BMU 15. Kontola Zivotne Okoline

8/15/2019 BMU 15. Kontola Zivotne Okoline

http://slidepdf.com/reader/full/bmu-15-kontola-zivotne-okoline 1/19

Мартиновић Драгољуб, Стефановић Хана: Биомедицински уређаји

15. КОНТРОЛА ЖИВОТНЕ ОКОЛИНЕ

Контрола, односно управљање, одређеном животном околином представља

свеукупно деловање човека у циљу њеног очувања за здрав живот њенох становника.

техничком смислу контролу чини иденти!икаци"а стања система и корекци"а

параметара ко"и одступа"у од ре!ерентних вредности.

практичном смислу контролу чине мерења утица"них параметара, анализа

резултата и регулационе активности да се они држе у прописаним границама.

#ехнички захтеви за контролу животне околине потичу из екологије ко"а

открива њене законитости.

15.1. Екологија и очувае !иво"не околине

Екологија представља науку о животно" околини као систему у ко"ем се

одви"а"у сложени процеси и влада"у међузависни односи њених сасатавних елемената

и организама.

$волуциони разво" живог света на планети %емљи процењу"е се на око четири

мили"арде година. &а придони разво" човек "е почетком о'раде земљи(та и

припитомљавањем животиња почео да утиче у последњих неколико хиљада година док

"е знача"ан утица" разво"а цивилизаци"е на природну средину последњих сто година.

)удска врста има експанзиван разво" и експоненци"алан утица" на животну околину

ко"и ремети успостављену хармони"у ко"а се у природно" околини успостављала

милионима година.

*очетак индустри"ске револуци"е пре два века означио "е почетак осло'ађања

човека од те(ког !изичког рада, разво"а кон!ормизма и негативног утица"а човека на

природну околину. #оком *рвог и +ругог светског рата, као и рата у и"етнаму и рата

за на!тне изворе у *ерси"ском заливу до(ла "е до изража"а драстична деструктивност

људског деловања у оносу на сопствену врсту и животну средину.

%агађивање животне средине изазива нару(авање природно успостављене

хармони"е ко"а "е у природи успостављана милионима година, (то доводи до

пореме-а"а у еколо(ком систему, деградаци"е и изумирања по"единих о'лика живота.

Загађеност, зависно од средине, класификује се на загађеност ваздуха, воде иземље.

Загађивачка средства могу 'ити загађивачки материјали, загађивачки

механички таласи и загађивачки електромагнетни таласи.

Загађивачки материјали су разни отпади и отровне супстанце ко"е загађу"у

храну и воду.

Загађивачки механички таласи су нежељени звуци, 'ука и ви'раци"е.

Загађивачки електромагнетни таласи су радиоактивна зрачења, радио

таласи и по"едини светлосни извори.

*ро'леми негативног утица"а човека на животну средину декларисани су у

светског "авности као алармантни тек од половине про(лог века када "е престоница

ританске импери"е угрожена сопственим загађењем. /лустративне су !отогра!и"е

1




лондонских улица када "е од петог до десетог децем'ра 105. године з'ог смога умрло

између хиљаду и четири хиљаде људи. 2ондонска еколо(ка трагеди"а подстакла "е

влада"у-е и научне кругове на активности ко"е су означиле почетак новог еколо(когприступа и деловања. 3ам 2ондон "е у том смислу на"'ољи пример. лондонским

парковима се у дана(ње време можете одмарати као у вазду(но" 'ањи, а у #емзи у

чи"о" се хемикали"ама загађено" води могао развити целулоидни !илм данас пецаро(и

могу ловити ри'у. 2ондон "е оптимистички пример очувања животне средине да"е наду

да "е природну средину могу-е очувати и у присуству огромног 'ро"а људи.

поређењу са стањем осталих масовних људских насеља 2ондон "е показатељ да се

очување животне средине спроводи само у привредно на"разви"ени"им деловима света.

4чување животне средине у на"ве-ем делу гло'уса постао "е приоритетни

стратеги"ски задатак читавог човечанства з'ог деловања ко"е може да угрози његов

опстанак.

*роцесу за(тите природне околине претходи иденти!икаци"а стања еколо(когсистема. р(е се квантитативна испитивања животне околине (то значи да се

о'авља"у мерења релевантних параметара.

3л. 15.1. 2ондонске улице почетком децем'ра 105. године када "е з'ог смога умрло

неколико хиљада људи.




3л. 15.. тица" по"единих загађења на човечи"и организам

#$%&% 'агађенос" ва(ду)а

Ваздух "е сме(а гасова азота 6,768, кисеоника 7,058, аргона 7,098 и у врломалим количинама криптона, ксенона, хели"ума и неона, као и у променљивим

количинама водене паре, озона, угљен диоксида, радона и других.

3астав ваздуха мења се са висином атмос!ере. 3адржа" кисеоника се смању"е са

висином а пове-ава процентуалну уче(-е водоника.

аздух "е неопходан за живот људи, 'иљака и животиња.

ез ваздуха човек не може да преживи дуже од десет минута. %ато се код

разматрања загађености животне средине полази од ваздуха чи"е загађење на различите

начине утиче на здравље људи и читав еко систем.

+ео геос!ере испуњен ваздухом зове се атмос!ера с!ера за дисање, атмен

значи дисати.

;тмос!ера се загађу"е из земаљских извора и з'ог ветрова преноси загађење са

"едног места на друго и са копна на воде.

Загађеност ваздуха чине разни (тетни гасови и ле'де-е микронске честице

распр(ене у атмос!еру у течном или чврстом стању.

*осто"е пиродни и вештачки извори загађеа ваздуха!

Природни извори загађења ваздуха су вулкани и мочварна земљи(та.

Вештачки извори загађења ваздуха су производни системи ко"и осло'ађа"у

гасове и микрочетице у атмос!еру.

Највеће загађење ваздуха отиче од транс!ормаци"е хеми"ске у топлотну

енерги"у, односно сагоревање угља и на!тних деривата у индустри"и и сао'ра-а"у.

9




Највеће индивидуално загађења ваздуха ко"и човек уди(е потиче од пу(ења

цигарета.

!атерије које најчешће загађују ваздух су угљен моноксид С", сум#ордиоксид$%&, азот диоксид '%&, микрочести(е чађи!

"е#ифичне материје које загађују ваздух су олово, кадми"ум, манган, арсен,

никл, хром, цинк.

гљен моноксид <= "е веома отрован гас 'ез 'о"е, мириса и укуса. 4ва" гас

наста"е током непотпуног сагоревања !осилних горива. Концентраци"а од 18 <= у

ваздуху "е смртноносна. $миси"а углавном потиче од сао'ра-а"а. $вропи се емиту"е

15 милиона тона, (то чини 118 укупне светске емиси"е овог гаса.

3л. 15.9. $!екти загађености ваздуха: >1? $!ект стаклене 'ађте, >? загађеност

честицама, >9? пове-ано @A зрачењр, >B? киселе ки(е, >5? пове-ана концентраци"а

озона, >C? пове-ан ново натри"умових оксида

$миси"а сумпордиоксида D= и азот диоксида E= ко"а претежно наста"е

током сагоревања !осилних горива. атмос!ери ове емиси"е производе киселе ки(е

ко"е загађу"у водотокове.

гљен диоксид <= производи у атмос!ери е!екат стаклене 'а(те,

задржавања сунчане енерги"е и пове-ања температуре.

гљен диоксид и угљен моноксид утичу (тетно на људско здравље, на

кардиоваскуларни систем и диса"не органе.

B




3л. 15.B. 3мртност од загађености ваздуха у 77B. години

3л. 15. 5. *ораст асме услед загађења ваздуха

5




3л. 15.C. /звори ку-ног загађења ваздуха

3л. 15.. рста ку-ног загађења ваздуха

C




#$%*% Кон"рола (агађенос"и ва(ду)а

%агађеност ваздуха као !актор ко"и утиче на здравље потре'но "е да секонтроли(е на основу легализованих међинародних и националних стандарда.

Fаксимално допу(тена загађеност атмос!ере за насеља по правилу "е три до

пет пута наижа од допу(тене загађености атмос!ере радних простори"а и радили(та.

Концентраци"а токсичних матери"а изражава"у се у тежинским, запраминским и

'ро"чаним "единицама:

милигрмима по литру ваздуха $%&'()

милиметрима ку'ним по ку'ном метру ваздуха

**$ или +$'$ >милион делова на "едан метар ку'ни ваздуха?

у 'ро"у честица по "единици запремине ваздуха

Као показатељ квалитата ваздуха ко"им се изражава (тетност утица"а

загађу"у-их матери"а у ваздуху на здравље и животну средину користи се "единица

индекс квалитата ваздуха ) *+ >GHI JKLMHNH OPQRST?.

-. "е "единица за квалитат ваздуха ко"ом се процентуално изражава о'"едињен

утица" концентраци"е загађивачких матари"а у ваздуху. GJO може садржати утица"е

до 5 елемената, са о'ележаваем GJO, GJO9, GJOB H GJO5.

%а мерење квалитата ваздуха разви"ено "е ви(е !изичких и хеми"ских

аналитичких метода на основу ко"их раде различити мерни уређа"и. &а"познати"е

методе су колориметријске, турбометријске и хроматографске.

/олориметријске методе мерења састава ваздуха представља"у мерење 'о"е

раствора у коме "е загађивачки матери"ал апсор'ован када "е о'о"еност гаса сразмернаколичини апсор'ованог матари"ала. ;ко сам загађивач не 'о"и ваздух онда се изазива

додавањем реагенаса ко"и изазива"у 'о"у. %а мерење интензитета о'о"ености зависно од

концентраци"е загађивача користе се колориметри и спектро!отометри. Код

спектро!отометара помо-у !ото-ели"е детекту"е се светлост пропу(тена кроз о'о"ене

растворе.

0ур1иометријске методе мерења састава ваздуха представља"у мерење

заму-ености ваздуха услед присуства честица загађивача. Fоже се мерити количина

светлости ко"е су честице апсор'овале или количина светслости ко"е су честице

ре!лектовале.

2роматографске методе мерења састава ваздуха представља"у мерење

трагова "она на основу раздва"ање супстанци ко"е су по структури сличне.%а контролу загађености ваздуха разви"ени су различити уређа"и и установљени

стандарди за њихову примену. ро" и распоред мерних места зависи од повр(ине

подруч"а, врсте извора ко"и загађу"у ваздух, кон!игураци"е терена и густине

насељености. привредно разви"еним и организованим регионима посто"е евиденци"е

о загађивачима ваздуха са подацима о 'илансима емиси"е.

%а контролу квалитета ваздуха разви"ени су специ"ални уређа"у, монитори ко"и

мере концентраци"у (тетних састо"ака ваздуха. *ример "едног гасног анализатора

приказан "е на слици 15.6.

%а надзор загађености ваздуха користи се телеметрија, (то значи системи за

контролу на даљину. *римена савремених електронскиох, телекомуникационих и




ин!ормационих технологи"а омогу-ава мерење параметара на локаци"ама удаљеним од

контролног центра.

3л. 15.6. *римери уградног и преносних анализатора гаса

/нтересантно "е да се за мерење загађености ваздуха користе и голу'ови

посе'но тренирани да остану дуго у ваздуху и прикупе (то ви(е података. 4ни носе

телеметри"ске урађа"е на основу ко"их се прати њихово кретање, преносе подаци и

изда"е наред'а за повратак.

3л. 15.0. Uолу'ови са уређа"има за мерење загађености ваздуха

6




#$%+% Бука

3ука представља непри"атан, непожељан или омета"у-и звук ко"и може да

изазове (тетне последице по здравље људи.

Звук "е механички талас ко"и се регистру"е чуло слуха.

уку производе извори звук са нерегуларним осциловањем (то се мани!есту"е

у сложености структуре посматране у временском и !реквенци"ском домену.

ука се може класи!иковати по ви(е критери"ума.

*о основу перцепци"е, 'ука представља непри"атни звук.

*о спектру 'ука може 'ити:

− ниско!реквенци"ска до B77 херца, средње !реквенци"ска од B77 до 1777

херца и високо!реквенци"ска преко 1777 херца,

− "еднотонска тонална и (ирокопо"сана ве-а од "едне октаве,− стационарна и нестационарна.

ука у времену може 'ити стална или повремена по"ава.

ука "е у насељима честа по"ава ко"а утиче на квалитет рада и живота људи з'ог

чега се ради на њеном смањењу. #ако су, на пример, аутомо'или знатно мање 'учни

сада него пре десет година.

3татички притисак ваздуха на нулто" надморско" висини износи 175 VL.

ари"аци"е притиска ко"и производе звучни таласи, на ко"е осе-а човек, знатно су

мања и кре-у се у распону 7 WVL (то представља праг чу"ности и 177 VL (то се назива

праг 'ола. Xаспон чу"ности прелази "едан милион з'ог чега се уместо линеарно

пропорционалних користе логаритамски односи и "ачина звука изражава у деци'елима

QY (то "е приказано на слици 15..

#ипичне вредности интензитета звука изражене у деци'елима су: разговор Z B7

до B5QY[ канцелари"е Z 57 до C7QY, улица Z 7 до 67QY, !а'рика са те(ком индустри"ом

и пресера"ем Z 7 до 117 QY, тестера Z 177 QY, старт реактивног авиона 17QY,

експлози"а Z 197 QY.

Нерекидну 1уку производе стално укључени уређа"и као (то су вентилатори,

пумпе и процесна опрема.

Повремену 1уку ствара"у мо'илне ма(ине, 'возила и иавиони.

4мулсна 1ука производи се ударом, пуцњем и експлози"ом.

Нискофреквен#ијска 1ука ко"у у опсегу од 6 \] до 177 \] на"че(-е производе

велики мотори у возовима, 'родовима и енерганама има велику акустичну снагу, лакосе (ири до ве-их удал"ености и те(ко се гу(и.

4нфразвучна 1ука има !реквенци"ски спектар испод 7 \], човек "у не чу"е,

али "е и она за врло велике интензитете изнад 197 QY опасна.

5лтразвучна 1ука има !реквенци"ски спектар изнад 7^\], -овек "у не чу"е

али и она у случа"у велике "еачине (тети организму.

Ви1ра#ије су механичке осцилаци"е ко"е се у додиру извора преносе на тело као

у случа"у рада са компресорским чеки-ем, моторном тестером и 'у(илицама. _тетно

де"ство ви'раци"а нарочито "е изражено за органе чи"а се сопствена резонантна

учестаност поклапа са учестано(-у ви'ратора.

0






,"е"но деловае -уке на органи(ам

_тетно деловање 'уке на организам зависи од "ачине 'уке и временаизложености организма њеном деловању. *оследице се могу сагледати у три !азе

деловања.

– !аза адаптаци"е организма у ко"ем се од'рам'ена наглувост повлачи после

престанка де"ства 'уке,

– !аза у ко"о" су сметње и пореме-а"и изражени"и, реверзи'илност "е могу-а али "е

период повратка у нормално стање знатно дужи,

– !аза у ко"о" су изражена о(те-ења ко"а се не могу отклоникти ни после дужег

одмора и рекреаци"е.

4стљивост ува при'лижно одговара стандардизовано" криво" ; !онометра па се

интензитет 'уке изражава у QY >G?. *оследице ко"е 'ука изазива класи!ику"у се у

четири групе: – интензитет 'уке од 97ZC5QY >G? не изазива сметње осим код врло осетљивих осо'а

ко"е поста"у узнемирене,

– интензитет 'уке од C5Z07QY >G? изазива нуровегетативне сметње на слух и

организам, о(те-ења слуха су могу-а код осетљивих осо'а после ви(егоди(ње

изложености де"ству 'уке,

– интензитет 'уке од 07Z117QY >G? са прате-им ви'раци"ама код великог 'ро"а осо'а

изазива гу'итак слуха и теже неуровегатативне сметње,

– интензитет 'уке од 117Z197QY >G? онемогу-ава рад "ер 'рзо изазива психоло(ке

сметње и гу'итак слуха, ниво изнад 197QY >G? тренутно изазива гу'итак слуха.

.ри)ва"/иви нивои -уке

ука се, из различитих економских и соци"алних разлога, не може сасвим

потиснути з'ог и зато се усва"а"у прихватљиви нивои 'уке.

радним простори"ама сами запослени производе одређени ниво з'ог чега "е

'есмислено тро(ити новац на апсолутну изолаци"у од споља(ње 'уке. $кономично "е

да уграђена изолаци"а потиску"е 'уку до прихватљивог нивоа.

#а'ела ко"а следи приказу"е прописане нивое 'уке за по"едине простори"е.

.рос"ор с"андард Ниво -уке у 6В 78

Xадио!онски студио E15 E7 7 5âPbRINPL TLML, ca]aIHdNR E7 E5 5 97

@eHaPHbL, TcLfLaPHbL, gHaTSac E5 E97 97 B7

^LPbRMLIHhL, eHNLaPHbL E97 EB7 B7 B5

iRTNaILP, ILQPhL EB5 E57 57 55

jLSNHMa gHIa, TcaINTSL TLML E55 C7

iLQHaPHbL EC5 7

3тандард E за спља(њу 'уку представља захтев за одговара"у-у потре'ну

акустичну изолаци"у.

3леде-а та'ела приказу"е прихватљиве нивое 'уке у по"единим просторима са

последицама њихове 'учности.

11




E стандард ука у QY>G? *оследице 'учности E5 E95 97 B7 рло мирно, повољно за састанке

E95 EB7 B7 B5 kHIPa, lafaI TR eKhR QagIa Qa 17m QLMhHPR, IL]lafaI

NRMRnaPam PaImLMLP

EB7 EB5 B5 57 oLQafaMhLfL K calMRQK gKePaTNH, lafaI TR eKhR Qa Bm,

NRMRnaPTSH IL]lafaI PaImLMLP

EB5 E55 57 C7 pafaI cahLeLP, IL]KmMhHf Qa m, NRMRnaPTSH IL]lafaI

PRdNa aNRqLP

E55 EC7 C7 C5 kalKr IL]lafaI TLma 9eafRSL H] gMH]HPR,NRMRnaPTSH

IL]lafaI fIMa aNRqLP

EC7 EC5 C5 7 kalKr KmPH ILQ IKNHPTSal SLILSNRIL H ILQ KcILfMhLP

lafaIPHm SamLPQLmL H THlPLMHmL E7 5 kalKr nH]HeSH ILQ TL QafaMhPam cIRbH]PadrK H

SaPbRPNILbHham

E67 65 kalKr nH]HeSH ILQ gR] KmPal PLcIR]LPhL

#$%$% 0ерее -уке

3ука, као и звук, мери се звукометром Z -./01 23435 ко"и представља

инструмент за мерење нивоа звучног притиска.

Звукометар, односно 1укомертар, сато"и се од микро!она Z F, по"ачавача Z ;,

!илтра Z s, процесора сигнала X и диспле"а, односно мнониторског екрана F. EL TMHbH 15.1. hR приказана "е оп(та 'лок (ема сонометра.

3л. 15.1. 4п(та 'лок (ема уређа"а за мерење нивоа звука и конструкци"а савременог

дигиталног инструмента: D звук, F микро!он, ; по"ачавач, t !илтар, X

процесирање сигнала, F монитор, диспле"

1

D F

t FX;




Fикро!он претвара промене притиска звучног таласа у електричне сигнале ко"и

се прослеђу"у на селективни волтметар кали'рисан у да показу"е деци'еле. олтметар

садржи мерни по"ачавач, !илтар и диспле".Fерење звучног притиска у одређеним опсезима учестаности например 91,5[ C9[

15 херца и надаље као и за мерење нивоа звука у деци'елима коригу"у се узимањем у

у'зир осетљивости човечи"ег чула слуха. Карактеристике мерног инструмента се

поде(ава"у тако да 'уду (то при'лижни"е карактеристикама човечи"ег уха. 4стљивост

уха зависи од учестаности звука и од његовог интензитета з'ог чега се користе

комплексни !илтри и алгоритми у процесору како 'и се имитирала сво"ства уха.

sилтри звукометра се означава"у са а'ецедним словима ;, Y, <, j а њихове

карактеристике су одређене посе'ним стандардима.

sилтар ; одговара усредњеним карактеристикама уха при ниским нивоима

(ума. sилтар "е за високе нивое (ума, док "е !илтар j разрађен за процену

ави"ационог (ума. sилтар 3 "е за процену нивоа импулсног (ума.âQ fRrHPR mRIRPhL H HTNILqHfLPhL PHhR QafaMhPa aQIRQHNH TLma PHfaR gKSR, fRr hR

caNIRgPa ]PLNH H nIRSfRPbHhK>nIRSfRPbHhTSH TcRSNLI? gKSR. tIRSfRPbHhTSL LPLMH]L TLTNahH TR K

aQIRuHfLPhK PHfaL cahRQHPHv nIRSfRPbHhL HMH nIRSfRPbHhTSHv cahLTRfL gKSR. jaTLQ hR IL]ILuRP

fRMHSH gIah mRIPHv mRaQL aQ SahHv TK PLh]PLeLhPHhR:

L?aSNLfPL LPLMH]L Z fIMa eRTNa TR KcaNIRgMhLfL K cILSTH. ELhcaQRTPHhL hR ]L mRIRPhR H

nIRSfRPbHhTSK LPLMH]K gKSR K bHMMhK PaImHILPhL Qa]faMhRPal PHfaL.

g?NIRrHPTSa aSNLfPL LPLMH]L Z KcaNIRgMhLfL TR LSa hR caNIRgPL QRNLMhPL LPLMH]L nIRSfRPbHhR K

aQPaTK PL aSNLfPH LPLMH]LNaI.

Va]PLfLPhRm afHv mRIPHv mRNaQL LSKTNHeLI maqR QL H]fIdH TfL caNIRgPL mRIRPhL

gKSR caeRf aQ QagHhLPhL PLhaTPafPHhHv caQLNLSL, K bHMhK PaImHILPhL gKSR H aQIRuHfLPhL

TNRcRPL dNRNPaTNH, cL Qa TMaqRPHv SfLMHNLNHfPHv LPLMH]L K bHMhK H]PLMLqRPhL aQlafLILhKrHv

mRNaQL ]L IRdLfLPhR cIagMRmL gKSR.

tIRSfRPbHhTSH LPLMH]LNaI cIRQTNLfMhL RMRSNIHePK TcIRlK mRILeL PHfaL ]fKSL, TaPamRNIL

H lIKcR cahLTPHv RMRSNIHePHv nHMNLIL aQIRuRPHv SLILSNRIHTNHSLmL. VIHPbHcHhRMPL gMaS dRmL

nIRSfRPbHhTSal LPLMH]LNaIL QLNL hR PL TMHbH 15.19.

3л. 15.19. 4п(та 'лок (ема !реквенци"ског анализатора звука и мерење на терену

19

1

2

3

pi@VG V=wGDEO\

tOxyziG




3л. 15.19. Контролна плоча савременог инструмента за мерење нивоа звука

#$%4% 'а5"и"а од -уке

ofKePL ]LdNHNL hR TSKc mRIL SahHm TR agR]gRuKhR QL ]fKS >gKSL? cIH cIRPaTK aQ

H]faIL Qa mRTNL cIHhRmL, aQPaTPa, K aghRSNK H] hRQPal K QIKlH cIaTNaI, gKQR aTMLgMhRP.

ofKePL ]LdNHNL QRMH TR PL:• ]fKePK ]LdNHNK aghRSLNL >]lILQR, aghRSNH fHTaSalILQPhR? H

• ]fKePK ]LdNHNK K TcaMhLdPhRm cIaTNaIK.

6789:; <;=>?>; @ABCD>; TR IRLMH]KhR calaQPHm cIahRSNafLPHm IRdRPhRm H ILTcaIRQam

cIaTNaIHhL aQPaTPa H]fauRPhRm ]fKePR H]aMLbHhR SaPTNIKSbHhL H ]LdNHNam aQ gKSR.

6789:; <;=>?>; 8 EF@GB;=:BCH FI@E>@I8 agR]gRuKhR TR cIaTNaIPHm H LSKTNHeSHm

cMLPHILPhRm, KIgLPHTNHeSHm IRdRPhRm, ]fKePHm >LSKTNHeSHm? gLIHhRILmL H QI.

DLmL ]fKePL ]LdNHNL maqR QL TR SMLTHnHSKhR K cIHmLIPK HMH TRSKPQLIPK.

VaQ cIHmLIPam ]LdNHNam caQIL]KmRfLhK TR mRIR SahR TR TcIafaQR QHIRSNPa PL H]faIK, L caQ

TRSKPQLIPHm ]LdNHNPR mRIR SahR TR TcIafaQR PL cKNK cIaTNHILPhL. yLSa PL cIHmRI cIHmLIPL

1B

http://sr.wikipedia.org/wiki/Zvu?na_izolacija


http://sr.wikipedia.org/wiki/????????


http://sr.wikipedia.org/wiki/?????????








]LdNHNL K TLagILrLhK agKvfLNL mRIR TmLPhRPhL PHfaL H]ILeRPR LSKTNHeSR RPRIlHhR QHIRSNPa TL

maNaIL H QIKlHv LlIRlLNL PL fa]HMK, mRIR ]L cIHlKdRPhR K H]QKfPam THTNRmK, mRIR PL

TmLPhRPhK LRIaQHPLmHeSal lRPRIHTLPhL LSKTNHeSR RPRIlHhR, LMH H mRIR PL SaPNLSNK cPRKmLNHS ZSaMafa]PH ]LTNaI. =fL caTMRQPhL camRPKNL, PR KML]RrH K malKrK H QIKlLeHhK nHMa]anHhK

IL]mLNILPhL, maqR QL gKQR TfITNLPL H K lIKcK TRSKPQLIPHv mRIL, LMH agILuHfLeH afal eMLPSL

HcLS TmLNILhK QL hR LQRSfLNPa lIKcHTLPhR SLSa hR Na QLNa afHm NRSTNam.

VIHmLIPL ]LdNHNL THTNRmL ]L SMHmLNH]LbHhK caQIL]KmRfL mRIR SahR TR TcIafaQR PL

TLmam H]faIK SLa PcI. fRPNHMLNaIK, SamcIRTaIK, eHMRIK, maNaIK H QI. yLSa PcI. PL PRSam

maNaIK SaPTNIKSNHfPHm mRILmL QRMKhR TR PL SKrHdNR maNaIL, PL H]gaI mLNRIHhLML ]L aTafHPK H

MRqHdNL, PhHvafK agILQK, NaMRILPbHhR H TM.

VaQ TRSKPQLIPHm mRILmL ]LdNHNR aQ gKSR SahL caNHeR aQ QIKmTSal TLagILrLhL

caQIL]KmRfLhK TR TfR mRIR SahR TR cIRQK]HmLhK PL cKNK cIaTNHILPhL ]fKePHv NLMLTL aQ H]faIL

Qa mRTNL HmHTHhR, NLePHhR eafRSL SLa aTPafPal TKghRSNL ]LdNHNR.

DRSKPQLIPR mRIR K aSfHIK THTNRmL ]L fRPNHMLbHhK H SMHmLNH]LbHhK malK QL gKQK:

KlILQPhL cIHlKdHfLeL gKSR K SLPLMTSah mIRqH, TcaMhLdPhL agILQL SLPLML ]L fRPNHMLbHhK, H]gaI

mLNRIHhLML H QRgMhHPR SLPLML, KSIKrRPhL SLPLML H TM.

ofKePL ]LdNHNL cIRmL PLeHPK QRMafLPhL maqR QL TR QRMH PL LSNHfPK H cLTHfPK ]LdNHNK.

GSNHfPR mRIR ]LdNHNR, K cIfam IRQK cIRmL TNLPQLIQPah LSKTNHeSah SMLTHnHSLbHhH,

caQIL]KmRfLhK caTNKcLS SahH TR IRLMH]KhR PL TMRQRrH PLeHP:

• ]fKePL RPRIlHhL TR THTNRmam mHSIanaPL TPHmL H cIHSKcMhL,

• ]LNHm TMaqRPHm caTNKcSam agILuKhR K fIRmRPTSam H nIRSfRPbHhTSam QamRPK,

• L ]LNHm IRRmHNKhR PL NLSLf PLeHP QL K NLeSLmL HMH ]aPLmL HmHTHhR, KTMRQ RnRSNLTKcRIca]HbHhR TL cIHmLIPa lRPRIHTLPam LSKTNHeSam RPRIlHham, QafaQH Qa TmLPhHfLPhL

PHfaL ]fKSL HMH eLS PhRlafal caPHdNLfLPhL.

VLTHfPR mRIR ]LdNHNR aQPaTR TR PL TMLgMhRPhR SahR TR IRLMH]KhR PL cKNK cIRPaTL aQ

H]faIL Qa mRTNL HmHTHhR. @ cIfam IRQK, SLa mRIR ]LdNHNR aQ gKSR QIKmTSal TLagILrLhL, afQR

NIRgL camRPKNH nLTLQK H nLTLQPR RMRmRPNR >cIa]aIR, gLMSaPTSL fILNL H TM.? H ]LNHm ]fKePR

gLIHhRIR.

=fR QfR caQRMR mRIL ]LdNHNR PL cIHmLIPR H TRSKPQLIPR aQPaTPa LSNHfPR H cLTHfPR

eRTNa TR K caTNahRrHm TNKQHhLmL cIabRPR KNHbLhL PL qHfaNPK TIRQHPK SaIHTNR PL calIRdLP H

PRLQRSfLNLP PLeHP, cL TK TNalL K afam eMLPSK RSTcMHbHNPa H]PRTRPR QRnHPHbHhR H aghLdPhRPhR

SLSa Hv NIRgL cIHmRPhHfLNH QL gH HTNH cahmafH gHMH KTLlMLdRPH TL IRMRfLPNPam IRlKMLNHfam,TNIKePam NRImHPaMalHham H mRuKPLIaQPHm QaSKmRPNHmL.

^La PLhRnHSLTPHhR IRdRPhR K gaIgH cIaNHf gKSR PLmRrR TR TLma ca TRgH TK]gHhLPhR gKSR

PL H]faIK. yIRgL QLSMR KeHPHNH QL mLdHPR K nLgIHSLmL, LcLILNH K QamLrHPTNfK, TLagILrLhPL

TIRQTNfL H QIKlH H]faIH TNfLILhK mLPhR gKSR. ya hR NRvPHeSH H]faQMhHfa hRI K TKdNHPH TfLSL gKSL

cIH ILQK PRSal KIRuLhL, QaSL] hR PhRlafR NRvPHeSR PR TLfIdRPaTNH. =fSfH cIagMRmH HPNRIRTKhK

IL]PR fITNR TcRbHhLMHTNL >PLheRdrR mLdHPTSR TNIKSR?, L K] PhHv KfRS H LSKTNHeLIR. DLma aPH TK

NaMHSa TcRbHnHePH H IL]PafITPH QL Hm TR maqR QLNH mPala mRTNL K afam SILNSam a]MLlLPhK.

ERSLQL TR TmLPhRPhR gKSR maqR caTNHrH fIMa hRQPaTNLfPHm TIRQTNfHmL, SLa dNa hR

caTNLfMhLPhR RMLTNHePHv caQmRNLeL HTcaQ mLdHPR QL fHgILbHhR PR gH cIRPaTHMR aSaMa HMH

QIKlLeHhHm caTNLfMhLPhRm mLdHPR SahL KTmRIRPa aQLhR ]fKS. @ QIKlHm cIHMHSLmL TR maIL HrH

15

http://sr.wikipedia.org/wiki/???????

http://sr.wikipedia.org/wiki/??????????


http://sr.wikipedia.org/wiki/????


http://sr.wikipedia.org/wiki/???



http://sr.wikipedia.org/wiki/???????????

http://sr.wikipedia.org/wiki/?????????????

http://sr.wikipedia.org/wiki/??????

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zvu?na_barijera&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/wiki/???????_???????

http://sr.wikipedia.org/wiki/???????





http://sr.wikipedia.org/wiki/???????????

http://sr.wikipedia.org/wiki/?????????????

http://sr.wikipedia.org/wiki/??????



http://sr.wikipedia.org/wiki/???????_???????




QLMhR, PL cIHmRI ]LmRPHNH ]KceLTNH cIRPaT nIHSbHaPHm H TMHePa. @ TfLSam TMKeLhK PL Nam caMhK

maqR had mPala QL TR KILQH PRla dNa hR KILuRPa, LMH K] aQIRuRPR mLNRIHhLMPR qINfR SahR

PLqLMaTN QLPLdPhH TfRN K qRMhH ]L TNHbLPhRm dNa fRrRl cIanHNL PHhR TcIRmLP QL caQPRTR.yRvPHeSL KTLfIdLfLPhL H ]LSaPTSR mRIR PR malK QRnHPHNHfPa IRdHNH cIagMRm hRI TR gIah

H]faIL gKSR ILcHQPa cafRrLfL. =TNLhR hRQHPa QL TR cIHgRlPR PRSam aQ PLeHPL ]LdNHNR aQ

caTNahRrR gKSR. wRQLP aQ PhHv, hRQPaTNLfLP H hRnNHP, hRTNR: KQLMhHNH TR aQ H]faIL gKSR. jIKlH hR

TSKc, LMH H RnHSLTLP: H]aMafLNH TR. @ TNfLIH NIgL cIHmRPHNH agL PLeHPL. YaMPHbK NIRgL PL cIHmRI

lILQHNH K ]RMRPam cahLTK, QLMRSa aQ TLagILrLhL, KeHaPHbR K dSaMH NIRgL aSIRPKNH cIRmL

QfaIHTNK, SaPbRINPK TLMK NIRgL ]LdNHNHNH naLhRHmL H TcaIRQPHm cIaTNaIHhLmL aQ KMHePR gKSR. OLSa

TK TfR Na cIHIaQPH H MalHePH caTNKcbH, PHhR TKfHdPa QL TR PL PhHv caTRgPa KSLqR, hRI TR NLSa

malK KdNRQRNH ]PLNPL TIRQTNfL PL TSKcah LSKTNHePah H]aMLbHhH. O]aMLbHhL HcLS aTNLhR hRQHPH

caK]QLP PLeHP QL TR ]LdNHNHma aQ caTNahRrR gKSR.

J?9:C HCIC <;=>?>C @K A8DC

xHePR mRIR cIHmRPhKhK TR NLma lQR TR gKSL PR maqR TcIReHNH TLma acdNHm H NRvPHeSHm

mRILmL,caTRgPa K calaPHmL lQR TR IL]fHhL gKSL H]PLQ C7 H 7QY.

@ MHePL TIRQTNfL ]LdNHNR aQ gKSR TcLQLhK:Z ]LdNHNPH eRcafH ]L KdH, SahH TmLPhKhK gKSK

gLI ]L B7QY H Na PL aSa B^\]. yfIQH eRcafH TR H]ILuKhK aQ lKmR HMH cMLTNHSR, L mRSH aQ

cLmKSL HMH TKPuRILTNR lKmR PLNacMhRPR KMhRm, faTSam, TmaMam, cLILnHPam, HNQ.

Z ]LdNHNPR KdPR dSaMhSR, SahR TmLPhKhK gKSK aQ 7 Qa 57QY, L cIRQPaTN Hm hR PLQ

eRcafHmL dNa PR TNfLILhK TmRNPhR K KdPHm SLPLMHmL.

]LdNHNPH dMRmafH HMH SLcKMhLeR, cIRSIHfLhK KdH H fRrH QRa lMLfR. O]ILuKhK TR aQ cMLNPL H SaqR,

L H]PKNIL TR agMLqK fLNam HMH nHMbam. âIHTNR TR PLheRdrR K calaPHmL H PL ILQPHm mRTNHmLTL gKSam H]PLQ 17QY.

1C




#$%L% Ви(уелна (агађенос"

*од по"мом визуелна загађеност 67-/89 :.99/47.0 подразумева"у се људске

творевине у животно" средини ко"е нису при"атне за посматрање. изуелно загађење

чине предмети ко"и омета"у да се ужива у посматрано" околини, пределу, сцени: расуто

сме-е и прљав(тина, гра!ити и поцепани плакати, неуређена и запу(тена градња.

*редмет визуелне загађености "есте све оно (то смета оку R{RTaIR. #о може да 'уде

и неестетски уређен архитектонски или ликовни систем.

изуелна загађеност оставља на"упечатљиви"и доживља" одређене животне

околине. Xазматрање загађености помо-у слика ви(еструко "е корисно. изуализаци"а

"е, пре свега, оп(ти методоло(ки поступак у процесу истраживања. изуелно

моделовање примењу"е се и у случа"у невидљивих предмета и по"ава з'огочигледности и непосредног закључивања. 'иоло(ким наукама, укључу"у-и

екологи"у и за(титу животне средине, !ундаментално су важне слике до'и"ене помо-у

микроскопа, рентгенских, ултразвучних и !отогра!ских апарата. 3ликом се може

представити не само оно (то се у људском доживља"у може означити као визуелна

загађеност, ве- и загађење хране, воде и ваздуха.

поступку спровођења мера за смањење и елиминаци"у загађености животне

средине слика може да 'уде основни докуменат за санкционисање загађивача..

изуелна загађеност може да се разматра са су'"ективног, социоло(ког и

еколо(ког аспекта. / 'ез улажења у комплексну про'лематику свих аспеката

очигледно "е да "е визуелна загађеност изузетно знача"на за позици"у по"единца и

дру(твене за"еднице на локалном и гло'алном нивоу. Кад се говори о утица"увизуелне загађености и њеном знача"у за доживља" и оцену животне средине са

припада"у-ом дру(твеном за"едницом, довољно "е подсетити се изреке: ||3лика говори

ви(е од хиљаду речи.|| /лустративно "е да се границе између уређених и неуређених

државаZ за"едница, на"пре, препозна"у по визуелно" загађености.

3тепен визуелног загађења, директно или индиректно, де!ини(е припадност

или предуслов за приса"едињење одређено" дру(твено" за"едници, реги"и, држави.

изуелна загађеност "е у директно" корелаци"и и непосредни "е индикатор

свеоп(те загађености земљи(та, воде и ваздуха.

%а иденти!икаци"у, спречавању и елиминаци"у визуелне загађености од знача"а

"е класи!икаци"а.

}ивотна околина може да 'уде визуелно загађена у хоризонталним, косим ивертикалним равнима.

Визуелна загађеност вертикалних овршина наста"е лепљењем и спа"ањем

матери"ала ко"и нару(ава визуелни изглед са вертикалном подлогом.

Визуелна загађеност хоризонталних и косих овршина наста"е од

непожељног матери"ала ко"и се веже или само ослања на подлогу.

изуелна загађеност може се, у односу на одговорне институци"е, поделити на:

комуналну Z расуто сме-е и прљав(тина, неуређени гра!ити и плакати[

урбанистичку Z хаотична градња, немалтерисане и запу(тене !асаде[

индустријску Z неуређени индустри"ски погони и индустри"ски отпад на тлу, у

води и ваздуху.

1




%а визуелну загађеност животне околине одговорна "е читава дру(твена

за"едница, сво"ом нормативном, ур'анистичком и комуналном делатно(-у, као и

делатност сваког по"единца.изуелна загађеност корелисана "е са еколо(ком све(-у припадника "едне

за"еднице. Xазво"ем еколо(ке свести припадника за"еднице ствара"у се основни

предуслови за смањење визуелне загађености. &ормативи, комунална и ур'анистичка

делатност не могу да елимини(у визуелну загађеност, уколико "е еколо(ка свест

ниска.

3л. 15.15. изуелна загађеност отпадним сме-ем воде и земље, неуређеним гра!итима

и запу(теном !асадом .

16




#$%M% Кон"ролна Nи"аа

1. _та представља екологија ~

. Како се загађеност, зависно од средине, класификује ~

9. _та су загађивачки материјали ~

B. _та су загађивачки механички таласи 9

5. _та су загађивачки електромагнетни таласи 9

C. _та представља ваздух ~

. _та чини загађеност ваздуха9

6. Ко"и извори загађења ваздуха посто"е ~

0. Ко"и су риродни извори загађења ваздуха ~

17. Ко"и су вештачки извори загађења ваздуха ~

11. 4дакле потиче највеће загађење ваздуха O1. 4д чега потиче највеће индивидуално загађења ваздуха ~

19. Ко"е су материје које најчешће загађују ваздух ~

1B. _та се користи као оказате: квалитата ваздуха ~

15. _та представља -ука ~

1C. _та "е звук ~

1. Како се ' ука мо;е класификовати ~

16. •име се мери 1ука ~

10. _та садржи ошта 1лок шема уређаја за мерење нивоа звука ~

7. _та садржи ошта 1лок шема фреквен#ијског анализатора звука ~

1. _та се подразумева под по"мом визуелна загађеност ~. Како се визуелна загађеност мо;е класификовати ~

10

Documents

BMU 15. Kontola Zivotne Okoline