Biokinematika sportaAutori: Duko Ili, Radivoj Vasiljev, Vladimir
Mrdakovi 1. i 2. poglavlje (11-23 str.) 5A, 5B i 5C poglavlje
(73-122 str.) 5F poglavlje (163 -196 str.) 6. poglavlje (209-238
str.)
1. ta su vektori, kakva je njihova razlika u odnosu na skalare i
kako se oznaavaju?Navedite tri primera vektorskih i skalarnih
veliina.Vektori su fizike veliine potpuno definisane brojnom
vrednou intenzitetom, pravcem I smerom. Za razliku od skalara,
vektori imaju dodatne karakteristike koje ih opisuju, a to su
pravac I smer. Vektorske veliine najee predstavljamo kao
orijentisanu du, kod koje pravac oznaavamo na njenom vrhu pomou
strelice. Najee se iznad slova kojima ga obeleavamo crta strelica,
dok se njegov intenzitet pie bez strelice. Skalarne veliine: duina,
povrina, zapremina, temperature, masa, vreme, rad, energija
Vektorske veliine: sila, brzina, impuls, ugaona brzina
2. Koji oblik translatornog kretanja nazivamo pravolinijskom
translacijom?Pri pravilinijskom translatornom kretanju sve take na
telu od poetka kretanja pa do njegovog zavretka, bilo da se nalaze
na trupu, rukama ili nogama, opisuju jednu liniju. Te take menjaju
svoj poloaj, ali ne I orijentaciju, to znai, translatorno se mogu
preslikati iz jednog poloaja u drugi I to sa istim rastojanjem.
(Primer Klizanje na ledu)
3. Koji oblik translatornog kretanja nazivamo krivolinijskom
translacijom?Ovakav oblik kretanja sreemo u primerima kada dolazi
do slobodnog pada tela pod uticajem sile zemljine tee. Markirane
reprezentativne tae, ukoliko ih poveemo u trenucima kada telo
zauzima razliite poloaje, nemaju oblik prave linije, ve
predstavljaju skup paralelnih krivih linija. (Primer Ski
skokovi)
4. Koje vrste rotacionog kretanja postojeu odnosu na osu
rotacije? Navedite po dva primera iz sporta za svaku od njih.
Rotaciono kretanje sa unutranjom osom rotacije
Rotaciono kretanje sa spoljanjom, pokretnom osom rotacije
Rotaciono kretanje sa spoljanjom, nepokretnom osom rotacije
5. Objasnite pojavu simultanosti i navedite tri primera kretanja
iz sporta u kojima se ona javlja.Simultanost predstavlja stvaranje
sloenog kretanja kao zbira vie osnovnih kretanja, bilo da je to
translacija ili rotacija. Primeri: atletske bacake discipline (pre
svega faza izbaaja rekvizita), okretanje pedala u biciklizmu,
udarac u boksu
6. Definiite pravolinijsko ravnomerno kretanje?Pravolinijsko
ravnomerno kretanje predstavlja oblik kretanja u kome taka/telo, za
jednake vremenske interval, izvodi jednake pomake, to dalje znai da
je srednja brzina identina sa trenutnom, tj. brzina kretanja se ne
menja.
7. ta podrazumevamo pod pojmom srednje brzine? Objasnite na koji
nain se tokom prorauna mogu dobiti negativne vrednosti srednje
brzine?Brzina kojom bi taka/telo, ukoliko bi se ravnomernom brzinom
kretalo, prelo posmatranu deonicu ili ceo put nazivamo srednjom
brzinom. Ona se u vremenskom intervalu na preenom rastojanju moe
predstaviti kao:Srednja brzina=prolaz puta/utroeno vremeSrednja
brzina moe imati negativnu vrednost ako se telo kree u suprotnom
smeru od orijentacije koordinatne ose. Negativna vrednost proistie
iz projekcije brzine na koordinatnu osu, a ona po formuli
predstavlja promenu koordinata u jedinici vremena.
8. Objasnite zato pomou srednje brzine ne moemo da izraunamo
pomak, a samim tim ni taan poloaj tela u bilo kom vremenskom
trenutku posmatranog kretanja?Pomou srednje brzine ne moemo
izraunati pomak jer znamo da srednja brzina na razliitim delovima
puta nije jednaka, kako na kraem, tako I na duem rastojanju, jer su
I vremenski intervali u tom sluaju drugaiji.Primer: Ukoliko znamo
da je motociklista krenuo sa starta poetnom brzinom koja je jednaka
nuli, evidentno je da tu poetnu brzinu nije pokazao vie ni na
jednom delu puta.
9. Na koji nain emo dobiti najtanije vrednosti srednje
brzine?Najtanije vrednosti srednje brzine dobijamo deljenjem trase
na to manje interval u kojima se izraunava srednja brzina. Dakle,
to je vie kontrolnih punktova, tj. krai interval u kome se sprovode
merenja, to je vrednost srednje brzine tanija. U jednom trenutku
taj interval e biti toliko mali da emo opet doi do definicije I
pojma trenutne brzine.
10. Na koji nain vrednosti srednje brzine moemo hipotetiki
poistovetiti sa trenutnom brzinom kretanja?Izjednaavanje srednje I
trenutne brzine se hipotetiki moe postii deljenjem trase na to
manje interval u kojima se izraunava vrednost srednje brzine. Moemo
zakljuiti da, to je vie kontrolnih punktova, tj. krai interval u
kome se sprovode merenja, to je vrednost srednje brzine tanija. U
jednom trenutku taj interval e biti toliko mali da emo opet doi do
definicije I pojma trenutne brzine, koji za nas nosi potrebnu
koliinu korisnih informacija o kretanju sportiste.
11. Kakve informacije o kretanju dobijamo kada se promeni znak
vrednosti brzine? Navedite primer.Kada se znak vrednosti brzine
menja, bilo da je on pozitivan, negativan ili je vrednost nula, to
znai da je dolo do promene smera kretanja. Isto je I obrnuto: kada
se menja smer kretanja, grafikon poloaja u funkciji vremena mora da
prodje kroz nulu.Primer: Na slici zapaamo da je alpinista prvo
okrenut u jednom smeru (proizvoljno nazvanim pozitivnim smerom,
potrebno je obratiti panju na pozitivan ugao nagiba), zatim je
doveden u stanje mirovanja I, na kraju, okrenut u drugom smeru
(negativan ugao nagiba).
12. Dati razliite primere slaganja brzina u funkciji
vremena?Bacanje koplja (dolazi do sabiranja brzine koju sportista
ostvaruje zaletom i brzine koju ostvaruje sukcesivnim ukljucivanjem
sve distalnijih segmenata), instep udarac u fudbalu ...
13. U jednoj reenici objasniti simultanu i sukcesivnu emu
sloenih kretanja, i dati po tri primera iz sportskih tehnika kada u
kretanja oveka dominira a) sukcesivna; b) simultana; c) kada je
kombinovana simultana i sukcesivna ema kretanja.Sukcesivna ema
kretanje se zapoinje u zglobu jednog kraja kinetikog lanca a zatim
se redom ukljuuju susedni zglobovi, sve dok ceo lanac ne bude u
pokretu.1. Otvorena kinematika ema (otvorena ema) Kretanje se
prenosi od zatvorenog ka otvorenom kraju kinetikog lanca (bacanje
lopte, sme u odbojci, ut, udarac rukom ili nogom)2. Zatvorena
kinematika ema (zatvorena ema) - kretanje se prenosi od otvorenog
ka zatvorenom kraju kinetikog lanca (kod skoka, skoka u dalj I pri
svakom odrazu pri tranju, samo u sloenijoj varijanti)
Simultana ema Kretanje se istovremeno zapoinje I vri u svim
zglobovima kinetikog lanca.1. Najvaniju grupu pokreta simultane eme
predstavljaju precizni pokreti. Primer: U odbojci, kod smea putanja
ake je luna I sukcesivnom otvorenom emom, a kod podizanja putanja
ake je pravolinijska I simultanom emom.2. Pokreti koji se izvode
simultanom emom su pokreti kod kojih se deluje velikom silom.
Bacanje koplja je sukcesivna ema, a bacanje kugle je simultana.
14. Kakvi pokreti se vre uz pomo sukcesivne kinematike eme i
kakvog je oblika putanja posmatrane reprezentativne take tokom ove
eme?Otvorena kinematika ema se koristi u kretanjima iji je zadatak
postizanje maksimalne brzine otvorenog kraja kinetikog lanca
(pokreti koji se u argonu nazivaju biem odbojkaki sme, ut, udarac
rukom ili nogom...). Zatvorena kinematika ema se koristi samo u
skokovima (Skok u dalj iz mesta, sunoni vertikalni odskok...). Ona
se koristi u kretanjima koja za zadatak imaju postizanje maksimalne
brzine teita tela. Putanja posmatrane reprezentativne take je
krivolinijskog oblika.
15. Kod kakvih pokreta se koristi simultana kinematika ema i
koja je razlika u obliku putanje posmatrane reprezentativne take u
odnosu na sukcesivnu kinematiki emu?Najvaniju grupu pokreta koji se
vre po simultanoj emi predstavljaju pokreti koji zahtvaju veliku
prostornu tanost (precizni pokreti). Druga klasa u kojima se
koristi simultana kinematika ema su pokreti pri kojima se deluje
velikom silom. Glavna osobina putanje ovog tipa kretanja je da ona
poseduju priblino pravolinijsku putanju otvorenog kraja kinetkikog
lanca. Ona dozvoljava vee odstupanje od idealnog trenutka za izbaaj
npr. Lopte da bi se pogodio cilj.
16. Objasnite odnos brzine sa duinom, frekvencijom i ritmom
koraka.Brzina kretanja oveka meri se kao odnos puta I potroenog
vremena na prevazilaenju tog puta. Brzina kretanja je brojano
jednaka duini koraka koja je pomnoena sa uestalou koraka
(v=l*N).Odnos duine I frekvencije koraka pri razliitim
karakteristikama kretanja nije isti. Zapaeno je da postoje opte
zakonitosti: sa poveavanjem frekvencije koraka poveava se odraz,
poveava se duina koraka I dolazi do poveavanja brzine. Brzina, u
tom sluaju, raste usled istovremenog poveanja duine I frekvencije
koraka. Dolaskom do neke granice, dalje postaje nemogue istovremeno
poveavati duinu I frekvenciju koraka. U sluaju da I, pored toga,
poveavamo jedno od tih parametara, dolazi do pada u brzini, a uzrok
je to to se pojavljuju dodatni faktori, kao to je limitiranost
lokomotornog aparata ljudskog organizma.
17. Kako glasi definicija trenutne brzine krivolinijskog
kretanja? Trenutna brzina tela je u bilo kojoj taki trajektorije
usmerena kao tangent u toj taki trajektorije. Trenutna brzina se
definie kao brzina tela u datom trenutku vremena za datu taku
trajektorije.
18. ta predstavlja ugaona brzina? Kako glasi osnovna formula za
njeno izraunavanje i navedite barem dve merne jedinice? Ugaona
brzina predstavlja prostorno-vremensku meru brzine promene poloaja
tela kod obrtnog kretanja. Prilikom krunog kretanja odreujemo
ugaonu brzinu kao meru brzine promene poloaja ugla. Ugaona brzina
se skraeno obeleava grkim slovom omega (). Njene jedinice mere su
radijani po sekundi (rad/s), stepeni po sekundi (/s), obrtaji po
sekundi (o/s)... Ona je vektorska veliina i vezana je za smer
kretanja. Smer kretanja ugaone brzine se utvruje korienjem pravila
palca desne ake. Poto je ugaona brzina vektorska, promena njene
veliine ili smera kretanja njene rotacione ose rezultira promenom
ugaone brzine.Ugaona brzina je jednaka prvom izvodu u vremenu za
koji se ostvari ugaoni pomak:Formula:
19. Na koji nain moemo da iz date ugaone brzine nekog segmenta
() i duine tog segmenta (r) izvedemo trenutnu linernu brzinu
krajnje distalne take tog segmenta (vT)?
Deljenjem obe strane vremenom koje je potrebno da se pomeranje
izvri, dobijamo:
Gde je: l=duina luka; =ugaono pomeranje (u radijanima);
r=poluprenik; t=vreme; =prosena linearna brzina i = prosena ugaona
brzina (merena radijanima po sekundi)Prosena linearna brzi a neke
take na rotirajuem predmetu jednaka je proizvodu prosene ugaone
brzine tog predmeta i poluprenika (razdaljine izmeu take na
predmetu i rotacione ose tog predmeta). U odreenom trenutku ovaj
odnos postaje:
Gde je: vT= tangenta trenutne linearne brzine do cirkularne rute
take; = trenutna ugaona brzina(merena radijanima po sekundi) i r=
poluprenik.
20. Na osnovu koje tri veliine se opisuje kretanje tela po
krunoj trajektoriji i koje su njihove merne jedinice?Kretanje tela
po krunoj trajektoriji se opisuje pomou:Brzine V= m/s metri po
sekundiVremena trajanja obrtaja T=s sekude Frekvencije obrtanja
N=Hz Herci
21. Kako se naziva kosi hitac iji je elevacioni ugao 90?Kosi
hitac iji je elevacioni ugao 90 naziva se Vertikalni hitac.
22. Navedite tri faktora koji bitno utiu na odreivanja optimalne
poetne visine izbaaja kod kosog hica sa razlikom nivoa?1. Poetna
brzina (V0)2. Izlazni (elevacioni) ugao ()3. Poetna visina sa koje
telo zapoinje da se kree (h0)
***Zavisi od:1. Anatomo-morfolokih karakteristika sportiste
(telesne konstitucije)2. Njegovih fizikih sposobnosti3.
Postavljenog zadatka u igri
23. Koji su okvirne vrednosti za optimalni elevacioni ugao kod:
skoka u dalj, bacanje koplja, bacanje diska, bacanja kugle i
bacanje kladiva? Objasniti zbog ega su oni manji u odnosu na
optimalni elevacioni ugao u idealnim mehanikim uslovima?
Skok u dalj: 15-27 Bacanje koplja: 26-40 Bacanje diska: 27-43
Bacanje kugle: 26-41 Bacanje kladiva: 37-44
Glavni razlog zbog eha se elevacioni ugao kod bacanja I skokova
smanjuje je taj to se brzina hica koju sportista moe da realizuje
(bez obzira da li je to brzina rekvizita ili brzina sopstvenog
tela) smanjuje sa poveanjem elevacionog ugla hica. MIino-skeletni
system oveka je tako struktuiran da sportista moe da realizuje
znaajno vee brzine u horizontalnom pravcu u odnosu na vertikalni. S
obzirom da domet hica izrazito zavisi od brzine hica, ak I mali
uticaj brzine hica na ugao hica je dovoljan da smanji optimalni
ugao znatno ispod 45 stepeni.
24. Navedite i objasnite dva faktora koji negativno
(limitirajue) utiu na putanju kosog hica?1. Zona realizacije: U
pojedinim sportovima se susreemo sa ogranienjima, koja je potrebno
potovati da bi, po pravilima takmienja, uslovi za sve takmiare bili
jednaki.2. Balistika kriva: Prilikom velike brzine kretanja ili
usled specifine zapremine I oblika, nemogue je zanemariti uticaj
spoljanjih faktora, kao to je otpor vazduha. Usled delovanja tih
spoljanjih faktora, stvarna kriva svojim silaznim krakom bie
strmija od teoretske krive I nju nazivamo balistika kriva.
25. Koji je najvaniji kinematiki parmetar koji je utie na
ostvarenu daljinu i visinu kosog hica i objasniti zato?Najvaniji
kinematiki parametar koji utie na ostvarenu daljinu i visinu kosog
hica je brzina izbaaja. Ljudski miino-skeletni sistem je
konstruisan tako da se mnogo vee brzine izbaaja mogu ostvariti u
horiziontalnom nego u vertikalnom pravcu, pa se zbog toga optimalni
uglovi izbaaja znaajno razlikuju od uglova dobijenih matematikim
proraunima. Prema matematikim proraunima dobijeno je da i domet i
maksimalna visina problino rastu sa kvadratom poetne brzine.
26. Zato se takmiari u skoku u dalj i troskoku odskau sa
elevacionim uglom daleko manjim od optimalnog?Kod skoka u dalj (i
troskoka), brzina hica je produkovana na osnovu horizontalne brzine
koja je posledica prethodnoh zaleta i vertikalne brzine generisane
tokom faze odskoka. Najvea brzina hica se ostvari u uslovima kada
skaka tei da ostvari maksimalnu brzinu zaleta i onda u takvim
uslovima pokuava da odskoi to je vie mogue. Imajui u vidu veliku
brzinu zaleta, skakai u dalj nisu u mogunosti da ostvare elevacioni
ugao vei od oko 25 stepeni. Da bi se postigao vei elevacioni ugao
skakai bi morali da imaju znaajno sporije zakete, tako da bi poetne
brzine hica bile znaajno manje.
27. Kakva je razlika izmeu balistike krive i parabole?Balistika
kriva prilikom velike brzine kretanja ili usled specifine zapremine
ili oblika rekvizita, nemogue je zanemariti uticaj spoljanjih
faktora, kao to je otpor vazduha. Usled delovanja tih spoljanjih
faktora, stvarna kriva svojim silaznim krakom bie strmija od
teoretske i nju nazivamo balistika kriva. Parabola ne uzima u obzir
delovanje spoljanjih faktora, ve je rezultat prorauna u idealnim
uslovima (bezvazduni prostor). 28. Prilikom prouavanja kinematike
kretanja, potrebno je uoiti est osnovnih parametara koji bitno utiu
na trajektoriju kretanja sportskih rekvizita. Koji su to parametri?
Mesto poloaj sa koga rekvizit kree Ugao izletanja Poetna brzina
izletanja Obrtanje rekvizita Otpor sredine-otpor sredine u kojoj se
rekvizit ne obre-otpor sredine u kojoj se rekvizit obre Odskok
rekvizita-odskok rekvizita koji se ne obre-odskok rekvizita koji se
obre
29. Koji su svi mehniki efekti koji dobieni usled Magnusovog
efekta tj. rotacije rekvizita oko svoje ose? Kakve se prednosti u
kretanju rekvizita time postiu i dati primere iz nekih sportskih
grana?
Uzmimo da se lopta obre oko svoje ose u desno, pojavie se
pritisak u taki D, dok e s druge strane, u taki C vazduh biti
razreeniji. Obe komponente pritiska imaju zajedniku rezultantu I
deluju u pravcu DE. U delu gde je pritisak manji nalazimo da je
brzina vea, dok je u delu gde je pritisak vei brzina manja. Moemo
da zakljuimo da ukoliko se lopta obre u levo, ona e imati otklon u
levo I suprotno, pri obrtanju u desno imae otklon u desno. Uticaj
obrtanja na loptu je vei to je vea brzina kretanja.Primeri: U
fudbalu su ta zakrivljenja obino u horizontalnoj ravni Fel udarac (
na levo ili na desno). U tenisu I stonom tenisu jak udarac po lopti
sa velikom poetnom brzinom I proizvodi se rotacija oko horizontalne
ose (seena lopta spin) pa se zakrivljuje putanja u vertikalnoj
ravni. U odbojci kada igrai odserviraju servis (tzv lelujavi
servis)
30. Koliko stepeni slobode imaju: a) materijalna taka vezana u
jednoj taki, b) telo koje nije vezano ni u jednoj taki, c) telo
koje je vezano u dve take? Materijalna taka vezana u jednoj taki= 2
stepena slobode Telo koje nije vezano ni u jednoj taki= 6 stepeni
slobode (moe se kretati du svake od koordinata I vri obrtanje u
odnosu na tri meusobno normalne ose koordinata) Telo koje je vezano
u dve take= 1 stepen slobode
31. Od ega zavisi broj stepeni slobode pokreta u jednom
zglobu?Od anatomske strukture samog zgloba, postojanje zglobnih
veza razliitih tipova...
32. Koliki je broj stepeni slobode kretanja u zglobu kolena: a)
ukoliko je kuk fiksiran i nema pokreta u zglobu kuka; b) ukoliko
kuk nije fiksiran i dozvoljeni su pokreti u zglobu kuka;
33. Definiite tri osnovne osnovne anatomske ravni?Ravan je
dvodimenzionalna povrina!1. Sagitalna (anteriposteriorna) ravan je
zamiljena ravan koja ide od napred (frontalno) do pozadi
(posterialno) I odozgo (vrh) do dole (do zadnje take koja dolazi u
kontakt sa podlogom), delei telo na levu I desnu polovinu.2.
Frontalna (eona ili lateralna) ravan ide od strane do strane I
odozgo na dole, delei telo na prednje I zadnje delove.3.
Transferzalna (horizontalna) ravan ide od strane do strane I od
napred do pozadi, delei telo na gornje I donje delove.Sve sagitalne
ravni su vertikalne prema svojim frontalnim ravnima, koje su
vertikalne svim transferzalnim ravnima. 34. Prilikom posmatranja
pokreta ljudskog tela, koje vrste vrste pokreta moemo uoiti u
sagitalnoj ravni, odnosno oko sagitalne ose? Fleksija (ugao zgloba
se smanjuje) Ekstenzija (ugao zgloba se poveava) Hiperekstenzija
(ekstenzija prelazi granina referentna pozicija) Dorzalna
fleksija-plantarna fleksija (koristi se za pokrete skonog zgloba I
stopala) Naginjanje napred-nazad (koristi se za pokrete trupa)
Nutacija-kontranutacija (koristi se za pokrete sakroilijanog zgloba
art. Sacroiliaca)
35. Koje se pokreti zgobova mogu uoiti kada se ekstremiteti kreu
oko anterioposteriornih (frontalnih) zglobnih osa i u okviru
frontalnih ravni? Abdukcija Adukcija Radijalna devijacija
(radijalna fleksija) Ulnarna devijacija (ulnarna fleksija)
Inverzija Everzija Elevacija Depresija
Lateralna fleksija na levo Lateralna fleksija na desno
36. Posmatrajui ljudsko telo u transferzalnoj ravni, koje vrste
zglobnih pokreta moemo uoiti oko longitudinalnih osa? Eksterna
rotacija (anteriorna povrina distalnog segmenta se kree ka spolja)
Interna rotacija (anteriorna povrina distalnog segmenta kree se ka
unutra) Supinacija pronacija (koristi se za podlakticu ili za
pokrete stopala) Adukcija abdukcija (koristi se za pokrete stopala
ili prstiju nogu) Aksijalna rotacija (koristi se za pokrete vratnog
dela kimenog stuba) Horizontalna adukcija horizontalna abudukcija
(koristi se za pokrete ramenog pojasa)
37. Navedite i objasnite koji se pokreti vre u kombinaciji vie
ravni? Cirkumbdukcija (kruenje oko centra zgloba) je kompleksan
pokret kod koga deo tela koji ga izvodi naizmenino prolazi kroz
fleksiju, abdukciju,ekstenziju I adukciju (ili obrnutim redosledom)
Opozicija nije ist pokretm ve je nastao kombinovanjem abdukcije,
adukcije I fleksije, pribliavaju palevu jagodicu petom prstu.
Pokreti prstiju:Fleksija falangeEkstenzija falangeLateralna
ekstenzija celog palcaAbdukcija (palace preko dlana) opozicija
38. Ako ovek predrui, kakav je njegov poloaj ruke u odnosu na
frontalnu ravan i koji deo ruke je distalan?Poloaj ruke u
predruenju u odnosu na frontalnu ravan je anterioran, aka
predstavlja distalni deo ruke.
39. Da li se prilikom hodanja i tranja, osim pokreta u
sagitalnoj ravni realizuju i pokreti u nekim drugim ravnima?
Objasniti.Sinhronizovani pokreti pogrnjih i donjih ekstremiteta
dovode do rotacije kimenog stuba. Naime, kao to zglob kuka prat
kretanja svoje noge u ventralnom i dorzalnom smeru (to dovodi do
rotacije karlice u transverzalnoj ravni), tako i zglob ramena prati
kretanje ruke. Posledica ovoga je da karlina i ramena osa u
transverzalnoj ravni uvek rotiraju u suprotnim smerovima. Poto se u
ventralnom smeru istovremeno kreu zglob kuka noge u fazi zamaha i
zglob ramena kontralateralne ruke, sledi da se rotacija kimenog
stuba uvek vri u smeru zamajne noge.
40. Pokreti u ljudskom telu su uvek rotacioni pokreti razliitih
amplituda. ta podrazumevamo pod pojmom amplituda pokreta?Amplituda
pokreta se definie kao ugaona razlika izmeu dva ekstremna poloaja
koja zauzimaju dva susedna segmenta.
41. Koje su maksimalne amplitude pokreta za: a) abdukciju i
adukciju u zglobu kuka; b) fleksije i ekstenzije u torakalnom delu
kimenog stuba?Abdukcija i adukcija u zglobu kuka abdukcija
nadkolenice iznosi 40-50 stepeni, adukcija je oko 15 stepeni (vai
ako je ispitanik u leeem poloaju sa opruenim nogama)Fleksija i
ekstenzija u torakalnom delu kimenog stuba: fleksija-ekstenzija
(kroz puni obim) 25 stepeni, laterofleksija 10 stepeni.
42. Koji su maksimalni amplitudni opsezi u sagitalnoj i
frontalnoj ravni za zglob kuka?*sagitalna ravan:- fleksija
nadkolenice pri stajanju Ako je koleno oprueno: 100 stepeni Ako je
koleno savijeno: 60 stepeni (kod mravih 40 stepeni)-ekstenzija
nadkolenice je oko 200 stepeni (od poloaja u stojeem stavu, za 20
stepeni). Puni obim pokreta od maksimalne ekstenzije (200 stepeni)
do potpune fleksije (60 stepeni) je oko 140 stepen, a kod mravih
moe biti I vei.*frontalna ravan:Abdukcija nadkolenice iznosi 40-50
stepeniAko je ispitanik u stojeem stavu ili lei sa opruenim
nogamaFleksijom u kuku pokret menja amplitudeAdukcija je oko 15
stepeni (pri istom poloaju, stojei ili leei)
43. Koliki je ugao u zglobu ramena i kolena u sagitalnoj ravni,
i ugao u zglobu kuka u frontalnoj ravni u normalnom uspravnom
stavu?Poto se u sagitalnoj ravni mere uglovi izmeu uzdunih osa
zglobljenih segmenata, prva dva ugla iznose 180 stepeni. U
frontalnoj ravni se mere zglobni uglovi u odnosu na normalni
uspravni stav, pa je ugao u zglobu kuka 0 stepeni.44. Kolika je
amplituda pokreta u sagitalnoj ravni u zglobu lakta, a koliko u
zglobu kolena?Lakat u sagitalnoj ravni: fleksija 30-50 stepeni,
ekstenzija 180 stepeniKoleno u sagitalnoj ravni: fleksija 40
stepeni, ekstenzija 180 stepeni
