Biološka zaštita

5/14/2018 Biološka zaštita - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/bioloska-zastita 1/24

Biološka zaštita u okviru RHB zaštiteUvod

Kroz istoriju biološki činioci su bili uzročnici brojnih zaraznih bolesti. Harale suepidemije a ljudi su uglavnom njihove uzroke videli u nečemu što je iznad njihovog pojmljenja.Jednostavno nisu posedovali dovoljno znanja da im se suprotstave.

Tamu na srednji vek svakako su bacale epidemije kuge. Naime one su se gotovo

periodično javljale na svakih 100 godina. Prilikom jedne od takvih epidemija dešavalo se da pola tadašnje populacije bude sravnjeno.Jedna od najtežih epidemija koja je poprimila dimenzije pandemije ,,crne smrti’’ pojavila se1346. godina u Kini i Mongoliji, a potom se širila u tri pravca: ka Crnom moru; premaKaspijskom jezeru i prema Arabiji i Egiptu.

U svim ratovima koji su vođeni u istoriji čovečanstva vrlo često su zarazne bolesti iinfekcije rana nastale spontano. Npr. na svim evropskim ratištima u periodu od 1733. do 1865.od oružja je poginulo 1,500,000 vojnika, a od zaraznih bolesti i infekcija rana 6,500,000vojnika.

Krajem XIX i početkom XX veka sa razvojem nauke otkriveni su gotovo svi uzročnicizaraznih bolesti kao patogeni organizmi. Međutim epidemije zaraznih bolesti su ostale pratilje

ratova, bede, siromaštva i ekonomskih kriza.Danas, biološko oružje predstavlja veliku opasnost za čovečanstvo u eventualnom ratu.Međutim, biološko oružje se veoma retko upotrebljava na otvorenom bojnom polju i ide se nanjegovo prikriveno dejstvo. Naime, teroristi često posežu za njime pre svega zbog njegove

jeftine proizvodnje- bioterorizam. Sa druge strane, veštačkim putem izazvane zarazne bolestidovele bi do panike, dezorganizovanosti i onesposobljenosti pripadnika oružanih snaga za

pružanje otpora ali i civilnog stanovništva.Razvoj epidemiologije je umnogome umanjio mogućnost nastanka epidemija ali i dalje

postoji mogućnost da do njih dođe, posebno u specifičnim okolnostima (zemljotresi, poplave, požari,itd). Što se tiče borbe protiv bioterorizma, ona je izuzetno kompleksna i nepredvidiva.



1. RHB zaštita

RHB zaštita se može definisati kao sveukupnost postupaka, mera, snaga i sredstavaorganizovanih radi zaštite i spasavanja žive sile i materijalnih dobara društva, kao i ostalihaktivnosti na otklanjanju posledica ratnih NHB dejstava, RHB kontaminacije i drugih tehničko-tehnoloških katastrofa i udesa u vreme mira.

Organizuje se i priprema za uspešno delovanje u ratu, u kome bi došlo do primeneRHB oružja, i u miru kod pojave udesa i velikih tehničko-tehnoloških i drugih katastrofa.

Zadaci RHB zaštite kao jedne od najsloženijih mera civilne zaštite su:

1) RHB kontrola teritorije, osmatranje RHB opasnosti, RHB izviđanje,dozimetrijska kontrola, laboratorijska kontrola i detekcija, obaveštavanjestanovništv o opasnostima, organizacija kontrolno-zaštitne službe i organizacijaživota i rada na kontaminiranom zemljištu i izvan njega;

2) Organizacija i sprovođenje taktičkih, tehničkih i biomedicinskih mera lične ikolektivne zaštite stanovništva, pojedinačne i skupne zaštite stoke i RHB zaštitevode, hrane, žiivotinja i biljaka;

3) Organizacija i sprovođenje mera završne RHB dekontaminacije ljudi, stoke,opreme i odeće, poslovnog i životnog prostora;

Da bi uspešno realizovala ove zadatke RHB zaštite, država je preuzela obavezu da:-Snage RHB zaštite neprekidno organizuje, da ih stalno i kvalitetno obučava,materijalno i tehnički oprema, izrađuje planove razvoja i planove upotrebe, i da putemvežbi vrši proveru njihove pripremljenosti za uspešno delovanje u ratu i u vreme

prirodnih, tehničko-tehnoloških i drugih udesa u miru.

Organizovane snage RHB zaštite su:

Centri za obaveštavanje; Jedinice civilne zaštite;

Štabovi i drugi organi civilne zaštite, i Specijalizovane radne organizacije, organi i službe koje se u okviru redovnih delatnosti

bave praćenjem pojava značajnih za RHB zaštitu.

Načela i principi RHB zaštite su:

− princip razvojnosti i neprekidne promene radi usklađivanja potreba imogućnosti;

− princip svestrane povezanosti i uzajamnog delovanja iz kojeg proizlazekonkretna naučna mišljenja;

− princip prožimanja suprotnosti – postojanje jedinstva u sukobu suprotnih snaga i

tendencija;− princip prevazilaženja ograničenosti određenih pojava i rešenja, i



− princip prelaska kvantiteta u kvalitet i obratno.

1.1. RHB kontrola

Dobro organizovanom RHB kontrolom blagovremeno se stiče uvid o protivnikovim

namerama da upotrebi NHB oružje, kontroliše se pojava i širenje kontaminanata i pruža se uvidu situaciju nastalu NHB udarom odnosno posle RHB akcidenata.RHM kontrolom se sprečava neko veće iznenađenje, lakše se procenjuje novonastala šteta,

prognozira se dalji razvoj RHB situacije, obaveštavaju se stanovnici, organi i organizacije posrednim i neposrednim RHm opasnostima.

Mere RHB kontrole su prema redosledu odvijanja:

a) prikupljanje podataka o NHB oružju neprijatelja; b) RHB osmatranje;c) Meteo-osmatranje i merenje;

d) RHB obaveštavanje;e) RHB izviđanje;f) kontrolno-zaštitna služba (KZS);g) laboratorijski poslovi analize, ih) doziometrijska kontrola.

1.2.RHB dekontaminacija

RHB dekontaminacija predstavlja skup mera i postupaka koji se preduzimaju radiotklanjanja, neutralizacije ili uništavanja RHB agenasa. Razlikujemo:

− radiološku;− hemijsku i− biološku dekontaminaciju.

Radiološka dekontaminacija obuhvata mere i postupke koji se preduzimaju radismanjenja do dozvoljenog nivoa ili potpunog uklanjanja radioaktivnoh čestica s kontaminiranih

površina.Hemijska dekontaminacija je neutralisanje ili otklanjanje bojnih otrova sa

kontaminiranih površina.Biološka dekontaminacija obuhvata mere i postupke koji se preduzimaju radi

uništavanja ili uklanjanja uzročnika i izazivača zaraznih oboljenja sa kontaminiranih površina.

Postoji više kriterijuma za podelu metoda dekontaminacije. Po prvom kriterijumumoguće je podeliti dekontaminaciju na prirodnu i veštačku. Prirodna se vrši pod dejstvomatmosferskih uticaja (kiša,sneg itd.), a veštačka podrazumeva upotrebu određenih sredstava,materija i postupaka. U okviru nje se preduzimaju: fizičke, hemijske i kombinovane metode.

Fizičke metode su: četkanje, istresanje, pranje, itd.Hemijske metode podrazumevaju primenu određenih hemiskih supstanci, pri čemuse

odvija određena hemijska reakcija poput neutralizacije, oksidacije, hlorisanja i dr.Kombinovana metoda predstavlja kombinaciju prethodne dve i najčešće se primenjuje.

Sledeći kriterijum podele dekontaminacije je prema obimu izvođenja i to na:



− primarnu (delimičnu) i− završnu (potpunu).

Osim toga dekontaminacija može biti pojedinačna, grupna i kolektivna.

Prilikom izvođenja dekontaminacije moraju se poštovati određena načela organizacije, kao što

su:− brzina;− prioritet (ljudi su uvek na prvom mestu)− celishodnost (da li je isplativo dekontaminirati, ili ne) i− potpunost.

Razvoj pribora i uređaja za dekontaminaciju i njihovo uvođenje u operativnu upotrebu beleži svoje početke 40-tih godina XX veka. Najčešće se ovi pribori razvrstavaju u tri grupe ito:

− pribore za ličnu dekontaminaciju;−

pribore za dekontaminaciju naoružanja i tehnike (grupne) i− uređaje za završnu dekontaminaciju.

2. Biološko oružje

Pod pojmom biološkog oružja podrazumeva se ratna primena patogenihmikroorganizama, njihovih toksina, insekata i nekih životinja sa ciljem izazivanja masovnihoboljevanja ili trovanja ljudi, životinja i biljaka, njihovog onesposobljavanja ili ubijanja.

Za razliku od nuklearnog i hemijskog oružja, patogeni organizmi i drugi biološki agensinikada do sada nisu frontalno i javno upotrebljeni u nekom ratu.U pored brojnih zabrana o upotrebi biološkog oružja, u pojedinim zemljama u formacijskonaoružanje ulaze:

patogeni mikroorganizmi, prouzrokovači zaraznih bolesti kod ljudi, životinja i biljaka iz podgrupa: bakterija, virusa, rikecija, protozoa i gljivica;

neke vrste insekata, kao prenosioci i prelazni domaćini patogenih mikroorganizama, kaošto su bele vaši, buve, komarci i krpelji; insekti kao velike štetočine jer se hranežitaricama i drugm prehrambenim artiklima koji služe i za ljudsku i stočnu ishranu, padeluju kao biološki inkapacitanti u odnosu na živu silu;

otrovni produkti- toksini, saprofitnih i parazitskih mikroorganizama (klostridium,

botulini, stafilokoke); otrovni produkti nekih biljaka, algi, faune i flore mora o okeana,kao što su ricin, tetrodotoksin i saksitoksin; neke vrste životinja, pre svega glodari koji se pojavljuju kao vektori patogenih

organizama prouzrokovača zaraznih bolesti ljudi iz grupe zoonoza.

Biološki agensi se mogu koristiti tajno ili prikriveno putem diverzantsko-terorističkih akcijau ratu i u vanrednim stanjima. Proizvodnja biološkog oružja je daleko jeftinija od proizvodnjenuklearnog i hemijskog oružja. 02Proizvodnju nuklearnog i hemijskog naoružanja je praktičnonemoguće sakriti, dok se proizvodnja biološkog oružja može efikasno prikriti mirnodopskim

potrebama.

Da bi se neki biološki agens mogao koristiti u ratne svrhe, kao oružje, on mora da ispunjavasledeće zahteve:



− da poseduje osobinu visoke virulentnosti i biološke aktivnosti premamakroorganizmu;

− da se lako unosi u organizam;− da imaju visok stepen kontagioznosti (prijemčivosti);− da su termostabilni, postojani i otporni na nepovoljne uslove sredine (vlaga,

sunce, voda sneg i sl).

Biološki agensi koji se smatraju biološkim oružjem su:

1) Bakterije- kao uzročnici zaraznih bolesti: kuge, tularemije, bedrenice, sakagije, bruceloze i meliodoze;

2) Virusi- izazivači zaraznih bolesti: velikih boginja, žute groznice, denge, zaraznogzapaljenja mozga, gripa;

3) Rikecije- kao prouzrokovači pegavog tifusa, kvržičnog tifusa i Q groznice;4) Gljivice koje izazivaju kod ljudi i životinja sistemska oboljenja organa.

(kokcidioidomikoze i histoplazmoze)

Pored ovog biološko oružje se deli još na prosta i složena biološka borbena sredstva. U prosta spada jedna vrsta patogenih mikroorganizama ili njihovih otrovnih produkata a u složenaviše vrsta patogenih mikroorganizama i njihovih produkata- toksina.

Osnovne karakteristike biološkog oružja su:− Prostornost i masovnost uništavanja i onesposobljavanja žive sile i

biljnog sveta;− Trajnost efekta širenja epidemije i održavanja endemskih žarišta;

− Postojanje inkubacionog perioda;− Pogodnost za tajnu diverzantsko- terorističku primenu;− Ostavljalju kasne posledice u obliku kliconoštva i endemskih žarišta;− Pojava epidemije ima i psihološke efekte na stanovništvo, u smislu

straha, panike i dezorganizacije;− Ratni uslovi pogoduju stvaranju preduslova za primenu biološkog oružja.

Tendencija razvoja biološkog oružja.Revolucionarna dostignuća u molekularnoj biologiji, genetici mikroba i genetskominženjerstvu, pružaju mogućnost za stvaranje bioloških agenasa sa izmenjenim i željenim

svojstvima. U stvaranju novih bioloških agenasa polazi se od sledežih osnova:− primena malo poznatih, egzotičnih ili novootkrivenih vrsta i sojeva, već poznatih

uzročnika bolesti;− izmena osobina postojećih bioloških agenasa;− stvaranje novih bioloških agenasa izmenom genetske strukture

mikroorganizama, i− stvaranje nosača virusa- bakteriofaga.

Razvoj biološkog oružja je usmeren u dva pravca:



− iznalaženja bioloških agenasa za onesposobljavanje žive sile, i− iznalaženje i korišćenje uzročnika smrtonosnih zaraznih bolesti.

Biološki agensi se dele i na osnovu toga da li prozrokuju smrt na:

uzročnike smrtonosnih zaraznih bolesti- patogeni mikroorganizmi koji prouzrokuju teška zarazna oboljenja kod ljudi sa visokom stopomsmrtnosti od 40 do 100% svih inficiranih i obolelih ljudi,najčešće

pripadaju grupi bakterija (kuga, tularemija, antraks, bruceloza, sakagija,meliodoza, kolera) ili virusa (velike boginje, encefalitis, žuta groznica),

potom rikecija (kvržičasti i pegavi tifus) i gljivice ( histoplazma). uzročnike nesmrtonosnih zaraznih bolesti- patogeni mikroorganizmi koji

prouzrokuju zarazna oboljenja kod ljudi sa niskom stopom letaliteta,do10% (dizenterija, trbušni tifus, paratifus, Q groznica, pegavi tifus,malarija itd).

Biološke inkapacitante- biološki agensi za onesposobljavanje u kojespadaju: insekti, neke životinje i patogeni mikroorganizmi uzročnicizaraznih bolesti kod domaćih životinja i gajenih biljaka.

3. Protivbiološka zaštita

3.1. Biološka kontaminacija

Pod pojmom biološke kontaminacije podrazumeva se prisustvo patogenih,virulentnih mikroorganizama i njihovih toksina u atmosferi, na zemljištu, rastinju, na živoj sili,

borbenoj tehnici, u vodi, hrani i na drugm predmetima, kao posledica izvršenog biološkogudara.Teritorija na kojoj je izvršen biološki napad naziva se zona ili rejon biološke kontaminacije.Veličina, oblik, trajanje i karakter zone biološke kontaminacije zavise od vrste upotrebljenog

biološkog agensa i njegove primene. Intenzitet biološke kontaminacije je po pravilu znatno veći posle biološkog udara od maksimalno mogućeg intenziteta kontaminacije koja nastaje prirodnim putem u vreme pojave epidemija.

U osnovi razlikuju se primarni i sekundarni rejon kontaminacije. Primarni je zonaneposrednog biološkog napada gde se rasejavaju patogeni mikroorganizmi u svim sredinama, i

kao živa materija razmnožavaju se, prenose i rasejavaju preko inficiranih ljudi, životinja ili biljaka, a preko kontaminiranih predmeta, vode ili hrane redovno se prenose na nova područja ina taj način formiraju sekundarni rejon biološke kontaminacije.

Kontaminacija atmosfere- biološkim agensima se vrši primenom biološkog aerosola zanamerno izazivanje infekcije kod ljudi, životinja i biljaka. Bioaerosol je koloidni disperznisistem u kome su čestice sa patogenim mikroorganizmima ili njihovim toksinima raspršene uvazdušnoj sredini. S obzirom na to da je vazduh neophodan za život na zemlji jasno je koliko suovakva zagađenja opasna. Efikasnost ovog načina primene bioloških agensa leži i u tome što seveoma malim koncentracijama mogu lako i brzo kontaminirati velika područja.Zaštita i odbrana od ovakvog biološkog napada je vrlo složena i za sada malo efikasna.

Biološka kontaminacija hrane je moguća frontalnom primenom bioaerosola, a i tajnim

divezantsko- terorističkim dejstvima. Efikasnost ovog načina primene bioloških agensa leži u



tome što je hrana izuzetno pogodna sredina za život i razmnožavanje patogenihmikroorganizama.

Biološka kontaminacija zemljišta je moguća prilikom otvorenog napada bioaerosolima.Trajanje kontaminacije zavisiće od vrste upotrebljenih patogenih mikroorganizama ili njihovihtoksina, a ono može biti veoma dugo ako se upotrebe patogeni mikroorganizmi u obliku spora

( uzročnici antraksa, tetanusa, gasne gangrene, aspergiloze i dr.) Biološka kontaminacija žive sile ima za posledicu najpre infekciju a potom masovna

oboljenja ljudi i domaćih životinja. Izvodi se na tri načina:1) unošenjem patogenih mikroorganizama ili njihovih toksina udisanjem

kontaminiranog vazduha- respiratorne infekcije;2) unošenjem patogenih mikroorganizama preko organa za varenje kontaminiranom

vodom za piće i hranom- digestivne infekcije;3) preko kože i služokože i preko rana, i to iz kontaminiranog vazduha ili predmeta, tla i

drugih površina.

3.2. MERE I ORGANIZACIJA PROTIVBIOLOŠKE ZAŠTITE

Organizacija i sprovođenje mera protivbiološke zaštite je dvojaka, jer delimično spada uosnovnu delatnost zdravstvene, veterinarske i poljoprivredne službe u vreme mira, a drugimdelom ona je jedna od tri komponente RHB zaštite kao mere civilne zaštite koja se preduzima usvim vanrednim prilikama i za slučaj rata. Mi ćemo se njome baviti u ovom drugom kontekstu.

Za organizaciju protivbiološke zaštite bitne su tri njene mere:

-Biološka kontrola teritorije, sa sledećim postupcima: biološko osmatranje u okviruRHB osmatranja, biološko izviđanje u okviru RHB izviđanja, biološka detekcija iidentifikacija sa laboratorijskom kontrolom biokontaminacije, utvrđivanje iobeležavanje biološkog KonZ-a, uspostavljanje kontrolno- zaštitne službe iobaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o nastalim biološkim opasnostima.

-Neposredna protivbiološka zaštita ljudi, životinja, useva, vode i hrane biljnog iživotinjskog porekla, sa sledećim merama: lična i kolektivna protivbiološka zaštita ljudi,

pojedinačna i skupna zaštita stoke, neposredna protivbiološka zaštita hrane, vode iuseva.

-Otklanjanje posledica biološkog napada ili uspostavljanje epidemije zaraznih bolesti

kod ljudi, životinja ili useva, sa sledećim merama: otkrivanje i izolacija obolelih,uspostavljanje režima karantina, sprovođenje biološke dekontaminacije u oblikudezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (DDD) i urgentne profilakse, sprovođenje

protivepidemijskih mera i sanacija terena.

3.2.1.Biološka kontrola teritorije

Pod pojmom biološke kontrole teritorije podrazumeva se:



− poznavanje i stalno praćanje higijenske i epidemiološke situacije kodstanovništva na teritorij društveno- političkih zajednica i organizacijaudruženog rada;

− blagovremeno otkrivanje i identifikovanje pojava zaraznih i drugih

masovnih oboljenja ljudi, domaćih životinja i useva;− poremećaje u normalnom snabdevanju stanovništva i radnh ljudi vodom

za piće i hranom biljnog i životinjskog porekla;

− pojave insekata, glodara i drugih štetočina i mogućih vektora uzročnikazaraznih bolesti;

− pojave biljnih bolesti;

− komunalno- stambenih poremećaja i aktuelnog stanja za svaku datu inovonastalu situaciju.

Pored prirodnih izvora bioloških opasnosti dobro organizovana i efikasna biološkakontrola ima zadatak da prati, prikuplja podatke, analizira i donosi zadatke i o veštačkimizvorima bioloških opasnosti (tajna primena biološkog oružja) u vreme mira, vanrednih prilika iratu.

Najviši nivo spoznaje i praćenja stanja na polju biološke kontrole obezbeđuju naučno-istraživačke institucije u oblasti mikrobiologije, molekularne biologije, parazitologije,imunologije i epidemiologije, odnosno instituti i zavodi za medicinsku zaštitu ljudi, instituti iveterinarski zavodi i stanice za zaštitu dimaćih životinja, instituti i zavodi za zaštitu biljaka i dr.Rezultate sopstvenih istraživanja ove institucije stavljaju na raspolaganje i korišćenje organimai službama koji vrše praktičnu kontrolu teritorije u miru i u aktuelnim situacijama.

Biološka kontrola teritorije u okviru RHB kontrole obuhvata:

a) biološko osmatranje

b) biološko izviđanje

c) biološku detekciju

d) laboratorijske poslove

e) praćenje biološke kontaminacije

f) uspostavljanje kontrolnozaštitne službe (KZS)

g) obaveštavanje o biološki opasnostima

3.2.1.1. Biološko osmatranje

Biološko osmatranje odgovarajućih napada i drugih relevantnih pojava koje se javljajukao njihova posledica se sprovodi u okviru civilne zaštite, teritorijalne odbrane i službe OiO udruštveno- političkim zajednicama.

Smisao biološkog osmatranja je da se blagovremeno uoče biološke pojave koje moguimati negativan uticaj po društveno- političku zajednicu i da se u tom smislu preduzmuodgovarajuće mere kako bi se izbegli ili umanjili gubici u živoj sili i biljnom svetu i omogućiizvršenje zadataka na spasavanju stanovništva, zaštiti vode za piće i životnih namirnica biljnog i

životinjskog porekla.



3.2.1.2.Biološko izviđanje

Jedinice i ekipe za RHB izviđanje formiraju se na proizvodnom i teritorijalnom principuu mesnim zajedniicama, organizacijama udruženog rada i svim društveno- političkimzajednicama. To su najčešće ekipe od 2 do 4 izviđača, ponekad celih odeljenja pa i vodovaobučenih izviđača. Opremaju se sredstvima za ličnu zaštitu organa za disanja i tela, sredstvimaza detekciju i uzimanje uzoraka sumnjivih materijala, dozimetrima, sredstvima za održavanjeveze i specijalnim sredstvima za ličnu zaštitu (kombinezoni, izolujući aparati i dr). Obično rade

pešice a mogu imati i terenska vozila.

Biološko izviđanje ima za cilj da:

− utvrdi higijenske prilike i epidemiološko stanje kod sopstvenog stanovništva uizviđanom rejonu;

− otkrije i obeleži primarno kontaminirani rejon, objekte zahvaćene kontaminacijom i pravce izvlačenje i obilaska kontaminiranog rejona;

−

po mogućstvu utvrdi vrstu i biološku aktivnost kontaminanata;− uzme uzorke sumnjivih materijala na biokontaminaciju iz različitih sredina i da podnese

izveštaj o nađenom stanju sa skicom KonZ-a i odgovarajućim zaključcima.

Mogući zaključci o higijensko- epidemiološkom stanju u izviđanom rejonu mogu se klasificiratikao:

I. Situacija je povoljna – u datom rejonu nema zaraznih bolesti ili se nalazi samo po kojiregistrovan kliconoša, odnosno sporadičan slučaj oboljenja;

II. Situacija je nesigurna – higijensko i zdravstveno stanje u jedinicama oružanih snaga je

zadovoljavajuće, ali se zato kod civilnog stanovništva javljaju pojedinačni slučajevi,uzročno povezani, zaraznih bolesti, a voda i hrana su sumnjivi zbog mogućnostidiverzantsko- terorističke kontaminacije biološkim agensima,uzimaju se uzorci zalaboratorijsku analizu;

III. Situacija je nepovoljna – u jedinicama oružanih snaga i kod civilnog stanovništvaregistrovano je više slučajeva oboljenja od iste zarazne bolesti sa tendencijom širenja uvidu malih epidemija, neophodno je sprovesti sve protivepidemijske mere;

IV. Situacija je vanredna – jer se kod pripadnika oružanih snaga i civilnog stanovništvarazvija intentivna epidemija ,,nepoznate'' ili bilo koje zarazne bolesti. Ova situacija uratu nastaje posle upotrebe biološkog oružja od strane agresora.

Otkrivanje biološkog napada je veoma teško a njegovo dokazivanje složenije od bilo kogdrugog (hemijskog, biološkog) napada. Međutim postoje neke pojave i okolnosti koje bi mogleupozoriti izviđače na mogući biološki napad, kao što su:

− nalaženje neuobičajnih ili nepoznatih delova projektila, ili predmeta oblika naliv- pera, olovki, bočica, ampula i sl.

− nalaženje neobičnih pojava i supstanci na tlu i rastinju, kao što su želatinozne maseili neuobičajne tečnosti;



− neuobičajeno veliki broj nekih vrsta insekata i sitnih glodara, obzirom na godišnjedoba i meteorološke prilike (rojevi komaraca, buva, krpelja, grinja, pacova i

poljskih miševa);

− otkrivanje većeg broja obolelih i uginulih životinja u rejonu izviđanja i dr.

3.2.1.3.Biološka detekcija

Detekcija, uopšte, predstavlja skup mera i postupaka kojima se otkrivaju RHB agensi urazličitim sredinama. To je jedna od najvažnijih mera protivbiološke zaštite i obezbeđenja jer

pruža neophodne podatke za procenu mogućih posledica primenjenog oružja i njihovogotklanjanja. Detekcija kao mera zaštite je tim efikasnija što je brža i specifičnija.

Efekti dejstva biološkog oružja ispoljavaju se tako da je često dovoljno da se samo mali broj klica unese u organizam pa da posle inkubacije dođe do zarazne bolesti. Prema tome brzootkrivanje biološkog napada i upozorenje na opasnost je veoma bitno za zaštitu.

Pod biološkom detekcijom se podrazumeva otkrivanje i dokazivanje pojave nenormalnekoličine mikroorganizama ili novih vrsta mikroorganizama u vazduhu, vodi, na zemljištu itd. Udaljoj etapi detekcije Bag oni se identifikuju.

Detekcija biološkog napada se može izvršiti pomoću čula (subjektivna ili organoleptičkadetekcija) i pomoću specijalnih tehničkih sredstava (objetivna detekcija). Detekcija biološkihagensa pomoću čula se zasniva na uočavanju vidljivih znakova koji prate primeni biološkogoružja ili posledice te primene, kao što su:

− pojava simptoma bolesti kod ljudi (glavobolja, povišena temperatura, klonulost, kašalj i povraćanje) ili znakove oboljenja biljaka (lišće, trava i usevi venu i suše se) i životinja(nenormalno kretanje, pojačano lučenje slina, uginuće);

− izbacivanje raznih kutija iz aviona sa insektima, glodarima i drugim životinjama, pojavainsekata u neuobičajeno velikom broju;

− trag koji ostavljaju avioni ili rakete iza sebe prilikom raspršivanja tečnih rastvora;

− prigušene eksplozije avio- bombi, raketa i sl. sa karakterističnim dimom (maglom).

Identifikacija bioloških agensa je neophodna zbog preduzimanja odgovarajaćih mera, i urejonu borbenih dejstava i profilaktičnih mera i lečenja u području koje se nalazi na pravcu

širenja bioloških agensa.Uprkos tehničkom napretku koji je postignut do sada na razvoju metoda biološke detekcije,

jedini mogućan i siguran način detekcije, bar za sada, jeste pojava kliničkih slučajeva u dalekovećem broju nego u normalnim uslovima, čija se dijagnoza može potvrditi jedino umikrobiološkim laboratorijama.

3.2.1.4.Laboratorijski poslovi



Laboratorijske metode identifikacije su:

∗ Mikroskopska metoda identifikacije se vrši na osnovu specifičnih karakteristika bakterija, virusa, rikecija, protozoa i gljivica (to je pre svega otkrivanje morfološkihkarakteristika);

∗ Metod kultivisanja na odgovorajućim podlogama i hranilištima na kojima je moguć rasti razmnožavanje patogenih mikroorganizama, dovoljno je pouzdan ali zahteva viševremena od mikroskopske dijagnostike.

Najvažnije biohemijske metode za identifikaciju mikroorganizama su:

∗ Metod fermentacije ugljenih hidrata se zasniva na osobini nekihmikroorganizama da svojim fermentima razlažu određeni ugljeni hidrat ili višeugljenih hidrata;

∗ Metod otpadanja želatina sastoji se u tome da neki mikroorganizmi razlažu

želatin pomoću egzofermenta želatinaze. Stvarajući niža jedinjenja drugačijihfizičko- hemijskih osobina u odnosu na polaznu supstanciju;

∗ Proba metilcrevnim je elektrometrijska ili pH- metrijska metoda detekcije, kojase sastoji u tome da neki mikroorganizmi fermentacijom ugljenih hidrata

podlogu čine alkalnom a drugi kiselom, što se meri promenom pH sredine.

Najvažnije metode za dokazivanje toksina su:

∗ Metoda za dokazivanje stafilokoknog enterotoksina se sastoji u tome da semačićima ubrizga 0,5ml filtrata podloge. Ako je prisutan enterotoksin javiće se

proliv i povraćanje a ukoliko ga nije bilo životinje neće ispoljiti nikakve znakeintoksikacije;

∗ Dokazivanje tetanusnog toksina (Te-T) se takođe vrši ogledom, miševima se potkožno ubrizga filtrat kulturno klostridum tetani. Posle nekoliko časovarazviće se kod životinja slika tonično- kloničkih grčeva i drugih simptomatetanusa ako je u filtratu prisutan toksin;

∗ Dokazivanje betolunus toksina se vrši u filtratu kulture ili u uzorcima sumnjivihživotnih namirnica. Taj filtrat se ubrizga zamorcima i nijedna životinja neće

preživeti ako je u filtratu bio toksin botulinuma.

Jedinice i ustanove za laboratorijsku detekciju i identifikaciju

Ove jedinice i ustanove se organizuju i funkcionišu kao jedinice- ustanove za RHBdetekciju i identifikaciju bioloških agenasa i izvršavaju strogo specijalističke zadatke, kojima seupotpunjuju dobijeni podaci od izviđača, građana i drugih struktura. S tim ciljem se formirajulaboratorije na proizvodnom principu (prevozne, prenosne ili stacionirane) sa osloncem naškole, institute, zavode i specijalizovane OUR-a kao i na štabove civilne zaštite. Posadu ovihlaboratorija čine ekipe od tri do šest stručnjaka: lekara, veterinara, mikrobiologa, laboranta,virusologa i biohemičara.

Opremaju se prevoznom ili prenosnom bakteriološkom- mikrobiološkom laboratorijomsa potrebnim sredstvima za identifikaciju bioloških agensa; priborom i sredstvima za uzimanje



uzoraka za bakteriološko- mikrobiološku i identifikaciju; sredstvima za ličnu protivbiološkuzaštitu organa za disanje i tela; sredstvima za evidenciju i potrebnim potrošnim materijalom.Kadrovi su obučeni da vrše laboratorijske analize uzoraka sumnjivih na bio-kontaminaciju

prispelih od izviđača, građana ili drugih saradnika; da vrše kontrolu ispravnosti i upotrebljivostimaterija za biološku dekontaminaciju; da vrše kontrolu uspešnosti završne biološke

dekontaminacije ljudi, na tehničim sredstvima, zemljištu, odeći, u hrani, vodi i drugimobjektima; da vrše kontrolu ispravnosti i upotrebljivosti zaštitnih sredstava i da pripremajulaboratorijske analize i izveštaje dostavljaju nadležnim organima za dalje korišćenje.

Poljska bakteriološka laboratorija- radi se o tipiziranoj laboratoriji čije se opremanalazi u 6-7 sanduka a aparati i metode ispitivanja su prilagođeni za poljske uslove rada podšatorima ili u zgradama, bez električne energije i laboratorijskih životinja. Zato su rezultatičesto orijentaciono- indikacioni samo za poznate biološke agense. Prevozi se terenskimvozilom.

Pokretna mikrobiološka laboratorija- je auto-laboratorija, kompletno opremljena sasavremenim elktronskim aparatima, bakteriološkom kuhinjom, laboratorijskim životinjama,agregatom za proizvodnju struje, hladnjacima i potrebnim potrošnim materijalom. U ovojlaboratoriji je moguća potpuna identifikacija svih poznatih vrsta patogenih mikroorganizama itoksina.

Specijalne mikroobiološke laboratorije- radi se o stacioniranim laboratorijama u postojećim Zavodima i Institutima na nivou univerzitetskih centara a izuzetno retko se moguformirati kao samohodne auto-laboratorije i upućivati na najugroženija područja zahvaćena

biološkim napadom. U ovim laboratorijama rade najstručniji sprecijalistički kadrovi. Ode semogu otkriti i novi oblici i slojevi mikroorganizama najsavremenijom opremom i metodom.Identifikacija bioloških agensa je uvek kompletna, klasična i brza mikrobiološka dijagnostika.

3.2.1.5.Praćenje biološke kontaminacije

Na osnovu stanja i uvida u biološku kontaminaciju štabovi civilne zaštite donoseodluku: da li se stanovništvo može dalje zadržavati na kontaminiranom rejonu ili ga trebaevakuisati, izvršiti izolaciju obolelih i utvrditi karantim za sve one koji su boravili ukontaminiranoj zoni; da li treba organizovati završnu dekontaminaciju i sprovesti dezinfekciju,dezinsekciju i deratizaciju; da li se moraju nositi lična zaštitna sredstva za organe za disanje itelo u toku boravka u kontaminiranoj zoni; da li je obavezna dekontaminacija životnih

namirnica i vode za piće pre upotrebe ili se mora zabraniti njihova upotreba do daljneg; da li je potrebno formirati kontrolnozaštitnu slubu (KZS) i sl.

3.2.1.6.Uspostavljanje kontrolno- zaštitne službe (KZS)

U slučaju potrebe kontrolno- zaštitnu službu formiraju štabovi i izviđačke jedinice OS icivilne zaštite, OUR, MZ i DPZ. Izvršioci su jedinice civilne zaštite, saobraćajna služba i snage



za obezbeđenje javnog reda i mira. Zdravstvena i veterinarska služba obeležava objekte, naseljai pravce gde vlada zarazna bolest. Komunalna služba obeležava otpadne vode itd.

3.2.1.7.Obaveštavanje o biološkim opasnostma

Obaveštavanje vrši služba OiO (Služba za osmatranje i obaveštavanje) i svi dati subjektikoji učestvuju u kontroli. Ono omogućava pravovremeno preduzimanje mera: zaštite,eliminisanja iznenađenja i radikalno smanjenje bioloških gubitaka.

Obaveštavanje se mora sprovoditi jedinstveno, neprekidno, brzo i to u viduupozoravanja i uzbunjivanja.

Upozorenje o biološkoj opasnosti daje se onim strukturama društva koje s obzirom nasvoj položaj mogu biti zahvaćene širenjem primarnih efekata izvršenih bioloških napada.Sadržaj upozorenja najčešće obuhvata: vrstu opasnosti; stepen opasnosti i moguće dimenzije

KonZ-a; odakle nailazi opasnost i kada se očekuje kontaminacija odgovarajućeg regiona uzavisnosti od meteoroloških i drugih uslova.

Uzbunjivanje se daje neposredno ugroženom stanovništvu i drugim strukturamadruštveno- političkih zajednica i organizacija udruženog rada u slučajevima:

− kada se uoče pojave karakteristične za biološki napad;

− kada je u vazduhu ili na zemlji otkriveno prisustvo bioloških kontaminenata;

− kada se posle biološkog napada na nekoj teritoriji utvrdi da se u pravcu susedneteritorije kreće aerosolni oblak bioloških agensa;

−

kada se pojave prvi vidni znaci ubačenog oboljenja ljudi, životinja ili bilja.

3.2.2. Neposredna protivbiološka zaštita

Neposrednu protivbiološku zaštitu i obezbeđenje čine:

a) lična i kolektivna protivbiološka zaštita ljudi;

b) protivbiološka zaštita domaćih životinja;

c) protivbiološka zaštita useva (bilja);

d) protivbiološka zaštita i obezbeđenje životnih namirnica biljnog i životinjskog porekla i vode za piće.

3.2.2.1. Lična i kolektivna protivbiološka zaštita ljudi

Lična protivbiološka zaštita ljudi predstavlja skup mera, postupaka, sredstava iopreme, koje svaki pojedinac koristi i sprovodi u cilju očuvanja svog zdravlja i umanjivanja ilieliminacije mogućih posledica biološkog napada. Ona se sastoji iz:



1) zaštite organa za disanje, i

2) zaštite tela od bioloških agensa.

U oba slučaja, preduzima se čitav niz mera i koriste mnoga tehnička sredstva da bi takokompleksna zaštita bila efikasna i u najnepovoljnijim uslovima. Tu spadaju pre svega:

a) Taktičke mere lične protivbiološke zaštite – predstavljaju sve one mere i postupke koje preduzima svaki pojedinac da bi sprečio ili bar umanjio štetneefekte bioloških agensa po sopstveno zdravlje i život;

b) Tehničke mere i sredstva lične protivbiološke zaštite- podrazumevaju stručnu primenu formacijske ili improvizovane zaštitne maske za zaštitu organa zadisanje, lakog poluetilenskog ogrtača i rukavica za zaštitu tela od prodora

patogenih mikroorganizama u organizam čoveka ako se nađe u kontaminiranojatmosferi ili zoni;

c) Medicinske mere i sredstva lične protivbiološke zaštite- podrazumevaju permanentno sprovođenje higijensko- profilaktičkih mera u cilju zaštite iunapređenja zdravlja ljudi i urgentnu profilaksu putem vakcinacije, serum-

profilakse i hemioprfilakse.

Kolektivna protivbiološka zaštita ljudi podrazumeva preduzimanje čitavog nizamera:

a) Taktičke mere kolektivne protivbiološke zaštite- podrazumevaju pre svegamere i postupke koje starešina domaćinstva, rukovodilac ili komandir grupeili jedinice ljudi preduzima sa ciljem umanjenja ili otklanjanja posledica

biološkog napada ili kontaminacije;

b) Tehničke mere i sredstva protivbiološke kolektivne zaštite- podrazumevaju pravilno posedanje i korišćenje skloništa za kolektivnu zaštitu na znak biološke opasnosti;

c) Medicinsko- psihološke mere kolektivne protivbiološke zaštite- podrazumevaju:

− permanentno, organizovano i savesno sprovođenje svih merahigijensko- profilaktičkh i protivepidemijskih u kolektivima,

− preduzimanje mera protiv panike, dezorganizacije i nemira koje su pojave neminovne kod saznanje o širenju opakih zaraznih bolesti u

kolektivu, i− zdravstveno- vaspitni rad sa kolektivom, u kom okviru treba

sprovesti i dopunsku obuku stanovništva o svim merama i načinu ponašanja u datoj situaciji.

Lična i kolektivna zaštita od bioloških dejstava u ratu može se uspešno ostvariti pod pretpostavkom da su dobro organizovane i da se uspešno sprovode sve pomenute mere, sredstva i metode protivbiološke zaštite.

3.2.2.2. Protivbiološla zaštita domaćih životinja



Domaće životinje, u postojećoj globalnoj strategiji vođenja savremenog rata predstavljaju prvorazredni cilj napada biološkim agensima, čak pre nego ljudi. Logično je pretpostaviti da bi biološko oružje moglo biti primenjeno protiv životinja gotovo na isti načinako kao i protiv ljudi.

Od posebnog bi značaja bio pritajeni napad biološkm agensima protiv domaćih životinja još u vreme mira (specijalni rat), kada bi mogao da izazove teže ekonomske i političkeimplikacije. Mnoga oboljenja životinja mogu da se prenesu na ljude (antropozoonoze), biolodirektno ili preko vektora pa bi to samo usložilo situaciju i pogoršalo ukupno teškeepidemiološke, ekonomske pa i političke prilike u zemlji u kojoj bi se sprovela takva dejstva umiru i posebno u ratu.

Zaštita domaćih životinja od biološkog oružja predstavlja posebno značajnu problematiku i meru u okviru civilne zaštite, a podrazumeva: blagovremeno planiranje isprovođenje profilaktičkih mera; izradu i pripremu skloništa za životinje; kadrovsko imaterijalno osposobljavanje veterinarske službe za rad na obezbeđenju stoke od biološkognapada; izrada i primena pojedinačnih sredstava protivbiološke zaštite (zaštitna maska za konja,i eventualno goveda); velike farme stoke, ma koliko rentabilne sa ekonomskog stanovišta

predstavljaju rizik i zahvalan objekt mogućeg biološkog napad,itd.

U načelu treba sprovoditi neke zajedničke mere protivbiološke zaštite stoke u miru i uratu:

− plansko sprovođenje profilaktičkih veterinarskih mera, kao što su rigorozne mere zaštitena ulazima u štale, vakcinacija i revakcinacija;

− posle izvršenog biološkog napada pooštravaju se mere zaštite neobolele stoke,izdvajanjem i premeštanjem u druge objekte ili rejone;

− prinudno masovno klanje obolele stoke se pre primenjuje nego lečenje,posle prinudnogklanja ne uništava se svo meso nego se vrši selekcija šta se mora umištiti a šta se možekoristiti posle posebne obrade.

3.2.2.3. Protivbiološka zaštita useva

Patogeni mikroorganizmi mogu da se primene i radi izazivanja bolesti na usevima i

značajnim industrijskim biljkama sa ciljem smanjenja proizvodnje životnih namirnica ilisirovina za industriju. Takav slučaj se desio sa plamenjačom krompira u Irskoj 1844. do 1845.kada je umrlo oko tri miliona stanovnika od gladi. Namerno izazvane masovne epidemije

biljaka (epfitotije) mogu dovesti do velikih nacionalnih, ekonomskih i političkih problema.

U suštini nema razlika između mera koje se preduzimaju radi zaštite biljaka od prirodnihepifitacija i onih koje bi trebalo preduzeti za zaštitu od eventualnog biološkog napada u kome biagresor upotrebio fitopatogene mikroorganizme kao oružje, odnosno od mera koje bi se

preduzele za zaštitu stoke.

Savremeni trend u poljoprivredi je gajenje monokultura na velikim kompleksima, tj.intenzivna proizvodnja hrane iz visokorodnih useva. Ovakvi kompleksi sa savremenim agrarom

sigurno da daju najbolje prinose i postižu rekorde. Međutim, sa gledišta protivbiološke zaštite potrebno je ići na gajenje otpornih vrsta useva na zarazne bolesti i izbegavati monokulture na



velikim kompleksima jer su one rizičniji ciljevi napada biološkim agensima. Zato treba poljazasejana monokulturom visokorodnih sojeva žitarica ispresecati drugim- različitim kulturama

biljaka koje su manje rizične sa stanovišta biološkog napada.

3.2.2.4. Protivbiološka zaštita vode i životnih namirnica biljnog i životinjskog porekla

Planiranje i sprovođenje kompleksnih mera zaštite biljnog sveta, životnih namirnica ivode za piće u mirno doba je preduslov i pretpostavka dobre i efikasne organizacije zaštite ovihu ratu strateških artikala od razaranja, uništavanja ili obezvređivanja RHB kontaminacijom.

Pa tako, voda za piće mora da ispunjava sledeće norme i higijenske uslove:

− ne sme da sadrži patogene mikroorganizme i njihove toksine;

− ne sme da sadrži bojne otrove, niti organofosforne pesticide;− radioaktivnost mora biti u granicama normale, i

− voda treba da bude bistra, bezbojna, prijatnog ukusa, bez mirisa, sa dozvoljenimkoličinama mineralnih materija i da joj je temperatura od 8 do 13°C.

Najefikasnija zaštita vode od RHB agenasa jeste njena izolacija od spoljne sredine. Umanjim količinama voda se čuva u zatvorenim sudovima. Bunari, kaptirani izvori i drugamanja izvorišta vode se prekrivaju nastrešnicama, plastičnim prekrivkama ili poklopcima.Oko bunara i izvorišta se nasipa sloj zemlje, pod nagibom, da bi se sprečilo slivanje

površinskih voda. Vodotornjevi, akumulacioni bazeni i crpne stanice se hermetizuju.

Hrana biljnog i životinjskog porekla u ratu nikada neće moći da se zaštiti od RHBagenasa u većim količinama. Stalna kontrola obezbeđenja ishranom koja oodmiruje potrebeljudstva je prvo načelo zaštite. Kontrolom se sprečava zaražavanje, trovanje i radiološkakontaminacija hrane. Organoleptička kontrola higijenske ispravnosti životnih namirnica,uzimaje uzoraka za toksikološke, bakteriološke i radiološke analize sumnjivih artikala,higijenski transport namirnica, higijensko čuvanje u skladištima, klanicama, pekarama, silosimai zaklanjanje manjih količina hrane su opšta načela zaštite od uništenja i kontaminacije RHBagensima.

Najefikasniji sistem zaštite od radiološke, hemijske i biološke kontaminacije

ostvaruje se disperzijom rezervi i njihovim razmeštanjem na bezbednim odstojanjima odobjekata koji će biti privlačni ciljevi NHB napada. Rezerve hrane se smeštaju u pogodne

prostorije koje obezbeđuju njihovo čuvanje i zaštitu. To mogu da budu namenski izrađenihigijenski magacini, adaptirani podrumi, hladnjače i skloništa. Lokacija, rastresiti razmeštaj,hermetičnost skladišta i stalna kontrola kvaliteta hrane, omogućiće efikasnu zaštitu od RHBrazaranja i kontaminacije a ljudima zdravu hranu.

3.2.3. Otklanjanje posledica biološkog napada



Treći elemenat složenog sistema protivbiološke zaštite u organizacionom smisluobuhvata: biološku dekontaminaciju; sprovođenje higijensko-profilaktičkih i protivepidemijskihmera; zbrinjavanje obolelih i sanaciju terena.

Najveći teret u spasavanju i otklanjanju posledica pada na civilnu zaštitu, zdravstvenu,veterinarsku i poljoprivredne službe.

Organizacija otklanjanja posledica biološkog napada ili iznenadne pojave epidemijezarazne bolesti ima, u načelu, sledeće faze:

− obaveštenje o nastaloj kontaminaciji;

− neposrednu reakciju stanovništva nakon otkrivanja biološkog napada ili epidemije;

− aktiviranje štabova civilne zaštite i procena nastale situacije, i

− samu organizaciju otklanjanja posledica.

3.2.3.1. Biološka dekontaminacija

Ono što je specifično za biološku dekontaminaciju jeste to što se indikacije za njenoizvođenje ne zasnivaju uvek na detekciji bioloških agensa, već i na nepotvrđenoj sumnji oizvršenom biološkom napadu.

Biološka dekontaminacija u načelu može biti prirodna i veštačka.

Pod prirodnom dekontaminacijom se podrazumeva uginuća bioloških agensa poduticajem prirodnih faktora, kao što su temperatura, vlaga, sunčani zraci, vetar i atmosferskitalozi.

Veštačka dekontaminacija se može izvoditi fizičkim, hemijskim i kombinovanimmetodama. Fizička metoda dekontaminacije se najčešće izvodi upotrebom priričnih sredstava,zatim vodom, organskim rastvaračima kao i tehničkom obradom. Hemijske metode biološkedekontaminacije se zasnivaju na upotrebi odgovarajućih hemijskih materija koje uništavaju

biološke agense.

Prema obimu dekontaminacionih radova koji se preduzimaju, dekontaminacija može biti: delimična ili potpuna. A, s obzirom na izvršioce: primarna ili završna.

Biološka dekontaminacija vode se vrši hlorisanjem, hiperhlorisanjem ili prokuvavanjem.

Biološka dekontaminacija hrane koja se nalazi u ambalaži, obavlja se pranjem ambalaže

vodom i prebrisavanjem rastvorima hlornih preparata. Nezaštićenoj hrani treba skinuti površinski sloj debljine 2-3cm, pa pristupiti termičkoj obradi pre upotrebe.

Biološka dekontaminacija zemljišta vrši se mehaničkim putem- skidanjem površinskogsloja i zaoravanjem ili polivanjem dezinfekcionim rastvorima (hlorni preparati).

U mere biološke dekontaminacije spadaju: dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.

Dezinfekcija predstavlja skup postupaka i primenu odgovarajućih metoda i sredstavakoje imaju za cilj uništavanje patogenih mikroorganizama, uzročnika zaraznih bolesti kod ljudii domaćih životinja. U osnovi ova mera prema vremenu kada se vrši i sredstvima kojima se vrši

može biti profilaktička ili protivepidemijska.



Profilaktička dezinfekcija se vrši pre pojave zaraznih bolesti u cilju sprečavanjaoboljenja i njihovih širenja u obliku epidemija. U ovaj oblik dezinfekcije spadaju: mereodržavanja lične i kolektivne higijene; stalna dezinfekcija (hlorisanje) vode za piće, sanitarnaobrada bolesnika, sterilisanje instrumenata i zavojnog materijala i redovna dezinfekcija javnihnužnika i javnih objekata uopšte.

Protivepidemijska dezinfekcija podrazumeva tekuću i završnu dezinfekciju. U okvirutekuće dezinfekcije koja se vrši u vreme vladanja epidemije zarazne bolesti, nastoji se učiniti

bezopasnim izvor zaraze i putevi prenošenja zaraznih bolesti. Završna dezinfekcija se morasprovesti u prostorijama po završenom lečenju bolesnika od zaraznih bolesti; u kućama poslezavršene kućne izolacije zaraženih bolesnika i prostorija u kojima su ležali zarazni bolesnici

posle ozdravljenja ili smrti.

Dezinfekcijom treba obuhvatiti: dezinfekciju ruku, posuđa, pribora za jelo, rublja, posteljine, odeće, obuće, ispljuvka, izmeta, mokraće, patosa i zidova prostorija, WC-šolju, poklopac i ručku rezervoara vode, vazduh u prostorijama, pljuvaonice i sve druge predmete kojisu došli u kontakt sa bolesnikom, kao i prilaze datim objektima.

Dezinsekcija predstavlja skup mera i postupaka, upotrebu različitih fizičkih i hemijskihsredstava za uništavanje štetnih insekata kao vektora uzročnika zaraznih bolesti. I ova mera ima

preventivni i protivepidemijski karakter. Vrlo je efikasna u sprečavanju pojave transmisivnihzaraznih bolesti u ratu, a ne manje je efikasna u prekidu puteva širenja ovih zaraznih bolesti uslučaju da agresor ubaci zaražene insekte, kao vektore, odnosno biološko oružje na određenuteritoriju.

Dezinsekcija se sprovodi uglavnom protiv sledećih insekata: komaraca, flebotomina, buva, krpelja, kućnih muva, vašiju, stenica, bubašvaba i mrava. Time se prekida lanaczaražavanja i širenja zaraznih bolesti: malarije, papatačijeve groznice, pegavca, povratnegroznice, kuge, krpeljnog zaraznog oboljenja mozga i žute groznice. Najefiksnija sredstva i

metode za dezinsekciju su hemijska sredstva iz grupe insekticida (pesticida).Deratizacija je profilaktička i protivepidemijska mera koja se sprovodi sa ciljem

onemogućavanja razmnožavanja glodara, a za njihovo uništavanje. Uništavanje štetnoh glodara(pacova, miševa i dr) vrši se mehaničkim, biološkim i hemijskim sredstvima (raticidi irodenticidi). Vrši se u naseljima, lukama, pristaništima, aerodromima, brodovima, u skladištima

prehrambenih artikala i drugim prostorijama pri pojavi ili opasnosti od pojave kuge, tularemije,hemoragične groznice i drugih bolesti koje mogu da prenesu glodari na ljude. U ratnimuslovima, kada agresor ubaci zaražene glodare uzročnicima zaraznih bolesti kao oružje,neophodno je izvršiti radiklanu deratizaciju terena na kome su bačeni.

3.2.3.2. Sprovođenje higijensko- profilaktičkih mera

Higijensko profilaktičke mere su sve one mere, sredstva i postupci koji se organizuju,sprovode i koriste u cilju sprečavanja pojave zaraznih bolesti u miru i ratu. To su mere koje se

preduzimaju radi očuvanja i unapređivanja zdravlja ljudi. U sistem higijensko- profilaktičkihmera spadaju:

− zdravstveno vaspitanje svih građana i podizanje opšte i zdravstvene kulture na najvišimogući nivo, kako u vreme mira, tako i u vanrednim prilikama i u ratu;



− higijenska kontrola snabdevanja stanovništva zdravom pijaćom vodom u miru i naročitou toku rata i za slučaj elementarnih nesreća;

− higijenska kontrola ishrane u kvalitativnom i kvantitativnom pogledu;

− održavanje i stalno negovanje obuke i psihofizičke kondicije stanovništva svih uzrasta;

− higijenska kontrola i obezbeđivanje opštih uslova higijenskog života kod različitihvidova privremenog smeštaja ljudi

− higijenska kontrola i negovanje dobrih navika lične higijene svakog čoveka;

− organizovana i stručna sanacija terena i otklanjanja otpadnih materijala;

− specifične mere zaštite zdravlja ljudi putem redovnih i vanrednih vakcinacija,serumprofilakse i hemioprofilakse, i

− higijensko- epidemiološko i radiološko hemijsko i biološko izviđanje i osmatranje.

Čitav ovaj kompleks mera i organizovanih postupaka u miru i u ratu obezbeđuje solidnuosnovu efikasne zaštite i prevencije od masovnih oboljevanja ljudi od najvažnijih zaraznih

bolesti. U vreme mira a delimično i u ratu, većinu ovih mera će sprovoditi zdravstvenaslužba, ali će se povremeno uključivati i civilna zaštita sa svojim jedinicama opšte ispecijalne namene, štabovi civilne zaštite, crveni krst i druge organizacije.

3.2.3.3. Sprovođenje protivepidemijskih mera

Kada se otkrije epidemijsko javljanje neke zarazne bolesti, zdravstvena služba, odnosnocivilna zaštita sa jedinicama specijalne namene (prve medicinske pomoći i RHB zaštite)organizuju sprovođenje protivepidemijske mere. To je ustaljeni sistem mera koje se

preduzimaju sa ciljem gašenja žarišta zaraznih bolesti, ukazivanja pomoći obolelim izbrinjavanja odnosno zaštite zdravog- neinficiranog ljudstva. U protivepidemijske merespadaju:

− aktivno pronalaženje i izolacija bolesnika od odgovarajuće zarazne bolesti;

− postavljenje dijagnoze zaraznog oboljenja i hitno preduzimanje merazbrinjavanja i lečenja;

−

plan kidanja karika Vogralikovog lanca širenja zarazne bolesti, kao što su putevi prenošenja, ulazna vrata, broj i virulencija uzročnika bolesti i dispozicija,odnosno imunitet zdravih ljudi u odnosu na određenu zaraznu bolest;

− sprovođenje epidemiološke ankete o načinu i uslovima koji su prethodili pojavizarazne bolesti

− određivanje karantina i opservacije za zdrave ljude koji su bili u kontaktu saizvorima zaraze;

− sprovođenje dopunske vakcinacije, serumprofilakse i hemioprofilakse;

− obaveštavanje viših centara i susednih jedinica, kao i stanovništva o pojavi

epidemije na određenoj teritoriji i merema koje se preduzimaju za njenosuzbijanje.



3.2.3.4. Zbrinjavanje zaraznih bolesnika posle biološkog napada

Zarazni bolesnici, posle primene biološkog oružja u ratu, mogu se zbrinjavati: na

etapama i hospitalizacijom u bolnici za lako povređene i obolele ili u zaraznoj bolnici u poljskim uslovima; evakuacijom po naznačenju u zaraznu poljsu bolnicu ili druge za toodređene ustanove bolničkog tipa; izolacijom i lečenjem na mestu pri pojavi pojaviepidemije karantinskih zaraznih bolesti (kolera, kuga i variola vera).

Zbrinjavanje obolelih se obavlja najčešće: u matičnim zdravstvenimorganizacijama; u organizacijama kućne izolacije, lečenja i nege; kod suseda u njihovimzdravstvenim organizacijama, izvan zone biološkog udara, i u novoorganizovanimzdravstvenim organizacijama- poljske bolnice na ivici žarišta epidemije.

4. MEĐUNARODNE ZABRANE U FUNKCIJI PROTIBIOLOŠKE ZAŠTITE

Biološke opasnosti su bile aktuelne još u praistorijsko doba, ali posebno s kraja XVIIveka, kada su postale svetski problem. Pronalaskom uzročnika zaraznih bolesti stvoreni su

preduslovi za efikasnu zaštitu od spontanih prirodnih epidemija zaraznih bolesti. Međutim, pokazalo se u praksi i životu da ti pronalasci mogu biti zloupotrebljavani protiv života i zdravljaljudi, biljaka i životinja kao biološko oružje.

U okviru protivbiološke biološke zaštite značajnu ulogu su imale, a i danas imaju,

međunarodna nastojanja da različitim pravnim aktima, deklaracijama i protokolima zabraneupotrebu i proizvodnju bioloških agensa kao oružja u ratu ili pritajenim diverzantsko-terorističkim akcijama.

Praistorijsko doba i stari vek- Još u Kuranu i u kodeksima zakona o vođenju ratova ustarom Rimu zabranjivana je upotreba leševa da se njima zagađuju bunari; da se koriste otrovi

biljnog i životinjskog porekla kao sredstva za izvođenje atentata i da se vrhovi strela premazujuekstratom truleži leševa ljudi i životinja, zmijskim otrovom ili otrovnim sastojcima iz bilja.

Međutim pravnu regulativu zabrane bioloških sredstava ratovanja, pogotovu patogenihmikroorganizama sve je dobio tek u XIX veku.

Liberovo uputstvo 1863. godine- razmatrana su pravila ratovanja na kopnu i moru,tretirana je i zabrana upotrebe patogenih mikroba u ratne svrhe. To je prvi zvanični pisanidokument koji tretira problem biološkog ratovanja primenom bioloških agensa u ratne svrhe.

Briselska konferencija 1874. godine- je raspravljala o zakonima i običajima o ratu, pričemu je zaključena i odredba o zabrani upotrebe otrova i bioloških metoda ratovanja. Međutimodluke ove konvencije nikada nisu ratifikovane od strane vlada učesnica, pre svega zbog

protivljenja Velike Britanije.

Prva Haška konferencija 1899. godine- između ostalog usvojena je i Deklaracija ozabrani upotrebe zrna koja jedino imaju za cilj širenje zagušljivih ili otrvonih gasova, kaoi

bioloških metoda ratovanja. Deklaracijom je decidno zabranjena upotreba otrova i zatrovanogoružja.



Druga Haška konferencija mira 1907. godine- doneta je Konvencija o zakonima iobičajima rata, kojim se zabranjuje upotreba otrova i otrovnih oružja. Donet je i poseban HaškiPravilnik o zabrani upotrebe mikroba i bioloških metoda ratovanja.

Vašingtonska konferencija 1921.-1922. godine- zaključen ,,Sporazum petorice'': SAD,Francuske, Italije, V. Britanije i Japana. U članu 5 je naglašena zabrana zagušljivih, otrovnih ilidrugih gasova i svih analognih tečnosti,materijala ili sredstava u ratu.

Ženevski protokol- 1925. godine- sadrži Deklaraciju država ugovornica da je upotrebazagušljivih, otrovnih i drugih gasova i odgovarajućih tečnosti, materija i izuma u ratuzabranjena. Ovim protokolom je prvi put izričito zabranjena upotreb patogenihmikroorganizama, kao i način ratovanja. Nažalost mnoge zemlje nisu ratifikovale ovaj protokolsve do sedamdesetih godina XX veka. Postojanje Ženevskog protokola nije predstavljalosmetnju nekim velikim silama da u periodu između dva svetska rata aktivno rade na pripremi

biološkog oružja.

Nakon Drugog svetskog rata je donet niz međunarodnih dokumenata koji se bave problemom zabrane proizvodnje i upotrebe biološkog oružja:

1) Zahtev za zabranu upotrebe bakteriološkog oružja izričito je dat u Rezolucijičetvrtog međunarodnog kongresa mikrobiologa, koji je održan u Kopenhagenu1947. godine.

2) Apel Međunarodnog crvenog krsta (XX) 1952. godine da sve zemlje prihvate iratifikuju Ženevski Protokol.

3) Međunarodna konferencija naučnih radnika održana u Pugwashu, Kanada1959. izdala je posebni Dokument u kome se naučnici celog sveta izjašnjavajuza neodložnu zabranu proizvodnje i upotrebe u ratne svrhe biološkog oružja.

4) Međunarodna konferencija crvenog krsta, održana u Beču 1965. godine, posebnim dokumentom poziva sve narode koji nisu potpisali i ratifikovaliŽenevski Protokol da učine napor da to njihova vlada neizostavno učini.

5) Rezolucija Generalne skupštine UN iz 1966. godine poziva vlade država kojenisu potpisale Ženevski protokol da to što pre učine.

6) Apel međunarodne konferencije o ljudskim pravima, održane u Teheranu,1968. godine.

7) Apel generalnog sekretara UN 1969. godine.

8) Apel XXI međunarodne konferencije crvenog krsta održane u Istanbulu 1960.godine.

9) Rezolucijom X Međunarodnog Kongresa mikrobiologa, održanog u Meksiku1970. godine, mikrobiolozi sveta se obavezuju da neće raditi na istraživanju

biološkog oružja.

10) Saopštenje odluke predsednika SAD 1969. godine o jednostranom odricanjuod upotrebe biološkog oružja i pristupanju Ženevskom Protokolu.

11) Izjava vlade SFRJ 1970. da nije radila niti da će raditi na proizvodnji i primeni biološkog oružja.



Konvencija o zabrani biološkog oružja iz 1975. godine- Nacrt Konvencije o zabranirazvoja, proizvodnje i lagerovanje biološkog i toksičnog oružja, pripremljena je za potpisivanje10. aprila 1972. kada je i prihvaćena ali je stupila na snagu 25. marta 1975. godine.

Ova konvencija je predvidela i ultimativno uništavanje zaliha bakteriološkog i toksičnogoružja. Naime, u članu II Konvencije obavezuju se potpisnici da unište ili namene miroljubivimsvrhama sva zabranjena biološka borbena sredstva, toksine, oružja, opremu i sredstva za

prenošenje koja poseduju, najkasnije u roku od devet meseci po stupanju Konvencije na snagu.

U tom smislu SAD su i pre potpisivanja Konvencije izjavile da su ,,ukupne zalihe bioloških borbenih sredstava, toksina i oružja kod nas već uništene, a veća ranije postrojenja za proizvodnju sredstava za biološko ratovanje osposobljena za korišćenje u miroljubive svrhe''.

Ova konvencija predstavlja snažnu preventivnu međunarodnu meru za zaštitu ljudi,životinja i biljaka od štetnih efekata veoma agresivnih bioloških agenasa. Konvencija pojačavavrednost jednostranih odricanja od bioloških oružja, što su učinile neke zemlje poslednjihgodina; ona otvara nove perspektive za međunarodnu naučnu saradnju na polju korišćenjamikrobiologije u miroljubive svrhe.

Najzad, možda će ova Konvencija biti prvi korak na putu potpunog i trajnog uništavanjai zabrane proizvodnje svih sumnjivih, a naročitom oružja za masovna uništavanja i razaranja.

ZAKLjUČAK

Da bi u jednoj društveno- političkoj zajednici protivbiološka zaštita bila efikasna, morase pre svega raditi na sprovođenju preventivnih mera zaštite. Neophodno je da se kod ljudirazvije svest kako o pojedinačnoj tako i o kolektivnoj zaštiti u slučaju epidemija zaraznih

bolesti. Naročito su važne psihološke pripreme, u cilju savladavanja straha kod ljudi kada dođedo epidemija.

Ukoliko je do epidemije već došlo od izuzetne važnosti je da se protivepidemijske meresprovode po planu i efikasno. U tom smislu je veoma bitno osposobljavanje kadrova zaposlenih

u službama i jedinicama zaduženim za sprovođenje tih mera. Takođe, važna je i usklađenost tihslužbi među sobom. Delotvornosti protivbiološke zaštite bi svakako doprinelo i formiranje



zasebnog sistema protivbiološke zaštite koji bi se karakterisao jedinstvom i sinhronizacijomsvih kadrova.

Ukoliko bi se zemlje pridržavale međunarodnih dokumenata koja zabranjuju ulaganja u biološko oružje, svakako da bi to ostavilo prostor za znatno veća ulaganja u naučna istraživanjau oblastima koja mogu da preusmere korišćenje bioloških agenasa u miroljubive i humanesvrhe. Pre svega ulaganja u razvoj mikrobiologije, imunologije, epidemiologije, biološkoginženjeringa,itd. Takođe bi se mogli izgraditi složeniji i efikasniji sistemi protivbiološke zaštite.

Ključ borbe protiv razvoja biološkog oružja, a i oružja uopšte, i danas kao i u prošlosti,leži u donošenju međunarodnih pravnih akata, deklaracija i protokola koji bi trebalo da odvratezemlje od nečovečnih postupaka i najzad ih usmere ka humanijim idejama u skladu sa našom

planetom.



Documents

Biološka zaštita