BIZNISBeogradski sajam, 8. decembar 2011. godineconferencesŸdanas. rs

D a li ekonomija sporta u Sr-biji mo`e biti jedna od ret-kih realnih investicionih{ansi u jeku najozbiljnijeekonomske recesije uEvropi posle Drugog svet-

skog rata? Odgovor na ovo pitanjemo`e se dobiti samo pod uslovom dase shvati geneza dosada{nje praksedr`ave Srbije kada je re~ o opho|enjusa stranim investitorima u ovoj obla-sti. Ta geneza pokazuje kako se vi{eod jedne decenije zbog ~isto li~nih in-teresa nekoliko ljudi koji su iznadsvih zakona u ovoj zemlji, mogu od-bacivati grinfild investicije u stadio-ne koje su vrednije od NIS-a i Fijatazajedno.

Nedavno usvajanje zakona o jav-no-privatnom partnerstvu posled-nji je zakon nakon koga se ceo okvirza investicije u multifunkcionalnusportsku infrastrukturu mo`e sma-trati potpunim i spremnim za pri-menu. Dakle, vi{e nema ni~ega {tose ~eka, nikakvog novog zakonakoji je potreban da bi dr`ava po~e-la sa procesom investicija u novestadione. Sve {to smo decenijama~ekali, najzad je usvojeno. Sada sle-di zatvaranje pri~e o vlasni{tvu uklubovima, koja je uveliko u tokupo postoje}em, nedavno usvoje-nom Zakonu o sportu, i nakon to-ga ostaje raspisivanje me|unarod-nih tendera i poziv zainteresova-nim investitorima za gradnju mul-tifunkcionalnih sportskih objekatana svim raspolo`ivim lokacijama ugradovima {irom Srbije. Pri~a ovlasni{tvu Crvene zvezde i Partiza-na, tako|e je vi{e mit nego {to jeistinski slo`ena i nere{iva. esto se~uje da su Crvena zvezda i Partizansuvi{e vredni, nekako globalnoprevi{e va`ni da bi mogli biti u vla-sni{tvu jednog ~oveka ili jednekompanije. Trenutno stanje u ovadva kluba mnogo je gore nego dasu stvarno u vlasni{tvu jednog ~o-veka ili jedne kompanije, po{to biu tom slu~aju sasvim sigurnoozbiljnije branili sopstvene intere-se i imovinu. Ovako, ova dva klubade fakto su pod upravom jednog~oveka i jedne kompanije, Partiza-nom fakti~ki neograni~eno upra-vlja Dragan \uri}, dok u Crvenojzvezdi vedri i obla~i ruski Ga-sprom, uz malu napomenu da onido te pozicije nisu do{li tako {to supobedili na me|unarodnom ten-deru i platili po{tenu cenu za vla-sni{tvo nad tako velikim klubovi-ma, ve} tako {to su na mala vratau{li do pozicije da fakti~ki imajusve instrumente vlasni{tva, ali bez

obaveze da svojom imovinom ga-rantuju za bilo kakve dugove kojipod njihovom upravom nastanu.Tako je nedavno isplivalo na povr-{inu da je aktuelna Gasprom upravaCrvene zvezde, na ~elu sa Vlada-nom Luki}em, fakti~ki uve}ala dugovog kluba sa 27 miliona evra nablizu 35 miliona evra, a da za to na-ravno niko nikada ne}e odgovarati.Tako|e, aktuelni predsednik Parti-zana godinama mudro }uti o pro-

jektu stadiona Partizana, iako je ivrapcima na grani jasno da taj obje-kat ve} za dve godine ne}e biti spo-soban da bude doma}in utakmica-ma po UEFA infrastrukturnimstandardima. Mo`da mudro }uti izato {to mu je mnogo vi{e stalo doplaniranog Delta Planeta na Auto-komandi, nego do interesa klubakoji bez ikakvih ograni~enja vodi, ada Zekstra ~ak nije ni generalnisponzor Partizana. U isto vreme

fakti~ki vlasnik Partizana, koji ne-ma para za generalno sponzorstvokluba koji vodi, ima preko 3 milio-na evra za zajedni~ku investiciju saDelta Holdingom u tr`ni centar Bo-ska u Banja Luci. I jo{ sada po ne-kom zakonu, Gasprom i Dragan\uri} treba sami da iniciraju priva-tizaciju i sebe smene sa polo`aja nakoji su do{li, {to se ne}e desiti nika-da. Upravo zato, dr`ava Srbija trebada obavesti javnost i strane investi-

tore da li je FK Crvena zvezda jo{ je-dan NIS koji je bez tendera darovanna oltar borbe za teritorijalni inte-gritet i dr`avni suverenitet na Koso-vu, ili je FK Crvena zvezda nacional-ni resurs koji se ne mo`e poklonitibilo kojoj stranoj kompaniji za ne-ko godi{nje sponzorstvo koje ne po-kriva ni jedan promil vrednosti togkluba i njegove imovine. Isto tako,dr`ava Srbija treba da obavesti jav-nost i strane investitore da li je FK

Partizan fakti~ki doniran jednojkompaniji koja, za razliku od Ga-sproma, nema novca ~ak ni da bu-de generalni sponzor kluba, i kojafakti~ki neograni~eno raspola`epravima prodaje igra~a, nabavkomskupe opreme poput semafora, od-lukama oko investicija. Ako odgo-vor bude da to nije tako, onda je sa-svim logi~no da dr`ava hitno inici-ra privatizaciju Crvene zvezde i Par-tizana, i sprovede transparentanproces nakon koga }e oba kluba do-biti doma}insko upravljanje odstrane investitora koji su sposobnida infrastrukturno i ekonomskiunaprede poslovanje tih klubova.Ako odgovor ipak bude da to takotreba, ako odgovor bude dodatnodr`avno stezanje medijske izolacijeoko ove teme, jasno je da posledicene}e biti nimalo naivne i da onda netreba da bude ~udno ukoliko Srbijakao dr`ava, zaista ostane potpunovan svih evropskih tokova u sportui van svih ostalih integracija u civili-zovani svet Evrope. Ne}e tu biti kri-va ni Angela Merkel, niti zaverasvetskih mo}nika, niti ikoga trebada ~udi {to niko vi{e ne}e hteti da fi-nansira bilo kakvim fondovima dr-`avu koja tako galantno poklanjasvoje ekonomske resurse. Jedno-stavno, nikome ne}e trebati trojan-ski konj Rusije u Evropskoj uniji, ni-ti dr`ava kojom vladaju privatni in-teresi tajkuna do ta~ke da se s pra-vom postavlja pitanje ima li smislauop{te organizovati izbore, kadabez obzira na ishod, isti ljudi ve}

skoro deceniju vladaju ~ak i ne izla-ze}i na izbore. Ljudi koji niti pla}a-ju poreze, niti doprinose za penzio-no i zdravstveno osiguranje svojihzaposlenih, dok je sav taj kriminalzakonski podveden pod podatakkoji je dr`avna tajna, i uprkos vi{e-mese~nim najavama, jo{ uvek tatajnost opstaje kao deo zakona, bezikakve naznake kada }e biti ukinu-ta. Upravo zato, ne ~udi {to Gaspro-mova Crvena Zvezda i \uri}ev Par-tizan, nisu na{li ni{ta bitno i pa`njevredno na Sajmu Ekonomija spor-ta. [ta }e njima korporativni spon-zori, medijski i komercijalni priho-di, investitori u stadione ili kompa-nije koje proizvode opremu, proiz-vode i usluge neophodne za eko-nomski odr`ive sportske objekte?Oni ve} imaju sve {to im treba, ne-ko im je to poklonio, i njima ekono-mija sporta treba koliko i lanjskisneg. Tako|e, Sajam Ekonomijasporta nije bio zanimljiv ni lavov-skom delu dr`avnog aparata Srbijei grada Beograda, po{to je o~igled-no da doga|aj koji promovi{e ame-ri~ke i britanske investicione mode-le u sportskoj infrastrukturi, nije nipribli`no tako privla~an, kao otva-ranje nekog divnog gasovoda kojiima samo jednu manu, a to je da tucenu grejanja i tih divnih investici-ja, ni gra|ani ni privreda Srbije vi{ene mogu da plate, ve} masovno pre-laze na grejanje na struju. Upravozato, prvi me|unarodni sajam Eko-nomija sporta, bio je jako pou~an do-ga|aj, koji je onima koji ele da vide,pokazao jako puno toga o Srbiji, ali injenoj vlasti,ekonomiji i sportu. Po-kazao je da uprkos svemu, u Srbijiima i te kako puno razumnih i pa-metnih ljudi koje boli pora`avaju}estanje sporta i sportske infrastruktu-re, i koji su spremni da se odmahuklju~e u menjanje ovog stanja nabo-lje. Videlo se da Srbija ima veliki eko-nomski resurs na raspolaganju, i daostaje da se vidi ho}e li i njega pro}er-dati, i u jeku naj e{}e ekonomske kri-ze, uni{titi jednu od retkih realnih in-vesticionih prilika koje joj stoje naraspolaganju. Stotine sportskih obje-kata {irom Srbije ~ekaju na investici-je koje ih mogu transformisati uobjekte koji vi{e nikada ne}e biti ras-hod za dr`avni bud`et, ve} izvor bu-d`etskih i poreskih prihoda, i hiljadanovih radnih mesta tokom cele godi-ne. Sajam Ekonomija sporta bio je tuda poka`e da je ne{to tako i te kakomogu}e u jednoj normalnoj zemlji,koja ozbiljno koristi svoje sportske iekonomske resurse. Ho}e li to bitidovoljno, ili }e se i ovaj skup pokaza-ti kao jo{ jedno namigivanje slepimai dovikivanje gluvima, vide}emo.

Namigivanje slepima i dovikivanje gluvima@ELJKO PANTI]

BIZNIS ponedeljak, 12. decembar 2011. III

^esto se ~uje da su Crvena zvezda i Partizan suvi{e vredni, nekako globalno previ{e va`ni dabi mogli biti u vlasni{tvu jednog ~oveka ili jedne

kompanije. Trenutno stanje u ova dva klubamnogo je gore nego da su stvarno u vlasni{tvu

jednog ~oveka ili jedne kompanije, po{to bi utom slu~aju sasvim sigurno ozbiljnije branili sop-

stvene interese i imovinu.

QSWJ!!NF]VOBSPEOJ!!TBKBN

Jogsbtusvluvsb!�!Nfejkj!�!Lpsqpsbujwoj!tqpo{psj

Konferencija „Investicio-ni modeli korporativnogsponzorstva“ donela je,izme|u ostalog, i odgo-vore na pitanja: da li jesponzorstvo u sportu is-

klju~ivo stvar marketinga i koji suto mogu}i oblici korporativnogsponzorstva. U~esnici ovog skupapodsetili su i na primere iz praksikoji ukazuju na najefikasnije na~i-ne povezivanja javnog i privatnoginteresa, kroz odgovaraju}e mo-dele ulaganja. Iz prezentacije Jovi-ce Jakovca, predstavnika kompa-nije Soliditi ril istejt moglo se sa-znati da srpski stadioni, za razlikuod pete generacije modernih sta-diona, pripadaju drugoj generaci-ji, odnosno objektima starim oko50 godina. On je pokazao i kako,zahvaljuju}i uspe{noj saradnji jav-nog i privatnog kapitala, {iromsveta ni~u novi stadioni, poru~u-ju}i da bi taj model mogao da seprimeni i u Srbiji.

- Stadioni u Srbiji nalaze se udrugom rangu i za razliku odmodernih objekata, gledaoca ko-ji je tako|e deo sportske predsta-ve, ne stavlja u prvi plan. Moder-ni stadioni imaju i mno{tvo pra-te}ih sadr`aja, a akcenat je sta-vljen i na stvaranje uslova za tele-vizijske prenose, odnosno pravise spektakl za potrebe prenosa iinterneta. Najnoviji trend je dastadioni po~nu da o`ivljavajukvartove u kojima se nalaze, alimi smo daleko od svega toga.Ukoliko bi, recimo bio izgra|enu Beogradu, novi stadion bi mo-gao da o`ivi deo oko Luke „Beo-grad“, zatim potez na levoj obaliDunava, ili od Bloka 45 premaSur~inu - istakao je Jakovac.

Dragoljub Vukadinovi}, pred-sednik kompanije Metalac a.d,

pokazao je na konkretnom pri-meru kako u praksi izgleda sa-radnja javnog i privatnog kapita-la. Re~ je o izgradnji savremenoggradskog stadiona koji je plod sa-radnje Republi~ke direkcije zaimovinu, Op{tine Gornji Milano-vac i Metalca.

- Op{tina i Direkcija dali su ze-mlji{te za izgradnju stadiona, fud-balski klub izdvaja 15 odsto sred-stava, a Metalac preostalih 85 od-sto. Dobi}emo najmoderniji sta-dion, kapaciteta 4.000 mesta, iz-gra|en po svim UEFA standardi-ma. Posao je podeljen u vi{e fazapa tako prva, vredna 2,5 milionaevra, podrazumeva izgradnju sa-mog stadiona, dok }e u drugoj bi-ti postavljeno osvetljenje (posao jevredan 350.000 evra) i izgra|entrening centar sa ve{ta~kom tra-vom koji }e ko{tati 350.000 evra.tako }e na dobitku biti cela lokal-

na zajednica koja se ne}e suo~itisa odlivom stanovni{tva {to je, uzrazvoj sporta, jo{ jedan od motivaza ulazak u ovaj posao - istakao jeVukadinovi}.

On je dodao da Metalac podr-`ava ~etiri ekipe u prvom rangutakmi~enja u svim sportovima,kao i tri ekipe u drugom rangu.Vukadinovi} je pozvao i ostalekompanije da se uklju~e u sli~nepoduhvate. Ipak, on je konstato-vao da bi firme koje ula`u usport trebalo da imaju i nekeolak{ice od dr`ave, {to je ina~epraksa svuda u svetu.

Model privatnog ulaganja uko{arku i infrastrukturu predsta-vio je Neboj{a ^ovi}, predsednikFMP grupe. Javnost je imala prili-ku da se upozna sa sistemom kojije u prethodnih 20 godina dao vi-{e od 80 vrhunskih ko{arka{a.

- Prvo smo sagradili halu u@elezniku u kojoj igra prvi tim ikoja ima oko 3.500 mesta. Ondasmo na prostoru stare fabrike na-pravili i dva trena`na centra u ko-je je ulo`eno 300.000, odnosno600.000 evra. U njima trenirajumla|e kategorije, a od nastankazajedni~kog kluba sa Crvenomzvezdom tu radi i `enska ekipa.Re~ je isklju~ivo o privatnom ka-pitalu, odnosno korporativnoj po-vezanosti jer smo samo tako mo-gli da imamo uvid u tok novca i

profit. Ulaganje u odr`ivu infra-strukturu omogu}ilo nam je da nemoramo nikoga da vu~emo za ru-kav i da tra imo novac. Na{ slede-}i korak je izgradnja prvog objek-ta (hala sa 11.000 mesta za potre-be Crvene zvezde i FMP, sa svimprate}im komercijalnim sadr`aji-ma), koji }e biti rezultat javnog iprivatnog partnerstva. Pravila FI-BA }e ve} u narednim godinamapropisati da hale moraju da imajunajsavremenije uslove i vi{e od10.000 mesta - naglasio je ovi}.

On je podsetio da je, kada segradila Beogradska arena, biloplanirano da se popularizuje tajdeo grada, {to je i u~injeno. ovi},me|utim, upozorava da su naj~e-{}i problemi sa kojima se potenci-jalni investitori suo~avaju, nere{e-ni imovinsko-pravni odnosi, kaoi glomazne birokratske procedu-re. On je ukazao i na to da FMP ni-je zaboravio ni ostale aspekte kojidoprinose dru{tvenom razvoju,dodaju}i da njihovi sportisti ima-ju svu potrebnu zdravstvenu ne-gu. Tu je i obrazovanje u gimnazi-ji gde su rasporedi ~asova prilago-|eni treninzima, „jer mladi mora-ju imati i druga znanja koja }e imkoristiti kada okon~aju karijere“.

Milica Stefanovi}, direktorkaza korporativni identitet kompa-nije Koka kola za srpsko tr`i{te,govorila je o zna~aju ulaganja u

rekreativan sport. Ona je u tomkontekstu podsetila da ova mul-tinacionalna kompanija, od2008, sprovodi akciju populari-zacije sporta kod mladih krozakciju „[ta ti trenira{„ kojom jeobuhva}eno oko 8.000 dece. Ka-

ko je istakla, na taj na~in se pod-sti~e zdrav na~in `ivota {to je zadecu, i celo dru{tvo, najva`nije.

- Istra`ivanje koje je sprovede-no 2008. pokazalo je da se samo15 odsto {kolske dece bavi spor-tom. Zato smo u saradnji sa Mi-nistarstvom omladine i sporta,Sportskim savezom Srbije i Repu-bli~kim zavodom za sport, pokre-nuli ovu akciju ~iji je cilj da se fi-zi~ka aktivnost promovi{e kao sa-stavni deo `ivota. Planiramo dapokrenemo i akciju „Ve`banje jelek“ koja je i te kako popularna naZapadu. Na{a namera je da do

2015, u svih 206 zemalja u kojimaposlujemo, realizujemo sli~neprograme - kazala je Stefanovi}.

Aca Markovi}, predsednikUpravnog odbora Elektroprivre-de Srbije, konstatovao je da nijedovoljno da jedno takvo predu-ze}e samo proizvodi struju, od-nosno da treba da ima dru{tvenuodgovornost. On je naglasio dajavna preduze}a najvi{e mogu dadoprinesu razvoju sporta, ali daje problem u tome {to sve velikeodluke i sve planove kroji dr`ava,odnosno da ni{ta ne mo`e da seuradi na brzinu. Ipak, EPS je uproteklom periodu za sport,zdravstvo, kulturu i obrazovanjeizdvojio {est miliona evra.

Nenad Mati}, predsednikAsocijacije sportskih centaraGrada Beograda naglasio je danova zakonska regulativa trebada doprinese izgradnji multi-funkcionalnih objekata. On je ob-jasnio principe sponzorstva i be-nefite koje sport mo`e da ima

ovog na~ina priliva sredstava,dok je Oskar Kova~, profesorMegatrend univerziteta, ukazaona princip prema kojem „veliki“treba da poma`u „velike“, a damanja preduze}a treba da poma-`u sportske kolektive na lokalu.On je upozorio da }e se, posleulaska Srbije u Evropsku uniju,na{e tr`i{te suo~iti sa velikomkonkurencijom, te da firme trebada se pripreme za to. Kova~ je do-dao da je za firme najbolje da seokrenu korporativnom sponzor-stvu jer na taj na~in mogu dakontroli{u priliv i tok novca.

U~esnici konferencije„Infrastrukturni inve-sticioni modeli“ imalisu zadatak da odgovo-re na koji se na~in mo-gu graditi savremeni

sportski i multifunkcionalniobjekti u Srbiji po uzoru na svet-ske primere a jedan od zaklju~a-ka koji se nametnuo jeste da na-{a zemlja treba da se ugleda naVeliku Britaniju kada je re~ o iz-gradnji odr`ivih sportskih kom-pleksa, umesto da se klubovi iz-dr`avaju prodajom igra~a. Am-basador Velike Britanije u Srbiji,Majkl Devenport, istakao je damodel javnog i privatnog part-nerstva predstavlja zanimljivu te-mu u ovo vreme ekonomske kri-ze, te da su objekti za Olimpijskeigre u Londonu, koje po~inju zane{to vi{e od 200 dana, gra|enipo tom modelu. On je napome-nuo da je prilikom obilaska svihobjekata bio impresioniran infra-strukturnom, arhitektonskom imultifunkcionalnom spremno-{}u glavnih objekata.

- Uverili smo se da su to prvo-klasni i ekonomski odr`ivi objek-ti koji }e mo}i da se koriste i na-kon Olimpijskih igara. Ovo re{e-nje mogu}e je primeniti i u Srbiji,pogotovo nakon nedavno usvoje-nog Zakona o javnom i privat-nom partnerstvu i Zakona o spor-tu. To nije samo pitanje sporta igra|evinarstva, ve} i pitanje odvelikog dru{tvenog zna~aja, s ob-zirom na to da se razvija i regijaoko stadiona. Tako smo mi razvi-li nekada zapu{teni Isto~ni Lon-don - rekao je Devenport.

Rajan Rolands, {ef kancelari-je za medije i kulturu AmbasadeSAD u Srbiji, predstavio je broj-ne multifunkcionalne i odr`iveobjekte koji su proteklih godinaotvoreni u Americi. On je nagla-sio da takvi stadioni imaju sna-gu da pokrenu ekonomske pro-mene u regiji u kojoj se nalaze.Rolands je posebno istakao pri-mer, 1,5 milijardi dolara vred-nog, D`ajants stadiona u Njujor-ku, koji je otvoren 2009. godine i

ugosti oko 50.000 posetilaca to-kom cele sezone. Naveo je i pri-mer Medison skver gardena nakojem se uglavnom igraju ko-{arka i hokej, ali koji nudi i dru-ge sadr`aje i zahvaljuju}i tomezakupljen je 320 dana godi{nje.

- Srbija je od Amerike manja50 puta, ali bez obzira na toostvaruje vrhunske sportske re-zultate u ko{arci, vaterpolu, te-nisu i ostalim sportovima. I sveto ste postigli sa nedovoljno kva-litetnom infrastrukturom, ali tobiste lako mogli da ispravite. Ta-ko|e, bitno je da se {to ve}oj po-pulaciji pru`e uslovi za bavljenjesportom, a ne samo vrhunskimsportistima, poput Novaka \o-kovi}a ili Vlada Divca - zaklju~ioje Rolands.

Ivan ]urkovi}, potpredsed-nik Fudbalskog saveza Srbije,

govore}i o sportskoj infrastruk-turi u na{oj zemlji i izvoru finan-siranja klubova, istakao je daprilike nisu obe}avaju}e, te da}emo ukoliko se ne{to ne pro-meni do}i u poziciju da u Srbijine mogu da se igraju me|una-rodne utakmice.

- Objekti u Srbiji i to oni naj-bolji stadioni Crvene zvezde iPartizana su u izuzetno lo{oj 5.kategoriji i ako se ne{to ne pro-meni ne}emo mo}i da gledamo

me|unarodne klupske i repre-zentativne utakmice na njima.Tu je i pitanje bezbednost koja jejedna od najva`nijih stavki mo-dernog fudbala, a kod nas nikone}e da dovodi decu na me~evegde se koristi masovna piroteh-nika i skandiraju pogrdne paro-le - naglasio je ]urkovi}.

On je upozorio da se cela Je-len superliga suo~ava sa proble-mom finansiranja, da polovinu,od oko 30 miliona evra bud`eta,potro{e Zvezda i Partizan, te dase dve tre}ine bud`eta klubovapune prodajom igra~a, a ne odr-`ivim na~inom pru`anja usluga.

- Srbija je ~etvrti izvoznikfudbalera u svetu, odmah izaBrazila, Francuske i Argentine, apre Holandije. To jeste privre-meno re{enje za klubove, alimoraju se okrenuti i drugim,komercijalnim izvorima priho-da. Samim tim }e talenti ostajatiu zemlji a kvalitet lige }e se podi-}i na vi{i nivo. Zaklju~ak je dami znamo kako da napravimofudbalera, da imamo talentova-ne i fudbalere i trenere, ali da ne-mamo mogu}nost da ih zadr`i-mo u zemlji, jer `ivimo od pro-daje igra~a. Na primeru Partiza-na, u kojem sam dugo radio, po-kazalo se da je ulaganje u infra-strukturu dobra stvar. U „zemu-

nelu“ su dobijeni uslovi da radesve kategorije i da se igra~i raz-vijaju - zaklju~io je ]urkovi}.

On je apostrofirao i izgradnjuSrpske ku}e fudbala u Staroj Pa-zovi. Taj kompleks je gra|en sa20 odsto novca Ministarstva pro-svete i sporta, 20 odsto je dalaStara Pazova, a ostatak je obezbe-dio FSS. „Sada na jednom mestutreniraju sve na{e selekcije {tonam znatno smanjuje tro{kove.Me|utim, oti{li smo i korak da-lje, pa u Staroj Pazovi svako ko iz-razi `elju mo`e organizovati se-minare, odnosno objekat je do-bio i komercijalnu dimenziju“,kazao je ]urkovi}. Da su multi-funkcionalni objekti budu}nostsporta smatra i Branislav Simo-vi}, regionalni direktor MACE zaJugoisto~nu Evropu, kompanijekoja je jedna od najboljih u anali-ziranju za potrebama izgradnjesportskih stadiona u svetu.

- Beogradu je svakako potre-ban savremen multifunkcionalnistadion, ali nije mogu}e da takveobjekte naprave i Crvena zvezda iPartizan. Jednostavno, nije mo-gu}e da funkcioni{u toliki stadi-oni sa bioskopima, poslovnimprostorom i restoranima na sa-mo nekoliko stotina metara raz-daljine. Zato je najbolje da se klu-bovi dogovore i zajedni~ki sagra-

de jednu celinu. Recimo, dovo-ljan im je samo jedan stadion ka-paciteta 60.000 mesta a da nadrugoj lokaciji imamo samo ko-mercijalne sadr`aje. S druge stra-ne, Novom Sadu bi bio dovoljanstadion od oko 35.000 mesta sasvim prate}im sadr`ajima - sma-tra Simovi}.

Dragan Nikoli}, predsednikkorporacije Tigar a.d. predsta-vio je ponudu tog preduze}akoja je u vezi sa sportom. Takose na konferenciji moglo ~uti daje gigant iz Pirota jedini proiz-vo|a~ lopti gumenih na prosto-ru biv{e SFRJ, sa sedam milio-na proizvedenih lopti od na-stanka firme.

- Tigar zahvaljuju}i pogonuza recikla`u gume proizvodi ipodloge za atletske staze svihkvaliteta, ali i gumene podlogeza de~ja igrali{ta. Tako smo pre-krili vi{e od 30.000 kvadratnihmetara sportskih terena, a gu-mene plo~e obezbe|ujemo i za

pred{kolske ustanove. U sportuu~estvujemo i na druge na~inejer su na{i proizvodi sastavnideo u gra|evinarstvu, pa samimtim i sportskih objekata - rekaoje Nikoli}.

Da je za funkcionalnost stadi-ona va`no i adekvatno osvetlje-nje, na to je podsetio i VojislavRadovi}, generalni direktor Fi-lips Srbija.

- Objekti moraju da budufleksibilni, da rasveta odgovarasvim namenama terena, resto-rana i ostalih sadr`aja. Na{a pr-voklasna rasveta krasi brojneobjekte u svetu, me|u kojima jei Pti~je gnezdo u Pekingu, O2arena u Londonu, stadion „Go-rica“ u Podgorici, ali i hala uSmederevu i ^air u Ni{u. U pla-nu su radovi na SC „Milan - Ga-le Mu{katirovi}“ u Beogradu,kao i SC Banjica koja }e zahva-ljuju}i novoj rasveti {tedeti ~ak70 odsto energije i tako se ispla-titi - zaklju~io je Radovi}.

BIZNISponedeljak, 12. decembar 2011. ponedeljak, 12. decembar 2011.IV V

Najnoviji trend

- Stadioni u Srbiji nalaze se u drugom rangu i, za razliku od modernih objeka-ta, gledaoca koji je tako|e deo sportske predstave, ne stavljaju u prvi plan. Mo-derni stadioni imaju mno{tvo prate}ih sadr`aja, a akcenat je stavljen i na stvara-nje uslova za televizijske prenose, odnosno pravi se spektakl za potrebe prenosai interneta. Najnoviji trend je da stadioni po~nu da o`ivljavaju kvartove u kojimase nalaze, ali mi smo daleko od svega toga. Ukoliko bi, recimo, novi stadion bioizgra|en u Beogradu, mogao bi da o`ivi deo oko Luke, zatim potez na levoj oba-li Dunava, ili od Bloka 45 prema Sur~inu - istakao je Jovica Jakovac, predstavnikkompanije Soliditi ril istejt.

Komplikovana procedura

- Procedure za dobijanje svih dozvola za izgradnju multifunkcionalnih stadi-ona u Srbiji veoma je komplikovana, ali se nadamo da }e ih najavljene zakonskeizmene pojednostaviti. Tako je za dobijanje lokacijske dozvole potrebno da regu-lativa prepozna mogu}nost gradnje sportskih i komercijalnih objekata na jednommestu, a ne samo objekata za sport i rekreaciju, kako je to do sada bilo regulisa-no. Problem su i generalni urbanisti~ki planovi i planovi detaljne regulacije. Po-nekad je te{ko utvrditi i imovinsko-pravne odnose - istakla je Aleksandra Petro-vi} Damnjanovi}, pomo}nik ministra u Ministarstvu `ivotne sredine, rudarstva iprostornog planiranja Srbije.

Realizovano 430 projekata

- Ministarstvo omladine i sporta realizovalo je 430 projekata u segmentu ob-nove postoje}ih i izgradnje novih sportskih borili{ta. Re~ je, uglavnom, o izgradnjiterena za mali fudbal, popularnih „mini pi~“ terena, ali i zavr{etku decenijskog po-sla izgradnje otvorenog bazena u sklopu Spensa u Novom Sadu - navela je Zagor-ka Petrovi} Zlatanovi}, pomo}nik ministra u Ministarstvu omladine i sporta.

Srbija je ~etvrti izvoznik fudbalera u svetu,odmah iza Brazila, Francuske i Argentine, apre Holandije. To jeste privremeno re{enjeza klubove, ali moraju se okrenuti i drugim,

komercijalnim izvorima prihoda

Radovan Bibi}

INVESTICIONI MODELI KORPORATIVNOG SPONZORSTVA INFRASTRUKTURNI INVESTICIONI MODELI

U Srbiji jo{ nisu precizno utvr|eni uslovi poslovanja tako da mnoge kompanije, koje se na globalnom nivou pojavljuju

ne samo kao sponzori ve} i kao investitori u sport, nisu spremne da se kod

nas pojave u ulozi sponzora, a jo{ manje u ulozi investitora

Srbiji potrebni multifunkcionalnisportski objekti

Investitori i sponzori tra`e siguran poslovni ambijent

BIZNISponedeljak, 12. decembar 2011.VI

Sport poseduje izuzetan poten-cijal i zbog toga je svim dru-{tveno relevantnim ~iniocimava`no da se {to dublje pove`usa klubovima i savezima, za-klju~ak je u~esnika konferenci-

je „Medijski i komercijalni izvori pri-hoda“ kojom je otvoren prvi me|una-rodni sajam „Ekonomija sporta“. Pro-blem je, me|utim, {to u Srbiji jo{ nijeprecizno utvr|en na~in poslovanja ta-ko da mnoge kompanije, koje se naglobalnom nivou pojavljuju ne samokao sponzori ve} i kao investitori usport, nisu spremne da se kod nas po-jave u ulozi sponzora, a jo{ manje uulozi investitora. injenica je, tako|e,da je ekonomija sporta, koja va`i zajednu od najbr`e rastu}ih grana svet-ske privrede, u Srbiji prakti~no u po-voju, {to bi ve} ove godine, nakonusvajanja neophodne zakonske regu-lative, trebalo da se promeni. Medijskii komercijalni potencijal ekonomijesporta u Srbiji merljiv je kroz rejtingegledanosti i istra ivanje tr i{ta, a upra-vo tako dobijeni podaci mogu biti do-bra osnova za procenu koliko se inve-sticije u sport kod nas mogu isplatiti,ukoliko se na|e pravi model.

Jelena Stojanovi}, direktor marke-tinga kompanije Telekom Srbija,smatra da je najva`nije prepoznatiprave vrednosti i na pravi na~in po-vezati brend i pripadnost klubu ili re-prezentaciji.

- Telekom Srbija je kontinuirano upotrazi za {irim poljem delovanja.Svesni smo da brend jedne kompani-je najbolje oslikava njenu snagu i zbogtoga smo iskoristili sport za sopstve-nu, dodatnu promociju. Tako smo,recimo, uz Novaka \okovi}a, od po-

~etka njegove karijere i ta saradnja na-preduje iz dana u dan. Kada smo sepovezali sa fudbalskim klubovima Cr-vena zvezda i Partizan preuzeli smorizik da navija~ima ponudimo bren-dirane telefone, ali se veoma brzo po-kazalo da smo bili u pravu jer smo ihrasprodali u kratkom roku. Trenutnoimamo vi{e od 5.000 korisnika post-pejd tarifa i vi{e od 650.000 korisnikapripejd tarifa. Jednostavno, snagabrenda uti~e na prodaju proizvoda -istakla je Jelena Stojanovi} i najavilada }e Telekom Srbija i u budu}nostistavljati akcenat na doma}i sport.

Ona je podsetila da je Telekom, useptembru, postao ve}inski vlasnik Te-levizije Arena sport, i da je cilj da se gle-daocima pribli`e de{avanja na doma-}im sportskim terenima. „Ve} imamovi{e od 15.000 korisnika veb televizijekoja je pionirski poduhvat na ovimprostorima, a cilj nam je da po~etkomnaredne godine omogu}imo da se namobilnom telefonu prate svi na{i kana-li“, zaklju~ila je Jelena Stojanovi}.

Generalni sekretar Fudbalskog sa-veza Srbije Zoran Lakovi} smatra dase samo udru`enim snagama svih re-levantnih faktora mo`e pobolj{ati si-tuacija u srpskom sportu.

- Neophodna je zajedni~ka akcijadr`ave, Fudbalskog saveza Srbije, do-ma}e lige, klubova i medija, jer samotako mo`emo prevazi}i probleme ko-ji poga|aju najpopularniji sport. Nesmemo zatvarati o~i pred istinom daje jaz izme|u srpskog i inostranogfudbala sve ve}i i to na svim poljima -mi nemamo ni adekvatnu infrastruk-turu. Ipak, verujemo da }e se ta situa-cija brzo popraviti. Na{ plan je da usezoni 2013/14. svi superliga{ki stadi-oni dobiju reflektore. To je preduslovda se me~evi igraju i u ve~ernjim ter-minima, {to je mnogo privla~nije zagledaoce, ali i za potencijalne sponzo-

re i investitore. Koliko je to va`no mo-`e se videti na primeru Apatinske pi-vare koja je sponzor takmi~enja, alikoja se ne mo`e reklamirati tokomutakmica koje se igraju pre 18 ~asova,jer to nije zakonom dozvoljeno. @eljanam je i da „razdvojimo“ teritorijalnobliske klubove. Primera radi, u Po-moravskom okrugu ima 136 klubova

u krugu od 30 kilometara, a njih 70igraju svakog vikenda u istom termi-nu kada i superliga{ Jagodina. Akobar delimi~no uspemo u tome, veru-jemo da }e svaki me~ na Gradskomstadionu u Jagodini pratiti bar 7.000do 8.000 ljudi - istakao je Lakovi}.

On je najavio br`i razvoj sportskogturizma i u tom kontekstu pomenuoKu}u fudbala u Staroj Pazovi, ina~e je-dinstven objekat tog tipa u regionu.„Imamo 64 sobe i ~etiri apartmanakoji su u kategoriji hotela sa ~etiri zve-zdice i moram priznati da radimo iz-nad svih o~ekivanja“, hvali se Lakovi}.

Direktor Turisti~ke organizacije Be-ograda, Dejan Veselinov, slo`io se daKu}a fudbala mo`e dodatno uve}atituristi~ku ponudu, ali je dodao da glav-ni grad ve} ima ogroman potencijal ko-ji }e u budu}nosti biti jo{ vi{e iskori-{}en nego {to je to do sada bio slu~aj.

- Imamo u planu osnivanje dr`avne

agencije koja bi se bavila planiranjem ilogisti~kom podr{kom svim subjekti-ma. Beograd je ~esto bio doma}in veli-kih sportskih doga|aja, a ne treba smet-nuti s uma da oko 25 odsto od ukupnogbroja turista dolazi u neko mesto upra-vo zbog pra}enja takvih manifestacija.[amoni, Sent Moric i Kortina d’Ampe-

co postali su pravi turisti~ki centri za-hvaljuju}i organizaciji sportskih doga-|aja i sada u ivaju dobar imid u svetu.Sport promovi{e destinaciju, zdrav na-~in ivota, ali i timski rad. Podjednakoje va`no promovisati doga|aj pre, zavreme i posle njegovog odr`avanja, ka-ko bi se zainteresovani ponovo javili ubudu}nosti - jasan je Veselinov.

Vladimir Peji}, izvr{ni direktorFaktor plus, ipak smatra da tr`i{te uSrbiji nije dovoljno pripremljeno zadolazak inostranih kompanija.

- Kod nas se sve radi od slu~aja doslu~aja, bez razvijenog sistema. Mar-ketin{ka delatnost klubova oslanja sena emociju i na internu prepoznatlji-vost brenda u zemlji, {to nije dobro.Moramo {irom otvoriti vrata me|u-narodno priznatim kompanijama ko-je `ele da do|u na na{e tr`i{te, ali miza to nismo spremni. Pored bezbed-nosti na stadionima, moramo pove}a-

ti kvalitet ponude i infrastrukturu jerbez komfora nema ni sponzora. Si-gurno je da bi ve~ernji termin odigra-vanja fudbalskih utakmica pove}aobroj gledalaca na stadionu, ali pitanjeje kako bi se, recimo, navija~ iz U`icavratio ku}i kada se me~ u Beograduzavr{i oko 23 ~asa. Infrastruktura jena{ goru}i problem - jasan je Peji}.

Izvr{ni direktor Nielsen AudienceMeasurement, Darko Bro}i}, baviose analizom gledanosti utakmica isportskih emisija na televiziji.

- Ne ra~unaju}i teku}u sezonu, gle-danost doma}e Jelen superlige kon-stantno opada i tek svaki tre}i gledalacme~eva Lige {ampiona prati i doma}esusrete. I dalje je najgledaniji televizij-ski prenos onaj iz 2002. godine kada ni-je bio kompletan uzorak za celu terito-riju Srbije. Re~ je o finalu ko{arka{kogSvetskog prvenstva izme|u Jugoslavi-je i Argentine, a zanimljivo je da je naj-gledaniji teniski me~ duel Novaka \o-kovi}a i @o-Vilfreda Conge za trofej naAustralijan openu iz 2008, a ne finaleDejvis kupa pro{le godine kada je Srbi-ja osvojila titulu. Veliki ogla{iva~i dugorazmatraju gde }e ulo iti svoja sredstvai zbog toga se moramo koncentrisatina ve~ernje termine - rekao je Bro}i}.

Radomir Markovi}, direktor LajvETV produkcije, smatra da je neop-hodno da se svi sportski sadr`aji na-|u i na internetu.

- Moramo omogu}iti svim zaintere-sovanima da u svakom trenutku vide,recimo, golove iz utakmica. Vi{e nijedovoljan samo zvani~ni sajt ili ostalisportski sajtovi ve} je neophodno pri-sustvo i na dru{tvenim mre`ama. Dru-gim re~ima, va`no je plasirati proizvod{to {irem auditorijumu, ali i obezbedi-ti prihod od toga - sugeri{e Markovi}.

Sa{a Tomi}

Doma}i klubovi na granici egzistencije

Ako uporedimo bud`ete doma}ih i inostranih klubova shvati}emo da su doma}i kluboviosu|eni na puko pre`ivljavanje jer od televizijskih prava, sponzorstva i ulaznica ne uspevajuda prikupe ni tri odsto neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje. Ilustracije radi, Cr-vena zvezda i Partizan imaju izme|u 10 i 15 miliona evra godi{nje, Vojvodini je na raspolaga-nju oko dva miliona evra, dok neki klubovi moraju zadovoljiti skromnom sumom od oko600.000 evra. Standardni u~esnik Lige {ampiona minimum za jednu sezonu ima 25 milionaevra {to je velika razlika. zanimljivo je, tako|e, da u Nema~koj klubovi najvi{e profitiraju odsponzora jer navija~i masovno dolaze na utakmice i svako eli da im se predstavi u {to boljemsvetlu, dok u Italiji najvi{e sredstava sti`e od televizijskih prava. Konkretno, Juventus zara|u-je samo osam odsto prihoda od ulaznica i zato je nedavno otvorio novi stadion kako bi po-bolj{ao taj segment - ukazao je generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, Zoran Lakovi}.

Ve~ernji termin utakmica donosi zaradu, tvrde u~esnici konferencije

MEDIJSKI I KOMERCIJALNI IZVORI PRIHODA

Medijski i komercijalni potencijal ekonomijesporta u Srbiji merljiv je kroz rejtinge gledanosti

i istra`ivanje tr`i{ta, a upravo tako dobijeni podaci mogu biti dobra osnova za procenu

koliko se investicije u sport kod nas mogu isplatiti, ukoliko se na|e pravi model

Neiskori{}eni medijski i komercijalni prihodi u sportu