8/16/2019 BizInfo9

1/120

УДК 33 ISSN 2217 - 2769

Часопис из области економије,

менаџмента и информатике

Journal of economics, management and

informatics

Година 2014, годиште 5, број 1Year 2014, Volume 5, Number 1

 БизИнфо BizInfo

Блаце, јун 2014.

Blace, June 2014.

8/16/2019 BizInfo9

2/120

 БизИнфо Часопис из области економије, менаџмента и информатике

Издаје:

Висока пословна школа струковних студија у Блацу

За издавача:

др Ружица Станковић, професор

Главни и одговорни уредник:др Ружица Станковић, професор

Чланови уредништва:

Проф. др Љиљана Арсић - Економски факултет у Приштини

Проф. др Ранко Поповић - Универзитет Сингидунум у Београду

Проф. др Игор Новаковић - ВПШСС у Блацу

Издавачки савет:

Проф. др Срећко Милачић - Економски факултет у Приштини

Доц. др Ненад Јовановић – ВПШСС у Блацу

Др Снежана Михајлов, професор – ВПШСС у Блацу

Секретар редакције:

Горан Перић, мастер економије

Редакциони одбор:Проф. др Синиша Зарић - Економски факултет у Београду, Prof. Dr. Michael

 Nagel, Baden - Württemberg Cooperative State University Stuttgart, проф. др

Миленко Џелетовић - Факултет за услужни бизнис у Новом Саду,

проф. др Илија Самарџић - Београдска пословна школа,

др Валентина Мирковић, проф. - Београдска пословна школа, др Јасминка

Ђуричанин, проф. - ВПШСС у Блацу, проф. др Љубиша Стојимировић -

Београдска пословна школа, проф. др Иван Михајловић - Технички факултет у

Бору, др Кристина Цветковић, проф. - ВПШСС у Блацу, др Снежана Лекић -

Београдска пословна школа, проф. др Јован Ђорђевић - Електротехнички

факултет у Београду, др Бранислав Јевтовић, проф. - ВПШСС у Блацу, проф.

др Славиша Трајковић, Економски факултет у Приштини.

Лектура:Сами аутори

Техничка припрема:Бојан Васовић

Штампа:

„Grafic Color“ Краљево

Адреса редакције:Ул. Краља Петра I бр. 1, 18420 Блаце; www.vpskp.edu.rs; redakcija@vpskp.edu.rs;тел: 027-371-377 факс: 027-373-849

Тираж:

50

8/16/2019 BizInfo9

3/120

 BizInfoJournal of economics, management and informatics

Published by:

Business School of Applied Studies in Blace

Published:

Prof. Dr. Ružica Stanković

Editor in Chief:Prof. Dr. Ružica Stanković

Editorial Board members:

Prof. Dr. Ljiljana Arsić – Faculty of Economics in Priština

Prof. Dr. Ranko Popović – Singidunum University in Belgrade

Prof. Dr. Igor Novaković – BSAS in Blace

Publishing Council:

Prof. Dr Srećko Milačić – Faculty of Economics in Priština

Ass. Prof. Dr. Nenad Jovanović – BSAS in Blace

Prof. Dr. Snežana Mihajlov – BSAS in Blace

Secretary of the Editorial Board:

Goran Perić, Master of Economics

Editorial Board:Prof. Dr. Siniša Zarić – Faculty of Economics in Belgrade, Prof. Dr. Michael Nagel,

Baden - Württemberg Cooperative State University Stuttgart, Prof. Dr. Milenko

Dželetović – Faculty for Service Business in Novi Sad, Prof. Dr. Ilija Samardžić – 

Belgrade Business School, Prof. Dr. Valentina Mirković – Belgrade Business

School, Prof. Dr. Jasminka Đuričanin – BSAS in Blace, Prof. Dr. Ljubiša

Stojimirović – Belgrade Business School, Prof. Dr. Ivan Mihajlović – Technical

Faculty in Bor, Prof. Dr. Kristina Cvetković – BSAS in Blace, Prof. Dr. Snežana

Lekić – Belgrade Business School, Prof. Dr. Jovan Đorđević – Faculty of Electrical

Engineering in Belgrade, Prof. Dr. Branislav Jevtović – BSAS in Blace, Prof. Dr.

Slaviša Trajković, Faculty of Economics in Priština.

Proofreading:

authors

Technical preparation:

Bojan Vasović

Print:

„Grafic Color“ Kraljevo

Editorial Address:Kralja Petra I, 1, 18420 Blace; www.vpskp.edu.rs; redakcija@vpskp.edu.rs;tel: 027-371-377 fax: 027-373-849

Circulation:

50

8/16/2019 BizInfo9

4/120

САДРЖАЈ/CONTENT

Прегледни рад/Review article

Александар Стојковић

МЕСТО И УЛОГА АКЦИЗА У САВРЕМЕНИМПОРЕСКИМ СИСТЕМИМАAleksandar Stojković

THE PLACE AND ROLE OF THE EXCISES IN CONTEMPORARY TAX

SYSTEMS

1

Стручни радови/Professional articles

Науме Мариноски, Предраг Стаменковић, Момчило Цонић

ГАСТРОНОМСКИ САДРЖАЈИ РУРАЛНОГ ТУРИЗМАСРБИЈЕ

 Naume Marinoski, Predrag Stamenković, Momčilo ConićGASTRONOMIC CONTENTS OF RURAL TOURISM IN SERBIA

19

Драгана Илић, Предраг Стаменковић, Момчило Цонић

ЕКОЛОШКА КОМПОНЕНТА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈАБАЊСКОГ ТУРИЗМА СРБИЈЕDragana Ilić, Predrag Stamenković, Momčilo Conić

ECOLOGICAL COMPONENT OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF

SPA TOURISM IN SERBIA

37

Тамара Ђорђевић, Драгана Илић, Предраг Стаменковић,

Момчило Цонић

БРЕНДИРАНА ХРАНА КАО ПОТЕНЦИЈАЛ ЗАРАЗВОЈ ТУРИЗМАTamara Đorđević, Dragana Ilić, Predrag Stamenković, Momčilo Conić

BRANDED FOOD AS POTENTIAL FOR TOURISM DEVELOPMENT

55

Violeta Milićević, Zoran Milićević, Nenad Milić

ELEKTRONSKO UČENJE U SRBIJI PRIMENOMMOODLE SOFTVERAVioleta Milićević, Zoran Milićević, Nenad Milić

ELECTRONIC LEARNING IN SERBIA USING MOODLE SOFTWARE

71

8/16/2019 BizInfo9

5/120

Виолета Милићевић, Слободан Бјелић, Ненад Марковић,

Урош Јакшић

СИМУЛАЦИЈА ПРЕЛАЗНИХ ПРОЦЕСА УДИСТРИБУТИВНИМ МРЕЖАМА СРЕДЊЕГНАПОНА (10-35 kV)Violeta Milićević, Slobodan Bjelić, Nenad Marković, Uroš Jakšić

SIMULATION OF TRANSIENT PROCESS IN DISTRIBUTIVE

 NETWORKS MIDDLE VOLTAGE (10-35 kV)

83

Дејан Видука, Биљана Видука, Александар Тодоровић

МОДЕЛИ СМАЊЕЊА ИНФОРМАЦИОНОКОМУНИКАЦИОНИХ ТРОШКОВА У САВРЕМЕНОМПОСЛОВАЊУDejan Viduka, Biljana Viduka, Aleksandar Todorović

MODELS OF REDUCING INFORMATION COMMUNICATION COSTS

IN MODERN BUSINESS

95

ТЕХНИЧКО УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ РАДОВАAUTHOR GUIDELINES FOR PAPER SUBMISSION

109

8/16/2019 BizInfo9

6/120

1

ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛАСТРУКОВНИХ СТУДИЈА – БЛАЦЕ

Часопис из области економије, менаџмента иинформатике „БизИнфо“ 

Година 2014, годиште 5, број 1, стр. 1-18Адреса: Краља Петра I, бр.70, 18420 Блаце

Прегледни рад

УДК: 336.226.331 ; 339.168 ; 336.221.4

МЕСТО И УЛОГА АКЦИЗА У САВРЕМЕНИМПОРЕСКИМ СИСТЕМИМА

THE PLACE AND ROLE OF THE EXCISES INCONTEMPORARY TAX SYSTEMS

Александар Стојковић1

 Резиме: Акцизе (Трошарине) су посебан облик пореза на промети један од најстаријих пореских облика. Акцизама се опорезују

производи са нееластичном тражњом, а порески обвезници су

произвођачи и увозници. Пореска основица је одређена мерном јединицом (кг, литар и сл.), а износи су у апсолутним

вредностима (нпр. 33 дин на 1 паклу цигарета). Представљају

веома издашан фискални приход. На цену производа додаје сеизнос акцизе, а онда се на тај збирни износ обрачунава још ПДВ.

 Као што је у наслову назначено, у раду анализирамо место и

 улогу акциза у савременим пореским системима.

 Кључне речи:  Посредни порески облици, акцизе, порески

системи.

 Abstract:  Excise taxes (Excise) are a special form of sales tax, and one of the oldest forms of taxation. Excise taxed products are with

inelastic demand, and taxpayers are manufacturers and importers.

The tax base is determined by a measurement unit (kg, liters, etc.),and amounts in absolute values (eg 33 dinars on 1 pack of cigarettes).

They represent a very generous fiscal revenue. On the price of the

 product excise tax is added, and then on the aggregate amount VAT is

1 aleksandar.ek@gmail.com

8/16/2019 BizInfo9

7/120

2

calculated also. As indicated in the title,in this paper we analyze the

 position and role of excises in modern tax systems.

 Key words: The indirect tax forms, excises, tax systems.

1. УВОД

Акцизе су специјални порези којима се опорезује потрошњауглавном монополистичких производа, тј. производа масовнепотрошње са ниском еластичношћу тражње. Акцизама сеопорезују производи који штете људском здрављу и животнојоколини и декларишу се као „луксуз” у односу на намирнице којесу од кључне важности за људску егзистенцију. Акцизе сесматрају најстаријим обликом опорезивања потрошње. Туспадају: деривати нафте, безалкохолна пића, алкохол и алкохолнапића, дуванске прерађевине, луксузни производи.

Сам назив акциза (excise tax) потиче из 16. века када су уХоландији посебним порезом који се називао excijsenопорезивани пиво, шећер, со и алкохолна пића, а претпоставља седа реч потиче од старофранцуске речи assise  (седница, одлука,уговор, намирење рачуна или дуга, опорезивање). ПримерХоландије убрзо следе Немачка и Енглеска (укључујући иенглеске колоније) а затим и остале европске земље. У 19. векуакцизе су биле део система општег пореза на добра и услуге којисе од почетка 20. века трансформисан у општи порез напотрошњу, односно од 1960-их у порез на додату вредност.

Данас су у готово свим савременим пореским системима посебнипорези. За разлику од пореза на промет, акциза се у пореско-техничком смислу не везује за чин промета, него за сам производчија се потрошња жели погодити, тачније речено, за његово„пуштање у промет”, као и за увоз. За опорезиву трансакцију сеузима већ отпремање из продавчеве фабрике производа на које сеплаћа акциза у сопствено складиште на другој локацији, испорукасопственој продавници или испорука купцу.

Порез се обрачунава у апсолутном износу по јединици мерепроизвода (килограму, литри, комаду и сл.), или као одређенипроценат продајне цене. Разлози увођења акциза су бројни(фискални, социјални, здравствени, еколошки). Предност тихпореза у односу према другима јесте једноставност убирања и

8/16/2019 BizInfo9

8/120

3

мали број пореских обвезника. Акцизе представљају један су однајзначајнијих фискалних прихода и један од најомиљенијихпореза пореских власти.

Њихово место у опорезивању се разликује од земље до земље.Већу улогу имају у неразвијеним земљама, и земљама у развоју,док су код савремених држава, као вид прихода државе мањезначајни. Карактеристика савремених пореских система је да сеакцизни производи два пута опорезују, једном акцизама, а другипут порезом на промет.

2. КЛАСИФИКАЦИЈА АКЦИЗА

Разлог увођења акциза је пре свега фискални, односноосигуравање високих прихода државног рачуна. Неки однефискалних разлога убирања пореза су захватање економскеснаге пореског обвезника, избегавање друштвено непожељногпонашања пореских обвезника, накнада пореског обвезника закорист коју има од потрошње неког производа, финансирање јединица локалне самоуправе, социјални ефекат, еколошки разлози итд. Диференцијални порески третман специфичнихпроизвода резултат је потребе одвраћања од потрошње одређенихпроизвода (дуван и алкохол) и појединих услуга (коцкање ииграње на срећу) те елиминисања штетних последица напотрошаче, домаћинства и друштво.

Акцизе имају задатак да доприносе заштити домаће производње,економичнијој потрошњи енергије (нафтна индустрија) и редукцији плаћања јавних трошкова (здравствених трошкови увези са пушењем и алкохолизмом) и додатних такси (употребапутева за вожњу аутомобила). Ради се о производима чије су ценеприлично високе, а ти производи нису неопходни за егзистенцијучовека и штетно делују на здравље људи. Опорезивањем овихпроизвода постижу се истовремено два циља. Смањује се њиховапотрошња и утиче се на здравље људи.

Подела акциза са аспекта трошења су: - акцизе на потрошњу  иакцизе на употребу одређеног производа. Подела акциза премаврсти стопе:1. акцизе ad valorem  (пореска стопа је изражена као проценат

продајне цене и јавља се у новије време и то као изузетак, али

8/16/2019 BizInfo9

9/120

4

се и тада одређује у односу на малопродајну цену производа);

2. специфичне акцизе  (пореска стопа се утврђује у апсолутномновчаном износу у односу на неку јединицу мере);

У пракси се често примјењује комбинација специфичних акциза иad valorem акциза. Пореска обавеза по основу акцизе настајестављањем производа у промет од стране произвођача илињиховим увозом. Једна од карактеристика савремених порескихсистема је да се тзв. акцизни производи двоструко опорезују, једном акцизама, а други пут порезом на промет (Анђелковић2009, стр. 221).

Акцизе су, као и порез на промет, посредан порез. И код њихпореско-технички посматрано, долази до раздвајања обвезникапореза (произвођача односно увозника) од крајњег потрошача(пореског дестинатера). Мада показују извесне сличности сапорезом на промет, акцизе ипак не представљају посебну врстуовог пореза. Док се код пореза на промет опорезује прометпроизвода, акцизама се оптерећује сам производ односно његовапотрошња (Анђелковић, 2009, стр. 222). Акцизама се замера дасвојом селективношћу ремете економске изборе произвођача ипотрошача но такав приговор слаби пред очигледномфинансијском издашношћу ових појединачних пореза.

3. ПОЗИТИВНЕ И НЕГАТИВНЕ СТРАНЕ УВОЂЕЊААКЦИЗА

Позитивни разлози увођења акциза у порески систем су:1. фискални (акцизе су извор значајних пореских прихода);2. једноставност убирања;3. мали број пореских обвезника;4. прогресивније опорезују потрошаче луксузних производа;5. еколошки циљеви (нижа цена безоловног бензина у односу на

обични бензин...).

Негативне стране акциза су:1. регресивне су јер опорезују масовну потрошњу у којој

учествују лица са малим зарадама;2. крше принцип економичности, јер је систем убирања и

контроле од акциза доста скуп;

8/16/2019 BizInfo9

10/120

5

3. веома неомиљене код пореских обвезника и дестинатера;4. могу да наруше продају домаћих акцизних производа

(дуванска индустрија).

4. АКЦИЗЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Сам систем акциза у ЕУ је регулисан правом Европске Уније.Опорезиви производи су предмет опорезивања тј. акцизнихобавеза по завршетку производног процеса (било где у ЕУ) илипо извршеном увозу (из земаља које нису чланице ЕУ). Исто такоакцизна обавеза се треба извршити у моменту када долази дофиналне потрошње робе која се додатно опорезује. Ако је некипроизвод увезен у земљу чланицу, али транспортован у некудругу земљу чланицу ради финалне потрошње, акцизна обавезасе измирује у земљи чланици где долази до потрошње илиупотребе увезеног производа.

Акцизни производи се опорезују у земљи трошења (начелоодредишта), тј. у земљи купца, када је реч о правним лицима.Када је реч о физичким лицима, који купују производе засопствену употребу, онда се примењује начело порекла, тј. акцизасе плаћа у земљи куповине. Због разлике у пореским стопама и ради спречавања кријумчарења ограничен је пренос робе из једнеу другу чланицу.

Директивом 2073/2004 се одређује много јача сарадњаадминистративних служби земаља чланица, нарочито царинскихи пореских служби. Ова сарадња је много важна за праведнијеопорезивање због тога што што се још увек порески системи ипрописи земаља чланица и даље разликују, па је чест случај да сепрописи друге чланице користе ради избегавања, или барсмањења обавезе плаћања пореза. Заједнички систем акциза у ЕУступио је на снагу 1. јануара 1993. године, када је почело дафункционише заједничко тржиште. Он обухвата селективнепотрошне порезе на нафтне деривате, дуванске производе иалкохолна пића. Разлог за прописивање ових акцизних производалежи у околности да су у питању добра чија потрошња гарантујеиздашност пореских прихода.

8/16/2019 BizInfo9

11/120

6

Акцизе (трошарине) на дуванске производе

Припреме за успостављање хармонизованог система опорезивањапочеле су још 1985. године, када је Комисија ЕУ „Белом књигом”препоручила потпуно усклађивање пореза на дуван. Поштопотпуна хармонизација није успела, донете су две смерницекојима се одређује: заједничка пореска структура и минималнепореске стопе. Директивом 92/79/ЕЕC о усклађивању пореза нацигарете, трошарина на цигарете обрачунава се посебном (по јединици производа) и пропорционалном методом (ad valorem).Директивом 92/80/ЕЕC одређено је опорезивање осталихдуванских производа.

Акцизе се обрачунавају на три начина:1. према вредности (ad valorem), израчунано у односу према

малопродајној цени,2. посебном методом, односно према количини производа,3. комбинацијом прве две методе.

Сваке двe године Савет Европе разматра стопе и може, ако јепотребно, предложити измене постојећих стопа.

Акцизе (трошарине) на алкохолна пића

Опорезивање алкохола је уређено 1. јануара 1993. године.Директивом 92/83/ЕЕC одређује се:- врста алкохолних производа који се опорезују,- могућност снижене пореске стопе за одређена пића,- могућност снижене стопе за мале независне произвођаче пива

и мале дестилерије чија годишња производња није већа од200.000 хектолитара.

Стопе се преиспитују и према потреби усклађују сваке двегодине. Отежавајућа околност за државу је та што још увекпостоје велике разлике између висине пореских стопа земаљакоје подстичу легалну прекограничну трговину, и с друге страненелегалну, што узрокује велики губитак прихода. У извештајупосебне организације ЕУ (The High Level Group on Fraudge), утоку 1996. године изгубљено око 1,5 милијарди ЕУР. Већигубитак је био у земљама које имају веће пореско оптерећење.Висина пореског оптерећења не утиче на потрошњу алкохолних

8/16/2019 BizInfo9

12/120

7

производа.

С друге стране, постоји проблем код опорезивања вина. Некеземље примењују нулту стопу пореза, а друге се опет залажу заопорезивање, па бар неком минималном стопом. Међутим, опетсе јавља проблем код пенушавих вина, јер се у неким земљамасматра луксузном робом, те се опорезује вишим стопама.

Акцизе (трошарине) на нафтне деривате и електричну енергију

ЕУ у свој систем опорезивања уводи нафтне деривате 31.децембра 1994. године. Висина пореске стопе се одређује преманамени (нпр. да ли је реч о комерцијалној или индустријскојупотреби деривата) и према еколошким стандардима. Производикоји се опорезују су: нафта и нафтни деривати, плинско уље,керозин, течни нафтни плин (LPG – liquid petroleum gas) иприродни плин.

Нова директива 2003/96/ЕC од 1. јануара 2004. године замењујепретходне смернице и у њој се проширује обухват опорезивихпроизвода на све енергенте укључујући угаљ, кокс, природниплин и електричну енергију. Циљ овог опорезивања јепобољшање у функционисању унутрашњег трţишта и смањењеконкуренције међу државама које се баве овим дериватима.Земље чланице морају ускладити висине својих стопа сминимално прописанима, при чему горња граница није одређенаи свака земља може аутономно уводити и више стопе.

Постоје одређена ослобођења од плаћања акцизе, у случајевимакада се ради о општем интересу. Такође земље чланицеомогућавају поврат пореза онима који улажу у рационалнокориштење енергије. Код неких земаља постоји значајна разликаизмеђу националних и пореских стопа које прописује ЕУ. За њих је одобрен прелазни период, у коме државе треба да прилагодесвоке прописе прописима ЕУ.

8/16/2019 BizInfo9

13/120

8

Табела 1. Акцизе на алкохол, гориво и цигарете у изабранимземљама (2012)

Земља

Износакцизе наалкохолпо литру

(у €)

Износакцизе на

горивопо литру

(у €)

Износ акцизена цигарете(по комаду)

Белгија 1,71 0,64 0,23Данска 8,55 0,68 0,24

Немачка 0,79 0,72 0,24Бугарска 0,77 0,42 0,11

Луксембург 0,79 0,51 0,19Француска 2,75 0,64 0,28

 Чешка Република 1,28 0,55 0,13Кипар 4,78 0,42 0,19

Италија 2,35 0,70 0,21

Словачка 3,58 0,60 0,13Румунија 0,74 0,42 0,13Аустрија 2,00 0,55 0,20Мађарска 4,99 0,42 0,12

Велика Британија 22,7 0,80 0,36

Извор: http://stats.oecd.org/

На основу података из табеле 1. можемо закључити да су износиакциза неуједначени. Што се тиче акциза на алкохол оне се крећуод 0,74 € по литру у Румунији, до 22,7 € по литру у Великој

Британији, што указује на велике разлике од земље до земље. Садруге стране, када су у питњу акцизе на гориво, разлике су мање,с обзиром на то да је прописан најмањи износ акцизе од 0,421 €по литру. Просечни износ акциза на цигарете по комаду је око0,20 € по комаду, а крећу се од 0,11 €, колико износе у Бугарскојдо 0,36 у Великој Британији.

Постоје одређена ослобођења од плаћања акцизе, у случајевимакада се ради о општем интересу. Такође земље чланицеомогућавају поврат пореза онима који улажу у рационалнокориштење енергије. Код неких земаља постоји значајна разлика

између националних и пореских стопа које прописује ЕУ. За њих

8/16/2019 BizInfo9

14/120

9

 је одобрен прелазни период, у коме државе треба да прилагодесвоке прописе прописима ЕУ. Учешће акциза у порескимприходима неких држава чланица ОЕЦД износи: у Данској 11%,Грчкој 26%, Финској 8%. Табела 2. показује да земље прикупезначајна средства у буџету користећи акцизе као специфичнепорезе за опорезивање одређених роба.

Табела 2. Учешће прихода од акциза у изабраним земљамаЕвропске уније

ГодинаЗемља

2007. 2008. 2009. 2010.

Аустрија 6,0 5,8 5,8 5,8

Белгија 5,0 4,7 4,9 4,9

Данска 6,6 6,6 6,8 7,0

Естонија 11,4 10,4 14,1 12,7

Италија 4,8 4,5 4,9 4,8Кипар 9,2 8,6 9,1 9,8

Луксембург 10,0 9,8 9,2 8,9

Немачка 6,8 6,6 6,8 6,7

Словачка 12,1 9,2 9,7 10,4

Словенија 8,7 9,0 11,0 11,3

Финска 7,8 7,7 8,0 8,3

Француска 5,0 4,9 5,1 5,1

Извор: http://ec.europa.eu/taxtrends

4. АКЦИЗЕ У СРБИЈИ

Акцизе као аналитички (посебни - специјални) порези напотрошњу у Краљевини Југославији биле су у примени подназивом „трошарине”. Оне су у ограниченој мери и са малимзначајем егзистирале и 1947-48. године, после Другог светског рата. Касније нестају из нашег пореског система, све донајновијих дана. У конципирању реформе фискалног системасредином 1988. године, пре распада Југославије, Савезноизвршно веће је планирало да уведе акцизе на нарочито погодне

предмете потрошње, гледајући с аспекта фискалне издашности.

8/16/2019 BizInfo9

15/120

10

Међутим, то се у пракси није остварило. Зато су РепубликаСрбија и Република Црна Гора, приступајући промени својихпрописа у складу са зацртаном пореском реформом увеле акцизеу своје пореске системе. Република Србија је то неуобичајено, изобјективних политичких разлога, учинила почетком 1994. годинеУредбом о утврђивању и плаћању пореза на промет за времепримене санкција међународних организација, као привремено решење, да би их марта исте године, као редован приход регулисала Законом о порезу на промет.

Почевши од деведесетих година прошлог века, у Србији се упорески систем уводи специјални потрошни порез под називомакциза. У току развоја прописа који су регулисали овај порескиоблик, тежило се ка хармонизацији са прописима Европске уније,елиминисању сиве економије и обезбеђивању издашних приходаза буџет Републике.

По мишљењу аутора акцизе су изузетно примамљив приход запореску власт, због своје издашности и релативно једноставногсистема обрачуна и наплате. Међутим, гледано са аспектапореског дестинатера - потрошача, може се приметити да суакцизе као фискални приход неправедне због свог регресивногделовања. Акцизним производима, односно производима који сеопорезују посебним порезом - акцизом, у Србији сматрају се(Бараћ и Стакић, 2008, стр. 268):

1. деривати нафте;2. дуванске прерађевине;3. безалкохолна пића;4. алкохол и алкохолна пића;5. пиво и вино и6. кафа (сирова, пржена, млевена и екстрати кафе).

Акцизна обавеза настаје производњом, односно увозом акцизнихпроизвода. По правилу, порески обвезник је произвођач, односноувозник акцизних производа. Поред тога, као порески обвезници,могу се јавити и физичко лице – произвођач који прода алкохолнапића другом физичком лицу; правно лице, односно предузетниккоји купи алкохолно пиће од физичког лица – произвођачаалкохолног пића; правно лице које је овлашћено од странедржавног органа за продају заплењених акцизних производа;

8/16/2019 BizInfo9

16/120

11

купац акцизних производа одузетих у поступку контроле,односно у поступку принудне наплате, а које продаје државниорган.

Акциза се не плаћа када се акцизни производи извозе, као ни упосебно дефинисаним случајевима (међународни уговори одонацији и сл.). Обвезници акцизе за дуванске прерађевине иалкохолна пића, изузев пива, у обавези су и да своје производеобележавају контролним акцизним маркицама, чији је изглед, каои поступак наручивања и издавања прописан одговарајућомуредбом. Закон такође уређује повраћај и рефакцију акцизе.

Обвезник има право на повраћај акцизе уколико је платио акцизукоју није био дужан да плати или ју је платио у износу већем одзаконом прописаног. У оба случаја је услов да је обвезник овуакцизу платио из сопствених средстава без преваљивања на купцапроизвода, или је купац производа од обвезника затражиоповраћај износа акцизе коју није био дужан да плати, или ју јеплатио у износу већем од прописаног.

Такође, новчаном казном у висини од двоструког додесетоструког износа необрачунате акцизе, а најмање у висини од125.000 динара, казниће се за прекршај обвезник акцизе – правнолице ако се не обрачуна или обрачуна нетачно акцизу, док сепредузетник у овом случају кажњава новчаном казном у висиниод двоструког до десетоструког износа необрачунате акцизе, анајмање у висини од 75.000 динара.

У целини узев, правни оквир који уређује акизно опорезивање уСрбији морао би да претрпи неколико битних измена како би се унајвећој могућој мери, када су акцизе као порески облик упитању, приближио испуњењу принципа добре порескеполитике. На првом месту, то подразумева потпуни престанакдискриминације увозних производа у односу на производедомаћег порекла (цигарете и безалкохолна освежавајућа пића),као и укупно смањење трошкова администрирања овог порескогоблика.

Смањење трошкова администрирања нужно намеће потребупреиспитивања оправданости постојања одређених акцизнихоблика, као и права на рефакцију акцизе за поједине

8/16/2019 BizInfo9

17/120

12

потрошаче/употребе. Када је реч о усаглашавању са правилимаЕУ као моделу којем Србија тежи, највећи и најтежи корак јестедостизање акцизног оптрећења прописаног минималнимизносима акциза у ЕУ.

Обвезник акцизе  је произвођач, односно увозник акцизнихпроизвода. Обвезник акцизе је и (Закон о Акцизама, Службенигласник РС , бр. 61/07 , 5/09 , 31/09):1. физичко лице – произвођач који прода алкохолна пића другом

физичком лицу;2. правно лице, односно предузетник који купи алкохолно пиће

од физичког лица – произвођача алкохолног пића;3. купац акцизних производа купљених са територија изван

Републике Србије;4. правно лице које је овлашћено од државног органа за продају

запљењених акцизних производа;5. купац акцизних производа одузетих у поступку контроле,

односно у поступку принудне наплате, а које продаје државниорган.

Акцизну дозволу може добити лице које испуњава следећеуслове: да обавља делатност у складу са прописаним условима,да води пословне књиге по систему двојног књиговодства, да редовно испуњава пореске обавезе, да над тим лицем нијезапочет поступак ликвидације и да испуњава услове заелектронску размену података.  Пореску основицу за обрачунакцизе чини јединица мере.

Стопе акцизе могу бити у апсолутном износу или у процентима.За дуванске прерађевине стопа је 100%, док у случају сирове,пржене или млевене кафе стопа износи 30%. Произвођач,односно увозник дужан је да пре производње, или пре увозацигарета и алкохолних пића, обележи контролном акцизноммаркицом сваки од тих производа понаособ (Ђуровић–Тодоровићи Ђорђевић, 2010, стр. 304).

8/16/2019 BizInfo9

18/120

13

Табела 3. Стопе акциза у Србији

Производи:Деривати нафте, биогорива и биотечности:- оловни бензин 55,00 дин/лит;- безоловни бензин 49,60 дин/лит;- гасна уља 42,00 дин/лит;

- керозин 62,00 дин/кг;- течни нафтни гас за погон моторних возила 30,00 дин/кг;- биогорива и биотечности 42,00 дин/лит;

Цигарете

33,00 дин/пак +34% намалопродајнуцену

Цигаре и цигарилоси 21,07 дин/комРезани дуван, дуван за лулу и жвакање ибурмут

35%

Алкохолна пића:Ракије:

- од воћа, грожђа, специјалне ракије 117,27 дин/лит;- од житарица и осталих пољопривредних сировина 297,52 дин/лит;Жестока алкохолна пића и ликери 190,69дин/лит;Нискоалкохолна пића 19,58 дин/лит;Пиво, осим безалкохолног које садржи мањеод 0,5% алкохола

22,17 дин/лит;

Кафа:- пржена 80,00 дин/кг;- непржена 100,00 дин/кг;- љуспице и опне од кафе 110,00 дин/кг;- екстрати, есенције и концентрати од кафе 150,00 дин/кг;

Извор: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_akcizama

Билансни ефекти акциза у Србији су значајни што се можевидети у табели 4. Приходи од акциза у 2012. години достигли суниво од 25,46% од укупних прихода буџета, што јекарактеристично за земље са недовољно развијеним економијама.

У структури укупних прихода буџета за 2012. годину акцизе25.46% заједно са порезом на додату вредност, чије је учешће48.36%, представљају стубове пореског система Србије.

8/16/2019 BizInfo9

19/120

14

Табела 4. Учешће прихода од акциза у укупним приходима уСрбији

ГодинаУкупни приходи

(у мил. дин.)Приходи од акциза

(у мил. дин.)

У % одукупнихприхода

2007. 581.841,5 98.849,5 17,0

2008. 639.600,3 111.274,7 17,42009. 698.756,2 116.800,0 16,7

2010. 655.971,0 131.500,0 20,0

2011. 726.400,0 160.100,0 22.0

2012. 750.100,0 191.000,0 25,4

Извор: http://mfp.gov.rs/pages/issue1578

Правилник о Листи осталих деривата нафте који се добијају одфракција нафте које имају распон дестилације до 380ºС,(Службени гласник РС, бр. 63/2007). На деривате из Листе, којепроизвођач продаје под условом да се ти деривати користеискључиво за производњу етилена и пропилена, не плаћа сеакциза Течни нафтни гас не плаћа се у поступку царињења, већприликом продаје крајњем кориснику потрошачу за погонмоторних возила. Акциза на цигарете се плаћа по паковању од 20комада. На цигарете које су у другачијим паковањима, акциза сеплаћа сразмерно паковању.

Обрачун и наплата акцизе

Обвезник акцизе је дужан да обрачуна акцизу у моментустављања акцизних производа у промет. Стављањем у прометакцизних производа сматра се (Закон о Акцизама, Службенигласник РС , бр. 61/07, 5/09, 31/09):- свако отпремање акцизних производа из производног погона

од стране произвођача акцизних производа за које немаакцизну дозволу;

- свако отпремање акцизних производа из акцизног складишта,осим отпремања у сопствено друго акцизно складиште;

- исказивање мањка производа у акцизном складишту, односноскладишту које нема статус акцизног складишта, осим мањкакоји се може правдати вишом силом;

- исказивање расхода (кало, растур, квар и лом) изнад количине

утврђене прописом који доноси Влада Републике Србије.

8/16/2019 BizInfo9

20/120

15

Обвезник акцизе је дужан да обрачунату акцизу уплати:најкасније до последњег дана у месецу – износ акцизе обрачунатза период од 1. до 15. дана у месецу; најкасније 15. дана у месецу – износ акцизе обрачунат за период од 16. дана до крајапретходног месеца. Обрачунату акцизу при увозу обвезник једужан да плати у роковима и на начин предвиђен за плаћањеувозних дажбина.

Повраћај акцизе

Обвезник од кога је наплаћена акциза, а коју није био дужан даплати, или којиј је платио акцизу у већем износу од закономпредвиђеног, има право на повраћај тако плаћене акцизе. Захтевза повраћај акцизе обвезник може поднети само ако је купац који је кроз цену акцизног производа платио ту акцизу затражио уписменој форми од обвезника повраћај, у којем случају се вршиповраћај акцизе купцу.

Изузетно, обвезник акцизе који је из својих средстава уплатиоакцизу коју није био дужан да плати или је платио у износу већемод законом предвиђеног, може поднети у своје име и за свој рачун захтев за повраћај тако плаћене акцизе. Ако су одобвезника акцизе наплаћени камата, трошкови принудне наплатеили новчана казна, припада му право на повраћај ових давања.Захтев за повраћај акцизе, камате, трошкова принудне наплате иновчане казне уз приложене доказе о плаћеној акцизи и другимдавањима и писменим захтев купца, обвезник подноси порескоморгану код којег се води као порески обвезник.

Рефакција акцизе

Ако лице које није произвођачизвози производ на који је плаћенаакциза, има право на рефакцију плаћене акцизе. Ако се дизелгориво продаје крајњем кориснику за погон трактора,грађевинских машина и бродова за превоз терета, може сеостварити рефакција акцизе која је плаћена приликом набавке тоггорива, до количина потребних за обраду земљишта од странепољопривредних газдинстава која су уписана у Регистарпољопривредних газдинстава код органа надлежног за вођење тог регистра, односно бављења регистроване грађевинске делатности

8/16/2019 BizInfo9

21/120

16

и бродског превоза терета, под условом да се дизел горивопродаје преко овлашћеног дистрибутера.

Услове за добијање овлашћења за дистрибуцију дизел горива,нормативе потребних количина за намене и начин и поступак рефакције акцизе прописаће министар надлежан за пословефинансија. Лице које деривате нафте користи у индустријскесврхе, може остварити рефакцију плаћене акцизе на те дериватенафте, под условом да те деривате нафте набавља од увозника,односно од произвођача тих деривате нафте и да је на те дериватенафте увозник, односно произвођач платио прописани износакцизе.

За времена важења Резолуције Савета безбедности ОУН број1244, обвезник акцизе – произвођач деривате нафте који продадеривате нафте купцима са територије АП Косово и Метохија,може остварити рефакцију плаћене акцизе на те деривате нафте,под условом да има доказ дас у продати деривати нафте плаћении отпремљени на територију АП Косово и Метохија, као и доказда је на те деривате нафте плаћен прописан износ акцизе.

Законом о акцизама прописане су и казнене одредбе. Правнолице кажњава се за прекршај новчаном казном од 10.000 до1.000.000 динара у зависности од тежине привредног преступа(Закон о Акцизама, Службени гласник РС , бр. 61/07, 5/09, 31/09).

5. ЗАКЉУЧАК

Акцизе су изузетно примамљиве за државну власт и превасходносе уводе из фискалних разлога. Све земље користе акцизе каоспецифичне порезе за опорезивање одређених роба путем којихсе прикупе значајна средства у буџету. Код њих је изостављенпринцип праведности, јер се приликом њихове примене непоштује начело плаћања пореза према економској снази. Земљеприкупе значајна средства у буџету користећи акцизе каоспецифичне порезе за опорезивање одређених роба. У Европскојунији акцизе учествују у укупним приходима у просеку 5-10%док се тај удео у Србији кретао око 22% у последњих 3 година.

Најчешће се акцизама захватају производи широке потрошње,односно они чија је реализација на тржишту једноставна и са

8/16/2019 BizInfo9

22/120

17

значајним финансијским ефектима. У производе оптерећенеакцизама убрајају се: нафта и њени деривати, дуван и дуванскепрерађевине, алкохолна пића, шећер, со, шибице, кафа, чај,безалкохолна пића, моторна возила итд. Број и карактерпроизвода који се опорезују акцизама је у разним земљама веома различит, али се показује тенденција постепеног свођења бројапроизвода на одређене, карактеристичне. Као и други посреднипорези, акцизе се истичу по својој једноставности примене, којасе изражава у лаком подношењу обавезе од стране обвезника.

Широка је лепеза разлога и оправдања за увођење посебнихпореза - акциза од фискалног као основног циља увођења пореза,до низа нефискалних циљева (економских, социјалних,здравствених, еколошких и других). Законом о акцизама у Србијиуређује се опорезивање одређених врста производа посебнимобликом пореза-акцизом који се примењује на целој територијиСрбије. Код већине теоретичара фискалног система присутно јестајалиште да је прикупљање финансијских средстава најважнији разлог увођења акциза у порезни систем неке земље. У пракси сесве више потврђује оправданост стајалишта да су појединачнипорези „златни рудник” државних финансија.

РЕФЕРЕНЦЕ

1. Анђелковић, М. 2009.  Јавне финансије и финансијскоправо. Ниш: Правни факултетет.

2. Бараћ, С., Стакић Б., Иваниш, М., Хаџић, М., Јеремић, З.,Терзић, И. 2006.  Појмовник финансија и банкарства.Београд: Универзитет Сингидунум.

3. Бараћ, С., Стакић Б. 2008.  Јавне финансије, Београд:Универзитет Сингидунум.

4. Garner, C. A., 2010. Consumption Taxes. MacroeconomicEffects and Policy Issue Retrieved.

5. Ђуровић–Тодоровић, Ј., Ђорђевић, М. 2010.  Јавнефинансије. Ниш: Економски факултетет.

6. Јовановић, М., Ђуровић-Тодоровић, Ј. 2003. Финансијскатеорија и политика. Ниш: Економски факултетет.

7. OECD 2010, Consumption Tax Trends 2010: VAT/GST and  Excise Rates, Trends and Administration Issues, OECDPublishing.

8. Радичић, М., Раичевић, Б. 2008. Јавне финансије – теорија

8/16/2019 BizInfo9

23/120

18

и пракса. Суботица: Економски факултет.9. Smith, A., Islam A., Moniruzzaman, M. 2011. Consumption

Taxes in Developing Countries. Victoria University of Wellington.

10. Holcombe, R. 2006.  Public Sector Economics. New Jersey:Pearson,.

11.  Закон о акцизама, (Службени гласник РС, бр. 22/01 , 73/01,80/02 , 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05 ,101/05, 61/07, 5/09, 31/09.) Београд, Службени гласникРепублике Србије

12. Интернет адресе:www.epp.eurostat.ec.europa.euwww.mfp.gov.rswww.oecd.orgwww.poreskauprava.gov.rswww.worldwide-tax.comwww.paragraf.rs

Рад је примљен 15.05.2014.Прихваћен за објављивање 20.05.2014.

8/16/2019 BizInfo9

24/120

19

ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛАСТРУКОВНИХ СТУДИЈА – БЛАЦЕ

Часопис из области економије, менаџмента иинформатике „БизИнфо“ 

Година 2014, годиште 5, број 1, стр. 19-36Адреса: Краља Петра I, бр.70, 18420 Блаце

Стручни рад

УДК: 338.48-44(497.11-22) ; 338.48-6:641/642

ГАСТРОНОМСКИ САДРЖАЈИ РУРАЛНОГТУРИЗМА СРБИЈЕ

GASTRONOMIC CONTENTS OF RURAL TOURISM INSERBIA

Науме Мариноски1

Факултет за туризам и угоститељство, Охрид

Предраг Стаменковић2Висока пословна школа струковних студија, Лесковац

Момчило Цонић3

Трговинско-угоститељска школа, Лесковац

 Naume MarinoskiFaculty of Tourism and Hospitality, Ohrid, Macedonia

Predrag StamenkovićHigher Business School of Vocational Studies, Leskovac

Momčilo ConićSecondary Trade and Hospitality School, Leskovac

 Резиме:  Агротуризам терминолошку употребу у етимолошкомпогледу налази у аграру, што значи да је основа развоја овог

облика туризма пољопривреда. Али пољопривреда не подразумева

само традиционалне и екстензивне форме, већ и напредне које суинтензивног карактера, као на пример развијени комбинатскитип. Није спорно да се рурални туризам везује, између осталих и

1 naume.marinoski@uklo.edu.mk 

2 stamenkovic.predrag@vpsle.edu.rs

3 momcilo.conic@gmail.com

8/16/2019 BizInfo9

25/120

8/16/2019 BizInfo9

26/120

21

се научна сазнања надограђују.У овом смислу треба пратити развој научне мисли о туризму и проучавање руралних средина.Ова проучавања имају комплексан карактер обзиром да се ради осложеним и хетерогеним садржајима и формама туристичкогфеномена и руралног развоја. Одређење садржајанихкарактеристика туристичког производа руралних средина полазиод чињенице да се туризам не може одредити као привреднаграна. То је област или делатност која се састоји од више грана. Утуризму учествују приведне и непривредне гране. Оне се могуодредити као гране које су тесно повезане туризмом и оне којенемају такав карактер.

Већ дужи низ година туризам представља значајан фактордруштвено-економског развоја Србије. Туризам утиче на развојбројних привредних и непривредних делатности, и условљава развој хотелијерства као једне од водећих привреднихделатности. Туристи све више имају жељу да један део свогодмора проведу у природи, окружени тишином и еколошкомсредином. Србија има такве регионе и у њих треба улагати какоби били конкурентни за повећање броја туриста. На овај начинпобољшава се економска ситуација, запошљава се становништво,користе се пољопривредни производи итд. Осим услуга смештајаважну улогу имају пружање и задовољење угоститељских услуга,исхране и пића. Сматра се да се до 60% туристичке потрошњеодноси на услуге у угоститељској делатности (Бакић, 1999).Постојећа Стратегија за развој туризма у Србији за период од2005.-2015. биће један од извора за разраду ове теме. Какоповећати потрошњу у ванпансионским облицима услуга, на којиначин потенцијалним посетиоцима представити националнепроизводе сваког региона, објединити манифестације које чиневажну карику за повећање броја туриста, а све у циљу остварењавећих прихода од гастрономије.

Рад ће дакле бити базиран на теми гастрономије, њенимпроизводима и како ће ти производи утицати на повећање бројатуриста у регионима Србије. Туристичка организација Србијеуврстила је гастрономију у главне факторе за повећање бројатуриста, објавили су брошуру под називом „Soul food“ са достаинформација о храни по регионима Србије.

8/16/2019 BizInfo9

27/120

22

2. РУРАЛНИ ТУРИЗАМ КАО СЕЛЕКТИВНА ФОРМА

Развој туризма подразумева унапређење туристичког промета,нивоа туристичке потрошње, садржајности туристичке понуде,броја и квалитета туристичких производа, активирањапотенцијала и усаглашавање ове делатности са вредностимаживотне средине. Исто тако, туризам је у овом процесу добијаонове форме. Оне односе на начине његове промоције и наступа натуристичком тржишту и конкурентном приступу, коришћењу ресурса и обезбеђивању задовољства посетиоцима. Развојни итржишни карактер условио потенцирање селективног приступа.Тако, на основу вредности локалних и регионалних срединадолази до етаблирања нових туристичких облика који имајусавремени карактер.

Међу издиференцираним туристичким облицима, у овом смислу,посебно место има рурални туризам. Његово место у управљању развојем локалних средина је веома истакнуто. Због тога требадефинисати и прецизно одредити рурални туризам у теорији ипракси. Овај облик туристичке делатности се везује за недовољно развијене или руралне средине. У стручној и научној литературичесто се рурални туризам поистовећује са агротуризмом илисеоским туризмом (Ева Храбовски Томић, 2008). У контекступрецизности треба направити дистинкцију појмовних употребаових облика, јер научни приступ се не може реализовати безњиховог дефинисања. Методолошки то подразумева да требапоћи од етимологије појмова.

Агротуризам терминолошку употребу у етимолошком погледуналази у аграру, што значи да је основа развоја овог обликатуризма пољопривреда. Али пољопривреда не подразумева самотрадиционалне и екстензивне форме, већ и напредне које суинтензивног карактера, као на пример развијени комбинатскитип. Није спорно да се рурални туризам везује, између осталих иза пољопривредне активности. По овој логици он пипадаагротуризму. Међутим, у овом контексту се ради отрадиционалним облицима земљорадње и сточарства. Њиховоунапређење као део туристичке понуде подразумева очувањеатрактивности. Поред тога, чињеница да се активности руралногтуризма не своде само за пољопривреду, већ да се у оквири његакао понуда укључују и услужно-традиционално занатство,

8/16/2019 BizInfo9

28/120

23

хербалне, гастрономске, ловне и риболовне активности,активности етнографског карактера и креативне активностисоцијалне природе указује на то да је он шира категорија одаграрног туризма. Агрокомбинатске услуге су комплементарнисадржај руралног туризма, као што су и услуге других обликатуристичке делатности у општем смислу. У овом контексту треба разликовати рурални од агротуризма и апсолвирати сличностикоје постоје при дефинисању њихове диференцијације.

Сеоски туризам етимолошки се везује са сеоску средину. Унашим условима најчешће се под селом подразумева насеље укоме живи релативно мали број становника и у коме је основнапривредна делатност пољопривреда. По тој логици сеоскитуризам би се изједначио са аграрним туризмом. Међутим, сеоскасредина, у генералном смислу се не може одредити каопољопривредна, јер веома често основа опстанка, у одређенимоваквим насељеним местима је печалбарство. Села могу битизабита и неразвијена. Ова села су руралног карактера, за разликуод села која су развијена. Ова разлика упућује на дистинкцијуизмеђу руралне и сеоске средине. Значи да се сеоска средина неможе, априори идентификовати као рурална. Аналогно томесеоски туризам није исто што и рурални туризам. Овусинонимност треба одстранити, јер се рурални туризам односи ина градске средине које нису развијене. По овој етимолошкојдистинкцији која се односи на развојну компоненту требаприхватити да је сеоски туризам општијег карактра од руралногтуризма, јер сеоски туризам обухвата и руралне и развијенесредине. С друге стране, рурални туризам је, према простору укоме се одвија, општија категорија од сеоског туризма, јеробухвата не само сеоску, већ и градску средину.

Према томе, рурални туризам је збир појава и односа којипроизлазе из путовања и боравка туриста у руралним срединама,ако се стално не насељавају и ако не заснивају радни однос, а притоме задовољавају рекреативне и културне потребе. У функцијизадовољења ових, туристичких потреба су средине у којима јесачуван треадициналан начин живота, привредне и друштвенеделатности, изворна природа и сачувана стабилност екосистема,аутентична амбиенталност простора, културно наслеђе,гастрономски специјалитети и биолошки исправна хранаприпремљена на традиционалан начин (храна наших дедова) и

8/16/2019 BizInfo9

29/120

24

организација туристичког и руралног развоја у целини.Релевантне институције дају сличне описне дефиниције руралногтуризма. Према (OEСD)-Међународне организације за економскусарадњу и развој рурални туризам обухвата: „Разноликекарактеристике туристичких производа које подразумевајунастојање да се обезбеди гостима персонализована услуга, да имприближи физичке и људске карактеристике руралног подручја ипри томе да им омогући што је могуће веће учешће утрадиционалним активностима и начин живота локалногстановништва“.

Селективност руралног туризма је у сагласности са савременимтенденцијама у развоју ове делатности. Наиме, туристичкатражња је усмерена ка новим срединама богатим различитим испецифичним туристичким садржајима. То богатство омогућујединамичну изборност. Управо је рурална средина, простор у коме је она изразито наглашена. Рурални туризам као селективнаформа се базира на два приступа. То су развојни и тржишни.Развојни приступ подразумева коришћење расположивих ресурсау функцији активирања сваког посебно и као целине комплексногкарактера. На основу активирања и афирмације локалитета иобјеката се базира и укупни туристички развој руралне средине.Рурални туризам не делује изоловано. Напротив он условљава развој селективних форми које су компатибилне развоју руралногтуризма. У овом погледу развојни приступ подразумеваподстицај развоја алтернативних форми. Тако су еко-туризам,хербални, ловни и риболовни или етно-туризам само неке од овихоблика развојног карактера руралних средина.

Тржишна основа руралног туризма као селективног обликаподразумева развој производа који ће на туристичком тржишту,као туристичка понуда, моћи да одговори туристичкој тражњи. Уовом смислу, он се нуди као могући избор туристичкојклијентели. Тиме се подстиче асортиман туристичких производа руралних средина који могу да се прихвате. Овако креиранасортиман поредставља већу могућност избора. На основуунапрећења изборности побољшава се конкурентна позиција руралних средина на туристичком тржишту. Осим тога, развој руралног туризма се налази у конкурентним односима са другимоблицима туристичких активности. Ово је у функцијиунапређења укупног развоја туризма, побољшања квалитета

8/16/2019 BizInfo9

30/120

25

туристичких услуга и подстицаја комплексних икомплементарних садржаја туристичке понуде руралних средина.

Развој руралног туризма се базира на контрадикцији која постојиизмеђу емитивних и атрактивно рецептивних средина. Она имаприродне и друштвене основе. Контрадикција природнихкарактеристика се односи на рељефне туристичке вредности.Тако су планинска рурална места привлачнија за туристе којистално живе у низијским срдинама. За њих су планинска местаатрактивна као егзотичан садржај на основу конфигурасија идисекције просторне целине. Поред тога, људи који живе упросторним целинама чије се климатске вредности такве да су улетним месецима карактеристичне по изразито високимтемпературама ваздуха, у хладовинама руралних срединаманалазе погодности рекреативног карактера. Одсуство извора, река, језера и других хидрографских објеката је прави разлог дасе посети средина у којој су оне право богатство, где на примержубор чисте пијаће воде плени својом условима за комлександоживљај. Слични односи су и погледу одсуства богатства и разноврсности биљног и животињског света, те се каоконтрадикција и атрактивност намећу руралне средине који имајуизразите вредности биодиверзитета и прекрасних пејзажа.

Контадикција и изразите разлике друштвеног карактера сумултидимензионалан фактор у погледу развоја руралног туризма.Она се односи на густине насељености и величине насеља,урбанизације, индустријализације и алиенације. Разлике угустини насељености и величине насеља условљавају одређењаизразитих емитивних и атрактивно-рецептивних средина. Густонасељена подручја су погодан простор за пласман и прихватањетуристичке понуде. Ово се односи како на хетерогеностсегмената туристичке тражње, тако на мобилност у потрази „замирним срединама, срединама без гужви“. Руралне средине сунајчешће оне са релативно ниским степеном густинестановништва, у којима се сви становници међусобно познају иимају релације блискости. Сличне карактеристике имају односиизмеђу великих и малих насеља. Тако је контрадикција измеђумегалополиса и руралних места веома изражена. То се одражавана одређење степена емитивности великих градова и атрактивно- рецептивних руралних насеља. У овом контексту прихватљив је истав да „независно од размера густине насељености и величине

8/16/2019 BizInfo9

31/120

26

насеља, за непосредно дефинисање подручја руралним, битно јеопажање и поређење потенцијалног туристе између окружења укоме живи (уобичајено градског) и специфичности датогподручја које га чини сеоским. У том смислу сеоско подручје санижом густином насељености и релативно мањом величиномнасеља представља израженију атрактивност за туристе“ (ЕваХрабовски-Томић, 2008). При овоме треба село прихватити каоместо које је сачувало већ дефинисане карактеристике руралности, односно треба подразумевати села сатрадиционалним карактеристикама и аутохтоним вредностима, ане она која су развијеног, урбаног типа.

Рурални туризам може да се развија и у локалитетима у којиманема веђи број стновника, односно нису класична насеља. Такав је пример туризма на салашима који припадају одређенимпородицама. Још пластичнији пример је развој руралног туризмау оквиру бачијског сточарења. Бачије су привремени објекти нависоким планинама који се користе у летњим месецима за чувањастоке, а преко зиме се напуштају. Значи и у овом случају се не ради о класичним насељима. Међутим, и она су интересантна затуристичку посету и боравак. Овде је реч о руралном начинуживота. Атрактивност се управо базира на номадским условима иактивностима које пружају овакви објекти. Наиме туристи имајумогућности да учествују, на пасиван или активан начин унапасању оваца и говеда у мужењу и прихрањивању (давањукрме и соли) стоке, преради млека и производњи млечнихпроизвода, припреми и служењу бачијских специјалитета који сетрадиционаслно служе у овим условима, да уређују бачију и да јашу товарне животиње које сточари кристе у свом номадскомживоту. Наведне и друге активности треба груписати премасадржајима које поседује рурални простор. Тако се добијасистематика коришћења ресурса.Рурални туризам јекарактеристичан по активностима које су:  рекреативног;културног; образовног и гастрономског садржаја.

У рекреативне садржаје треба убројити следеће: учешће у земљорадничким и сточарским активностима; боравак у природном амбијенту, логоровање, пикници и

одмарање;

8/16/2019 BizInfo9

32/120

27

 разгледање рељефних, хидрографских и климатских појава ипроцеса;

пешачење, трчање и прескакање препрека; освајање узвишења; пењање;  јахање;

бициклизам; посматрање небеских тела и појава; активности разгледања околног простора са видиковаца; посматрање птица, домаћих и дивљих животиња; др�