МАТЕМАТИЧКА ГИМНАЗИЈА

БОЛЕСТИ ЧОВЕКА ИЗАЗВАНЕ ПАРАЗИТСКИМ ЦРВИМА

семинарски рад из биологије

Аутор:

Теодора Обрадовић

Београд, фебруар 2015.године

САДРЖАЈ

1. УВОД..................................................................................................................................3

1.1 Паразити1.2 Паразитски црви

2. ИНФЕКТИВНЕ БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ ПАРАЗИТСКИМ ЦРВИМА........................5

1.1 Цистицеркоза1.2 Шистозомијаза1.3 Тенијаза1.4 Ехинококоза1.5 Трихиноза1.6 Аскаријаза

3. ЛИТЕРАРУРА..................................................................................................................10

2

У в о д

ПаразитиУ живом свету честа је појава да један организам живи на рачун другог. Овкви организми су бројни и унутар царства животиња. Они су означени као паразити (грчки parasitos = готован) а друга жива бића на рачун којих живе називамо домаћином. Неки паразити живе на телу домаћина – спољашњи (ектопаразити), а неки унутар тела домаћина – унутрашњи паразити (ендопаразити). На рачун домаћина они себи обезбеђују храну, али и скровиште трошећи ћелије и енергију које домаћин уноси храном. Они „краду“ витамине и друге хранљиве материје, а загађују и трују фекалним отпадом.

Јасно је да паразит својим присуством слаби домаћина који после неког периода угине. Исто тако за опстанак паразита неопходо је да домаћин живи довољно дуго, онолико времена колико је паразиту потребно да се размножи, формира нову јединку која ће бити способна да успешно преживи у неповољним условима спољашње средине и тако нађе новог домаћина.

Што је више јединки паразита присутно у телу домаћина то је његов живот краћи. Тако да би развијање нове генерације паразита у телу истог домаћина довело до смрти истог што би била загарантова смрт и за самог паразита.

Судећи по статистици, око 5 милијарди људи широм света пате од обољења проузрокованих паразитима. Нажалост број оболелих и заражених људи је у константном порасту. На почетку 21. века научници су открили да је 95% човечанства заражено паразитима. Истраживања Америчког Националног Института Здравља показала су да у нашем организму просечно има око 1kg паразита. Међу главним изворима заразе спадају сирово воће и поврће, недовољо обрађено месо. Још један фактор ризика су кућни љубимци који су међу главним преносиоцима паразита.

Постоји велики број паразитских врста које могу да живе на рачун човека. При томе се стално откривају нови паразити у човечијем телу и описују болести које они изазивају.

Паразити продиру у наше тело преко коже, уста и мукусних мембрана и тако долазе у средину погодну за размножавање. Паразити могу изазвати алергијске реакције, смањење отпорности организма на инфекције и склоност ка хроничним болестима.

Нажалост, паразити могу изазвати и озбиљније болести. Могу продрети у васкуларне зидове и тако провоцирају инфаркт миокарда и друге тешке болести (упале полних органа, панкреаса, других жлезда и јетре). Када је организам дуго изложен нападу паразита, унутрашњи органи и целокупни имуни систем трпе велику штету. Константна конфронтација са страним организмима не само слаби одбрану, већ изазива секундарне имунодефицијенције, које обезбеђују плодно тло за развијање тешких хроничних болести које се не могу излечити конвенционалним методама.

Паразити узимају најквалитетније храњљиве материје и тиме слабе наш организам. Само због паразита, чак и они који воде здрав живот, могу да се суоче са здравственим проблемима.

3

Најважнији паразити у човековом организму:

Вируси и микроорганизми Протозое Паразитски црви

Паразитски црви (хелминти)

У паразитске црве спадају:

ваљкасти (неметоде : човечија глиста, дечја глиста, трихина филарија...), пљоснати (cestodes : метиљи, пантљичаре...), чланковити црви (пијавице), итд.

Ваљкасти црв Пљоснати црв

Пијавица

4

Инфективне болести изазване паразитским црвима

Врста обољења људи и животиња изазваних спољним биолошким изазивачем називамо инфективне болести. Оне имају широки спектар могућних симптома и клиничких слика развоја болести. Симптоми се могу јавити у року од неколико дана, недеља па чак и година од заразе.

Инфективне болести изазване метазоама:

Цистицеркоза (cysticercisis) Шистозомијаза (bilharziosis) Тенијаза (taeniasis) Ехинококоза (echinococcosis) Трихиноза (trichinosis) Аскаријаза (ascariasis) Ентеробијаза (enterobiasis) Трихуријаза (trichuriasis) Анкилостомијаза (ankylostomiasis) Стронгилоидијаза (strongyloidosis) Филаријаза итд.

Цистирцекоза је инфекција различитих ткива ларвалним цистама T.soliumа (свињске пантљичаре) када је пацијент прелазни домаћин паразита, а инфекција настаје ингестијом јаја паразита. Цистицеркуси се налазе у различитим ткивима, али имају посебни афинитет за централни нервни систем, очи и попречнопругасте мишиће вероватно због високог садржаја гликозе или гликогена у овим ткивима. Може имати различите клиничке манифестације, али се најчешће испољава симптомима и знацима афекције централног нервног система и попречнопругастих мишића. Симптоми се јављају тек 4-5 година након инфекције . Основна превенција је адекватна припрема месних производа.

Шистозомијаза је болест изазвана једом од више врсти Shistosoma које нападују најчешће гастроинтестинални тракт, јетру или мокраћне органе. Клиничке манифестације инфекције овим паразитима су:

Шистозомни дерматитис (јавља се папуларна оспа праћена сврабом), Акутна шистозомијаза (висока температура, тремор, главобоља, губитак телесне

тежине), Хронична шистозомијаза (болови у трбуху, убрзани покрети црева итд.).

5

Тенијаза је инфекција изазвана одраслим формама говеђе (T.saginata) и свињске пантљичаре (T.solium). Т.saginata и T.solium су хелминти који припадају класи пантљичара. Човек је стални домаћин одраслих форми обе пантљичаре.

Инфекција настаје ингестијом недовољно термички обрађеног говеђег тј. свињског меса, које садржи cisticerkuse, ткивне ларване форме паразита. Активирају се помоћу желудачне киселине, затим долазе до танког црева и ту се везују и нарастају тј. долази до развоја одраслог паразита. Проглотиде садрже јаја која се ослобађају у спољну средину, контаминирају храну и воду и могу да преживе месецима и годинама. Након ингестије фекално контамиране хране или воде, говече постаје прелазни домаћин T.saginata, а свиња или човек су прелазни домаћини за Т. solium. Из јаја се у прелазном домаћину развију ембриони, који пенетрирају у мукозу танког црева, прелазе у циркулацију и доспевају у различита ткива, укључујући и попречнопругасте мишиће у којима се развијају цисти церкуси, мале ткивне ларве које садрже сколекс.

Човек се, као што је истакнуто, инфицира једући недовољљно термички обрађено месо које садржи ове цисте и добија тенијазу односно инфекцију одраслим паразитима, а у танком цреву човека развојни циклус се комплетира и настају нови паразити. Човек је дефинитивни, али и интермедијарни домаћин Т. soliumа. То је најчешће асимптоматска инфекција мада се могу јавити болови у епигастријуму, повраћање, пролив, губитак апетита и губитак на телесној тежини. Поред овога могуће су и озбиљније компликације.

Паразитски циклус говеђе пантљичаре

6

Ехинококоза (хидатидна болест) је узрокована ларвама псеће пантљичаре (Echinococcus granulosus). Клинички се манифестује стварањем унилокуларних циста најчешће у јетри и плућима, те симптомима или знацима болести тих органа. Болесни пас излучује паразитна јаја путем столице или пљувачке у спољашњу средину, контаминирајући земљиште, храну и воду. Човек се инфицира екскретима пса, најчешће у детињству. Под утицајем желудачне киселине и одређених ензима, ембрион се ослобађа и доспева до јетре. Затим крвотоком може да доспе до плућа, потом путем великог крвотока у друге органе: бубреге, ЦНС, кости итд. Има особине споро растућег тумора тј. болест је дуго асимптоматска. Касније, симптоми и знаци зависе од локализације и величине цисте. Велике цисте узрокују хепатомегалију, туп бол испод десног ребарног лука, мучнину и повраћање. Дијагноза се поставља рентгенским снимком плућа, нативним снимком абдомена. Најсигурнији вид терапије је хируршко одстрањивање ехинококне цисте.

Распрострањеност ехинококозе

Хидатидна циста

7

Трихинозу изазива ваљкасти црв Trichinella Spiralis. Ово обеољење се јавља у земљама у којима постоји обичај употребе меса које није термички обрађено. После инкубације која траје 1-30 дана у типичним случајевима могу се развити три фазе болести:

1. Интестинална фаза. – почиње 2-3 дана након употребе зараженог меса. Болесник се жали на мучнину, гађење, осећај надутости, има умерене болове у трбуху, понекад плућима.

2. Инвазивна фаза. – обележена је појавом типичних симптома у чијој је основи токсичко-алергијски синдром. Настаје после 7-15 дана, траје 2-5 седмица. Болесник се најпре жали на осећај затегнутости и болове у мишићима, повишену температуру која има дуже трајање. Болесник се жали и на болове у очним јабучицама при њиховим покретима, које зато избегава (тзв. укочен поглед). На болове приликом жвакања, гутања, дисања или покрета екстемитета. Упечатљива је појава отока лица. Најтеже манифестације су знаци су брзо замарање, малаксалост, гушење итд.

3. Реконвалесценција. – настаје од 1-2 месеца након заражавања. Може да траје више седмица или месеци. Оболоели се жали на слабост или

укоченост мишића.

Trichinella Spiralis

8

Ток заразе трихинелом

Аскаријазу изазива ваљкасти црв (Аscaris Lumbrikoides) дужине око 20цм. Човек се зарази кад унесе храну или воду контамирану јајима овог паразита . Пацијент се највише жали да осећај нелагодности у трбуху и повремене краткотрајне болове, а ретко се јавља и пролив. Особе се малим бројем паразита скоро да и немају тегобе.

Тзв. дечија глиста

9

Литература:

1. Инфективне болести - уџбеник за студенте медицине , Медицински факултет Универзитета у Београду, Катедра за инфективне болести

2. Биологија 2 – уџбеник за 2. разред гимнатије природно-матемазичког смера и за 2. Разред пољопривредне школе, Б. Петров и М. Калезић, Завод за уџбенике

3. http :// nit . co . rs / blog / paraziti / 4. http :// vip - group . biz / blog / zdravlje / parazitske - bolesti / 5. http :// www . paraziti . biz / zabluda . php 6. http :// sr . wikipedia . org / wiki /% D 0%9 F % D 1%99% D 0% BE % D 1%81% D 0% BD

% D 0% B 0% D 1%82% D 0% B 8_% D 1%86% D 1%80% D 0% B 2% D 0% B 8 7. http :// sr . wikipedia . org / sr /% D 0% A 6% D 1%80% D 0% B 2 8. http :// sr . wikipedia . org / wiki /% D 0%9 C % D 0% B 5% D 1%82% D 0% B 8% D 1%99 9. http :// sr . wikipedia . org / sr /% D 0%92% D 0% B 0% D 1%99% D 0% BA

% D 0% B 0% D 1%81% D 1%82% D 0% B 8_% D 1%86% D 1%80% D 0% B 2% D 0% B 8 10. https :// biologijazasve . wordpress . com /2013/11/24/ parazitski - valjkasti - crvi / comment -

page -1/ 11. http :// sr . wikipedia . org / sr /% D 0%98% D 0% BD % D 1%84% D 0% B 5% D 0% BA

% D 1%82% D 0% B 8% D 0% B 2% D 0% BD % D 0% B 5_% D 0% B 1% D 0% BE % D 0% BB % D 0% B 5% D 1%81% D 1%82% D 0% B 8

12. http :// sr . wikipedia . org / wiki /% D 0%9 F % D 0% B 0% D 0% BD % D 1%82% D 1%99% D 0% B 8% D 1%87% D 0% B 0% D 1%80% D 0% B 0

10