21www.serbianmirror.comApril 2013.

B I Z N I S

22 April 2013.

S P O R T

[ta re}i posle poraza Srpskefudbalske reprezentacije, aostati pametan. Kao prvo,

selektor Mihajlovi} je gre{io odsamog po~etka preuzimanja na{eekipe. Pravio je pogre{nu taktiku inaravno gubio, a nije odgovaraoba{ nikome, jer je njegov za{titniznak bio oreol velikog igra~a, {toje ta~no. Ali to ne mora da zna~ida je i veliki trener, dobar strateg ivrstan pedagog. Naravno da mu jecilj da bude prvi sa Srbijom ugrupi i plasira se direktno na fud-balski mundijal u Brazilu, ali nijeznao kako i sa kakvim fondomigra~a raspola`e. Nije poznavao nifudbalske kvalitete ekipa Belgije iHrvatske, a to je bilo dovoljno dai on i ekipa Srbije dobiju pravulekciju od Hrvatske, Belgije pa iMakedonije, {to je bilo dovoljno dasigurno ostajemo kod ku}e i celanacija razo~arana posmatra svetsko prvenst-vo preko malih ekrana. Da bude jasnoposle slabih, da ne ka`em katastrofalnihigara mi nismo ni zaslu`ili da se nadjemou Brazilu medju najboljim ekipama planete.To je ono osnovno {to fudbalska Srbijazamera selektoru i {to ne `eli da vidi onudobru ideju njegovog rada sa reprezentaci-jom Srbije.

Prvo, hrabar je i previ{e, jer nije`eleo nikakav alibi za nepozivanje starihigra~a u reprezentaciju, gde se hrabro upus-tio u avanturu sa totalnim podmladjivanjemekipe i tako u{ao u rat sa prekaljenimvukovima iz ekipe Belgije i Hrvatske.O~igledno da je izgubio bitke, ali rat nije ito je jedino dobro. Ako mu je procena bilada sprema i uigrava ekipu za slede}e svet-sko prvenstvo i da tamo postigne uspeh,onda mu treba oprostiti i pustiti ga da idalje radi kao selektor na{e reprezentacije.Ono {to mora da se zna je da stvaranjeekipe ko{ta, jer mladost jo{ uvek nemaiskustva, pa je stoga najlak{e udariti poselektoru, jer je on uvek de`urni krivac.Stvaranje tima je sigurno najte`i posao ufudbalu. Nije lako slo`iti sve kockice,svakom igra~u prona}i najbolje mesto utimu, ali {ta se tu mo`e kad je to deo nje-govog posla. Do}i do nove reprezentacijezahteva dug, studiozan i ozbiljan rad. On jemo`da u ovim kvalifikacijama koje su zaSrbiju odavno zavr{ene zatvorena knjiga.Trebalo je ka`u kriti~ari, a ima ih bar 5miliona, da pozove one vedete koje nijezvao, a to su zaboravljeni asovi poputVidi}a, @igi}a, Panteli}a, Jovanovi}a.Dodu{e poku{ao je selektor da nekepozove, ali su mu oni spustili slu{alicu ijasno stavili do znanja da ne `ele u

nacionalni tim.Ima mnogo pitanja za{to? Mnogo

pitanja, a malo odgovora. Ima mesta da sekritikuje selektor, a jo{ vi{e mesta da sekritikuju oni koji su svojoj reprezentacijiokrenuli ledja. Ugledni {kotski novinarKeni McDonald iz Glazgova upitao jejednog na{eg novinara, {ta se to de{ava saekipom Srbije? Bio je verovatno zbunjenslabim igrama na{e ekipe. Ali o~igledno daje na{ novinar bio jo{ vi{e zbunjen ovimpitanjem ~im ga nije pitao: A {ta je sava{om ekipom, koja je ~ak ispod na{e natabeli.

^injenica je, da je na{ selektor biovrstan igra~, ali je istina da je on kao tren-er po~etnik i ne mo`e da prizna gre{ku,primetno je da je to ja~e od njega. Zatomora jo{ mnogo da u~i. Samo dok on nenau~i sve lekcije iz fudbala, bojim se da }epro}i mnogo vozova bez povratka. Ja ne`elim da kritikujem i da umesto njegaodgovaram na pitanja novinara: za{toumesto Stojkovi}a brani Brki}, to je pros-to banalno pitanje, pitanje novinara samoda bi pitao, kao da ne zna da je Stojkovi}bio dugo povredjen, a da Brki} stalno braniza svoj klub. Da je branio Stojkovi}verovatno bi bilo pitanja za{to nije branioBrki}? Prosto re~eno Srbija ima 5 milionatrenera i svi imaju pravo da sastave tim, jersu svi vrsni poznavaoci fudbalske igre i svisu u pravu, ali je u pravu i selektorMihajlovi}, jer on jedini odgovara za sas-tav i uspeh tima, medjutim on nema komeda odgovara. Pa {ta se to stvarno de{ava safudbalom u Srbiji? Zasto kvalitet pada sveni`e i ni`e? Na prvo pitanje kuda idecelokupni sport na{e zemlje, mora sepostaviti podpitenje, {ta se to de{ava sa

Zvezdom i Partizanom? Kako da krenudalje i kako da prevazidju ogromne

dugove? E, ovo pitanje nije zaselektora Mihajlovi}a, na ovo pitan-je mora da odgovori dr`ava, jeriver ne pada daleko od klade.

Te{imo se da }e sve ovete{ko}e pro}i, da }emo stati nazdrave noge i dr`ava i celokupnisport i tada }e nam verovatno bitibolje. Te{imo se da }e jednogadana i novinari i celokupna sports-ka nacija sa onih 5 miliona trenerapriznati istinu i re}i sami sebi da ioni snose ogromni deo krivice, jersu pisali i govorili samo pohvale nara~un dolaska selektoraMihajlovi}a. Treba biti kriti~anprema selektoru, jer je on pla}en zauspeh reprezentacije, ali svimoramo snositi krivicu i bitioprezni {ta se pi{e pre dolaskanovog selektora o njemu. Ja li~no`elim popularnom “Mihi” mnogosre}e i hrabrosti da nastavi svojposao i ideju ostvari. Da napravi iuigra taj mladi tim, koji }e biti

spreman, da igra sa svakom svetskom ievropskom ekipom.

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

P O R U K E

23www.serbianmirror.comApril 2013.

24 April 2013.

@ivot kraljiceM a r i j eKara|or|ev

i}, ostao je u sencinjenog supruga,vladara kraljaAleksandra IKa r a |o r | ev i } a ,tvorca Jugoslavije.

O njenojposebnosti, lepoti,dobro~instvu i

`ivotu u emigraciji se malo toga zna.Kraljica Marija je vodila poreklo

od porodice Romanov, preko pradede caraAleksandra II Romanova. Marija jedolaskom na beogradski dvor imala velikuodgovornost i pa`nju javnosti.

Ako mo`emo sa dana{njeg aspek-ta da primetimo, kraljica Marija je bila vrloemancipovana, samosvesna i obrazovana`ena, koja je samoj Srbiji sa sobom donelai jedan moderan evropski duh. Vozila jesvoj automobil, u~estvovala je ~ak i namoto trkama, bavila se sportom, odevala sesa puno ukusa i stila. Prihvatala je svenovitete koje je donela industrijska revolu-cija. Dvor je imao svoju bioskopsku salu,a nabavljanjem luksuznog name{taja, tepi-ha, porcelana, umetni~kih slika vrhunskih

majstora, trudila se da beogradskidvor dovede na nivo evropskihdvorova. Prvi bal na srpskomdvoru, organizovan je 1930.godine, na 30. Ro|endan kraljiceMarije Kara|or|evi}.

Sa druge strane,Marija je veoma po{tovalatradiciju srpskog narodai pravoslavne obrede, ato je nastavila da ~inii tokom `ivota u emi-graciji.

K r a l j i c aM a r i j aK a r a | o r | e v i c ,ro|ena je u Goti, uRumuniji 1900.godine, kao tre}e deterumunskog kraljaFerdinanda i kraljiceMarije. Po{to se zvalaisto kao majka,odmah po ro|enju jedobila nadimakMinjon, po nazivuveoma popularneopera u to vreme.Obrazovanje je steklau Hilfild {koli, u

blizini Askota, gde su se {kolovala decaengleske kraljevske porodice. Marija jei pre udaje imala titulu princeze odRumunije, a za kralja Aleksandra I,udala se 6. Juna 1922. godine.Kraljevski par je svojim sinovimaPetru II, Tomislavu i Andreju dao

naj~e{}a imena kod ujedin-jenog naroda Srba, Hrvata

i Slovenaca.Jo{ na dan

ven~anja, kraljevskipar je osnovao Fondkraljeve kancelarije saciljem razlicitogpomaganja i uzdizan-ja naroda, pa subogati gra|ani i raznaudru`enja, umestoven~anih poklonamladom bra~nomparu, darivali nov~anepriloge Fondu.Kraljica je prihvatilada poma`e razli~itahumanitarna dru{tva.

Marija jetokom I svetskog ratasa majkom radila u bol-nici i negovala ran-

jenike, a i kasnije je bila je poznata poaktivnostima u mnogim dobrotvornim orga-nizacijama.

Posle ubistva kralja Aleksandra I,u Marseju, 9. oktobra 1934. Nastavila jehrabro sa sinovima da se bori i da brine onjima, a Petra je pripremala da preuzmeulogu kralja, nakon punoletstva. Kada jePetar II, stupio na vlast, 28. marta 1941.postala je kraljica- majka. Ubrzo, nakonmartovskog pu~a, usledila je i objava rataJugoslaviji od strane fa{isti~ke Nema~ke.@ivot kraljice Marije se potpuno izmenio.Ona odlazi u emigraciju i vi{e se ne vra}au Jugoslaviju. Sa sinovima Tomislavom iAndrejom `ivela je mirnim seoskim `ivo-tom na imanju u Kentu, gde je slikala ivajala. Preminula je 22. juna 1961. godine,u svom stanu u londonskom umetni~komkvartu ^elzi, a sahranjena je u Vindzoru,blizu groba svoje prebake, britanskekraljice Viktorije.

Treba da se zna, da je poslednjihumanitarni paket koji je poslala, stigaoprimaocu, upravo na dan njene smrti.

Kraljica Marija Kara|or|evi} jebila omiljena u srpskom narodu.

U tada{njem dru{tvu, vrlo konzer-vativnom i tradicionalnom, bila je uzorsupruge, majke i vladarke.

Pi{e: Aleksandra Miti}

Kraljica Marija

PORTRET SRPSKE VLADARKE –KRALJICA MARIJA KARA\OR\EVI]

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

V E R A

25www.serbianmirror.comApril 2013.

Kada se ka`e postqudi prvopomisle na

hranu i na~in ishranekoji se upra`wava uvreme posta.

Uzdr`avawe ododre|ene vrste hrane`ivotiwskog poreklakao poseban vid ishranejeste ono {to praktiku-je ve}ina vernika koja seodlu~uje da se kroz postpribli`i Gospodu.

Me|utim, ono{to ve}ina qudi ne shva-ta, to je da post u smisluuzdr`avawa od mrsnehrane jeste samo jedno odpomagala koje samo posebi nije i ne sme biticiq, ve} sredstvo za dos-tizawe ciqa, a to je sjediwewe saGospodom u Svetoj tajni Pri~e{}a.

Kako govore teolozi, postvodi poreklo iz Raja, Adam i Eva subili vegetarijanci u dana{wemsmislu re~i.

Posredstvom hrane tj.,,zabrawenog vo}a” greh je u{ao usvet, a putem greha i smrt, tako jeproces izle~ewa takav da se sadauzdr`awem od odre|ene hrane tj. pos-tom ~ovek iscequje od greha i smrti.

Danas imamo mnogoslu~ajeva gde lekari obolelom save-tuju dijetu ili uzdr`awe od odre|enehrane kako bi se poboq{alo ilipovratilo normalno zdravstvenostawe bolesniku.

Tako je i Crkva zaozdravqewe svih nas zara`enih gre-hom i smr}u propisala odre|enelekove u koje izme|u ostalih spada ipost.

Post ima svoju istorijskuepohu i razvoj.

Sam Gospod Isus Hristos jepred po~etak svoje misije i propove-di najpre postio 40 dana u pustom iusamqenom mestu, pripremaju}i sena taj na~in za iskupiteqsko delokoje mu je predstojalo. ( Mt.4. 1-11)

Na pitawe kwi`evnika ifariseja za{to u~enici JovanaKrstiteqa i fariseja poste, a tvojine poste, Hristos je odgovorio:

,,Mogu li svatovi postitidok je `enik sa wima? Dokle godimaju `enika sa sobom ne mogu pos-titi.

Nego }e do}i dani kada }e seoteti od wih `enik i tada }e posti-ti u one dane”. ( Mk.2, 18-20)

Na drugom mestu kada apos-toli nisu mogli da izle~ebesomu~nog ~oveka, zapitali suIsusa, Gospode za{to ga mi nemogosmo izgnati, Hristos je odgovo-rio:,, Ovaj rod se izgoni samomolitvom i postom”. ( Mt.17, 19-21)

,, Molitva i post, to~kovi sukola {to nas vode iznad i smrti ibola” napisao je Sveti vladikaNikolaj Velimirovi}.

Telesni post je neraskidivopovezan sa molitvom i bez we to jesamo jedna vrsta dijete koja nemanikakve veze sa smislom i ciqemhri{}anskog posta.

Postoje razli~iti vidovi ipravila posta koje je Crkvapropisala, ali kako je svaki ~ovekli~nost za sebe to i na~in postatreba biti prilago|en onome ko sepriprema za wega.

Sve to treba ~initi uzblagoslov sve{tenika, jer samovo-qno odre|ivawe posta mo`e biti{tetno i kontraproduktivno.

Jedan od razloga posta jestei poslu{awe Crkvi, jer se na tajna~in ispravqa prvorodni grehneposlu{nosti koji je bio uzrokpada prvih qudi.

Kroz post se smiruju telesnestrasti i nagoni, a kroz molitvuja~aju duhovne, odnosno du{evnesile.

Koliko qubavi, tolika i`rtva, koliki trud, tolika i nagra-da, kakva molitva, takav i post.

Bez molitve i posta nijedan~ovek ne mo`e da se oslobodi sop-stvenog zla.

U toku posta ~ovek treba da

stavi akcenat na ispravqawe svojihlo{ih navika i osobina, a molitvai post su mu pomagala za dostizawetoga, dok kao kruna svega dolazi

Pri~e{}e koje je stub iosnov na{e vere.

Postiti, a nepri~estiti se, to je kaove`bati i trenirati zaboks me~, a me~a nema,rekao je jedan od na{ihuglednih sve{tenika.

Zato dragabra}o i sestre trudimose da u toku ovoga posta,radimo na sebi, daumawimo i iskorenimosvoje grehe i mane, a dadobrim delima u~vrsti-mo svoje vrline i karak-ter, postavqaju}i sebiza ciq da postanemoboqi qudi.

U to ime ja vaspozdravqam sa `eqomda nas sveblagi Gospod

ukrepi i oja~a u nameri i podvigukako bi praznik wegovog Vaskrsewado~ekali u miru, qubavi i radosti.Amin.

VVeelliikkii VVaasskkrr{{wwii ppoosstt

Pri~e{}e Apostola

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE

26 April 2013.

F E L J T O N

Zoran Radmilovi}, ili, ako ho}ete,Radovan III, Kralj Ibi, Majstor @ivotaili Bili Piton, po mnogima, najbolji je

srpski glumac svih vremena, a bez ikakvesumnje najmarkantnija i apsolutnoneponovljiva pojava u na{em pozori{tu i nafilmu. Harizmati~ni majstor gluma~keimprovizacije, s neverovatnim talentom zavladanje scenom, na`alost, nije stigao da usvom umetni~kom opusu napravi sve {to jetrebalo i {to je mogao. Bolest ga je zaustavi-la ve} u 52. godini, ali i danas, 26 godinaposle njegove smrti, on je svakodnevno prisu-tan i neprocenjivo va`an za srpsku kulturu.

U zvani~noj biografiji Zorana

Radmilovi}a, koju je priredila i objavila nje-gova }erka Ana, pi{e da je ro|en 11. maja1933. godine u Zaje~aru, od majke Ljubice izBeograda i oca Mom~ila, koji je sa 16 god-ina pre{ao Albaniju, a zatim zavr{io pravo uBordou, posle ~ega se vratio u Srbiju i biosudija. Kao vojnik kraljeve vojske u Drugomsvetskom ratu, Mom~ilo je dospeo unema~ko zarobljeni{tvo, a posle povratkaku}i nije `eleo da se u~lani u Komunisti~kupartiju, pa je u Zaje~aru otvorio advokatskukancelariju. Mom~ilov otac, a Zoranov deda,zvao se Rihard Lang, i bio je nema~kiin`enjer koji je krajem 19. veka gradio`eleznice po Srbiji, gde se o`enio Stevkom ipre{ao u pravoslavlje. Promenio je ime uRadmilo i uzeo za slavu – \ur|evdan. OtudRadmilovi}i iz Zaje~ara.

Zoran je po izbijanju rata 1941.godine po{ao u prvi razred osnovne {kole,koju je zavr{io kao odli~an |ak. Stvar se uvelikoj meri promenila kada je ‘45. upisaogimnaziju. Popustio je i po~eo da dobija dvo-jke (dana{nje jedinice). Ve} tada je, me|utim,pokazao gluma~ki dar i prvi put je igrao u„Odrpancima” Mateja Bora 1951. u gimnaz-ijskoj dru`ini. Dobio je ulogu doktora u re`ijiMilana Srdo~a. Zanimljivo je da nije preter-ano voleo da ide u pozori{te, ali morao je sa

{kolom. Poku{ava zatim da se baviko{arkom, ali bezuspe{no. Uglavnom jesedeo na klupi za rezervne igra~e, a kada gaje jednom trener ubacio u igru, Zoranproma{uje ~ist ko{ i izbacuju ga iz tima.

Pravni fakultet u Beogradu upisaoje 1952. na nagovor oca. U to vreme `iveoje u Cviji}evoj ulici, kod strica, tako|eadvokata. Tokom 1953. po~inje da svra}a ukulturno-umetni~ko dru{tvo drvodeljskih rad-nika „Gradimir Mihajlovi}”, po njegovimre~ima, samo da se ugreje. Gledao je probefolklora, a onda je jedne ve~eri zalutao naprobu dramske sekcije. U predstavi „Sre}nidani” koju je re`irao Mi}a Tomi} uzeli su gaza {apta~a. Tu se zaljubio u glavnu glumicu.

Ve} slede}e godine Zoran je napus-tio pravo i upisao arhitekturu, {to se njegov-om ocu Mom~ilu nikako nije svidelo, a on,da bi ga „ute{io”, odustaje i od toga i odlazina Filolo{ki fakultet, smer – engleski jezik.Budu}i velemajstor glume o~igledno se dugotra`io jer je tek 1957. u 24. godini upisaoAkademiju za film i pozori{te. I tu su se nas-tavile njegove dileme, pa je ve} na prvojgodini hteo da napusti i ovaj fakultet jer jemislio da su svi na klasi bolji od njega. Dastvar bude gora, nekoliko dana pre premijere„^udnih me|uigara” Jud`ina O’NilaUmetni~ki savet Beogradskog dramskogpozori{ta oduzima mu ulogu Gordona Evansa– „zbog ru`no}e”. Iza{ao je iz pozori{ta izarekao se da tamo vi{e nikada ne}e kro~iti.Iste 1960. Savet Akademije saop{tava odluku:Zoran Radmilovi} nije vi{e studentAkademije jer ne dolazi na ~asove i nemapotpise. Iste godine na jesen odlazi u vojskuu Batajnicu.

U uniformi kao da je odlu~io da seuozbilji, ubrzo nastavlja studije glume, pola`esve zaostale ispite i u maju slede}e godinediplomira. Po izlasku iz vojske odigrao jesvoju prvu zvani~nu ulogu u filmu „^udnadevojka”, u kome mu glas pozajmljuje LjubaTadi} zbog bolje dikcije.

Ostalo je istorija. Posle nekolikouloga u Ateljeu 212, 1964. godine za likVuka Resavca u predstavi „Beton i svirci”Oskara Davi~a dobija Sterijinu nagradu.Zoran je na to rekao: „Vest sam primio predpo~etak predstave u mom pozori{tu, zato jo{ne znam kako se ose}am.”

A onda po~inje da igra u predstavikoja je u{la u anale srpskog pozori{ta, zapra-vo uska~e u kostim Kralja Ibija po{to jeLjuba Tadi} odustao od uloge posle nekolikoproba. To je bilo uskakanje Zorana u svoje,a ne u tu|e uloge, napisao je re`iserSlobodan Markovi}, i dodao: „ZoranRadmilovi} nije ustuknuo pred skleroti~nomozbiljno{}u profesionalnog pozori{ta. On jesamo objasnio la` te zadrigle ozbiljnosti...”

Zoran se 1966. godine `eni film-skom glumicom Dinom Ruti}, ~iji je otacJo`a jedan od osniva~a Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta. Bila je mla|a od njega 10godina i u to vreme se govorilo za nju da je„lepa kao Odri Hepbern”. Ona je ~esto borav-

ila u svojoj ku}i u Cavtatu, a Zoran, iako nijebio zaljubljenik u more i mondenska leto-vali{ta, strpljivo je sve podnosio zbog `enekoju je voleo, a kasnije i zbog }erke Ane, jer„deca moraju da budu {to vi{e na moru”.

Tokom pobune studenata 1968.priklju~io im se i ~ak {trajkovao gla|u. Poslenekog vremena ipak je odustao i vratio seku}i uz re~i: „Ne dam da me ‘apsi policija.Ho}u da me ‘apsi samo vojska.” Zanimljivaje njegova izjava posle glavne uloge u„Hamletu”: „Hamleta se i ne se}am, averovatno sam bio sme{an kao i sviHamleti.” Po~etkom 70-ih igra uloge u pred-stavama „Mario i ma|ioni~ar”, „Opereta”,„Ziger Zager”, „Uloga moje porodice u svet-skoj revoluciji”, „Dervi{ i smrt” (AhmetNurudin)... A onda mu 1973. Du{anKova~evi} nudi ulogu u svom komadu„Radovan III”. Ka`u da je prvih nekolikopredstava bilo potpuni fijasko, dok Zoran nijepo~eo svake ve~eri Radovana da tuma~i narazli~it na~in, improvizuju}i do samih grani-ca dramskog teksta i prave}i od ove pred-stave potpuni pozori{ni hit.

Uloga Radovana, razo~aranog~oveka otrgnutog od „zavi~aja”, ubrzo jepostala kultna i danas je apsolutnoneponovljiva, iako je nekoliko jako dobrihsrpskih glumaca poku{alo da je o`ivi.Jednostavno, kad ka`e{ Radovan III – misli{Zoran Radmilovi}, i tu se ni{ta jo{ dugo ne}epromeniti.

Osamdesetih godina sve manje igra,odbija ~esto uloge u pozori{tu, razmi{lja i onapu{tanju tog posla. Sa Branom Crn~evi}emradi ~uvenu emisiju „Petkom u 22” i prihva-ta nekoliko uloga u TV serijama u kojimabriljira, poput „Pri~e iz Nepri~ave” i „Pri~e izmajstorske radionice”, kao i u filmovima„[meker”, „Majstori, majstori”, „Maratoncitr~e po~asni krug” i epizodu u Kusturi~inom„Ocu na slu`benom putu”.

Nagradu za `ivotno delo Dobri~inprsten dobio je u novembru 1983. Lekariubrzo otkrivaju da je te{ko bolestan (rakdebelog creva), ali on ne `eli o tome previ{eda govori. Iz sve snage igra poslednje pred-stave „Radovana III”. Devetog juna 1985.odigrao je Radovana poslednji put, to je bilo299. izvo|enje. Pet dana kasnije odlazi u bol-nicu. Na Prvoj hirur{koj klinici u Beogradudodeljuju mu Sedmojulsku nagradu.

Umire nedugo zatim – 21. jula istegodine. Tre}eg septembra je kremiran isahranjen u Aleji velikana na Novom groblju,iako je porodica negodovala i ̀ elela da Zoranbude sahranjen u porodi~noj grobnici i da nebude kremiran. Na njegovoj sahrani pevali supopovi, komunisti su dr`ali govore, a ljudikoji su ga voleli dolazili su iz raznih grado-va da poslednji put pozdrave ~oveka koga sudo`ivljavali kao ro|aka, kom{iju, prijatelja,pa ~ak i oni koji ga nikada osim na televiz-iji nisu videli. Kao u jednoj replici iz„Radovana III”: „Sahrana je bila uspe{na,bilo je milion ljudi na sahrani, bila je to oso-bita sahrana.”

1959. Krizantema1962. Prva ljubav1962. ^udna devojka – Pe|a1963. Romeo i \ulijeta1963. Kir Janja (TV) – Mi{i} Notaro{1964. Pravo stanje stvari1964. Mar{ na Drinu – Kockar Petrovi}1965. Koreni1965. Hiljadu za{to? (serija) 1965. Gorki deo reke – Doktor1966. Glineni golub1967. Sedam Hamleta (serija) – Hamlet1967. [est ljubavi Lucije @ivojinovi}1968. Ram za sliku moje drage1968. Sezona poljubaca1968. Baksuz (serija) 1968. Gorski car (serija) – Svetolik1969. Ra|anje radnog naroda (serija) – Jova

Medenica1970. Ujka Vanja (TV) – Ivan Vanja Vojnicki,

Marijin sin1970. Tristan i Izolda1971. Sladak `ivot na srpski na~in1971. Ceo `ivot za godinu dana (serija) –

@ivko1971. Misterije organizma – Radmilovi}1972. Rozenbergovi ne smeju da umru (TV) –

Julijus Rozenberg1972. Dervi{ i smrt (TV) – Ahmet Nurudin1973. Li~nost kojoj se divim1973. Drveni sanduk Tomasa Vulfa1973. Kralj Ibi (TV) – Tata Ibi1973. Izgnanici1973. Paviljon broj 6 (TV) – Ivan Dmitri}

Gromov1973. Na{e priredbe (serija) – Gospodin

Lebedev1973-1974. Obraz uz obraz (serija) – Zoran1976. D`angrizalo (TV) – D`angrizalo1976. Izgubljena sre}a (TV) – Dragi1976. Zvezdana pra{ina (TV) – Marko1976. ^ast mi je pozvati vas (serija) 1977. Kako upokojiti vampira (TV) – Andrija1977. Usijane glave (serija) 1977. Crni dani (serija) – Milorad Dra{kovi}1977. Vi{e od igre (serija) – Kapetan Mihajlo

Mi{a [ljivi}1978. Molijer (TV) – Molijer1978. Paviljon 6 – Ivan Dmitri~ Gromov1979. Sre}na porodica – Ujka1979. Radio Vihor zove An|eliju1979. Pripovedanja Radoja Domanovica (ser-

ija) – Radoje Domanovi}1979. Most1980. Duvanski put (serija) 1980. Majstori, majstori! – Sava1981. Pesni~ke vedrine (serija) 1981. Svetozar Markovi} (serija) – Ilija

Gara{anin1981. [esta brzina – Majstor @ivota

Govedarevi}1982. Maratonci tr~e po~asni krug – Bili Piton1982. Ko`e (serija) – Advokat Doktor Za~i}1982. Pri~e iz radionice (serija) – Majstor

@ivota Govedarevi}1983. Pri~e iz Nepri~ave (serija) 1983. Korespondencija (TV) – Simeon

Njegovan Had`ija, sin Lupusov1983. Radovan III – Radovan III1983. [e}erna vodica – Doktor Dragovi}1984. Poslednja avantura1984. Uli~ni peva~i (serija) 1984. Prokleta avlija (TV) – Latifaga Kara|oz1984. Uvek sa vama (serija) - Zoki1985. Dr`anje za vazduh – Svetlanin stric1985. Otac na slu`benom putu – Pilot1985. Pri~e iz fabrike (serija) – Doktor

Pjevalica1985. [meker – ^ika Da~a

Najzna~ajnije uloge:

V R E M E P L O V

Pi{e: Aleksandra Miti}

1. aprila 2001. – U Beogradu uhap{en biv{ipredsednik Srbije i Jugoslavije SlobodanMilo{evi}, pod optu`bom da je tokom deseto-godi{nje vladavine zloupotrebljavao polo`aj itime pribavio li~nu korist i korist zaSocijalisti~ku partiju Srbije. Milo{evi}a suvlasti Srbije u junu iste godine predaleMedjunarodnom sudu za ratne zlo~ine u Hagu.

2. aprila 1792. – Dolar ozakonjen kaonov~ana jedinica SAD.

2. aprila 1917. – Pred Vojnim sudom za ofi-cire srpske vojske u Solunu po~eo sudski pro-ces protiv grupe oficira na ~elu s pukovnikomDragutinom Dimitrijevi}em Apisom, optu`enihza pripremanje prevrata i poku{aj atentata naregenta Aleksandra. Apis i 2 njegova sledbeni-ka streljani su 26. juna, ostali osudjeni nazatvorske kazne. Vrhovni sud Srbije rehabili-tovao Apisa i njegove sledbenike u obnovl-jenom procesu 2. juna, 1953. godine.

3. aprila 1915. – U Valjevu umrla srpskaslikarka Nade`da Petrovi}, profesorAkademije likovnih umetnosti u Beogradu.Smatra se za~etnikom modernog srpskogslikarstva.

4. aprila 1825. – U Novom Sadu rodjen srp-ski nau~nik i filolog \ura Dani~i}.Podr`avao je Vuka Karad`i}a u borbi zareformu srpskog jezika i pravopisa. Biosekretar Jugoslovenske akademije znanosti iumetnosti u Zagrebu, gde je 1880. pokrenuoizradu “Re~nika hrvatskog ili srpskog jezi-ka”. Sa latinskog preveo Stari zavet.

4. aprila 1860. – U Beogradu ro|en VojislavIli}, pesnik koji se smatra osniva~em mod-erne poezije u srpskoj knji`evnosti i tvorcemveristi~kog izraza.

5. aprila 1865. – Umro je srpski kompozi-tor, pijanista i horovodja KornelijeStankovi}. Prou~avao je i bele`io do tadasamo usmenom tradicijom sa~uvano srpskocrkveno pojanje.

5. aprila 1887. –Kralj MilanObrenovi} naimeno-vao je prvih 16~lanova Srpske kral-jevske akademije,koja je osnovana 1.novembra 1886. Prvipredsednik bio jeJosif Pan~i}, a sekretar Jovan @ujovi}. Od1888. akademici su sami birali stalne idopisne ~lanove.

6. aprila 1941. – Nema~ke trupe napale suu Drugom svetskom ratu Gr~ku iJugoslaviju. Napad na Jugoslaviju po~eo jebombardovanjem Beograda koji je gotovorazoren, a poginulo je oko 12.000 ljudi.

7. aprila 1943. – U mestu Geri, dr`ava

Indijana, u SAD umro je srpski pesnik, ese-jist i putopisac Jovan Du~i}. Njegovo delopredstavlja vrhunac srpske lirike u dve prvedekade YY veka. Bio je u diplomatskojslu`bi Kraljevine Srbije i KraljevineJugoslavije. Od 1941. `iveo u SAD, a nje-govi posmrtni ostaci preneti su u rodnomesto Trebinje u oktobru 2000. godine.

10. aprila 1847. – U Madjarskoj rodjenD`ozef Pulicer, osniva~ fondacije iz kojesvake godine u SAD biva dodeljivana“Pulicerova nagrada” za najbolja ostvarenja unovinarstvu, karikaturi i knji`evnosti. NaUniverzitetu “Kolumbija” 1903. osnovaoprvu novinarsku {kolu.

11. april 1999. – U Beogradu, ubijen nov-inar Slavko ̂ uruvija, vlasnik listova “Dnevnitelegraf” i “Evropljanin”. Ubistvo nije nidanas razja{njeno.

12. aprila 1945. –Umro predsednikSAD Frenklin DelanoRuzvelt, koji je od1932. ~etiri putabiran za predsednika,kao kandidatDemokratske stranke.Njegovom zaslugomSAD prevladaleekonomsku krizu tridesetih godina, a uDrugom svetskom ratu napustio izola-cionisti~ku politiku SAD i pridru`io se evrop-skim saveznicima u ratu protiv nacisti~keNema~ke. Mesto predsednika preuzeo dota-da{nji potpredsednik Hari Truman.

13. aprila 1743. – Rodjen ameri~ki dr`avniki pravnik Tomas D`eferson, osniva~Demokratske stranke, tre}i predsednik SAD.Jedan od glavnih autora “Deklaracije o neza-visnosti”, usvojene 4. jula 1776. OdNapoleona I 1803. kupio Lujizijanu.

14. aprila 1865. – Predsednik SAD AbrahamLinkoln smrtno ranjen u atentatu nekolikodana po zavr{etku gradjanskog rata, po{to jena njega u lo`i va{ingtonskog pozori{tapucao D`on But. Preminuo slede}eg dana, aza novog predsednika imenovan je EndrjuD`onson.

14. aprila 1883. -Rodjen srpski pisac SimaPandurovi}, jedan od osniva~a srpske mod-erne knji`evnosti.

15. aprila 1755. – Samjuel D`onson, engles-ki pesnik, novinar i leksikograf, objavio“Re~nik engleskog jezika”, prvi moderanengleski re~nik.

15. aprila 1912. – Na prvom putovanju izVelike Britanije u SAD potonuo “Titanik”, uto vreme najve}i i najluksuzniji prekookean-ski brod. @ivote je izgubilo 1.523 od 2.224putnik.

15. aprila 1941. – Jugoslovenska vlada, na~elu s predsednikom, generalom Du{anom

Simovi}em, napustila zemlju posle nema~keokupacije. Dan ranije iz zemlje oti{ao kraljPetar II Karadjordjevi}.

16. aprila 1346. – U Skoplju je srpski kraljDu{an Stefan Nemanji} krunisan za cara.Istovremeno progla{ena srpska patrijar{ija sprvim srpskim patrijarhom Joanikijem.

16. aprila 1872. – Ro|ena je srpska slikarkanema~kog porekla Beta Vukanovi}. Bila jeprofesor na beogradskoj Umetni~koj {koli ijedan je od osniva~a dru{tva srpskih umetni-ka, slikara i vajara “Cvijeta Zuzori}”.

17. aprila 1492. – Kristofer Kolumbo dobiosaglasnost i novac od {panskog kraljaFerdinanda V i kraljice Izabele da istra`i“zapadni okean”. Na tom putovanjuKolumbo je otkrio ameri~ki kontinent.

18. aprila 1823. – Prvi srpski dr`avni pito-mci spomenuti su u pismu Vuka Karad`i}aKnezu Milo{u Obrenovi}u. U pismu jeKarad`ic savetovao kneza da se “okanekupovine spahiluka u Vla{koj” i da uPetrogradsku banku po{alje 50 000 dukata zavaspitavanje srpskih mladi}a u inostranstvu.Knez to nije u~inio, a prve srpske dr`avnepitomce na {kolovanje je o tro{ku dr`avepo~eo da {alje njegov sin knez MilanObrenovi}.

18. aprila 1867. –Turci su predaliklju~eve Beogradasrpskom knezuMihailu Obrenovi}u,time je bio zavr{ni~in u dugom procesupoliti~kog oslobad-janja Srbije odOtomanskog carstva.U prisustvu srpskih i turskih izaslanikapro~itan je carski ferman na srpskom iturskom jeziku, na bedem je podignuta srps-ka zastava i ispaljena su salva iz 21 topa, aposlednji turski zapovednik Riza pa{a predaoje klju~eve Knezu Mihailu, koji je potom nakonju trijumfalno u{ao u Kalemegdanskutvrdjavu. Tokom ceremonije, kapetanSvetozar Gara{anin zamenio je turskestra~are na tvrdjavi srpskim vojnicima.

19. aprila 1932. – Vlada KraljevineJugoslavije donela Zakon o za{titi zemljorad-nika kojim je progla{en {estomese~ni mora-torijum na dugove i obustavljena prisilnazaplena imovine. Oko 709.000 seljaka dugo-valo sedam milijardi dinara, mahomzelena{ima i trgovcima.

22. aprila 1994. – Umro Ri~ard Nikson,predsednik SAD od 1969. Povukao se 1974,pre isteka drugog mandata, zbog ume{anostiu aferu “Votergejt”.

23. aprila 1867. – Rodjen srpski politi~ar,publicista i knji`evnik Ja{a Prodanovi}, jedanod osniva~a Jugoslovenske republikanskedemokratske stranke. Bio potpresednik Vlade

FNRJ od 1946. do 1948, uredjivao ~asopise“Narodna misao” i “Odjek”, priredio dveantologije narodnih pesama i pripovedaka icelokupna dela Jovana Jovanovi}a Zmaja,Jove Ili}a, Svetislava Vulovi}a i LazeLazarevi}a.

24. aprila 1815. – UTakovu, pod vod-jstvom Milo{aObrenovi}a, po~eo jeDrugi srpski ustanakprotiv turske vlasti.Ustanak okon~ansporazumom kojim jeSrbija dobilasamoupravu. Milo{Obrenovi} kasnije se izborio za polo`ajautonomne kne`evine i naslednog kneza.

25. aprila 1765. – Roden srpski pesnik-gus-lar Filip Vi{nji}, koji je opevao sve zna~ajni-je dogadjaje iz Prvog srpskog ustanka.Njegove pesme zabele`io je Vuk Stefanovi}Karad`i}.

26. aprila 1910. – Rodjen knji`evnik Me{aSelimovi}, ~lan Srpske akademije nauka iumetnosti. Pisao romane, pripovetke, eseje ifilmske scenarije.

27. aprila 1830. – Beograd dobio prvouli~no osvetljenje, fenjere sa sve}ama.

28. aprila 1918. – U zatvoru u Terezinu u^e{koj umro Gavrilo Princip. Na dvadeseto-godi{nji zatvor osudile ga austrougarske vlastiposle atentata na austrougarskogprestolonaslednika Franca Ferdinanda uSarajevu 1914, ~ime je po~eo Prvi svetski rat.

29. aprila 1892. – U Beogradu osnovanaSrpska knji`evna zadruga. Prvi predsednikbio Stojan Novakovi}, a potpredsednikJovan Jovanovi} Zmaj, koji je izradio injen amblem. Prva objavljena knjiga bilaje “@ivot i priklju~enija” DositejaObradovi}a.

29. aprila 1929.

-Umro srpski vojvodaStepan StepaStepanovi}, general iministar vojske 1908.i od 1911. do 1912.^in vojvode dobioposle pobede nada u s t r o u g a r s k omvojskom u Cerskoj bici, u avgustu 1914.

30. aprila 313. – Rimski car Konstantin iVeliki izdao Milanski edikt kojim je legali-zovano hri{}anstvo u Rimskom carstvu.

30. aprila 1789. –D`ord` Va{ington izabranza prvog predsednika SAD. Posle dvapredsednicka mandata u septembru 1796.uputio narodu SAD opro{tajnu poruku ipovukao se na svoje imanje.

30. aprila 1900. – Havaji postali deo SAD.

DOGODILO SE U APRILU

27www.serbianmirror.comApril 2013.

28 April 2013.

P O R O D I C A

Priprema:Odvojte meso patke od kostiju, ra{irite ga i izlupajte ~eki}em za meso.Za~inite solju, biberom, a po `elji karijem i sa vrlo malo cimeta. Na izlupanomeso pore|ajte suvo meso i iseckane pe~urke. Zatim to urolajte, stavite umre`icu, pa pecite u plehu na masti dok ne porumeni, oko sat i po. S vreme-na na vreme prelijte sa malo supe od razmu}ene kocke. Pe~enu patku izva-dite iz pleha, a sok od pe~enja stavite da provri i ume{ajte bra{no, te kratkokuvajte da dobijete ne previ{e gusti sos. Posolite i dodajte malo cimeta.Servirajte sa knedlama od griza ili barenim rezancima.

Nacionalni kuvarKrenuli smo sa serijom tekstova kako bi saznali šta se kuva u

Srbiji! Svakoga meseca, serviramo vam najzanimljivija tradicionalna, zaboravljena, tipi~no srpska jela.

Vodimo vas kroz dvanaest regiona Srbije i donosimo srpske specijalitete.

S juga ljute papri~ice, roštilj, ajvar, sa zapada kajmak i pršut, izŠumadije kiseli kupus, sa istoka ka~amak sa sirom, a sa severa

štrudla s makom. Pred vama su najbolja srpska jela, riznica gastronomskog blaga Srbije.

S r e m

Punjena rolovana patka

Potrebno je:- patka od 2 kg, za fil (80g suvog mesa, 100g sve`ih pe~uraka, biber,kari i malo cimeta), za sos (1-2 ka{ike bra{na, cimet, so)

Flekice s kupusomPriprema:Kupus isecite na rezance, posolitega, pobiberite i dinstajte na mastidesetak minuta uz povremenodolivanje mlake vode. Za flekicezamesite jaja, bra{no i so, terazvucite tanko testo. Ostavite gada se osu{i i isecite na kockice.Skuvajte flekice u klju~aloj posol-jenoj vodi, ocedite ih i spojite sadinstanim kupusom.

Potrebno je:

@ivinski paprika{s knedlama

Priprema:Crni luk sitno iseckajte i izdinstajte namasti. Nakon toga dodajte `ivinskomeso i slatku za~insku papriku, nas-tavite da dinstate dok meso neomek{a. Nalijte vodom toliko dameso ogrezne, i kad provri, ka{ikomdodajte knedle koje ste napravili odumu}enog jajeta, bra{na, griza i maloulja. Nastavite da kuvate jo{ pola sata,pa servirajte.

Potrebno je:- 3 pile}a bataka ili karabataka- 3/4 glavice crnog luka- ka{ika slatke za~inske paprike- 4 ka{ike bra{na- ka{ika griza- jaje, ulje

- 600 g kupusa- biber- mast- so

Za flekice:- 2 jajeta- 150g bra{na- so

M A L I O G L A S I

PONUDE ZA POSAO

Import/Eyport Manager (Elk Grove Village)Location: Elk Grove Village, IL

Job Title: Import/Eyport ManagerIndustry: Food distributionPosition Type: Full-Time

Contact by e-mail: gbmtrading@yahoo.com

Description:An international food distribution company is seeking a Serbian/English bilingual Import/ Eyport Manager

in their Chicago Office. 5 + years eyperience in international distribution company is a must.

Knowledge about purchasing process and Serbian food producers as well Serbian market preferred.Eyperience/knowledge/skills/education:

Masters degree ( International Business/Marketing/Eyport&Import)Fluency in Serbian or Bosnian/English (spoken and written)

Should be able to communicate independently with sales managers and eyport directors

Manage import staff, evaluate and monitor activities.

Sales Representative

Description: An international food distribution company is seeking aSerbian,Bosnian/English bilingual Sales Representative.

Location: Elk Grove Village, ILJob Title: Sales Repesentative

Industry: Food distributionPosition Type: Full-TimeEyperiences: 2-3 years

Contact: gbmtrading@yahoo.com

Sales Representative Job Purpose: Serves customers by selling products; meeting customer needs.

Skills/Qualifications:Customer Service, Meeting Sales Goals, Closing Skills, Territory

Management, Prospecting Skills, Self-Confidence, Product Knowledge,Presentation Skills, Client Relationships, Motivation for Sales, Knowledge of

Serbian, Bosnian, Croatian, or Macedonian language is preferable.

PRODAJA

Prodaje se ku}a u Beogradu, Dedinje,ukupno neto povr{ine 230 m2

bruto povr{ine 300 m2Plac veli~ine 6,5 ari - odnosno 650 m2

Prodaje se vikendica od fasadne cigle na padinama Zlatibora, 63 m2 plus garaza.

100 borova na placu od 20 ari plus suma od 80 ari.Telefon: 773-871-7458 , Radmila

^ E S T I T K E

29www.serbianmirror.comApril 2013.

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

Sre}an ro|endan dr Tatjani Pavlovi} i dug `ivot `eli suprug @ivojin sa decom.

Iskrenim ~estitkama pridru`uje se na{a redakcija.

Sre}an ro|endan Luki Eleku, `eli kumi} Aleksandar jr sa tatom.

Sre}an ro|endan Jeleni Pavlovi},dug `ivot pun sre}e,

zdravlja i veselja od srca su po`eleli mama Tanja i tata @ika Pavlovi}.

Sre}an ro|endan Biljani i Dimitriju Stefanovi}, `eli redakcija

Za BeogradOlgici Ivanovi} sre}an

rodjendan i dug `ivot `eli redakcija Ogledala iz ^ikaga.

Sre}an stoti ro|endanStani Lazarevi}, `ele k}erka Desa

Sarafijanovi} i unukBranislavSarafijanovi} sasuprugom Dragicom, I`ele joj da da jo{mnogo godina budepored njih `iva, zdrava i vesela.

30 April 2013.

V E D R A S T R A N A

Momak u taksiju jede ~okoladu i taksist mu

ka`e: ‘De~ko, to }e ti uni{titi zube.’

Momak odgovara: ‘Moj deda je do`iveo 102

godine.’

‘Zato jer je jeo ~okoladu?’

‘Ne, nego zato jer je gledao svoja posla!’

***

Tra`im vra~aru za dobro pla}en posao. Ona

}e znati gde se treba javiti.

***

Sreli se Mujo i Haso u

gradu. Haso ostane

iznenadjen kad

ugleda da

Mujo nosi

min|u{e, pa

ga pita:

‘Mujo, pa

od kad ti

nosi{ min|u{e?’

Mujo uzdahne: ‘Od kad ih je Fata na{la u

autu.’

***

‘Neverovatno koliko vam je pas pametan –

igra poker s vama!’

‘Ma, nije ba{ toliko pametan. Kad ima dobre

karte, uvek ma{e repom.’

***

‘Dragi, ~ini mi se da se karburator napunio

vodom.’

‘Zna{ li ti uop{te gde se nalazi karburator?’

‘Pa znam – u autu!’

‘A gde je auto?’

‘U jezeru.’

***

Sedi Perica ispred zgrade i pla~e.

Prolazi kom{ija pa ga pita:

- Je li, Perice, za{to pla~e{?

- Tata se udario ~eki}em po prstu.

- Pa za{to ti pla~e{ kad se tata udario?

- Pa u po~etku sam se smejao…

***

Pri~aju dve babe:

- “Koliko ima{ kilograma?”

- “70 kilograma s nao~arima.”

- “A bez njih?”

- “Bez njih ne vidim vagu.”

JJEEDDAANN OODD NNAAJJLLEEPP[[IIHH EEVVRROOPPSSKKIIHH GGRRAADDOOVVAA-- SSKKAANNDDIINNAAVVKKAA

VVIICC -- VVIICC --VVIICC SSUUDDOOKKUU

^estitajte

krsnu slavu

svojim ro|acima,

kumovima i

prijateqima

uz ikonu sveca,

za{titnika ku}e

pozovite nas :

773.744.0373

B I Z N I S

31www.serbianmirror.comApril 2013.