednostavno se pomo-limo za wega: Gospode, blagoslovi ga! Za{to nam ta molitva poma`e? Zato {to }e od va{e molitve za wega taj ~ovek imati korist, a kako zli duhovi ne `ele dobro nikome, videv{i da se od wihovog delawa ra|a dobro, oni }e prestati da vas mu~e se}awima u vezi sa tim ~ovekom. ... Neophodno je moliti se neprekidno, do pobede, sve dok nadola`ewe tih pomisli ne prestane i dok u du{i ne zavlada spokoj i radost.- Tajne Crkve. ... Pre svega, to je, naravno, ispovest. Upravo na ispovesti, skru{eno se kaju}i za grehe, spiramo sa sebe svu nakupqenu prqav{tinu, ukqu~uju}i i prisilne misli. Ispovedaju}i se, ~inimo dve veoma korisne stvari za na{u du{u. Prvo, preuzimamo odgovornost za svoje stawe i govo-rimo i sebi i Bogu da }emo se potruditi da ga izmenimo. Drugo, mi zlo na-zivamo pravim imenom, a zli duhovi vi{e od svega ne vole razotkrivawe - oni vole da deluju prikriveno. ... Najmo}niji na~in u borbi za na{u du{u je Pri~e{}e. Pri~e{}uju}i se Telom i Krvqu Hristovom, mi zadobijamo bla-godatnu silu da se borimo sa zlom u sebi. “Najsvetije Telo Hristovo, kada se dostojno prima, za one koji se bore postaje oru`je, za one koji su se udaqili od Boga - povratak, nemo}ne oja~ava, zdrave veseli, bolesti le~i, zdravqe ~uva, zahvaquju}i wemu lak{e se popravqamo, u naporima i ̀ alostima posta-jemo trpeqiviji, u qubavi - plameniji, u znawu - prefiweniji, u poslu{awu - spremniji, za delovawe blagodati - prijem~iviji”, govori sv. Grigorije Bo-goslov... Mihail Hasminski, pravoslavni krizni psiholog

Mi uop{te nemamo pojma kako nas misleno tirani{u umne sile (pali duho-vi). Mislimo da su to na{e misli. Mu~i nas zavist, zloba, mr`wa. Ne}e du{a to, ali ne mo`e da se oslobodi. ... Treba to izbaciti iz sebe. Treba da se pret-vori{ u qubav. Da bude{ apsolutno miran i tih. Nije lako, vidi{ koliko je pad ~ovekov - stra{an pad! Starac Tadej Vitovni~ki

Ukoliko te mu~e r|ave misli, znaj dobro da se nisi smirio. Starac Siluan

Pomisli su kao avioni koji lete kroz vazduh. Ako ih zanemarite, onda nema problema; ali, ako na wih obratite pa`wu, onda }ete unutar sebe na~initi aerodrom i dopustiti im da slete. Sv. starac Pajsije Svetogorac

Privikavaj se da u svemu {to vidi{ predstavi{ sebi ne{to dobro. Sv. ba}u{ka Aleksej Me~ov

QUDI GOVORE O... MISLENOJ BORBI

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

20

U NEDEQI 19. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 15.(02) Sv. sve{tenomu~enik Kiprijan; Prepodobni Andrej16.(03) Sv. sve{tenomu~enik Dionisije Areopagit17.(04) Sveti Stefan i Jelena ([tiqanovi})18.(05) Sveta mu~enica Haritina; Sv. sve{tenomu~enik Dionisije19.(06) Sveti apostol Toma - Tomindan20.(07) Sveti mu~enici Sergije i Vakho - Sr|evdan21.(08) Prepodobna Pelagija i prepodobna Taisa

U utorak, 17. oktobra, na praznik sv. kneza Stefana [tiqanovi}a, ~ije se netrule`ne mo{ti nalaze u Sabornoj crkvi, sv. Liturgija po~iwe u 8:00.

SEKUNDARNA DOBIT

Poku{ajte da u sebi prona|ete skrivenu dobit od stawa u kome se nalazite - a potom se odreknite tih dobiti! Kako god to bilo paradoksalno, ~ovek koji se stalno podvrgava napadima te{kih, iscrpquju}ih, prisilnih misli, iz tog de{avawa ipak izvla~i odre|enu skrivenu dobit. Naj~e{}e ~ovek nije u stawu, niti `eli da prizna sebi da iz takve situacije izvla~i dobit jer sama misao o postojawu neke dobiti od one situacije od koje strada - deluje go-tovo bogohulno. U psihologiji se takva pojava zove: sekundarna dobit. U ovom slu~aju, sekundarna dobit je - usputna korist koju izvla~imo iz te situacije mu~ewa i stradawa, a koja prevazilazi korist koju bismo imali kada bismo problem re{ili. ... Evo nekih koje se naj~e{}e sre}u: - Nikakve radosti u daqem `ivotu ne}e biti. Istinski `ivot se zavr{io i sada postoji samo pre`ivqavawe. Prednost: ne treba misliti o tome kako iza}i iz situacije, ne treba posebno razmi{qati, ne treba se ni truditi. Pojavquje se samosa`aqewe, a sve na{e pogre{ne postupke oprav-davamo time {to se nalazimo u navodno jako te{koj situaciji. Dobijamo saose}awe qudi koji nas okru`uju, dobijamo od wih pa`wu. ... - Mene niko ne voli ili Ja samo smetam drugima. Prednost: ovo je izuzetno dobar povod da se sa`aqevate, da ne tra`ite pomo} od qudi. I opet pasivno plivate nizvodno, ne mewaju}i sebe. Kada istra`ujemo te prednosti (sekundarnu dobit), ono {to sazna-jemo je ~esto veoma neprijatno jer se tada na{a slika o sebi mewa, vi{e nije onakva kakvom mi @ELIMO da vidimo sebe. Taj proces je veoma bolan, me|utim, ako sekundarna dobit bude prona|ena i osve{}ena, vi }ete uspeti da na|ete druge na~ine da dobijete to {to `elite, a tako|e i da iskorenite tu sekundarnu dobit, kao i da na|ete uspe{no re{ewe sopstvene te{ke situ-acije. M. Hasminski