Biznis plan

Biznis plan: Uzgajanje i prodaja aronije, firma Aronija

B I Z N I S P L A N

Uzgajanje i prodaja aronije, firma Aronija

Autori:

Konsultant:

Bor, Decembar 2011.

S A D R A J

1. Rezime biznis plana1.1. Podaci o preduzetniku kao investitoru1.2. Podaci iz sainjenog biznis plana2. Opis firme2.1. Karakter i motiv preduzetnika2.2. Raspoloiva materijalna osnova2.3. Rukovodei tim3. Analiza trita3.1. Analiza okruenja3.2. Analiza trita nabavke3.3. Analiza trita prodaje3.4. Ocena proizvodnog potencijala4. Program proizvodnje i proizvodni plan4.1. Opis tehnologije4.2. Faze tehnolokog procesa4.3. Lokacija predvienog poslovanja4.4. Struktura poslovnih objekata4.5. Struktura potrebne opreme4.6. Struktura potrebnih zaliha materijala4.7. Proizvodni plan5. Plan ljudskih resursa5.1. Izbor unutranje organizacije5.2. Potrebna struktura zaposlenih6. Prodajni plan6.1. Analiaza prodaje6.2. Formiranje cene proizvoda7. Marketing plan7.1. Proizvod7.2. Ciljna grupa7.3. Ciljno trite7.4. Cena7.5. Konkurencija7.6. Kanali distribucije7.7. Promocija8. Plan realizacije biznisa9. Finansijski plan9.1. Predraunska vrednost investicije9.2. Konstrukcija finansiranja ulaganja9.3. Analiza plana prihoda9.4. Analiza plana rashoda9.5. Projekcija bilansa uspeha9.6. Plan potrebnih obrtnih sredstava9.7. Finansijski tok9.8. Projekcija bilansa stanja10. Ocena efektivnsti biznisa10.1. Ekonomska ocena biznisa10.1.1. Statika ocena biznisa10.1.2. Dinamika ocena biznisa10.2. Ocena rizika biznisa10.2.1. Prag rentabilnosti (PR) izraen u procentima10.2.2. Prag rentabilnosti (PR) izraen vrednosno (novano-u evrima)10.2.3. Osetljivost biznisa na promenu cena10.2.4. Senzitivna analiza analiza osetljivosti10.3. Drutvena ocena biznisa10.4. Zakljuna ocena biznisa11. Plan budueg razvoja12. Dodatak12.1. Prilozi

12.2. Pratea dokumentacija

1. Rezime biznis plana

1.1. Podaci o preduzetniku kao investitoru

Tabela T_1 Podaci o preduzetniku kao investitoru

Prezime, ime i zanimanje preduzetnikaStojanovi Milo, elektrotehniar raunara

Adresa stanovanja preduzetnikaNegotinski put 9, Zajear

Naziv i sedite planirane firmeAronija, Negotinski put 9, Zajear

Obezbeena osnovna sredstva za biznis42.890 evra (procenjena trina vrednost)

Naziv odabrane poslovne idejePrimarna poljoprivredna proizvodnja proiz. aronije

Kvalifikovanost preduzetnika za biznis (poslovni bonitet)Pozitivan, (preduzetnik struan i bez dugova)

Motiv (cilj) bavljenja biznisomPrihodovanje preko samostalne firme

Konsultanti u pripremi biznis planaMr Jovanovi Ivan, dipl. ing., Takovska 5/4

Menadment tim1) Nenad Predi elektrotehniar raunara2) Nemanja ikari elektrotehniar raunara

3) Ivan Stojanovi elektrotehniar energetike

4) Milan Balanovi tehniar zatite iv. sredine

1.2. Podaci iz sainjenog biznis plana

Tabela T_2 Podaci o sainjenom biznis planu

Naziv biznis planaBiznis plan opremanja i voenja proizvodnje aronije u firmi Aronija

Datum registrovanja firmeDecembar 2011. godine

Period organizovanja firmeIX XII 2011.

Osnovni proizvodi/usluge firmeSvei i suvi plodovi aronije

Godinje koliine proizvoda7.900 kg sveih i 7900 kg suvih plodova aronije (proseno)

Ciljno trite prodajeObezbeeno (poznati kupci i pijana prodaja)

Ciljno trite nabavkeObezbeeno (domae trite)

Period praenja poslovanja5 godina (od 2012. do 2017. godine)

Broj zaposlenih u firmi2 stalno zaposlena i neodreeni broj sezonskih radnika (po potrebi)

Cene u biznis planuevro (1 = 100,00 din)

Prosean godinji prihod i rashodPrihod: 52.190 ; rashod: 27.321

Predraun ukupnih ulaganja39.846

Uee preduzetnika u investicijama35.000 (87,84 %)

Uee kredita/pozajmica u ulaganjima4.846 (12,16 %) - pozajmica

Ekonomska ocena biznisa (statika)Pozitivna (Stopa akumulativnosti: 62,41 % ; vreme vraanja ulaganja 1,61 god.)

Ekonomska ocena biznisa (dinamika) [slike: R_1 i R_2]Pozitivna (rok vraanja: 1,61 god; neto sadanja vrednost za i=10% je: 77.403 ; interna stopa povraaja: 47 %)

Ocena rizika novog biznisaPozitivna (prag rentabilnosti: 5,09%; osetljivost na promenu cena: 8,52 %; )

Senzitivna analiza (analiza osetljivosti)

[slika: R_3]Pozitivna (pad ukupnog prihoda mogu do 30%; poveanje materijalnih trokova malo utie na projekat, dok poveanje zarade utie u neto veoj meri)

Drutvena ocena novog biznisaPlanirani biznis sa drutvenog aspekta je pozitivan.

Zakljuna ocena novog biznisaPlanirani biznis sa svih aspekata pozitivan.

Slika R_1. Ekonomski novani tok

Slika R_2. Interna stopa povraaja

Slika R_3. Analiza osetljivosti (senzitivna analiza)

2. Opis firme2.1. Karakter i motiv preduzetnika Ja, Milo Stojanovi, kao autor ovog Biznis plana i osniva budue firme Aronija sa seditem u Zajearu, o sebi istiem sledee podatke: Roden sam 1991. godine u Zajearu. Tokom kolovanja stekao sam diplomu elektrotehniara raunara. Tokom kolovanja, na porodinom imanju sam se bavio primarnom povrtarskom proizvodnjom sa svojim ukuanima. Tokom ovog perioda prouavao sam razvoj potreba Zajeara i okruenja za poljoprivrednim proizvodima, u nameri da na sistematski nain organizujem odreenu trino opravdanu proizvodnju u toj oblasti.2.2. Raspoloiva materijalna osnova

U odabranu proizvodnju spreman sam da ukljuim odgovarajuu linu imovinu, ija vrednost iznosi 42.890 evra, kao to je prikazano u tabeli T_3.Tabela T_3 Raspoloiva ukupna lina imovina za biznisNomenklatura imovineJ. mereKoliinaVrednost ()

Dvorino zemljitear52.000

Objekat za suenje m28010.000

Hangarm212015.000

Dostavno voziloKom13.000

Traktorkom210.000

PlugKom2500

TanjiraaKom1500

DrljaaKom1300

Rasipa min. ubrivaKom1300

PrikolicaKom21.000

AovKom1020

MotikaKom1020

KolicaKom5100

Makaze za orezivanjeKom1050

OstaloKom10100

--42.890

Pored navedene nepokretne line imovine u koju sam investirao svu dosadanju dobit iz poslovanja, ja praktino nemam vie nikakvu imovinu za ukljuivanje u odabrani biznis. Meutim, ukoliko bude potrebno, iznos od 35.000 evra mogu pozajmiti od roaka i kolega iz menaderskog tima.

2.3. Rukovodei tim

Rukovodei (menadment) tim, budue preduzetnike firme Aronija, e sainjavati:1. Milo Stojanovi, elektrotehniar raunara vlasnik i direktor firme, koji poseduje iskustvo u povrtarskoj proizvodnji.2. Nenad Predi, elektrotehniar raunara

3. Nemanja ikari elektrotehniar raunara4. Ivan Stojanovi elektrotehniar energetike5. Milan Balanovi tehniar zatite ivotne sredine3. Analiza trita

3.1. Analiza okruenjaAnalizirajui razne mogunosti za nameravanu serijsku poljoprivrednu proizvodnju, u konsultacijama sa odabranim ekspertima, opredelio sam se za proizvodnju aronije, jer je ovaj proizvod na lokalnom i irem tritu veinom deficitaran. Razlog vie, zato sam se opredelio za ovaj biznis, je znanje i materijalna osnova koju posedujem za uspenu proizvodnju. Naime, re je o tome da aronija, kao relativno nova vrsta voa kod nas, pripada kategoriji zdrave hrane za kojom raste trina potreba. Pored toga, za ovu proizvodnju sam se opredelio zato to sam prethodno izvrio konceptualnu proveru posmatrane poslovne ideje, koja je pokazala punu ekonomsku i drutvenu opravdanost ovog biznisa.3.2. Analiza trita nabavke

Za planiranu proizvodnju neophodno je godinje obezbediti sledee repromaterijale:

vetako ubrivo (NPK (8:16:24)), pakovano u plastine dakove od po 50 kg. Za godinju potrebu proizvodnje treba obezbediti 20 dakova za celu povrinu, to iznosi 1000 kg.Domae trite je dobro snabdeveno ovim repromaterijalom, pa sa te strane ne treba oekivati osetnije zastoje u proizvodnji. T_4 Nabavka repromaterijala sa domaeg tritaR.brojPreduzeeSediteVrsta proizvoda

1.HIP AzotaraPanevoubrivo

2.IHP PrahovoPrahovoubrivo

3.3. Analiza trita prodajeMilo Stojanovi ima u planu da proizvedenu aroniju plasira na vie naina. Jedan deo proizvodnje prodavao bi se preraivaima za proizvodnju demova, sokova i slino. Deo proizvodnje namenjen je za realizaciju na tritu neposredno nakon berbe (u prodavnicama i na zelenim i kvantakim pijacama). Takoe, deo proizvedenih plodova aronije, Milo planira da uva u objektu namenjenim za suenje, te da ih proda kasnije kao suve plodove.Na osnovu preliminarnih rezultata istraivanja, trite za plasman aronije obuhvatao bi potencijalne kupce, kao to je prikazano u tabeli T_5:

T_5 Potencijalni kupci za svee i suve plodove aronijeR.brPreduzeeSediteVrsta proizvoda

1.CentroproizvodBeogradsuvi plodovi aronije

2.YumisNisuvi plodovi aronije

3.NicomNisuvi plodovi aronije

4.FruvitaBeogradsvei plodovi aronije

5.Swisslion TakovoBeogradsvei plodovi aronije

6.Pijana ponudaZajearsvei plodovi aronije

7.Pijana ponudaNisvei plodovi aronije

8.Pijana ponudaBeogradsvei plodovi aronije

3.4. Ocena proizvodnog potencijala

Polazei od ispitane lokalne konkurencije u oblasti primarne povrtarske proizvodnje, lino cenim da sa svojim individualnim i materijalnim potencijalima u ovoj oblasti mogu biti veoma konkurentan.

4. Program proizvodnje i proizvodni plan

4.1. Opis tehnologijeProizvodnja aronije ni na koji nain ne ugroava ivotnu sredinu. Ovim investicionim

zahvatom ne dolazi do promena uslova u okruenju koji bi degradirali eko sistem

s obzirom da ova biljka ne zahteva upotrebu hemijskih sredstava za zatitu. Ukupne mere zatite na radu koje e se koristiti u skladu su sa pozitivnim propisima i odgovarajue su, odnosno primenjivae se mere zatite na radu koje su uobiajene u ovoj delatnosti.4.2. Faze tehnolokog procesa

Gledano sa aspekta celine proizvodnje, nju karakteriu odredene faze koje se meusobno nadovezuju, kao to je prikazano na slici 4.

Suenje plodova aronije

Slika 4. Faze u planiranoj proizvodnji aronije4.3. Lokacija predvienog poslovanjaPlaniranu proizvodnju aronije realizovau na parceli od 1ha, koja se nalazi u ataru sela Marinovac. Pomenuta lokacija ima dobar prilazni put, pa su time su obezbeeni glavni uslovi za ovu proizvodnju.Objekat za suenje plodova aronije nalazi se u dvoritu porodine kue u Zajearu, na placu povrine 5 ari, kao to je prikazano na slici 5.

Slika 5. Skica dvorita sa potrebnim objektima za proizvodnju aronije4.4. Struktura poslovnih objekataObjekat za suenje aronije je od tvrdog materijala, opremljen regalima u kojima se plodovi reaju i sue. S obzirom da ne zahteva posebne uslove za suenje, samim tim nisu potrebni specijalni ureaji za tu namenu, ve e biti dovoljno ceo objekat opremiti plinskim topovima koji e odravati konstantnu temperaturu. Provetravanje e se obavljati putem otvora na gornjem delovima objekta.

Slika 6. Struktura objekta za suenje aronije4.5. Struktura potrebne opreme

Sve to je potrebno za uzgajanje i proizvodnju aronije jeste zemljite, prethodno pripremljeno za te svrhe, odgovarajui alat za orezivanje i okopavanje i objekat za suenje plodova.4.6. Struktura potrebnih zaliha materijala Tabela T_7 Potrebne trajne zalihe repromaterijalaNomenklatura zalihaVreme potronja (dani)J. mereKoliina

Gajba za smetaj plodova-kom200

Ambalaa za pakovanje-kom500

4.7. Proizvodni plan

Prema raspoloivoj imovini koju u staviti u funkciju ovog biznisa, kao i prema ispitanim potrebama obuhvaenog trita u ijem zadovoljavanju nameravam da uestvujem, procenjujem da sve investicione poslove mogu realizovati do kraja 2011. godine. Iza toga, u funkciji ocenjivanja i unapreivanja ove proizvodnje, odabrao sam dalji 5-ogodisnji period, tj. razdoblje od 2012. do 2016. godine.

Na osnovu toga, specificirao sam linu imovinu koju u ukljuiti u biznis i opredelio sam se za godinji obim proizvodnje sveih i suvih plodova aronije po 8.000 kg (proseno), to je prikazano u tabeli T_8.

T_8 Plan godinje proizvodnje aronije od 2014. do 2016. god.

Nomenklatura

proizvodaJed.

mereKolicina proizvoda za

trite Zajearaire trite

Svei plodovi aronijekg4.75019.00023.750

Suvi plodovi aronijekg5.50018.20023.700

5. Plan ljudskih resursa5.1. Izbor unutranje organizacijeSaglasno karakteru i obimu planirane proizvodnje, pripremio sam adekvatan model unutranje organizacije u firmi, kao to je prikazano na slici 7.

Slika 7. Projektovana unutranja organizacija firme za proizvodnju aronije5.2. Potrebna struktura zaposlenih

Analizirajui dosadanju praksu u oblasti proizvodnje aronije, doao sam do ocene da planiranu proizvodnju moe uspeno da realizuje grupa radnika, kao to je prikazano u tabeli T_9.Tabela T_9. Struktura zaposlenih u planiranom biznisu

Radno mestoNivo

strunostiBroj radnika po godinama

2012.2013.2014.2015.2016.

DirektorSSS11111

Menaderski timSSS1+31+31+31+31+3

Stalno zaposleni radnik (1)SSS22222

Sezonski radnik (2)SSS88888

(1+2)1010101010

Funkciju direktora lino u obavljati kao vlasnik firme. Poslove menaderskog tima obavljae kolege sa SSS, od kojih se jedan vodi kao stalno zaposlen radnik, a ostali kao sezonski. Proizvodne poslove realizovae stalno zaposleni i sezonski radnici sa SSS.Za potrebe branja i pakovanja aronije, kao i njihovog utovara, angaovae se svi zaposleni radnici.

Mesene neto zarade zaposlenih, u proseku, iznosie oko 225 evra/radniku, za ceo planirani period praenja. Kada se prerauna sa poreskim koeficijentom (PK) koji kod nas u ovom trenutku iznosi oko 1,61 dobija se bruto mesena zarada od oko 363,37 evra/radniku.6. Prodajni plan

6.1. Analiza prodaje

Polazei od navedenih potreba, raspoloivog poslovnog prostora, preliminarnog ispitivanja trita nabavke repromaterijala i trita prodaje, sainio sam odgovarajui plan prodaje, za koji verujem da e se dostii, kao to je prikazano u tabeli T_10. Prodajni plan ima rastui karakter, tj. nivo proizvodnje je u porastu u planiranih 5 godina.Tabela T 10. Plan prodaje proizvoda u projektovanih pet godinaPlanirani finalni proizvodiJed.

mereKoliine po godinama

2012.2013.2014.2015.2016.

Svei plodovi aronijekg007.5008.0008.250

Suvi plodovi aronijekg007.5008.2008.000

6.2. Formiranje cene proizvoda

Procenjena jedinina cena prodaje proizvoda je utvrena na tritu i iznosi 3 evra/kg za svee plodove, dok za suve plodove cena na tritu iznosi 3,5 evra/kg.7. Marketing plan

7.1. Proizvod

Proizvodnja aronije ni na koji nain ne ugroava ivotnu sredinu. Ovim investicionim

zahvatom ne dolazi do promena uslova u okruenju koji bi degradirali eko sistem

s obzirom da ova biljka ne zahteva upotrebu hemijskih sredstava za zatitu.

Ukupne mere zatite na radu koje e se koristiti u skladu su sa pozitivnim

propisima i odgovarajue su, odnosno primenjivae se mere zatite na radu koje su

uobiajene u ovoj delatnosti. 7.2. Ciljna grupa

Ciljnu grupu ini stanovnitvo iz urbanog i ruralnog podruja, odnosno svi koji imaju potrebu za tim proizvodima, jer je to zdrava hrana svih uzrasta stanovnitva. Ukupan procenat biznisa:

Privatni sektor

50 %

Maloprodaja

20 %

Veleprodaja

20 %

Ostalo

10 %

Na kupce emo ciljati pre svega:

dobrim kvalitetom proizvoda,

realnim trinim cenama, i

potovanjem rokova isporuke.

7.3. Ciljno trite

Za poetak, zbog velikog uea transportnih trokova u formiranju prodajne cene, prodaja bi se ograniila na lokalno trite. Sa eventualnim poveanjem proizvodnje proirilo bi se i trite plasmana gotovih proizvoda na:

susedne regione (Niki, Pirotski, Topliki, Borski...)

ire domae trite,

trite bivih YU republika,7.4. Cena

Prodajna cena zavisi od svih trokova uslovljenih postojanjem firme i njenih poslovnih kapaciteta. Cena od 3 evra/kg sveih plodova aronije i 3,5 evra/kg suvih plodova aronije skoro je identina cenama konkurenata. Proizvodi bi se pakovali u pakovanjima razliitih teina, dostavljali bi se maloprodaji i veleprodaji, pa od toga zavisi i visina cene. Stalnim kupcima bi se obezdedio i odgovarajui rabat koji bi se kretao do 5% prodajne cene.7.5. Konkurencija

Pitanje konkurencije je ono to ovaj projekat posebno ini perspektivnim, i u najveoj meri mu daje izglede da ostvari veoma visoke pozitivne efekte. Naime, u okruenju postoje nekoliko proizvoaa koji, svojim kapacitetima, ne mogu da zadovolje potroake potrebe trita, pa se moe konstatovati da konkurencija nema veliki uticaj na plasman proizvoda. Ovakav trend i poveanje potranje izraeni su i van pomenutog lokalnog okruenja, tako da praktino ne postoje prepreke za ulazak na prodajno trite.7.6. Kanali distribucije

Kanali distribucije su direktni i indirekti. Direktni kanali distribucije bi bili za poznatog kupca, dok bi indirektni bili preko maloprodajnih i veleprodajnih centara. Organizovala bi se i pijana prodaja. U tu svrhu sam obezbedio svoje dostavno vozilo, tako da se na taj nain smanjuju trokovi transporta. Sve to utie, u krajnjoj istanci, na formiranje nie cene, to poveava njegovu konkurentnost na tritu.7.7. Promocija

Promocija ili prezentacija proizvoda bi se odvijala na odgovarajuem mestu i adekvatnom objektu, sa dobrom organizacijom koja treba da prikae sve dobre strane proizvoda. Ja, kao vlasnik preduzea, uputiu pisane pozivnice, odreene sadrine, svim glavnim potroaima iz maloprodajne i veleprodajne mree i oglaavanjem, putem lokalnih pisanih i elektronskih medija.Reklamiranje proizvoda e se obavljati preko lokalnog lista Timok, lokalnih televizijskih i radio stanica (RTZ, Radio Zajear), preko bilborda koji su postavljeni na najprometnijim mestima irom grada, dostavljanjem letaka odgovarajue sadrine, u potanska sandueta, preko dnevne tampe u rublici Oglasi itd. 8. Plan realizacije biznisa

Obzirom na svoju odluku o organizovanju proizvodnje aronije, u nadlenoj optini Zajear, registrovau svoju firmu pod nazivom firma Aronija, to predviam da u zavriti do kraja 2011. godine. Predviene investicione aktivnosti u zavriti do kraja 2011. godine, i to: adaptaciju objekta za suenje, do kraja XII meseca;

zapoljavanje 1 stalno zaposlenog radnika sa proizvodnom instruktaom, u XII mesecu.

Prva proizvodna godina bie 2014, a do tada e se teiti uhodavanju proizvodnje i uvrivanju veza sa kupcima i dobavljaima. Iza toga, saglasno razvoju trita, brinuu da kvalitet i cena budu konkurentni. Ukoliko bude potrebno, opredeljenja iz ovog biznis plana u adekvatno menjati.Glavne faze procesa realizacije biznisa su: 1. Predprojektne aktivnosti

20 dana2. Analiza trita

20 dana3. Marketing istraivanja

30 dana4. Izrada biznis plana

25 dana5. Obezbeenje sredstava

6 dana6. Priprema lokacije

30 dana7. Formalno-pravne aktivnosti

15 dana8. Adaptaciju objekta za suenje

25 dana9. Nabavka repromaterijala 20 dana10. Faza rasta aronije do perioda prvih plodova 730 dana11. Branje prispelih generacija plodova

15 dana12. Nastavak redovne proizvodnje 350 danaTermin plan realizacije biznisa, osnivanja preduzetnike firme Aronija za proizvodnju plodova aronije, prikazan je tabelarno, u tabeli T_11. Tabela T_11. Termin plan realizacije biznisa za firmu AronijaR.

br.Glavne faze2011.2012.2013.2014.

91011121-12.1-12.123456789101112

1.Predprojektne aktivnosti

2.Analiza trita

3.Marketing istraivanja

4.Izrada biznis plana

5.Obezbeenje sredstava

6.Priprema lokacije

7.Formalno pravne aktivnosti

8.Adaptaciju objekta za suenje

9.Nabavka prve koliine repromaterijala

10.Faza rasta aronije do prvih plodova

11.Branje prispelih generacija plodova

12.Nastavak redovne proizvodnje

9. Finansijski plan

9.1. Predraunska vrednost investicije

Predraunska vrednost ove investicije iznosi 39.649 evra, u sklopu ega je obezbeeno 35.000 evra i neobezbeeno 4.846 evra, to se vidi u tabeli T_12. Pri tome nisu uzeti u obzir trokovi registracije firme, jer su oni neznatni u odnosu na izloena ukupna ulaganja.

Tabela T_12. Predracunska vrednost investicije (PVI)Vrsta

ulaganjaNomenklatura ulaganjaJedinicamereKoliinaVrednost()Obezbe.(+,-)

1.

Ulaganja u

osnovna sredstvaDvorino zemljitear52.000+

Zemljite za sadnjuha15.000+

Dostavno vozilokom13.000+

Graevinski objektim212025.000+

Adaptacija objekta za suenje--3.000-

(1)--38.000+ -

2. Ulaganja u

obrtna sred.Trajna obrtna sredstva--1.846-

(2)--1.846-

3. UkupnoulaganjeObezbeeno ulaganje--35.000+

Neobezbeeno ulaganje--4.846-

(1+2)--39.846+ -

9.2. Konstrukcija finansiranja ulaganja

Razmatrajui rezultate sainjene predraunske vrednosti investicije, ocenio sam da nedostajua sredstva u iznosu od 4.846 evra mogu da obezbedim putem dugorone pozajmice od roaka kojima u dug vratiti u 3 jednake godinje rate, bez kamate, sa grejs periodom otplate od 3 godine, koliko je potrebno da dobijem prve prihode. Izvori finansiranja prikazani su u tabeli T_13.

Tabela T_13. Izvori finansiranja investicije (evro)

Uesnici u finansiranjuObezbeena

sredstvaNeobezbeena

sredstva

%

Vlasnik radnje35.000-35.00087,84

Roaci (pozajmica)-4.8464.84612,16

39 .846100,0

9.3. Analiza plana prihoda

Obzirom na ranije utvrenu kontinuiranu godinju koliinu finalnih proizvoda i na procenjene njihove jedinine cene prodaje (JCP), dobijen je pregled ukupnih godinjih prihoda u planskom periodu, kao to je prikazano u tabeli T_14. Tabela T 14. Pregled ukupnog godinjeg prihoda u planskom perioduGodinaJed.

mereSvezi plodovi aronijeJCP()Prihod(1)Suvi plodovi aronijeJCP()Prihod(2)

2012.kg05,00006,000

2013.kg05,00006,000

2014.kg7.5005,0037.5007.5006,0045.000

2015.kg8.0005,0040.0008.2006,0049.200

2016.kg8.2505,0041.2508.0006,0048.000

Prihod-118.750142.200

Ukupan prihod (1+2)260.950

9.4. Analiza plana rashoda

Pratee trokove ine: direktni materijalni trokovi, trokovi amortizacije, trokovi bruto zarada, i nematerijalni trokovi.

Direktni materijalni trokovi dobijeni su preko empirijskih procena imajui u vidu njihove jedinine cene nabavke (JCN) i godinje koliine proizvoda, uz pretpostavku da su isti za svaku plansku godinu, kao to je prikazano u tabeli T_15.

Tabela T_15. Direktni materijalni troskovi proizvodnjeVrste trokovaJed. mereKoliinaJCN ()Godinji rashod ()

Vetako ubrivodak2015300

Transportni trokovi---1.200

Odrzavanje objekta---400

Ostali trokovi---400

---2.300

Trokovi amortizacije su dobijeni saglasno strukturi predvienih osnovnih sredstava i pripadajuim stopama otpisa, tj. amortizacionoj stopi kao to je prikazano u tabeli T_16. Tabela T_16. Godinji trokovi amortizacijeVrsta sredstavaNabavna vrednost ()Godine

otpisaStopa

otpisa (%)Godinji

iznos ()Ostatak

vrednosti ()

Dvorino zemljite2.000-002.000

Zemljiste za sadnju5.000-005.000

Graevinski objekti10.000402,52508.750

Adaptacija objekta za suenje3.000402,5752.625

Dostavno vozilo3.000615450300

--77518.675

Trokovi zarada zaposlenih su izraunati uz pretpostavku da e u planskom periodu mesena neto zarada pojedinca u proseku iznositi 175 , kao to je prikazano u tabeli T_17. Tabela T_17. Godisnji trokovi bruto zarada zaposlenih ()VrstaradnikaJed. mesenaneto zaradaJed. mesenabruto zaradaBrojradnikaBroj meseciGodinji

iznos

Stalno zaposleni2003222127.728

Sezonski150241,5811.932

9.660

Bruto zarade radnika se izraunavaju po obrascu (1):

BZ = PK*NZ

(1)

gde su:

BZ bruto zarada radnika

NZ neto zarada radnika

PK poreski koeficijent - kod nas u ovom trenutku iznosi oko 1,61.

Nematerijalni trokovi su dobijeni primenom adekvatne empirijske analize, uz pretpostavku da su isti za svaku plansku godinu, kao to je prikazano u tabeli T_18. Tabela T_18. Nematerijalni trokovi ()Vrsta trokovaGodinji iznos

Trokovi osiguranja imovine350

Trokovi pijane prodaje500

Trokovi reprezentacije500

Trokovi platnog prometa250

Ostali trokovi700

2.300

Ukupni godinji trokovi su isti za svaku plansku godinu i iznose kao to je prikazano u tabeli T_19.

Tabela T_19. Ukupni godinji trokovi ()Vrsta trokovaGodinji iznos

Materijalni trokovi2.300

Trokovi amortizacije775

Trokovi zarada zaposlenih9.660

Nematerijalni trokovi2.300

15.035

9.5. Projekcija bilansa uspeha

Projekcija bilansa uspeha u planskom periodu je sainjena primenom knjigovodstvenih propisa uz korisenje prethodno dobijenih iznosa prihoda i rashoda. Dobijeni krajnji rezultati pokazuju da se u prvim godinama oekuje negativno poslovanje, s obzirom da se prvi plodovi raaju posle 2 godine. Godinje prihodi i rashodi su prikazani u tabeli T_20.

Tabela T_20. Projekcija bilansa uspeha u planskom periodu ()

Stavke / godineIznosi po godinama

2012.2013.2014.2015.2016.

1. Ukupni prihodi0082.50089.20089.250

2. Ukupni rashodi54.88115.03515.03515.03515.035

- Investicije39.8460000

- Materijalni trokovi2.3002.3002.3002.3002.300

- Amortizacija775775775775775

- Bruto zarade9.6609.6609.6609.6609.660

- Nematerijalni trokovi2.3002.3002.3002.3002.300

3. Bruto dobit-54.881-15.03567.46574.16574.215

4. Porez na dobit006.7467.4157.421

5. Neto dobit-54.881-15.03560.71966.75066.794

6. Kumulativna neto dobit-54.881-69.916-9.19757.553124.347

Neto dobit (ND) se obraunava tako to se bruto dobit (BD) umanji za 10%.9.6. Plan potrebnih obrtnih sredstava

Obraun potrebnih obrtnih sredstava izvren je radi preciznijeg izraunavanja predraunske vrednosti investicije za startnu 2012. godinu. Plan je izvren u skladu sa planiranim prihodima i rashodima, s jedne, i predvienom poslovnom politikom prema kupcima i dobavljaima, sa druge strane, kao to je prikazano u tabeli T_21.

Tabela T_21. Plan potrebnih obrtnih sredstava

Vrste stavkiVrste obrtnih sredstavaGodinji

Iznos ()Dani vezivanjaGodinji broj obrtaPotrebno obrtnih sredstva ()

1.

Sabirne

stavkeSredstva na iro raunu86.9832180483

(1)---483

2.

Odbitne

stavkeDobavljai materijala3001802150

Amortizacija775301265

Bruto zarade9.6603012805

Obaveze iz dobiti5.1402415343

(2)--1.363

3. Potrebno obrtnih sredstva(1-2)--1.846

9.7. Finansijski tok

Na osnovu izraunatih prihoda i rashoda, mogue je dobiti projekciju finansijskog toka gotovine u planskom periodu od 2012. do 2016. godine, to je prikazano u tabeli T_22. i grafiki na slici 9.

Ekonomski novani tokEURO/godUKUPNO

2012.2013.2014.2015.2016.

I UKUPNI PRILIV0082.50089.20089.250260.950

1. Ukupni prihod82.50089.20089.250260.950

2. Ostatak vrednosti projekta000020.52120.521

2.1. Osnovna sredstva18.67518.675

2.2. Obrtna sredstva1.8461.846

II UKUPAN ODLIV54.88115.03521.78122.45022.456136.603

3. Investicije39.846000039.846

3.1. Osnovna sredstva38.00038.000

3.2. Obrtna sredstva1.8461.846

4. Poslovni rashodi15.03515.03515.03515.03515.03575.175

4.1. Materijalni trokovi2.3002.3002.3002.3002.30011.500

4.2. Bruto zarade9.6609.6609.6609.6609.66048.300

4.3. Nematerijalni trokovi2.3002.3002.3002.3002.30011.500

4.4. Amortizacija7757757757757753.875

4. Obaveze prema izvorima finansiranja000000

4.1. Kamate000000

4.2. Otplata00000

5. Porez na dobit006.7467.4157.42121.582

NETO PRILIV I-II-54.881-15.03560.71966.75066.794124.347

Kumulativ-54.881-69.916-9.19757.553124.347

NSV (disk. sa i =10%)-54.881-13.66850.18150.15045.62177.403

NSV (disk. sa i =16%)-54.881-12.96145.12442.76436.89056.936

NSV (disk. sa i =20%)-54.881-12.52942.16638.62832.21245.596

NSV (disk. sa i =30%)-54.881-11.56535.92830.38223.38623.251

NSV (disk. sa i =40%)-54.881-10.73930.97924.32617.3877.072

NSV (disk. sa i =50%)-54.881-10.02326.98619.77813.194-4.946

Tabela T_22. Finansijski tok za projekat firme Aronija ()Slika 9. Finansijski tok za projekat firme Aronija

10. Ocena efektivnosti biznisa

10.1. Ekonomska ocena biznisa

Ocenu efikasnosti mog biznisa, otvaranje firme za proizvodnju aronije, doneo sam na osnovu statikog i dinamikog pristupa. 10.1.1. Statika ocena biznisaKao kriterijume za statiku ocenu svog biznisa koristio sam:

prosenu neto dobit (PND),

stopu akumulativnosti (SA), i

vreme vraanja ulaganja (VVU).

Kod izraunavanja prosene neto dobiti (PND) potrebni podaci su uzeti iz bilansa uspeha. Koristi se obrazac (2).

(2)

=24.869 (evra) >GND=0 ()Stopa akumulativnosti (SA), obrazac (3), kao odnos prosene neto dobiti (PND) i predraunske vrednosti investicije (PVI), iznosi:

= 62,41 % > GSA = 15 %

(3)Vreme vraanja ulaganja (VVU) izraunato je tako to je iznos ukupne investicije (PVI) podeljen sa prosenom vrednosti neto dobiti (PND), kao to je prikazano obrascem (4), i iznosi:

= 1,61 god < GVVU = 6,7 god

(4)Vrednosti ovih pokazatelja se nalaze na pozitivnoj strani u odnosu na granine vrednosti, zbog ega ocenjujem da je ovaj biznis ekonomski veoma isplativ. 10.1.2. Dinamika ocena biznisa

Kao kriterijume za dinamiku ocenu svog biznisa koristio sam kriterijime:

Dinamiki rok vraanja uloenih sredstava (t).

Neto sadanja vrednost NSV (NPV - Net Present Value).

Interna stopa rentabilnosti-povraaja ISP (IRR Internal Rate of Return).

Za dinamiku ocenu biznisa potrebno je odrediti ekonomski novani tok (Cesh flow) projekta. Ekonomski novani tok prikazan je tabelom T_24.Tabela T_24. Cash flow za projekat firme Aronija ()Ekonomski novani tokEURO/godUKUPNO

2012.2013.2014.2015.2016.

I UKUPNI PRILIV0082.50089.20089.250260.950

1. Ukupni prihod82.50089.20089.250260.950

2. Ostatak vrednosti projekta000020.52120.521

2.1. Osnovna sredstva18.67518.675

2.2. Obrtna sredstva1.8461.846

II UKUPAN ODLIV54.88115.03521.78122.45022.456136.603

3. Investicije39.846000039.846

3.1. Osnovna sredstva38.00038.000

3.2. Obrtna sredstva1.8461.846

4. Poslovni rashodi15.03515.03515.03515.03515.03575.175

4.1. Materijalni trokovi2.3002.3002.3002.3002.30011.500

4.2. Bruto zarade9.6609.6609.6609.6609.66048.300

4.3. Nematerijalni trokovi2.3002.3002.3002.3002.30011.500

4.4. Amortizacija7757757757757753.875

4. Obaveze prema izvorima finansiranja000000

4.1. Kamate000000

4.2. Otplata00000

5. Porez na dobit006.7467.4157.42121.582

NETO PRILIV I-II-54.881-15.03560.71966.75066.794124.347

Kumulativ-54.881-69.916-9.19757.553124.347

NSV (disk. sa i =10%)-54.881-13.66850.18150.15045.62177.403

NSV (disk. sa i =16%)-54.881-12.96145.12442.76436.89056.936

NSV (disk. sa i =20%)-54.881-12.52942.16638.62832.21245.596

NSV (disk. sa i =30%)-54.881-11.56535.92830.38223.38623.251

NSV (disk. sa i =40%)-54.881-10.73930.97924.32617.3877.072

NSV (disk. sa i =50%)-54.881-10.02326.98619.77813.194-4.946

Dinamiki rok vraanja uloenih sredstava (t) je u treoj proizvodnoj godini, tj. u 2014. godine. To se moe videti u tabeli T_24, u redu koji oznaava kumulativni neto ekonomski novani tok, kao i na slici 10. gde se uoava taka prelaska kumulativa sa negativne u pozitivnu novanu oblast.

Slika 10. Ekonomski novani tokNeto sadanja vrednost NSV (NPV - Net Present Value), za diskontnu stopu i = 10 %, moe se proitati iz tabele T_24 i iznosi 77.403 .Interna stopa rentabilnosti-povraaja ISP (IRR Internal Rate of Return) je 47%, to se moe uoiti u tabeli T_24 jer je NSV=0, ili sa slike 11.

Slika 11. Interna stopa povraaja (IRR)10.2. Ocena rizika biznisa

Za ovu ocenu iskoristiu izraunavanje praga rentabilnosti (PR) ili mrtve teke rentabiliteta (MTR), na osnovu vredonosnog modela (izraenog u evrima i procentualno) i osetljivosti biznisa na promenu prodajne cene proizvoda. Ovo su sintetizovani pokazatelji rizika.Takoe sam izvrio i tzv. senzitivnu analizu (analizu osetljivosti) po kojoj sam izraunao uticaj smanjenja i poveanja ukupnih prihoda, materijalnih trokova i bruto zarada na ekonomsku efikasnost biznisa.

10.2.1. Prag rentabilnosti (PR) izraen u procentimaIzraunava se kao kolinik izmeu ukupnih fiksnih trokova (FT) i razlike izmeu ukupnog prihoda (UP) i ukupnih varijabilnih trokova (VT) u prosenoj godini.

Za fiksne trokove uzeti su:

amortizacija,

bruto zarade,

nematerijalni trokovi, 3% od materijalnih trokova.

U varijabilne spadaju svi ostali trokovi (ostatak materijalnih trokova i porez na dobit).Na osnovu toga prag rentabilnosti iznosi, kao to je izraunato pomou obrasca (5):

= 5,09 % < GPR = 80 % (5)Iz obrauna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 5,09 %, to znai da je finansijski rezultat pozitivan do pada ostvarenih ukupnih prihoda od 94,91 %.

10.2.2. Prag rentabilnosti (PR) izraen vrednosno (novano - u evrima)Izraunava se kao to je dato obrascem (6):

= 13.283,78 (6)Iz obrauna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 13.283,78 , ispod kojih bi poslovanje bilo sa gubitkom.

10.2.3. Osetljivost biznisa na promenu cenaOsetljivost biznisa na promenu cena (cenovnu elastinost) se izraunava kao kolinik ukupnih trokova (UT), gde je obraunat i porez na dobit, za koji je uzeta srednja vrednost jer nije isti za sve godine, i ukupnih prihoda (UP), kao to je dato obrascem (7):

(7)

EMBED Equation.3 100 = 8,52 %Iz obrauna sledi da je donja granica pada cena 8,52 %, to znai da je finansijski rezultat pozitivan do pada cena od 91,48. %.Obzirom na to da je dobijeni rezultat praga rentabilnosti (PR) manji od granine vrednosti (GPR), da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 13.283,78 i dozvoljen pad prodajne cene od 91,48 %, zakljuujem da je rizik u ovom biznisu prihvatljiv.

10.2.4. Senzitivna analiza analiza osetljivosti

Analiza osetljivosti ovog biznisa je izvedena preko analize osetljivisti interne stope povraaja ISP (IRRInternal Rate of Return) za varijaciju ukupnih prihoda, materijalnih trokova i bruto zarada. Rekapitulaciju analize osetljivosti prikazao sam tabelarno i grafikom, kao to se moe videti u tabeli T_25 i slici 12. Tabela T_ 25. Analiza osetljivosti

ISP ( % )

-30-20-10-50102030

Ukupni prihodi2129394247535966

Materijalni trokovi4847464747454545

Bruto zarade5351494847434139

Slika 12. Analiza osetljivosti (Senzitivna analiza)10.3. Drutvena ocena biznisa

Posmatrano sa ekolokog stanovita, planirana proizvodnja aronije nema nikakvo negativno dejstvo na radno i drutveno okruenje. Takoe se moe istai da proizvodnja aronije ima izrazit karakter zdrave hrane, jer se ne tretira nikakvim hemijskim preparatima. Zbog toga se sa tog vanog drutvenog aspekta moe konstatovati da je ova proizvodnja ekoloki prihvatljiva.Svi ovi faktori, kao pozitivni, upuuju na zakljuak da je planiran biznis sa drutvenog aspekta pozitivan.

10.4. Zakljuna ocena biznisa

Prethodno izvedenim pozitivnim ocenama treba dodati i to da je planirani biznis realno izvodljiv. Iz svih tih razloga zakljuujem da je predvieni biznis sa svih aspekata pozitivan, pa donosim odluku da ga prihvatim. Na osnovu ovog biznis plana osnovau i zatim voditi samostalnu firmu Aronija - Zajear.

11. Plan budueg razvojaUkoliko se, u planskom periodu, pokae da je projektovani biznis isplativ, da je potranja za sveim i suvim plodovima aronije poveana, da se ostvaruju planirani prihodi od prodaje proizvoda, plan budueg razvoja firme Aronija u Zajearu bi se ogledao u:

poveanju proizvodnog kapaciteta,

upoljavanju jo nekoliko radnika,

pojaanim marketinkim nastupima, prodaji proizvoda putem kataloga i preko sajta na internetu

nastupu na inostrano trite, ...

12. Dodatak

12.1. Prilozia) Tehnika dokumentacija.

b) Spisak potencijalnih dobavljaa.

c) Spisak potencijalnih kupaca12.1. Pratea dokumentacija

a) Reenje o registraciji firme.

b) Vlasniki list za imovinu.

c) Predraun za adaptacione radove.d) Predugovori o plasmanu proizvoda.Priprema plana

Polazei od odabrane proizvodnje aronije, kao poslovne ideje koju sam konceptualno proverio, ovaj Biznis plan sam pripremio u saradnji sa odabranim strunim konsultantom, s tim to e mi planska reenja posluiti za otvaranje i voenje radnje koju sam nazvao: Firma Aronija, sa seditem u Zajearu.Bor, Decembar 2011.

Preduzetnik:

Milo Stojanovi, elektrotehniar raunaraPrihvatanje plana

Na osnovu izvrene analize kljunih rezultata ovog Biznis plana, kao njegov autor i budui vlasnik firme Aronija, doneo sam sledee:

O d l u k e:1. Prihvatam predmetni Biznis plan, jer njegovi krajnji rezultati ukazuju da je razmatrana proizvodnja aronije isplativa i drutveno opravdana;

2. Biznis plan u u osnovi koristiti za registrovanje predviene firme i njeno dalje voenje, kao i za upoznavanje vanih trinih subjekata u cilju efikasnijeg organizovanja i razvoja planirane proizvodnje;

Bor, Decembar 2011.

Preduzetnik:

Milo Stojanovi, elektrotehniar raunara

Nabavka

repromaterijala

Proizvodnja i berba

aronije

Pakovanje svee aronije

Plasman gotovih proizvoda

Direktor firme

Stalno zaposleni radnici

Sezonskiradnici

_1223837002.unknown

_1386500281.unknown

_1386500734.unknown

_1386500917.unknown

_1386501065.unknown

_1386500307.unknown

_1227857905.unknown

_1386500015.unknown

_1224168501.unknown

_1226649072.unknown

_1223842918.unknown

_1223828122.unknown

_1223836986.unknown

_1223799642.unknown