Bluz kragujevakog asfalta

Sran Teofilovi

*posveeno gradu mrane zimske romantike

#Hvala Vladimiru B. Frizbiju, Nenadu Stakiu, Milanu Mijatoviu, Sinii Stojanoviu, Misteru i Violeti, N. Gliiu, Vojislavu Baaninu, Milou Mijajloviu, Marku Tomiu, Milou Jeremiu, S. Lekiu, Vuku, Jacku Kerouacu, Allenu Ginsbergu, Charlesu Bukowskom, Gary Snyderu, Jimu Morrisonu, Pei Pavloviu, D. Bokoviu, T. Pavloviu, J. Teodorovi, B. Milenkovi, Ivanu Jovanoviu- Mukiju, Sandri Vukomanovi, Hariju, Damiru Nediu, Neri Jankovi, Tijani Radovanovi, XM, SJ, ...kao i svima onima koji su me podravali tokom mojih lutanja a nisam ih ovde spomenuo.

1.

Otiao sam do menze

kao svaki dobri student jel'

proao pored onih kureva sa hranom

da overim koja su nam govna veeras zakuvali

nisam pogreio

stvarno su sluili govna i to u 2 varijante

masna

i ona

malo manje masna

bi mi krivo to sam uopte doao da jedem

ionako nisam bio preterano gladan

vie sjeban

bio je prvi decembar 2010

i bilo je neobino toplo napolju

velika svetla grada ponosno su bljetala

a mene je bol razdirao iznutra

gore nego bilo koja glad

ali eto, otiao sam u tu fabriku govana

i zajebao se...

ili sam

bar tako mislio

ena koja proverava stanje na kartici

ree mi da nemam bon za veeru

malo sam se zbunio

a onda shvatio da je to bila sudbina

bio sam presrean

(kao da mi je neko poklonio 1000 dinara)

krenuo sam ka izlazu menze

radostan

to veeras neu jesti dravna govna

njihovu nagradu

za moj prosek 8,9

nastavio sam ka centru grada

gomile i gomile ljudi

idu mi u susret

neki sjebani

veina veseli

Zbog ega?- pitao sam se

ta su to oni imali

to

oigledno

ja nisam?

Lutao sam po starom

glavnom ulicom

veeras e deliti besplatne kurtone

i propagirati siguran seks

propagirae neto

to vie ne postoji

ni u naznakama

(ne sigurnost- ve seks)

a kamoli u takvom obilju

da bi nam kurtoni stvarno i trebali

Bolje da su delili besplatnu pizdu!

Tada bi i kurtoni imali smisla

a i urke

na kojima su papreno naplaivali ulaz...

veruju da slave Dionisa

a

ustvari,

veliaju

la!

Govna

studenti

kurtoni

i

la

to je temelj

nae divne zemlje!

2.

Bila je ta slike Nje

negde duboko u njemu

prokleti pesnik

ne svojim izborom

Plakao je i plakao

nad njenom slikom

ali to nije bila obina slika

ve udotvorna ikona

i

koliko god da se trudio

da je premae svojim suzama

da prekrije njen lik...da ga izbrie

lik sa ikone je stalno izbijao

vraao se nazad iz izbledelosti

u koju bi je njegove suze terale

ni sav jad ovoga sveta

ni sva muka

ni sve suze

ne mogae

izbrisati lik

Njen

to ga je izjedalo

plakao je svakoga dana

uporno

nenamerno

ali

konstantno

no, prokleta Ona nije htela da nestane

nije dozvolila da je njegove suze prekriju

tuga se nanovo raa

svaki put kada na to pomisli

ili

na Nju

jer

ona

je

u

tebi

skrivena

Ona je poput feniksa

vraa se nanovo

svaki put jaa

i bolnija.

3.

Poao sam u no

krenuo na skup pesnika

poneo sa sobom svoju belenicu

punu stihova lepih

raunao sam na magiju nekadanjih stihova

da mi pomogne

da sastavim jednu lepu posvetu

za Nju

ali nisam mogao

inspiracija mi nije bila na nivou

video sam brata sapatnika

mnogo njih

ni oni nisu mogli da napiu posvetu

za Nju

i svi su bili sjebani

poezija se u tom trenutku ivela

kako da sastavim pravu kombinaciju

rei

da ti njima opiem neto

ega se i sam plaim

i u ta ni sam nisam siguran

Skup se zavrio

izaao sam u istu onu no

iz koje sam i doao

kia je lila

pesnik je pokriven tminom

i oseajem bede, oaja, i duboke tuge neke

otiao kui

pokuavajui da se izbori

sa demonima Sutranjice

koji su ga ujutro ekali

spremni

da ga rastrgnu

....posveta se sama napisala...

tugom, bolom

i jeftinim alkoholom

Srce je zavijalo za njom

u beskrajnoj kinoj noi

poput opora izgladnelih velebitskih vukova..

4.

Jebiga voleo bih da si tu..ta da ti kaem malo sam pripit ali zna tada ono najbolje bar iz mene izlazi i tako ekam i ekam

poinje sneg da pada i ja se pitam ta ti radi sama u tom velikom tunom gradu gde od zgrada ne moe ni zvezde da vidi ni ptice od buke da uje tako je kako je nadam se da emo se videti i...jo sam se one veeri pitao kakvog su ti ukusa usne ali nisam hteo da kvarim onaj inicijalni trzaj bilo mi je lepo

jesi primetila kako uvek kada naleti na neku savrenu situaciju potpuno neke leve okolnosti moraju to da potkopaju

ali sad bar imam tebe da razmiljam o tebi i da zamiljam kako nisam sam i kako eto na neki nain imam nekog negde tamo

negde daleko...od ovog pakla..od ovog ludila...pre nekoliko noi sam sanjao kako smo se goli prevrtali po krevetu i smejali glasno ne znam to ali mi je to dalo neki oseaj topline

ONE topline

i eto

izlio sam sve

kao Dunav posle poplave

odlazim u virtuelnost

tamo jo uvek mogu

da

volim

te

5.

Id je pojeo moj Ego

SuperEgo se transformisao u Id

izjednaivi Uas

sa Uitkom.

6.

Tebi se die na smrt- meni na ivot;

ti si svoje kue spalila a ja moje prodao;

ko je ije tajne odao- posledice odaju....

vreme nas je sledilo,

ja sam svoju sauvao

tvoja je jo uvek na prodaju

7.

Nadam se da ste svi vi

sada negde napolju

umesto

davei

umornu duu svoju

uz prazne fejsbuk i drkake sadraje

negde napolju...

pod toplim lipanjskim zvezdama

gde vam obraze dodiruju ruke

nekog milog ljudskog bia

a kosa lepra laganim vetrom

nad ogromnim kosmikim prostranstvom

8.

Jedini nain

da pobedi

da prevazie i nadvlada

smrtnost

i gubitak

jeste da prigrli ljubav

lepotu u trenutku

i kroz umetnost pokreta

ili kretanja

oseti Beskraj

a to

mogu da budu i neije oi

duboke i blage

poput kie koja grli drvenu klupu

opalo oktobarsko lie

i ljubavnike pored jezera

-nazire li miris zime, grimiznog neba i staklaste beline??decembar u Kragujevcu nosi dozu mrane romantine energije...udahni je

9.

Gluva no

doziva

mirisima detinjstva

mene i tebe

aveti ulinih svetiljki

nazire li zvezde

iz naeg malog studentskog stana

sa pogledom na Pravni?

uje li vrele uzdahe

i moje oznojeno lice

tvoje otvrdele bradavice

oroeno slapovima znoja

i hemije ljubavne

gde si sada u ovoj noi

kada ekam leto

kratka je no za ove misli

i viziju

preduga za samou

klinka na fejsu

prodaje mi filozofiju odraslog

nesvesna Uasa koji e je snai

veruje iskljuivo u svoju subjektivnost

a to estonije stvarnost

nije itala Hajdegera

niti Hegela

ne mari, naitae je srednje godine

nauiti iskustvuJa sam saznao

da je ivot postojao

dok sam bio u Tebi

dok si bila u Meni

zigot Savrenstva

zato sada drugom sisa kurac

zato drugom decu raa

zato drugom ivot daje

a

meni uzima

i

poslednje delie snova

zato sam sada beskrajno sam

i usamljen

dok se vas dvoje tucate

i slavite ivot...i koje rei bi zadovoljile udnju smrti lepote ljubavi...?ipak,

naao sam Oi

duboke kao tvoje

prelepe kao tvoje

nevine kao tvoje

jezerske kao tvoje

a

nisu tvoje

hoe li biti moje?

nadam se...

i

elim

-zovu se S A NJ A J

10.

3 ujutru

ostao sam bez pljuga

navlaim dins jaknu

pantalone

i patike

pa izlazim vani

Ogromno nebo iarano zvezdama

svetlucavim

dalekim

bliskim

nekako toplim

prijateljskim

i Mesec

ni odve mlad

niti odve star

bledout poput cvetova lipe

iji miris

u najvee struji nonim vazduhom

budi setu u meni

osvetljeni plonici zovu

u mislima se pitam -Gde si?

u kojem tajnom prolazu izmeu zgrada eka na jutro

i pita se isto

-Gde je?

odgovor je verovatno na drugom kraju grada kod raskrsnice na Bubnju i na trafici kupuje Filter 57

i daje taan iznos dugokosom liku po imenu Goran koji ve godinama tu radi potom se vraam nazad

i razmiljam o ovom letu

kako je lepo

mirisno

i

slatko

a bilo bi i bolje

da si sada tu

da mi svojim osmehom

otera demone pred spavanje

popuiu jo koju pljugu

a onda u da te sanjam

...Sanja.

11.

udna ti je ona, zna- ree mi biva devojka koju sam hteo da volim

stalno je namrtena...

kao da je besna na ceo svet

znam- rekoh

ne znam zato me uvek privuku ludae

kao da imam potrebu da im pomognem

spasim ih od ludila

kad ve mene niko nije

-pokuaj da je nae na faksu..

i hou, neu vie ni sekunde da ekam

otii u, nai je i rei koliko mi znai

njen osmeh

i

lepota

sunce pri- podne je

po asfaltu kragujevakom

vazduh treperi

i mea se sa mirisom bitumena

i olova

iz prastarih autobusa

kod fakulteta je lepo

puno lepog drvea

mirisnog i arobnog

mimoiao sam se sa devojkom

namah mi se uini da je to ona

mada nisam bio siguran

uao sam na faks i potraio je

dole kod oglasne table

...nije je bilo...

neto u meni govorilo je

da je ona riba sa kojom sam se pre minut mimoiao

u stvari bila ona

istrao sam napolje

prema Grudnom

to je njena trasa...ja znam

nije je bilo na vidiku staze

50 metara duge

no sam ipak trao

i nadao se

da u je iza okuke na kraju puta ugledati

...doao sam do kraja

i nije je bilo

napusti me sva volja i snaga

pored bee mala oaza smreka

i klupa jedna prazna

osamljena

bilo je tiho i smireno

kao u Svargi..

seo sam, pripalio cigaretu i ekao

a moda to i nije bila ona...

moda e ona tek proi ovuda

i ugledati me...?

Koji je to uzdah

u ovoj oazi smreke

to ispunjava duu

ljubavlju i setom...

elim da te dodirnem

izvuem osmeh

na tvoje sparne slovenske usne

okruen smrekama ujem

zujanje...

i vidim lepotu

dok ekam da proe

opazi me i prie

-ta radi tu, sam?-

ekam tebe

-to?-

hou neto lepo da ti dam

poljubac i osmeh

da ti osuna dan

...ekam

na klupi

u oazi smreke

kakav uasan dan

tako lep

a tako

...bolan

12.

O-hoj!

Poujte me vi

kurci na biciklima

to gazite postojano

utabanim stazama demagogije

Mi ne elimo

vie

da usamljeni

drkajui na slike sa tele-ekrana budemo

varajui ene nae sa devojicama Noi

dok nam

neto mlaa deca

gledaju tv foks u susednoj sobi

koji im kazuje da je mamljenje kurca u redu

a podrigivanje ne

ugasimo sve hidrocentrale na Planeti!

neka vatra osvetli istinu...

13.

ta ako je ivot samo trip-jedna velika iluzija

a

ljubav osveenje...

Jedino kada nekog volim

kada to oseam

i kada mi se dogaa

ini da se oseam ivim

Jedini nain da pobedim smrtnost...

i pojebem eshatologiju u dupe

a teologiju u srednje uho

-ljubav

dok tucam svoju voljenu zlatokosu vilu

a ona se osmehuje

jer zna

da e to spaliti zemlju

i isuiti vode

u bljesku

jednog jedinog orgazma

14.

Oboavam tvoju

super-ifrovanu poeziju

mada je ponekad ba i ne razumem

ali oseam ritam

u krvi i mesu

sazdan od vizija, snova i slika

ponekada su tmurne

ponekada mrane

retko su vesele

ili

svetle

ti boji snove mastilom Ambisa

iz kojeg si se vratio da podui

mini Zaratustra sa erekcijom Doorsa

i poudom omniseksualca

Priao si mi danas

usred gomile ljudi

obrijan

i crn kao dno

a ljudi su se pitali:

ko je ova udna Sablast

koja danu kontrast prua

i nisu saznali

da znamo Sutinu

i nee saznati

nau povezanost

maglovitih anisovih ekstaza

i poljupca u obraz

koji nije doao

izdaja ne postoji

to je samo igra

dve suprotnosti

u turbulentnoj maini Noi

15.

Ima jedna slatka cura

studira panski jezik

ja ne volim paniju

a panci mi se gade- tupi su k'o mator no

i zavide Slovenima

ali ja

volim tu devojku

i njen izgled

njene oi

i

kosu

prava Perunova ki

a

neki bi rekli

i od rase Anunakija

ali bi pogreili...

u svakom sluaju,

ve due vreme je gledam

i ona to primeuje

a ja to znam

ali ne prilazim

niti ona...

jednom sam zalutao

ispred njihove uionice

i bila je tu sa koleginicama

ekale su da im pone ispit

veselo su avrljale

bio sam primeen

(kao i do sada)

nauo sam kako pevui neki narodnjak

i zakljuio

da moda

ipak

nismo jedno za drugo

i da u morati da je bojkotujem

...kakva teta

16.

Svoga ljubavnika

pretvorila je u kralja

zamena za oca

iji duh

nije stigla da uhvati

lanom vizijom proroki reenom

stareinama njenog plemena

...prevario ju je sa sestrom

uzurpacija vlasti

plemenita vizija baena pred Svetovida

ponuena rtva

njena enstvenost u krvi

ljubav je sjebala ekvilibrijum

razliiti pogledi na to

ta znai voleti

a

dvoje ne moraju da vole

iste stvari

ali moraju da imaju

isti pojam

ta voleti znai

ili e sve nestati

u plau

krvi

vatri

i pepelu

amac je na suvom

vatra ga guta

ljudi ekaju na udo

...regeneraciju

17.

Oseam se pomalo kao Hju Hefner

samo bez love

svakodnevno obasut lepotom Tela

razliitih formi i sadraja

a

nemoan

da ih okusim

puteno

sem oima--jedini Falus koji mi je preostao

a

jaja

mi

gledaju

u

pod

ili sedite

kakav uasan prizor...

a predivno gledalite

18.

Zgrabio ju je silovito- poput pobesnele zveri

neno joj milujui Puteve enskog

ekao sam na predstavu

glumci su bili spremni za uvod

in je mogao da otpone

strofa se sastojala od uzdisanja

i maninih jecaja

jedina muzika u sobi slobode

u naoj pustinjskoj oazi Zadovoljstva

kuali smo slobodu Nevinosti

iskrenog ljudskog beznaa

topile su se niti stvarnosti...

dok ju je spopadao iskrenim

i nevetim pokretima

oca, brata i sina

Parsifal bee uplaen

skamenjeno ekajui

pred velianstvenim ulazom

u Hram enstvenosti...

zanemelog lica posmatrao je

treperavu igru ulnosti

ceremonija je poela

procesija je krenula

a on uplaen od prvog naleta Golotinje

-Nismo li svi mi, pomalo?-

antistrofa je bila vrelija...

Nezajaljiva, pohotna

i halapljiva

progutala bi 1000 kureva odjednom

-Zato svi mukarci imaju isti problem? Sa kurtonom?

Sa time, da ih drugi mukarac posmatra? Nismo li svi braa?-

I ono isto stanje,

gde ona lei na tebi

u obostranom iekivanju da ti se digne

i ponese vas oboje do Kosmikih nivoa Svesti

Drao ju je na sebi

kontrole radi

erekcije radi

toliko mogunosti

toliko slobode

a oni nita

strah uvek prevlada

strah...

usaivan milenijumima

-eto vam parabaza

19.

O, Vrhovni Svirau Kurca...

Prestani molim te

sa divnom melodijom tom

to odnosi nas

u prostore gladne

uspavljujui ula naa

i mekolji skrotume zlatne

po kojima pase sva ta stoka

koja ima 4 oka- ene

20.

Bilo je neeg...

Boanskog i Ljudskog

istovremeno u njoj

obitavale su 2 prirode

naizgled suprotne

a u stvari iste

u jednoj jedinoj osobi

skupile su se sve crte

olimpijskog i htonskog

opasnost...

predstavljala je opasnost

vladavini Srca

vladavini Razuma

bila je devijacija, izrod

prelepo neuklapanje u superetnos

zlatne kose i crnih oiju

poput mraka iz kojeg sam je snimao

...enstveno obogotvorenje slovenske mandale na zemlji

sela je pored mene i ispriala mi priu

o sutini enskog, mogunostima Volje

i lepote to si sam

i svoj

crpeo sam snagu iz njenih rei

i njene figure koja je delovala krhko

a izazivala Poudu

elju za Tucanjem

i proslavom Bia

nije uzvratila Pogled

...ekam je da ponovo doe

u Kraljevstvo moje

i pokloni se Falusu

i oivi elju

u jednom jedinom dodiru Usana

(D. H.)

21.

Zna li koliko

julska tiina

ubija??

samoa u tebi

oko tebe

zguta downer

i lee

sa neizvesnou oveka

koji moda nee doekati zoru

ove rei su uklete

ali i oslobaaju

22.

Da li da odem

u zmijsko leglo

kao lani peva

ili nepoznati pesnik

--beogradske ulice Noi zovu..

23.

Opasnost...

teatar loe glume

prepuno glumaca

previe gledalaca

opasnost

uetao je unutra

osetio jad, uas, dno

ambis bez povratka

i maske to se cere

nema povezanosti niti kontakta

nema prijema

razoaran, besan, povreen

izaao je napred i seo na trotoar

kroz glavu mu je strujao

nedefinisani pakao

zvuna iritacija

uraeni ubica novoroen

zgrabio je kameninu pored sebe

i zavitlao ka krovnom prozoru

puklo je kao bomba

muzika je i dalje svirala

ispred bine lei prelepa plavokosa devojka

u lokvi svete krvi slovenske

okrvavljeni kamen pored njene glave

ubio je Lepotu

koja ga je napravila Ubicom

beton pije krv

ovaj grad je proklet

krenuo je nazad-ka ivici grada

u mrak i samou

beskrajnih zvezda

zgutao je puno downera

i nalokao se brendija

eleo je

da njegovo veliko, ljubavlju ispunjeno

ali ivotom isprano srce stane

eleo je samo malo mira

ni do ega mu vie nije stalo

ni do A, ni do B, ni do Cni do knjige koju je 7 godina pisao

i svoju Sutinu u njoj sagoreo

hteo je da se ubije ali

ni za to nije imao snage

kako prekinuti Uas?

ljubav je postala sranje

a mi jadni i odvratni

ne zasluujemo ovu planetu

gde je kraj ludilu i patnji?

hoemo li ikada nauiti da ivimo?24.

Hoe li me voleti vie od prolea svoje mladosti?

Hoe li mi dati sebe-- nesebino i potpuno?

Hoe li me hteti ba ovakvog--kakav jesam-

bez osude, bez zamerki??

Hoe li mi biti oslonac, mesto spasa, hram sigurnosti?

Jesi li spremna da me spasi?

Ako jesi- zauzvrat- podariu ti

zvezdama obasjani beskrajni prostor prerija meseca divljine

toplote vetrova pesme potoka

vibracija tajanstvenih sila kosmosa

25.

-ta ti moe meni da ponudi?-upita me ona

Ne mnogo toga

nisam jak niti stabilan

sreen ili bogat

ee sam impulsivan

uplaen, izgubljen, unezveren

-Zato da budem sa tobom?

zato to

ono malo stvari koje nosim u sebi

ine jednu veliku istinu

kojoj svi teimo

a uglavnom nas mimoilazi

dok jurimo za svim tim blistavim prikazima neonskih reklama

a ovo je ivot

i ja hou sad

i ti hoe sad

emu igra?

emu ekanje?

smrt e nas ionako rastaviti

a ono to u sebi nosim

to e i deca tvoje dece nositi u sebi

i znati koliko je teko

ali i lepo

ovek

a ne kamen biti.

26.

Kraj ciklusa

vidim smrt oko sebe

doziva me

zalazak

neizlazak

vidim svetlo

ali ne mogu da doprem

nekako je...

udno

sve se usporava

bes!

bes mi kulja venama!

triperozna kurva

i jednooki podvoda

mozak hoe napolje

udaram lobanju rukama

pesnica o sto

opor urla

besni sjebani psi dosade

2 svrotine ispod stola

jedna za tebe

druga je moja

slatka kafa gorkog ukusa

odrano grlo

mantra protiv straha

ne uje se pesma ljubavi

sjebana ahta ispred zgrade

tokovi zapinju

neizvesnost nastupa

mehurii u stomaku- igraju fliper

koja knjiga, koja pesma

ija slika ili ime

broj telefona: nepoznat

seks, cigara, san

sveto trojstvo oajnih

opet taj jebeni voz

i buka to se razlee

i doziva kiu

dete plae

slavina curi

ujem tok krvi u uima

-bubnja- i pulsira

uniteno leto

i pretopli uasi

uarenih uzdaha

du usijanih ina ekanja

27.

Psina, pizda i pajac

emotivna olupina, beatnik i jazavac

junoevropski aman

-komplet prve pomoi za razvoj Razvrata

Ustao je i otiao da ispuni drutvenu obavezu

pomalo nevoljno i sa bolom u stomaku

-usijani bitumen-- asfalt treperi

pred hramom Znanja ugledao je Nju

itavo je leto proveo-slagajui slike i oseanja

uklapajui delove u veliki mozaik ivotnog ludila, ljubavi i rokenrola

betonska dungla i M16

uske pantalone i nadignuti kurevi

bljuju smog i miris elika

-oruara, fabrika, bolnica

trihotomija gradskog jedinstva

i moi

velianstveni blistavi grad u magli

izranja iz doline

gladi, nematine, ljubavi, samoe

duu sam tu ostavio

i sutinu u stihove prolio

usamljeni blues pesnik tajanstvenih kragujevakih Noi

nema vie pesme u parku

divljih glasova i gitara

dobrih ena i pia

--pustinja ogoljava duu i srce

Oseao se nemono i zapalio pljugu

na oblinjoj klupi sedela je Ona

okruena nedostojnicima

koopernih kureva

bila je glavna riba i bilo ju je briga za sve

ili mi je tako delovalo

uli su u Centar za Ispiranje Ljudskosti

prvo Ona

zatim on

-unutra su proveli besmislenih sat i po vremena reavajui nebitne stvari

izaao je prvi

ona za njim

prilika je bila idealna

za razgovor, ljubav, nenost- bilo ta

bio je premoren, iznuren od ispiranja ljudskosti

ona takoe

pogledao ju je jo jednom

sa setom

i enjom zatvorenika u samici

sedela je sama na klupi i priala preko mobilnog

umorna, nevesela boginja prolea

u gradu koji odie metalnim sivilom

i neobinim drveem pored reke

u gradu gde je svaka ljubav prava

fatalna i bolna

gde smo svi metalni radnici

ili duhovna socijala

osvrnuo se jo jednom

da fotografskim okom zarobi taj trenutak

a potom otiao

u grad parkova

vodenih, ivotinjskih i ljudskih

28.

Psihoza i blagost snova

teka no bledi

pred naletom jutra koje donosi

daak prolea indijanskog leta

veselo novo sutra

tvoje emocije i mirise

tvoje elje i osmehetvoju blagost i lahoreto povijaju vrhove breza

jedva primetno

poput usnulog poljupca bludnih straara Kapije Snova

-Dveri Nava iekuju heroja...

29.

Jezerska zora

zvuk cepanja drva

nena zvezdana svetlost

u naruju Aurorinih krila

vidim povezanost

sebe i drvea

drvea i tebe

tebe i sebe

u raanju novog dana

u dodiru vetra i granica

olovke i rei

stvarnosti i snova

sve je meupovezano

na voleban usklaeni nain

uroni u kiu

vodi ljubav sa zemljom

uranjajui

30.

Pun mesec boje meda

izranja na horizontu iznad grada

iznad svetiljki, automobila i ljudi

iznad bulevara

Pita li se ponekad

da li i ona gleda taj isti mesec

kilometrima udaljena tamo negde

i da li je ovek na njemu usamljen

koliko i ti?

to lice deluje zaista tuno

moda zato to je nekada bio ovek

i voleo i disao i eleo

a sada je gore

i svake noi mora da osvetljava nae Staze ulnosti

i da gleda druge kako se strasno vole

i moda ali to jedino on zna istinu

koliko je ljubavna vatra topla

i da voleti

zapravo

znai iveti

-pogledaj gore, moda sam to ja...

ako dovoljno dugo bude zurila

videe da ti se zapravo smeim...

31.

-Ona je jedna uobraena, bezobrazna i odvratna kuka-ree mi prijateljica

nemogue...

-jeste, kad ti kaem...zato ni sa kim i ne pria...nadmena je do bola!

u pravu si, retko se smeje i nema mnogo prijateljica

-ba si izabrao kog e da voli!

ma nisam ja, ve ova luda pumpa sa leve strane...

zato se uvek zalepim za one prave pogrene

zato se uvek sve u haos pretvori

hoe li ikada ta prava ispasti prava

a ne pogrena?

ili je to sve samo u mojoj glavi...

Hoe li taj pravi ikada ispasti pravi

a ne gospodin pogreni?

izgleda da se svi pitamo isto

dok ekamo da nam ivoti ponu

a oni ve uveliko teku

nekud i negde

kao ine po kojima teretni vagoni

krivudaju du nae zemlje i dalje

ko-zna-gde...

ka mestu gde nas ekaju pravi i prave

i gde smo svi lepi, mladi, sreni

...na Poljima Venog Leta

-konji slobode galopiraju ka horizontusunce im greje lea i obasjava glave

32.

Ja te volim!

A zna li ta to znai?

To znai da se moje bie

sjedinilo sa tvojim..

i kada god ti to kaem

ja prestajem da se bojim

Tada postajem ovek

i osloboen straha

mogu da opstanem

ak i u tiini

sveproimajueg mraka 33.

Poloio sam svoju glavu

na njena kolena...potpuno se predavi

zagrilila me je majinskom toplinom

onako kako samo one prave pogrene to znaju

elektrini impulsi proli su mi du kime do vrata

zatvorio sam oi, osetio treptanja u grudima naim

i poeleo da mi njeni tihi zagrljaji smisao ivotu daju

zauvek!

34.

Meu masom obinih, uoi me!

U gomili plastinih naao sam te

zagrlili smo se...

srea je poela da navire

publika je poela da se komea...

razdvojili su nas...

Kako u masi od 3000 ljudi da te naem?

Kako ponovo da te pronaem?

Kako da ti priem?

Hoe li me opet prepoznati?

I u masi obinih,

mene jednog nai

i u sebi

ljubav spoznati

35.

Gica Lepotica ima dobro dupe

i puaka usta...

teta to joj pica ostade pusta...

Meu svim tim gladnim Falusima

kretala se ona glatko

poput snene kapi kie koja klizi

niz usamljeno prozorsko staklo....

36.

(Poslednja no odlazeeg romantika)Sasvim obian pogled

ili sasvim obian dodir

u trenutku umiranja due

to i nije tako mnogo...

niti sasvim loe

Mala nenost

ili lepa re

prija...

dok putujem ulicama mrtvih

i sa tuih plotova kradem ucvale rue 37.

Pevaj mi...Hajde...onako kako smo ti zna

Pevaj mi ujutru dok pijem

dvostruko zaslaenu kafu

Pevaj mi u pola dana, dok nas sunce

kroz zadimljene zastore zaarava

Pevaj mi uvee...

tiho a prolamajue

omamljujue...

pesmu koju tada pevaju ljudi svi

pesma, od koje ja i ti

u nepovratnom trenutku

postaje Mi

zato pevaj...

Pevaj Mi....

38.

Plakao sam...

svakodnevno

ujutro u podne i uvee

lilo je iz mene...

nikako da prestane

kao da se vreme napolju

usaglasilo sa mojim unutranjim stanjem

pa je i ono poelo da plae

A ona...

Ona nije videla moje suze

...veto sam ih sakrio pod nebom

satkanim od zvezdi...

39.

Vazduhom se irio

Miris ludila

Smrti

Besnila

Unitenja

Rimska Divljina Bola je poela da se mrvi

Ludaci su beali iz svojih ovienih zatvora

Predstava se zavrila

u sveoptem haosu

pre poslednjeg ina

Ugledao sam je

Hodala je tuno

neprimetno se kreui

meu zverima

negde na pola puta

izmeu

normale i horizontale...

Na glavi je imala eir klauna

no se ipak nije smejala

u ruci je drala plameni cvet

koji sam ukrao za nju

pre samo

par godina

iz Rajskoga vrta

Ugledala me je...

ipak je uspela

kroz svu tu gomilu

uzavrele krvi...

topovskog mesa...

koje nas je razdvajalo

A ja...

Umesto oiju,

Muda

Umesto nosa,

Kurac

Umesto usta,

Vagina

Nasmeila se

Ispustila je cvet,

zapalivi

zemlju, vazduh, vodu i etar

poao sam k njoj

stazom uskom

dugom 20 i jedan metar...

20 i jedan santimetar

Liznula mi je nozdrvu

I Vrhovna Zver

bee probuena

40.

Ponekad...

kao sada

osetim se toliko usamljeno

da sve one pesme koje sam

o smrti napisao

tek tada dobijaju smisao..

Ba kao i kia

koja bez razloga

upravo i uporno

pada

i kvari mi planove

ivei

radei

jebui

sve je oteano

dok ti se dua stapa

sa kapljicama kie na prozoru

tada shvata

da si i ti jedna od njih

ali ona to stoji

dok druge klize pored tebe

bez rei

bez kontakta

A onda se osvrne oko sebe

iznad sebe

ispod sebe

i primeti da ima i drugih kapljica

koje

kao i ti

stoje u mestu

teta to su preko puta tebe

pa ne moe da se spoji

sa njima

da formirate veu koliinu vode

...bujicu

koja e sprati...

i oistiti

sve kanalizacije ovoga sveta,

ljudske due.

41.

(ovek e uvek biti nezadovoljan a to ga i pokree)

ovek ti je kao

jedna masivna

crna rupa

to vie dobije

vie i trai

luta unaokolo prodirui

sve to mu se svidi

a ta crna rupa

ona je u njemu

i razjeda

ga

poputa roja osica

deo po deo...

inei da sve to on proguta

stvara jo veu glad

zato ovek

vidi samo posledice

a nikada uzrok

svog neutoljivog apetita 42.

(Mlad si a nema nikog)

Od konanosti

do beskonanosti

putovati izmeu

teak je zadatak...

kada usput vue kofere

pune

mladalake usamljenosti 43.

Opet sam u istoj situaciji

okruen njima

gutaju me

razapinju...

izazivaju...

a bes i seksualnost se u meni bore

opet, za ime Kurca,

trudim se da sputam:sebe

Kurac...

Prirodu...

Seksualnost...

Umoran sam

od ove govnarske igre

iscrpljujue umoran...

beim u prolost

tamo sam jo uvek

slobodan

nesputan

da volim!

44.

Opet mi se vraa

ono sa zelenookom

ista situacija...

jedno kompletno nitavilo

prodire ono malo

oveka to ostade u meni

ne elim da uim

njihove govnarske teorije

elim da etam pokraj

kristaliziranog zelenog jezera

sa nekim...

Ne elim vie sam

ne mogu, jednostavno

nema smisla

nema utehe

nema ak ni bola

samo jed,

koji te iznutra nagriza

pee, boli, see napola

tvoju napaenu duu

a ti ne zna razlog

pita se "Zato?!?"

Moda je problem

to si u prethodnom ivotu bio Hitler, Staljin ili eril

takva ti je karma

u ovom ivotu...

moda je to tvoja kazna

da nikada ne nae mir

i zatvori tu jebenu rupu na srcu.

45.

Hvala ti

zelenooka

to si me nauila

kako da budem ovek

hvala to si me nauila da volim

kako ljubav da prepoznam

hvala ti na svemu tome...

to si uinila da se osetim ivim

to si me nauila da ivim

hvala ti na svemu to si me nauila

sem

kako da ivim

bez tebe

To si, izgleda, propustila.

46.

(Spavati, sanjati, biti slobodan...isto mu je)

Pusti me da spavam

da sanjam

Pusti me da odletim

kao pticana vratima kaveza

udim za slobodom

iako se plaim...

Pusti me da spavam

i da sanjam...

tamo sam,

jedino tamo

slobodan

od sebe. 47.

Virilan sam kao Jupiter

a suv kao Mars

Umesto due prodao sam muda

ne traim isprazno razumevanje niti hvalospevni spas...

Probao sam dosta ena zaista

veinom su to bile ludae

ili kurve

pod maskama svetica i princeza

maminih, uglavnom

a puile su loe

i glumile orgazme

Sada sam opet sam.

Nita novo u mom ivotu....

Nema vie treerazredne porno glume

niti oiljaka po penisu

sem

moda

na dui.

48.

Zajebimo vek!

U kom je Dobrota postala Zlo

u kom je Zlo postalo Slabost

zajebimo vek

gde stvarnost puna uasa

prodire telo, prodire Falusa

prodire...Bie

gde je robot vrhunac Evolucije

a ivotinja u tebi zakljuana

baena u kavez za radoznale posmatrae

majmune...

koji se hrane patnjom, bolom i neuspehom

zajebimo vek

gde se mrano predvianje Remboa, Ginzberga

Morisona i Bukovskog obistinjuje

pljunimo mu u oko

i zamandalimo prozore

u beskonanoj hibernaciji

mitskog snevanja

49.

Prvi jun, 2010

Opet isto

prazne ulice...

samoa...

i miris lipa...

Kazaljka na satu

stoji nepomina...

datum na kalendaru

1. jun 2005

...odlazak

nadam se da bar tebe

taj neko...

voli

sada.

50.Ljubav je neto...

najlepe na svetu...

Ljubav je neto najlepe na svetu!

Podari mi Ljubav!

I podarie mi Svet!

51.

ovek bez slobode

svodi se

na sistem reakcija!,

viknu jedna

pametna guzica

Najvei marovi su posluali

tu

pametnu guzicu...

Zato su uzeli pacova,

onog to se mnogo dernjao

i ubedili ga

da je taj sistem Pametne guzice

zapravo njegova sloboda

njegov mali svet

zato je pacov

zaista blaeno bie

i ponekad mu zavidim

to ne mogu da budem kao ontoliko

da ih zbog toga ubijam

ili planiram to

svakodnevno

52.

Rodili smo se

i ivimo

u prokletom veku nejebice!

Svuda oko mene su

kvazi pijanice

koje pate

od hronine nejebice

od jednog mesta

do drugog

uvek ista jebena pria

Svi se meusobno snimaju

i snimaju

a niko nita ne preduzima

ega se to svi oni plae?

Nelogino je, jebeno nelogino!

Devojke, ne budite govna!

Mukarci, ne budite pizde!

Spojite se

jebeno se spojite

batalite da loete

to nije zamena za tucanje

pobrkali ste kontekst!

Potpuno...

a ta u ja...

i dalje posmatram

i napadam,

ali

uzalud...

nema vie onih Pravih...

ljudi.

53.

(Isto staro mesto...negde na Bubnju sa pogledom na Pravni)

Doao sam tu

posle 5 godina

i prvi put

u ivotu

seo da na miru

popuim cigaru...

bilo je pola 4 izjutra

nigde nikog

puste ulice

i ozelenelo drvee

tada ga nisam primeivao

a i to bi?

Kada sam kraj sebe

imao

najlepe drvo

ikada stvoreno

od jebenog Nastanka Sveta

sedeo sam...

prizivao Prolost...

i dola je,

a ja osetio ono isto

kao i pre 5 godina...

tada sam shvatio

da vreme nije proteklo

niti sam ja ostario

samo mi sada

drvee nekako lepe izgleda

u noi

kada nema koga da pozove

kada niko ne uje tvoje krike

urlike...

pozive u pomo

da te spasi

od tebe samoga. 54.

(Poslednjih dvoje ljudi je bilo ovde)

Dvoje ljudi

poslednjih

na umiruoj Planeti

bilo je ovde...

iveli su, voleli se, pravili vetar i kiu

ponekad se svaali oko obinih sitnica

a ponekad,

oko naizgled vanih stvari

...koja ludost, jeboteVie ih nema

niti smeha

niti ljubavi

niti svaa

samo mesto

gde su oni iveli

i radili sve to sam pomenuo

veoma,

veoma esto.

55.

Sva ta neprospavana jutra

sve te nepojebane ene

svo to nepopiveno pie

sva ta neisplakana tuga

sav taj smeh ili suze

postaju nepodnoljivi

u

sumornom

raanju

svakodnevice

56.

(Jedna za Kontrast)

Prazan bar

sedi sam

za ankom

iz duboksa dopire kantri

pije svoje pie

i pui cigaretu

sa neobinom uzvienou

tada poinje...

mir ili nirvana

bes ili Pouda

prazne ae ti apuu

slatku melodiju

davnih opijanja

i ti razmilja

o tome

koliko je malo

zapravo potrebno

za sreu

a onda dolazi Pine

i doliva ti novo pie

ovoga puta na raun kue...

Ovaj bar zaista,

ume da ceni...

uklete due

i njihovog mecenu,

Dionisa. 57.

Lepo je neko pametan rekao

evo kurca

evo pike

i eto nevolje

pa sad,

ako na to

dodamo jo

i 2 mara

dobije Simfoniju Uasa

Ali,

ako iz jednaine

oduzme kurac i piku

opet ti ostaju 2 mara

okrenutih jedan ka drugom

to je moda bolje

nego da si pijan

u pola pet ujutro

Pijani mar.

58.

Lepeniki bulevar

bulevar snova

bulevar nada

bulevar plaa

bulevar smeha

aleja Uasa

ila kucavica ovog grada

prosto mami...

svojom magijom

naroito u suton...

jednog junskog dana

kada sam sam

etao ulicom

polomljenih snova...

Lepenikim bulevarom

59.

(Meu zvezdama i samoom)

Otiao sam na moje

tajno

a opet

tako uoljivo mesto

mirisalo je na leto

na prugu beskonanog horizonta

na uzvienost pustinjske samoe

na ljubav vetra i kie

Dvoje ljudi

su

potpuno slobodni

uivali

jedno u drugom

proao sam pored njih

i primetio

ONAJ osmeh

na njenom licu

dok se neveto branila

od njegovih

iskrenih nasrtaja

plesali su

osloboeni

u gradu punom

tekih

automobilskih okova

a ja sam doao

da se isplaem

za svoj i njihov raun

znajui da nita veno

ne traje

osim novih glumaca

u predstavi

"Ljubav u stvarnom ivotu"

pa ipak,

lepo je bilo

gledati ih

kako se pruaju...

podaju...

jedno drugom

postajui Jedno

ono Pravo 60.

Voleo sam devojkei mrave i debeleniske, visoke, crne i plavepametne i glupeuglavnom lepeponekad i runealione nikada nisu volelemenesmatrale su da samili ruanili suvie depresivanili suvie lud za njihoseale su se inferiorno pored menene znajui da se jazapravoplaim njih,njihovih izdaja

-nekada sam se plaio toga...Nisam voleo mukarcea ni oni, uglavnom,nisu menedoivljavali su me kao pretnjukao nekogko e im preoteti ensku, ansuili posaoa u stvari su to sveoni radili menibilo mi je teko da to razumemali sada znamimao sam par putaparprijateljaali ta privilegijakao i kod devojaka,nije trajalauglavnom sam bio sami to mi je teko padaloa posle su ljudipoeli da mi smetajubilo mi je nelagodno pored njihdrugaije su doivljavalilepotu ivljenjaod meneShvatio sam da sam roensa manom- ne mogu da uivamni u emuosim u tome..i to mi je smetaloeleo sam da budem kao onia oni su hteli da budu kao jai igra se nastavljalaSada se pitam,gde su svi ti ljudikoji su nekadadelili bombone, igrake, patike, rolueizmeu sebe...koji su se drali za ruke...ta se desilo sa njima?ta se desilo sa nama?Nema vie malog fudbala, koarke ili roluanema vie telefoniranja na fiksni...niegaSamo neprekidna borbai zlobaza pare hleba koje ni pacovipojeli ne bia ivot ide daljesmejui nam se u Licesvakog danadoksemimrtimo.

61.

(Ljubav i kako se izboriti sa mekom)Ljubav jeprst u guziciliz upianog glaviastidna dlaka na dasci wc-oljeLjubav jeidranje za rukebezbrine etnje du obalekada vam se potpuno obine stvaridoimaju neobinimuzvienimili smenimLjubav je kao mrtav prdeduplo golonit smrdi nit miriei ba ju je zatotoliko teko naiA ako vas to sjebe,jo je tee locirati uzrokkraj toliko oiglednih posledica... 62.

(Un Amore Grande)

Tucali smo se...tucali smo sei bilo nam je lepo.Tucali smo sealito je prolost, sad.Bila si mlada...

bio sam mlad.

Starinski krevet koji krckai nebo-plava posteljinaljubimo se...potpuno goliona je iznad menenjena duga zlatna kosapreplavljuje mi licepoput iviceto obavija...dramatine balkonedrevne Veroneona se smeija se smeim...

dok nam jezici igrajuposlednji valcerpre kraljevskog poinkai otvaraju nam se horizonti due Univerzumai ja je volimi ona to zna,osea miris ljubavne vatrekoja izbija iz usana mojihzato mi i miluje obrazesvee obrijane bradei sputa se dolepolako...ljubi mi grudiljubi mi pupaka onda se uglavljujeizmeu mojih nogui hvata me za Ud jednom rukom,podie pogled ka menipolu-radoznali, deiji pogledja se osmehujemuslatkomiekivanjunadolazee bujice strastii ona to oseapa se smei natragja zatvaram oipadajui u neopisivo stanjeomlitavele blaenosti

Tucali smo se...i bilo nam je divnoi bilo je istina...a naa ljubav,ona je bila la.

63.

Novi dana isto sranjevegetira na foteljimlitavog penisapovremeno ga i pomilujeali,ne vredi- ne die sesvuda po sobi razbacano ubretone i tone ubretaispada iz prokletih kesadan je lepali si u kurcuhektolitri zakorele spermeutisnuti u podi taman kad hoe da pregrizenetozvoni telefon

* * *

Sa druge strane ice-Histerijaena koju je nekozajebaoda ti bude majkakiselina ti pee eludaca ona se dernja"to nisi poloio jebeni nemaki?!"zalupljuje slualicubez reibez teatralnostiguta tabletei lee da spavatamo si potpunoslobodanod svega.

64.

(Ljubav i Seks - Brat i Sestra)

"Danas je teko voditi ljubav

a seks moe da se nae gde god hoe"

"Za ljubav se slaem a to za seks apsolutno NE!"

-Brate, kako ne?-Ne znam, sestro...Svojim incestoidnim oimasvuci maglu sa mojih butinapodigni jo jednomvelianstvenu kulumoniju od Kublaj Kanoveprinesi je svojim ustimadodirni vrh nebai prizovi kiuzaigraj na vetruzatalasaj more Strastii unesi nemiru entropijom ispunjenisuludi svemirmogunosti 65.

(Sva ta silna gluma iliti arls)

Glumi onu budalu,Bukovskogjel da?!

Svi mi netoglumimou ivotu...stalno ili povremeno

Bolje da glumimBukovskognegoarlsaMensona

Ili bi vie volelada vadim neroenu decuiz utrobi njihovih majki?!?!

66.

Ruama posutim putem hodimo

ruku pod ruku,

jedno uz drugo...

slatki jorgovan u tvojoj kosi...

jutarnjeg Sunca sveeg zrak...

putamo se zajedno...

mirisima letnjeg vetra, da nas nosi...

to je ono pravo, to nas na okupu dri...

ti si Ta - noi pretvara u jutra

snena maglom okupana

neizvesna Sutra...

67.

(Oprljene trepavice)Lezi

ekaj

umri

lezi

kao ivotinja

ekaj

poput osuenika

umri

poput roba;

poput robe

kojoj je istekao rok trajanja

baen u skladite pepela

spaljenih dua...

Pei u Auvicu,

svuda oko tebe..

stavljaju tvoju buntovnu duu

u limeni koveg proaran krunim rupicama

i guraju te du trake sa pokretnim valjcima

vriti

ali se to odbija o zidove lima

tvog sarkofaga

guraju te u pe

i osea smrad sopstvenog mesa

koje se rotilja

"Ovo je zaista kraj.."-pomisli,

i gubi svest od dima...polako

gui se u sopstvenom smradu

umire...

ne od vatre

ve od smrada

koji je vatra iz tebe

oslobodila...

Ovde je tako mrano

kraj tolikih rupica kroz koje prodiru niti svetlosti

poput lampiona...

zatvara oi sa milju

da rad ipak ne oslobaa

ve vatra.

68.

Eto, prijatelju moj jedini...

zavri se...konano...

i ovo leto

moje 20 i peto

ni dovoljno star

ni previe mlad

da otplovimo zajedno

iako je hiljadu razloga najmanje

za to...

Par velianstvenih zora

par solidnih rei

neverovatnih opisa

kupalita svih istonih zvezdi...

dalekih Junih mora...

nema radosti

nema volje

a napred, kau, napred se mora

besmisleno utroen ivot

mada,

bilo je lepih trenutaka

zbog kojih je vredelo iveti

ali ne i umreti;

Samo jednu elju imam

jedinu neostvarenu...

da te jo jednom vidim i zagrlim

pre nego to se izgubim tamo gde

verovatno i nije

tako loe

Poeli mi samo dobar trip i lepo vreme

a onda u otii

tamo gde se avgustovska zora

uliva u ta tirkizna topla mora

nemoj plakati!

jer, neu ni ja!- bar se nadam...

Nasmej se,

to je ono za im zvezde ude

i zato stidljivo promatraju ljubavnike

koji se nakon sparnih, znojavih noi

sa Kolovratom i lahorom bude;

Bude,

da pozdrave raanje jo jednog novog

sasvim obinog

a

opet

tako posebnog

Dana.

69.

ta je sprdnja?

Blaeno stanje uma

kada potuca sistem

anse protiv tebe

kada naguzi loe

pa napravi dobro

a pritom se bezgranino zabavlja

zapiavajui cvee zla

70.

Apsolventsko vee (bedi studentskog ivota)Te apsolventske veeri

svi smo bili uzbueni

mukarci su obukli najbolja odela

devojke su obukle najfinije haljine

bili smo jo uvek dovoljno mladi

i veseli

veseli to smo jedan deo posla

konano zavrili

pa ipak...

osealo se neto zlokobno u vazduhu

neka pritajena seta...

neto to niko nije smeo da izgovori naglas

a svi su dobro znali o emu je re

Kao i za maturu

slavilo se u hotelu

sa sve profesorima...

posle smo otili u park

ba kao i za maturu...

Nismo napravili iste greke

kao na maturi

valjda zato to smo konano

maturirali...

Sedeli smo na klupama

u parku

alkohol je pljutao

ekajui zoru

bili smo polupijani

alkohol je poputao

a sa njim i labavi oseaj sree

svi su utali

ili priali jedva ujno

Oseao se miris tuge

stezao je naa grla

i ireve u stomaku

nije bilo blaga na kraju duge

Popeo sam se na klupu i povikao:"Eto! Konano smo diplomirali! Konano smo postali ljudi! Konano smo obavili ono to se oekivalo od nas! Ne budite tuni brao i sestre! Sada je ceo svet na! Ili ne!? O, oevi i oci, gde je ta obeana zemlja o kojoj ste nam priali?!!

Gde su te velike plate?! Gde su ta isplativa radna mesta?!Da li su proteklih 5 godina naih ivota bile samo jedna obina sprdnja, la?!?

Kaite nam, ta sada?! Kuda?! Kako?! Sa kim?!

ta dalje?!?

Zar smo zbog ovoga dobili ireve i hemoroide?!!

Zar smo zbog ove budalatine prodali sebe?! Prodali ljudskost?!

Da bi postali robovi?! Da bi postali sjebani?! Zato ste nas slagali, u usta vas jebem?!! Zato ste napravili otune kopije sebe?! Radi perverznog hira?Eto zato svi utimo i gledamo sjebano u pod! Zato niko ovde zapravo i nije veseo! Zato to znamo da smo sada postali VI! Blede kopije jo lue zamisli! VAS! Zato jer smo tuni a tugu isplakati ne moemo!

Umrlo je dete u nama a suze isuilo ovo junsko sunce! Ovoga dana, kada smo diplomirali i po vaoj zamisli kurac od ivota apsolvirali!!!"

Sve je bila prokleta ala...

A nama nije bilo do smeha! Koleginice-okrenuo se dugokosi mladi

izuzetno melanholinih oiju plavih suza kinog neba

-Molim, kolega...-pogledom je potraila izvorite u njegovim oima najslaa

devojka elegantnih cipelata kae na to da zajebemo sav ovaj uas oko nas

i u nama

i da odemo do one klupe- u mrak- i pronaemo svetlost?

-Jaovaj

Hajde, ovo nam je poslednja prilika

vetrovi Vremena e nas razneti

razneti razneti poput oktobarskog lia nae Mladostii decembarskih suza nae budunosti

-Dobro! to da ne ionako sam se oduvek loila na tebe

Znam

bedak je to si ekala na zadnji voz

a toliko praznog vremena smo ispred sebe imali

Sveina je zagrlila Veliki parka drutvo nastavilo da pije tugujui

tugujui pije

Meseeve staze srebrni svici jezerskog odsjaja

povici Vitmenove divlje dece izgubljenih rei

u gradu oaja

Dvoje ljudi ispod etinara- okrueni bolom

spoznali su Vreme, Sutinu i Svest

-Hladno mi je..-procvrkuta ona

I menijebe ga, hajdemo do Geta

I otili su-cela skupina- i bilo je znojavo unutra

i potucali su se jo jednom u smrdljivom klozetu

-dok je kolega iz susedne grupe bacao peglu u susednoj kabini

i bili su pripiti

i bilo ih je briga za sve.

71.

Nisam hteo da piem

lepe pesme

Hteo sam da piem

rune pesme

Rune ali razumljive

svima...

i onim obrazovanima

a i onim drugima

eleo sam da im se obojici

prevrnu creva

od mojih boanskih rei i stihova

eleo sam da im marevi

zaprde nacionalnu himnu...

u momentu kada shvate

da je ivot

samo jedna obina sprdnja

i da se sa njim moe izboriti

samo

ako se stalno sprda

ili pie takve pesme

72.

(Intelektualni elitizam odnosno pedofilija)

To je ista budalatina!

Mator prde!

Maska,

kojom nesigurni ljudi

stvaraju privid sigurnosti

uukani u svojim malim koncentrinim krugovima

koji su zapravo elipse

odnosno sfere...

Ti ljudi onda priaju o sferama, metasferama, diskursu i egzistenciji,o permanentnosti, imanentnosti, interpolaciji i ekstrapolacijiposle prelaze na obradu fizike, metafizike, apologetike

antropocentrizma, eshatologije, abraksosa

neokonformizma, utopije i ataraksijeda bi na kraju priznali jedni drugima

kako odavno nisu nita povalili, jebali, potucali...

I da im se die na slatke polugole 13-godinjakinje...

I to, naravno

ostaje meu njima

tim elitnim intelektualnim krugovima

koji su zapravo

eliptini

73.

(Facultas)Postoje ljudi

koji celog svog ivota

pune glavu glupostima

dok

i sami ne postanu ba to...

nesigurna hodajua glupost

te ljude treba onesposobiti

da osposobljavaju druge

ne dajte im licencu!

74.

Svaki dan je umiranje

ili ekanje na to

pa novo raanje

pa novo umiranje

ali od ekanja

i tako u krug

A krug e se jednoga dana

moda i prekinuti...

trenutak je blizu...

ili ne?ko bi to znao...

75.

Prokletstvo jednog pisca

je

to on vidi

dalje

bolje

dublje...

lepe ili runije

ali nikada lano

zbog toga pisac gubi vid

zaprljanou trule svakodnevice

i onda pone da tumara po mraku

u dubini sopstvene due...

a to

pomalo lii

na boravak u Paklu

76.

Danas sam se mnogo smejao

i smejao

i smejao

A onda me je zaboleo stomak

zabolela su me creva

tada je ak i mar poeo da se smeje

svirajui premijerno

Betovenovu 5tu

77.

Velike patnje proizilaze

zbog neprikladnog

tovanja Vrhovnog boga

Masovnih Kopulacija

Potrebne su nam!!

Dajte nam slobodu

divljinu

prolee

i umu

gde emo

pod Mesecom drevnih nomada

plesati oaravajui ples

Jebati se

trpati se

uguravati ga

tucati

slaviti ivot

u njegovom prapoetku

78.

O, blagosloveni da ste

Deco Falusova

to nosite u sebi

seme ivota

Drevni Bogovi kliu

pred Falusovom nadmoi

nema trenutka koji opisuje krug

Zato je i Falus zakrivljen

jer on je stvorio Univerzum po liku svome

i uinio Gospodare- robovima

istovremeno

79.

Neki ljudi jednostavno jebu

neki od toga prave umetnost

nekima je to vrsta religioznog obreda

neeg sakralnog, ednog

a neki to uopte nemaju

niti su ikad doiveli

i sve su anse

da i nee

nikada

80.

Poremeeni ljudi su meu nama

bolesne elje, snovi, oekivanja

zabrekli penisi iza nadignutih liceva

viu za slobodom

za bljuvanjem

u podruju raja

81.

Nacija koja obiluje Falusima

i koja je po duinama

druga u svetu

nema gde da sve te silne kurade uvali

-kakva teta to kvadriranje Falusa ne daje

Momenat Stvaranja Sveta

82.

Liz na elu

ili liz na glaviu

slino je...

ako je sledbenica

slabe vere

ostaju posledice

a

to su ugrizi

...koji bole

83.

Pokloni mi se, ree On

Pokloni se i poni

uzmi ga u svoje lano nevine ruke

i kuaj seme ivota

to iz Mene klija

jer Ja sam ivot

ja Sam NeSmrt

ja sam ubio smrt

naguzio je u dolini Senki

i zaarao Geu

84.

(Od vika demokratije fale nam ljudi)

Smrt je samo trenutak

umiranje je period

Bolje je umreti nego umirati

Manje boli, veruj mi.

Jedino ubistvo koje je

potpuno legalno je tvoje...

To e- na kraju- ostati jedini vid slobodekoji nam demokratija prua

njihova demokratija

Da sebi, svojevoljno, oduzmemo

ono to je neporecivo nae.

Sopstveni ivot.

I zato, to je vie demokratije

bie nas sve manje

Garantujem ti! 85.

(Miris ene)

Cvet ne mora obavezno da lepo mirie

iako to jeste sr njegove egzistencije

Ponekad je dovoljno da samo

lepo izgleda

86.

(Smrt u Bolnici)

Bolnice lee posledice

a ne uzroke

Bez leenja uzroka, posledice se opet pojavljuju

Oh, ne elim da umrem

u govnarskom prostoru bolnice

U njima rade nacisti.

enski, muki, bespolni.

Teraju te da eka

i stoji kao kip...

kao statua

beskonano ekanje...

a oni uivaju

u ljudskoj patnji

die im se na to!

ele da bude ponizan

da im lie olenjale marove

razjedene uljevima

Beskrajno stojenje u mestu

i buljenje u bele

pritiskajue zidove

jo vie boli...

i ta stalna potreba za participacijom

gladni na pare k'o muva na govno

A ne pomau...

Ponaaju se nadmeno

kao da im je Svarog Svemoni

udotvorne moi dao

a nisu otporni na miris pike...

Iza svojih staklenih altera

iza zategnutih haltera

iza okruglih proreza

jedinim sredstvom komunikacije

pravdaju se potpunim strancima

I prose bestidno,

kao cigani na raskrsnicama

prose,

taj prokleti novac

da bi se spasao od ekanja

Na umiranje. 87.

Doli smo...

kao praina

sa umirue zvezde

sleteli na zrno peska

i otpoeli dugo putovanje u Neizvesno

prvo u krug a posle pravo...

ono prvo je bilo izvesnije

88.

Nadrealno okruenje poinje da stee

Bivi jebai i jebaice

evociraju

osloboeni

vreme minulih kopulacija

Dve ribe smaraju jedna drugu

u pokuaju da prikriju Glad

za Falusom

Iz oiju nas dvojice izbija, takoe, Glad

Ali neskrivena

Neutaiva udnja za Spajanjem

Kako e se ovo vee zavriti?

Sumnjam.

89.

(Ono Apsolutno)

eleo sam te samo za sebe

Tebe...

moje privatno vlasnitvo

dijalektiki materijalizam tu odmah gubi smisao

elim te sada

kao onda kada sam u samoi svojoj

samo o tebi i pisao

I kao to posle kie

Sunce stidljivo doe

tako i moja elja da kada se s tobom

u gomili lanih budem okruen naao

bude samo ovo...

neka taj trenutak u oima koji veno traje

u haosu oko nas ne nestane i proe

kao zraci Sunca u dubinu tvoje koe, pusti me da zaem!

I tek tada u, a u to vrsto verujem...

I dobro i istinu i lepo da naem. 90.

(Kada si sam i bulji u zidove)

Smrt je dolazila u mnogo oblika

svakoga dana

razgovarao sam sa njom

video njene najstranije forme

osetio sam muninu i patnju

ne i bol

ali patnju... 91.

Majka je rodila Dete

nije se oduprla silovanju Oca

Dete je silovalo majinu utrobu

udarajui, zverski, apama po placenti

Rodio se glavom napred

naopako

Lie je turobno aputalo: Evo ga Onaj to e Razumom svojim silovati Sve!

I Dete je poraslo.

Postalo je ovek.

Podnabula aba krastaa sa neutoljivim apetitom

Krenuo je, poput Oca svog i On da siluje

Silovao je device, silovao je devojice, silovao je devojke, silovao je ene

Na kraju mu se smuilo sve, pa je i radijatore poeo da siluje

A posle je u ime Oca poeo da siluje i mukarce

Krenuo je sa bebama- silovao ih je, neno im dodirujui genitalne organe

Silovao je dekie, horske deake, tinejdere pa i adolescente

Naposletku, silovao je i roenog Oca

-to mu se najvie i dopaloA onda je poeo da siluje Zemlju po kojoj hoda

Silovao je reke, vazduh, penina polja

silovao je gradove, drave, itava sela

Kada se sit nasitio silovanja, nabio je sebi prst u anus

i olizao gorinu svog besmislenog postojanja

-nije mu se dopala

92.

Zato svaki trenutak proveden sa tobom

izgubim u razmiljanju o buduim dogaajima

kad budunost je sutra

a ja i ti smo SAD!

Neko plete mreu

oko mojeg srca

poinjem da ludim

okovi me steu

izgubiti je lako a voleti teko

hoe l' mi se drutvo ovo

ikad skinut' s' kurca?!

Hou li i sada

napraviti greku

to iskrenou svojom

ovek htedoh biti

il' e mi se kao

po obiaju estom

sve o glavu ludu

obiti sa treskom?

93.

(Video sam sebe u tebi...)

Nosio sam te u naruju

k'o vetar to nosi kiu

treba mi k'o vazduh

pluima to diu

oima svojim videla si mene

onakvog kakav zaista jesam

u oima tvojim video sam sebe

u tebi...video sam sebe....

ljudska enja za neuhvatljivim

obuzela me je strasno

poeleo sam te tada

i vrisnuo glasno

Ti si ta to ivotu smisao daje!

Ti si kao greh za koji se doivotno kaje!

Ali, ne!

Pomilovala si me po obrazu

proaputala rei dve

one rei koje htedoh uti

i koje svemu smisao daju sve.

94.

Ljubio sam oi tvoje...

igrali su svoju igru

ispod pokrivaa njih dvoje...

Goli...i sami...

u Meseevoj svetlosti obasjanoj

tami...

Toplina tela isijavala je po zidovima

otkrivajui poudu tela i vreline to mami

predali smo se potpuno...

Kada god vidim pun Mesec

ja se setim...

i budem ljubomoran

to on i dalje tu privilegiju ima

da meu zidove tvoje ulazi i snima

kako drugi ljubi oi tvoje

koje su nekada bile moje...

95.

(neuhvatljiva gica bestidnica)Traio sam te po Fejsbuku

meu prijateljima prijatelja

ali te nisam naao

naalost.

Traio sam te po Majspejsu

meu svim gradovima zemlje nae

ali, avaj, opet te ne naoh!

Otiao sam na predavanje

i bila si tamo...

a ja te opet nisam naao

moda je i bolje

jer, da sam te naao

verovatno bih te, ovako zaboravan

negde izgubio

i tek tada do gole koe se zaljubio

u tvoju predstavu

u ono za im tragam

ali brzo zaboravljam

strah me nadvladava

kao i u svemu

puno toga znam

ali postajem svestan tek

kad trenutak mine

i u samoi svojoj

prebrojavam sitne sate

traei te po internetu

dok me spajveri prate.

96.

(Strast, bes, pouda)

Lizala si mi penisradoznalou balave devojiceu tvojoj sam utrobi posadio seme ovekapretvorio te u enupostao sam deo tebeprodirao prodirao prodiraokroz somotske zastorekojima si se branila od MeneKrv i mesogozba za 30 ljudi30 kanibala-Ilkabanamoje vino nije imalo ukus2000 godina starog bogaimalo je ukus medai mirisalo je na med ...ba kao i boja tvoje kosekojom si skrivala poudu satkanu od gnevaneveto se branei mojih isfoliranih penetracijaTvoja dua nije bila tvojaokovana stegom moralnostikoju si nasledila od majkesputala te je da se oslobodi straha od Falusaod Svetovidaod mog Kurcaprevagnula je strastblagim pokretom rukeizvukla si moj nabujali penisi namestila ga na onaj drugi otvori opustila se.Konano. 97.

(ekajui na plimu)

Zato te volimtvoje bie blizu mogzato sanjam snovekoji nestaju na dlanunovog jutra osunanomoblai prevaruspremna za posaotvoj miris proima sobuovih 10 kvadrata to delili smo estosve je san, sve je nestvarnozarad drutva prodali smo sebeizgubili ...bujica vremena nas je nasukalana vrhove drevnih planinaPrijatelji!Brao i sestre- Deco Urala,koji meu vama e pokrenuti olujukoji meu vama je najpostojanijida pogleda sebe sa strane i kaeDa, nemam straha, ne plaim se!Postao sam otporan na miris pikeMoja mukost prodrana neumitnou Novog DobaIma li vremena za nas?Gde su svi nestali ..?

98.

(Numerologija ili sutina ivljenja)

Ti si

samo

jo jedno

besmisleno bie

broj rauna u banci

broj grudnjaka tvoje ribe

broj pogaenih na autoputu slave

i ceo tvoj ivot je broj...

broj zgrade

broj telefona

broj radne

broj poreske

broj zdravstvene

broj line

broj pasoa

broj rauna

broj vozake

broj indeksa

broj cipela

broj u porodilitu

broj u mrtvanici

broj u zatvoru ili vojsci

broj je u tebi

i oko tebe

pa ti broj!

99.

Kada samo pomislim...

na sva ta daleka mesta

na koja nikad neu otii

na sve te stvari

koje nikada neu uraditi

na sve te ljubavi

koje nikad neu okusiti

na sve te prelepe ene

koje nikada neu potucati

na sav taj novac

koji nikad neu imati

na sve te savrene mukarce

u koje ja nikada neu spadati

na svu tu neroenu decu

iji pla neu uti

zapitam se...

ta je to

to mi ostaje

koji je to razlog

koji me jo uvek

dri u ivotu

ne znam,

ali mora da je

nepojmljivo velianstven i moan

jedini,

zapravo.

100.

Pozdravljamo te

Velianstvena Kragujevaka Noi

u svom tvom groanom sjaju

narandastim bulevarimai prohladnoj samoi

101.

(Prugama slobode)Problem zapravo lei u oseaju dosadeu iluziji ispunjenostiteretni vagoni i njihova mistikaneizreciv broj kamenih suza po pruzi-koliko je to zvezda...ivot je niz teretnih vagonazato je na pruzi istina oiglednabeskonanost i konana odredita-u pitanju su uvek isti vozoviisti snoviisti vagonisamo se sadraj menja

***

Domicilna stanica- Beograd ranirnaoni koji nisu iskusili bluesnikada nee osetiti privlanostniti razumeti sutinu-teretnih vagona, pruge i ranirnih stanicaili oseaja slobodei mira koji one pruajuza ljude sa margineza ljude poput mene i tebeza beat otpadnike, svece neprospavanih jutraNas- kojima je vazduh slobodasamoa jedini saputnikprijatelji luksuzljubav neto nedohvatiljvoa srea uvek negde iza...u pravcu nadolazeeg vozakoji see horizont svojim vriskomjedva vidljiv-idem joj u susretkraj. 102.

(o prvoj noi kada me matori ostavio u Kragujevcu, kupio 3 konzerve sardele i rekao uvaj se... - to je bilo 2. oktobra 2004)

Sedeo sam samu tom novomvelikom graduu stanu prevelikom, preskupomza jednogsedeo samza kuhinjskim stolomi zurio kroz prozoru tajanstvenu nomalo ta se videlosvetlost sijalice je bila prejakaubitanaskoro pritiskajuanikog da pozovemi tiina...ceo jedan novi svetekao me napoljua ja samo sedeo i ekaona svetimao sam gomilu diskovaone muzike to inae sluamali nisam mogao da ih sluamne sadaovakvoj samoibila je potrebna doza uzvienostihladnoe...provrteo sam po stanicamai naao program klasine muzikena radiju- zaboravljenom medijui bio je Bahi ba ono to mi je trebaloda ga shvatimda razumem sebei ovaj oseajbarokne hladnoe usamljenosti,odnosnouzvienosti

103.

Poeo sam da piem poglavlje u romanu o 16. decembru i pre nego to je krenula bujica proze, pogledao sam prvo slike da bih se saiveo sa tim oseajem i neto me je raseklo iznutra i izletela je ova pesma...proza me eka, svejedno, veeras--mada nemam pie pri ruci--a bez toga je mnogo bolno i teko...gotovo nemogue

Sea li se jedne hladnedecembarske veerihladne poput ovebio je etvrtak i 22hSea li se kada smo spoznali Ljubav...i onih nespretnih konobara u Domu omladineSea li se 2004.mi mladi i puni nadea zemlja u usponuBio je 16-tia ja malo kasnio--uvek se brijem u zadnjem trenutkuTi si kasnila jo vie...Sea li se poslednjeg putakada smo bili Ljudi?Kada smo znali za smehza lepotuivljenjakada je neizvesnost bilablagoslova svaki dannova stremljenjaiotkrivanja-bilo je nevino.

104.

Ljubi me oima nevinimod snevanja Sutranjicegorke suze prolostiprodrli su vetrovi Zaborava

105.

Julska predveerja ispunjena uasom, vrelinom, uzdasima

neshvatljiva duina noii bola sirene voza

koji u 2 izjutra tutnji u blizini...najavljujui kiu

noi donose fiziko olakanje od sunanih aoka dana

velika korpija ubada nemilosrdno

duhovna borba tek sada poinje

obojiti duu u boju noi

iarana davno umrlim zvezdama

vrisak nemoi, poude, enje, potrebe

sitno milujui mirisni vetar nosi uzdahe u ritmu ovih emocija

negde u Kgu nalazi se Smisao

moram da ga pronaem i uhvatim

momenat raanja supernove

narandaste uline svetiljke iz kasnih osamdesetih

nevini misticizam i tajanstvenost u oima deteta

nesposoban da shvatim ljubav, enu ili ivot

31 milju udaljena nagrada

jo samo 31 milju i nai u pehar venosti

vratiti se u matericu

ili nestati u zaboravu mutne reke

u mojim oima je Bezvremenosttvoje lepote oigledna

ja vidim dalje iza ovih zora

izvan ovog prostora nazirem neto divno

tvoji su odsjaji postolje Univerzuma

kreket aba, lave psa, vrisak melanholinog baritona

---kuda sada?

106.

Bol u dui

razoren kao Hiroima

zurim u radijator...

jo jedno leto...

ipraznina

107.

(hazarderski stihovi)

Uasna no puna slikateak vazduhpsi umiru isplaenih jezika-trebae mi za orbu-podrigujem glasnije od vozato upravo prolazinajavljujui kiu Sutranjiceupaljeno drelonadraeni penisi

Mogu da ti pogledam u budunost?-ree ETFovka

-Ko sam ja Emina?Gde sam ja Emina--izgubljena dua, apokaliptiki aman,vizionar evolucije, seksualni bog, donosilac proleaili .....................................................ta sam ja? zaboravio sam...ako sam ikada i znao....

A moda sam Ubica?Moda mi je to Sibil proreklakada je masku skinulai otvorilasepreda mnomZjapea pukotinau koju elim da uem...kojoj elimda se vratim

Rado bih te ubioodsekao ti nogu do kolena....ispekao je iznad Vatrei zagrizaopeeno mesouneo deo tvoje due u sebe

....gladan sam...kasapin iz ESeka na milostikomad hrane

Postau pederski Svetac raznobojnih oijuirokih kao u Evropesestre Dionisovog dedepo majci

108.

Jer,

igramo udne Igre sa Nevestama Noi...

109.

Leim na krevetu

i buljim u plafon

napolju oluja besni

Perunova znamenja moi

pucnjevi, lomljavina, gromovi

pljuti kia i spira

poslednju nadu i tragove

da te naem

i k sebi prizovem

koje rei? koja arolija? koji put?

zato mi toliko nedostaje

princezo moja slovenska

telefon na stolu, pored kompjutera

i broj koji pamtim

ve 7 godina

broj straha i poslednje nadene okreem ga

ne okree ga

ekamo...

ja na tebe

ti na neto

i vreme prolazi

u krug 110.

Nije me spljotio

strah od samoe

niti

usamljenost

vea od suza prolivenih u kino nedeljno popodne

izneverena nadanja

i elje deteta u meni

da te za ruku uhvatim

i povedem kroz Hodnike Vremena

preko sjajnih kolovoznih poljai ogledalo srca mog

u oima tvojim

travanjskim irokim

i bez obzira

koliko traio te

rei arobne, lepe

magija tvoga dodira

me nadjaava i savladava

raznobojno seanje

oivljava u meni

kada dou sumorna leta

sa mirisima lipa i bagrema

i ponosnih platana

i gubim smisao i razum

i pitam se: Kome sada

tvoj osmeh budi

sunane lipanjske zore

i ko je taj

to te iz mora nonih budi

u poslednjem predelu

gde jo vladam ja

ostani jo malo, ne idi

vidi li osmehe nae neroene dece

i

onoga to je moglo biti

ja sam sada proklet

i za mene

nade nema

-ti ima anse

111.

Jo pamtim dane uasa ranog

kada sam izgubljen

lutao prugom

po oluji

kinoj ili snenoj

po suncu

prolenom ili letnjem

traio sam odgovore

na prugi je istina

na prugi je mir

i

beskonanost

horizonta koji se topi

zato sam ba ja morao da budem taj

koji je vrednost ivota video u tebi

i

radost neizvesnosti

u

poljupcima nenim

zato se pronalazim

u svim pesmama ljubavnim

i kada ih ujem

vidim i oseam tebe

i

nas

da, prso sam

ne stidim se toga

nosim to ko Solunac odlikovanje

jer,

to je ono to mene razlikuje

od tebe

i mase nepismene, bezdune

koja samo hoe u nesrei tuoj

da nae smisao svoje sopstvene

a ja

imao sam to to sam imao

i svi ti oseaji, sve te boje

razlivene na platnu seanja

ive u meni dok mi je u grudima daha

to mi niko nee oduzeti

pa ak ni ti 112.

Sea li se one majske noi?

tucali smo se 8 sati...

pred svitanje, pred

pretposlednje svravanje

i odlazak u Carstvo Snova

bio sam iznad tebe

kada si me pogledala sa iskrom u oima

i proaputala

da eli

moju decu da raa

zastao sam...

jae od Perunove munje

bilo je to saznanje

o kome sam matao

toliko puta do tad

veruj mi,

u tom trenutku

video sam

jednog plavog deaka

i

devojicu

kako nas ujutro uz bezbrine osmehe bude

umrlo je neto u meni

i

umire

svaki put kada se toga setim

a znam

da sada isto to

nekome drugom pria

i da e taj imati vie sree nego ja

-moda 113.

Mnoge sam noi probdeo

opijajui se i ekajui

sluajui pesme due

ekajui

Svakog dana sam se budio

i nije proao niti jedan

tvoja slika kroz glavu mi bljesne

svakog jebenog dana

od onda

do sada

praznina

koga da pozove u 2:19h?

kakvu re da uje?

nema utehe niti radosti

ni u emu

to je trebalo biti

desilo se u nekom drugom vremenu

u nevinije neko doba

opseda mi misli

slike same nadiru

ljudi koji na tebe podseaju

stalno se sudaram sa njima

i sa tobom

da zna samo koliko sam plakao...

koliko te puta sanjao

eleo

uprkos svemu

a onda shvatao

da sam budan

i da je sve ono

bio samo san

samo san...

i da se mi, zapravo

nikada nismo ni sreli

niti znali

samo san...

ostao je

samo san...

za koji znam

da je bio stvaran.

Ako je ovo uopte stvarnost...

114.

(U susret tekim zimskim stoleima) Ve danima oseam kako me sile naputajui bogovi su od mene digli rukenisam uspeo....

Ve danima je nebo tmurno, oblaci tekii metalno sivii ovaj vazduh me truje i baca magle

nad Kragujevcom se nadvija negativna energijasastavljena od bola, pesama, suza i blata jezerskog

vie ne znam ko samni priblino

sam, odbaen od svih, ulini pisac divljih ludih ljubaviili samoubica?

da li si ti bila boginjapreruena u malu plavu devojicuili neto zloi turobno

Jagodina, Parain, Kragujevacili Novi Sad-isto je-- nai uzdisaji koji odjekujui udaraju u glavu kada uvee pijan sedimi gledam kroz prozornaslonjen uz topli radijator--sva svetla i ulicesve mirise i kiesve snegovekoji mi te vraaju...onda odem da se otuiram--pomislim, bie mi lake--tada skontam da nemam koga da pozovemiji glas da ujem...makar "ta ima...jel ide na ovogodinji Sajam knjiga?"i da su sve prave bile pogrenei da nikada neu nai mira--i da e me zli ljudi prozivatii priati kako sam lud, patetian i utripovanali ti znai ja znamkakva je magija snenih bulevarskih noii mirisa jelki u Velikom parkukrajem one zime kada smo se verilii kada si rekla da me volia ja bio sjebankao i uvekpredoseao sam zlo koje e doiu zimama koje dolazeu proleima bez tebeu zvezdanim osamljenim julskim umarcimasa pticama nonim, mesecom i hiljadama oiju koje e me gledatisa tugom se pitajui-- gde si?ova e zima biti najteaopet predoseam....ona e liiti na tebei zabiti mi veliki ledeni iljak pravo u ovo toplo srceto je umelo da volipevaraduje se osmehui pati za reju, zagrljajem, toplinom-ONOM toplinom

Gledam kroz prozorlie je jo na drveunije opalo..samo je promenilo bojujedini kontrast svom tom siviluoblaci se gomilajuteki olujni depresivni oblaci

neka me grom ubijeneka me otac uzme k sebi

i odvede do Svarge

gde me ekaju dedovi moji

prijatelji, sestre i braa

Dunav e promeniti bojukada bude pustila suzu za mnomi setila se...da me vie nema. 115.

Umoran sam i spava mi se

a mislim na nju

svakog dana- iz sata u sat

daljine koje nas razdvajaju

u mislima su tako sitne- tako zanemarljive

i dozivam te, uje lipreko Okeana Vremena

na krilima vetrova

zaplovimo ka zori

istopiti horizont

grad u plamenu

...strujali su mislima stihovi...Crveni Mesec izranja

krvavi rubinski presto Noi

krik koji lomi stakla

pust gimnazijski trg i razbacane pivske flaeosvetljeni spomenik neveselih uspomena

studentski hotel i nadrkani uvarisvetilite rokenrola i naopaka vrata wc-ajutro isprano bledoutim suncem i prazne ulice

miris platana u kinom vazduhuprizori letnje enje meu etinarima samoe...-iscediti sok dokle god soka ima

progutati sve u jednom dahu

nai saputnika

krenuti na put

utopiti se u reci ivota

odjebati gubitak...strujali su mislima stihovi...

gate gate paragate

parasamgate bodhi svaha***

Ljubav je kada mnogo daje a malo prima

Da li ti se svia ovakav ugao posmatranja, a?

Velika veina nas je u dubini svoje due mazohistiki nastrojena

Stoga,

mi imamo tendenciju da od tog malo to dobijemo

napravimo neto neopisivo mnogo

Da li uiva u sopstvenoj patnji?

U posmatranju patnje drugih?

Da li ti se takva ljubav perverzno dopada?

Ili jednostavno ne moe drukije?

Ne zna za drugaije...

A moda je to sve samo jedna bajkovita, detinjasta iluzija?

Moda je ljubav samo proizvod naih elja i neuspelih traganja za Sobom?

Ili naa ukletost to nas neprekidno vue nekamo napred?

A moda je ljubav

samo odraz potrebe jednog vremena

da se oslobodimo teine vievekovnih civilizacijskih frustracija?

Mnogo je paralela izmeu ljubavi i religije

Ba zato se religije non-stop i osvru na ljubav

Ba zato u ljubavi i vrimo apoteozu naeg objekta iste

Ali, poto smo SAMO ljudi

mi nismo u stanju da izvrimo demistifikaciju te

...jadne

...ljudske

potrebe

***

***

Pod slovenskim Mesecom

Opojni mirisinarandasti slovenski Mesecmolitva reca u hrastovoj umidivlji dugokosi goli igraju oko vatreraspomamljena ulaeksplozija nesputanostioseanjauzdahajecanjareanjatiineslobodni da se poseremopopiamoi pojebemogde god i kad hoemoPleme Mesecapod zaaranim nebomhrastova i zvezda

Gomila ovisnika

Ni sanjao nisam

da e sve ovako

sjebano ispasti

Uuu...

Ovisnici o Internetu

ovisnici o piki

ovisnici o drkanju

ovisnici o drogi

ponekad i piu

Gomila ovisnika

gomila sjebanih

ovisnika

Antika nas je pretekla

spaljena zemlja

spaljeni mostovi

zgaene kule

Mi smo jebena gomila

najobinijih ovisnika

izliveni iz materice

izliveni od govana

baeni u govna

plivamo zajedno, igramo vaterpolo

loptamo se ubretom

gomila ovisnika

ahh...

dosadni ivoti

i prizori stvarnosti

plastini vojnici od govana stvoreni

u plastificiranoj igri monopola

moi

ratujemo za nita

zarad nita

i stvaramo nita.

Dosadne knjige

dosadni ivoti, ljubavi, godine

ahovski velemajstori pozivaju na rat,

i kazuju nam ko je neprijatelj

i mi idemo da ratujemo

Toliko mogunosti

toliko kreativnosti

ali

nita.

Neka je sveto ime Tvoje Januse, AVE

Oh, moja voljenanekad-i-budua Kraljicespavaj mirnospavaj mirno veerasljubavi mojaFrizijski vetrovi te ne mogu taiui u predvorje gozbepridrui se plesusladostrasno sagreenje je posvudakuaj blagosiljanoguzmi kupizgovori reizabrekla je budato bljuje napitak ljubavikuaj suzeaneoske suzejer ja sam Veliki Stvoritelj Postajanjau meni lei seme Alfeto obitava u umprostoruJa posedujem znanjekoga bi se i Prometej stideoJanus je priroda mojaroenje i smrt nemaju znaajaDa li si spremna da dri Nitavilona dlanu svoje ruke?Da li si ti ona prava?Iskorai iz blede mirisne umeu Nozakorai na svetlobljetavo mitsko svetloDrevnog Srebrnog MesecaTacit potajno lie

Cezarov mlohavi kuracsvoju enu podao je onvelikoj uarenoj budibiveg gonia robovaibudueg gospodara RimaJanus mu bee SutinaOplodio joj je matericuzlatnim napitkom Stvaranjakojim ga je obdariootac njegovVeliki Jupiterah, ludilo je sveproimajueobitava u ovoj odajito istorijom ljudi zovua zapravo je zapis ljudskih sranjanedostojnih Akaea kamoli njenih izabranika.

"San o slobodi"

Ptice nemaju strah od letenjaiako ih vetar kojim jauponekad,odvede u neeljenom smeru...ponekada se zbog togai slupaju na zemljuali...koliko je lepo bilobar za trenutakgledati ih kako suvereno vladaju Prostranstvomzato ovek od vajkada zavidi pticamai hteo bi i onpoput njihda leti,no su okovi zemaljski suvie teki i jakida bi ih on pokidati mogaoali Misao,koja je van svih dimenzija nesputanata misao mu daje oblikIdejei enjivo sanjaridok u mislima zajedno sa pticamakoje sa zemlje posmatraleti...i preputa sezajedno sa njimaVetru, da ga nosii njime gospodari

Bankari i Volja za moBankar mi ree

nije pohlepa to

to ljude goni u ropstvo

ve nada.

Aha, rekoh,

a da nije moda

kontrola nad nadom

zapravo ta...

oruje monije od atomskog

jer Nada pokree Volju

aVolja dugme za detonaciju

Zato, gubitak Nade predstavlja

osloboenje od stega...

jer gubitak Nade povlai gubitak Volje...

ostaje vam samo kontrola nad neim

nepostojeim

odnosno,

buan kurton!

I sloboda Delovanja poinje...

Lanci kojima smo vezani

kidaju se

i Masovne Kopulacije mogu

da otponu

ba kao i Evolucija

Kraljevstvo Snova

Ja sam apsolutni vladalac snova

Doi, dete

ui u moje kraljevstvo...

Nesvesnog

umotaj se u pokrivae

od baldahina, zelenog otrova i vina

Vizija bee nejasna

Video sam kraj vaih Dana

bilo je lepo

smirujue

nema bola

nema smrti

nema

tiina...

grad je umirao u sopstvenim govnima

Amerika

Teheran

Izrael

UAE

sve je otilo u kurac

Dioklecijanovi podrumi puni garea

i naslikanih senki

vatra bee ugaena

Zveri su prordle Telo

ljubavnici u Koloseumu

behu rtvovani

u Jupiterovu ast

dozivali su Hrista

koji se grohotom smejao sa krsta

Juda mu je golicao stopala

sa ela mu je voda kapala

LSD

Rivotril

kristalni met

svete, stvrdnute, aneoske suze

preplavile su vodezaraze se irila

poput poara drevnom umom

gde smo skriveni

u naim malim oazama

snova

ekali na rasplet

u drugom inu

moje kraljevstvo snova

dovoljno je veliko za svu

izgubljenu decu

ne povraajte pred vratima raja

ve uite u njega

ovde

ima dovoljno prostora

za sve telesne tenosti

telesne tenosti

poslednjih ostataka

ovenosti,

krv

sperma

znoj

suze

Veliki brat

Oivieni

u svojim malim

armiranim zatvorima

bespomono zure

u tue ivote

prihvatajui sve to im se servira

kao jedinu apsolutnu vrednost

i smisao

sveukupne ljudske egzistencije

zatvoreni

uaureni

nema budunosti

nema prolosti

samo sadanjost

a ona je lana

Frekvencija ludila

Kai mi

slatko dete moje

koja je to frekvencija ludila?

Koja je to vibracija

u eonom renju

to zove...

izaziva...

spontanost ljudske slobode

gluposti

smeha

jebanja

ludosti

daj mi taj ton

hou da ga ujem

jo jednom

pre nego to postanem

normalan

idiot

Dobrodoli u Pompeju

Dobrodoli u PompejuO, putnici stranci...divite se svetinjama naimvelikom ponosnom hramu Mukostii devianski mekom vlanom jezerupunim blaga skrivenog od pogleda zavisnihpratite znakove du drevne staze Zaboravljenihpratite zvukove mistine tiine to opijaPanova deca zovu vas k sebioslunite povike treperavih iskripokraj velike lomae zivot se odvija kao na tripuzbacite okove moralnih predrasudanavucite maske nevinosti- spalite raskone toge mudrihgladni su kurevi vai, optereeni kamatom postojanjau magiji igre, plesa i strastirei briu zamke pokajanja1000 devica utkae smisao u putovanje vae2000 slova E probudie sveto jedinstvo vaega mnotvapostojana erekcija osigurava erupciju drevnog VezuvaHefestovo seme moioplodilo je utrobu iz koje i sam bee izaaou nebuloznom Maelstromu sluajnosti,Sin je postao Otac

Kuda sada? Raamo se

ivimo

i umiremo

u pauzama gradnje

kolosalnih piramida

ekonomskih faraona Evrope

i traimo oprotaj za tua dela

i oseamo krivicu oeva naih

to pruae pogled ka zvezdama

traei odgovore u oluji

raamo se

ivimo

i umiremo

hranei bolestan izrastak

na dupetu Rusije

raamo se

ivimo

i umiremo

da ne bi Postali

***