81

IZBEGAVAWE ZAMKI POMO]U ^E@WE ZA HRISTOM

Ima mnogo qudi, ~ak i hri{}ana, koji uop{te ne prihvataju da postoji de-mon. Demona, me|utim, ne mo`e{ pore}i. Ja verujem da |avo postoji. Ka`em, {tavi{e, i ovo: ako iz Jevan|eqa izbacimo verovawe da |avo postoji, {ta }e se desiti? Nesta}e Jevan|eqa, jer radi toga se javi Sin Bo`ji da razori dela |avoqa (1 Jov. 3,8). U Svetom pismu se ka`e i: I |avoli veruju i drhte (Jak. 2,19). ... Ne mo`emo da ignori{emo postojawe |avola, ~ija dela je Hristos do{ao da ukine. No, ja vam savetujem: umesto da se bavite |avolom i wegovim lukavstvima, umesto da se bavite strastima, okrenite se qubavi Hristovoj. ... Satana izgra|uje mehanizam obmane koji obi~no nazivamo izrazom prelest. Mi ni{ta i ne prime}ujemo, a na{ lukavi neprijateq postavqa zamke. Uz pomo} ~e`we za Hristom, sila ~ovekove du{e izbegava zamke i ide ka Hristu. A to je ne{to sasvim drugo, plemenitije. Boriti se protiv neprijateqa zna~i ulagati napor, uz naprezawe i pritisak. U qubavi Hristovoj, me|utim, nema naprezawa. Tu se sila ~ovekove du{e bez napora preobra`ava. Ne treba da se odupirete demonu istim sredstvima kojima vas on napada. Budite ravnodu{ni prema wemu. Ova ravnodu{nost prema neprijatequ jeste velika ve{tina, prava umetnost. To je ve{tina nad ve{tinama i umetnost nad umetnostima. Ona se ostvaruje samo uz pomo} bo`anske blagodati. Su~eqavawe sa zlom, pomo}u blagodati Bo`je, odvija se beskrvno, bez truda, bez naprezawa i bez gr~a u du{i. ... Sve je lako kada u|emo u prostor bo`anske blagodati. Tada smo slobodniji i ja~i. [titi nas bo`anska blagodat. Ako se budemo podvizavali, ako zavolimo Hrista, ste}i }emo bo`ansku blagodat. Naoru`ani wome, vi{e nismo u opasnosti; a |avo, kad nas vidi, be`i. I ja, ubogi i smireni, od malih nogu postupao sam ovako, pa u svemu ovome imam neko malo iskustvo. Nisam hteo da razmi{qam o zamkama. Tu sam bio ravnodu{an. U po~etku, me|utim, bio sam po{ao druga~ijim putem. Primoravao sam samoga sebe na trud silom razmi{qawa o smrti. Demoni su dolazili, a ja sam sa strahom govorio u sebi: imaj u du{i se}awe na smrt, zanavek. Se}aj se {ta gre{nika ~eka u paklu. Ali sam napustio ovakav put. Do`iveo sam iskustvo toga puta. Sve je to dobro za po~etnike, ali onaj ko se boji, nije se usavr{io u qubavi (1. Jov. 4, 18). I mene stari ~ovek u meni vu~e odostrag; vu~e me za skut od rase, ali ja odmah ra{irim ruke ka Hristu

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 4. FEBRUAR 2018, GODINA 19, BR. 21

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

82

i prezirem ga blagoda}u Bo`jom; ne mislim o wemu. TO VAM JE KAO KAD DETENCE RA[IRI RU^ICE I PADA U ZAGRQAJ SVOJE MAJKE. Upravo tako sam i ja postupao. Ovo je tajna. Ne znam da li dovoqno razumete delikatnost ove teme. Kada poku{avate da starog ~oveka izbegnete bez blagodati Bo`je, onda ga do`ivqavate. Uz pomo} blagodati, me|utim, on vas vi{e ne okupqa. On i daqe negde u dubini postoji. Sve ostaje u nama, pa i ono {to je ru`no. Ni{ta se ne gubi, ali, blagoda}u Bo`jom, sve se presu{tastvquje, preobra`ava. ...

Hristos `eli da se sjedinimo sa Wim i ~eka pred vratima na{e du{e. Od nas zavisi da li }emo primiti bo`ansku blagodat. Jedino ona mo`e da nas izmeni. Mi ni{ta ne mo`emo sami od sebe. Sve }e nam dati blagodat. Na nama je da se potrudimo da umawimo koli~inu svog egoizma i samoqubqa. Da budemo smireni. Da se predamo Hristu, pa }emo se osloboditi svih nega-tivnih reakcija, telesnih i du{evnih. Setite se onoga {to je govorio apos-tol Pavle: Ja, jadni ~ovek! Ko }e me izbaviti od tela smrti ove? (Rimq. 7, 24). On je ovo govorio dok se jo{ nalazio na po~etku svog blagodatnog puta i dok je imao ose}aj da mu je du{a nespo-sobna da vr{i dobro. ̂ inio je zlo koje nije hteo, zato je i priznavao: Ne ~inim ono {to ho}u nego {to mrzim, to ~inim (Rimq. 7, 15). Napadao ga je zli duh da bi ga odvratio od wegovog podviga. ... No, kada je blagodat Bo`ja u{la u wegovu du{u, tada su nestale sve te{ko}e i on je klicao u odu{evqewu: A `ivim - ne vi{e ja, nego `ivi u meni Hristos. Meni je Hristos `ivot, a smrt dobitak (sr. Gal. 2, 20 i Fil. 1, 21). Vidi{? Ni smrti, ni pakla, ni |avola! Dok je ranije bio nesposoban da ~ini dobro, kasnije je postao nesposoban da ~ini zlo... Du{a mu je postala obo`ena, ispu-wena Hristom, te nije mogla ni da zamisli ni da podnese u sebi ni{ta drugo osim Hrista. Uz pomo} bo`anske blagodati, sve se da posti}i. Bo`anskom bla-goda}u, mu~enici Hristovi su bili ukrepqeni da ne ose}aju bolove koje su izazivala mu~ewa. Uz pomo} bo`anske blagodati, sve postaje bezbolno. Ko-ristite ovaj blagi na~in podviga. Ne upiwite se da odagnate mrak, odnosno zlo. Ni{ta ne}ete posti}i udaraju}i po mraku. ... Stvarno `elite svetlost? Onda od{krinite neku rupicu, pa }e u}i makar jedan sun~ev zrak. Do}i }e svetlo. Umesto da odgonite mrak, umesto da odgonite neprijateqa kako ne bi u{ao u vas, ra{irite ruke i blacite se Hristu u zagrqaj. To je najsavr{eniji

na~in podviga. A sastoji se u tome da se ne borite sa zlom neposredno, nego da zavolite Hrista, da zavolite svetlost Wegovu, pa }e samim tim zlo odstupiti.

Sv. starac Porfirije Kavsokalivit (Svetogorac)

Od greha ne spasava strah od greha, nego radovawe Gospodu.

O. Aleksandar [meman

Ako ne padne{, ne}e{ spoznati pokajawe.

Sv. Gavrilo Gruzijski

83

Svako od nas, s vremena na vreme, mo`e u~initi neke sulude stvari. Nije ni{ta neobi~no da pravimo `ivotne gre{ke, da donesemo poneku prili~no pogre{nu `ivotnu odluku. I to ume veoma da uznemiri i zabrine svakog ozbiqnog hri{}anina. Ali, {ta god da ste pogre{no uradili, to ne mo`e prevazi}i Bo`iju mogu}-nost, sposobnost i kapacitet da to, na kraju, ipak upotrebi na dobro. Mi pravimo gre{ke, ali ih Bog nikad ne pravi. Sveto pismo nas u~i, u Poslanici Rimqanima (8, 28): A znamo da onima koji qube Boga SVE POMA@E NA DOBRO, wima koji su pozvani po nameri... Kad god napravite glupu `ivotnu pogre{ku, Bog kao da nam ka`e: “I to mogu uklopiti u Svoj plan, i to mogu upotrebiti za tvoje dobro”. Ali, da budem jasna: ovo obe}awe se ne odnosi na sve. Prethodno na-vedeni biblijski stih ne govori da }e Bog od lo{ih situacija proizvesti dobro kod svih qudi, pa i kod onih koji `ive `ivot pobune protiv Boga i nepriznavawa Wegovog vrhunskog autoriteta, niti kod onih koji namerno okre}u glavu od poslu{awa Wemu i `ive izvan Wegovog promisla. Obe}awe je obezbe|eno samo za qude koji vole Boga, koji `ele da Mu slu`e `ivotom u skladu sa Wegovim zapovestima i koji otvoreno prilaze Bogu sa stavom: “Ja iskreno `elim da `ivim `ivot u skladu sa Tvojim planom i promislom, `elim `ivot sa ciqem i smislom na koji Ti upu}uje{. Mnogo puta skre}em i gre{im, ali `elim da radim ispravne stvari...” Ovakav stav donosi `ivo-tnu radost. Sebe-centri~ni `ivot juri za samouga|awem i na kraju donosi gor~inu, prazninu, nezadovoqstvo, a `ivot posve}en Bogu je `ivot ispuwen smislom i vrhunskom rado{}u. Kada re{ite da svoj `ivot predate u Bo`ije ruke, ne zna~i da nikad vi{e ne}ete doneti neku pogre{nu odluku... Ali, od tada }e Bog va{e pogre{ne odluke uklapati u Svoj savr{eni plan i pro-misao. Jer, sa Bogom ne postoji plan B za va{ `ivot. Sa Wim uvek `ivite Wegov plan A. Bog unapred zna sve pogre{ke koje }ete napraviti, zna ih jo{ od vremena pre nego {to ste se rodili. Za Wega nema iznena|ewa u va{em `ivotu... On unapred zna va{e pogre{ke i unapred zna kako }e da ih uklopi u Svoj savr{eni plan, savr{eni promisao. To zna~i da mo`ete biti opu{teni i radosni u Wemu. Mo`ete pre-

stati da budete zabrinuti. Zabrinutost je glavni ubica `ivotne radosti i optimizma. Umesto toga, opustite se i u`ivajte u pove-rewu u Bo`ije planove. U~inite najboqe {to mo`ete sa onim {to vam Bog daje, a On }e daqe sve divno uklopiti u Svoj savr{eni promisao - `ivotni plan.

Vesna Biorac, pravoslavni misionar, pojac i ikonopisac

QUDI GOVORE O... BO@IJEM PROMISLU I NA[IM GRE[KAMA

[ta nas, u stvari, obja{wava? Da li na{e gre{ke ili taj poduhvat

na{eg mewawa? Ne znamo mi na{ rezultat do kraja...

Zoran Kosti} CaneGlavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik

izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

84

U NEDEQI O BLUDNOM SINU PROSLAVQAMO: 04.(22) Sveti apostol Timotej; Prepodobnomu~enik Anastasije05.(23) Sveti sve{tenomu~enik Kliment Ankirski06.(24) Prep. Ksenija Rimqanka; Sv. mu~enik Vavila; Bla`ena Ksenija Petrogradska07.(25) Sveti Grigorije Bogoslov; Prepodobni Publije08.(26) Prepodobni Ksenofont i Marija09.(27) Prenos mo{tiju Svetog Jovana Zlatousta10.(28) Prep. Jefrem Sirin; Prep. Isak Sirin - Zadu{nice

Draga bra}o i sestre, u subotu su Zadu{nice, uo~i Mesopusne nedeqe. Zaupokojena Liturgija sa op{tim pomenom po~e}e u 7:30.

Toga dana, kroz zaupokojene liturgijske molitve, Crkva se se}a i onih koji su umrli naprasnom smr}u i koji nisu opojani onako kako je to ustano-vila na{a Sveta Crkva (nije im slu`eno opelo, ne zna im se grob i mesto kon~ine). Sveobuhvatnost molitava Crkve tada je zaista potresna, zato je veoma va`no da se saberemo na molitvu za sve na{e upokojene, ali i za one za koje znamo da su bez molitava Crkve napustili ovaj svet, kao i za one za koje nema ko da se moli, koji su zaboravqeni od qudi. Slede}eg dana, u Me-sopusnu nedequ, po ustavu Svetih Otaca, pomiwe se Drugi Hristov dolazak i Stra{ni Sud. Od na~ina na koji se mi danas molimo za upokojene zavisi

kako }e se sutra za nas moliti, kada nas Bog pozove...

QUDI GOVORE O... STRAHU OD GRE[KE

Mi smo qudi, koji smo gre{ni, i ne treba da se sujeverno pla{imo gre{ke. Jer, onaj koji radi i koji se trudi, na putu spasewa, onaj i gre{i. A, najvi{e gre{i onaj ko `eli, po svaku cenu, sebe da sa~uva od greha i, ne daj Bo`e, da pomisli i jednog trenutka da ne gre{i. Ne zaboravimo da je Hristos do{ao radi gre{nika. Mi prinosimo Bogu sebe, svoju gre{nost, svoju slabost, jer ni{ta drugo i ne mo`emo. I uzdamo se da }e Wegov odgovor biti milostiv, kao {to je milostiv i na svakoj Liturgiji. Eto, mi Mu prinosimo taj hleb, oko koga smo se malo potrudili, i to vino, i svoju slabost, svoju nedostojnost, svoju rasejanost, svoju rasutost. To Mu prinosimo, a Wegov odgovor je pre-slavan, Wegov odgovor je taj da On, i pored svega toga, i pored na{e, mo`da i nedostojne, `rtve i prinosa, On nam Sebe daje u celosti. I uvek iznova da se se}amo i da sagledavamo tu qubav Wegovu, kolika je, i da ne klonemo i da ne o~ajavamo zbog svojih slabosti.

Arhimandrit Ilarion (Lupulovi}, iguman manastira Draganac (KiM)