22 Biznis Januar 2020.

3

www.serbianmirror.com

3

www.serbianmirror.com

Srb info strana 4

Crna Gora otima imovinu SPC strane 5-6

Godi{nja anketa Ogledala strana 7

Serbian american foundation for Kosovo strana 8

Dogodilo se u 2019. strana 9

Jasenovac: Neizgovoreni genocid i Holokaust

1941.-1945. u ameri~kom Kongresu strana 10

Nad Srbima je izvr{en genocid, njihova strana mora da se

~uje strana 11

Filmom ka svetlosti strana 12-13-14-15

Irac, uber i no} ve{tica strana 19

Suma sumarum 2019. strana 20

Bekstvo od ku}e strana 21

Zahvalnost sponzorima SFF ^ikago 2019. strana 22

Kalendar za januar strana 23

Lepo ogledalo srpskog sporta strane 24-25

Astrologija: Horoskop za januar strane 26-27

^estitke, mediji, mali oglasi strane 29

Vedra strana Ogledala strana 30TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

· Phone: 773.744.0373· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Dejan Vu~i},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina, Aleksandar Stankovi}

Vojin Drenovac, Dejan Marinkovi}

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi}

Stefanija Djoki} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud), Vuka{in

Petrovi} (Njujork), Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

Januar 2020. Iz redakcije

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

4 Januar 2020.^estitke

5Januar 2020. Politika

Kraj kalendarske2019. godineuzburkalo je usva-janje Zakona o slo-bodi veroispovesti

u Crnoj Gori, koji je izazvaonegodovanje Srba i Srpskepravoslavne crkve, jedine kanons-ki priznate crkve u Crnoj Gori.Re~ je o zakonu koji ve} godina-ma izaziva lavinu reakcija, poseb-no medju sve{tenstvom i vernici-ma Mitropolije crnogorsko-pri-morske (MCP), kulturnih i javnihli~nosti, ali i zadovoljstvo kodznatno malobrojnijih sledbenikakanonski nepriznate organizacijeCrnogorska pravoslavna crkva.

U obrazlo`enju zakona jenavedeno: “Svi verski objekti kojisu bili imovina dr`ave Crne Gorepre gubitka njene nezavisnosti ipripajanja Kraljevini Srba, Hrvatai Slovenaca 1918. godine, a kojikasnije nisu na odgovaraju}ipravni na~in pre{li u svojinu nekeverske zajednice, bi}e prepoznatikao dr`avna imovina.“

Premijer Du{koMarkovi} ovako obrazla`e predlogzakona: “Nakon obnove nezavis-nosti i medjunarodne afirmacijeCrne Gore, na{a je du`nost da dokraja utemeljimo kulturni i grad-janski identitet na{e dr`ave. Ovajzakon je zavr{ni korak na istori-jskom putu emancipacije CrneGore.“

Medjutim, u Mitropolijisu uverenja da je premijerov prist-up potpuno pogre{an i daleko odprava i pravde, jer je, kako ka`u,“crkva oduvek bila zakoniti vlas-nik, a ne dr`alac svoje imovine, asvoja prava trebalo bi da dokazu-je dr`ava, a ne crkva“. Pravnieksperti Mitropolije navode da seu tekstu zakona koriste izrazi“dr`ava Crna Gora“ i “Crna Gora“iako se “dr`ava do 1918. godinenije tako zvala“.

Iz Mitropolije takodjepodvla~e da ne postoji dokumentod 1860. godine do danas kojidokazuje da je knja`evina, apotom kraljevina, bila vlasnikcrkava i d`amija. [to se ti~e

dana{njeg vremena, Mitropolija,eparhije, manastiri i crkveneustanove su se kao pravni subjek-ti upisivali u katastarske knjigekao i druge firme i gradjani.Pravni subjektivitet Mitropolije uCrnoj Gori isti je kao i pre 1918.

U prvoj reakciji, predsed-nik Pravnog saveta Mitropolijecrnogorsko-primorske SPC VeliborD`omi} ocenjuje da je vladin

predlog neprihvatljiv, te da je umnogim segmentima suprotstavl-jen medjunarodnim aktima i stan-dardima: “Radi se o jednom uni-lateralnom tekstu Vlade i to vi{eli~i na jedan politi~ki pamflet zapoliti~ku upotrebu nego na jedanpredlog zakona koji bi biousagla{en sa novotehni~kim prav-ilima u Crnoj Gori i zakonodavn-im postupkom. Na{ tim }e vrlopa`ljivo razmotriti sve to, mada senakon prvog ~itanja teksta lakomo`e zaklju~iti da je ovaj predlogzakona za najmanje 30 odsto goriod nacrta zakona iz 2015. godine.Ima mnogo spornih re{enja, nije upitanju samo imovina, ali i daljetvrdim odgovorno da je uzna~ajnom delu odredaba suprot-stavljen brojnim medjunarodnimpravnim aktima i mi }emo todokazivati u narednom periodu“,isti~e D`omi}

Hap{enje 22 gradjana, odkojih 17 poslanika opozicionogDemokratskog fronta u parlamen-tu, optu`be da je policija pretukla

sve{tenika SPC, te podeljene reak-cije u crnogorskom parlamentu,epilog je 15-satne rasprave i usva-janja pomenutog Zakona. Jedan odlidera Demokratskog frontaNeboj{a Medojevi} ocenio je da jeu Skup{tini Crne Gore sprovedendr`avni udar. “Ju~e se desiopresedan da policija upadne u par-lament. To je bio direktni poku{aji realizacija dr`avnog udara. Sve

konflikte u parlamentu re{ava par-lament kroz svoje unutra{nje kon-trole, samo u Crnoj Gori to re{avapolicija brutalnim hap{enjem iprivodjenjem. U parlamentu jesproveden pravi dr`avni udar,policijskom huntom se re{avajuproblemi u parlamentu“, poru~ioje Medojevi}.

On je na hitnoj konferen-ciji za novinare izrazio “o{tarprotest“ zbog, kako je rekao, pre-bijanja gradjana i sve{tenstvaSPC. Na politi~koj sceni CrneGore, kako je rekao, demonstri-rana je antipravoslavna koalicija ida }e krenuti u politi~ke kon-sultacije kako dalje postupati iartikulisati, kako je rekao, ogrom-no nezadovoljstvo gradjana CrneGore.

Poslanik DF SlavenRadunovi} zahvalio secrnogorskom predsedniku MiluDjukanovi}u koji je, kako jerekao, uspeo da ujedinipravoslavni narod u Crnoj Gori.“Mislim da je zagrizao zalogaj

koji ne}e mo}i da proguta. Ustvari, mi mu obe}avamo da }etako da bude, nikad mu taj zalo-gaj kroz grlo ne}e pro}i“, istakaoje Radunovi}.

U vi{e mesta u CrnojGori su odr`ani protesti, ali iispred crnogorske ambasade uBeogradu, zbog usvajanja spornogZakona o slobodi veroispovesti,kojim se, kako je re~eno na

protestu, otimaju srpske svetinje utoj zemlji. U Beogradu protest suorganizovali studenti Pravnogfakulteta BU, a podr{ku su impru`ili i studenti iz Banjaluke.Studenti su poru~ili da tra`e odsrpske vlasti da inicira sednicuSaveta bezbednosti UN povodomusvajanja tog zakona, da se 40crnogorskih ambasadora iz svetakoji dele predstavni{tvo saSrbijom izmesti i da se ambasadorCrne Gore u Srbiji TarzanMilo{evi} proglasi personom nongrata. Ispred ambasade Crne Goreu centru Beograda vijorile su sesrpske zastave, pevale patriotskepesme, a gradjani su nosili i ikone.

Na odbijanje spornogzakona u Crnoj Gori pozvao je isrpski ~lan Predsedni{tva BiHMilorad Dodik. On je naglasio daje tekst ovog propisa direktnouperen protiv SPC i njenih eparhi-ja, koje je pre 800 godina osnovaoSveti Sava. “S obzirom na to daCrna Gora ve} ima ugovore saRimokatoli~kom crkvom,

Islamskom i Jevrejskom verskomzajednicom, sti~e se utisak da seZakon donosi samo zbog `elje dase diskrimini{u SPC i njeni verni-ci. Usvajanjem ovakvog zakonaCrna Gora je usvojila akt nepri-jateljstva prema srpskom narodu,vernicima, SPC i njenim svetinja-ma koje su Crnogorci uvek ~asnobranili i odbranili“, istakao jeDodik.

Predsednik SrbijeAleksandar Vu~i} je izjavio danema pravo da se me{a na direk-tan na~in u ne{to {to se dogadja udrugoj zemlji.

Ministar spoljnih poslovaSrbije Ivica Da~i} upozorava daniko ko je udarao na crkve nijepro{ao dobro. “Ovo je posledicatoga {to Crna Gora, u `elji dapoka`e crnogorsku dr`avnost,negira srpstvo... Ne mogu da veru-jem da }e neko poslati policiju dazauzme Ostrog. Ne mogu da veru-jem da }e neki policajac da sepona{a kao komunisti 1945, daosvajaju crkvu“, naglasio je Da~i}.

U Skup{tini Srbije do{loje do incidenta nakon {to suposlanici Dveri Bo{ko Obradovi} iIvan Kosti} u{li na sednicu kakobi izrazili nezadovoljstvo {tosrpske vlasti nisu reagovale nausvajanje Zakona o slobodi verois-povesti u Crnoj Gori. Nose}itransparente “Vu~i} i Milo – bra}ablizanci“ i “Srbijo, za{to }uti{?“,Obradovi} i Kosti} su stali zagovornicu parlamenta i upitaliposlanike vladaju}e koalicije za{tone reaguju na usvajanje Zakona oslobodi veroispovesti u Crnoj Gorii hap{enje poslanikaDemokratskog fronta. PredsednikDveri Bo{ko Obradovi} izjavio jeda su na njega i poslanika Kosti}anaprednjaci “nasrnuli“ u saliSkup{tine Srbije jer nisu `eleli dagradjani u direktnom TV prenosu~uju da predsednik SrbijeAleksandar “Vu~i} saradjuje sre`imom Mila Djukanovi}a“. “Oninisu `eleli da gradjani vide porukena kojima pi{e da su Vu~i} iDjukanovi} politi~ka bra}a blizan-ci. To ih je najvi{e zabolelo i nisuhteli da vide poruku i pitanje za{toSrbija }uti na de{avanja u CrnojGori i otimanje srpskih svetinja ihap{enje“, rekao je Obradovi}.

Djordje Vukadinovi} izposlani~ke grupe Pokret za spas

MARIJANA MALJKOVI]

Odspecijalnog izve{ta~a

www.serbianmirror.com

CRNA GORA OTIMA IMOVINU SPC?

Manastir Ostrog

6 Januar 2020.AktuelnoSrbije – Nova Srbija izjavio je daje vinovnik fizi~kog sukoba uSkup{tini Srbije {ef poslani~kegrupe vladaju}e Srpske naprednestranke, Aleksandar Martinovi}.Rekav{i da je jasno da jeMartinovi} “fizi~ki nasrnuo naposlanike“, Vukadinovi} je dodaoda “kada nas ovde, gde se jasnovidi {ta ko radi, ubedjuju da je belocrno, kako bi bilo tamo gde to nijetako“. On je kazao da je Obradovi}transparentima “Milo lopove – nedamo ti svetinje“ i “Za{to Srbija}uti“, koje uneo u salu, poru~io istoono {to je rekao on, Vukadinovi}.“Bo{ko je rekao transparentom, aja re~ima. Reakcija vlasti na Zakono slobodi veroispovesti u CrnojGori je neadekvatna i trebalo je dapo{alje ozbiljniju poruku“, rekao jeVukadinovi}.

Dr`ava Srbija ne reagu-je adekvatno ni politi~ki, nidiplomatski na dogadjaje u CrnojGori povodom izglasavanjaZakona o slobodi veroispovesti,ocenio je u Kragujevcu liderNarodne stranke Vuk Jeremi}.“Srbija }uti zbog toga {to nekoko je na ~elu re`ima ima svojedilove – mafija{ke, kriminalne,politi~ke, vezane sutra za raz-grani~enje sa Kosovom, ‘mini{engen’“, rekao je Jeremi}. On jenaveo da je i 1995. godine, “dokje Krajina padala, Srbija }utala“,

a tada{nji predsednik SlobodanMilo{evi} “gledao na drugustranu, jer je imao svoje dilove ipregovarao o onom {to }e se kas-nije desiti u Dejtonu“.

Dve zemlje, jedna priz-

nata i jedna kanonski nepriznatacrkva – svi imaju mi{ljenje o tome~iji bi manastir Ostrog trebalo dabude. Javna rasprava Vlade Srbijei Crne Gore, ali i srpske icrnogorske pravoslavne crkvedovela je do toga da vernicimaverovatno nije jasno u ~iju }e ver-

sku ku}u ubudu}e ulaziti kadabudu i{li na Ostrog ili druge man-astire i crkve.

“Odgovor na pitanje –~iji je manastir Ostrog – bi}epokazatelj odnosa snaga na

terenu“, obja{njava za BBC na srp-skom Miroljub Jevti}, politikologreligije i profesor na Fakultetupoliti~kih nauka u Beogradu.“Crna Gora i srpska crkva u njoj –te dve stvari ne idu zajedno. Tonije versko ili crkveno, ve}politi~ko pitanje do kog dolazi

zbog te`nje Crne Gore da odbraniidentitet i izgradi naciju.“

Po oceni MitropolijePredlog zakona koji je usvojilavlada i o kom }e se izja{njavatiposlanici u crnogorskom parla-

mentu je “gori od Nacrta zakonaiz 2015. a obrazlo`enje koje supru`ili uz dokument ne kore-spondira sa istorijskim ~injenica-ma”. “Oti{li su toliko daleko.Nemojte se iznenaditi kad bi tajmonstrum od zakona stupio nasnagu, da postave poreskog

inspektora pored }ivota SvetogVasilija Ostro{kog da upisuje koje dao kakav prilog i da to brojei prebrajaju. To je ne{to {to nepostoji ni u jednoj civilizovanojdr`avi u svetu“, rekao je za“Politiku“ koordinator Pravnogsaveta Mitropolije crnogorsko-pri-morske SPC, protojerej stavrofordr Velibor D`omi}. On poja{njavada crkva ima vrlo uredjeno, pre-cizno finansijsko poslovanje kojeje u funkciji misije crkve a, kakoje rekao, “primitivizam, koji jeovde demonstriran, prevazilazisvaki razum“. Prema oceni anali-ti~ara pona{anje sada{njegcrnogorskog rukovodstva je dokazda je ovo prvi put u modernojdr`avnosti da jedna dr`ava, kaosekularna, iskazuje “ambiciju dapostane vlasnik, dr`alac i korisniksakralnih objekata“.

Poslanik Srpske liste inovi potpredsednik kosovskeskup{tine Slavko Simi} izrazio jebojazan da bi Pri{tina mogla dadonese zakon o verskim zajednica-ma sli~an crnogorskom. “UPri{tini je u pripremi zakon koji sezove zakon o verskim zajednica-ma, malo druga~ijeg naziva, alisu{tinski je isti kao crnogorski i tuje u pitanju, mo`da, otima~inaimovine Srpske pravoslavne crkvei svega onoga {to je pravoslavno“,rekao je Simi}.

15. decembarU pravoslavnoj Srbiji ve} je po~eo da se slavi katoli~ki Bo`i} sa

Deda Mrazom, kog je smislila Koka-Kola pre 90 godina. Inostranetelevizije, strani marketi, inostrane kompanije u Srbiji guraju namu glave svoju slavljeni~ku Deda Mraz pri~u, a mi je prihvatamobez otpora. Na Bo`i} Batu smo zaboravili.

Najgore je {to nam stranci pi{u i ud`benike za djake, u koji-ma ima najmanje Srbije i na{e juna~ke istorije i sada{njosti.

Ovakva medijska i javna okupacija Srbije od strane Zapadami li~i na uragan. A Za{to uragani imaju `enska imena?

– Zato jer kada dodju, topli su i ne`ni, a kad odu, odnoseauto, ku}u i du{u.

I tako, razmi{ljam ja, kada smo preko inostranih tv kanala,prodavnica i firmi kao robovi, ve} u{li u Novi svetski poredak i kao zamor~i}i, {ta }enam onda Evropska Unija?!

Sre}no Marko Lopu{inalopussina@gmail.com

22. decembarMILONEGRO DR@AVAUbio nas Srbe predsjednik Milo Djukanovi} posle 100 godina bratskog `ivota.

Proteruje nas i satire nas u Crnoj Gori i na Kosmetu. Pita ga NATO general: – Padobro Milo, {to ste to uradili ba{ sada 2019. godine, nakon toliko godina zajedni{tva?

– Ma lenjost, gospodine generale. Sve sam govorio sebi, otera}u ih danas, pa sju-tra }u...

Godinama je u Djukanovi}u tavorila mr`nja prema srpskom narodu i na{oj crkvi,da bi ovih dana eskalirala kroz predlog zakona kojim bi da otme srpske svetinje i krozzabranu ulaska Srbima iz Srbije i R. Srpske u Crnu Goru na narodni sabor.

Tako je to uvek u `ivotu, hrani ku~e da te ujede. Mi Srbi smo od Karadjordjevi}a1919. dobili bratsku kraljevinu Jugoslaviju. Zamisao je bila da to bude zemlja za sveSrbe na Balkanu i u svetu. Mi Srbi smo zapostavili tu dr`avu, dobro smo hranili Hrvate,Slovence, Albance i Crnogorci – da bi nas oni izujedali i oterali iz na{e zemlje.

Dr Marko Lopu{ina, ~iji su preci Srbi iz okoline [avnika i Nik{i}a

MARKOVI KONACI

www.lopusina.com

BE]KOVI]: U CRNOJ GORI KAO DA TRA@E PRE@IVELE U AU[VICU DA IH DOTUKUProgoniti danas crnogorsku Mitropoliju ravno je tome kao kada bi neko potra`io

pre`ivele u Au{vicu da i njih dotu~e, ka`e za Sputnjik akademikMatija Be}kovi}.

Haos u Crnoj Gori nikoga ne ostavlja ravnodu{nim, a otome kojim }e putem ova dr`ava nastaviti, akademik MatijaBe}kovi} za Sputnjik ka`e:

“Crkva je odvojena od dr`ave, ali dr`ava nije od crkveneimovine, {to se najbolje videlo ovih dana u Crnoj Gori i to ubo`i}ne dane, i katoli~ke i pravoslavne. Crnogorsko-primorskamitropolija je u Drugom svetskom ratu ili neposredno pozavr{etku rata ubijena. Stotinu dvadeset i {est sve{tenika na ~elusa mitropolitom Joanikijem, koji su tada ubijeni, upisano je uknjigu svetih Srpske pravoslavne crkve. Sada istu priliku da seupi{u imaju i sve{tenici i episkopi sada{nje Mitropolijecrnogorske. I to {to su uradili vladici Metodiju, samo su mu skovali oreol.“

Na pitanje ima li povratka za Crnu Goru posle ovoga, Be}kovi} odgovara: “CrnaGora }e se ili vratiti, ili }e nestati ako nastavi isti onaj put kojim je ve} jednom u~inila svec-ima sve{tenike Mitropolije. Svojevremeno je u Kongu Kasavubu uhapsio policiju, a sino} suu Crnoj Gori uhap{eni poslanici Demokratskog fronta i to }e se pamtiti dok ima srpskoganaroda“, dodaje akademik.

ALEKSANDAR GAJOVI] -dr`avni sekretar u ministarstvu

kulture: Za mene je

dogadjaj 2019. godine uSrbiji otvaranje auto-putod Beograda do ^a~ka,Milo{ Veliki.

Em se do ^a~kasti`e za jedan sat, em nestavljam glavu u torbu, kao {to je to bilovoze}i se Ibarskom magistralom, koja jesve to omogu}avala za dva ili dva i posata, u zavisnosti od ”teretnjaka”.

DRAGO VUJOSEVICH – grad-jevinski in`enjer, ^ikago

Pa 2019. godi-na mi je bila kao iobi~no ispunjena zan-imljivim uspomenama samojih putovanja. Moramda dodam da jo{ uvekiako u penziji sa elanomidem na posao, jer zaista radim sa divn-im ljudima. Pro{la godina mi je donelajedno VELIKO razo~arenje kada je u sud-skom postupku oko kluba SV. Sava pre-suda doneta u korist tu`enih. @ivim unadi da }e sve nesuglasice u na{ojEparhiji do kojih je do{lo ove godine bitire{ene 2020. godine.

MIODRAG RADONJI] –glumac i producent izBeograda

2019-tu godinuje za mene obele`ilopuno obaveza, ali onihobaveza kojima sam seradovao.

PETAR RISTOVSKI – Re ìseriz Beograda

Pamti}u 2019.godinu najvi{e zbog trimeni va`na dogadjaja, ato su, serija Kralj Petar Ikoja je premijerno bilaprikazana u martu,ven~anje mladjeg brataJovana u avgustu koje mi je donelo velikusre}u i definitivno zbog putovanja u ^ikagoi Los Andjeles tokom kog sam osetio {tazna~i multikulturalizam u stvarnom `ivotuali i kapitalizam u svom i najboljem i naj-gorem izdanju.

Sre}na Nova Godina i Bo`i} svim~itaocima Ogledala. @elim Vam punozdravlja, sre}e, ljubavi i dobrih ideja u2020.

NENAD STANKOVI], novinar idirektor Festivala srp-skog filma Toronto

Dogadjaj godineje {tampanje knjige‘Tesla vs. Morgans andEinstein’ profesora

Velimira Abramovi}a. Dr Abramovi} izBeograda je jedan od najve}ih poznavalacadela Nikole Tesle u svetu tvrdi da suzapadna civilizacija i ~ove~anstvo zapali ukrizu i da ih iz }orsokaka u kome se nalazemo`e spasiti samo okretanje slobodnojenergiji i Teslinoj duhovnoj fizici te uvod-jenje duhovnosti u nauku. Knjigu je naengleskom jeziku i izlazi u Torontu uizdanju Crossroads Media I TeslaMagazine. Bi}e dostupna i ~itaocima u^ikagu i drugim ‘teslijanskim’ gradovima uSjedinjemim Dr`avama na prole}e 2020.godine.

BOBAN ILI] – vajar, slikarSportski odboj-

ka{ice su obelile obrazSrbije.

Politi~ki i poredtoga {to sam `estoki pro-tivnik aktuelne vlasti.^estitam put Milos Velikii koridor 11. Kulturolo{ki.

Tu je naravno Nobelova nagradaAustrijskog pisca Petera Hendkea.

Razo~arenje. O~ekivao sam vi{e ibolje od opozicije. Realno u~vrstilili suvlast, u besmislenoj koaliciji.

I naravno festival srpskog filma u^ikagu.

DEJAN MARINKOVI] - umet-nik i biznismen:

I ove 2019. godine {to se meneli~no ti~e ne bih izdvojio nijedan pose-ban dogadjaj, osim togada smo moji najbli`i i jai 2019. izgurali `ivi izdravi. Svako jutro smose budili sa dve ruke,dve noge, zdravih mislii emocija. Nisu nasmu~ili virusi, bakterije ni bilo koje drugeneda}e. Nemamo pravo `albe nititra`enja vi{e od toga, jer je to vrhunacbogatstva.

[to se ti~e politi~kih dogadjaja,izdvojio bih ovo sramno silovanje Srba isrpskih svetinja od strane poltronskog ikonvertitskog NATO re`ima u Crnoj Gori,kome ni{ta nije sveto i koji urinira po svo-jim korenima. Milo i njegova mafijaskaklika su odraz svih konvertita. Prvo su biliSrbi, pa Jugosloveni i komunisti, paCrnogorci, pa {iptari, Hrvati, NATOposlu{nici... Sve po potrebi.

ALEKSANDAR@IGI], novinar

Po meni su2019-tu godinu uAmerici obele`ili nastupisrpskih sportista zbogkojih i mi mo`emo bitiponosni na to odakle dolazimo. Tu mis-lim recimo na igra~e u NBA ligi, kao {tosu Nikola Joki}, Bogdan Bogdanovi},

Nemanja Bjelica, Boban Marjanovi} iMarko Guduri}, kao i na na{eg teniskog{ampiona Novaka Djokovi}a. Zahvaljuju}injima Srbija se redovno ~esto pominje upozitivnom kontekstu na televiziji {iromAmerike. Po{to imam priliku da ih ~estoi li~no snimam za moje emisije uveriosam se da su oni skromni, vredni,ljubazni, odli~ni sportisti i ljudi. Tako jeu 2019-oj godini Nikola Joki}, poslepauze od ~ak 15 godina, bio prvi igra~rodom iz Srbije na NBA All Star {ampi-onatu, jednom od najve}ih sportskihdogadjaja godine. Bilo mi je i vrlo lepopratiti US Open u Njujorku i intervjuisatiNovaka Djokovi}a, ali i Du{ana Lajovi}a,Filipa Krajinovi}a, Aleksandru Kruni},Miomira Kecmanovi}a, Ivanu Jorovi} idruge. Radujemo se unapred njihovimpredstoje}im nastupima na sportskompolju u ovoj 2020-oj godini. Takodjekoristim priliku da svim slu{aocima RadioAvale ^ikago i gledaocima TV emisijeSrpska Razglednica iz Amerike po`elimSre}an Bo`i} i Sre}nu Novu 2020-u god-inu, a da urednici lista Ogledalo SlaviciPetrovi} ~estitam na organizovanju jo{jednog uspe{nog Srpskog FilmskogFestivala u ^ikagu.

ALEKSANDAR POPIVODA -in`enjer:

Jaka USekonomija i {ansa za sveda se iska`u u onome u~emu su najbolji. Zamene li~no, trenuciprovedeni u kruguporodice, poseta najdra`ima u Srbiji, kao inezaboravno porodi~no putovanje krozAndaluziju.

BORISLAV KLA^AR - filmskiautor iz Sarajeva, 6 god-ina `ivi u ^ikagu:

Pro{lu godinuje obilje`ila borba za`ivot normalnih, osiro-ma{enih i obe{~a{}enihljudi u ve}em dijeluplanete zemlje, kroz nasilne i mirnedemonstracije, uglavnom neuspje{no.Svijetla ta~ka je dvogodi{nje ne u~estvo-vanje SAD ni u jednom oru`anomsukobu u svijetu kao i prekidteroristi~kih akcija militantnog ISIL-a,makar na kratko...

DR MARKOLOPU[INA iz Zemuna -Dobio sam pove}anjepenzije za 5 dolara.Sre}no vam Novo leto2020.

DJURO PLAV[I] iz Berlina-Dolazak vladike Grigorije u Nema~ku, koji`eli da ujedini srpski narod i predstavi ga

Nemcima.

NIKOLA JANI] iz Stokholma –Pobedio sam smrt, pre`iveo te{ku bolest.

DR MIHAILO VUKAS izGeteborga - Srbija postaje zemlja za dobar`ivot, lagano, ali sigurno

SLOBODAN BOBI @IVOJI-NOVI] iz Danske - Aleksandar Vu~i} jepodigao ugled u svetu Srbiji i izborio se zamir na Balkanu.

MILOMIR MARI] novinar izBeograda - Novak Djokovi} je nastavio dauspe{no pradstavlja Srbe svuda po svetu.

IVAN UMI^EVI] (22), stu-dent FoN-a: Putovanje u Amsterdam,kupovina automobila, Sini{a Mali jeplagijator?, skijanje sa drugarima,ulazak u novu studentsku organizacijugde sam shvatio da volim da pijemd`in-tonik.

MARIJA TRAVICA (22),dr`avni slu`benik: 2019 }u pamtiti pospoznavanju sebe, svojih emocija i potre-ba. Kada se osvrnem, stavka koja mi jenajvi{e obele`ila prethodnu godinu bio jemoj prvi pravi posao. Bio je to izazov:novi ljudi, nepoznati sredina, i razneaktivnosti kojim sam se bavila prvi put.Zadovoljna sam svojom snala`ljivo{}u.

ANDREJA BABI] (22), student:Ulazak Zvezde u Ligu {ampiona.

VANJA LAZI] (22), student:Vu~i} pri~a kineski.

NIKOLA PULJEZEVI] (22),student FoN-a: propast Igre Prestola isuprotno tome uspeh Witchera i ostalihvrhunskih serija (Money Heist,Mandalorian). Filmovi poput D`okera iParazita. Finale LoL-a koje je gledalo 44miliona ljudi. Na li~nom planu, odlazakna Kubu sa devojkom, povratak u tere-tanu.

MILAN VU^I^EVI] (34),direktor IT firme: Zemljotres u Dra~u, kadasu se sve susedne zemlje ujedinile upokazale da smo svi ljudi, spremni dabezuslovno pomognemo. Sportski uspehNemanje Majdova i Aleksandra Kukolja.Kupio sam stan bez kredita!

VANJA MILJA^I] (20), student:I mu{ka i `enska odbojka{ka reprezentacijaosvojla prvo mesto u Evropi. Na li~nomplanu: nek je gotova ova godina.

VLADIMIR RADOJKOVI](23) diplomirani politikolog: Zavr{io samfaks.

7Januar 2020. Anketa Ogledala

www.serbianmirror.com

[TA JE PO VAMA OBELE@ILO 2019.Novogodi{nja anketa Srpskog ogledala

8 Januar 2020.Humanost

SerbianAmericanFoundationfor Kosovo (Srpsko -ameri~ka fondacija zaKosovo SAFKOS) osnovana je udecembru 2019. u San Dijegu uKaliforniji. Osniva~i Fondacije suDjordje i Karolina Popovi}, paro-hijani Crkve Svetog Georgija izSan Dijega, uz podr{ku sve{tenst-va i Upravnog odbora ove parohi-je. Cilj Fondacije je isklju~ivohumanitarni rad prikupljanja sred-stava za pobolj{anje uslova `ivotai opstanak srpskog naroda naKosovu.

Do odluke o osnivanjaFondacije je do{lo nakonuspe{ne akcije koju smo vodilipo~etkom ove godine za Klini~kicentar u Kosovskoj Mitrovici.Akcija je tekla paralelno prekointernet Gofundme, koju je vodioDjordje Popovi} i prekoredovnih aktivnosti na{e crkve.Skupila se suma od 12,000. Zataj novac je kupljena neophodnaoprema koju je Djordje Popovi}

li~no kupio i direktno odneo ucentar.

Pri odlasku na Kosovou leto 2019. Djordje Popovi} sesreo sa vladikom ra{ko - prizren-

skim, gospodinom Teodosijem.Vladika Teodosije nazna~io je daje trenutno najve}a potreba primanastiru Gra~anica. Sredstva seskupljaju za izgradnju farme

krava. Proizvodi sa te farme bise koristili za ishranu po narod-nim kuhinjama, koje trenutnohrane oko 2,000 ljudi svakod-nevno. Uz blagoslov na{eg

nadle`nog episkopa zapad-noameri~kog Maksima, zapo~etaje akcija.

Ubrzo po odluci da seprvo pomogne manastiruGra~anica Upravni odbor jezakazao humanitarni banket ukorist ovog projekta. Postavilismo cilj od 25,000, koji }emo uzBo`iju pomo} ostvariti. Zahvalnismo svim ljudima koji se javljajusa svih strana sveta sa velikom`eljom da pomognu.

Za sve vas koji `elitevi{e informacija o organizaciji,planovima i budu}im projektimapogledajte facebook stranicu(SerbianAmericanFoundation forKosovo SAFKOS). Priklju~ite segrupi i podr`ite na{e svetinje inarod na Kosovu.

Mir Bo`iji, Hristos serodi, sre}na i blagoslovena Novagodina svim ~itaocima“Ogledala“.

Za “Ogledalo“, iz SanDijega, Maja Topalovi}

Dobrotvorni banket za Kosovo i Metohiju pri hramu Sv. Velikomu~enika Georgija u San Dijegu, Kalifornija

SERBIAN AMERICAN FOUNDATION FOR KOSOVO

Dorde Popovi} govori o novoformiranoj Srpsko-ameri~koj fondaciji za Kosovo iMetohiju osnovanoj pri parohiji Svetog Velikomu~enika Georgija u San Dijegu.

Pukovnik Nik Du~i} govori o svomiskustvu na Kosovu i Metohiji i Bond Stil-u bazi, kao i nedeljnim posetama svetinjama na Kosovu

9Januar 2020. Hronologija

www.serbianmirror.com

01.01. Umro legendarni glumacMarko Nikoli}.

05.01. Preminuo nekada{nji fud-baler Crvene Zvezde, koji je za

reprezentaciju Jugoslavije igrao 41put, Dragoslav [ekularac [eki.

09.01. U Republici Srpskojsve~ano obele`en Dan RepublikeSrpske, kojom je obele`ila 27godina postojanja

17.01. Ruski predsednik VladimirPutin posetio je Beograd, uru~iopredsedniku Srbije Aleksandru

Vu~i}u orden AleksandraNevskog i potpisano vi{e od 20sporazuma.

26.01. Glumac Sergej Trifunovi}izabran za predsednika Pokretaslobodnih gradjana.

27.01. Novak Djokovi} osvojio je15. Grend slem titulu u karijeri, a

sedmu na Australijan openu pobe-div{i Rafaela Nadala.

28.01. Predsednica Vlade SrbijeAna Brnabi} sastala se uKolumbusu s guvernerom OhajaMajkom Divajnom, sa komandan-tom Nacionale garde Ohaja, gener-al-majorom D`onom Herisom ikongresmenom i kopredsedavaju-}im srpskog kokusa uPredstavni~kom domu ameri~kogKongresa Stivenom Stajvers.

08.02. Na sednici SB UN uNjujorku, desilo se ne{to {to dugonije – Amerika i Rusija su imale

jedinstven stav po pitanju Kosova,kao i gotovo sve ~lanice SB UN,da se takse moraju odmah ukinu-ti.

11.02. OEBS saop{tio da je Srbijuod po~etka ovog veka napustilooko 654.000 ljudi, najvi{e mladihizmedju 15. i 24. godine.

13.02. Koncesija za beogradskiaerodrom “Nikola Tesla“, data

fransuskoj kompaniji “Vansierports“ na period od 25 godina,

15.02. Jedan od vode}ih svetskihgeneti~ara Miodrag Stojkovi},smenjen sa funkcije {efa Katedreza mati~ne }elije na doktorskimstudijama Fakulteta medicinskih

nauka u Kragujevcu. Nekolikomeseci kasnije oti{ao je naHarvard.

17.02. Poginuo kralj narodne

muzike [aban [auli}.

18.02. Novak Djokovi} ~etvrti putnajbolji sportista sveta, ~ime seizjedna~io sa Juseinom Boltom.

24.02. Srpski teniser Laslo Djereosvojio je turnir u Rio de @aneirui stigao do prvog trofeja u karijeriiz kategorje ATP 500.

25.02. U~enici Matemati~ke gim-nazije iz Beograda osvojili sujednu zlatnu medalju, dve srebrnei dve bronzane medalje na medju-narodnom takmi~enju uBukure{tu.

25.02. Zdravstveni sistem Srbijerangiran je kao 18. u Evropimedju 35 dr`ava prema rezultati-ma Evropskog zdravstvenogpotro{a~kog indeksa za 2018.godinu i ostvario napredak za dvamesta.

03.03. Srpska atleti~arka Ivana[panovi} osvojila zlatnu medaljuna Evropskom prvenstvu u

Glazgovu – 6,99, ~ime je izjed-na~ila najbolji rezultat sezone usvetu.

08.03. Predsednik kompanije“Delta holding“ MiroslavMi{kovi} osudjen na dve i pogodine zatvora, a njegov sinMarko na godinu dana ku}nogpritvora zbog poreske utaje.

20.03. @albeno ve}eMedjunarodnog mehanizma zakrivi~ne sudove izreklo kaznudo`ivotnog zatvora biv{empredsedniku Rpublika Srpske i

vrhovnom komandantu VojskeRS-a, Radovanu Karad`i}u zagenocid, zlo~ine protiv~ovje~nosti te kr{enje zakona iobi~aja ratovanja.

23.03. Srpski strelac Damir Mikectre}i put osvojio titulu evropskogvice{ampiona vazdu{nim pi{tol-jem.

29.03. ^uveni de~iji pesnik,prozni i dramski pisac Dobrica

Eri} preminuo je u 82. godini.05.04. Ta~no 20 godina posle

ubistva novinara Slavka ]uruvije,Specijalni sud u Beogradu osudioje ~etvoricu nekada{njih pripadni-ka Dr`avne bezbednosti na ukup-

no 100 godina zatvora, dok sunalogodavac i izvr{ilac zlo~inaostali i dalje nepoznati.

21.05. Poslanici skup{tine Srbijeusvojili su izmene Krivi~nogzakonika, kojim se uvodi do`ivot-na kazna zatvora za najte`akrivi~na dela, bez mogu}nostiuslovnog otpusta. Do`ivotnakazna je predvidjena za te{koubistvo, silovanje, obljubu nadmaloletnom osobom, trudnicom inemo}nim licem, {to je u skladus predlogom Fondacije “TijanaJuri}”, koji je podr`alo oko160.000 gradjana.

30.06. Preminula Borka Pavi}evi},dramaturg i direktorka Centra zakulturnu dekontaminaciju.

14.07. Najbolji teniser svetaNovak Djokovi} peti put je tri-jumfovao na Otvorenom prven-stvu Engleske, po{to je u finaluVimbldona pobedio Rod`eraFederera.

06.09. Legendarni ko{arka{ VladeDivac (~etvrti iz Srbije) postao je~lan Ku}e slavnih u Springfildu,

kao ~lan generacije 2019.

08.09. Odbojka{ice Srbije osvojilesu jo{ jednu titulu {ampionaEvrope i odbranile titulu osvojenupre dve godine.28.09. Srpsko Ogledalo u ^ikagu

proslavilo 18. rodjendan.

29.09. Odbojka{i Srbije tre}i putosvojili titulu prvaka Evrope,po{to su pobedili Sloveniju u

finalu {ampionata u Parizu.

06.10. Na prevremenim parlamen-tarnim izborima na Kosmetupobedio Pokret SamoopredeljenjeAljbina Kurtija, a od srpskihstranaka Srpska lista.

03.11. Najbolji srpski teniserNovak Djokovi} peti put u karijeriosvojio je Masters u Parizu.

28.11. Univerzitet u Beograduobjavio Re{enje Odbora za profe-sionalnu etiku kojom se potvrdju-je da je doktorat ministra finansi-ja Sini{e Malog plagijat. Ministari dalje ostaje na funkciji.

03.12. Svaki tre}i u~enik u Srbijije funkcionalno nepismen, jernau~eno ne zna da primeni upraksi, pokazali su rezultati PISAtestiranja, ~ime je Srbija zauzela45. mesto od 79 zemalja po pri-meni znanja.

06.12. Sudsko ve}e Vi{eg suda uSmederevu osudilo 16 optu`enih zaprodavanje diploma i ispita bezpolaganja na Pravnom fakultetu uKragujevcu na ukupno 61 godinuzatvora. Od 16 osudjenih, 12 suprofesori.

06-08.12. U ^ikagu odr`an sedmiSrpski filmski festival “Ka svet-losti bez medja”, gde je “Kralj

Petar I“ progle{en za najbolji film.

18.12. Posle tri meseca ukinutku}ni pritvor AleksandaruObradovi}u, uzbunjiva~u iz fab-rike namenske industrije “Kru{ik“u Valjevu.

Marijana Maljkovi}

Dogadjaji koji su obele`ili pro{lu godinu

DOGODILO SE 2019.

10 Januar 2020.

Uameri~kom Kongresu je, 21.novembra 2019. godine,odr`ano javno predavawe ousta{kom genocidu koji je po~iwennad Srbima, Jevrejima i Romima uNezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj (NDH)u toku Drugog svetskog rata. Ovo jeprvi put u posledwe dve decenije da seameri~ki Kongres bavi ovimpitawem.

Ameri~ki kongresmeni, sena-tori, diplomate, strani ambasadori,predstavnici vladinog i nevladinogsektora i ameri~kih medija imali supriliku da se vi{e upoznaju sa ovimdelom srpske istorije Drugog svet-skog rata. Skup je po~eo prikazi-vawem dokumentarnog filma“Kultura se}awa“ Narodne i uni-verzitetske biblioteke RepublikeSrpske. U filmu su prikazanasvedo~anstva i patwe pre`ivelih ukoncentracionim logorima uNezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj tokomDrugog svetskog rata. Publika koja jegledala film bila je u`asnutaiskustvima pre`ivelih logora{a.

Milo{ Rastovi}, koordina-tor za kulturu Srpskog narodnogsaveza, otvorio je ovaj skup u prepunojsali istaknutih gostiju.Izra`avaju}i dobrodo{licu prisut-nim gostima, on je istakao zna~ajsvedo~anstava pre`ivelih logora{a:“Svako se}awe pre`ivelih logora{aizaziva u wihovim mislima te{kaose}awa gde ~ovek nema nikakvu vred-nost. Danas imamo mali brojpre`ivelih logora{a koji nampoma`u da bolje razumemo opasnostod masovnih ubistava, mu~ewa i geno-cida. Mi ne mo`emo zatvarati o~ipred zlo~inima koji su se dogodili.Se}awa pre`ivelih nas u~e o onome{to se dogodilo u pro{losti, poma`enam da boqe razumemo sada{wost imislimo na ono {to se mo`e dogodi-ti u budu}nosti. ”Rastovi} je tako|epomenuo tragi~no iskustvo wegovogoca, pesnika Ilije Rastovi}a i

celokupne porodice u logoru ufa{isti~koj Ma|arskoj za vremeDrugog svetskog rata, kao i iskustvoJovanke Kova~evi} Vlasteli} koja jebila u koncentracionim logorimaJasenovac, Jastrebarsko i StaraGradi{ka. Wena majka Drina Raji} jebila prisutna na skupu.

Predavawe je odr`alaDragana Toma{evi}, osniva~ i direk-

torka fondacije se}awa na Jasenovaci Holokaust u Londonu u VelikojBritaniji i potomak `rtava ubijenihu {argovcu, Motikama, Drakuli}u irudniku Rakovac. Ona je u kontekstu700 godina srpske istorije opisalastradawa Srba u NDH. Sistem kon-centracionih logora Jasenovac, kaonajve}e mesto stradawa Srba, Jevrejai Roma u NDH, opisala je kao “nega-tivno, patolo{ko i kriminalno, {to

je karakterisalo usta{ki pokret ucelini, kulminiralo je u Jasenovcu.Sa svojim sadizmom i patolo{kimkriminalom, usta{e su {okirale ~aki nema~ke nacisti~ke generale. Zarazliku od nema~kih koncentra-cionih logora koji su se nazivalifabrikama smrti, u NDH je praktiko-van sredwevekovni na~in ubijawaqudi no`em, sekirama, ~eki}ima i

drugim alatima. Samo uNDH su postojali kon-centracioni logori zaubijawe male dece, deli-mi~no vo|enikatoli~kim ~asnim ses-trama, {to je jedinstvenislu~aj u istoriji~ove~anstva“. Predavaweje zakqu~eno re~ima da je“srpski narod ~astan iponosan. Uvek je stajao savelikim narodima u svetuu te{kim vremenima kadaje bilo potrebno boritise protiv onoga {to nor-malan qudski um te{komo`e i zamisliti“.Mnogi gosti su biliiznena|eni jer nisuimali dovoqno saznawa oovim doga|ajima tokomDrugog svetskog rata. Utom smislu, ovo pre-davawe je pru`ilo vi{esaznawa i osvetlilo ovaj“neizgovoreni“ tj.skriveni deo srpskeistorije za zapadno

mwewe i se}awa pre`ivelih.Na kraju skupa u ime Srpskog

narodnog saveza, Rastovi} je primiopriznawe od direktorke DraganeToma{evi} u znak zahvalnosti zaorganizaciju ovog zna~ajnog skupa ineumorno pregnu}e u odavawu spome-na Srbima, Jevrejima i Romima,`rtvama genocida tokom Drugog svet-skog rata. Rastovi} se zahvalio inaglasio da je glavni zadatak Srpskog

narodnog saveza da neguje i ~uva srp-sku kulturu, tradiciju i istoriju.

U ameri~kom Kongresu jeprikazana izlo`ba “Anatomija zab-orava“ Narodne i univerzitetskebiblioteke Republike Srpske koja jesa velikom pa`wom bila ispra}enaod strane gostiju. Ova izlo`ba jetako|e bila prikazivana tri dana uRejburn foajeu Kongresa, {to jeomogu}ilo da se kongresmeni i sena-tori boqe upoznaju sa ovim delomsrpske istorije. Planirano je daizlo`ba ima putuju}i karakter uameri~kim gradovima i zna~ajniminstitucijama.

U predstavni{tvu RepublikeSrpske u Va{ingtonu uprili~en jeprijem na kojem je prikazana izlo`ba“Anatomija zaborava“ diplomatama idrugim istaknutim gostima. ObradKesi}, direktor KancelarijeRepublike Srpske, zahvalio sesvimana u~e{}u na ovom va`nom doga|aju.Prisutni gosti su imali priliku dase vi{e upoznaju sa sadr`ajemizlo`be, ne samo sa patwamapre`ivelih logora{a, metodama ubi-jawa, ve} i sa dobrim qudima koji suspasavali logora{e. DragicaHabazin, Tatjana Marini},DianaBudisavqevi}, Kamilo Bresleri drugi dobri qudi su se `rtvovalikako bi spasili decu i odrasle izkoncentracionih logora.

Srpski narodni savez, najs-tarije srpsko dobrotvorno dru{tvo uAmerici koje postoji od 1901. godine,organizovalo je ovaj doga|aj u sarad-wi sa kancelarijom Republike Srpskeza saradwu, trgovinu i investicije uVa{ingtonu, Fondacijom se}awa naJasenovac i Holokaust iz Londona uVelikoj Britaniji i Narodne i uni-verzitetske biblioteke RepublikeSrpske u Bawaluci.

Milo{ Rastovi},koordinator za kulturu

Srpski narodni savezPitsburg, PA

JJAASSEENNOOVVAACC:: nneeiizzggoovvoorreennii ggeennoocciidd iiHHoollookkaauusstt 11994411-11994455 uu aammeerrii~~kkoomm KKoonnggrreessuu

On behalf of the SNF, Milos Rastovic received a Friendship Award from Ms. Dragana Tomasevic

The Exhibition “Anatomy of Oblivion” at theUnited States Congress, Washington, D.C.

Ms. Dragana Tomasevic, Founder andDirector of the Jasenovac and HolocaustMemorial Foundation, London, the UK

Dru{tvo

03050607080910