Biblioteka MENAEfMENT________________________________________[ iIzdava j ,POSLOVNI SISTEMJ "GRME"Beograd, M. Birjpzova 3Generalni direktorMr RAJKO UNANINIzvrni direktorZORICA STABLOVI-BULAJIGlavni i odgovorni urednikIzdavake delatnostiDRAGAN KARANOVICUrednikMIROSLAVA NIKOLITehniki urednikSNJEZANA DIMJTRIJEVIjDizajn ko\icaVESNA KOSTIYU ISBN 86-315-0180-8tampa: Poslovni sisterri "Grme", Beograd,Marala Birjiizova 3-5

BLAINE LEEasno uticanjeBeograd, 1998.Naslov originalaThe Power PrincipleInfluence with HonorBlaine LeeCovey Leadership CenterSimon & SchusterCopyright 1997 by Covey Leadership Center, Inc.Preveli:Milan i Ana AndeliCIP - KaraJiorH3anHJa y nyCutHKanHJH i1 i.Hapo^Ha 6n6niioTCKa Opsuje, Ecorpa/i159.9:65.01LI, Blejn . -, > Mo principa : asno uticanje / Blaine Lee ; [preveli Milan i Ana AneliJ- Beograd : Grme, 1998 (Beograd : Grme). -407 str. ; 20 cm. -(Biblioteka Menadment) ' , Prevod dela : The Power Principle : Influence with honor. - O autoru : str. 407.ISBN 86-315-O18O-817.022.1:316.628a) PyKOBot)eibe -6) flpyim'BeHa moKID = 68409612

Pohvale za Mo principa"ao mije to ova knjiga nije izdata kada sam postao izvrnidirektor! U knjizi Mo principa: asno uticanje, Blaine Leepodsea vode da osobine karaktera, a tu spadaju ast, integritet, iduboko potovanje za druge, imaju najvei uticaj na organizaciju

i inspiriu najvei broj ljudi da daju izvanredne rezultate."Archie W. Dunham, predsednik i izvrni direktorConoco, Inc."U drutvu koje je suvie esto usredsredeno nakartkorone rezultate i zadovoljstva, potrebne su nam vode kojenas podseaju da asno ponaanje, strpljivo, sa ljubavljnu ipanjom e, bez sumnje, omoguiti odnose koji na dugi rok dajuvelike plodove. Mo principa nudi proverenu teoriju voenja imoi zasnovane na naelima fundamentalne ljudske pristo-jnosti. Sadri veliku nadu za odgoj voda, kako danas tako iubudue. Pozdravljam njegov rad pun saznanja i preporuujemga ljudima u svim oblastima ivota."Preasni Edward A. Mallov, C.S.C., rektor Universitvof Notre Dame"Dr Lee nam donosi neka jasna naela kako da ivimo ivotpun nade, stremljenja i sluenja - kao i unapreenje odnosa kojimogu da izmene ivot."Frances Hesselbein, predsednik i izvrni direktor PeterF. Drucker Foundation"Mo principa baca novo svetio na izvore moi i kako je trebakoristiti. Lee-eva saznanja su bitna za one koji pokuavaju daizvre promene u organizaciji."Philip J. Carroll, predsednik i izvrni direktor Shell OilCompanv"Blaine Lee je istinski obdaren ovek koji e, bez svakesumnje, da bude katalizator promena u ivotu ljudi. Njegov ivoti posveenost oveanstvu vide se u knjizi Mo principa. To jedivna knjiga!"Stedman Graham, predsednik i izvrni direktor S.Graham & Associates; autor knjige You Can Make ItHappen: A Nine-Step Planfor Success."Ljudi misle da hoe mo. Ali ono to im je stvarno potrebnojeste vizionarsko vodstvo zasnovano na srdanosti koje Mo prin-cipa tako prikladno ui!"Mark V ictor Hansen koautor Chicken Soupfor the Soul"Teorija odnosa zasnovanih na naelima izuzetan je koncept.Blaine Lee-eva uvianja dodirnih taaka uspeha na poslu i uspehau ivotu mogu da budu najvanije ideje kojima treba da ovladamou pripremi za ivot u narednom milemjumu."John Scullv, predsednik i izvrni direktor ScullevAssociates; autor Odyssey: Pepsi to Apple..."U svetu gladnom moi, mo je, ironino, slabo shvaena,posebno od onih kojima je do nje najvie stalo. Blaine Lee razumesutinu moi. On nam govori kako da do nje doemo i kako danjom mudro ovladamo u ovom dubokom delu koje se lako ita."Michael O. Leavitt, guverner Jute, bivi predsednikSaveta guvernera drava SAD"Blaine Lee-evo istraivanje line moi je mono. Mo prin-cipa je toliko ispunjen stvarnim priama da se svako tu moepronai. Hijerarhije u poslovanju, porodicama i zajednicama sutradicionalno bile lestvice moi i izvor mnogih pogrenih upotreba

i zloupotreba. Osnovna poruka je da usmerenje na naela pokreesamopotovanje, ostvarenja, odnose i lino zadovoljstvo."Jack Linkletter"Moprincipa je najsaznajnija i najinspirativnija studija moii kako je koristiti koju sam ikada proitao. Postoji shvatanje znanjakod amerikih domorodaca da ljudi stvarno 'ne znaju' neto dokim iz glave ne padne u srce. Ovo je knjiga 'iz srca' za 'glavu'."Douglas R. Conant, predsednik NabiscoU.S. Foods Group"Uspeni kolski upravnici provode svoj struni ivotstvarajui izazovna i puna znaaja saznanja za uenike. Usred-sreenje na strategije iz knjige Mo principa omoguava ovimvodama da oslobode pojedince da bi dostigli svoje najvie poten-cijale asno i posveeno."Judy J. Nash, Ph. D., bivi direktor NAEProgramming, American Association of SchoolAdministrators^'Pre mnogo godina mudar ovek me je nauio dubokoj istini,ali tekoj za shvatanje i primenu: jedini nain da lider ima mojeste da je se odrekne. Mo principa pomae svima nama koji"elimo da ispoljavamo mo asno i sa integritetom da se uhvatimoukotac sa ovom misterijom, bacajui svetio i saznanje kako daclode do vie moi ustupajui je drugima.">,:...,. Kirk L. Stromberg, direktor Stratekog planiranjaAmerican Association of Retired Persons (AARP)"Prosvetiteljski uvid u sutinu rukovoenja za dananji svetmeuzavisnosti. Mo principa je katalizator za iskreno samoispi-tivanje sa putnom mapom za promenu paradigme. Ovo je obaveznalektira za pragmatinog lidera narednog milenijuma.";:;i), Clyde Fessler, potpredsednik za razvoj poslovanjai^v;;. Harlev-Davidson Motor Companv"Blaine Lee je uhvatio sutinu ivljenja ivota sa integritetomzasnovanog na moi naela. Mo principa vas ui kako da usposta-vite vezu sa svojom saveu, da se toga drite i da istinski asnouTieteria ivote onih sa kojima dolazite u dodir."Robert Schullr, autor IfYou Can Dream It, You CanDo It; preasni Crvstal Cathedral i Hour ofPower"Na osnovu mog iskustva iz Profesionalne fudbalske ligeustanovio sam da su oni koji imaju najvie moi oni koji uspenouravnoteuju 'karakter i znanje'. Mo principa nudi bezbrojprimera iz ivota kako da asno utiemo bez obzira u kom smotimu!";;; Steve Young, bek, San Francisco Forty-Niners"U ovoj lako itljivoj i majstorski napisanoj knjizi, Blaine&ee paljivo osvetljava istine koje oslobaaju uspavanu mo,P^tismeravaju pogreno korienu mo, i jedini je znaajniprotivotrov moi korupcije. Neete vie gledati na mo na isti nainkada proitate ovu knjigu."Bob Goodwin, predsednik i izvrni direktorPoints of Light Foundation"Mo principa me podsea na stih koji je William Wallace

izgovorio u filmu Brave Heart objanjavajui zato ga ljudi slede:'Ljudi ne slede titule', kae on. 'Oni slede hrabrost.' Sve BlaineLee-eve prie i primeri opisuju hrabrost rukovoenja, kao i ruk-ovoenje zasnovano na naelima. Jedno je imati uverenja, a sasvimneto drugo je postupati po njima. Dranje moi naela osiguraedugotrajan uspeh."James E. Ferrell, predsednik i izvrni direktorFerrellgas"Blaine Lee nije samo napisao knjigu o moi, on je definisaostaje istinska mo i na osnovu kojih naela se ispoljava."Richard Eyre, autor Lifebalance i Spiritual Serendipity"Kako je divan poklon ova knjiga! U nekoliko navrataobratio sam se Blaine Lee-u za mudrost i saznanje. Jedan odnajmudrijih poslovnih i linih trenera koji danas ive pretoioje sutinu svoje mudrosti u sredstvo za uenje koje moete danosite sa sobom kako rastete. Mo principa: asno uticanjeslimulisae va um dok vam razneuje duu. itajte je, gutajteje. i drite se njenih naela da biste otkrili koliko ste dobri ustanju da postanete."Jim Cathcart, autor The Acorn Principle, bivipredsednik National Speakers Association"Nakon pohaanja kursa iz rukovoenja, koji je drao BlaineLee, seam se da sam poeleo da su i moje najblie kolege i lanoviporodice mogli da iskuse Blaine-ove poruke i iskuse njegov stil.Kao moj instruktor, Blaine je bio uzor vrste karaktera koji njegovaknjiga priziva da svako od nas prigrli. Njegova tiha snaga iintegritet u pristupu inspirisali su svakog od nas da potuje naelakoja je izlagao. Poto Mo principa sadri tako mnogo ovogjedinstvenog vienja, svako sada ima mogunost da ga ceni kao; Sto gaja cenim, i da asno ivi."Mac D. Heavener, Jr., predsednik ERA"Intuitivno i saznajno istraivanje granica moi. Kao najboljivodii, Blaine Lee je u stanju da potvrdi one stvari koje smo veletimino ugledali dok smo uveavali oblike koje vidimo. On nesamo da nas prati po ovoj pograninoj teritoriji, ve nam ukazujei kako da ivimo na tom putu."David Whyte, autor The Heart Aroused: Poetry and thePreservation ofthe Soul in Corporate America"Blaine Lee je u Moi principa stavio ono to ivi kao linosti kao uitelj. Njegovo uenje o moi i uticaju pomoglo je da se ikao pojedinci i kao organizacija promenimo.Jack Little, predsednik Shell Exploration &Production Co."Imao sam privilegiju da intervjuiem neke od najmonijihljudi na svetu. Mo principa ui da mo nije odreena neijimimenom, titulom ili slavom, ve je istinska mo - asna mo.Larry KingDruge knjige Kovi centra za rukovoenjeThe Sevcn Habits of Highly Effective PeoplcPrinciple-Centered LeadershipFirst Things First

Daily Reflections far Highly Ejf'ectivc PeopleFirst Things First Every DayZAHVALNOSTMojoj eni Shawny za zajednitvo, njenu veru, primer iljubav, koji su uinili daje bilo vredno napisati ovu knjigu.Mojoj deci - Blaine Christian, Benjamin, Adam, Michal,Joseph, Joshua, Casey, Abraham, Eliza, Gabriel, and Celeste -kojisu uinili da elim da se drim onoga to uim i koji su strpljivoiveli sa mnom dok sam sticao potrebna znanja za uenje.Mojoj majci, Thelmi Reeder, za ohrabrenje i doivotnozavetanje za uenje i pouavanje.Mojoj asistentkinji, Karen, koja je bila strpljiva i uporna, kojaje nalazila sredstva kada niko drugi nije uspevao, i koja je verovalau vrednost ove knjige pre nego to je to postala.Mom izdavau, Dominicku Anfuso, ija je strunost bila istotako velika kao njegovo srce, i iji je zreli spoj hrabrosti ipromiljenosti sigurno uskladio pretvaranje rukopisa u knjigu.Bobu Asahinu, koji mi je pomogao da shvatim znaajhvatanja ukotac sa bespomonou.Gregu Linku, za njegov profesionalizam, predvianje,mudrost, neumornost i stalno drugarstvo.Stephenu M. R. Covevu, predsedniku Kovi centra za ruk-ovoenje, to je uvideo potrebu za ovom knjigom, omoguio mida joj se posvetim i obezbedio sredstva neophodna za njenopisanje.Stephenu R. Covevu, za njegovo potvrivanje da su naelanajuzvienij a, da je princip moi osnovni temelj svih uspenihljudskih uticaja, kao i za poverenje u mene.Mike Tavlor, strunjaku za raunare koji mi je ljubaznostavio na raspolaganje tehnologiju za ovaj projekt.Anne Andrus, ija su jasnoa razmiljanja, prijatna sprem-nost, brzo ali duboko razumevanje, urednika umenost, kao isposobnost da radi ele noi omoguili da se ovaj projekt uspenoobavi.Stotinama menadera, voa i nastavnika koji su itali rukopisu ranim fazama i ponudili korisne sugestije.Mom ocu na nebesima, bez ije inspiracije ova knjiga nikadane bi bila napisana.SADRAJZahvalnost..........................11Predgovor S ti vena Ko vij a .................. 15Uvod: Odgovor je u vama.................. 231. Glava: Mo i uticaj.................... 312. Glava: Bespomonost - zato me ne sluaju? . . . . . .453. Glava: Put moi - od nemonog ka monom oveku . . 654. Glava: Mo prinude - kontrola korienjem straha ... 825. Glava: Mo koristi-hajde da se dogovorimo.....1106. Glava: Mo principa - potovanje donosi promenu . . 1337. Glava: Kako potovati deset principa moi...... 1538. Glava: Kako poveati mo principa..........2139. Glava: Roditeljska mo - kako potovati svoju decu . 247

10. Glava: asno uenje - kako da potujete one koje uite 27211. Glava: Prodaja korienjem moi - kako dacenite svoje muterije..............28812. Glava: Vodstvo na osnovu moi - kako da ceniteone koje vodite................. 30213. Glava: ta ako oni pokuavaju da utiu na vas? .... 32314. Glava: Kako se menjam?................ 33915. Glava: astan ivot-doivotno traganje ....... 372Dodatak: Poziv da nastavite svoje putovanjeSledei koraci u vaem traganju .....;... 389Beleke............................391PREDGOVOR STIVENA R. KOVIJAOvo je izvanredna knjiga koja moe da vam promeni ivot.Predstavlja uenje za ceo ivot o temi koja je podjednako bitna uivotu i odnosima kao to je vazduh vaan za ljudsko bie. Moprincipa e izmeniti nae ivote i nau karijeru. Ima veliki znaajna nae odnose, organizacije, poslove, porodice i drutvo u celinikada nauimo da asno utiemo.Karl Roders (Carl Rogers) je uio "Ono stoje najlinije jenajoptije." Mo i uticaj su bukvalno toliko lini i toliko opti kaostoje udisanje vazduha. Okruuju nas. Svi mi bavimo se uticanjem.Nema izuzetka, bez obzira da li imamo posla sa klijentima,zaposlenima, poslodavcima, kolegama, ili smo u svojoj kui.Uticaj je najosnovnija, najoptija, a ipak najlinija aktivnost uivotu. Ali, kao "riba koja je poslednja otkrila vodu", esto nismosvesni kako koristimo mo i zato najuobiajeniji pristupi izgledada daju rezultate na kratak, ali ne i na dui rok. Moemo svesnoda izaberemo mnogo bolje pristupe.Razumeti princip koji konano odreuje znaenje moi iuticanja na druge vanije je nego nauiti hiljade tehnika za uticanje.U ovoj knjizi ete nauiti ovaj princip. Shvatanje ovog principa,stvarno shvatanje, uticae na svaki odnos koji imate. Na ovimstranicama, dr Blejn Li (Dr. Blaine Lee) daje izvanrednu analizutri osnovne strategije moi koje se koriste u ivotu, paradigme nakojima su zasnovane i posledice koje iz toga slede. Blejn, mojprijatelj i dugoroni poslovni kolega, jedan je od najboljih nas-tavnika koje sam ikada upoznao i postao je svetski autoritet za.-.,.., ' ; K V:1----:.1.-,'"-.- ' ':' '. V ,,. -:i

16 MOC PRINCIPArukovoenje i razvoj organizacija, posebno u razvoju i korienjumoi i uticaja.Dve najee koriene strategije za uticaj na druge sudrutveno prihvatljive ali nisu u skladu sa univerzalnim naelima.Zato i ne daju rezultate na dui rok. Ovi popularni pristupi usred-sreuju se na efikasnost i kontrolu i zasnivaju se ili na naelupotenje-razmena ili na prisili-pristajanju. Ali kad radite sa ljudimai gradite odnose, brzo je sporo a sporo je brzo. Efikasnost nijepreica. Da li ste ikada pokuali da budete efikasni sa suprugomkad je neto ozbiljno u pitanju? Kako se zavrilo? Ili sa vaimsinom tinejderom kada je u pitanju problem pun emocija? Kakose to zavrilo? ta mislite o vaim zaposlenima ili saradnicima naposlu? Efikasnost jednostavno nije efektivna. Mo principa pred-

stavlja treu strategiju, treu alternativu - budisti je nazivaju srednjiput - ne kompromis u sredini, ve pre vii srednji put kao temetrougla. Ako ljudi ne naue blagovremeno ovu treu alternativukorienjem sile razuma, na kraju e je nauiti silom prilika!Dozvolite da kaem i ta ova knjiga nije, kada se ispita sastanovita dubokog stava Henrija Dejvida Toroa (Henry DavidThoreau), "Za svakih hiljadu seckanja na Uu zla postoji jednosasecanje u korenu." Ova knjiga nije spisak recepata za seckanjelia. Ovo nije knjiga da bi se "oseali dobro" koja napada izdanke.Niti je to teka akademska studija. Ima ovde mnogo pria i dirljivihinspiracija, ali je mnogo vie od organizovanog skupa lekcijapovezanih sa inspirativnim priama. Ova knjiga udara u sam korenu razvoju dubokog razumevanja fundamentalnog kljua za mo iljudski uticaj na dui rok. Jedini "problem" sa ovim razumevanjemjeste da zahteva od nas da rastemo, da proveravamo nae pret-postavke, da esto menjamo celokupnu orijentaciju u ivotu i uodnosima. Njen fokus je karakter, a ne tehnika.Oliver Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes) je jednomrekao: "Ne marim nimalo za jednostavnost na ovoj stranisloenosti, ali bih dao desnu ruku za jednostavnost na udaljenojstrani sloenosti." Ova knjiga e vas odvesti od jednostavnog dosloenog i onda opet nazad do jednostavnog. Duboko prodiranjeu sloenost moi nasuprot izazovu bespomonosti je neophodnoili nema dubokog razumevanja, a bez dubokog razumevanja novaPREDGOVOR 17paradigma nee "krenuti" i nee biti stvorena odriva energijapotrebna za injenje.Nakon dekade zajednikog rada, mislio sam da poznajemrazmiljanja Blejna Lia, ali sve to mogu da kaem nakon studi-ranja ove knjige jeste da ga ne poznajem. Ima toliko dubine unjemu, tako mnogo dimenzija. Ova knjiga je delo celog ivota -kao studenta, nastavnika, uenog oveka, konsultanta, supruga,oca i vode. Ovaj rad je sveobuhvatan, krajnje dobro ilustrovan iprepun saznanja i mudrosti.Blejn je platio cenu i zasluio pravo da govori o moi i uticajujer je brusio svoju vetinu komuniciranja na slobodnom iotvorenom tritu obuavajui direktore koji su izabrali da dou ida ga sluaju. Nastavnici na zatvorenom tritu obino poinju sasvojim sopstvenim nainom razmiljanja, a ne nainomrazmiljanja uenika. Ali oni koji se takmie na slobodnom tritu,i to uz konkurenciju, treba da proizvedu ono to daje rezultate.Ponekad, meutim, idu predaleko i "rasprodaju", da bi postalipopularni govorei drugima ono to ele da uju, a ne ta treba dauju. Blejn niti popularie, niti teoretie, ve se dri puta vieguticaja, to i objanjava njegovu mo i uticaj.Ova knjiga sama po sebi ilustruje glavnu poentu koju sadri.Blejn zapoinje sa nainom razmiljanja uenika, a onda ihupoznaje sa principima, dok veina ilustracija potie upravo odonih koji ue. Ovo je Blejnu dalo realni oseaj za puls osobe iligrupe. On je takoe postao student i istraiva literature (topostaje evidentno dok itate ovu knjigu), tako da imate oseaj da

je vrhunski lider u oblasti moi i uticaja. Prema tome, kada imateposla s autorom koji povezuje puls uenika sa najboljimrazmiljanjima o toj temi, neto udesno poinje da se deava toje stvarno sinergistino - stvorene su nove ideje, nova saznanja,nove alternative koje su daleko bolje od svega to postoji.On takode lepo ilustruje borbu koju svi mi vodimo u sebi daprimenimo principe, jer je sam duboko u toj borbi, a kada se izdvoji1 osmotri svoju sopstvenu borbu, saznanja izviru koja su tolikoopta jer su tako lina. Dok itate moete to da oseate. Oseateda ne samo da sluate nekoga ko pria autobiografske prie i zatimili proiruje na njihove ivote, ve da imate posla sa istraivaem2 Mo principa . : ':'. ,18 MOC PRINCIPAu ovoj oblasti, ekspertom za tu temu, koji se borio kao vi i ja dashvati sutinu i daje primeni. Zbog toga saznanja i mudrost kojeizlae imaju duboku zaokruenu istinitost i relevantnost iuzbudljivost. U povezanosti naina razmiljanja, srca i duha proiz-vedena je najvia, najdublja i najlinija univerzalna mudrost.Moda pria moe da ilustruje ovu mudrost: oajan ovek seobratio mudrom oveku zbog svog svojevoljnog sina. Deak seodao drogama i uopte nije bio motivisan da se promeni. Ovaj otacje emocionalno apelovao za pomo i savet: "Sta mogu da uradimsa deakom, iscrpeo sam sav svoj uticaj kod njega?" Osetivi kruti hladan nain na koji je otac podizao deaka, mudar ovek jeodgovorio: "Morate se vratiti njegovoj prvoj godini i poetiiznova". Mada ovo oigledno nije bilo fiziki mogue, otac jetrebalo da shvati da njegovi problemi ne mogu da se rese prekonoi kupovinom novih crvenih sportskih kola ili kampovanjem iribarenjem u divljini. Ne bi mogli da se zamaskiraju nasilnimprogramom leenja ili praenjem od strane policije. Biblija namkae da staro vino mora da se ukloni iz boce pre nego to se sveevino sipa, inae e se boca pokvariti. Isto tako je i sa ovimdeakom. Novi pristup je bio potreban, u kome e deakov otacposvetiti dovoljno vremena da posadi mlado svee seme u zem-ljite koje je bilo godinama zanemarivano. Trebalo je da izgradiono to ja nazivam "emocionalni bankovni raun" sa svojim sinom,a to se ne deava preko noi.Samo kada shvatimo znaaj ovih univerzalnih principamoemo da ponemo da razumemo vrstu moi o kojoj Blejn govoriu ovoj knjizi. Na primer, mada leenje i hirurgija uklone fizikibol i pomognu da se odloi krajnji ishod kada je re o loemzdravlju, trajan uticaj imae samo preventiva i zdrava ishrana,izbegavanje stresa i fizike vebe. Slino, ast, ljubav, potovanje,integritet - sve to ima trajan znaaj i uvek e biti osnova za stvaranjeodrivog uticaj a i prosveenih odnosa.Mo principa je takoe divno ilustrovana u drutvenom iistorijskom kontekstu u objanjavanju stalnog opadanja poverenjau nae drutvene institucije. Pre nekoliko godina, napravio samsveobuhvatni pregled literature o uspehu koja je objavljena od1776. Zapazio sam da su, negde do Prvog svetskog rata, organi-PREDGOVOR 19

zacije kao i ljudi bili jako zabrinuti zbog neeg to sam nazvao"etika karaktera." Drugim recima, visoko su vrednovane karak-terne crte kao to su integritet, vrednoa, pristojnost, saradnja,uslunost, skromnost i ast. Ali, posebno nakon Drugog svetskograta, ovo teite na karakternim crtama postajalo je sve manje imanje znaajno i poele su da se pomaljaju razne kozmetikestrategije. Znaaj linosti zauzeo je centralno mesto i organizacijesu se usmerile na spoljanje a ne unutranje probleme. Predstava,javni imid i poloaj postali su najvaniji i napredak je iskazivankvartalnim izvetajima. Razmatrani su akutni problemi, dok suzapostavljeni hronini.Meutim, dananje globalno trite i svetska realnost uinilisu da je jasno da taj fokus na imid i status, a ne sadraj i kvalitet,erodira poverenje, umanjuje valjanost proizvoda i odnose u proiz-vodnji. Preice su postale norma i prihodi i profit su neizbenopoeli da se umanjuju, jer su se potroai i zaposleni razoarali ipostali obazrivi kada su u pitanju improvizovane ideje i brzirezultati. Onda, uz sve vei cinizam, dolazi do rasta institucionalnezavisnosti, strategija za kontrolu, a tajni planovi se umnoavaju, ikrug se zatvara. Na taj nain, poverenje u skoro sve institucijelagano je opalo. (Slatkii izgledaju primamljivo i imaju odlianukus, ali su bez sastojaka da nahrane gladno telo i vitalnih hran-ljivih sastojaka za formiranje kosti i zdrave krvi). Na isti nain, ovazemlja poela je da gladuje, i jo gladuje za etikom karaktera naeprolosti.Zemljoradniko doba ukorenjeno je u prirodi, u naelima.Industrijsko doba postalo je odvojeno od prirode i nove efikasnetehnike poele su da bacaju u zasenak ljudske vrednosti. Zanekoliko redova veliine udaljeno je od prirode informaciono dobasa novim tehnologijama koje sadre neverovatnu mo za dobro ililoe, zavisno od vrednosti koje ih pokreu. Ako se nae porodice,preduzea, uprava, crkve i kole ne vrate fundamentalnim potre-bama ljudi i univerzalnim naelima, itava naa civilizacija je uopasnosti.Adam Smit, koji je napisao Bogatstvo nacija (The Wealth ofNations) i koga mnogi smatraju ocem modernog kapitalizma,napisao je ranije knjigu Teorija moralnih oseanja (The Theory of20 MO PRINCIPAMoral Sentiments (1759)), u kojoj je postavio potrebnu moralnufilozofiju koja objanjava njegove docnije ekonomske radove.Ukratko, uio je da se slobodna trina ekonomija, kao i na ustavnidemokratski politiki sistem, zasniva na dobroj volji koja senamerno ispoljava, ili na sutinskoj moralnosti ljudi, i da kada toganema, u krajnjem, oba ova sistema e se kompromitovati i konanorazoriti. Dr Kirk Hart (Dr. Kirk Hart), prosvetni radnik, pie:"Budunost Amerike izgleda problematino... Ovo uzvieno dobazahteva najvie kvalitete graanskog karaktera i od lidera i odgraana".U krajnjem, meutim, to je jo uvek pristup od pojedinca kadrutvu. Dobrobit drutva na kraju se vraa na asne akcije svakeosobe. Helen Keler (Helen Keller) divno opisuje uticaj takve

osobe:"Ima dana u naem ivotu koji su oznaeni crvenim slovima,kada susretnemo ljude koji nas odueve kao divna pesma, ljude ijistisak ruke je vrke pun neizreene naklonosti i ija prijatna, bogatapriroda prua naem udnom nestrpljivom duhu divnu mirnou...Moda ih nikada ranije nismo videli i mogu da nam se putevi vienikada ne ukrste, ali uticaj njihove mirne, blage prirode je veseljekoje je obasulo nae nezadovoljstvo, i oseamo njen isceliteljskidodir kao to okean osea da planinski potoci osveavaju slanuvodu..."Osetiete ovaj isceliteljski dodir pun nade dok itate ovuknjigu. Mo principa ui da nikada ni najmanje ne naruimojedinstven trud pojedinca bez obzira na poloaj koji moemo uodnosu na njega da imamo. Bilo kakva mo koja se moe ostvaritimanipulacijama i kontrolom u krajnjem e propasti. To je bilooigledno kod diktatorskih reima Treeg sveta gde su vladaocikoristili strah i prevaru da dre svoje podanike decenijama da bibivali svrgnuti od tog istog "pakosno poslunog" naroda. Istinitamo i uticaj nikada se ne ostvaruju putem straha, prevare, ak nikompromisa. Roditelj moe stalno da insistira na strogompridravanju reda a da nikad ne uspe da shvati brige i oseanja svogdeteta. Uvek bi trebalo da se ponaamo prema svojim saradnicimaonako kako elimo da se oni odnose prema naim najboljimmuterijama - kao dobrovoljci - jer u stvari oni to i jesu. Mogu daPREDGOVOR 21kupim tvoju pomo, ali ne i najdublju lojalnost i posveenost tvogsrca. Mogu da kupim tvoju podrku, ali ne najfinije i najkreativnijerazmiljanje tvog duha. Lojalnost mora da se zaslui, ne zahteva.Mo i astan uticaj zahtevaju vreme i moraju da se zaslue. Nemoemo upanjem cvea da vidimo kako se korenje razvija.Va odnos prema drugim ljudima odredie, u velikoj meri,kvalitet i sreu u vaem ivotu. Vi ste izvor uticaja; kako ete daiskoristite tu privilegiju? Ova knjiga je prirunik pun nade koja enam svima pomoi da utiemo na druge efektivnije do kraja naihivota.UVODODGOVOR JE U VAMAJedina prednost moi je u tome tomoete da uinite vie dobra.Baltazar GracianPrincipi kojih se pridravate u ivotu uspostavljaju svet ukome ivite; ako promenite principe kojih se pridravate,promenie se i va svet.Svi elimo mo. Moda ne elimo da vladamo narodima ilida smo na elu velikih kompanija, ali elimo svakako, dapostignemo neto u ivotu. elimo da nas deca sluaju i potuju,da nam kolege budu saradnici a ne konkurenti, da nas prijateljicene i uvaavaju. Mnogi sigurno misle da je tajna moi u snazi,lukavom pregovaranju i ucenama, ili pak u prisili. Gree? Iako

neke od ovih taktika mogu pomoi da dobijete poneto to elite,retko kada vode ka dugotrajnijoj moi. Istinska mo koja trajenema izvor u prevarama i raznim taktikama, uterivanju straha iucenama. Ona je mnogo tananija i sloenija. Tajna moi je uneemu to nam je svima blisko i dobro znano. U potovanju,estitosti, asti. Da, dobro ste proitali! ast je mo! Kada vas24 MO PRINCIPAdrugi potuju i priznaju, vi ste nad njima stekli neprekidan, du-gotrajan uticaj. To je ono to nazivamo Mo Principa.BOLJI NAIN /Za razliku od drugih knjiga koje govore o moi, ova e vasnauiti kako da u svom ivotu razvijete mo zasnovanu na prin-cipu. To je ona vrsta moi koju je posedovao Mahatma Gandi ikoju poseduje Nelson Mendela; to je mo koja spontano izazivalojalnost i privrenost i koja prevazilazi prostor i vreme. Zasnivase na poverenju i potovanju i traje dugo posle smrti onog koju jeposedovao. Takva mo uzdie, pokree, daje snagu i hrabrost imotivie sve one koji su pod njenim uticajem. To je jedan vii oblikmoi - njena jaa strana.Nadam se da ete itajui ovu knjigu u sebi pronalaziti svevie ohrabrenja i nade. Stei ete mnogo, a na taj nain ete imatijo vie toga da date drugima. Svako od nas je, ili bar veina,okruen ljudima kojima je stalo do nas, koji raunaju na nas i kojizavise od nas. Svetu su potrebne velike promene i verujem da etei vi dati svoj doprinos. Stara kineska poslovica glasi: "Pre nego tokrene da menja svet, proi tri puta kroz sopstvenu kuu". Jajeprevodim ovako: Da bismo menjali svet, moramo poeti od sebesamih. Gandi je nudij^aj^^iisiamte^ k j j^j^^i^svetu. Ova knjiga vam moe pomoi da se promenite, da postanetemoniji, da svojom au utiete na druge ljude, i tako inite viedobroga.DEVET POZITIVNIH STAVOVAKnjiga se zasniva na sledeim pozitivnim stavovima:1. Vi ve razumete staje mo jer ste, kroz uticaj drugih ljudina vas, iskusili mnoge njene vidove.2. Mo i uticaj mogu se stei i razvijati.3. Svakoga dana birate hoete li da budete moni ili nemoni.UVOD 254. Nemo, kao i svaki od tri puta ka moi, poiva na razliitimosnovama.5. Zavisno od situacije, moete uticati na druge au, pra-vednou, zastraivanjem, ili pak sumnjati u svoju sposobnost dauopte utiete.6. Ishodi do kojih dovodi svaki od pristupa potpuno su pre-dvidivi.7. Bez obzira na va zvanian status ili poloaj, vaa sposob-nost uticaja na druge je, na kraju krajeva, rezultat onoga to zaistajeste, isto koliko i onoga ta radite.8. Vi se moete promeniti.

9. Moete da uinite neto za dobrobit sveta, a svetu je upravoto potrebno.NOV PRISTUP MOIUenje o Moi Principa zapravo je jedan nov pristup moi.Pristup je zasnovan na principima a ne na postupcima. Naime, kadasu vam jasni principi, moete veoma efikasno postupati. Kadajednom ono to uite shvatite i uspete da primenite, to se ne moraodnositi samo na specifine situacije, pojedine ljude ili probleme.Ako potcenite svoju mo, stojite u mestu,_ako je precenite -siioavateTe: sa~suEobTmi71^3Etim^ako_yam je jasno, ako tanoprocenjujete kolika vamjelno, moete je poveati. Mozete^cinitTmnogoToga, mnogo dobroga.Kada shvatite Mo principa, vie vodite rauna o tome tazahtevate od drugih; to je upravo stoga to ste skloniji da preispi-tujete svoje sopstvene motive pre nego to od nekoga zatraite bilokakvu uslugu. Moete biti samopouzdaniji u kontaktima ja_drugima, jer umesto_da nastojitejdjuh_kQntroliete. od njih jedinozaritevite~d"a postupaju u likTadu sasopstvenom_s^veu^_Kadasffvltite~orioTimeu ove vrste moi i utlaja/blete u stanju dautiete na druge bez primene sile. Ako uspete da nauite i doiviteMo principa, to e vam pomoi da postanete sposobniji, mudriji26 MO PRINCIPAi svakako sreniji. Usput ete otkriti da je bolje uspeti ljubavlju,ak i onda kada mislite daje mnogo lake primeniti silu.Izuzetno potujemo ljude koji se u ivotu dre Moi principai u stanju smo da ih pamtimo itav ivot. Oseamo njihov uticaj,bili oni prisutni ili ne. Poastvovani smo njihovom panjom. Mozasnovana na principu jaa nau samokontrolu i nae moralnoponaanje. Ako dobro upoznamo ove mone modele ponaanjapojedinih ljudi koje izuzetno potujemo, moemo poveati i svojumo zasnovanu na principu i postati vode koje svoj uticaj zasnivajuupravo na ovoj vrsti moi. Podizanjem nivoa svesnosti o tome kakogradimo odnose i komuniciramo sa drugima, kao i dubokimubedenjem da je ova vrsta vodstva vredna sama po sebi, ali idostina, moemo da utiemo sopstvenom au.LEKCIJA KOJU SAM NAUIO NAVAZDUHOPLOVNOJ AKADEMIJIMnogi od vas ipak mogu sumnjati u svoju sposobnost da usopstvenom ivotu izgrade takvu vrstu moi. Ne bi trebalo dasumnjaju. Svi smo u stanju da se menjamo i razvijamo, vano jesamo da znamo gde treba da ponemo. Pre mnogo godina doiveosam neto to je uticalo na moje shvatanje sposobnosti samoraz-vitka, kako taj razvoj poinje, kao i gde se moemo zaustaviti,uvereni da smo pronali konane odgovore. Iskustvo koje uopisati pomoi e vam da razumete zato sam se odluio danapiem ovu knjigu, a moda e vam dati i odgovor na pitanjekakve koristi vi imate od nje.Pre mnogo godina predavao sam na Vojnoj akademiji uKolorado Springsu u dravi Kolorado. Vijetnamski rat bio je utoku i posao koji sam obavljao, kao kapetan u Odeljenju za

ispitivanje ponaanja i vodstva, sastojao se u tome da obuavampitomce Akademije za eventualno uee u ratu. Mnogi su sepripremali da postanu piloti, nekima bi avion mogao da budeoboren, i to nad neprijateljskom teritorijom.UVOD 27Tokom jeseni, zime i prolea pitomci su pohaali intenzivankurs. Za vreme leta vodili smo ih na planinu. Tamo je trebalo dase obuavaju u praktinijim stvarima, zapravo tehnikamapreivljavanja u raznim, nemoguim uslovima. Prvo bismo ihnauili osnovne lekcije, kao to je pronalaenje vode za pie iliprepoznavanje jestivih biljaka, ali i pruanju prve pomoi - npr.nametanju polomljenih kostiju. Posle osnovne obuke, prelazilibismo na sloeniju, u toku koje smo ih obuavali kako da izbegnuda padnu u ruke neprijatelju kada im je avion oboren, kao i kakoda pruaju otpor ako ih neprijatelj ipak uhvati.Tokom sledeeg leta, program namenjen pitomcima Aka-demije sadravao je jedan specijalan zahtev, naime upozorio samih da im se moe desiti da budu "zarobljeni". Moje upozorenje imje delovalo kao dobra ala, ali kada sam ga ponovio, shvatili su gaozbiljnije i poeli su da pitaju kako da se za to pripreme. Savet kojisam im tada dao bio je prilino neodreen, - u stvari, kako sepripremati kada i ne znate za ta se pripremate?Neki od pitomaca imali su svoje "specijalne" pripreme - npr.pre patroliranja kriom su uzimali jabuke iz menze Akademije, ilipak nosili u izmi vajcarski no, uvereni daje to upravo ono toim nedostaje da bi preiveli u vanrednim okolnostima. Meutim,kako je vreme prolazilo, polako su zaboravljali i upozorenja i svojepripreme i prilino bezbrino provodili letnje dane. U sred leta,kada su to najmanje oekivali, zarobili smo ih. Jednog po jednogsmo odvodili u poljski ator i pretresali do gole koe. Mogli su dase uvere da je to, samo po sebi, jedno vrlo neprijatno iskustvo.Oduzeli smo im sve to su imali, ukljuujui i tajne zalihe. Potomsu bili sprovedeni do konstruisanog zarobljenikog logora. Logorje bio napravljen po uzoru na one u Jugoistonoj Aziji, u kojimabi se mogli nai jednog dana ako budu zarobljeni. Logor im jepostao jedino prebivalite tokom tri dana, koliko smo ih tamodrali.Iako nisu trpeli fiziko, preiveli su vrlo teko emocionalnomaltretiranje. Svakodnevno su bili izloeni ogromnom psihikompritisku, a sve u nadi da ih to moe pripremiti za ono to bi ih jednogdana moglo zadesiti u njihovoj vojnikoj karijeri. Jednom reju,ova obuka mogla bi da im spase ivot.Veina pitomaca prilino je dobro podnela logor, u najmanjuruku - "preiveli" su. Nismo im davali dovoljno hrane, nije im bilo28 MOC PRINCIPAdozvoljeno da spavaju. Bili su umorni - i fiziki i psihiki. Ako bi,ipak, neko od njih poeo da "puca", moj posao, kao rukovodiocatreninga, bio je da ga izuzmem iz treninga, nahranim i ohrabrimda izdri ovo teko iskuenje, a potom vratim nazad.Posle tri dana irom smo otvorili vrata logora i oslobodili ih.Odatle su izali, bez sumnje, puni samopouzdanja, a nas su uverili

da su posle ovoga spremni za sve to bi Vijetnam mogao da impriredi. Po povratku, na Akademiji, ekala ih je obilna veera unjihovu ast.PRIMER IZ PRAKSEPosle veere, kada su se svi dobro najeli i zavrili sa meusob-nim hvalisanjem o sopstvenoj izdrljivosti, predstavio sam im jednogdiplomca iste akademije koji je bio oboren u Vijetnamu. Bio jezarobljen, ali je uspeo da pobegne. Mladii su bili impresionirani. Tu,pred njima, bio je neko ne mnogo stariji od njih, ko je zaista proaokroz sve strahote rata. Obasuli su ga mnogobrojnim pitanjima. Sveih je interesovalo, sve su hteli da znaju.Jedan budui vojnik je pitao: "U sluaju da me ikada poaljutamo, recite mi, kakav no je najbolje da ponesem?" Izgleda dajeovaj mladi, i pored toga to je proao iskustvo zarobljavanja,mislio da e mu no osigurati opstanak. Porunik je, uzdravi seod ironine primedbe, odgovorio: "Nije stvar u noevima". Potomje ispriao svoju priu.I sam je svojevremeno proao isti trening na ovoj akademiji.Potom su ga poslali na Filipine, gde je proao kurs preivljavanja udungli. Na kraju obuke dobio je posao pilota. Sea se da je, jo dokje prolazio kurs pilotiranja, bio obavezan da nosi specijalan prslukispod pilotskog kombinezona. U prsluku je bio pitolj, municija,antibiotici i jo neka oprema namenjena za vanredne okolnosti.Posle uspeno obavljenih zadataka, jednog dana pokosila gaje neprijateljeva vatra. Pre nego stoje iskoio iz aviona u plamenu,brzo je opipao grudi da bi proverio da li ima spasonosni prsluk nasebi. Bio je povreen pri padu na zemlju, pa su ga neprijateljevivojnici odmah zarobili. I ta mislite, ta su mu prvo uradili?Oduzeli su mu spasonosni prsluk i sve ono to je bilo u njemu.UVOD 29Preiveo je uasne stvari. Meutim, uprkos stravinim okol-nostima, uspeo je ipak da pobegne. Porunik je ovim zavrio svojupriu.VANO JE ONO TO IMAMO U SEBIMladi pitomci su ga, zadivljeni onim to su upravo uli,ponovo zasuli pitanjima: "Kako ste uspeli da pobegnete? Kako stese oslobodili? U emu je tajna vaeg uspeha?" Budui da suverovatno oekivali da uju o nekom novom izumu visoketehnologije ili novom modelu oruja, bili su veoma iznenaeniporunikovim odgovorom, "Uspeo sam da izvuem ivu glavu, alito nije zasluga onoga to sam nosio sa sobom, ve onoga to samimao u sebi."Ni dan-danas nisam zaboravio ove mone reci. tavie,poeo sam njima da se rukovodim u svom daljem radu naAkademiji, tokom sledeih dvadeset godina. Ono to nosimo u sebimnogo je bitnije od svakog oruja ili tehnike. Put do moi zasno-vane na principu nije na ovim stranicama, put je u meni i u vama.Onima koji su itali knjigu mog prijatelja i kolege StivenaKovija "Sedam navika uspenih ljudi", poznato je ovo o emugovorim. uo sam komentare da ono to je pisao u svojoj knjizi

"jedva da ima ikakvog smisla". Slaem se - to je onaj smisao nalikmudrosti u tradicionalnim kulturama i starim spisima, pre negoneto "moderno". Moda upravo zato mnogima i izmie. Jer,odgovori nisu nikad dati gotovi, kao lekcije u udbeniku izmatematike. Odgovori su - u vama.U ovoj knjizi ima nekoliko tajni. Meutim, ee ete sesretati sa primerima i priama koji e vas podsetiti na neke vaneprincipe koji su vam, u sutini, ve poznati. Namera kojom sam serukovodio bila je da vas podsetim na neko iskustvo koje vam moepomoi da se setite neega to moda odavno znate ali ste zane-marili, da povezete svoje misli sa svojim oseanjima i uverenjima,da spojite svoje srce i um. Za neke ljude, desetak centimetaraizmeu srca i uma predstavljaTveoma dug put, dug itav ivot.'Ogovoittuirovde - oni su ve u vama. Vi ih ve znate"1. GLAVAMOC I UTICAJMerilo ovekaje nain na koji koristisvoju mo.PitakusSvi mi znamo za mo - to svakako nije neka nova pojava.Ona je u samim temeljima mnogih naunih disciplina: teorijerukovoenja, sociologije, psihologije, istorije, religije. Ukratko,svih onih podruja koja se bave prouavanjem ivota i rada ljudiu zajednici, kao i njihovim neprekidnim meusobnim odnosima.Prouavanje moi moe biti izuzetno zanimljivo, jer mo svakakomoe biti nepredvidivo sloena. Prouavanje, dalje, moe biti iveoma privlano, jer mo moe biti izuzetno primamljiva. I najzad,to moe biti velika inspiracija, jer se mo moe iskoristiti da sepomogne ljudima u njihovom stremljenju ka fantastinim,neverovatnim i divnim stvarima.ta vam prvo padne na pamet kada pomislite na mo? Zaneke, mo je kontrola. Za druge, opet, mo znai oseati lakou,veselje i zabavu. Neki se oseaju izvanredno jaki kada posedujumo, a tako slabi i nemoni bez nje - nepovredivi ili pak ranjivi.Postoji i druga strana prie - neki se tako dobro oseaju kada imaju32 MOC PRINCIPAmo, a neki su uplaeni i samom pomisli da bi mogli imati mo urukama. esto se misli da je posedovanje moi loe, da je samamo po sebi loa. Zar nije jo Lord Atkinson tako pronicljivoprokomentarisao da mo kvari, a da apsolutna mo apsolutnokvari? Drugi, pak, smatraju da je mo svakako poeljna, a i aknuna za uspean ivot. Ipak, mo nije ni^ p p j ^j^je. Ier sama_po sebi mo nije ni pozitivna, ni negativna, iako naaos_eanjjL-U_^zLmnri mngu da hndu Mojejnp_gunos_t, potejntija[da se na_druge utie u slubi dobra ili zla, mogunost 3a se bude_blagoslov ili pak najgora kiliv^Ka^lnlkTelGrhTe'nergj a, moe da~se koristTia~proizvodnju strujeTtako osvetliti grad, ili pak posluikao gorivo za bombu koja e taj isti grad unititi.Vio moi ne morate misliti ni na jedan od ovih naina, ali

injenica je da ona duboko proima sve aspekte vaeg ivota. Viutiete svojom moi, ili ste, pak, pod njenim uticajem. To jeneizbeno, jer ljudi su u svakom trenutku meusobno povezanimnogostrukim vezama. Oni ive zajedno, rade zajedno, kupujuzajedno, mole se zajedno, igraju se zajedno. U svim ovimrazliitim okolnostima, mi smo sa drugimjjudima ija_oseanja,smvjOTjjjtejLnje.^^naih. Stoga, kadj^uJiu^i^jdao^Eirj^ln^uticajjgixu3l^na druge. __KO JE MOAN? ; IIDakle, ko je od nas stvarno moan? Kako mi odreujemo komeu ljudima ima mo? Ako ste kao veina drugih ljudi, vi sigurnoprepoznajete mo kada je vidite, ali je zapravo ne moete defini-sati. Izgleda da svi mi posedujemo "uroenu" sposobnost da pro-cenjujemo mo kod naih blinjih. Veba koju redovno primenju-jem e vam ilustrovati ovaj moj stav. Naime, o emu se radi: iaosam u razne kompanije i druge organizacije sa sledeim zahtevom:"Ovo je spisak osoblja - rangirajte ove ljude po tome koliko viprocenjujefe da oni poseduju mo". Dovoljno je samo ovo jed-nostavno uputstvo pa da ljudi obave ovaj zadatak bez ikakvihMOC I UTICAJ 33tekoa. Iako uvek postoji odreeno neslaganje oko rangiranjaonih u sredini, veina ljudi se slae oko toga ko zaista zapravoposeduje mo. U stvari, ono na ta redovno nailazim pri ovakvim"ispitivanjima" jeste da se svi bez izuzetka slau oko toga koje navrhu i na dnu liste. Izgleda da ljudi zaista oseaju koje moan. Ovopodudaranje javljalo se bez obzira da li sam traio rangiranje pomoi na radnom mestu, politikoj moi, drutvenoj moi, ili modamoi u sopstvenom domu, tj. bez obzira gde su ljudi u drutvu.Od grupe inenjera koji ispituju snagu neke maine moe seoekivati da budu saglasni oko toga koliko je ta maina mona.Poto ne posedujemo fizike, objektivne instrumente za merenjeuzajamne "koliine" moi, ta je, u stvari, to to dovodi do ovogslaganja kada od ljudi zatraimo da izdvoje svoje monije kolegeod onih manje monih? Verujemdaje to nae opaanje, zasnovanona iskustvu - mi mo jednostavno oseamo. Kada pitam ljude kogamedu svojim poznanicima smatraju monim, oni redovno izvornjihove moi opisuju dogaaje - govore o sluajevima u kojimaje osoba koja poseduje mo odigrala neku znaajnu ulogu. Cestose navodi i vrsta odnosa koju osoba poseduje. Na primer, nekomoe rei: "Henri je tako moan - on dobija sve to poeli jer gase ljudi plae". Ili, "Suzana je prilino mona - ona poseduje onoto drugi ele, i jedini nain na koji oni to mogu dobiti je prekonje". Dalje, "Rekao bih da Kris ima mo nad drugim ljudima, i daga slede jednostavno jer mu veruju - oni veruju u ono to onpokuava da postigne".Razmislite o svojim sopstvenim iskustvima. Da li poznajeteneku osobu koja zaista poseduje mo? To moe biti neko sa kimste radili, neko sa kim ste iveli, ili neka istorijska ili savremenajavna linost o kojoj ste itali. Znai, bez obzira kako definisali

mo, daje ta osoba poseduje. Razmislite, staje to to privlai drugeda slede ovu osobu?TRI PUTA KA MOIZa poetak, razmotrimo tri mogunosti. Prvo, da li se plaeako se ne povinuju zahtevu? Moda odreena osoba poseduje3 Mo principa , :IF"34 MOC PRINCIPApoloaj, autoritet ili sposobnost da preplai ili ponizi ljude, dadrugima uini neto neprijatno. Da lije ova osoba mona jer moena neki nain da povredi druge, ili ih ponizi, kazni, razbesni ili imotme neto vano? Poto se plae da im ova osoba koja poseduje"mo" moe vrlo lako uiniti neto to ne bi eleli, ostali e sepokoravati samo da bi izbegli nevolje. Strah drugih je u ovomsluaju izvor moi neke osobe i oni pristaju na zahteve samo da bise sloili.Razmotrimo sada drugu mogunost. Osoba moe biti utica-jna zbog onoga to ona moe uiniti za druge. Ova osoba imasposobnost da uini neto stoje drugima potrebno. Na primer, onemogu ponuditi neto ovako: "Platiu ti ako bude uradio ono toelim. Ja imam neto to e dobiti u zamenu za tvoj trud i vreme.Mogu ti dati informacije. Mogu ti pruiti ansu. Mogu ti obezbeditinapredak. Mogu ti dati mo. Ja imam neto to ti eli, ti ima netoto ja elim. Hajde da se dogovorimo". Ova osoba ima mo jermoe obezbediti drugima ono emu tee, da bi zauzvrat dobila onoto sama eli. Ova vrsta moi je oigledno razliita od prethodne.Nema pretnje, nema sile. Zapitajte se sada, nije li ova drugamogunost upravo razlog zato ljudi biraju da slede osobu poputove? Da li postoji neto vredno to takve osobe nude da uine zaostale?Trea mogunost predstavlja potpuno drugaiju takugledita, i potpuno drugaiju vrstu moi. Ova vrsta moi ukazujena to da je osoba kojoj ljudi veruju neko ko je cenjen i potovan.Ostali se povinuju eljama ovakve osobe zato to ele ono to i onaeli. Da li je ona prisutna i kontrolie ih, ili ih, pak, plaa, nemanikakve veze. Ona veruje u njih i oni veruju u nju. Kao posledicatoga, ljudi drage volje i svim srcem ine ono to se od njih zatrai.Ova osoba ima mo sa drugima, a ne nad njima.Nekome, meutim, predstavljena podela vrsta moi moeizgledati vetaka. Moda se razlozi zbog kojih se ljudi odluujuda slede neku osobu ne mogu smestiti samo u jednu kategoriju,nego obuhvataju vie njih. Dalje, moe se desiti da se razlozi zbogkojih ljudi slede ili sluaju ili obraaju panju na nekoga vremenommenjaju. Uvek kada se razmilja o moi treba imati na umukonkretnu osobu, realnog pojedinca, kao i niz moguih razlogaMOC I UTICAJ 35zato je ba on moan, zato se drugi odluuju upravo njega daslede.KADA STE MONI? \Sada bih razmotrio neto sasvim drugo. Svi mi prepoznajemomo kod drugih, ali da li smo u stanju da je uoimo i kod samih

sebe? Razmislite o nekoj situaciji u proteklih godinu dana, u kojojste vi bili osoba koja poseduje mo, situaciju u kojoj je va uticajbio znatan u odreenoj grupi ljudi, u vaem linom ili profesion-alnom ivotu. Dakle, setite se situacije u kojoj ste, formalno ilineformalno, vi bili taj koji je prihvaen kao voa i koga su ostaliizabrali da slede.Prisetite se nekog trenutka u vaem ivotu kada ste se osealinaroito monim. Moda ste upravo sklopili veoma vaan ugovorili briljantno obavili neki posao. Moda ste dobili zadatak da voditebrigu o kompaniji, moda ste uspeli da smirite porodinu svau,ili, opet, moda samostalno nali izlaz iz nekog problema koji vasje muio. Moda ste pokrenuli neku aktivnost ili izradu novogproizvoda, pustili novi sistem u rad, prikupili dobrovoljne prilogeza vrednu akciju u susedstvu, promenili program ili propise udeijoj koli, ili radite na neem znaajnom u iroj zajednici.Razmislite o nekoj specifinoj okolnosti i o jednoj odreenojgrupi ljudi na koju ste uticali. Zato su odabrali da slede ba vas?Zato su vas sluali? Zato ste za njih bili ovek od uticaja? Prenego to date odgovor, razmotrite one tri mogunosti koje samnaveo. Budite iskreni i recite koja od navedenih vrsta moi je bilava izbor u toj situaciji? Mogue je i da je bila u pitanju nekakombinacija. Meni se ini da postoji jedan kontinuum moi, kojise kree od oseanja da moemo uiniti sve to poelimo, sve dopoputanja svakom zahtevu i oseanja da na ovom svetu nema nitato bismo mi mogli da uinimo ili na ta da utiemo. Meutim,takoe je verovatno da jedna od navedene tri kategorije moi ipakpreovlauje u odnosu na ostale dve u vaim interpersonalnimodnosima, bilo na radnom mestu ili kod kue. Kada sebi ovakopostavite pitanje, moda ete primetiti da nain na koji ste se36 MOC PRINCIPAvladali u odreenoj situaciji nije ipak bio jedini mogui. Jer, unekim sluajevima, mogli biste da ispitate nekada odabranemogunosti i da preete sa upotrebe jedne vrste moi na nekudrugu.Moda ponete sa Ijubaznou i dobrotom, a kada topropadne, vi onda pribegnete pogaanju i ucenjivanju. Ako i to neuspe, onda primenite pretnju kao krajnju metodu. A moda ak iodustanete.Koji roditelj nije proao kroz ovaj ciklus sa svojim detetom?Jedna prijateljica mije ispriala sledei sluaj: Naime, ona je elelada naui svog sina da koristi nosu. Njeni prvi pokuaji su bililjubazni i uz puno razumevanja. Pokuavala je siniu da objasnikako bi ona i njegov tata bili veoma ponosni ako bi on uspeo daumesto pelene "napuni" nosu. Nije hteo da slua. U svom nared-nom, i kako se ispostavilo, uzaludnom pokuaju nagovarala gajestvarima poput: "I nebo i zemlja bi se pokrenuli, ako bi ti barpokuao..." Dete je i dalje bilo uporno: "Ne, ne, ne".Iako je mislila da e je njegov prekrasan eretski osmeh punsamozadovoljstva dovesti do ivice nerava, krajnjim je naporomuspela da sauva svoju pribranost. "ta misli o tome da ti sednena nosu, i ja u ti dati tri okoladice!" Detetov odgovor je zvuao

kao najgora poruga:" Neu na nosu! Daj mi okoladice!" Njegovavika je trajala i trajala, zagluujui njeno bezuspeno ubedivanje.Najzad joj je bilo dosta svega: "Dobro, mali gospodine. Ide sadana nosu ili u te zakljuati u tvoju sobu i nikada vie nee dobitinijednu jedinu okoladicu!" Nepotrebno je dodati daje ovaj metodisto tako neslavno proao kao i prethodna dva, i da je malianplaui pobegao u spavau sobu.Iako se mnoge od situacija sa kojima se svakodnevnosuoavamo mogu uiniti vanijim od prepirke sa temperamentnimdvogodinjakom, ipak nas iskustvo ove majke ui neemuvanom. Prvo, uvek imamo izbora. Drugo, sukob plus vreme jejednako navika. Moe biti zabavno kada se sa rastojanja i vremen-ske udaljenosti na sve to gleda. Veina nas odraste, i negde usputuspe da se naui higijeni. Ali, u odreenom trenutku, okraj izmeuonoga to mi elimo i onoga to druge osobe ele moe biti veomaestok.MOC I UTICAJ 37KAKAV OSECAJ U VAMA BUDI MOC?Ako oseate da biste mogli imati vei uticaj kod drugih ljudi,da biste mogli biti efikasniji, bilo da je u pitanju va odnos sadetetom ili sa efom, znajte da niste jedini. Pred vama se nalazekomentari onih koji su uestvovali najednom seminaru koji samnedavno odrao, koji vam to mogu posvedoiti. Postavio sam impitanje: "ta oseate o moi i uticaju koji imate nad ljudima uvaem okruenju?" *Jedan slubenik sa dvoje predkolske dece je oajan: "Uoptese ne oseam kao da podiem svoju sopstvenu decu. Moj uticaj nanjih je minimalan. Pokuavam, trudim se, ali izgleda da mojaroena deca ne ele nita da uine to ja od njih elim."Menader u jednoj manjoj kompaniji negoduje: "Svi no-vozaposleni radnici tako mnogo oekuju od nas, a nasuprot tome,uopte nisu spremni da rade, da ue, nisu voljni da se upuste u bilokakav rizik. Izgledaju kao da ih nimalo ne zanima posao koji ipakmora biti obavljen. Ranije je bilo lako - "nee da radi - leti saposla". Ali sada su tu pretnje sudskim sporovima, zakonskaogranienja. Svi imaju vie prava od nas, ali zato se od nas jo uveknekako oekuje neprekidan napredak, bolji kvalitet, manjitrokovi. Staja tu mogu da uinim? Oseam se potpuno nemono."Svaka od ovih primedbi doarava nam neku dilemu. Nekojeu kripcu a osea da nema ni moi ni uticaja koji bi eleo da ima.Iako su brige ovih ljudi opravdane, upravo ih njihova dotadanjauverenja spreavaju da vide izlaz iz problema.UVEK POSTOJI PUT KA MOIBez obzira kako se frustrirano oseali, uvek postoji izlaz.Istina jijfl n svakoj situaciji u kojoj se naemo upravo trp biramohoemo li posedovati mo iK ostati bez nje. Moda ne izgleda uvektak~o7 ali to jeste~tvar izbora. I postoje posledice za ovaj izbor, uvidu rezultata koje postiemo i u vidu poveanja ili smanjenja naemoi i uticaja. Ako odaberemo da nemamo mo, to je redovnazbog toga to sumnjamo da potojuzlaz. Izbor da budemo nemoni

r38 MOC PRINCIPAnas moe dovesti do toga da se ne mrdnemo iz poloaja u koji smozapali, i da nas na taj nain polako obuzme oaj. U ovoj knjizi uvam pokazati da nemo ne mora da vas prati u ivotu. ak i onimeu vama kojima se ini da ne poseduju ba ni malo moi, nakraju mogu postati veoma moni.Na osnovu obavljenih intervjua i istraivanja koja samsproveo, definisao sam neto to nazivam proces moi. Ovaj pojamopisuje dinamiku povezanost izmeu ljudi koja se javlja prilikomnjihovih neprekidnih nastojanja da utiu jedni na druge.SVE POINJE OD VASProces moi poinje u vama. Kada iz svoje perspektivepogledam na mo i na izbore koje ljudi vre, meni se ini kao dasve poinje upravo u vama i od vas. Kad kaem vi, ja razmiljam0 vama na jedan specifian nain - o vaim sposobnostima, vaojbudunosti i prolosti, i vaim osobinama. Kada se u jednommomentu susretnete sa novom situacijom, vi ve imate odreenskup umea. Moda ste traili izazov ili je do toga dolo bez poziva.Steena znanja omoguavaju vam da obavite posao. Vaa umeasu ono to moete da upotrebite upravo sada, u sadanjosti.Pored iskustava koje posedujete, posedujete i sposobnost darazvijate postojee i stiete nove vetine. Svako od nas ima mnogopotencijala, mnogo mogunosti u samom sebi.Takoe, imamo prolost. Vaa prolost je svedoanstvo oonome gde ste bili i ta ste radili. Postupali ste sa ljudima narazliite naine, naine koji su doveli do razliitih ishoda uprolosti. Mogli ste primetiti da i pri novim kontaktima ljudi veimaju izvesna oseanja i predstave o vama. Moda su uli neto ovama, moda vas vaa prolost ponekad pretekne. Svoju prolost1 njene posledice moete vui sa sobom veoma dugo. Ponekad jeoseate kao okove. Ona vas je, ne jedanput, spreila da budeteefikasni, i to zbog nekog davnog dogaaja.Ponekad morate nadiveti sopstvenu prolost, iveti bez obz-ira na nju i uprkos njoj. Moda ste itali Skerletno slovo odMOC I UTICAJ 39Natanijela Hautoma (Nathaniel Hawthorne). Glavna junakinjaknjige Hester Prin je bila uhvaena u preljubi. Priznala je, alinikada nije otkrila ime mukarca sa kojimje uinila preljubu. Poredjavnog ponienja kome je bila izloena, kao deo svoje kazne,morala je da na svojoj odei nosi slovo "P", koje je predstavljalore "preljubnica", kako bi u svakom trenutku bila obeleena. Onaje svojom snagom uspela da preivi svu ljudsku mrnju na koju je

naila. Negovala je i vaspitala svoju erku. ivela je mirnim i tihimivotom, radei za druge. Zbog svog predanog rada i milosrdnogdavanja po kome je postala poznata, deca su esto pitala roditeljeda li to veliko slovo "P" na njenoj odei oznaava re "pohvala".Pored svoje prolosti, mi posedujemo i mnoge line osobine.Nae osobine su ono to mi jesmo. Svako od nas ima unutranjiskup uverenja, motiva, elja i naela koja se ispoljavaju u naemponaanju. Zajedno, ine na karakter. Vodstvo, mo, i uticaj seogledaju u vama i onome ta moete da uradite, u vaim sposob-nostima i vaem karakteru. Sve je to vano. Ali ono to jeste, kaeposlovica, mnogo glasnije govori da drugi esto ne uju ono togovorite.Vae osobine, vae sposobnosti za napredak i sticanje novihvetina u budunosti, kao i vaa prolost, sve se zajedno kombinujeda bi sainili ono sa ime se vi susreete sa novim situacijama. Svremena na vreme, zatei ete sebe u situaciji koja zahteva od vas,sa svim vaim osobinama, sposobnostima, i prolou, da utietena druge ljude da neto postignu. Kada se naete u takvoj situaciji,a posebno kada su tu ukljueni i drugi ljudi, vi imate izbor. Moese nazirati problem koji moete pretvoriti u svoju ansu, jer izborje va. Henri Kajzer je rekao "problemi su anse u radnim ode-lima". Moda se ba veina vaih prilika javlja preruena uprobleme.NA EMU POIVA VAA MOC?Ponavljam, koji god bio izazov, mi imamo izbor. Da li emoizabrati jednu od tri vrste moi ili, pak, etvrtu mogunost, tj. dabudemo nemoni? Moni ili nemoni? To je sutinski izbor koji40 MOC PRINCIPAneprekidno vrimo u ivotu. Da li emo izabrati da utiemo ili datrpimo uticaj? Ako izaberemo posedovanje moi, koji put ka moie nas dovesti do po nas najpovoljnijeg ishoda? Moete se zapitati:"Sa kog izvora moi u krenuti? Na koji izvor moi u se osloniti?Ili u izabrati da uopte nemam mo?" Kada se radi o drugimljudima, vi moete u grupi biti formalni ili neformalni voda. ilisamo jedan od njenih lanova. U svakom sluaju, vi ste u pozicijida odredite i izaberete osnovu od koje polazite da biste postiglivae namere. Mudar voa zna da je napravio pravi izbor nainarukovoenja onda kada je odredio svoj izvor moi. Jer, pitanje kojese postavlja je: "Sa kog izvora moi polazim u svom delovanju?"Tanije pitanje je: "Sa kog izvora moi mogu da krenem?"Kada posumnjamo u svoju sposobnost da utiemo na druge,ili kada stvari prestanu da se odvijaju onako kako mi elimo,povlaimo se iz situacije, duboko uvereni da mi tu vie nita nemoemo da uinimo. Povlaenje nije nita drugo do izbor nemoi.Postoji mnogo razloga zbog kojih se moemo oseati nemono.Moda nam nisu poznate alternative u reenju situacije. Modasmo emocionalno hladni, nesposobni da odreagujemo. Moda smouhvaeni u zamku okolnosti, iskreno verujui da nema izlaza. Ako,ipak, odaberemo da se ne predamo, da delamo, ak iako to upoetku inimo daleko od optimalnog, mi ipak biramo da budemomoni pre nego nemoni.Kada se plaimo da nam vie nita ne moe pomoi ili da smoprekoraili i poslednji rok, ili da e nam drugi okrenuti leda, mi

esto pribegavamo moi prisile, odnosno moi koja poiva naprincipu da se neto uini nekome. Uplaeni od mogunosti neus-peha, strahom teramo druge na saradnju. Moemo im pretiti iplaiti ih, kanjavati ih, ili uiniti bilo ta neophodno da se postignemomentalna pokornost.Kada koristimo mo prisile, u stanju smo da kontroliemoponaanje drugih, ali samo dok prirnenjujemo silu. Ako je uklon-jena pretnja, drugi vie ne moraju da sluaju nae naredbe. Iakorezultate koje momentalno elimo i postiemo, gledano na duestaze, rezultat moe biti samo negativan. Oni nad kojima primen-jujemo silu mogu postati nesposobni da rade samostalno, i daumesto toga neprekidno ekaju na naa uputstva. Isto tako nas

MOC I UTICAJ 41mogu mrzeti zbog naih grubih metoda i stalno pokuavatisabotau ili podrivati nae napore.Ponekad smo u stanju da prevazidemo silu i ponemo dakoristimo ucenjivanje da bismo postigli ono to elimo. Tzv. mokoristi je zasnovana na onome to ti moe uiniti za mene i to jamogu uiniti za tebe. To je mo da se neto uini za nekoga.Zajedno se odluuje ta je poten dogovor i pravi se sporazum.Sporazum se moe sastojati u tome da mi ti plati da ja obavimneki posao za tebe ili da trampim neto to imam za neto to elim.Uzajamni ugovor se neprekidno preispituje ispitivanjem drugihmogunosti koje se nude svakom od partnera. Moda se nadestruniji radnik za moje poslove, ili, moda iznenada odluim dami vie ne treba ono to vi nudite.Verujem da veina interakcija odraslih spada u ovu kate-goriju. Mo koristi deluje, ali i ona, kao i mo prisile, dajekratkorone rezultate - prestaje onog trenutka kada vi vie nemateono to ja elim. Dokle god ja dobijam ono to mi treba, i dok godmislim da je ono to vam dajem u zamenu poteno, mi imamosporazum. Kada prestane da bude poteno, po miljenju jedne odstrana, odnos se zavrava ili se moe pretvoriti u mo prisile. Mokoristi tako iezava. Ako jedan tas na vagi pretee, neka, inaepotena osoba, bi mogla odluiti da uini neto protiv druge osobe(ili kompanije, odnosno drave) da bi izjednaila rezultat. Mokoristi je usmerena na nezavisnost jer svaka od strana vodi raunasamo o svojim sopstvenim interesima.MOC PRINCIPAMo principa poiva na potovanju i uvaavanju koje vamdrugi ukazuju i koje vi ukazujete drugima. Ovo dovodi do dugotra-jnog uticaja, do uticaja koji traje u vremenu, i koji moe aknadiveti osobu od koje potie. Mo zasnovana na principu dovodido divnih odnosa koje doivljavamo sa bliskim saradnicima,lanovima porodice i prijateljima. Kada ljudi uvaavaju jedni poverenje, koje vodi iskrenoj suradnji,mp.dii7avisnnsH_j_jjiihj]!kor" potovanju .j3be Strane odluuju i42 MOC PRINCIPAbiraju u skladu sa onim to smatraju da je ispravno, da je najbolje,9a~je naj\Tednije. PostojfkontrolaTkod moi zasnovane na prin-crpu, ali ona je unutranja; to je samokontrola. Mo zasnovana na

principu podstie moralno ponaanje jer sledbenici osobe kojaposeduje ovu vrstu moi imaju slobodu izbora, zasnovanu naonome to oni sami ele i na onome emu sami tee u budunosti,pre nego na nekim prolaznim eljama i tenjama.PROCES MOISvako od nas moe pokuati da razvije mo principa u svomivotu. Posedovanjem ove vrste moi, moete postati uticajnijinego to ste ikada sanjali. Moete biti tako moni i uticajni uivotima drugih kao to su u vaem ivotu na vas uticali drugi, zavas vani ljudi. Dobre i vane stvari mogu da se dogode dok se iriMOC I UTICAJ 43va uticaj. Moete biti iznenaeni time ta treba da se promeni dabi se ovo dogodilo i kako do ovih promena uopte dolazi. Nekimljudima je zagonetka to to njihov uticaj raste kako im raste ugled.Ali tako je. Ugled je mo. Nije nain rukovoenja, pametne reciili pak sebine tenje ono to dovodi do ove promene. U pitanju je"neto mnogo dublje od toga.TRAG KOJI OSTAVLJAMO U IVOTU DRUGIH ;Verovatno se moete setiti nekoga koga poznajete saovakvom vrstom moi, nekoga koje na vas imao pozitivan i za vasznaajan uticaj. esto traim od uesnika mojih seminara da seprisete nekog takvog. Hteo sam da kau ko je ta osoba, ta radi,kako je ona uticala na njihovo oseanje o samima sebi, i kakav stavdanas oni imaju prema toj osobi. Evo nekih uobiajenih odgovora:"Moj prvi ef se prema meni odnosio na jedan tako iskren ipaljiv nain, pun potovanja da sam seja oseao vrednim, kao dasam dao vaan doprinos neemu. Oseao sam da neto vredim, dasam vaan u obavljanju poslova. Nauio me je da radim stvari kojenikada nisam pre toga imao prilike da radim. Uvek je cenio inagraivao moje napore. Sve bih za njega uinio.""Majka me je oduvek podravala. Davala mi je savetepaljivo i bez osude. Ohrabrivala je moje napore da uspem. Oseaosam se kao da sam u stanju da uinim sve to zamislim. Stalno mije pruala bezuslovnu ljubav, i to je bio njen najvei poklon.""Mentor mi je davao slobodu da sam odluujem i delujem.Pokazivao je potovanje i paljivo je uvek sluao moje miljenje,i stalno je ohrabrivao moju kreativnost. Pruao mi je anse. Za-hvaljujui njemu, stekao sam dobro miljenje o sebi i viesamopouzdanja. Zbog njegovog poverenja bio sam u stanju dapreuzmem vie odgovornosti. Na kraju sam se oseao kao da samzapravo ja taj koji je najvie doprineo uspehu nae kompanije.Uvek u potovati njegovo potenje.""Baka me je mnogo volela. Jako joj je stalo do mene.Poduavala me je svojim vrednostima, ohrabrivala i vaspitavala.44 MOC PRINCIPAOseao sam se zatieno. Svoju dobru volju, ljubav i napor da mipomogne da prebrodim mladalake tekoe davala je bez napora,bez zahteva."TRAGOVI U PESKU VECNOSTIFijoke su mi prepune izjava i komentara poput ovih. Vie mene iznenauje kada ujem ljude kako opisuju dejstva ove

neverovatne moi koju neko poseduje zahvaljujui nainu na kojise nekad prema njima ophodio. Pesnik H. V. Longfelou nas u svom"Psalmu ivota" poduava: "ivoti velikih ljudi nas sve podseajuda moemo uiniti nae ivote uzvienim i da tako, odlazei saovoga sveta, moemo ostaviti i svoje otiske u pesku venosti." Oviveliki ljudi su ostvarili takav uticaj koji e ih nadiveti i kojivremenom nee biti umanjen ili zboravljen.Od vas elim da poverujete da moete postii sve to poelitetako to ete dostii mo principa sa drugim ljudima. elim dagajite nadu da, voeni potenjem i pravdom u ivotu, moetepostii dugorone rezultate vredne truda. Ja u sebi imam tu nadu.Principe opisane u ovoj knjizi podelio sam sa hiljadama ljudi iromsveta - sa pojedincima i kompanijama, na seminarima, predavan-jima i radionicama. I uio sam od onih koje sam pouavao. Nisamu potpunosti ovladao ovim principima - savreno umee jedoivotna tenja i ja jo putujem. Ja uim da moemo uvek delatibolje i biti bolji u naim odnosima sa ljudima do kojih nam je stalo.Dananji svet ima mnoge potrebe i probleme. Naim porodi-cama, preduzeima, zajednici i naciji je potrebna izgradnja. Ljudikoji kao osnovu za svoje delanje imaju mo principa mogu uinitiogroman korak napred. Danas, vie nego ikada, treba da asnoutiemo.2. GLAVABESPOMONOST - ZATOME NE SLUAJU?Na pragu okeana ivota i istine bednoumiremo. Ponekad smo najvie udaljenikada smo najblii- Stojimo na praguokeana moi, ali svako mora sam da setamo uputi.Ralf Valdo EmersonNIKO ME NE SLUA ; - /Veina nas iskusila je frustraciju nemogunosti da prene-semo poruku, ignorisanja od drugih, nezainteresovanosti dabudemo sasluani. Moda va tinejder ignorie savet o nonimizlascima. Moda va ef neprekidno odbija sugestije, a da ihstvarno i ne razmatra. Moda vai saradnici nee da obave posaona nain na koji vi to zahtevate. Nakon izvesnog vremena, moeteda ponete da oseate da nita ne moete da uinite da biste dobilirezultate koje hoete i vi prosto prestajete da pokuavate. Onogasa kada prestanete, vi ste se predali bespomonosti.46 MOC PRINCIPABespomonost nas sve obuzima na jedan ili drugi nain.Veina izabere da igra rtvu u nekim vidovima svog ivota.Ponekad oseamo da je naa vlada, naa zajednica, naa kom-panija, ak i naa porodica vea i jaa od nas - da na usamljen glasne moe nita da promeni. Sa verom da nas nee uti, mi seodluujemo da ne govorimo. Predajemo se pasivnosti, sve nampostaje svejedno.

Bespomonost rui nae samopotovanje i nau efektivnostu odnosima sa drugima. U naim porodicama, prestaje komuni-kacija i narastaju nesporazumi. Moemo osetiti da smo be-spomoni da podiemo nau decu. Naa deca pak mogu se osetitibespomonim jer njihovi promenljivi zahtevi i potrebe nee bitisasluani. Odluujemo da. ne moemo da se promenimo, mada sepromena zahteva da bismo spasili na brak ili neku drugu bliskuvezu. Ponekad emo pre odustati na mestu na kome se nalazimo izapoeti na nekom drugom mestu sa nekom drugom suprugom ilikompanijom ili susedom ili zemljom, pre nego to emo pokuatida sauvamo neto to smo ranije imali ali postepeno gubili.Ako se oseamo bespomoni na poslu, ta oseanja nas mogudovesti do potiskivanja ideja, manje produktivnosti, i iznev-eravanja naih sposobnosti. Niz studija otkriva da veina ljudi i nepone da razvija svoj puni potencijal na poslu. Ukoliko stenadzornik, moda se oseate bespomoni sa saradnicima koji vampodnose izvetaje. Moda ste na organizacionoj shemi vi odgo-vorni, moda je vaa titula uoljivo izloena, ali predstavu vodeoni koji vam podnose izvetaje. Moda oseate da va ef ne cenivae miljenje i povlaite se u sebe, prihvatajui ono to vam jedato, i ne istiui se kao to bi mogli.Ako se oseate bespomoni na bilo koji od navedenih naina,niste sami. Kao gost na nedavnom TV programu, paljivo samsluao koje brige izraavaju sluaoci koji su se javljali. Konzis-tentna poruka nije bila da svako ima probleme, to je bilo oigledno.Ono to me je zabrinulo bila je bespomonost u njihovom glasu.Mada ljudi mogu da imaju mo u nekim vidovima svogivota, uvek izgleda da ima oblasti gde oseaju da se moe uinitiili sasvim malo ili skoro nita.BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU? 47IZBOR DA BUDEMO BESPOMONISvako od gledalaca koji su zvali bio je blokiran svojomdilemom. I u toj situaciji je izabrao da bude bespomoan. Oni suverovatno inili najbolje to su umeli.esto kriza dovodi ljude u poloaj da izaberu bespomonost.Razmislite o oekivanjima koja ste mogli da imate da ste blokiraniznaajnim gubitkom, kao to su gubitak posla, zdravlja, doma, ilivoljene osobe. Gde ete potraiti utehu ili odgovore? Za veinunas, odgovor otkriva prirodnu ljudsku tendenciju da oekujemo daneko neto uini, da nas neko saslua i pokloni nam panju i netouini. I kada se ono to oekujemo ne dogodi, izvlaimo kaozakljuak saznanje koje utie na nae verovanje i budua oeki-vanja.IZBOR DA SE BUDE BESPOMOANMoemo da nauimo, u tim pokuajima i tekim okol-nostima, da e organizacije i institucije da nas oslabe. To sa svojestrane bi moglo da dovede do zakljuka da moramo da se oslonimona sebe jer nikog drugog nije briga i nee nam pomoi. Ako smorukovodioci u organizaciji, mi moemo osetiti neku vrstu be-spomonosti. Generalni direktor mije nedavno rekao da ne moevie da garantuje zaposlenje svojim saradnicima. U stvari, rekao

je da nije siguran da e tu ostati u narednoj godini. U uslovima48 MOC PRINCIPAtakve neizvesnosti, moemo da sedimo i nadamo se najboljem, ilida odluimo da je najbolja pomo koju moemo da dobijemo,pomo koju emo sami sebi pruiti.Kada imamo tekoa i naidemo na prepreke u naporima dadobijemo pomo, moemo da zakljuimo daje ivot gadan, a ondase umre, kao to pie na popularnoj nalepnici za branik kola. Alimoemo i da nauimo da imamo mnogo vie prijatelja nego tosmo mislili. Moemo da nauimo da moemo da preivimotekoe, nesreu, ak i tragediju veu nego to smo mislili damoemo da izdrimo. Ono to stvarno nauimo, u bilo kojoj prilici,odreuje da li postajemo bespomoniji ili moniji.MENTALITET RTVEMnogi od nas su poeleli da sebe vide kao rtve u nekimvidovima svog ivota. Moemo da iskaemo mo u odreenimsituacijama, ali da igramo drugaiju ulogu u drugim situacijama.Oseamo da treba da prihvatimo stvari koje nam se ne sviaju jerne moemo da ih kontroliemo. Drugi su odgovorni za naepromaaje kao i za nae uspehe. Nekad izgleda da je jedini nainda neto uradimo ako neko drugi to uradi za nas.Na nesreu, savremen nain ivota pojaava ova oseanja prenego to ih slabi. Televizija nam omoguava da vidimo svet a dau njemu ne uestvujemo. Prikazuju se radosti i stradanja, lepota irunoa u kompaktnim celinama od trideset minuta. Bez obzira oemu je re, bilo daje neto ozbiljno ili trivijalno, predstavlja se,objanjava, raspravlja i reava pre nego to se pojavi sledeareklama.Kada se jednom naviknemo na takva brza reenja, oseamofrustraciju kada ne moemo da resimo nae probleme brzo i lako.Znam enu koju je mu napustio i ostavio da podie tri deteta utinejderskom uzrastu bez ikakve finansijske pomoi. Jedna odnjenih erki pati od nedostatka apetita i neuhranjenosti i nedavnoje pokuala samoubistvo. Cerka je privlana, talentovana mladaena, ali ima probleme dovoljno ozbiljne da ne mogu da se rese zatrideset minuta ili trideset dana. Njena majka ve radi na tri mestaBESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU? 49da bi prehranila porodicu, ali suoena sa takvom krizom, nije ustanju da utvrdi ta da uradi da bi pomogla svojoj erki. Kada ujeda do subote moe da postane milioner ili da oslabi petnaestkilograma za dve sedmice ukoliko pije milkejk, osea se jadnoto ne moe da resi probleme svoje erke.Naredni izvor bespomonosti za mnoge je "zaposlenost" kojusmo sebi nametnuli. Ispunjavamo ivot aktivnostima koje nastoliko apsorbuju da imamo malo prilika da sednemo i pogledamota se stvarno dogaa. Jurimo na posao, sastanke u zajednici, dejeaktivnosti, ali ne usporavamo dovoljno da bi opazili stvari koje biinae zahtevale nau panju. Ponekad jednostavno postajemoblokirani za ono to je stvarno vano.To je bio sluaj sa ovekom koga znam a koji je bio po svimspoljnim obelezjima uspean. odan porodini ovek. Tajno je imaoljubavnu vezu koja je trajala deset godina, ali se naglo zavrila kad

je mu druge ene saznao za njeno neverstvo. Mu je doao sapukom i zapretio da e ga ubiti. Nakon ovog incidenta, ovek jenapustio svoju porodicu u potrazi za svojom duom. Nakon izves-nog vremena vratio se, naao lekara koji ga je leio savetima ilekovima.Danas je taj ovek ponovo izgradio svoj ivot i ispunio garaznim aktivnostima. Deo je zajednice i ima bogat i produktivanprofesionalni ivot. Spolja, sve izgleda da je u najboljem redu.Tragedija je da se njegova supruga, ena koju je povredio iizneverio, koja je jo povredena i pati, ne uklapa u njegov ivot.On nema vremena za njen bol ili da joj pomogne da ozdravi.Njegovi problemi su "sreeni", ali nije resio njene. On odrie daoni postoje. Lek je privremeno popunio prazninu u njegovoj duii uinio ivot izdrivim, ali mu nije pomogao da prevazie sop-stvena oseanja bespomonosti. Njegov svet gaje snabdeo odstup-nicom, bezbrojnim nainima da ispuni svoj javni ivot a da se neudubi u intimni, privatni ivot svoje sopstvene porodice.KAKO POSTAJEMO BESPOMONI ;Suoeni sa takvim odvraanjem, mogli bismo da zaboravimoda moemo za pramenu neto da uinimo. Na TV imamo stotine4 Mo principa ;, \50 MOC PRINCIPAkanala koji nas mame. Moemo da menjamo kanale satima i da nevidimo sve stoje raspoloivo. Sve to treba da znamo, sve to trebada kupimo, sve to moemo da zamislimo, dostupno je na pritisakdugmeta. Nema potrebe da razgovaramo sa susedima ili pri-jateljima da bismo saznali ta se deava: moemo da gledamo vesti.Ne moramo da izlazimo i da se zabavljamo: moemo da pustimoda se linosti na TV zabavljaju umesto nas.Kada postanemo obuzeti tim odstupnicama, bez obzira da lismo toga svesni ili ne, gubimo sposobnost da neto uinimo zasebe. Moemo da ne traimo svoje odgovore ili ne pokuavamo daneto preduzmemo. ' Moemo da prihvatimo ivot koji nam senudi pre nego da sami odluujemo: to je pogodan izbor.Kolega mije priao o klijentu koji je opisao bespomonost kojuosea zbog zadovoljstva koju izaziva udobnost. Objasnio je: "Misliosam daje sve u mom ivotu odlino. Moja porodica je bila srena izdrava, ja sam bio uspean i imao sam dovoljno novca da inim tami je volja. Ali jednog dana dok sam bio u klubu, pogodilo me je.Oseao sam kao da je ivot napolju, i mogao sam da ga vidim - madajedva - kroz ogradu oko kluba. Bio sam u zatitnom mehuru, izdvojennainom svog ivota i svojim obiljem." Njegova bespomonost jeproizala iz oseanja da je sve u redu. Nije postojalo nita to bitrebalo da uradi. Nije oseao da ne bi mogao nita da uini;jednostavno je mislio da ne postoji nita to bi trebalo da uradi.Deo ove paralize se javlja kada smo suoeni sa suviemnogo opcija. Prijatelj mi je nedavno rekao da je menjajuikanale sa satelitske antene naao sedam razliitih kanala da nudesline sprave za vebe u isto vreme. Svaki program je tvrdio daje njegova maina najbolja, da njihova maina moe da vamspase ivot dok vam smanjuje viak kilograma. Svaki jeomalovaavao konkurenciju i pokuavao da dokae da njegovutreba kupiti. Kako moemo da oekujemo da jasno odluimo

suoeni sa viestrukim, simultanim, razliitim i spornim stimu-lansima? Kako bi trebalo da sve to osmislimo? esto smoophrvani i postajemo imobilisani - bespomoni smo da formi-ramo miljenje ili odluimo.Ne samo da smo postali neodluni suoeni sa suvie mnogoopcija, postali smo obazrivi da uinimo neto za sebe. Naa be-BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU? 51spomonost se protee na nae domove kada se ubedimo da nismou slanju da uinimo ni najosnovnije zadatke. Mlad brani par kojipoznajem iznajmio je gornju polovinu male kue i brinuo je odvoritu da bi umanjio najamninu. Kada je ena uoila malu uvaluna travnjaku, pozvala je vlasnika i pitala koga treba da zove da bise problem resio. Nije ni pomislila da bi mogla da proeta dolokalne prodavnice, kupi dve kvadratne stope busena, i sama zakrpirupu. Umesto toga, njen automatski odziv je bio, "Naimo nekogko e se o tome pobrinuti."Kada ponemo da mislimo da ne moemo da obavimo posaosami, zaustavljamo svoj kreativni proces. Rani naseljeniciponavljali su svojoj deci pesmicu koja je iskazivala orijentaciju nasopstvene snage:Sredi ga, izjiesi ga,upotrebi ga, ili radi bez njega.Mogli bismo danas ponovo da osnaimo te vrednosti kojeizraava pesmica. Ako su moda naa sredstva ograniena i nemoemo sebi da dozvolimo unajmljivanje majstora, moemo naireenje, ali esto traimo nekog drugog. Kada jednom oekujemoda e neko drugi to da uini za nas, prestajemo da traimo naineda to sami uradimo. Nakon izvesnog vremena, zaboravljamo kakoda uradimo sami, kako da naemo reenje. Uvek imamo razlogzato mi ne moemo neto da uradimo, i zato neko stariji, bogatiji,ili vetiji moe. Prijateljica ini je ispriala svoje iskustvo udrutvenoj igri u kojoj bi smislila odgovor ali ga ne bi rekla.Naredni igra u igri bi dao isti odgovor koji bi bio taan. Nauilaje vanu lekciju - iskazi se! Rekla je daje u tome spreava ranijeiskustvo na vreme u osnovnoj koli kada je brinula da li e njenodgovor biti taan ili pogrean. Ironija je da je razlog to supraktiari, tehniari i profesionalci dobri u reavanju problema tajto su se suoili sa mnogo problema i nauili kako da ih rese.BESPOMONOST KOD KUENaa sumnja da moemo sami da resimo probleme, ili emoangaovati pomo, nije ograniena na manje zadatke - poinjemoda verujemo da nismo u stanju da se suoimo sa teim drutvenim4* : ' ., " .' . ' ' .' ... :' ,. '. :

52 MOC PRINCIPAproblemima. Imam prijatelja koji je iveo u zajednici na severoza-padnoj obali u kojoj su dominirale bande. Jednog dana jednonjegovo dete vratilo se kui u modricama. Bilo je oigledno dajeuestvovalo u tui. Kada su on i njegova ena pitali ta se dogodilo,odgovorio je: "Ne mogu da vam kaem, situacija e se samopogorati." Roditelji su nastavili da ga ispituju i dete je konanoobjasnilo svoj poloaj: "Ovako stoje stvari: ili si u bandi, ili dobijebatine od bande. Svako mora negde da pripada, i ako nisi deo nekeposebne grupe, onda e dobijati batine." Ovaj tinejder nije videoizlaz iz te situacije.Poto joj je bilo jasno da ne moe da umanji niti eliminieuticaj bande u svojoj sredini, ova porodica se iselila u drugu

dravu. Postali su svesni toga da bi ostajanje moglo da vodi dobolnih i opasnih posledica. Sumnjajui da mogu neto da promene,pobegli su u manje naseljenu sredinu. Na nesreu, nisu pobegli odproblema - aktivnosti bandi pratile su ih i u drugoj dravi. Cak jei njihov sin priao jednoj bandi. I pria se zavrila tragino: tuom,metkom i smru njihovog sina.Moete se pitati koje su druge opcije imali? Kako moe jednaporodica da se nosi sa grupom bandi? Ne postoji jednostavanodgovor na ova pitanja. Nakon pogreba bio sam zapanjen, ponien,i potaknut dok sam gledao svog prijatelja kako se zauzima kodlanova bande da prestanu sa tuama, izmene nain ivota, bezodmazde za smrt svog sina.Ne znam kakav je ishod ovih dogaaja; jo nisu zavreni.Mnogi mladi pridruuju se bandama da bi nali ono to na drugommestu ne dobijaju. Moda je to prihvatanje. Moda je to oseajpripadnosti porodici. Moda je u pitanju drugarstvo i oseaj avan-turizma. Suvie ih je samih. Drugi koji sumnjaju da su znaajnibilo kome, jednostavno se preputaju. Neki izgledaju usamljeni iodsutni, svesni problema drugih ali sami i nepovezani, sa sumnjomda se iko stvarno interesuje za njih. Umesto da se pridrue drugima,oni se izoluju. Osoba u takvom stanju moe da prisustvuje fudbal-skoj utakmici na stadionu sa pedeset hiljada ljudi a da se pri tomeosea usamljena. Ne razgovara sa ljudima oko sebe i osea da nioni nee sa njom da razgovaraju. Povezan je sa svojim drugarimanavijaima u zajednikom dogaanju - navijanje za domai tim -ali sa njima ne ostvaruje vezu. ak i u gomili - on je usamljen.BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU? 53KO JE BESPOMOAN?Ako bespomonost utie na veinu nas na tako suptilan nain,moda i da nismo svesni, da li neko od nas moe da izbegne tepritiske? Mada smo ophrvani oseanjem bespomonosti u nekomtrenutku, ima nekih grupa koje se oseaju vie bespomone oddrugih. Moete da budete iznenaeni kad saznate da ima trenutakau naem ivotu kada imamo vie moi od drugih, kada izaberemoda budemo moni a ne bespomoni.Kao deca, oseamo.. sene^aviadjvi. Kadajdemou osnovnu urad^emobilo ta, probaemo bjjo_ta. jj_ ^igraemo, pisaemo poeziju - sve jer jo nismo nauili da budemoinTTT6irani ili samovesni. Ako elimo da budemo superheroji,veemo pekir oko vrata i skaemo sa kreveta. _AJ

smo u gimnaziji i dobijamo vozaku dozvolu. Nai hormoni teku,moemo da vozimo, moemo nou da izlazimo bez svojih roditeljai radimo stvari koje oni ne znaju ili ne bi opravdali. Imamoneogranienu energiju i oseamo se prinueni da prisustvujemosvakoj fudbalskoj ili koarkakoj utakmici i svakoj zabavi, ak iako to znai da smo malo spavali i jedva izdravamo.Ovo drugo bujanje moi poinje da se zaustavlja sapribliavanjem mature? Gde u na studije? Da li u poloitiprijemni? Ne mogu da podnesem novu saobraajnu kaznu;oduzee mi osiguranje. Kako da zaradim za svoja kola? Tako54 MOG PRINCIPAponovo saznajemo da ne moemo sve da inimo to poelimo.Postoje pravila i ogranienja i norme i saobraajni znaci koji namkazuju koje su granice.Moda je najvea ironija ovih perioda moi da sve vreme dokkroz njihi proJazimoTgtislimo dalTv^odraIiiiJ^ojijmaju mo.jyfoguFotamTbLidni duboko u no. Mogu da gledaju filmove koje ele.uzmu slobodan dan sa posla kad poele. Odrasli, nasuprot, zavidedeci na slobodi koju uivaju. Nisu optreena nebrojenim oclgovor-nbstima7TVlogu~3a~iau i "igraju se satima. Mogu da budu astro-nauti, istraivai, kauboji - sve to ele da budu. Da li iko imastvarno mo, ili mi samo mislimo da ima? Paradoks je da uvekverujemo daje to neko drugi. Bez obzira na nau situaciju, nalaz-imo nain da opravdamo zastoje svako drugi moan osim nas.BESPOMONOST I GUBLJENJE MOIta nam se desi da nas ubedi da smo bespomoni? udno jeda dok starimo, moemo da postajemo sve sumnjiaviji i ne-sigurniji a ne sigurniji. Postoje mnoge stvari sa kojima smo suoenikoje stavljaju na iskuenje nau veru u sebe i dovode do gubljenjaoseanja moi.Bespomonost moe da pone na najjednostavniji nain, sanajmanjim incidentom. Kada pone sa malim, moe kao grudvasnega da naraste do velikih razmera. Razoaranje neprijatnimodgovorom ili neoekivanim ishodom moe da izraste uobeshrabrenje. Bez pouzdanja i hrabrosti, moemo da preduzi-mamo aktivnosti koje inae ne bi preduzimali. Razmiljamo dasmo i onako ve izgubili, pa nemamo vie ta da izgubimo. Takveaktivnosti izneveravaju na karakter, izobliavaju nae namere, imogu da dovedu do gubitka samopotovanja. Kada sebe vie necenimo, moemo da potonemo u dubine depresije. Ako se nega-tivna oseanja nastave, nastavljamo sa padom dok na kraju nepoverujemo da ne moemo nita da uradimo. Oseamo seporaenim i gubimo nadu. Ukoliko neto ne zaustavi ovo emocion-alno klizanje, oekuje nas razaranje. To moe da bude gubitakpovoljne prilike, gubitak posla, gubitak veze, ili u krajnjem sluajuak i gubitak ivota.BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU? 55REAKCIJA NA RAZOARANJERazoaranjeObeshrabrenjePora/.PropastDord Bernard o je primetio: "Kada smo obeshrabrenikoristimo svoj razum da podupremo nae strahove i nae pre-cjraude^Jinamo neke nezdrave sumnjj^ji_sumnia je prvi korak na.putu izd^jeTpTedaje/'"' Ta izdaja i predaja moe da se odnosi na

drugu 'osobu, obavezu ili cilj. Ili to moe da bude izdaja naih boljihosobina. To se javlja kada se nesvesno zadovoljimo svojim manjimmogunostima.Opti oseaj bespomonosti koji oseamo kada smo suoenisa bolnom situacijom za koju ne vidimo jasan put ka izlazu dovodina kraju do odluke da se oduzme sopstveni ivot. Ova odluka jeesto ubrzana nekom vrstom gubitka, kao to su gubitak moi,gubitak voljene osobe, gubitak karijere, ili znaajni gubitakstatusa. ak i snaan strah od gubitka moe da potakne takvaoseanja bespomonosti. Takva oseanja vode osobu do zakljukada je jedini nain za povraaj oseanja moi u poslednjem,oajnikom aktu, koji potvruje sposobnost da se neto uini.Paradoks je da bi energija i planiranje koje vodi ka samoubistvumogli da se usmere na pozitivan nain, postanu put iz depresivne,tamne emocionalne peine u koju su ovi ljudi uhvaeni.56 MOC PRINCIPATraenje ili prihvatanje druge osobe je esto klju za/izbavljenje iz ozbiljno depresivnog stanja. U stvari, najpouzdanijepreventivne mere sastoje se u tome da se bude sa nekim u koga seima poverenje, ko e da slua i razume; angaovanje u odreenimaktivnostima; ukljuenje u neke vredne ili izazovne poslove iliaktivnosti. U interesantnoj studiji, Nacionalni institut za men-talno zdravlje je poredio etiri tipa terapije za depresivne pacijente.Iznenaujue je da je kod pacijenata koji su redovno poseivahlekara koji im je davao placebo i paljivo ih sluao bilo poboljanjakao i kod drugih metoda leenja. Ovi lekari su samo paljivosluali, bili su znatieljni i imali su simpatija i nastavljali subriljivo.da osmatraju i ekaju. To je recept koji svako moe daprimeni.KADA OSECATE DA NEMATE MOC?U nedavnoj TV emisiji, domain, svetenik, predsta\ 10 meje kao autora nove knjige o moi. Pitao je gledaoce sledee pitanje,"Kada oseate da nemate mo?" Njihovi odgovori su bili razni, ahkonzistentni. Svi koji su se javljali objanjavali su situacije ukojima su se oseali usamljeni, zbunjeni ili obeshrabreni. Iz svakogdogaaja su izlazili sa manje moi nego to su imali pre toga.Jedan gledalac izgubio je posao pre skoro dve godine. Primaoje neko vreme nadoknadu za nezaposlene, ali je izgubio kuu, kolai status u zajednici. Razmiljajui o tome, zakljuio je daje sebedefinisao poslom. Bez posla oseao se manje vrednim - njegovivot izgubio je smisao. Kada je izgubio posao, izgubio je i sebe.Nije znao kako e dalje.Jedna gledateljka objasnila je da joj je majka nedavno imalaoperaciju kuka i u procesu tekog oporavka odluila je da vie neivi. Nita nije inila za sebe. Hrana joj je donoena. Nije izlazilaiz kue iako je mogla. U njenoj svesti, njena fizika ogranienjapostala su opravdanje za mentalno i emocionalno ogranienje kojeje sebi postavila. Zbog problema sa zdravljem, ubedila je sebe daje bespomona.BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU? 57Najei razlog za oseaj bespomonosti bio je gubitakvoljene osobe. Mnogi su opisivali svoju nesposobnost da dalje ivenakon smrti nekoga bliskog. Nisu mogli da vide ivot ili smrt a dane potonu u dubine emocionalnog oaja. Neki nisu mogli sami da

donose odluke. Drugi nisu mogli da izau u javnost. Mnogi nisubili u stanju da brinu o drugima - rizik od gubitka druge voljeneosobe izgledao je prevelik. Neki su rekli da ne bi mogli da izdrepomisao na kupovinu grobnog mesta ili kupovine ivotnog osigu-ranja zbog bolnog iskustva.Brojni mladi gledaoci iskazivali su kao izvor velike frus-tracije, svoje nepristajanje da se posvete dugoronoj vezi.Objanjavali su da se ne plae veza, po sebi, ve samo obavezekoja to prati. Oni ele drugarstvo, intimnost, zajednitvo, vezivanje- sve karakteristike ozbiljne veze - ali ne i odgovornost koja sezahteva da bi veza bila postojana. Kao rezultat, idu iz jedne u drugupovrnu vezu, podravajui malo uspomena i svu usamljenost.Poto nisu spremni da daju ono to drugi trae, ne mogu da dobijuono to ele.KAKO NAS NEZNANJE LIAVA MOIPonos koji ovi mladi ljudi iskazuju nije jedina emocija kojamoe da omete na napredak u ivotu. Ponekad je to neznanje kojenas onesposobljava. itao sam o eni koja nije imala dovoljnonovca da troi na svoje zadovoljstvo, ali je vie od svega sanjalada ode na kruno putovanje po Karibima. Nakon to je videlatelevizijsku reklamu zajedno vee kruno putovanje, shvatila jeda bi takvo putovanje bilo za nju najbolje iskustvo. Stedelaje novaci odricala se suvinih stvari dve godine da bi konano imaladovoljno za kartu.Izabrala je kruno putovanje po Karibima u kojem brod nebi pristajao ni na jedno ostrvo. elo putovanje bi bilo provedenona moru. Pripremala se ceo mesec za eljno oekivani datumpolaska. Konano je doao i taj dan. Nakon ukrcavanja pronalaje put do kabine i raspakovala je svoje stvari. Setajui gore-dole58 MOC PRINCIPApo brodu zapazila je da su se mnogi putnici obukli za veeru i daidu na gornju palubu.Postidena svojom skromnom garderobom, vratila se u kabinui spremila obed od krekera i mesa iz konzerve koje je ponela sasobom. Ovaj ritual ponavljala je svako vee, do poslednje veerina brodu, kada je odluila da "rizikuje" i da se poasti bogatomveerom. Znala je da e biti velika oprotajna zabava, pa je obuklanajbolju haljinu i uputila se u trpezariju.U toku te noi izvrsno se zabavljala. Poruila je sa menija,birala je iz raskonog bifea i posmatrala kako se ostali putnicizabavljaju na podiju mu za igru. "To je znai to to su oni inili elenedelje". razmiljala je. "To je ono to sam proputala..."Bila je spremna da se vrati u kabinu i oekivala je da joj kelnerdonese raun. Poto nije dolazio, sama ga je pozvala. Kada jedoao, rekla je: "Spremna sam za raun." On se smekaoznatieljno. "Oemu govorite?" pitao je. "Moj raun za jelo. Znamda nisam bila ovde ranije ali sam spremna da platim." Kelner nijemogao da veruje svojim uima. "Vi se sigurno, gospodo, alite.Svi vai obroci ukljueni su u cenu karte za putovanje. Sve je veplaeno."U na ivot ukljueni su mnogi "obroci." Ponekad se zado-voljimo manjim nego to bismo mogli, iz prostog razloga to neznamo staje sve mogue. Na ovaj nain postajemo bespomoni iz

neznanja. Cak i kada nam drugi kau staje mogue, teimo da imne verujemo - sumnjamo daje istina to to kau. Ili, ako je istina,ne odnosi se na nas.NEGATIVNA POVRATNA SPREGA ODNOSI MOCLiavamo se moi kad se ubedimo da nam nedostaje umee,ili znanje da neto uradimo. Ponekad zaboravimo da smo kao decacrtali, pevali pesme, plesali, igrali, bez uputstava i bez ustezanja.I daje neko nekad, esto sa najboljom namerom, ponekad sa zlomvoljom, rekao neto to je doprinelo da sumnjamo u sebe i svojesposobnosti. Klijent mi je rekla o jednom takvom dogaaju unjenom ivotu. Sea se da je u estom razredu na asu crtanjaBESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU? 59pripremala za svoje roditelje poklon za Boi. Jedva je ekala danastavnik doe da bi mogla da pokae svoje majstorstvo. Kada jekonano dola, njen jedini komentar je bio, "Dobro, oigledno jeda nikad nee biti umetnik." Devojka je bila slomljena. Svoj radnije predala roditeljima. Bacila gaje, ubedena daje stvarno bio lo.Patos je bio oigledan u njenom glasu dok mije govorila o svomiskustvu a onda je dodala znaajan postkript - sledeih dvadeset,pet godina izbegavala je bilo koje asove umetnosti ili projekte, sauverenjem, "Ja jednostavno nisam umetnik."Enriku Karuzu je u mladosti jedan nastavnik rekao da nemaglas, i da bi trebalo da postane inenjer. Koliki gubitak za svet bibio da je posluao svog kritiara. Volim muziku i uivao sam dapevam u horu i da dirigujem horovima u crkvi. Pevao sam umuzikim predstavama i operama za vjerne studija i imao sampriliku da igram ulogu gradonaelnika in kada je naa porodicauestvovala u lokalnoj pozorinoj predstavi "Muziki ovek". Biosam u horu San Antonia kada je grupa od preko 150 neprofesiona-laca pevala na nacionalnom takmienju jednog od amerikihdrutava.Uvek mi se inilo da se, mada je veina nas pevala u dejemvrtiu glasno, sigurno i ponosno - neto u nama dogodilo u vremekada smo bili u estom ili sedmom razredu, kada smo ve moglida se oprobamo za kolski hor. Moda je neko uzviknuo, "ta tiradi ovde? Ti ne moe da peva." Od tog trenutka, bili smoubeeni da ne moemo da pevamo. Prihvatili smo kritiku ipoverovali. Dopustili smo da jedna osoba (koja je mogla da znavrlo malo o muzici ili naim mogunostima) odredi naubudunost umesto nas. Kada su sumnje jednom posaene, veru-jemo u njih. Naa uloga se promenila od uesnika u posmatraa,od dobrovoljca u rtvu. Retko nam je bolje kada se oseamo kaortve.Sumnja je najee izvor nae bespomonosti. SumnjatiznaTnemati vere, biti bez nade ili verovanja. Kada sumnjamo, kaocfa govorimo sebi: "Ne mislim da moguTNe mislim da u hteti."Kao posledicu onda.imamo odsustvo dranja obeanja, jer_veru-jemo dajneeJbJtTjcoristi^li' da ne moemo da ih ispunimo.Sumnjati znai