Knjiga Knjiga20 21 Nedelja 11. novembar 2012. Nedelja 11. novembar 2012.

Himna zatomljene mladosti 1917.

Da li za čovekom što ko stoka mre još zvona zvone?Ne, posmrtni strah pušakaI mucavi rafal brzometne paljbeIshitrenu molitvu odsricaće nad njim.

VILFRED OVEN(1893–1918)

Dopisnica1915.

Pišem ti dok sav šator spavaI letnji dan mre oko meneKo buket što se rasprskavaU nebu punom plave seneZaslepljujuća jedna salvaJoš ne procveta a već vene.GIJOM APOLINER

(1880–1918)

Nedovršene pesme 1916.

Što je najcrnje za ovaj mah,To je što nemam nimalo moći.Tol‘ko sam mali da me je strah: Živim saranjen kao u noći. Ah, ti moćni ljudi iz ovoga veka.Više nemam kuda, umirem bez leka.VLADISLAV PETKOVIĆ DIS

(1880–1916)

94 GODINA OD KRAJA PRVOG SVETSKOG RATANAJLEPŠIANTIRATNISTIHOVI

Veštica koju svi voleSAŠA LEVI

Baš kao što vrhunske teni-sere raduje osvajanje turnira, ali svi odreda sanjaju da osvoje poneki Grend slem, tako i ita-lijanski pisci maštaju o četiri nagrade čiji značaj prema-šuje ostale. Ali za razliku od vrhunskih majstora teniske loptice, do sada se nijedan italijanski pisac nije dokopao sva četiri priznanja.

Najstarija nagrada jeste „Viareggio-Repaci“, koja se dodeljuje od 1929. godine. Pisac Leonida Repači, idejni tvorac ove nagrade, bio je predsednik žirija do 1931. godine da bi u vreme bu-janja fašizma na čelo žirija došao lično grof Ćano. Večiti buntovnik Repači ponovo je postao predsednik žirija posle Drugog svetskog rata i do svoje smrti, 1985. godine, vedrio i oblačio nad svojom nagradom. Opšte je poznata stvar da je on bio u stanju da se na smrt posvađa sa članovima žirija, premda ih je lično postavljao! Umberto Saba je umalo ostao praznih šaka zato što mu je jedan od članova žirija unapred

javio da je dobitnik nagrade. Umesto Alberta Moravije, nagrada Viareggio je jedne godine dodeljena počivšem Antoniju Gramšiju uprkos striktnom pravilu da samo živi pisci mogu biti laureati. Ova nagrada, koja se od 1946. godine osim proze dodeljuje i za poeziju i esejistiku, nikada nije završila u rukama nobe-lovaca Pirandela, Kvazimoda i Montalea, ali su se njome

Ales

andr

o Pip

erino

, dob

itnik

nagr

ade „

Stre

ga“ z

a knji

gu „N

eraz

dvojn

i“

GORAN LAZIČIĆBeč

Literatur im Herbst (Knji-ževnost u jesen) je projekat udruženja „Stara kovačni-ca“ („Alte Schmiede“), koje u austrijskoj prestonici ima naročit ugled i prepoznatljivu ideološku reputaciju. Nastao na šezdesetosmaškom tala-su kao književni i kulturni centar pod pokroviteljstvom Grada Beča, „Alte šmide“ zvanično postoji od 1975. sa zgradom u centralnom grad-skom jezgru. Pored stalne izložbe književne periodike i gotovo svakodnevnog tri-binskog programa, udruže-nje izdaje i mesečni časopis „Čekić“ („Der Hammer“). Festival „Literatur im Herbst“ već je imao zapažena izdanja, posebno kada se radi o knji-ževnostima sa ovih prostora. Prethodne tri godine temat-ski fokusi su bili „Dilemma 89“, „Jugoslavija revisited” i „Via Donau“, na kojima su učestvovali savremeni pis-ci iz centralne i jugoistočne Evrope.

Ove godine festival se održava pod nazivom „Mare nostrum?“ i posvećen je Me-diteranu kao velikom geograf-skom i društvenoistorijskom prostoru. U trodnevnom pro-gramu (od 9. do 11. novem-bra), koji se kao i prethodnih godina održava u velikoj sali pozorišta „Odeon“, učestvuju

pisci i intelektualci iz zemalja sa svih strana, odnosno sa svih obala Sredozemnog mora, što je zapravo svet u malom u civilizacijskom, jezičkom, kulturnom i političkom smi-slu.

Programski urednik fe-stivala, austrijski književnik i publicista Valter Famler, za „Blic knjigu“ kaže da ne voli kada se njihov projekat karakteriše kao festival, jer smatra da to nije revijalna, „salonska“ književna manife-stacija. On ističe da „Literatur im Herbst“ objedinjava niz pažljivo koncipiranih razgo-vora i čitanja, gde su pored promocije literarno-estetskih vrednosti uvek u igri i promi-šljanja društvenog konteksta u kome književnost nastaje i u kome živimo. U slučaju Mediterana, reč je o pitanjima kao što su dominacija, hege-monijalno-imperijalističke tendencije i ratovi. Famler ističe da je Sredozemlje ogro-mno skladište pozitivnih, naj-svetijih kulturalnih narativa i rajskih metafora civilizacije, ali istovremeno i tamna stra-na savremenog sveta, jer se samo tokom prošle godine, prema podacima Ujedinjenih nacija, u tom moru utopilo 1.500 migranata i izbeglica iz Afrike koji su pokušavali da se dokopaju evropske obale.

Festival je otvoren u petak uveče predavanjem Bualema Senzala u kome je alžirski pisac, prošlogodišnji dobitnik

Nagrade mira na Sajmu knjiga u Frankfurtu, takođe istakao dvostruko viđenje Mediterana kao magičnog geografskog prostora narušenog global-nom ekonomijom, koja je u svojoj suštini i dalje koloni-jalna. Potom su predstavljeni italijanski pisac Mario Fortu-nato i književnica iz Libana Jumana Adad, koja je čitala odlomke iz provokativnog, (post)feministički angažova-nog romana „Kako sam ubila Šeherezadu“.

Učesnici mnogobrojnih programa koji tokom viken-da traju od prepodnevnih do kasnih večernjih časova jesu i francuski pisac Matijas Enar (čiji je roman „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slono-vima“ kod nas nedavno obja-vila „Geopoetika“), libanski pesnik Abas Bejdun, mlada sociološkinja i esejistkinja iz Sirije Lamija Kador, koja živi u Nemačkoj, i tunišanska autorka Kauter Tabai, koje su govorile o emigrantskom iskustvu. Pred bečkom publi-kom nastupaju i Ibrahim Ab-

dal Magid iz Egipta, Ibrahim el Koni iz Libije, zatim dvoje autora iz Izraela: Ejal Meged i romansijerka Zeruja Šalev, turska spisateljica i novinarka Asli Erdogan, kao i poznati nemački pisac i prevodilac bugarskog porekla Ilja Tro-janov. U programu učestvu-je i troje autora iz Hrvatske: pesnikinje Adrijana Škunca i Gordana Benić i novinar i prozni pisac Jurica Pavičić. U subotu su održane dinamične diskusije u kojima su ukrštene geopoetičke i geopolitičke perspektive. Za nedelju, za-vršni dan festivala, planirane su projekcije dva dokumen-tarca o „Arapskom proleću“.

Na kraju razgovora za „Blic knjigu“, prisećajući se pro-grama „Jugoslavija revisited“, Valter Famler kaže da je taj projekat prevazišao sva očeki-vanja. Časopis „Wespennest“ je ceo broj posvetio ex-Yu književnosti. „Želeli smo da bacimo novi pogled na bivšu Jugoslaviju, na prostor koji sa distance izgleda potpuno drugačije, pre svega kad se posmatra iz Beča, koji je zbog velikog broja gastarbajtera i emigranata iz svih republika nekadašnje Jugoslavije po-stao velika ex-Yu zajednica“, naglašava Famler i dodaje da je od tadašnih učesnika iz Srbije na njega lično najjači utisak ostavio Todor Kuljić, koga smatra jednim od najbit-nijih sociologa u savremenom evropskom diskursu.

Mediteranska književna jesen u Beču

U iščekivanju Sajma knjiga i Nedelje čitanja, koji se održavaju krajem novembra, književna publika u Beču ove sedmice uživa u jednom odličnom festivalu

ovenčali Kalvino, Moravija, Pazolini, Primo Levi, Tabuki, Bariko i drugi poznati pisci.

Znatno mlađa, ali izu-zetno cenjena, jeste nagra-da „Campiello“, nastala na incijativu industrijalaca po-krajine Veneto 1963. godi-ne. Ona se razlikuje od svih ostalih italijanskih nagrada jer umetničku vrednost knjiga procenjuje književna kritika, a potom sami čitaoci određuju

pobednika. Kritičari, poput Američke fi lmske akademije, dodeljuju svake godine pet nominacija za najbolju pro-znu knjigu (roman ili priče) a potom žiri sačinjen od trista čitalaca iz svih društvenih slo-jeva bira laureata. Svaki čitalac ima pravo da bude član žirija samo jednom. I dok je uži izbor od pet knjiga ponekad sporan i izaziva polemike, gotovo se niko ne usuđuje da ospori pobedu laureatima ove nagrade. Primo Levi i Karlo Zgorlon imali su čast da dva puta dobiju ovu prestižnu na-gradu. Dobitnik nagrade za 2012. godinu Karmine Abate bio je gost Beogradskog sajma knjiga.

Nagrada „Bancarella“ po-stoji od 1952. godine, a dode-ljuje se (doduše ređe) i stra-nim piscima. Ovo priznanje praktično se daje knjigama koje su se tokom godine dobro prodavale. Najpre se na osno-vu informacija o prodaji koje se dobijaju od velikih lanaca knjižara formira lista od šest kandidata, a potom se, uzima-jući u obzir književne kvalitete odabranih dela, bira i apsolut-ni pobednik. Svakako nikoga ne može da začudi to što ova nagrada gotovo svake godine završi u rukama pulena veli-kih izdavačkih kuća kakve su Mondadori, Rizzoli, Bompiani, Feltrinelli, a spisak do sada nagrađenih pisaca podseća na spisak operskih diva pomešan sa listom estradnih pevaljki. Tako se, pored knjiga Hemin-gveja, Pasternaka, Singera,

Eka i Kasole, nalaze knjige političara Đulija Andreotija i televizijskog voditelja Bruna Vespe.

Ipak, nijedna od navedenih nagrada ne može se usporediti sa nagradom „Strega“ (Vešti-ca), koja se u Italiji dodeljuje od 1947. godine. Za njen na-stanak najzaslužniji su bračni par Belonči, književni kritičar Gofredo i njegova supruga Marija, poznata italijanska književnica. Belončijevima je fi nansijsku pomoć pružio Gvido Alberti, vlasnik fabrike alkoholnog pića „Strega“. Ova fabrika je i dan-danas sponzor nagrade, a izbor je prepušten „Prijateljima nedelje“, grupi od 400 osoba iz kulturnog života, među kojima su uvek i laureati iz prethodnih godina.

Ovaj žiri svake godine ima težak zadatak, budući da svaka knjiga koju podrže najmanje dva člana „Prijate-lja nedelje“ ulazi u izbor za nagradu. Pritisak koji se vrši na članove žirija je ogroman, a izbor gotovo uvek praćen skandalima. Velike izdavač-ke kuće po svaku cenu žele da Strega završi u rukama njihovih pisaca. Razlog je jednostavan. Ova nagrada je naprosto okidač za pro-daju, garant astronomskih tiraža. Dovoljno je pomenuti Ekov prvenac „Ime ruže“, ali i skoriji primer romana Paola Đordana „Usamljenost pro-stih brojeva“. Knjiga je, posle osvajanje nagrade, doživela neverovatan uspeh ne samo u Italiji, već i u svetu. Male izdavačke kuće poslednji put su uspele da se okite ovom nagradom 1984. godine. Tada je izdavač „Longanesi“ dobio nagradu „Strega“ za roman Pjetra Čitatija „Tolstoj“.

Iako se svake godine poneki italijanski velikan poput Eka ili Magrisa nada da bi mogao da se ovenča Nobelovom nagradom, uzbuđenja ne nedostaju ni u vlastitoj zemlji, budući da se svake godine dodeljuje veliki broj italijanskih prestižnih nagrada za književnost

FOLIRAJTE SE, PROČITALI STE!

U knjizi „Marginalije“, koju je priredio pisac i leksikograf Vlaho Bogišić, nalazimo hiljadu izabranih komentara Miroslava Krleže na tekstove koje je dobijao kao urednik Enciklopedije Jugoslavije i još nekoliko sličnih izdanja. Krleža je definisao marginalije kao „primjedbe ili zanovijetanja na tekstove koje su već pripremili stručnjaci iz pojedinih sektora i onda na njihov pisani materijal ja dodajem svoje ocjene, a one su takve naravi da se o njima argumentirano može i diskusirati.“ Od A do Ž čitamo duhovite i oštre opaske velikog pisca koje postaju eseji. Čini se da urednik uživa u svom poslu, kao i da ga saradnici ponekad nerviraju. „Američki nogomet: Zaboravili smo na Football. Kaže

pisac da igrači nose kacigu na glavi! A gdje bi je do vraga nosili ako ne na glavi?“ Eto, počnite od fudbala ukoliko ste odlučili da i ove nedelje folirate kako čitate knjige, oslanjajući se na ovaj instant stubac, naravno. Dodajte da uživamo u Krležinoj erudiciji, duhovitosti i umereno doziranim sećanjima koje komentarima daju posebnu čar. Šta je desperacija? Citiram: „Čovjek se ni u najtežim momentima ne smije prepuštati desperaciji. Ima pravo. Doista, ni u najtežim momentima redigovanja ovih tekstova ne smijemo se prepustiti desperaciji“, zaključuje Krleža. Razmatrajući deficiju tog pojma, on ocenjuje rad na Enciklopediji kao beznadno stanje, čita ponuđeni primer koji

Od desperacije do ašikaNASLOV ZA FOLIRANJE: Marginalije, AUTOR: Miroslav Krleža,PRIREDIO: Vlaho Bogišić, IZDAVAČ: Službeni glasnik

bi trebalo da pojasni stvari („Ranjenik je donesen u bolnicu u desperatnom stanju“) i pita se ko je potpisao nalog da se „ovakvi magareći tekstovi honoriraju“. Na kraju, sledi citat za ovu nedelju: „Flirt - Očijukanje bih brisao kao rogobatan barbarizam koji se nikako ne podudara sa pojmom flirta. Ašikovanje ide.“ „Marginalije“ su se pojavile trideset godina nakon autorove smrti i napravile pravu famu. Vlaho Bogišić, njihov priređivač, zapisao je u predgovoru da je fama o marginalijama kao alternativnom Krleži, koji bi u njima kazao šta zapravo misli, zaista apsurdna. Po njegovom mišljenju, to nije prostor nikakve konspiracije, već diskrecije. [MIĆA VUJIČIĆ]

Sa je

dnog

od pr

etho

dnih

festi

vala

Knjiž

evna

jes

en: Ju

gosla

vija u

foku

su

20 Nedelj