216 MOG PRINCIPAGDE IDETE? VIZIJALekcije od farmeraDobio sam linu lekciju o viziji jednog leta pre mnogogodina. Kada sam imao oko dvadeset godina, proveo sam nekovreme u Kanzasu. Odrastao sam u Junoj Kaliforniji kao gradskodete, pa je ivot na selu koji sam video u Kanzasu za mene biooaravajui. Jednog dana smo drugar i ja sedeli u kolima poredputa. Opazili smo farmera kako ore na polju, stalno se kreuinapred i nazad, dok je oblikovao elo polje sa pravilnim brazdamasvee izvrnute zemlje. Dok sam gledao kako vozi traktor po polju,razmiljao sam kako je rad na polju postao lak. Rekao sam pri-jatelju: "Hej, on se sredio. Sve to treba da uradi je da sedi tamo uvelikoj kabini, koja je verovatno sa rashladom, da slua kantrimuziku, i upravlja."Farmer se zaustavio na malom rastojanju od mesta gde smoparkirali. Predstavili smo se i ukazali na razliku izmeu Kanzasai Kalifornije. Odluio sam da mu izloim svoja razmiljanja.Zapamtite, imao sam dvadeset godina. Bio sam dve godine nastudijama i mislio da znam staje ivot.Rekao sam: "Sigurno je lako biti danas farmer, zar ne?"Gledao sam kako je farmer pocrveneo od ljutnje. Par vorugavihruku ispruilo se kroz prozor i bio sam siguran da e me zadaviti.Ali bile su to njegove reci, ne ruke, na koje sam obratio panjukada me je pustio iz zagrljaja i poeo da se ceri."Ima li ti pojma kako je danas sa federalnim premijama? Dali zna kako izgleda takmienje sa svim velikim farmerima i safinansiranjem koje moramo da obezbedimo? O tome nisam nitaznao. Nastavio je sa estinom, ilustrujui tucetom razloga zato neznam o emu govorim.Iskreno raaloen to sam ga uvredio, prekinuo sam njegovgovor. "Stvarno, gospodine, nisam hteo da budem grub, ali sedelismo ovde izvesno vreme i sve to smo videli je da vozite napred inazad."KAKO POVEAT! MO PRINCIPA 217Farmer je zatresao glavom i upiljio se u mene udno. "U redu,sinko, da li si ikada vozio traktor?" Nisam, ali na taj izazovodgovorio sam vie srcem nego glavom. "Ne, ali staje tu teko?Bio sam na autoputevima Kalifornije. Mislim da mogu da vozimtraktor."Shvatajui kakvu sam sebi zamku postavio, farmer se iscerioi rekao: "Doi ovamo, sinko." Izaao sam iz kola. Bio sam vii odfarmera skoro pola metra.Dok sam buljio u traktor i plug iza njega, pitao sam: "Da sepopnem? Odgovorio je: "Budi moj gost." Popeo sam se u kabinu;bila je prepuna ruica i prekidaa uz dreavu kantri muziku.Farmer mi je pokazao kako da pokrenem motor, kako damenjam brzine, a onda je siao. Rekao je: "Dobro, sada bih hteoda pree polje. Kada doe na drugu stranu, videe ogradu.Okreni se tamo i vrati. Tvoj prijatelj i ja emo te ovde ekati.""To ne moe da bude suvie teko", mislio sam. Pokrenuo

sam motor, i okrenuo se da pogledam preko ramena. Farmer i mojprijatelj su ostali. Bacio sam pogled dole i zapazio da je desnazadnja guma bila skoro u brazdi koju je farmer upravo iskopao.Mislio sam, "Dobro, u tome je stvar. Treba da drim toak nepos-redno uz brazdu i tako u orati upravo kao stoje to on radio." Staviosam traktor u brzinu.Kako sam to uinio, traktor je naglo krenuo i zabacio me.Nije me na to upozorio! Pogledao sam na gumu i zapazio dapoinje da vijuga pravo u brazdu. Zgrabio sam snano volan da toispravim, ali, zaboravljajui koliko su mali prednji tokovi,preterao sam i okrenuo se skoro 90 stepeni od cilja. Brzo sampovukao volan na drugu stranu i zadahtao dok sam orao upravokroz uredno poravnate brazde koje je farmer upravo zaorao.Bez obzira koji pravac bi traktor uzeo, drao sam oko nadesnom zadnjem toku. Pretpostavljao sam da kada bih samomogao da podesim taj toak sa njegovom brazdom sve bi bilodobro. Meutim, brzo sam izgubio sigurnost, kada sam pogledaoiza traktora i video posledice moje rabote na polju. Izgledalo je kaoda je velika zmija krivudala po svee pooranom zemljitu. Okre-nuo sam se i bio zgranut.Na ne vie od tri metra ispred mene bila je ograda na krajunjegovog imanja. Znao sam da nema naina da skrenem mainu a218 MOC PRINCIPAda ne napravim tetu traktoru ili sebi. U panici, zurio sam kroz znojkoji je kapao sa ela, isprsio se, i u jednom, slavnom trenutkukukaviluka, iskljuio mainu.Kako se maina ugasila, talas olakanja prostrujao je mojimtelom - preiveo sam. Meutim, moje oduevljenje je bilokratkotrajno, kad sam uo farmera kako urla od smeha iz daljine.Nisam mogao da se pomerim. Bio sam zaladen u mestu. Farmerje preao preko polja, s palevima za prslukom, oaran mojimjadnim ostvarenjem. "Ima problema, sinko?", likovao je. "Dobro,zasluujem", priznao sam. Jo nespreman da mi olaka, otvorio jevrata kabine i trijumfalno me obavestio, "Moj devetogodinji sinvozi ovaj traktor."Unien, izvinio sam se najbolje to sam mogao. "Stvarno samnapravio zbrku. Loe se oseam, ao mije. Izgleda da mi se dobrovratilo." Sa glasom koji je nagovetavao strpljiv oprotaj odgo-vorio je: "Da, bilo je tako. Napravio si veliku greku." "Mislim dasam napravio mnogo greaka," promrmljao sam.Ono to je sledee rekao iznenadilo me je. "Ne, napravio sijednu greku." "Da, uao sam u traktor", mislio sam.Zastao je dok nam se nisu susreli pogledi. "Tvoja greka jebila, gledao si dole. Svaki deak na farmi zna da ne moe da gledadole i ore pravo.""Alija sam mislio da u moi da izravnam toak sa brazdom",konano sam pokuao da objasnim. Njegov odgovor je bio strog,a ipak ljubazan. "To ne moe. Treba da uoi neko mesto u daljinii da ga dri na oku sve vreme. To e te povui ravno u onompravcu kojim hoe da ide."Bio je to biser mudrosti. Nisam ga u potpunosti cenio u to

vreme, ali to to mije rekao primenjivo je na mnogo vie stvari odobrade zemlje. To to je on definisao bila je sutina posedovanjavizije.Pravac kojim hoete da ideteDa li postoji neto emu je vredno teiti, neto to vas vueu pravcu u kome elite da idete? Ispriao sam ovu priu nedavnoKAKO POVEATI MO PRINCIPA 219i neko mi je priao za vreme odmora i rekao: "Morao sam da sesmejem vaoj prii. Odrastao sam na farmi i sigurno je to tako.Morate da gledate napred da bi ravno orali. Ne moete da gledatedole. Odrastajui, dobro mije uglavnom ilo, ali moji problemi suuvek nastajali ujesen. Orao bih zemljite, i dobro bi ilo dok nekeguske ne bi preletele. Voleo sam da ih gledam kako lete u jatimai ustanovio sam da sam se uvek nagnuo u pravcu u kom sam gledao,tako da bih zavrio sa krivim brazdama, ba kao i vi."Razmiljao sam - kako je sve to tano za sve nas. Zar svi neteimo da se nagnemo u pravcu u kome gledamo? I tako naemoono to traimo jer je to ono to vidimo. Teak zadatak je izborpravca, odluka gde da se gleda i gde da se ide - staje vredno truda.Ako utvrdimo na pravac u samom poetku - ustanovimo nauviziju jasno - i zadrimo oko na tome, imamo mnogo bolji izgledda se naemo tamo gde smo krenuli i postanemo to to smo htelida budemo.Koja vizija pokree vae ponaanje? Koliko je ta vizija jasna?Jasnoa nae vizije moe da odredi uticaj koji imamo na druge injihovu spremnost da nas slede. To je tano u porodici, gde decagledaju na roditelje za definisanje ivotnih ciljeva i vrednosti. Toje tano i na radnom mestu, gde zaposleni gledaju na svoje vodeza definisanje organizacionih standarda i oekivanja. Maks DePre(Max DePree) ukazuje daje prvi posao voe da definie stvarnost.To se sastoji ne samo od pravca u kome idemo, ve i razloga zatoje vredno ii tamo.Vizije i misijePopularnost izrade vizija u obliku stavova o misiji porasla je1980-ih i onda se, kao veina menaderskih bubica, smanjila.Suvie esto poduhvat je bio organizovan na posebnom mestu, isastojao se od posebne vetine kovanja reci. Ali proces je sutinski.I ;,l cktivni ljudi i uspene organizacije u svim dobima imali su strast/a neim to je mobilisalo i usmeravalo i davalo znaaj njihovimivotima. Staje vaa vizija? Staje veliko zato vaeg ivota? Prenego to drugi izaberu da vas slede, hteli bi da znaju gde vi idete.220 MOC PRINCIPANaa vizija ne pokree i vue samo nas; ona moe da pokrenei povue i druge. Moemo da postavimo ciljeve koji su suvieveliki za nas tako da se celog ivota raspinjemo da ih ostvarimo.Vizija je ta koja daje energiju i strast smislu naeg ivota.Veina nas je veoma konkretna i promiljena kada biramo mestogodinjeg odmora, novu kuu, smer na fakultetu, karijeru, pos-lovne prijatelje i supruge. Ali ta je uopte sredite naih ivota?ari Garfild (Charles Garfield), olimpijski ampion, i trener savrhunskim rezultatima, ukazuje da su vrhunski rezultati uvek

rezultat oseanja misije. Izvorna misija je ono to raspaljuje matui motivie ljude na vie nivoe ostvarenja u duem vremenskomperiodu. Svako moe da se zagreje za neto momentalno, ali ta sedogaa kada se atori sklope i cirkus krene dalje? Mora da postojivizija da osigura da obaveza ostaje.Ako su ljudi spremni da se obaveu, i da vas slede zbog vaeposveenosti i vizije koju ste ocrtali, koliko ste dobar slikar?Koliko je realna panorama za vas? Koliko realnu moete da uinitevau sliku, tako da vai sledbenici imaju oseaj da je to vrednoborbe ili rtvovanja ili ivota? Koliko je jasna vaa vizija?ta vi traite? , , ,Mi teimo da naemo ono to traimo. Vidimo ono u tagledamo. Treba da stvorimo nov nain gledanja, naputajui starinain gledanja. Kljuno je na ta se usredsredimo. Iskusni brdskivozai bicikla znaju da kada ste na uskoj stazi, ako gledate na rasutestene, verovatno ete na neku i naleteti. Ako se usredsredite naprostor izmeu stena, neete naleteti na stenu. Stene u vaemivotu mogu da budu prepreke na koje naleemo. U stvari, kao toje Dek Par (lack Paar) zapazio "Ceo ivot je kao niz prepreka, samnom kao glavnom preprekom."Prepreke su ono to vidimo kada odvratimo pogled od cilja.Tako paljivo osmatramo, gledamo i vidimo. Usredsredimo se. Uglavi drimo vredan cilj. Istraivaki centar Kseroksa u Palo Altu,uglavnom zasluan za viziju na osnovu koje su stvoreni modernilini raunari godinama je koristio slogan "Najbolji nain daKAKO POVEATI MOC PRINCIPA 221predvidite budunost je daje izumete." Duhovna realnost, vizija,dolazi na prvo mesto i odreuje fiziku realnost.Za ta ste spremni da umrete?Od davnina ljudi su bili spremni da daju svoje ivote za svojuviziju. Dok se' vatra palila za lomau na kojoj je devetnaesto-godinja francuska seljanka Jovanka Orleanka trebalo da budespaljena iva, data joj je mogunost da se oslobodi ukoliko porekneono u staje verovala. U prii o njenoj hrabrosti u komadu Jovankaod Lorena (Joan of Loraine) Maksvel Anderson (Maxwerll Ander-son) opisuje kako je izabrala vatru a ne slobodu ovim recima: "Sadaznam. Svaki ovek daje svoj ivot za ono u ta veruje. Svaka enadaje svoj ivot za ono u ta veruje. Ponekad ljudi veruju u netomalo ili nita, no bez obzira oni se odriu svog ivota zbog toga.Jedan ivot je sve to imamo i mi ga ivimo onako kako verujemou ivot i onda je sve gotovo. Ali da odustanete od toga ta ste, daivite bez uverenja - to je mnogo strasnije od smrti - mnogostrasnije nego da umrete mladi." 'Za ta ste spremni da ivite?Pre nekoliko godina bio sam pozvan na skup profesionalnihgovornika gde je Art Linkleter (Art Linkletter), autor, privrednik,i legendarni domain i pionir televizijskih emisija koje se emitujuuivo poastvovan za ivotno delo. Kako sam sedeo preko putanjega za vreme veere, impresionirala me je njegova pria o erkikoja je umrla zbog droga i njegovog linog angaovanja nakon

toga u kampanji protiv droga kasnih ezdesetih. Mada je bioubedljiv kao govornik, i brzo postao deo malog kruga najboljihgovornika koje su svi traili na televiziji, oseao je da mu seenergija brzo gubi. Njegov entuzijazam je nestajao. Imao jeproblema sa spavanjem. Oseao se oajno. Izgubio je svu energiju.ta je bilo pogreno, pitao se, nakon to je na lekarskom pregleduUtvreno daje medicinski zdrav?222 MOC PRINCIPAOnda jednog dana, dok je preao preko bine da pozdravi skupod hiljadu roditelja koji gaje nadu i nervoznih tinejdera, da ispriapo ko zna koji put srceparajuu priu o svojoj erki, postalo mu jejasno. Njegov ivot je izgubio snagu jer su svi njegovi naporiusmereni protiv ega je bio. Bila je to negativna energija. To jepostalo razorno i u njegovom sopstvenom ivotu. I najvee pitanje,u njegovoj dusi, je postalo: znam protiv ega sam - ali za ta sam?U tom blistavom sukobljavanju, njegova sopstvena dua je vapilaza ivotom, za ivljenjem. Izmenio je govor te veeri i nikad gavie nije odrao. Odluio je da bude za neto. Za dobrotu, zaporodice, za poverenje i saradnju i razumevanje i slubu isaoseanje i, da, za zdravo ivljenje.Sa kojim uverenjima vi ivite? Za koju viziju vi ivite? Kojije razlog ili svrha ili cilj vredan za vas. U krajnjem, dajemo ivotza neto, ulaemo ili troimo svoje sate i dane za neto. Staje to?Vaa mo sa drugima poveae se ako se povea vae posveenjeneemu stoje van vas, ako postane jasnije i ako se pojaa.Bio sam impresioniran misijom Fondacije ie svetlosti(Points of Light Foundation), nestranakom, bezprofitnom or-ganizacijom koja je osnovana 1990. Formirana kao rezultat inspi-racije i izazova tadanjeg predsednika Dora Bua, fondacija jeinspirisala, informisala i pouila stotine drugih organizacija, dapovezu svoje napore da "povezu Ameriku", da sakupe ljude, daohrabre i podre dobrovoljce na lokalnom nivou u reavanjuozbiljnih drutvenih problema naih dana. Kako je rastao brojdobrovoljaca u stotinama gradova, tako je rasla i vizija ove organi-zacije, od priznanja za vredne usluge na osnovnom nivou, doizgradnje meuzavisnih puteva za osposobljavanje sve vie ljudida ine vie dobra.Dobri ljudi se privuku na dobre ideje, bez obzira da li potiuod fondacije ili pojedinca. Rezultat? U Los Anelesu, Dan dijalogaje okupio stotine da razgovaraju o odnosima rasa. U Miigenu,kola i kompanija su pomogli mladima da pronau nain da ue irade. U Vasingtonu, oporavljeni provalnik se vratio u kolu i dobioposao posredstvom organizacije koja povezuje predgraa sa uimcentrom. U Nju Dersiju, jedna kompanija je pokrenula programza dobrovoljce medu zaposlenima da pomognu kolegama da itajuKAKO POVEATI MOC PRINCIPA 223i piu. U Mejnu, lokalna zajednica je izgradila kuu za porodicukoja je ostala bez pokretne kue. Spisak svakodnevno raste. Ovose dogaa jer je neko posveen neemu, video daje to mogue, isnagom svoje vizije obezbedio podrku drugih koji su izabrali daga slede jer to to su videli bilo je vredno napora.

ta vidite kad otvorite oi?U Jakobu pekaru, Rabbi Noah ben Shea ukazuje na podesnoporedenje: ,' v ' :- '-'-s

Hodam drugom ulicom.U kom poglavlju ste vi sada? Da li se uputate u mnogesituacije sa oekivanjem da ete pasti, nepripremljeni sa onim saim se moete suoiti, ili pak svesno odluujete da uspete? Trebada zapamtimo da ak iako neoekivano zavrimo u ulici koja imarupu na ploniku, moemo izabrati da li emo obii rupu ili emosebi prokriti nov put. Moda emo sledei put biti u stanju dakrenemo drugom ulicom, izbegavajui itav problem, ili emoskupiti prijatelje, vratiti se u onu ulicu i zatrpati rupu!NAUITE DA SE OSLOBODITEStaje sve potrebno da se prede od I. poglavlja do poglavljaIII ili IV ili V? Volim da ispriam priu o majmunima kojailustruje prvi korak. Na ostrvu u Junom Pacifiku, domoroci imajuneobian metod za hvatanje majmuna. Potencijalni hvata bi uzeokokosov orah, odsekao jedan kraj, stavio unutra nekoliko oraha iprivrstio za puzavicu. Ostavio bi kokosov orah na vidljivommestu i onda ekao. Odmah potom, doao bi majmun, i poto jepo prirodi znatieljan, poeo bi da ispituje kokosov orah. U svakomsluaju majmun bi naao orahe i posegao bi da ih uzme. Problembi nastao kada bi majmun pokuao da izvue svoju ruku iz kok-osovog oraha. Drao bi se i vikao, lupao kokosovim orahom, pozemlji ili o drvo dok je njegova aka i dalje bila unutra. Sve biuinio ali ne bi otvorio aku i pustio orahe. Zaglibio bi se.Docnije u toku dana, lovci bi se pokrenuli i povukli puzavicu

koja je bila vezana za kokosov orah. Majmun, iscrpljen borbom sakokosovim orahom, skupio bi jo ono malo energije da se bori, alibi retko pustio orahe. Izgubio bi bar slobodu a nekad i ivot. Zbogega? Pregrt oraha.362 MOC PRINCIPARazume se da mi nikada ne bismo uradili neto tako smeno.Ili moda bi? Ponekad se mi "zakaimo", odbijajui da seotarasimo iskustva, oseanja, gunanja ili zlovolje. Kada ih sevrsto drimo gubimo svoju sposobnost da se pokrenemo, dapronaemo mo u sadanjosti i umesto toga smo zaglibljeni ubespomonosti iz prolosti. Koji emocionalni teret vi nosite kojivas spreava da budete sreni? Koja negativna, obeshrabrujuaoseanja dozvoljavate da dominiraju vaim mislima i umeaju seu vau slobodu?Majki Meklin (Michael McLean), profesionalni muziar kojije prisustvovao jednom od naih seminara, izloio nam je divnupesmu koju su on i Don Batdorf (John Batdorf) napisali prenekoliko godina, a koja je izrazila duh i mo oslobaanja. Evo recite dirljive, inspirativne pesme.Oslobodi seJo se seam asa kada mi je otacrekao da je vremeDa ju oslobodim.Mada je njeno oporavljeno krilo uinilo da pevaRekao je da ptica o kojoj sam brinuoi; u stvari nije moja. '

"Oslobodi je...""Osloboditi", rekao je, "izgleda da e;, da:ti slomi je srce. Mada e izleenje izgleda da lagano zapone".Mada je bol u meni goreovrsto me je drao, pa sam je oslobodio.Godine su od onda prole a i njeganema, ali jo uvek ujem njegove reci,"Oslobodi je..."Toliko toga ima u ivotu a ne moe se iivetiKada se drite mrnje i ljutnje duboko u sebi -Oslobodite se.KAKO SE MENJAM? 363-;,: Oslobaanje otvara srce.Tu je novi dati spreman da zapone.Ne moete da promenite ono to .'vas je toliko povredilo,Ali ete se izleiti ako ga se oslobodite. . jSve to je pogreno u vaem ivotu... .;Oslobodite se. ;Sve to je vredno sauvati ')Je ljubav... ,,:'.-. Ljubav e vas vrsto drati. ,j./ Ljubav uklanja tekoe i ljubav sjaji. ]'" Jedino nas ljubav tako bodri;Ako to nije ljubav, onda se prostoOslobodi .-'!MekLinovo objanjenje kako je pesma napisana je inspira-tivno, jer je on proiveo to to je napisao. Evo njegovog iskustva

onako kako mi je ispriao: ;Pre nekoliko godina, izvanredni muziar po imenu DonBatford poslao mi je melodiju i pitao da li bih mogao da napiemstihove. Mada sam pisao pesme preko dvadeset godina nisam biosiguran da bih mogao da napiem stihove za melodiju koja nijemoja sopstvena. Stavio sam Donovu traku i sasluao. Bila je toposebna melodija za koju sam se odmah vezao na nain koji nisada ne mogu u potpunosti da objasnim. U jedanaest uvee teveeri kada sam dobio traku poeo sam da radim na stihovima isledee to znam je da je u est sati narednog jutra pesma bilazavrena.Postao sam emotivan dok sam pregledao ovo novoostvarenje. Izgleda daje pesma leila neka mesta u meni za kojanisam ni znao da su ranjiva. Mada u to vreme nisam shvatao,pisanje pesme me je pripremilo za dramatinu promenu u svomivotu. Nekoliko meseci docnije pozdravio sam se sa svojimposlodavcem kod koga sam radio petnaest godina i zapoeo avan-turu koja bi bila potpuno jadna ili ak i nemogua da nisam nauioda se OSLOBODIM.7)364 MO PRINCIPA ""Osloboditi se" od onda je imalo poseban znaaj za mene doksam predavao. U naim radionicama za rukovodioce, obinoprovedemo bar jedno popodne na istom vazduhu, u planini,reavajui simulirane probleme rukovoenja i uei kako dapo veemo snagu rukovoenja i vodstva. Na poetku rada u ra-dionici za rukovoenje pozivam uesnike da "uzmu neto" uplanini, sliku, prut, ljunak, suvi list, ili mentalnu predstavu kojae kao podsetnik da vee njihova oseanja, misli i uenje togpopodneva u planini. Ponekad im pustim MekLinovu pesmu "Os-lobodi se" i pozovem ih i da "neto ostave" u planini - modanaviku koja im vie nije korisna, stari sistem verovanja koji suprerasli, ili zavist ili loe miljenje koje gaje prema nekome to ihnervira. Veina uesnika bi na kraju dana lagano etala dubokorazmiljajui, ega bi mogla da se oslobodi, i to ostavi u planini.Govoreno mi je mesecima i godinama kasnije da je jedna odnajznaajnijih aktivnosti ele sedmice bila lina svest i pomo kojusu dobili da bi mogli da prikupe hrabrost da se oslobode neegato ih je spreavalo da se pokrenu u svom ivotu.Kada se oslobodimo starih stvari, stvaramo prostor za nove.Oslobaanjem od zavisnosti i straha, stvaramo prostor za spontanost,nadu i radost. Krajem nedelje, tri ili etiri rukovodilaca u grupi bi meposefilo informiui me da razmatraju bitne promene u svojim pos-lovima. Neki bi ak naputali svoje poslove kao odziv na poveanusvest da nain na koji obavljaju svoje poslove nije u skladu savrednostima koje potuju. Oslobaanjem od neega u ivotu to nedaje rezultate, izabrali su put moi; izabrali su da ive promiljenonakon moda ele karijere bespomonosti; odluili su da se oslobodei pokrenu, ka mogunostima i neostvarenom potencijalu.Jedan od tih rukovodilaca, Majk, postajao je sve utljiviji iutljiviji kako je sedmica odmicala. Izgledao je dobro, ali je biovan grupe. U etvrtak ujutru Majk je rekao, "Mislim da svimadugujem objanjenje. Povukao sam se od svih u ponedeljak uveekada ste od nas traili da odemo i sednemo na stene i razmislimoo svojim ivotima i ponemo da piemo linu izjavu o misiji.Potpuno sam, postao sam bolno svestan da nisam srean...i danisam bio srean ve petnaest godina".

Evo prie koja se ula. Bio je na visokom rukovodeempoloaju u meunarodnoj kompaniji za elektronske ureaje. Mis-KAKO SE MENJAM? 365lio je da je uspean - prihodi su mu bili izraeni iznosom od estcifara, imao je tri kue, sve za provod i zabavu stoje hteo - ali nijebio srean. "Bio sam srean pre petnaest godina ali to nisamshvatao. Mislim da sam otupeo i stalno zauzet poslom dozvoliosebi da se udaljim od onoga to je bilo vano. Pre toga bio samnastavnik muzike u gimnaziji. Bilo je divno".Bili smo zgranuti. Nastavnik muzike? Najizazovniji posaokoji bi mogao da zamislim je da predajete muziku u gimnaziji.Zamislite trideset ili etrdeset deaka u dvorani koji gude i duvajuu svoje iznajmljene instmmente, od kojih je samo mali broj dobronatimovan. Mada volim muziku, mislim da bi to bio frustrirajui,iritirajui posao bez zahvalnosti."Znam ta mislite", nastavio je. "Ja sam bio najbolje to sedeavalo u toj koli i u tom gradu. Radili smo zajedno. Jedne godinesmo ak ili u Pasadenu, Kalifornija, na Paradu rua. Poznavaosam sve deake i njihove porodice; oni su znali mene i ja samostvario promene. Teko sam zaraivao, pa sam promenio posao.Preao sam na elektroniku i zavrio sam u menadmentu gde sami danas. Na kraju sam proao tuan i bolan razvod..."Njegov glas je utihnuo. Glasno sam se pitao ta namerava dauradi."Ne znam ta u sledee da uradim - ali ne mogu da se vratimtamo gde sam bio u ponedeljak ujutru".Majk je bio drugaija osoba nego to je bio samo nekolikodana ranije. Sledeeg dana seminar je zavren, i Majk, zajedno saostalim uesnicima je krenuo kui.Preostali deo prie? Nekoliko meseci docnije bio sam uDalasu, Teksas, drei javni seminar za nekoliko stotina ljudi. Napauzi mije priao nepoznat ovek smeei se i rekao, "Poznajemoistu osobu... seate se Majka koji je bio na seminaru u Sandencupre par meseci? Radio sam za njega. Vratio se sa vaeg seminarai bio je sav uzbuen - znate ve kakvi su ljudi. Bili smo sigurni dae to polako da iezne za par dana, ali nije. Bio je drugaiji. Bioje mnogo direktniji, odreeniji, vie posveen. Traio je drugiposao u kompaniji ali rukovodstvo nije htelo da se ita promeni,pa je dao otkaz! Bilo je potrebno mnogo hrabrosti, mnogo366 MOC PRINCIPAodlunosti, i rekao mi je daje morao da vie puta razmatra svojuodluku. Imao je podrku i razumevanje od svojih prijatelja koji suga najbolje poznavali. Shvatio je daje dobrovoljni uenik ane rtvau ivotu i da ima sposobnosti da iskoristi tu priliku, da izabere kakoe preostali deo ivota da izgleda."Napustio je kompaniju i preselio se u drugu dravu". Pitaosam, pola u ali, da li moda negde vodi orkestar. "Ne - ali ponovose oenio i promenio je ivot. Radi u drugoj oblasti i veoma, veomaje srean".Uz Majkovu dozvolu, izlagao sam njegovo iskustvo mnogimakoji su bili na raskrsnici, uhvaeni u zamku otplata za kuu ili

oekivanja drugih ljudi ili svojih sopstvenih sumnji. Ako smo u stanjuda se oslobodimo stvari koje nas dre prikovanim, koje nas inebespomonim, moemo da otvorimo vrata buduoj moi, uspehu isrei. Ako imamo hrabrosti da promenimo ugao gledanja - da na novnain gledamo stvari - moemo da ustanovimo da moemo da imamovie zakonite moi nego to smo ikada sanjali da je mogue, moikoja se javlja kada ivimo hrabar, astan ivot.Razmotrite staje potrebno da se oslobodite.TA JO NOSITE SA SOBOM?Uenje da se oslobodite podsea me na staru istonjakupriu o dva monaha koji su se zakleli na siromatvo i neenjenje aputovali su pomaui i sluei druge. Najednom putovanju, stiglisu do reke nabujale od olujnih kia prethodne noi. Na obali rekebila je predivna ena, lepo obuena, ali zbunjena jer je voda odnelamost. E sad, ovi monasi su se zakleli da ne gledaju ene, ne mislena ene, niti da dodirnu ili razgovaraju sa enom. Ali jedan monahse odvojio od druga, otiao do ene, i bez reci je uzeo u naruje.Poneo ju je u uzburkanu vodu koja je bila do struka i izneo na druguobalu. Poto ju je spustio, duboko se poklonio i otiao u stranu dasaeka svog druga. Drugi monah se razbesneo. Njihove zakletvesu bile oskrnavljene pred oima seljana koji su sve to gledali! Kakoje njegov drug mogao da se tako olako odnosi prema njihovimzakletvama! On ne samo daje mislio o eni ve ju je i dodirnuo.KAKO SE MENJAM? 367Monah je bio ljut. Krupnim koracima se probijao kroz reku a zatimje nastavio svoje putovanje par metara ispred svog druga. Daljeputovanje tog dana proveli su u utanju. Uvee su se zaustavili ipodelili skroman obrok. Povukli su se na poinak. Ali prvi monahvie nije mogao da se uzdri. Konano se okrenuo i ljutito gurnuosvog druga."Kako si to mogao da uini danas na reci? Tako sam sepostideo. Ponizio si i osramotio na red"."O emu govori?""Zna ti - ona ena to sije nosio u naruju danas. Prekriosi nae zakletve!"Drugi monah je rekao: "O da... ena. Moda i jesam. Ali dalije ti jo nosi? Ja sam je spustio na drugu obalu reke".Ponekad nepotrebno nosimo emocionalni teret koji nasspreava da se dalje kreemo. Poznajem enu koja je bila udata zanaopakog mua godinama. Njihov brak se okonao, ali njenapreokupiranost bivim muem - njegovim slabostima i njegovimispadima - je ostala. Ona je izgradila svoj emocionalni ivot okoovog oveka i do dananjeg dana je sputana njegovim problemima,stalno ponavljajui stare prie iako je brak okonan. On je zapoeonovi ivot. Ponovo se oenio i ivi u susednom gradu. Njegov noviivot samo doliva ulje na vatru ove ene. Veinu vremena provodiu prii o njemu, alei se na njega, pokuavajui da ustanovi ta ikome radi i zatim priajui o tome bilo kome ko bi je sluao,zavidei na kolima koje vozi i na kui u kojoj ivi. Odbijala je daga se oslobodi i kao rezultat toga nije mogla da nastavi svoj ivot.Moda ima stvari kojih se treba osloboditi. Moete li da to

uinite? Da.I VI MOETE DA SE PROMENITEModa je odgovarajua mera uspeha ne da li imate teakproblem koji treba da resite, ve da li je to isti problem koji steimali pre godinu dana. Na emu sada radite? Da li ste na drugommestu sa istim problemima ili u istom mestu, ali sa novimproblemima? Znam da se moete promeniti.

r368 MOC PRINCIPAad se borio ali je bio odluan da resi veliki problem, problemsa kojim se borio godinama. Evo ta je on doiveo. Prilikompregleda obrazaca za prijem za novu grupu uesnika za obuku urukovoenju bio sam iznenaen jednim stavom. Nakon navoenjasvoje snage i oekivanja, ad je naveo sledee: "Gajim malosamopotovanja..." Pokuao sam da naem tog rukovodioca, pi-tajui se kako izgleda, kako se odnosi prema drugima, ponaa itako dalje. Daleko sam bio od pomisli da e ovaj usamljeni ovek,koji je sebe predstavljao kao nekoga ko ne misli dobro o sebi,postati te nedelje uzor hrabrosti i line transformacije za etrdesetdrugih rukovodilaca.Sve je poelo ujutru drugog dana. Pregledajui njegovepisane komentare prethodnog dana, zapazio sam interesantankomentar: "prvi put posle dueg vremena, uinio sam neto sinoosim to sam gledao TV". Osetio sam daje uinio kritini madajednostavan korak, oznaivi neku vrstu linog raskida.U utorak smo proveli jutro razgovarajui o mnogimrazliitim vrstama moi i postavljali pitanja zato bi neko hteo nasda sledi. Izgledalo je da duboko razmilja. Popodne smo krenuli uplanine u dubok sneg da uimo neke lekcije iz rukovoenja. Biloje divno popodne, najbolje to sam se nadao za uspostavljanje veza,razvoj svesti, u atmosferi zabave, uenja i meusobnoguvaavanja. Kada smo zavrili sesiju i poslali sve sa planine naveeru, zapazio sam da se polako sam vue, uz sve slabije zrakesunca na zalasku koji su iarali planinu Timpanogos iza njega.Sledeeg jutra njegov obrazac za komentare prikazao je liniuvid koji je iskusio na planini. Posmatrajui sa jedne strane jednugrupu kako veba, zapazio je da odreen pokuaj nee dati rezul-tate. Poeleo je da se umea, ali za trenutak je zastao, plaei se dae ga grupa odbiti ako ga vide kao autsajdera, koji ne uestvujeve stoji u zaklonu traei greke i alei se. Trenutak za interven-ciju je proao, i pokuaj je propao, kao to je i pretpostavio.Nagrdio se zbog toga to je izabrao laki, tihi put, i odluio se dabolje postupi ako mu se ukae prilika.Docnije mi je ad rekao da je prethodne veeri poeo da

osea lini gubitak, i elju da bude sa svojom enom. Bili su ubraku etvrt stolea i nije to bio "lo" brak, ve prilino neodreen.KAKO SE MENJAM? 369

VNjihovo dvoje dece, jedno na studijama a drugo na maturi, pro-vodili su vreme zauzeti svojim interesovanjima, bili su jedino tosu jo zajedno delili. Ali na planini, u monoj tiini snega i neba,eznuo je za neim to je davno imao. urei sa planine, ustraoje u svoju sobu i pozvao kuu. Njegova ena je odgovorila."Hoe da doem u Jutu? Ovog vikenda? Zato? Ne mogu -treba da idem u San Francisko, naa kerka ima predstavu u koli.To ne dolazi u obzir"."eleo bih da doe ovamo..."1;!

"Zato?""Moda bismo mogli da se proetamo kroz umu ili slino...".",., "Zato?""eleo bih da ti...""Zato?""Prosto bih hteo da budem sa tobom..." Nastala je dugapauza... venost... i onda,"Dobro. Doi u."Naredna duga pauza... nervozni smeh... a onda... "Oh. Neznam da li mogu da obezbede smetaj. Odmah se javljam". Pozvaoje recepciju i avionsku kompaniju i pozvao ponovo enu. "Sve jesreeno. Onda dolazi? Odlino... to je odlino. Videemo se upetak popodne na aerodromu.".Kakva je to pobeda? Viao sam pobedu kada su tekoe bileogromne. Viao sam da ljudi izaberu plemenit put kada je bilolake pobei ili se sakriti ili na drugog svaliti krivicu. Ali mislimda nisam video, vei, hrabriji ili istinitiji izbor od ove odlunostida se posegne za ljubavlju koja je bila izgubljena zbog zanemari-vanja i neosetljivosti. Njegova jednostavna hrabrost poboljala jenae nade i ohrabrila mnoge od nas koji su iskazali uzviene javnevizije da pogledamo blie svom domu i da preuzmemo noveobaveze.Sledeeg dana ad je bio nestrpljiv da izrazi razvoj svojeporodine drame.Ponovo je zvao kuu prethodno vee samo da bi razgovaraosa enom. Bio je jako razoaran kad je ustanovio daje izala. Hteo24 iVlo principa370 MOC PRINCIPAje da razgovara, pa kada se njegova petnaestogodinja kerkajavila, pomislio je, dobro, ja sam hteo da razgovaram, zato da ne...Pokuao je da iskoristi neka nova umea koja je nauio o sluanjui da to primeni u razgovoru sa kerkom, pokuavajui daje shvatia da ne prosuuje. "Znate ta?" rekao mije. "Teko je biti snaansa petnaestogodinjom devojicomj"

Sledeeg dana na asu sam pitao ada u kojoj je fazi, i da lije "zavrio". Rekao je, "Moj sin na studijama je sledei - on jenajvri, i veeras razgovaram sa njim. Skoro je bio bez daha dokje opisivao ta e da uradi - njegova oekivanja su bila vea odstraha.Jo nisam uo sledeu epizodu. Ali oseam da to nee bitivrhunac koliko poetak. Staje sa njegovim malim samopotovan-jem? Nisam siguran, ali sam osetio da novi oseaj samocenjenjamoe da bude visok i uzdignut kao planine koje se uzdiu iznadnae uionice u Sandancu.GDE DA KRENEM ODAVDEMalo injenja odagna mnogo sumnji. Ponite tu gde ste, iuinite neto sada. Neto malo uinjeno moe da vas dovedeemocionalno i psiholoki do novih i razliitih mesta. Nauio sampre mnogo godina dok sam planinario sa skautima da esto trebada promeni poloaj pre nego to moe da bude u stanju dadrugaije gleda. Neke stvari se ne mogu videti sa mesta gde sadastojite. Da bi se pokrenuli sa mesta na kome smo zahteva suprot-nost sumnji - zahteva veru. Ako ete da sakupite hrabrost dapsiholoki stignete na druga mesta moete razliito da vidite nekevane stvari.Pria koju sam prvo uo kao dete govorila je o ocu i sinu kojisu posetili inenjera na eleznici dok su putovali prvi put noueleznicom. Inenjer je pozvao deaka da mu sedne u krilo i daposmatra prednje prozore dok je jaka svetlost etala napred nazaddu tranica u obliku osmice, napred nazad, napred nazad. Zapazioje da deak drhti. "Da li ti je hladno?" pitao je. "Ne, preplaen sam.Sta ako je neto tamo i mi se sudarimo. Ne moe daleko da se vidi."KAKO SE MENJAM? 371Inenjer je mirno odgovorio, "U pravu si. Tako se ja kreem dokraja svetla. A kada stignem tamo, mogu da vidim dalje. Nemapotrebe da vidim dalje dok tamo ne stignem". To je stvarnoizuzetna izjava o veri. Moete da vidite samo do odreene daljine;ali ste spremni da idete dok god vidite u uverenju da ete kada tamostignete, imati svetlost za dalji put.Da se sve to povee zahteva samoispitivanje, svest, hrabrost,priliku, mudrost i istrajnost. Morate stalno da budete otvoreni zanove podatke, nova gledanja, i mogunost da nain na koji to raditeili nain na koji gledate nije potpun. Proces promene nema kraja.Moda nikada ne "stiemo". Uvek emo da uimo, menjamo,rastemo, preoblikujemo, modifikujemo, razvijamo i postajemo.Radost ivljenja je vie u predvianju neega to nas oekuje negou dananjici.Razmotrite sledea pitanja pre nego to proitate poslednjepoglavlje ove knjige. Razmislite o posebnim odnosima u koje vrediulagati, gde e dobit da bude da postajemo efektivniji i u drugimodnosima.PROCENA VAE SPREMNOSTI ZA PROMENU:; 1. Gde ste sada? Da li ste imali poziv za buenje? Da lije boldovoljno veliki ili elja dovoljno velika da biste preduzeli akciju?2. Na ta se sada oslanjate? ta vas odrava tu gde ste?

3. Gde hoete da budete? Kako bi pobeda izgledala za vas iza ljude na koje elite da utiete?4. Zato hoete da se promenite? Koji je va temeljni motiv?5. Moete li da zamislite sebe kako plaate cenu? Moete lida se zamislite kako inite sve to je neophodno da se pokrenete,da izdrite, da budete vrsti u tekim vremenima? Koje predstavee potvrditi vae napore?6. Da li e to biti vredno truda? Ako se osvrnete nakonnekoliko meseci ili godina, sa ime biste bili zadovoljni?24* .

15. GLAVAASTAN IVOT -DOIVOTNO TRAGANJEUspeh lezi u izvrenju ne onoga todrugi smatraju daje veliko, ve ta vismatrate da je pravo.Don Grej (John Gray)GDE SMO POELIOva knjiga je poela sa sledeim pozitivnim premisama:1. V i ve razumete mnogo o moi jer ste iskusili mnoge njenevidove kada su drugi uticali na vas.2. Mo i uticaj mogu se pribaviti i razviti.3. Svakog dana odluujete da budete bespomoni ili moni.4. Bespomonost i svaki od tri puta ka moi imaju razliitetemelje.ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE 3735. U zavisnosti od situacije, moete pokuati da asno utietena druge, potenjem, ili zastraivanjem, ili moete ponekadsumnjati u vau sposobnost da uopte utiete.6. Rezultati koje dobijate svakim pristupom su potpunopredvidivi.7. Bez obzira na zvaninu titulu ili poloaj, vaa sposobnostda utiete na druge je u krajnjem rezultatu onoga to ste, kao ionoga ta inite.8. Moete da se promenite.9. Moete da promenite stvari nabolje i svetu je potrebno toto radite.Svrha ovog poglavlja jeste da sve ove ideje povee, da dausmerenje i ohrabrenje i nadu da biste mogli sa drugima daprimenjujete Mo principa.LJUDI SU BITNINaa najvea tugovanja i nae najvee radosti deavaju se uodnosima sa drugim ljudima. Ako je potreban ceo ivotni vek dabi se usreio neiji ivot, koliko radosti to moe da donese. I ako,usput, mi usreujemo i usreeni smo zauzvrat od mnogih drugih,kako bogat bi takav ivot bio.Moemo se meusobno ohrabrivati u naoj tenji, bez obzirakoliko ivot moe da bude teak. Niko nema stvarno nijedanodgovor za bilo koga drugog. Moda najbolje to moemo da

uradimo je da s vremena na vreme zastanemo pored puta, povijemojedni drugima rane, predloimo par ideja i damo ohrabrenje, a ondase bacimo ponovo na put. Martin Luter je zapazio daje ivot "kaoopsednut grad okruen sa svih strana... Svako od nas ima mesto nazidu za odbranu i niko ne moe da stane na mesto na kome drugistoji, ali nas nita ne spreava da se meusobno ohrabrujemo." 'Na slian nain, Dord Eliot je pitao: "Zato ivimo ako neuinimo ivot manje tekim jedni drugima?"374 MOC PRINCIPAKAKO ETE PROVESTI PREOSTALI DEO IVOTA?Na kraju vaeg ivota, kada razmislite, da li ste iveli na nainkoji je vredan najboljeg u vama? Ili da li ete provesti svoj ivotuei i pripremajui se da pevate, a da nikad ne zapevate? Inspiri-san sam ljudima koje sam poznavao u svom radu koji "pevaju".Uzmite malog deaka, koji pilji u zvezde i pita se da li eovek ikada tamo da ode. Dajte mu izazovni ivot, inenjerskudiplomu, proputenu priliku za promociju u avionskoj industriji, azatim priznanje od Kongresa i imate Dan Goldina, direktoraNASA-e. Organizujui savez sa Rusijom, Italijom, Japanom iNemakom, preuzeo je odgovornost za istraivanje svemira u imeele ljudske rase.Uzmite devojicu, obmanutu i povuenu. Dajte joj san da ejednog dana njen ivot da bude neto vredno. Pustite je da raste uugnjetavanju kakav je ivot za mnoge manjine. I imate Opru Vinfri(Oprah Winfrey), autora, glumicu, filantropa i vodu pokreta zarevitalizaciju i obnovu dostojanstva na TV emisijama. Ona in-spirie dvadeset miliona ljudi svakog dana.Uzmite pretekog, nespretnog, dugakog deaka. Neka iviu siromatvu, uz obeshrabrenje i razoaranje kao cimer. Dajte mufinansijski uspeh u dvadesetim, onda finansijsku propast i izdajuod prijatelja kojima je verovao, i imate Toni Robinsa (TonyRobbins), autora, nastavnika i mentora milionima koji ga smatrajusvojim voom dok rade da probude diva u sebi. Pored predavanjai pisanja, Toni je sponzorisao brojne nacionalne projekte da po-mogne deci i odraslima irom nacije da ovladaju vetinama i naueda veruju u sebe.Moje istraivanje heroja nauilo me je da je tipian herojnormalna osoba koji sebi postavlja posebne zadatke, a onda se iskae.Oni urade ono to treba da se uradi. Ono to radimo odreuje tapostajemo. Istraivai objavljuju; nastavnici predaju; ikao to DozefKerripbel (Joseph Campbell) ukazuje, "Slavna linost slui sebi; aliheroj se angauje da popravi drutvo." Moda ste uoili da mnogiljudi o kojima se govori u ovoj knjizi nisu tipini "moni ljudi". aki Majka Tereza, koja je provela svoj ivot meu siromanima, sebesmatra samo "olovkom u Bojoj ruci. On me nije pozvao da budemuspena; ve da budem pravoverna.ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE 375To to izaberemo da uradimo nije ni priblino toliko vanokoliko ta postajemo na osnovu svojih odluka.Kada sam naputao fakultet savetovano mi je da "pre-meravam velika polja ali da obraujem mala". Kao velikemeunarodne kompanije, treba da razmiljamo globalno (spasimoplanetu - to je na dom) ali da delamo lokalno (mogu li da uparimarape, izaem na kraj sa susedovim psom koji laje, obezbedim da

se rupe na kolovozu zakrpe, odnesem topli obrok udovici u sused-stvo?). Da li je potreban roditelj ili selo da bi se podiglo dete?Potrebni su oboje!Kao stoje Volter Anderson (Walter Anderson) pisao, "Kada seposvetimo visokim idealima, uspemo pre nego stoje rezultat poznat."Dok napredujete, ponite sa malim. Obavite posao pri ruci.Gete je rekao, "Kada bi svako samo oistio ispred svojih vrata, ceosvet bi bio ist".PONOVLJEN PROCES MOCIPoveavate svoju mo principa kada prestanete da pokuavatedaje steknete, i posvetite se svom ivotu, radei na sebi, u smemostii marljivo. U osnovi, treba da donesete odluke o sredstvima iciljevima. Pristup moi koji odaberete, ispoljen alatima koje koristite,odredie vrstu ciljeva koje ete moi da ostvarite. S druge strane, akoste sigurni u rezultate u ponaanju koje hoete kod drugih, i kvalitetodnosa, onda se relativno direktno odreuje sa koje osnove moi trebada delujete. Ako teite moi naela, mo kao fokus, paradoksalno je,ispada iz formule. to se manje koncentnsete daje imate, i vie raditeda budete vredni toga, vie poveavate svoju sposobnost da utietena ljude do kojih vam je najvie stalo.Razmotrimo proces moi jo jednom. Ispitajte vezu izmeuizbora koje inite i rezultata koje dobijate.ALATI MOCI I NAMENESledei grafikoni jasno pokazuju da postoji direktna vezaizmeu naih alata i naih svrha, naih pristupa i naih rezultata.376 MOC PRINCIPAOvde sam sumirao dijagnostiku alatku koja moe da vam po-mogne da odluite gde ste i ta hoete. Odluite ta hoete dapostignete i ja u vam rei kako da to postignete. S druge strane,odredite koje alate koristite i ja u vam tano predvideti rezultatkoji ete moi da ostvarite.Alati/PristupSvrhe/Mogui rezultatiSta radite...ta dobijate- ekate- ne osvrete se- kasnite- ne preduzimate akcije- oajavate- zanemarujete- postajete apatinineizvesnostASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE 377Ako hoete pristajanje, mogu da vam garantujem kako daostvarite pristajanje - naterajte nekog, i ako je pretnja dovoljnogruba, nateraete ih da pristanu. Zaplaite ih, pretite im, proverava-jte ih i dobiete pristanak koji traite. Ima li problema? Naravno.Da li treba da nastavite da proirujete posledice i/ili pretnju da bidobili isti nivo pristajanja? Obino. Da li drugi onda uoptavajupolazei od kazne a dolazei do onoga ko kanjava? Skoro uvek.

To je deo cene kontrole.

yAlati/PristupSvrhe/Mogui rezultatiSta radite...Sta dobijate- zlostavljate- kontroliete- manipuliete- zaplaujete .,- primoravate- pretite pristanak- teroriete- terate ..- koristite taktike zastraivanja- pri tiskate - optereujete krivicomAko, meutim, hoete sporazum, pre nego pristanak, trebada preduzmete razliit pristup. Treba da pregovarate sa ljudima.Moda treba da se cenkate. Moda treba da traite kompromis. Aliako ste spremni da izdrite dijalog tipa davanja i uzimanja, obinomoete navesti ljude da se sloe.378 MOC PRINCIPAAlati/PristupSvrhe/Mogui rezultatiSt a radite...ta dobijatesaglasnost- pregovarate- cenkate se- razmenjujete milo za drago- trampite- dogovarate- trgujete- zasipate- dokazujete- razmenjujete- pogaate se- ugovarate : -uredujete '-"--'A- pravite dogovore- rasporeujeteAli ako stvarno hoete njihovo duboko obavezivanje, akohoete da oni izaberu ono to je najbolje za veinu, u veinisluajeva, bez obzira da li ste tamo, da li se okolnosti menjaju, ondaje klju u Principu moi. Morate da ohrabrite njihovo obavezi-vanje. Morate da ih pozovete da uestvuju. Morate da ih pitate dase ukljue. Morate ubedivati, sluati, bezuslovno ih prihvatiti, teiti

da ivite sa integritetom, obezbediti im uslove da rizikuju, bitiljubazan i konzistentan, i izraavati estoku ljubav. Ako stespremni da platite tu cenu, mogue su znaajne stvari.ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE 379Alati/PristupSvrhe/Mogui rezultatita radite...ta dobij atenajee ispravan ishod i najboljeza veinu- ubedujete- strpljivi ste- ljubazni- spremni da uite- prihvatate- paljivi ste- stiete znanje- sistematski obuavate- dosledni ste- ivite sa integritetomAko prisiljavate ljude, njihov izbor e se zasnivati na onometo se nadaju da e da izbegnu; ako pregovarate sa ljudima, njihovizbor je zasnovan na onome to hoe da dobiju od vas; akoprimenjujete Mo principa, ljudi e biti inspirisani da odlue naosnovu onoga to najvie vrednuju i cene. Sve se svodi na izbor.Svi mi imamo izbor. Izbor rukovodstva je sa koje osnove moi dadejstvuje. Saradnici imaju izbor. ta hou? Koga da sledim? Zatoda ih sledim? Zato ih sluam?HOU DA UTIEM NA VAS... ASNONadam se da utiem na vas. Hou da shvatite da ste veiskusili mo naela u bitnim odnosima u svom ivotu. Hou daverujete da moete postii ono to najvie elite ako primenjujetezakonitu mo sa drugima. Hou da razvijete nadu da ako iviteasno moete dobiti dugorone rezultate koje elite.380 MOC PRINCIPASvet je pun vrednih potreba, sluajeva za koje su potrebniborci, patnje koja treba da se olaka, dobrih dela koje treba uiniti.Voe koje rade na osnovu moi naela mogu izuzetno mnogo daurade zbog onoga to se deava ljudima koji ih slede. Pored toga,mogu da umnoe dobrotu koja je uinjena pojaavajui pomokoju daju drugima. Kada je uitelj koji je postao revolucionarNathan Hale uhvaen dok se vraao u svoju trupu sa prikupljeniminformacijama o kretanju britanskih trupa, i uhapen zbog izdajeprotiv Britanaca u ranim danima nae revolucije, bio je rastrzanmogunostima koje su bile bez izgleda jer je trebalo da budepogubljen.Imao je samo dvadeset jednu godinu - bogat i obeavajuiivot bio je pred njim. "Da li zbog neeg alite?" pitali su ga,ismevajui i poniavajui njegovu patriotsku revnost. "Da," odgo-vorio je. "alim to imam samo jedan ivot da izgubim za svojuzemlju!" Izgubio je ivot, ali on je dat u tenji za slobodom za

njegovu decu i unuke, nae pretke. Dve generacije docnije, si-novev sin, Edward Everett Hale, koji je slino ispitivan od istovet-nog pobonog sudskog inovnika, odgovorio je na pitanje na ovajnain, demonstrirajui zavetanje koje je bilo u njegovoj krvi: "Jasam samo jedan, ali ja sam jedan; ne mogu sve da uradim, ali netomogu; ono to mogu da uradim treba da uradim, a ono to treba dauradim po milosti Bojoj uradiu". Kao svetenik i autor, sinovevsinje nosio tradiciju vere i slube. Zavetanje koje je nasledio biloje potvreno; njegove reci su zabeleene i navoene su deci ukolama skoro dve stotine godina.Moja namera u pisanju ove knjige bila je da vam dam nadu,da vas ohrabrim u radu sa ljudima. Napoleon je ukazivao da jevoa delilac nade. Hou da verujete da znate o moi i rukovoenjuzato to ste iskusili sva tri tipa moi, kao sledbenik. Verujem damoete da budete voda koji radi sa drugima, koji odabira monaela kao primarni nain da utiete na druge u glavnim odnosima.Verujem da moete da utiete na druge dobrotom na nain na kojisu na vas uticali dobrotom u vaem ivotu. Moje uverenje da jepromena mogua dolazi od mojeg iskustva u savetovanju, obuci,predavanju i uenju od hiljade drugih ljudi. Moja svest daje tekopromeniti se duboko je nauena sopstvenim iskustvom.ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE 381ZASLUENO POSEBNO PRAVODA SE GOVORI O PROMENIBorim se da ivim onako kako predajem. Ali mi je jako stalo.Ta elja me nagoni, ojaava me da se podignem, vratim, izvinim,ponovo pokuam i nikad ne odustanem.Kada tekoe i prilika dou zajedno rezultat je esto kriza. Umom sopstvenom iskustvu sa krizom, tekoa je dola pre prilike.Nakon niza poslovnih poduhvata i iskustva u predavanju nafakultetu sedamdesetih i ranih osamdesetih moji klijenti i studentisu me ohrabrili da formiram kompaniju za konsalting. Bio samdobar trener, ocenjujui to po stalnosti korisnika i njihovim pre-porukama. Uspeh je brzo doao. Novac je stizao bre i u veimkoliinama nego to sam ikada iskusio. Poeo sam da prikupljamspoljne znake uspeha. Poeo sam da izgledam i da se ponaam kaouspean poslovni ovek. Kupio sam neke loe ali potencijalno jakoisplative akcije. Novac je pristizao bolje nego ikad. Ali ukupnisaldo je zanemaren. Moj poletni posao nije bio poduprt sa dovoljnokapitala. Bilo je potrebno rukovoditi poslovima a ja sam bio stalnona putu. Zaposlio sam nove saradnike da vode posao i pomognuda se posao razvija ali bio je to klasian sluaj kada se premalouradi suvie dockan. Kao u sceni none more iz Diznijevogarobnjakovog uenika, stvorio sam poplavu koja se pokrenula iotrgla kontroli.Dobri ljudi koji su mi se pridruili trebalo je da usmrte zmajakoji je bio vei od njih. Uskoro je postalo jasno da neu moi daispunim svoje obaveze, ukljuujui velike finansijske obaveze.Jedan za drugim presuivali su resursi. Poeo sam emocionalno dapropadam, to sam opisao u 2. poglavlju. Obeshrabrenje sepretvorilo u blagu depresiju, a onda ozbiljnu depresiju. Bio sam

oajan. Poeo sam da se okreem na sve strane traei nekog ilineku instituciju da me izvue iz problema. Imao sam velikineosiguran zajam kod lokalne banke koji je dva puta produavani kome je konano doao rok. Drugi rauni, ukljuujui trokoveposlovanja, bili su dva, onda tri, onda est meseci u kanjenju ipoveavali su se kamatama na neplaene raune. Neizbeni tele-fonski pozivi i pisma su stizali, prvo utivi a zatim sve neprijatniji382 MOC PRINCIPAi pretei, ne samo na kancelariju ve i na kuu. Poeo samemocionalno da se povlaim od svoje ene, nadajui se udu kojee da me izvue iz ovog finansijskog i psiholokog vira koji samstvorio. Oseao sam da imam malo opcija i smanjene sposobnostida resim svoje probleme.Kao poslednji pokuaj, obratio sam se bivem klijentu, mil-ioneru koga sam smatrao za prijatelja, sa preostalim trunkamadostojanstva, nadajui se bilo kakvom reenju koje je van mene daresim probleme. On je lako mogao da napie ek, obezbedi linizajam, utie u banci (imali smo istu banku), ili smisli reenje kojebi resilo moj problem. Ali on je odbio. Ispriao mi je priu,zauzvrat, o nekom kome je finansijski pomogao, gde je pomosamo produila neodlono. Bio je ljubazan ali strog. Ja sam bioljut. Bio sam oajan. Bio mije potreban novac, a ne prie. Nisamznao na koju stranu da se okrenem. Oseao sam da se nalazim uvrtlogu u kome sve to sam radio, moja profesija, moji prijatelji,moja reputacija, moja porodica, i moja vera, sve je to bilo povuenonemilosrdnom strujom koju sam ja pokrenuo a sada ne mogu danjom ovladam.Kriza? Nisam bio pri sebi da bih tako oznaio svoju nezgodu.Znao sam samo daje bol jak, oseaj propasti snaan, veliina rupekoju sam iskopao, ne sa loom namerom, ve zbog neiskustva iloeg prosuivanja i oseanja nematine, je bila prevelika, a mojasposobnost da izaem na kraj sa svojim problemima je isparila.Naredni meseci su bili strani. Naao sam advokata koji jepomogao da se popie naa imovina, zatvori posao, otpustezaposleni i oglasi bankrotstvo. Oseao sam kao da sam iva lakoja naokolo hoda. Moj ivot je postao suprotnost svemu to sampredavao. Trebalo je da ja pomaem profesionalce, uspene ljudei ene da postignu vie u svojim ivotima, a moj je bio uniten. Bioje to cm dan, dan kada sam udario u dno, kada me je Sovni otpratilado suda gde je sudija odluivao o raspolaganju naom imovinom.Ona nije nita uinila da dospemo u tu situaciju. Sve sam ja uradio.Ne ba mudre odluke su bile moje. Propast poslovanja je bila moja.A ona i moja deca i brojne druge osobe i agencije su trpele zbogmene.ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE 383Nakon te krize, tog neuspeha, tog uasno razornog dana,poeo je novi ivot. Trajalo je mesecima, a meseci su postajaligodine, dok opet nisam postao produktivan. Usput su mi mnogiljudi pomogli koji su jo verovali u mene, koji su hteli da uspem,koji su oseali da imam neto vredno da ponudim. Identifikovaosam jedan po jedan svoj problem i na njemu radio. Uz finansijski

pritisak koji je bio laki ali jo uvek veliki, poeo sam da radim.Lino sam se obavezao da u isplatiti svaki dug, vratiti novacsvakom kreditoru i ispraviti stvari, na neki nain. Prvo sam isplatiopojedince, onda agencije, onda institucije. Bilo je potrebno odri-canja i planiranja, voenja rauna o novcu i odmerenog ivljenjato pre nije bio moj stil. Ogromni dugovi postepeno su se smanji-vali. Nisam ponosan to sam prijavio bankrotstvo i stvorio nizdogaaja koji su me dotle doveli. Uzimam na sebe punu odgovor-nost za sve ne ba mudre odluke koje su dovele, neumitno, do tematerijalne, skupe propasti. Zahvalan sam to sam imao priliku inaina da vratim sve dugove koji su bili ustanovljeni bankrot-stvom.Kada sam poeo ponovo da radim i odsecam od naizglednemogueg duga, moje samopotovanje i samouverenost poelisu da lepraju, sa siunim, krhkim pramenom mogunosti. Poeosam da se pitam da li ponovna izgradnja ivota, odnosa, karijere,profesije zaista moe da se dogodi. Poeo sam da imam nadu.U to vreme linog preobraanja, Stivn Kovi (Stephen Covey)i ja smo ukrstili puteve. Bio sam impresioniran njegovim pristu-pom aktivnom ivljenju dok je bio izvrni pomonik predsednikaBrigham Young Universitv ranijih godina dok sam ja bio post-diplomac. Nedavno je napustio univerzitet sa planovima da utiena rukovoenje u Americi. Sa samo pregrt profesionalaca,zapoeo je preduzee zasnovano na svojoj viziji. Predloio sammu da obuavam te saradnike. To je bio poetak jednogodinjegugovora, u kome sam upoznao i poeo da potujem voe njegovenove kompanije, a on je poeo da ceni moj doprinos koji sammogao da pruim onome to je hteo da ostvari. Na osnovu za-jednike obaveze, i brzog uspeha ove nove organizacije koji jestalno rastao, postao samjedan od vlasnika koji su pomogli prelazod kompanije Stephen R. Covey and Associates u kompaniju CoveyLeadership Center. Moj san o predavanjima i ulivanju nade naao384 MOC PRINCIPAje novi dom. Mogao sam da se vratim i radim ono to hou da radimi Kovi centar za rukovoenje (Covey Leadership Center) je postaomoja baza iz koje sam inio dobro u svetu.Zahvalan sam mogunostima koje danas imam, da po-mognem da se ostvare uslovi koji omoguavaju vodama dapostanu bolje voe, roditeljima da postanu bolji roditelji, i direk-torima u svim moguim organizacijama da postanu efektivniji usvom linom i strunom ivotu. Finansijski bolje stojim nego kadase kriza razvila. Imam jasniji fokus na svoj profesionalni ivot.Cenim svoje porodine odnose i stalno radim na tome dauravnoteim zahteve na poslu i kod kue tako da mogu da ivimsa malo kajanja. Jo nisam stigao, ali put izgleda jasan i nai izazovisu izazovi velikih mogunosti, ne preivljavanja. Proli smo odpreivljavanja preko stabilnosti do uspeha. U krajnjem, nadamo seda emo dati znaajan svetski doprinos.Izuzetno sam svestan da se te mogunosti ne bi nikad ukazaleda nije bilo krize koja je unitila moj ivot.Dok sam ponovo razmatrao sve te dogaaje sa prijateljem

koji je odbio da mi da novac za koji sam mislio da e da resiprobleme, shvatio sam mudrost njegovih postupaka. U to vremepoeo sam da se oseam kao rtva, nemoan i bespomoan. Rekaomi je da mu je bilo teko da me ne izvue tada, ali je bio ubeenda ako doivim sve posledice svojih aktivnosti, vie u da nauim,brzo u se oporaviti, i bre odskoiti jer ono to mije bilo potrebnoda preivim i zatim uspem sam imao sve vreme. Njegova vizija ivera u moje krajnje sposobnosti pomogle su mi da se iz be-spomonosti pokrenem ka moi. Veoma sam mu zahvalan za tuodluku, i za krizu koja mi je omoguila da nauim ono topokuavam da predajem, asno uticanje.GDE ETE SADA?To to moemo da budemo, moemo da budemo zajedno.Zajednica onih koji veruju. Tolstoj je jednom pisao, "Mo grupeljudi koji se dre svojih uverenja ini vie i to dobrog od svihpisanja. Hajdemo onda, prema tome, jedan i svi, da se drimosvojih uverenja". Nae zavetanje e biti da smo sluili. NajvieASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE 385dobro koje moemo da uinimo je da sluimo. Prvo bi trebalo dasluimo one sa kojima smo, i trebalo bi da ih sluimo premapotrebama koje imaju upravo sada. Mi to moemo. Klijent koji jeuestvovao u naim obukama za rukovoenje nedavno mije pisao,"Nema ni trunke sumnje u mojoj dui da je to mogu. Jedinopreostalo pitanje je, hou li?"Nedavni lanak je ukazao na poveani interes u fokusiranjuna vrlinu kao vrlinu, u kui, upravi i u poslovima. Na kraju toglanka bio je ovaj interesantan stav: "Realni rizik pokreta za vrlineje da e postati samo drugi primer onoga to je postalo vodeaamerika karakterna crta. Pria o dobroj utakmici. Nema sumnjeda se klatno ponovo pomera sa samoizraavanjaka samodisciplini.Ali ako hoemo da budemo ozbiljni o ovome to znai da emortvovati odreenu raeru slobode koju sada imamo da inimo bilota to hoemo ako se pri tome oseamo dobro. Istiniti test naegkaraktera, drugim recima, zahtevae vie od uznoenja politiarai usvajanja rezolucija. Na kraju nije re o zakonima koje smousvojili, u pitanju su ivoti koje ivimo." 'Moete li da izvrite promene? Mislim da moete. Mogaobih da vam ispriam jo mnogo pria, o uteenim dolarima ipromenjenim ivotima. Ali u osnovi vi ve znate jer ste imali sreuda o vama neko brine kome je duboko stalo do vas i koji se draosvojih uverenja. Uspomena na njih ivi u ivotu koji vi ivite. I vimoete da utiete na stotine ili moda hiljade. Niko ne zna gde euticaj da se zaustavi.NOENJE VATRE SA SOBOMKada sam bio mali mislio sam da kada bih mogao da doemdo jednog od savijutaka za vatru koji su Indijanci koristili, mogaobih da potpalim logorsku vatru tamo gde je naa porodica ila dakampuje. Pokuavao sam nekoliko puta sa primitivnim, neefek-tivnim alatima, ali nikad nije bilo uspeno. Godinama docnije,kada sam bio na studijama, uestvovao sam u programupreivljavanja koji je vodio Lari Din Olsen (Larry Dean Olsen).

On je bio tehniki ekspert za film Deremija Donson, sa Rober-tom Redfordom. Olsen je pomogao da glumac naui vetine stvar-25 Mo principa386 MOC PRINCIPAnog oveka iz planine u pripremi za tu ulogu. Jednom, dok sambio na vebi preivljavanja sa Larijem, napravio sam jednostavansavijutak i povlaio sam napred nazad nespretno pokuavajui daupalim vatru. Lari mije priao i nasmejao se, "Ne, mi to ne radimotako. Nikada tako nee upaliti vatru. Da ti kaem ta Indijancistvarno rade - nomadi, bar"."Ujutru kada podiemo kamp, traimo po pepelu i nalazimonajvrui ugarak koji se moe nai. Proverom rukom, moe dautvrdi koji ugarci imaju u sebi jo vatre"."Uzme ugarak i uvije ga nekoliko puta sa dugim kaievimaoguljenog drveta. Kada je skoro privren ima vatreni zaveljaj.To nosimo celog dana i uvee kada se ponovo spremamo dapodignemo logor na novom mestu, otvorimo ugarak i koristimo gada potpalimo novu vatru. Lagano duvamo ugarak i uskoro se pojaviplamen. Ako dodamo drva uskoro imamo veliku vatru".Grki bog Prometej isticao je sebe kao jednog od najboljihprijatelja koje su smrtnici ikada imali, uglavnom korienjemmoi. Bio je borac protiv nepravde i zle moi. "Prometheus" znai"unapred planiran" i cenjenje daje veoma mudar. Ali najpoznatijije u grkoj mitologiji jer je doneo vatru sa sunca i dao je oveku.Nai stari su imali probleme jer nisu imali vatru. Izgleda da im jebio potreban Prometej da obavi posao prenoenja vatre.I danas su potrebni dobri nosioci vatre. Nije vam potrebnavatra tamo gde idete jer moete da je ponesete sa sobom. Vaavatra je znanje i sposobnost koju imate i klju je vae budunosti.Nije re o meni, ni o tome ta pie u knjigama, niti staje na vama.Setite se oficira ratnog vazduhoplovstva koji je preiveo bezopreme za preivljavanje? Ono stoje u vama je to stoje bitno. Akose neto zaarilo dok ste itali ovu knjigu, to je bilo u vama svevfeme. Ako sam vam pomogao da otkrijete ili ponovo otkrijeteneto, uveravam vas daje to. ve bilo u vama. Vi ve imate ono tovani treba, i to ste sve vreme imali.Da li ste vi u plamenu? Don Vesli (John Wesley), osnivaMetodizma, je rekao da se upalite i ceo svet e doi i posmatrati,i moda e da itaju pri svetlu koje vi stvarate. Sposobnost kojuimate je ogromna. Vaa sposobnost da ivite, da rastete, da delite,da se rtvujete. To je vatra u vama. Kada radite stvar koju samo vi_moete da uradite, to ne samo da podstie druge, to poziva jihASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE 387uee. Onda se oni odluuju da vas slede. Postoji varnica koja naspali koja ima svoje korene u boanskom. Tradicionalni tibetanskipozdrav "Namaste" priznaje boga u drugima; a koren za re"entuzijazam" je en theos, to bukvalno znai "Bog sa vama''. Kada_se najbolje i najvie u nama otvoreno i poteno udrui sa najboljunTi najviim u drugima, eto vatre.Moete ponovo da uspostavite koncept asti kao izvora moimedu ljudima. Moete da asno tretirate svoju decu, svoje susede,

svoje uenike, svoje muterije, svoje saradnike. ta bi bilo kada bisa prijateljima postupali kao sa strancima, i ponovo ih upoznali?Mogli biste da ih pitate ta su nauili od kad ste ih poslednji putsreli; mogli biste da pitate gde su sada; mogli biste da pitate tabiste mogli za njih korisno da uinite i poveate poverenje meduvama. Onda biste mogli da preokrenete proces i da tretirate strancekoje susreete kao nove prijatelje, to mogu i da postanu. Mojamajka je, kad sam bio dete, govorila o preseljenju u drugi grad.Mama se brinula o mom prilagodavanju. Oca sam izgubio u nesreigodinu dana ranije. "Zar ti nee nedostajati drugovi?" pitala je,pokuavajui da bude paljiva vodei rauna o mojim strahovimai brigama. Ali sa mudrou i uvidom koje samo nevino dete moeda ima, ja sam uverljivo odgovorio, "Oh, imam ja tamo nekedrugove, ali ih jo nisam upoznao".STA VI PRAVITE?Sokrat je rekao: "Neka onaj koji hoe da promeni svet prvopromeni sebe." To me podsea na priu o uitelju koji je dao krejonei ist papir i rekao uenicima da mogu da nacrtaju ta god hoe."ta to crta?" pitao je jednog deaka nakon izvesnog vre-mena."Kuu.""ta ti pravi?" pitao je drugo dete."Sneka."Trei deak je bio zauzet skicirajui, ali je bilo teko da se izcrtea razazna, pa je uitelj pitao, "A ta ti pravi?"25* ..''.. .... '

388 MO PRINCIPA"Oh, ja nameravam da nacrtam Boga", deko je ozbiljnoodgovorio."Kako moe to da uradi? Niko ne zna kako Bog izgleda.""Znae kad ja zavrim sliku".Kada vi zavrite moda e oni znati ta je asno uticanje.Kada zavrite, znae ta je Mo principa. Moda stvarni karakter,astan u biti, nije toliko magini spisak poeljnih osobina, umenihtehnika, i upamenih lista postupaka koliko je potvrda da su crtekoje najvie cenimo kod drugih neznatna ispoljavanja da karakterve postoji. To je u vama.Na kraju bih eleo da sa vama podelim jednu sliku i poziv.Volter Anderson (Walter Anderson), izdava nedeljnika Parade,pria nam o turi kroz Rusiju i poseti Zagorsku, na sat vonje odMoskve. Ulazei u Crkvu Svete Trojice, dela manastira koji je ruskivodi opisao kao centar ruskog hrianstva, video je posetioce ugrupama, u redu da se poklone pred svetenikom. Njegovim recima:uo sam melodiju himne u vazduhu - melodiju koja ne izbijaiz glave, mislio sam, ali je nisam prepoznao. A gde je, pitao samse, hor? "Melodija je divna, ali ne vidim hor". Na vodi sesmekao. "Dok ljudi prolaze", objasnio je, "preuzimaju melodiju iona ostaje na njihovim usnama dok ne izau. Vernici su hor. Ovajhor ima svakog dana nove lanove; pevanje nikada ne prestaje".Mi smo ovde kratko. Bez obzira koja nam je uloga - voa,roditelj, uitelj, prodava, prijatelj, lan porodice, generalni direk-

tor - mi smo pevai koji postaju hor. Da lijvi pevate? Da li drugeuite pesmu? Imate jedan ivot da ivite. ivite svoj ivot onakokako verujete u ivot i onda je gotovo i vas vie nema. Vaezavetanje moe, ipak, da ivi u drugima. Vae uenje i ruk-ovoenje odrava pesmu u ivotu. Moe li pesma da ostane navaim usnama dugo nakon odlaganje ove knjige. Moete li dapevate punim glasom, glasno i snano i jasno i mono. Moe livae pevanje da nikada ne prestane.Zavravam kao to sam i poeo, sa uverenjem steenim naosnovu svog i vaeg iskustva. Principi kojih se drimo u ivotuuspostavljaju svet u kome ivimo; kada promenimo principe kojihse drimo, promeniemo svet.DodatakPOZIV DA NASTAVITESVOJE PUTOVANJE:SLEDEI KORACIU VAEM TRAGANJUNeete za jedan dan ostvariti mo na osnovu principa. Moprincipa koja vam omoguava da asno utiete gradi se celogivota promiljenim ivotom. U ovoj knjizi, pozvao sam vas darazmotrite kako ete iveti preostali deo ivota. Kao to je DejvidStar Dordan (David Starr Jordan) zapazio "Mudrost je znati tada se radi; vrlina je to i raditi". Ovde su neke mogunosti kojemoete da razmotrite dok ponovo procenjujete vae kljune od-nose i tipove osnove moi koje ete da koristite. Predlaem daprimenite jednu po jednu sugestiju. Dozvolite sebi da pokuate ine uspete i ponovo pokuate. Jedna promena ponaanja moe davas izvede na nov put i na razliito mesto. Jedna ideja, realno ipametno sprovedena moe da vam promeni ivot.1. Razmenite kljune ideje sa nekim u naredna sedamdesetdva asa. Sa kim biste eleli da razmenite misli?2. Pregledajte reference; nabavite i proitajte jednu odnavedenih knjiga da biste nastavili da uite. Koju knjigu eteproitati?390 MOC PRINCIPA3. Pozovite l-888-7-POWER-9 i traite besplatni primerakkoji sadri osnovne principe moi i ilustruje proces moi. Staviteto na mesto koje moete svakodnevno da vidite i gde e vaspodstai da ocenjujete svoje motive kada stupate u odnose sadrugima, posebno u tekim situacijama. Dnevni podsetnik moeda vam pomogne da ostvarite ono to stvarno hoete.4. Na kraju sedmice kada ponete da planirate poslove zasledeu sedmicu, setite se sluajeva kada ste nastupali na osnovusumnje, straha, potenja ili potovanja. Koje ste rezultate dobijali?Kako ih doivljavate? Da lije svaki pristup ojaao ili oslabio vaevane odnose? ta vae ponaanje otkriva o vaim stvarnim name-rama?

5. Upotpunite analizu svoje sopstvene moi. Pozovite nek-oga ko vas zna i razume da to sa vama pregleda. Koja saznanjavam to prua o vama? Koje promene biste voleli da izvrite? Kakoete postupiti?6. Ispitajte kljune odnose koje elite da unapredite. ta bipovealo vau mo zasnovanu na naelima? Koje sile spreavajui oteavaju tu nameru?7. Na tihom mestu, pitajte se: "ta mogu da uinim da ivimna osnovu Moi principa." Onda se smirite i sluajte kako odgovoripristiu iz vas. Budite iskreni pre onome to ujete; onda docnijeponovite pitanje.8. Ono o emu brinemo i na ta obraamo panju moe da sepromeni i pobolja. Plan aktivnosti e vam pomoi da se us-redsredite na oblasti vaeg rukovoenja koje biste eleli daproirite, razjasnite, poboljate ili ojaate. Nekoliko uputstava:- prvo, uvaite daje tenja ka asti doivotni zadatak;- drugo, ponite ustanovljavanjem elje da se poboljate;- tree, gradite na svojim prednostima.- etvrto, ponite tu gde ste sada.Kako ete da ponete?*) Kovi centar za rukovoenje ima obrasce koji mogu da vam pomognu u tomprocesu. Pozovite 1-888-7-POWER-9 da dobijete besplatan primerak.BELESKE1. glava: Mo i uticaj1. U svakom delu knjige navodio sam komentare uesnikai klijenata sa kojima sam radio. U skoro svim sluajevima,zadrao sam njihove iskaze u izvornom obliku, uz manje is-pravke da bi se razjasnio iskaz, vremensko slaganje i slino.Svaki iskaz je preuzet iz dokumentacije u mojoj arhivi. Posebnereference na ljude ili mesta koje bi mogle da identifikuju pojed-ince su uoptene koliko je to bilo potrebno da bi se zatitilanjihova privatnost. Iskreno sam zahvalan za stotine iskustavakoje su velikoduno stavljene na raspolaganje i koje su mipomogle da ponem da shvatam mo asti i posledice njenogodsustva u naim odnosima. Iznosim ove sluajeve onako kakosu meni prikazani sa nadom da ete moda biti ohrabreni daasno ivite i smognete mo za dobro u ivotu ljudi do kojihvam je najvie stalo.2. glava: Bespomonost1. Vidite Tony Schvvarz, What Really Matters: Searching forWisdom in America (New York: Bantam, 1995) kojasadri duboko lino istraivanje i ispitivanje raznihmislilaca u Americi u 1990-im.2. Pogledajte klasino delo David Risman Lonelv Crowd(New Haven: Yale Universitv Press, 1950) koje sadriproroku analizu promene amerikog karaktera.392 MOC PRINCIPA3. Sterling W. Sili, Leadership (Salt Lake City: Bookcraft,1958), str. 48.4. George Howe Colt, The Enigma ofSuicide (New York:Summit, 1991).

5. Alan Loy McGinnis, The Power ofOptimism (New York:Harper and Row, 1990), str. 127. '6. Za odlian sumarni prikaz i izvanredan pregled ove teorijeod strane autora, vidite Christopher Peterson, StevenMaier, and Martin Seligman, Learned Helplessness: ATheoryfor the Age of Personal Control (New York:Oxford Universitv Press, 1993)..7. Isto, str. 25.3. glava: Put moi1. Osim kada je posebno istaknuto sva imena u ovoj knjizisu izmenjena da bi se zatitila privatnost i elje stvarnihuesnika.2. Vidite Christopher De Vinck, The Power ofthe Powerless(New York: Zondervan/HarperCollins, 1995) da bi saznalikako je esej napisan, uticaj na Chrisov ivot nakonobjavljivanja, i njegove druge podsticajne i umne eseje.3. Candy Lighter and Nancy Hathaway, Giving Sorro\vWords (New York: Warner Books, 1990).4. David Whyte, The Heart Aroused: Poetrv and thePreservation ofthe Soul in Corprate America (New York:Doubleday, 1994).5. David White, Where Many Rovers Meet (Langley,Washington: Many Rivers Press, 1993).4. glava: Mo prinude1. Annie, Act 1, Scena 8, knjiga Thomas Meehan (NewYork: Music Theater International, 1977).

pBELEKE 3932. Wareen Bennis, "Learning to Lead", Executive Excellence,January 1996, str. 7.3. Murray Sidman, Coercion andits Fallout (Boston:Authors Cooperative, 1989).4. Dick Grote, Discipline Without Punishment: The ProvenStrateg}' That Turns Problem Employees into SuperiorPerformers (New York: Amacom, 1995).5. Isto, str. 18. ::6. Kathllen D. Ryan and Daniel K. Oestreich, Driving FearOut ofthe \Vorkplace (San Francisco: Jossey-Bass, 1991). 5. glava: Mo koristi1. Za vie informacija o tom pristupu, videti KenethBlanchard, "Faster, Simpler, Better", ExecutiveExcellence, January 1993.2. Richard C. Huseman and John D. Hatfield, Managing theEquity Factor (Boston: Houghton-Mifflin, 1989).3. Roger Fisher and William Ury, Getting to Yes (Boston:Houghton-Mifflin, 1981); i William Ury, Getting Past No(New York: Bantam Books, 1001).4. David Nyberg, The Varnished Truth (Chicago: University

of Chicago Press, 1993), str. 183.6. glava: Mo principa1. James C. Humes, The Wit and Wisdom ofWinstonChurchill (New York: HarperCollins, 1994), str. 75.2. Stephen R. Covey, Principle Center Leadership (NewYork: Simon and Schuster, 1991), str. 31.3. 2 Timothy 1:7, King James394 MOC PRINCIPA7. glava: Kako potovati1. Obavezan sam David Hannai, kolegi u Kovi centru zarukovoenje, za lino iskustvo koje je posluilo za ovuilustraciju.2. The Forbes Scrapbook ofThoughts on the Business ofLife(New York: Forbes, 1976), str. 1663. Ovo mi je izloio ugledni profesor dok sam bio student naBrigham Young Universitv u 1960-im. Nisam bio u stanjuda identifikujem autora.4. Beowulf, preveo Robert Gordon (New York: Dover,1992), str. 1.5. Minneapolis Star Tribune, March 4, 1988.6. Chungliang A. Hunag and Jerry Lynch, Menotring: The TaoofGiving Wisdom (San Francisco: HarperCollins), str. 43.7. Isto, str. 45.8. Isto, str. 44.9. Harrison, pirit ofLeadership, str. 221.10. Citirao Vaughn Featherstone u "Charity Never Faileth",1979 Devotional Speeches ofthe Year (Provo, Utah:Brigham Young University).11. Henry Wadsworth Longfellovv, Tales ofa Wayside Inn.12. David McKay, govor na Brigham Young University.Provo, Utah, April 27, 1948.13. Roger Dawson's Secrets ofPower Negotiating (CareerPress, 1995; tampano u SAD od strane Book-MartPress), str. 229.14. Mahatma: Life of Mohandas K. Gandhi (New Delhi:Ministry of Information, 1951).15. Eknath Easwaran, Gandhi the Mari (Petaluma, California:Nilgiri Press, 1978), str. 112.16. Randy Pennington and Mare Bockmon, On My Honor(New York: Warner Books, 1992), str. 168.BELEKE 39517. Na primer, videti Joseph Badaracco, Jr., and Richard R.Ellsworth, Leadership and the Questfor Integritr (Boston:Harvard Business School Press, 1989).18. Pennington i Bockman, On My Honor, str. 169.19. Prilagoeno iz Easvvaran, Gandhi the Man, str. 112.20. John 15:13, King James21. Navedeno iz Sili, Leadership. :']..22. Easwaran, Gandhi the Man, Predgovor8. glava: Kako poveati mo principa

1. Maxwell Anderson, Joan ofLorraine (New York:Dramatists Play Service, 1947).2. Noah ben Shea, Jacob the Baker: Gentle Wisdomfor aComplicated World (New York: Ballantine, 1989), str.29-31. Korieno sa dozvolom.3. Sili, Leadership, str. 174.4. Proverbs 29:18, King James V;5. Mary Scott, "Dilbert's Scott Adams", Business Ethics,July/August 1996. str. 27.6. Andrevv Powell, navedeno u Seth Godin, Wisdom, Ind.(New York: Harper-Business, 1995), str. 49.7. Walter B. Wriston, Risk and Other Four Letter Words (New York: Harper and Row, 1986), str. 228-31.8. Guillaume Appollinaire, "Le Larron", Alcools etCalligrammes, uredio Claude Debon (Pari: ImprimerieNationale, 1991) str. 108-13. -9. Suan Jeffers, Feel the Fear and Do It Anyway. DvnamicTechniques for Turning Fear and Indecision into Power,Action, and Love (New York: Fawcett Columbine, 1987).Odlini, lako itljivi i praktini predloi.10. Stephen R. Covey, The Seven Habits ofHighly EjfectivePeople (New York: Simon and Schuster, 1989), str. 53.396 MOC PRINCIPA11. Matthew 10:36, King James >:, ; !12. Anderson, The Greatest Risk oj'Ali, str. 77.13. Marianne Williamson, A Return ofLove: Reflections onthe Principles ofa Course in Miracles (New York:HarperCollins, 1992), str. 165.14. Videti, na primer, James Kouzes i Barry Posner,Credibilit}' (San Francisco: Jossey-Bass, 1993).9- glava: Roditeljska mo /1. Victor Brown, Jr. Human Intimacr (Salt Lake City:Bookcraft, 1981), str. 14.2. Carlfred Broderick, My Parehts Married on a Dare (SaltLake City: Deseret Book, 1995)3. Barbara Bush, prema izvetaju u Washington Postu, June2, 1990, str. 2 (iz govora diplomcima Wellesley Collegea).4. Kathryn J. Kvols, Redirecting Chidren's Behavior(Gainesville: Incaf Publications, 1993)5. Colt, The Enigma of Suicide.6. Izdava Brite Music Publishing, Salt Lake City, Utah,1983.7. Knjigu Dr Cratera izdao je Thomas Nelson u Nashville,Tennessee, 1991; knjigu Dr Paigeta izdao je Doubleday(New York), takode 1991.8. Izdao Houghton Mifflin (Boston, 1993).9. Izdao Riverpark Publishing (Las Vegas, 1995).10. John Rosemond, Parent Power: A Common SenseApproach to Parenting in the '90s and Beyond (KansasCity: Andrews and McMeel, 1990), str. 7.11. Ronna Romney and Beppie Harrison, Giving Time aChance: The Secret ofa Lasting Marriage (New York:Bantam, 1983).

BELEKE 39712. John Gottman, Why Marriages Succeed or Fail (NewYork: Simon and chuster, 1994).10. glava: asno uenje1. John Naisbitt, Megatrends (New York: Warner Books,1983).2. Naveo Bili Movers, A World ofldeas (New York:Doubleday, 1989), str. 185.3. James P. Comer, School Power (New York: Free Press,1980) str. 29-30. Ova optuba je i sada aktuelna kao to jebila kada je pisana u 1970-im. Knjiga, divan prikazuspenog obrazovnog projekta koji je organizovao savez; studenata, nastavnika, roditelja i administracije, ponovo jeizdata i tampana 1993. Njen cilj je bio da pomogne; kolama da uvedu odrivi proces samopoboljanja.Projekat se nastavlja.4. Movers, A Woiid ofldeas, str. 185.5. Alan McGinnis, The Power of Optimism (New York:Harper and Row, 1990), str. 126.6. Charles H. Madsen i Clifford K. Madsen,Teaching/Discipline: Behavioral Principles Toward aPositive Approach (Boston: Allyn and Bacon, 1970).7. Grote, Discipline Without Punishment, str. 7.8. Richard Curwin and Allen Mendler, Discipline withDignity (Alexandria, Virginia: Association forSupervision and Curriculum Development), 1195.9. Comer, School Power, str. 110.10. "Don't Be Shy," Business Ethics, January, 1996, str. 15.11. Videti intervju sa Bili Moyers u Moyersu, A World ofIdeas (New York: Doubleday, 1989).398 MOC PRINCIPA12. IstO. , , -;,. , /' "::.:

13. Ko vi centar za rukovoenje je izdao video o ivotu AnneSullivan na osnovu koga je pripremljen ovaj opis:Teacher: The Story of Anne Sullivan. Obratite se Centru dabi videli i kupili video. Pozovite 1-800-331-7716..14. Isto.15. Easwaran, Gandhi the Man, str. 140.11. glava: Prodaja korienjem moi1. Ron Willingham, Integrity Selling (New York:Doubleday, 1987).2. Brian Tracy, Advanced Selling Strategies (New York:Simon and Schuster, 1995).3. Chuck Laughlin and Karen Sage, with Mare Bockman.Samurai Selling, The Ancient Art of Service in Sales (NewYork: St. Martin's 1993).12. glava: Voenje na osnovu moi1. Knjiga Penningtona i Bockmana On My Honor je receptkako vrednosti date na spisku mogu da dovedu do uspehau poslovanju.2. Paul Hersev i Ken Blanchard, Management of

Organizational Behavior (New Jersev: Prentice Hali, 1972).3. Robert K. Greenleaf, "The Leader As Servant, TheCompanv ofOthers: Making Communitj in the ModemWorld(New York: Putnam, 1993). Za detaljnijeobjanjenje videti Robert K. Greenleaf, ServantLeadership: A Journey into the Nature of Legitimate Powerand Greatness (New York: Paulist Press, 1977).4. John Naisbitt and Patricia Aburdene, Reinventing theCorporation (Nevv York: Warner Books, 1986). str. 51.BELEKE 3995. Sally Helgesen, The Female Advantage: Wotnen's Ways ofLeadership (New York: Doubleday/Currency, 1990).6. Joline Godfrey, "Been There, Doing That, "Inc.Mmagazine, March 1996, stranica 21.7. Opis Myck Wilberga i njegovog zapaenog hora zasnivase na lanku Randal Shirley, "With Hearts Full of Song:The BYU Men's Chorus, Brigham Young Magazine,November 1994, stranice 43-46.8. Easvvaran, Gandhi the Man, str. i9. Bennis, "Learning to Lead", str. 7.10. Intervju sa Joe Jaworski objavljen u "Destiny and the Jobof the Leader", Fast Companv, June/July 1996, str. 40-41.11. Bennis, "Learning to Lead", str. 7.13. glava: ta ako oni pokuavaju da utiu na vas?1. Humes, The Wit and Wisdom ofWinston Churchill,stranica 82. ' ,2. Videti Covey, The Seven Habits ofHighly EffectivePeople, stranica 86.3. Videti 11. glavu, "Thirty Methods of Influence, "PrincipleCentered leadership.4. David Noer, Healing the Wounds: Overcoming the TraumaofLayoff and Revitalizing Downsized Organizations (SanFrancisco: Jossey-Bass, 1993).5. Mary Oliver, Dream Work (New York: Atlantic MonthlyPress, 1986, 1986).Korieno sa dozvolom.6. U narednim knjigama ova problematika je detaljnoobraena: Barbara Ley Toffler, Tough Choices: ManagersTalk Ethics (New York: Wiley&Sons, 1986); RobertJackall, Moral Mazes: The World ofCorporate managers(New York: Oxford University Press, 1988); Mark Pastin,The Hard Problems of Management: Gaining the EthicsEdge (San Francisco: Jossey-Bass, 1986); Myron Peretz400 MOC PRINCIPAGlazer i Perima Migdal Glazer, The Whistle Blowers: "'.Exposing Corruption in Government and Industry (NewYork: Basic Books, 1989). ,.7. Edwin Markham, "Outwitted, "The Best Loved Poems ofthe American People, uredio Hazel Fellman (New York:Doubleday, 1936).8. Videti Barbara Sher pristup osposobljavanju da bi se

ostvarili snovi okupljanjem drugih koji imaju mo kojavama nedostaje a spremni su da sa vama rade i da vaspodre jer im je stalo do vaih najvanijih interesa,Wishcraft (New York: Ballantine, 1979).9. M. Scott Peck, "Bringing Authentic Communication into theWorkplace", Business Ethics, March/April: Ballantine, 1979).10. Odline informacije o tome kako da izaete na kraj saljudima koji su skloni da kontrolisu moe da se nae uGerald W. Piaget, Control Freaks: Who They Are and Ho\vto Stop Themfi'om Runnning Your Life (New York:Doubledav, 1991); i Les arter, Imperative People: ThoseWho MustBe in Control Nashville: Thomas Nelson 1991).11. Videti Roger Dawsonovu knjigu Secrets ofPowerNegotiating ili Gerald Nierenberg, The Art ofNegotiating iThe Complete Negotiator (New York: Berklev, 1986).12. Korisne sugestije mogu se nai u Stephen Covey, "TheNew Contract, "Executive Excellen.ce Newsletter, Januarv1996 (Provo, Utah).13. Oscar Hammerstein i Sigmund Romberg, "Stout-HeartedMen", (Los Angeles: Warner Publishing, 1925).14. Detaljni postupci su navedeni na blag i mudar nain uTeaching Around the Sacred Wheel: Meditations,Affirmations, and Exercise's for Empowerment and Healing(San Francisco: HarperCollins, 1990), 3. glava.14. glava: Kako se menjam?1. Tom Rusk and Randy Read, / Want to Change but I Don' tKnowHow! (Los Angeles: Price/Stern/Soan, 1984) str. 128.BELEKE 4012. Bennis, "Learning to Lead", str. 7.3. Richard Evans Quetebook (Salt Lake City: Deseret Book,1988)4. Martin E,P. Seligman, What You Can Change and WhatYou Can't (New York: Knopf, 1993); "What You CanChange... What You Cannot, "Psvchologj Todav,May/June 1994, str. 34-41, 70-74, 84.5. Pripisano Friedrich Oetingeru (1702-1782), i ReinholdNiebuhru kao "The Serenitv Prayer" (1934).6. Michael McLeanova pesma, Let It Go, sa muzikom JohnBatdorfa, c 1971 Shining Star Music ASCAP, moe se naina diskovima i kasetama u albumu You've Always Been ThereforMe, distribucija Deseret Books, Salt Lake City, Utah.7. Ovaj dogaaj je opisan u pismu Michael McLeana autoru.Obavezan sam Michaelu za velikoduno ohrabrenje i toje podelio sa nama svoje duboko iskustvo.15. glava: astan ivot1.2.3.Glenn Richardson, "Why a Goocl Night's Sleep May NotConquer Fatigue, "BYU Today, July 1992, str. 15.Harrison, pirit ofLeadership, sir. 48.Joseph Campbell, The Hero with a Thousand Faces(Princeton, N.J.: Princeton University Press, 1990)

4. Jose Luis Gonzalez-Balado and Jane N. Playfoot, My Lifefor the Poor: Mother Teresa ofCalcutta (San Francisco:izdavai, Harper & Row, 1985).5. Howard Fineman, "The Virtuecrats," Newsweek, June 12,1994, str. 36.6. Anderson, The Greatest Risk oj Ali.26 Mo principaO KOVI CENTRU ZA RUKOVOENJEDr Blejn Li je osniva i potpredsednik Kovi centra za ru-kovoenje, svetske kompanije posveene razvoju rukovoenja zas-novanog na moi principa koje je opisano u ovoj knjizi. Njihovamisija je da:- slue svetskoj zajednici osposobljavanjem ljudi i organi-zacija da znaajno poveaju svoje sposobnosti za uspean rad dabi postigli vredne rezultate razumevanjem i upranjavanjem ruk-ovoenja na osnovu moi principa. U sprovoenju te misije, stalnose trudimo da se drimo onoga to uimo.Vie od jedne decenije Kovi centar za rukovoenje je priznatkao jedan od svetskih vrhunskih autoriteta u oblasti razvoja ruk-ovoenja, pomaui hiljadama pojedinaca i organizacija da reseline, strune i organizacione probleme korienjem rukovoenjazasnovanog na moi principa. Kovi centar za rukovoenje usred-sreen je na principe ukorenjene u nepromenljivim prirodnimzakonima koji upravljaju ljudskom i organizacionom efektivnou- zakonima koji su veni, univerzalni i meukulturni.Ova meunarodna organizacija sa 700 zaposlenih posveenaje osposobljavanju ljudi i organizacija da znaajno poveaju svojesposobnosti izgradnjom kulture visokog meusobnog poverenja ivisokih radnih rezultata.Na spisku korisnika usluga Kovi centra za rukovoenje nalazise osamdeset dve od 100 kompanija sa spiska asopisa Fortune,O KOVI CENTRU ZA RUKOVOENJE 403vie od dve treine organizacija sa spiska od 500 kompanijaasopisa Fortune, kao i hiljade malih i srednjih preduzea, organauprave, obrazovnih institucija, zajednica, porodica, i miliona po-jedinanih korisnika. Korisnici smatraju da je rad Centra na ruk-ovoenju zasnovanom na moi principa bitna osnova za efek-tivnost u kvalitetu, rukovoenju, uslugama, izgradnji timova, or-ganizaciji poslova i mnogim drugim stratekim organizacijskiminicijativama.Njihova vizija je da naue ljude i organizacije da ue i dapostanu meuzavisni sa Centrom. Prastaroj izreci Lao Tzu-a,"Dajte oveku ribu i nahraniete ga tog dana; nauite ga da peca inahraniete ga za ceo ivot", oni dodaju, "Obrazujte uitelje ribarai vi ste elo drutvo uzdigli".Ovaj proces osposobljavanja sprovodi se na osnovu pro-grama koji se izvode u objektima u stenovitim planinama draveJuta, obuke prilagoene korisniku u njegovim prostorijama,kurseva za instruktore, kao i javnim seminarima u preko 100gradova Severne Amerike i preko 40 zemalja irom sveta.Njihov jedinstven pristup izgradnji kulture visokog pover-

enja obraivanjem sva etiri nivoa rukovoenja - linog,meuljudskog, menaderskog i organizacijskog - dokazano je daima odrive dugorone efekte na sposobnosti i pojedinaca i organi-zacija da uspevaju u izmenljivom okruenju.Covey Leadership Center3507 North University Avenue, Suite 100, Provo,Utah 84604-4479Toli Free: l-888-7-POWER-9Fax: 801-342-6236International: 801-229-1333 ili fax 801-229-1233Internet: http://www.covey.comProizvodi i programi Kovi centra za rukovoenje pruajuiroki spektar resursa za pojedince, porodice i kompanije, upravu,neprofitne organizacije kao i obrazovne institucije i sadre sledee:26*

F404 MO PRINCIPAProgrami n* . ::Covey Leadership Week(Nedelja Kovi rukovoenja)Principle-Centered Leadership(Rukovoenje zasnovano namoi naela)The 7 Habits of Highly Effec-tive People (7 navika veomaefektivnih ljudi)First Things First Time-Man-agement (Menadment pri-oriteta)The Power Principle (Principmoi)Facilitator Workshops for In-House Certification (Radionicaza instruktore)Proizvodi7 Habits Organizer time-man-agement system (Sistem zaupravljanje vremenom na os-novu 7 navika)Microsoft Schedule+ with 7Habits tools (Microsoft sched-ule+ sa dodacima za 7 navika)7 Habits audiotapes (Audiotrake za 7 navika)Living the 7 Habits audiotapes(Audio trake za pridravanje 7navika)Principle-Centered Leadershipaudiotapes (Audio trake za ruk-ovoenje zasnovano na moi

naela)First Thing First audiotapes(Audio trake za prioritete)7 Habits of Highly EffectiveFamilies audiotapes (Audiotrake za 7 navika veoma efek-tivnih porodica)How to Write a Mission State-memet audiotapes (Audio trakeza pisanje izjave o misiji)The Power Principle audiotapes(Audio trake o principu moi)7 Habits Effectiveness Profile(Profil efektivnosti zasnovan na7 navika)Stakeholder Information Sys-tem (SIS) baseline report (Os-novni izvetaj Informacionogsistema vlasnika uloga)Principle-Centered LivingVideo (Video traka ivljenja naosnovu moi naela)Covey Reference Library onCD-ROM (Referentna bib-lioteka Kovi centra na CD-ROM-u)Covey Leadership LibraryVideo workshops (Video trakeradionica Kovi rukovoenja)7 Habits poster series (Skuppostera za 7 navika)O KOVI CENTRU ZA RUKOVOOENJI 406Posebne konsultacijei govori >.,::Custom Principle-CenteredLeadership programs (Posebniprogrami o rukovoenju zasno-vanom na moi naela)Custom-On-Site programs(Programi prilagoeni potre-bama organizacije)Consulting and speeches (Kon-sultacije i govori)Keynote addresses (Pozdravnigovori)Custom education programs(Posebno prilagoeni obrazovniprogrami)PublikacijeThe 7 Habits MagazineThe 7 Habits of Highly Effec-

tive PeoplePrinciple-Centered Leader-shipFirst Thing FirstFirst Thing First EverydayDaily Reflections of Highly Ef-fective PeopleThe Power PrincipleMeunarodni < rntri Kovi Ctltrtlza rukovoenjeCLC AustraliaPh: (61-7)259-0222Fx: (61-7)369-7810CLC BermudaPh:(809) 236-0383Fx: isto kao telefonCLC EnglandPh: (44-121)604-6999Fx: (44-121) 604-6777CLC IndonesiaPh: (62-21)572-0761Fx: (62-21)572-0762CLC IrelandPh: (353-1)280-0731Fx: (353-1) 284-3697CLC JapanPh: (81-3)3264-7401Fx: (81-3) 3264-7402CLC KoreaPh: (82-2) 3453-3361/4Fx: (82-2) 3452-3365HflV"406 MOC PRINCIPACLC Latin AmericaPh: (407) 644-4416Fx: (407) 644-5919CLC Malaysia & BruneiPh: (60-3) 758-6418Fx: (60-3) 755-2589CLC NigeriaPh: (234-1) 260-1760Fx:(234-1) 261-6963CLC PhilippinesPh: (63-2) 924-4490Fx: (63-2) 924-1869CLC Singapore, Hong Kong,Taiwan, China, VietnamPh: (65) 838-8600 ili 8629Fx: (65) 838-8618/8628CLC South AfricaPh: (27-11)442-4589/4596

Fx: (27-11)442-4190CLC ThailandPh: (662) 229-3911/20Fx: (662) 229-3107Sve druge zemljeCLC InternationalPh: (801) 229-1333Fx:(801) 229-1233O AUTORUDr Blein Li (Dr Blaine Lee) osniva je i potpredsednik Kovi crniniza rukovoenje, jednog od vrhunskih autoriteta u oblasti razvoja rukovoenja. Na spisku korisnika usluga Kovi centra za rukovoenje nalaze*se osamdeset dve od sto kompanija sa spiska asopisa Fortune, vie mldve treine organizacija sa spiska od 500 kompanija asopisa Fortmic,kao i hiljade malih i srednjih preduzea, organa uprave, obrazovnihinstitucija, zajednica, porodica i milioni pojedinanih korisnika.Blein je pripremio i izvrio posebne programe za razvoj ruk-ovoenja za mnoge svetske organizacije, medu njima i: Procter &Gamble, U.S. West, Intel, IBM, Pillsburv, General Motors, Conoco,Blue Cross/Blue Shield, Andersen Consulting, Arthur Andersen,NASA, Occidental Petroleum, MCI, Mass Mutual, Kimberlv Clark,Prudential, Nabisco, Xerox, kao i mnoge druge.Blein je takoe bio i koautor knjiga sa Stivenom R. Kovijem(Stephen R. Covey) i Normanom Vinsentom Pilom (Norman VincentPeale), a pisao je i udbenike o uenju i ponaanju u organizaciji. Dreipredavanja, godinje prelazi vie od jedne treine miliona milja. Njegovasposobnost da opaa i uspeno se nosi sa tekim organizacionim iljudskim problemima uinila je da je postao jedinstven savetnik ruko-vodeim ljudima u mnog