www.redbox.rsivotna pria Vjerana Miladi-novia mogla bi nosit naslov: Jednamladost u Jugoslaviji. Ili nekako tako.On,apomaloionakakojevekome volja i kako se tko osjea u od-nosi u Vjerana i Merlinku, i kako seMerlinka u kojem trenutku svoga i-votaosjealaproivjelisuivotuzemlji u kojoj je bilo proklamirano izajamenosvako ljudsko pravo, uko-liko je grupno konzumirano i formu-lirano. Prava pojedinaca, onih koji suse, poput Vjerana Miladinovia, fa-talno razlikovali, koji su mislili svojomglavomiusuivalisebitonotojesu, bila su krtena, obezvrijeena,ismijanainakrajuukinuta.Terezinsin pria je o ivotnome muenitvu,i kada bismo je sveli na golu fabulu,na faktograju ljudske egzistencije,pria Vjerana Miladinovia sliila bikratkim i pounim hagiograjama, i-tjima kranskih svetaca, predraskol-nihiposlijeraskolnih,ijejecjelokupno zemaljsko postojanje bilojedna velika patnja, iza koje je stajaladubokavjera,aliipotrebadasebude u skladu s vlasttom prirodom.Izmeu njih i autora ove knjige naro-ite razlike nema, osim to ne postojivjera, nit uvjerenje, nema drutveneskupinekojabitogljudskogstvorasmatralasvojimsvecemilikojabijedanodtristoezdesetpetdanaugodini, ili barem onaj tristoezdeset-estprestupnidanslavilakaoDansvete Merlinke.Terezin sin se, naravno, moeitat i na neki drugi nain: iz sociolo-keperspektve,kaoautoreeksijatransrodne osobe u vremenima soci-jalizma ili jo neto uenije od toga.A moe se itat i bez ikakve primisli itendencije,kaotoseitajudoku-ment ovjekove sudbine. Jedino toovaj tekst trai, bez ega on ne moe,jestminimumljudskeiitateljskeempatje. Bez toga, bez empatje, Te-rezin sin idealan je da ga se ritualnospali na nekome od beogradskih, za-grebakih, jugoslavenskih trgova. I datako pria krene ispoetka i da takoponovimo na tuni dvadeset vijek.Merlinkin ivot, ivot VjeranaMiladinovia, nije bio freak show. Alipovijest zajednice u kojoj smo ivjeli,povijest Jugoslavije, bila je jedan ve-liki, spektakularni freak show. Da nijetako, ne bi se te zemlje toliki njezinistanovnici danas sramili nje.Dananji nacionalist u Srbiji iuHrvatskoj,svikojiprepravljajusvoju prolost, ljudi su koji danju po-kuavaju sakrit da su nou etali gra-dom u enskim haljinama. Merlinkabiihrazumjelainjenoihpomilo-vala.Miljenko JergoviKnjigu moete naruit preko sajta www.redbox.rs1020324058708290110124Dragi moji knjigomani i drage mojeknjigomanke,Polakosmostglidoetvrtogbrojamagazinakojisebavipromocijomkultureitanja.Moramdapriznamdasmodobilimnogomejlovaiko-mentaraukojimanaspodravateiesttate nam na entuzijazmu. Hvala vam svima. Jedna pohvala senaroitotedizajnaBookvara.Ve-inauvekspomeneito.Zatoeuovom broju da bude mnogo vie fo-tograja, slika, ilustracija nego inae.Dan izlaska ovog broja slavie se kaoPraznik za oi, a tome doprinose ira-dovi slikara Aleksandra Todorovia iznjegove serije Ikonostas izama. Alinadam se da neete samo da gledatesliice. Ima tu dosta toga zanimljivogizaitanje.Posebnobihvamskre-nuo panju na tekst o Gotridu Benukoji je napisao na saradnik iz Nema-ke. Tu je i tekst o studentma germa-nistkeizKragujevcakojisu,krozpozorite,dobiliprilikudaprikaujezik i kulturu koje izuavaju, a tme isopstvenukreatvnostitalente.Uovombrojupredstavljamomladuspisateljicunovegeneracije,MilicuMarkovi. A tu je, kao i uvek, i dezstandard tekstovi o stripovimaAko ste zainteresovani za saradnju sanama,javitenamsenanamejlilipreko nae stranice na Fejsbuku . Usluajudavoliteitateimislitedaimatenetodanapieteotome,aznate i kako da to uradite, piite nam.Otvorenismozasaradnjusasvimabez obzira na njegovu klinastu veruili hijeroglifsko poreklo. Va,Milan AraneloviBookvar -Magazin za promociju itanjaIzdava: Regionalni info centarWeb: www.bookvar.rsE-mail: bookvarmagazin@gmail.comFacebook: www.f.mr/bookvar.rsMagazin izlazi svakog drugog mesecaRe urednikaPoznato je da se percep-cijaosadriniikvalitetunekeknjigestvaranavienaina. Jedan od najvanijihsu svakako korice knjige. Poznata je injenica u izda-vatvu da zaenske autore, po pravilu, namenjenekorice koje svojim dizajnom sugeriu da je u pitanjulake tvo. To je zato to se, valjda, podrazumevada ene piu o neobaveznim temama. Mukarac ienamogudanapiuknjiguistogsadraja,istogkvaliteta, ali e autorkina knjiga uvek da dobije nekukiastu koricu koja e da daje sugestju da to i nijeneto jako vano i ozbiljno. Uprkos tome to postoje osobe koje knjigedele na enske, muke, o volebnom enskompismu ili onome to ve mukarci podrazumevajupodtm pojmom postoje mukarci koji vole da i-taju enske knjige napisane enskim pismom.KadajeamerikaspisateljicaMaureenJohnson na svom tviter nalogu napisala da bi volelada je dobila po novi svaki put kada je od nekogmukarca primila poruku u kojoj apeluje na nju dazasvojeknjigeodabiranekeneenskekoriceiztoga se ubrzo rodila jedna ideja. Maureen je za svo-jih 77 000 pratlaca na tviteru postavila mali zanim-ljivizazovilizadatakkojijenazvalaCoverip(Naslovnofrenija). Zato to ne eli da se o knjigama ceni po, vesuenim, koricama Maureen Johnson je od svojihpratlaca na tviteru traila da zamisle kako bi izgle-dale naslovne strane poznath knjiga da su ih kojimsluajem napisali autori suprotnog pola. Posle samojednog dana dobila je hiljaduidejnih reenja.Ovo su neka od njih. 101112131415Radoviizoveserijeprouavajuvezuizmeuistorije,potroake kulture zapada, politkihsistema i religija, kao i sam fenomenzla.RadovesamslobodnonazvaoIkonostasimaIzama,zbogKomun-izma, Kapital-izma i Nac-izma. Formuza njihovo izvoenje sam preuzeo saikonostasa koji u klasinoj umetnostprikazujuraspee,ukojesamondasimbolimaiprikazomistorijskihlinostsmestopredstavniketripolitka sistema koje najiri auditori-jum moe identkovat, Komunizma,Kapitalizma,iNacizma,kaotripolakojiopisujufenomenpolitkogus-merenjauopte.Timesamhteodapotcrtamvezukojasejavljakodsamihpolitkihsistemabilokojevrstekaautoritetuihijerarhijikojastvara svoje heroje, idole i antheroje,sledbenikeiapostole,propagatoreideja, vernike, kao i muenike koji sertvuju za te sisteme, to je direktnaparalela sa Isusovim stradanjem, i re-ligijom kao fenomenom uopte. Samstlcrteajestripski,ilustratvanikarikaturalan,jertrebadapojaavezusamarketnkoprihvatljivimnainomizraavanjaipromocijomideja,uovomsluajuteidejesupolitki sistemi, koji se, poput svakogproizvoda, moraju reklamirat, plasir-atinakrajukonzumiratodstranenajirihdrutvenihmasa,teformaplakata,kaoiilustratvnostpostajulogian izbor. Stoga je i forma radovaprilagoena plakatu, dok lano datatrodimenzionalnostradova,saiscr-tanim,aneplastnoizvedenimramovima, rezbarijama i pozlatama,imazaciljdapotcrtamasovnu,plakatskupotronjusamihideja,isamimtmdaukaenalanostobeanja th politkih dogmi o nekimnovim kapitalistkim, komunistkimili nacistkim utopijama. Likovi koji sejavljajunaradovimapredstavljajuspoj onih linost koje smo putem is-torije koju piu pobednici, kao i onihkojesmoupoznaligledajuiTV,stripoveidrugumasovnupopkul-turu, svi mi upoznali ili ih manje vie iznamo,tosupolitari-mueniciipolitari-sledbenici, i one sive mase,tj. potroaa-naroda. Taj narod je ne-prolisanibezlian(izperspektvepolitara-manipulatora),tesamimdaoformulutakazakretestove,imesamukazaonamanipulatvnuvezukojasestvaranarelacijipolitara-tranina-despota, i naroda,priemujenarodtajkojitrpisveposledicesudaraidejakojeonisprovodeuimesvojihgospodaraisame surove stvarnost, koja se pro-tvi sistemu i dogmi bilo koje vrste.Krajnji rezultat tog po narodnesrenogbrakazvanogpolitar-narod predstavlja zlo, koje se krije u 16Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsAleksandar Todorovi: Ikonostasi izamaupravljaima sveta u formi bolesnihambicija ka kontroli orvelovskog tpa(madaformadrave-gulaganijeobavezna,sasvimjedobraiformadravematerijalnogitehnolokogobilja i amerikog sna, a duhovnog imoralnog dna), koje se kroz narod isisteme vrednost konstantno mult-pliciraiumnoava.Trebaistaidasamimtmoviradovineprikazujuarmatvno nijednu ideju ni politkisistem, ve prikazuju neminovno zlokoje nastaje iz njih, guenje individu-alnost i svoenje oveka na bezlinumasukojutrebaindoktrinirat,doksvaka armatvna misao u umovimaonihkojigledajuoveradovepred-stavlja rezultat sopstvene naklonostkanekomodovatripola,atanaklonostpakpredstavljarezultatprogramiranja mase od malih nogu,kroz kolu, kulturu i mas medije.Same radove sam podelio nadvadela.Uprvomtripthujereolinostma i dogaajima koje su svo-jimdelovanjemnasvetskomplanupostali sami za sebe simboli ideja kojesu predstavljali. Da tako kaemo, ovaserijasebaviovomproblematkomna svetskom, globalnom i od stranenajirih masa najpoznatjem planu.Drugu seriju sainjavaju etrirada,itradoviobraujuovefenomenelokalnonanivounaegdrutva (srpskog, balkanskog i post-jugoslovenskog)izperiodanovijesrpskeistorije.Samimtmtradoviimaju i vie intmizma, jer ivei ovdenaovimprostorimakaoovekiumetnikiautor,imaosammogunostdamnogeprikazanescene i sam vidim pa i da uestvujemu njima, bilo kao posmatra, bilo kaouesnik. U ovim pak radovima prisu-tanjeilikarhetpapolitara,obraivanogumojimmanjimcrteima, koji u mom sistemu pred-stavljasvojompojavomipohlepomsampoetakzla,ikojisekaotakavkrije u svima nama. Rad koji povezujeovaj manji tripth u jednu objedinjenucelinu zove se Ikonostas Srbizma i onprikazujenekeoptekarakteristkenaegdrutva,tzv.globalnuslikupropast sistema, dok sam podreenimutripthobraujenaedrutvosecirajuiganatripola,Srbo-Komunistki, Srbo-Nacistki i Srbo-Kapitalistki,preuzimajuiuvelikojmeri kompoziciju prve serije tripthakao i elemente sa Ikonostasa Srbizma,alivodeiraunaolokalnojpriiinjenimspecinostmaiuvodeineke kompozicijske novine, npr. sim-bolekruga,kvadrata,itrouglakojiformirajuiscrtaniramovi,priemukrugpredstavljajednakostkomu-nizma,kvadratkonzervatvizamna-cizma,atrougaoklasnuhijerarhijukapitalizma.PrvatriikonosatasaiIkonostasSrbizmasuformata80x100cmiuramljenisuizastakl-jeni, u pitanju su crtei raeni kombi-nacijomakvarela,akrilikaituanapapiru. Manji tripth je po svemu istgorenavedenimradovimaosimpoformatu,jersutatriradaformata50x70cm.18Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsovek mora da ima haos i ludilo usebi , ako eli da stvori zvezdu kojaplee, rekao je Friedrich Nietzsche.Mnogiumetnicisubilipoznatpotome to su bili talentovani i nada-reni zvezdostvoritelji. Koliko su samiumetniciuivaliilipatliusvemutome,razlikujeseodsluajadosluaja.Neki su tho patli usebi i tako i skonalisvoj ivot. A neki susili sa uma u sjajan dan i uivali su usvemu tome. Najbolji primeri za ovosu sluajevi Sylvie Plath i SalvatoreaDallya.Aakoumetnikpostgneuspeh u onome to radi, ue u moduili zaradi velike pare, onda se vie neradi o ludilu ve o maloj ekscentri-nost,svimasimpatnojidopute-noj.Postojevievrstaludilaodkojih su umetnici patli (ili ui-vali) i svi oni su razliito ivelisa tm. 20Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsLujke koje volimoEzra PoundNakon to su ga italijanski partzaniuhapsili i isporuili Sjedinjenim Dra-vama, Ezra Pound je bio optuen zaveleizdajuiirenjefaistkihidejatokom rata. Ubrzo je osloboen op-tubi za izdaju, ali su ga strpali u St.Elizabeths Hospital, specijalizovanuza umobolne kriminalce (neka vrstapravog Arkham Asyluma). Dijagnost-kovanamujeizofrenijaionjetuproveonarednihtrinaestgodina.Ezrasetuodomaio,nijeklonuoduhom, nego je prionuo na prevoe-njeSofokleovihdramaWomenofTrachisiElectrakaoiTheCantos,druiosesaposetocimaludare...Iako je u insttuciji bio relatvno sre-an, njegovi prijatelji su ipak pokua-vali da ga izvuku iz nje. Kada je dobioNobelovunagraduzaknjievnost,Hemingway je u jednom intevjuu iz-javio da je ovo odlina godina da sepesnikoslobodi.Saveznisudje,1958. godinedoneo odluku da EzraPound vie ne mora da bude dranpod kljuem i on je osloboen.Zanimljivost21Friedrich NietzscheKadajeNietzschepoizeojednedavne1889.godineprijateljisugaodveli u bolnicu u Jeni. U njoj je pro-veo godinu dana gde su lekari, ali inajmanjejedannapadniistoriarumetnosi, pokuavali da ga izlee. Ilida,makar,prvodijagnostkujunje-govu boljku. Smatrali su da ima silis,mada su kasnije studije tvrdile da jebolovao od bipolarnog poremeaja,nekihvrstademencije,iliCADASILsyndrome.Mada,naravno,iznena-dno neobjanjivo ludilo jednog geni-jalnogmozgajesvakakonajromantnije objanjenje.22Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsSylvia PlathO mentalnom stanju Sylvia Plath jedostaraspravljanoipostojibrojnadokumentacija, ak i van njene polu-biografske knjige The Bell Jar. Zbogklinike depresije koja joj je bila utvr-ena prepisana joj je terapija elek-trookovima.Poslesamonekolikomeseci leenja Sylvia je pokualasamoubistvo. Smetena je u ludnicuu Belmontu u kojoj je provela nared-nihestmeseci.Punpansionjojjebio obezbeen leenje elektroo-kovima i insulinom. Na kraju e je de-presija kotat ivota. Zanimljivost23Anne SextonJo jedna tragina pesnikinja koja je ula-zila i izlazila iz mentalnih ustanova celogivota. Leili su je od bipolarnog poreme-aja i suicidalnih misli. Interesantno je daje ona i poeziju poela da pie kao vid te-rapije koji joj je predloio doktor MartnOrne. Zato je i njena poezija proeta te-mama ludila i bola. Isto kao i Sylvia i onaje sebi na kraju oduzela ivot.24Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsZelda Sayre FitzgeraldKaoSextonovaiZeldajesvojkratkiivotprovela po raznim mentalnim insttucijama.Kako je menjala bolnice tako se menjala i di-jagnoza bipolarni poremeaj, izofrenija islino.Bilajezarobljenaukrugukojisestalno ponavljao, njeno stanje nije nikadabilo stabilno, i na kraju je umrla 1948. go-dine u sanatorijumu u Ashevilleu gde je pri-mala ok terapije insulinom.Zanimljivost25Paulo CoelhoBiojetnejderkadasugaroditeljiprvi put poslali u ludnicu. Kada je po-begao iz nje, oni su ga vratli. Beaoje jo dva puta, sve dok ga u dvade-setoj godini nisu (od)pustli na miru.O razlozima zbog kojih je bio insttu-cionalizovan on je napisao sledee:Razlozi navedeni u mom zdravstve-nom kartonu su stvarno banalni. Na-pisalisudasambioasocijalan,neprijateljski nastrojen prema okru-enjuinesreanukoli.Nisambiolud,vesamosedamnaestogodi-njakkojijeeleodapostanepisac.Zato to niko nije shvatao ovo menesu zatvorili i kljukali me sedatvima zasmirenje. A ee su mi davali elek-trookove.Obeaosamsebidaujednog dana da piem o ovom svomiskustvu, da bi drugi mladi ljudi shva-tli da mi moramo da ponemo da seborimo za svoje snove veoma rano uivotu.26Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsRobert LowellKao i veina pesnika sa ove liste Lo-well je vei deo ivota pato od bipo-larnogporemeaja,zbogegajenekoliko puta bio smetan u ludnice.Posle majine smrt imao je ast dabudegostozloglaenogMcLeana.Nekaodsvojihiskustavajeiskazaokroz svoje pesme. Na kraju je, da bikontrolisaosvojubolest,poeodauzima litjum, inae uobiajeno sred-stvo koje su davali depresivcima preprozaka.Premareimanjegovogurednika, ovo mu je pomoglo da seoslobodi patnje zbog ideje da je mo-ralnoiemocionalnoodgovoranzastanje u kome se nalazi. Ipak, to nijezaustavilo sve neugodnost. Uvek seoseao alostan zbog injenice da enjegova porodica i prijatelji morat dase nose sa njim i njegovim stanjemdo kraja ivota.Zanimljivost27Richard BrautiganPosle jedne teke noi 1955. godineRichardBrautganjedoneoodlukudajelud.Onjeuetaoupolicijskustanicu i traio da ga uhapse. Potosu policajci odbili da ga uhapse bezrazloga on je bio prinuen da kame-nom razbije prozorsko staklo na po-licijskojstanici.Sedmogdanaizdravanja svoje desetodnevne zat-vorske kazne poslali su ga na psihija-trijski pregled. Tamo je dobio uput zabolnicuuSalemuukojojjeproveogotovo tri meseca. U toj bolnici su gaprilielektrookovimaidavalimumedikamente. Tada je shvato da jeonenoidoneopomaloishitrenuodluku i da u stvari i nije lud. O tomeje kasnije govorio svojoj erki kako jeposletogaodluiodaizaeodatleto pre i da je zbog toga posao uzo-ran pacijent.28Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsDavid Foster WallaceOn je jo jedna izuzetno depresivna knjievna po-java koja je pohodila dvore McLanea. On je tamoproveo nekoliko nedelja i taj boravak mu je, po re-ima njegovog biografa, promenio ivot. Bio je sme-tenuodeljenjezaalkoholiareidepresivce.Doktori su mu rekli da ako se ne skine sa opijata danee da doivi tridesetu. Kada je shvato da je de-presivac i da mu alkohol u stvari i izaziva depresijubio je srean kao petogodinji deak.Zanimljivost29Farma je rijalit ou koji je lan-siralavedskaproducentskakuaStrix. Danas se ova emisija realizujeuprekoetrdesetzemaljairomsveta i jedna od najpopularnijih emi-sijaovogtpa.Idejajedadvanaestljudi,nekovreme,ivizajednonafarmi dok ih snimaju kamere i sve toprikazuju na televiziji. A gledaoci gla-sovima odluuju ko e da ispadne, ako e da ostane i pobedi u ovom tak-mienju. Postoje dve vrste Farmi. Oneseobinim,nepoznatmljudima,ione sa poznatm, zvezdama. Kod nasjeuobiajenaovadrugavarijanta.akidanisteljubiteljovakvevrstezabave, i u sluaju da nemate televi-zor, tokom prikazivanja Farme nemaanse da na neki nain ne nalette naivotnjesaFarme.Nasvimsajto-vima domaih medija nalaze se izve-tajisaBliskogistokaibliskijenamFarme. Proitaete makar naslov. Ilidok sasvim nevino na traci kupujetecigareteilikondomesanaslovnihstrana gotovo svih novina i asopisau izlogu vrebae vas ljupka lica far-mera i farmerki. Ako elite da izbegnete kon-taminaciju Farmom moraete da po-begnete na neko pusto ostrvo. A naspisku knjiga koje planirate da pone-setenaostrvosvakakoizbegavajtesledee naslove jer vas i izmeu ko-rica ovih knjiga ekaju uasi farme.32Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsNajgore od FarmeCharlotte's Web, E.B. WhiteOvo je roman za decu, ali mogu da gaitaju i odrasli. A deca i ne moraju.Ovo je pria o ivotnjama koje ivenafarmi,onjihovimmeusobnimodnosima i portvovanju. One jedno-stavno svojim humanim delima inesvetboljimmestom.Radnjasede-avanaZuckermanovojfarmigdeprase Wilbur i pauk Charlote postajunajbolji prijatelji. Meutm Wilburovivot je na panju, bukvalno. I tu na-stupahrabraCharlotekojasmiljaplan kako da spase svog prijatelja odmesarskog noa. ta je jezivo na ovojFarmi? To to su ivotnje vei ljudiod ljudi.Zanimljivost33As I Lay Dying, William FaulknerFrojdbiuivaodaprovedeodmornaovoj farmi. Siromana, disfunkcionalnaseoska porodica ne moe da nae nainda se otarasi lea svoje nedavno premi-nule majke porodice Addie Bunchen. Ale polako truli. ta je odvratno na ovojfarmi? Sve. Oni prave mrtvaki sandukpod Addienim prozorom dok je ona joiva. Njen le su stavlili u koveg nao-pako, tako da ona, na putu do groblja,stalno ispada iz posmrtne koije i ondastalno moraju da je vraaju. A poinje ida kandie. 34Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsA Thousand Acres, Jane SmileyOva knjiga, za koju je autorka dobila Pulice-rovu nagradu i po kojoj je snimljen istoimenilm, prikazuje oca, gospodara farme i svojetrierke.JasnesualuzijenaekspirovogKralja Lira. ta je jezivo na ovoj farmi? Boljerei, zlo. Kada se najmlaa erka suprotstavisvom ocu, on je razbatni, ali to pokree iniz dogaaja koji e na svetlo dana da iznesusvedoanstvo o viegodinjem seksualnomzlostavljanju koje su ove devojke trpele.Zanimljivost35Animal Farm, George OrwellKada ivotnje na farmi vie ne mogu da trpe terori diktaturu farmera Jonasa, one podiu bunu, maata bunu, pravurevoluciju. Ideja koja ih pokreejeste da su sve ivotnje jednake. taje strano naovoj farmi? Kada ivotnje jednom preuzmu stvariu svoje papke i kopita, ispostavlja se da mnoge odnjih nisu zainteresovane za jednakost mnogo vieod starog farmera. Ovo je uznemirujua lekcija orevolucijama, o vladama, kao i o onome to tnjau nama surova zver.Mating, Norman RushOvaj odlian roman o odnosu izmeurasa, polova i moi, prikazuje samoza-ljubljenog i briljijantnog naunika Ne-lsonDeNoonakojielidastvorisavrenu ljudsku zajednicu. On upsevada napravi svoju utopiju negde u divlji-nama Afrike u vidu samodovljne farmekoja bi trebalo da donese blagostanje isreu svim njenim stanovnicima. ta jestrano na ovoj farmi? To to je tvoracoveutopijejedinimukarackomejepristup u nju dozvoljen.36Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsWe Were the Mulvaneys, Joyce Carol Oatesivot je lep za Mulvaneyove. Oni su potovana, uspe-na estolana porodica koja ivi na svojoj farmi. Ili jebarem bio lep. Meutm, kada se mezimica porodice,petnaestogodinja Marianne, posle maturskog bala,zaput na jednu urku, sve se menja. Tamo je opije isiluje pripadnik vie klase, uspean poslovni ovek, iprijateljnjenogoca.Marianneneelidapodnesetubu protv njega i tada porodica poinje da se ra-spada.tajestranonaovojfarmi?Mulvanovisulepi, uspeni, bogat, vole jedno drugo i meusobnosepodravaju.Nitanijestranijekadatakvaidilapone da se raspada na komade.The Complete Stories, Flannery OConnorBudui da ima ttulu prve dame junjake gotke, Flannery se trudi da tu svojuttulu i opravda piui jezive, strane, groteskne i makabrine prie. Iz ovenjene zbirke posebno se izdvaja pria Dobri seoski ljudi. Dvoje farmera iviu pastoralnom miru sa svojom erkom Joy, tridesetdvogodinjom devojkomkoja je u detnjstvu ostala bez noge i sada nosi protezu. Ona je pri tom i ateista.Kada u njihovu kuu svrat putujui prodavac Biblija, on zamoli Joy da sa njimode na izlet. Na izletu, on iz jedne Biblije, koja je uplja, vadi alkohol, pornoslike i kondome. Trai od Joy da skine svoju protezu i naoari, a zatm eli da jenapije i da je iskorist. Poto ga ona odbija on krade njenu protezu, govoreijoj da on skuplja proteze osoba sa invaliditetom i nihilistkih ateista i nestajebez traga.Zanimljivost37Fielas Child, Dalene MattheeU ovoj knjizi ija se radnja deava u devetnaestomveku,crnaenaFielakojaivinafarminojeva,usvaja i odgaja naputenog belog deaka. Devetgodina kasnije deka odvodi bela porodica kojatvrdi da je on njihov sin. ta je morbidno na ovojfarmi? Deko se zaljubljuje u devojku koja modajeste, a mosa i nije njegova roena sestra. Doda-tni horor - nojevi...The Good Earth, Pearl BuckOva knjiga, koja je Pearl Bucku donela Nobe-lovu nagradu, prikazuje teak i muan seoskiivot branog para Wang Lunga i O- Lan u Kinipre Drugog svetskog rata. ta je strano na ovojfarmi? Tokom tekog, munog i napornog far-merskog posla O Lan se sama i bez iije po-moi poraa, a zatm odmah vraa da radi napolju.Udarniki,alinepokuavajteovokodvae kue. Dodatni horor ova knjiga se nalana spisku knjiga koje preporuuje Opra.40Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsGotfrid Ben, grPie: Marko StojkiPoezija41Dvasuvodeastereotpaopesnicima. Stereotp A je u ideal-nomsluajuzanesenjakilioajnik,opijen ivotom, njegovim ponorimai litcama, boem, bard, opijen alkoho-lom,ponekadidrogama,neposre-dan,unjegovimsthovimakljuaiskustvo, on prkosi tabuima, ivi i pieslobodno, esto za tu slobodu plaai cenu u vidu, recimo, prerane smrt.StereotpBjepogaateue-njak,poetadoctus,knjikimoljac,onajmravacizprveklupesate-glama od naoara kojeg su za vremeodmoradeacitukliizzabave(de-belaMilicagabranila),sastalnompotedom na zikom, onaj koji jood kolskih knjievnih sekcija revno-snogutajuiknjigekorakpokorakgrabikaAkademiji.PesnikAimaBiograju, koloplet mitova i legendioko svog imena, auru, harizmu. Pes-nik B ima Bibliograju, ttule, kate-dru,spisaknagrada.PrvijeDionis,drugi Apolon.Pesnik ne postoji bez publike.A publika, uprkos naporima postmo-dernista,ipakneumepesnikadasvedesamonatekst.Makolikosetrudili da pesniku ukinemo nameru,da izaemo iz osnovne kole i presta-nemodasepitamotajepesnikhteo da kae, a da svu panju posve-tmopitanjutapesmahoedakaeiligdesamja-italacuovojpesmi, ma koliko se trudili da se ota-rasimodiktatureautorstva,dapri-svojimo tekst, uvek iza svega ostanejedan nedeljivi ostatak. Ostaju pita-nja.Kojeovonapisao?Kojetajovek? Ko je pesnik? Gde ivi, imese bavi, od ega ivi, ko je graaninpesnik?italakiapettjenezasit,esto bezobziran, skoro pa kanibalan,on nee samo udobne cipele, hoe imarkuthcipela,celogautora,ge-nija! Publika stvara genija. TipABodler,Rembo,ura Jaki, Silvija Plat, Mika Ant,Brana Petrovi, neu zaboravit Bu-ivite od senki, stvarajte umetnost.G.Braanin pesnik42Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rskovskog, onda Alen Ginsberg (na kojimli je drogama?), Ana Ahmatova, ak i Vi-slava imborska. Tip B duga pauza Eliot, Miodrag Pavlovi, Malarme, Va-leri, Ivan Lali, Seferis (uglavnom mu-karci, smeju li ene da budu uene?),Sen Don Pers, Aneta fon Droste Hilshof(evo, da spomenem jednu). Pesnik A miljenik ire publike, plebsa. PesnikB miljenik intelektualnih snobova.Starozavetni dualizam rok vs. pop, na-rodna vs. zabavna muzika, Zvezda i Par-tzan.Imaliprelaznihtpova,premaDarvinu, prelaznih biografskih tpova(biograja me ovde zanima), ima li izu-zetaka? Ima, ali zar je to vano, to meometa u itanju, ja hou ili-ili, hou AiliB,dabihuoptebioustanjudaitam, da u itanju uivam. Ja sam ita-lac, gazda, ja stvaram i proglaavam pe-snika,elem,izuzecimenezanimaju.Tako nekako.Postoji,ustvari,ipakjedanvaanprelaznioblik,malograanskifet, a to je A plus B, Klark i Super-men, Erik i njegova Banana, kancelarij-skiinovnikkojijeuslobodnovremeserijski ubica, sve one linost-heroji ukoje se da isprojektovat sav emer sva-kodnevnice,ateitakvelinostive,svimanamomiljeni,dvostrukiivot.Ovako je Gotrid Ben, a o njemu name-ravam da piem, naslovio pred kraj i-vota svoju autobiograju. Opet ablon,rei ete, i dajem vam za pravo. Ali javolim ablon, ja sam svemoni italac,voajer, hou krv i meso, hou tra.Poezija43Maradonajeroenusiroma-noj etvrt toj i toj, u predgrau BuenosAiresa tako nekako poinje jedan do-kumentarac koji sam voleo kao deak.Tako poinje i Benova biograja. Roenje1886.ujednomseocetuoddvestaljudi (zove se Mansfeld), na krajnjem se-veroistoku Nemake. Otac protestantskisvetenik,starozavetnostrogiprave-dan,majka...Majkaosmorodece,odkojihjeGotridroenporedudrugi.Drutvenistatusudetnjstvu?Uglediveze koje je otac imao kao svetenik, sajedne strane, dovode mladog Gotridau kontakt sa bogatom decom. Se drugestrane,tekanematnaiodricanje(oev sveteniki prihod nije bio dovo-ljan za preivljavanje, pa se porodica ba-vilaizemljoradnjom)dovodegauneposredno okruenje siromanih. Dru-io se, hvala ocu, i sa aristokratskom i sadecom zemljoradnika. Dobar tof za ka-sniju rascepljenost.Ako se setmo Fridriha Niea i,recimo, Ingmara Bergmana, iji su oevitakoe bili svetenici, mogli bismo odBenoveedipalnepobuneprotvocaiprotvBoga,protvboga-oca,moglibismoodtogadanapravimopravilo.No,neutuizlizanupriuoateizmu,neu ni psihoanalizu, hou fakte. Skro-lujem tmeline malo napred, do 1912.Detinjstvo, rani jadi, Edip,Frojd bi se obradovao44Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsgodine. Ben ima 26 godina i licenci-rani je lekar, ivi i radi u Berlinu. Be-nova majka, objekt i izvor bezuslovneljubavi, umire na tekim mukama odraka dojke. Otac religiozni fanatk(Benov opis) ne dozvoljava sinu le-karu da majci ublai bolove morju-mom,jerBogjehteobol.Majkaumire. Ben sa ocem prekida kontakt.Majka je umetnost. Otac je istorija.Majkajebeskraj,sloboda,ekstaza.Otac je struktura, realnost, sistem.EdipjeSnguubiojednomjedinomrejuovek.ModajezbogtogaBenzaorujeizabraoupravore,azaivotnuokupacijuupravooveka.ovekjebolestan,treba ga leit, treba izleit ovean-stvo. Mladi Ben eli da studira medi-cinu, logino. Otac mu to, naravno,ne dozvoljava (stara igra), uz objek-tvnaobrazloenjamedicinapre-dugotraje,nemasepara,itomeslino. Ben, posle gimnazije, u jesen1903. upisuje prvo studije evangeli-stketeologijeilozojeuMar-burgu, da bi se godinu dana kasnijeprebacio na loloke studije univer-ziteta Fridrih Vilhelm u Berlinu. Pro-mena nije pomogla nemotvisan je,nezainteresovan. U leto 1905. godinedevetnaestogodinjiBenkonanobivaprecrtansalistestudenatazbog lenjost. Otac mora da popu-st. Ben upisuje medicinu, ali zbogekonomskih prilika na Vojnomedi-cinskoj akademiji u Berlinu. Studijesubesplatne,uzuslovdakasnijesvaku godinu studiranja vrat po go-dinomlekarskogradauvojsci.Stu-dijamedicineBenseradoseao.Disciplina je postojala, ali u podno-ljivoj meri i mada se sve deavalou krugu vojske bogovi nisu bili ge-nerali nego naunici, ljudi kao Firhof,Helmholc, Lajden, Bering. 1912. go-dineBenpostajelekar.Istegodineumire mu majka. Prekida kontakt saocem. Postaje nansijski samostalan.Kako kae u jednoj pesmi iz tog pe-rioda(pesma?paonpie?)iz-gubljenemajke,celazemlja-/grobnica puna oeva: - sinovi su sadaveliki/ i podiu crvena boanska ela/goli u pijanstvu razularene krvi. To jetrenutak kada Ben stupa i na knjie-vnu scenu.Ako elimo da Benove pesnike okljene grupe motva, mogli bismo to da uramozak, lobanja, lino, duh, stvar, Ja, kametei, rana, pijanstvo, daleka srea, daleka vBen stupa na knjievnu scenu 1912slina onoj koja se deavala u nemakom Umetnici vie ne ulepavaju i ne podraavagraanskog drutva. Umetnici se okupljajPie se okantno, neumereno, esto i blasfu Nemakoj daju umetnost poseban kolojarke, sve prt, praska, krvari. Dominantne teme su kraj sveta, ratsu ovo kasnije obeleavali kao proroki eleumetnici pevali opelo jednom mlitavom i ldevetnaestovekovnog esencijalistkog poHodis, Alfred Lihtentajn, Georg Trakl, Bertnisu preiveli Prvi svetski rat.Rubrika45PoezijaNisamvianpisanjubiogra-ja, ali za sve postoji prvi put. ini mise ipak da je objektvno teko pohva-tat gde je sve bio i ta je radio Got-fridBenpoevod1912.godinepadokrajaPrvogsvetskograta.No,prihvatam izazov.PozavretkuVojnomedicin-skeakademijeBenprvokratkovreme radi kao vojni lekar pri bata-ljonu Berlin-tandau. Zatm iz zdrav-stvenihrazloga(etajuibubreg,imajugamnogi)bivaotputenizvojne slube i zapoljava se na ode-ljenjupatologijeklinikeVestenduBerlin-arlotenburgu.Kljunago-dina. Pedantni biogra belee da jeBenzagodinudana(1912-1913.)uradio ukupno 197 obdukcija. Nekiidu ak i dotle da tvrde kako je pisa-nje obdukcionih nalaza i popunjava-njeprotokolapresudnoutcalonaformiranjeizaotravanjeBenovogpreciznog, deskriptvnog stla. Ja nebih iao toliko daleko. Elem, fakat jeda je Ben u th godinu dana bio dogrla u formalinu i da je posmatrao,opisivao i secirao mnoga beivotnatela. Smrt i sav njen besmisao.PitanjejekakobiizgledaoBenov proboj na knjievnu scenu danijebilosvihthleeva.KaudajePles sa leevima, eros i tanatos, godine zaletaBen i ekspresionizamkupacije, po key-word principu, onako strukturalistki grupiemo u dve suprotstav-dimo ovako: 1) formatvni, trezveni, racionalni element sa reima kao to su glava,en; 2) anarhini, ekstatni, vitalistki element u reima plavet, krv, more, strujat,venost, dubina, jeza. 2. kao predstavnik ekspresionistke avangarde. Knjievna revolucija bila je donekleslikarstvu, istovremena i relatvno nezavisna od slikarskih grupa Plavi jaha i Most.aju ve stvaraju stvarnost. Umetnik je dekadentan, sit upljeg moralisanja i licemerjau u kabareima, izvode performanse, ive i piu osloboeni malograanskih stega.femino. Postoji neprestani veliki utcaj francuske moderne, ali drutvene okolnostorit. Nasuprot klimatskom sivilu i nasuprot sivilu graanske svakodnevnice, boje sut, smrt, slobodna ljubav, maine, vozovi, kretanje, grad, alijenacija pojedinca. Mnogiement, kao antcipaciju Prvog svetskog rata. Primerenije je rei da su tadanji mladilicemernom graanskom drutvu, da je apokalipsa o kojoj su pevali bila apokalipsaogleda na svet. Pored Bena, predstavnici ekspresionistke poezije bili su Jakob vantolt Breht, Elza Lasker iler, Franc Verfel, Georg Hajm, Ernst tadler... Mnogi od njih46Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsnajveideopesamaizzbirkeMrtvanicaidruge pesme (1912) napisao za jednu no. Po-treba da umetniki osmisli svu tu smrt, da jojse naruga, da je nadvlada? Ironino, lagano, aopet sa tom njemu svojstvenom ekstatnomnotom(recimorazneenostpredgnezdommalih pacova koje iznenada otkriva u neijojutrobi, u pesmi Lepa mladost). Nije teko pret-postavit kakav je skandal izazvalo pojavljivanjeBenove prve knjige u puritanskom knjievnomokruenju. Nije samim tm teko ni predstavitoduevljenjenakojejeMrtvanicanailaukrugovima da se izrazim socijalistki knji-evne omladine.Da damo sad malo trau na volju? Jero biograji je ovde re, o iskustvenim podst-cajima. Bilo je i vrsnih patologa, sa mnogo bo-ljim skorom obdukcija, mnogo njih, pa niko otomenijepisaopesme.Dalisusamoleeviutcali na Benov pesniki razvoj? Ne govorimovde o lektri, o knjievnim podstcajima, o bio-graji priam. Mlad ovek, pa gde je seksualni,gde je emotvni ivot? Buran. Iste godine dokradi na patologiji Ben se zabavlja sa poznatompesnikinjom jevrejskog porekla Elzom Laskeriler,ravno17godinastarijomodsebe.Po-novoEdip?Potrebazamajinskomguromkratkoposlemajinesmrt?Ilidabudemsurov pomalo sraunatost, koristoljublja ucelojtojavanturi,malomukeprosttucije?Nain da se ue u knjievne krugove? ena kaotrofej? Od svega pomalo, pretpostavljam, kakoto obino biva. Elem, ljubav je obostrana, Elzaposveuje Benu mnoge svoje pesme, Ben Elziposveuje svoju drugu knjigu pesama, onu saedipalnim naslovom Sinovi (1913).Idemo dalje. Krajem 1913. Ben dobijavodeemestonapatologijiginekolokebol-Poezija47nice arlotenburg, gde se nije dugo zadrao.Zatmneposrednopredizbijanjeratakaobrodski lekar isplovljava za SAD. Iste, 1914. go-dine eni se Editom Brosin, iz ovog braka 1915.godine raa se Benovo jedino dete, erka Neli.Prvi svetski rat baca ga u novu odiseju.1914. angaovan je kao vojni lekar na Zapad-nom frontu, kao sanitetski ocir uestvuje uosvajanjuAntverpena,dobijapritomakiorden Gvozdeni krst druge klase. Spominjemovo zato to, naalost, nije bio imun na orde-nje. Ali do toga u doi kasnije. Konana ratnaodrednica sudbina se opet poigrala bila jejedna bolnica za prosttutke u osvojenoj Bel-giji. Sa jedne strane, Ben je kao vojni lekar bioduan da prisustvuje egzekucijama, svedoci sugovorili o hladnoj profesionalnost sa kojom jeobavljao dunost konstatovanja smrt, recimoak i pri pogubljenu uvene britanske medicin-skesestreEditeKavel.Popitanjuistorijskihpreviranja Ben je bio teak fatalista, sa jakimoseanjem dunost. Sa druge strane, ivot muje uporno stavljao pred nos ivopisne likovemargineipodzemlja.Prosttutke,omiljenatema francuske umetnike boemije, setmo sesamo Tuluza Lotreka, omiljena tema i ekspre-sionistkihslikara,spomenimoKirhneraiilea. A kod Bena recimo Sav taj ljam uuskimcipelicama,/Ruskinje,Jevrejke,mrtvinarodi,dalekeobale,/svesetosmucakrozprolenu no ili Vrata skliznue: jedna ena./Sprenapustnja,hananskismea./edna,puna udubljenja./ Sa njom ste miris. Jedvada je miris,/ to je samo slatka oblost vezduha/nad mojim mozgom. Telo! Seks, ula, sloboda,sva ta niskost, razularenost, grenost koju je uistorijskoj klanici nemogue osudit, o kojoj jejedino i vredelo pevat. Da li su prosttutke uvreme rata najpoteniji humanist?Droga? Kokain? Bilo je i toga.Mnogomnogokasnije,ujednompismu Ernstu Jingeru, Ben e elegan-tnozapisat:Akobihuovojprilicismeo da spomenem, kaem Vam dadrogelinonituzimamnitsamihuzimao,akoizuzmemjednukratkuepizodu sa kokainom u Prvom svet-skom ratu (1951). To samoraspada-nje, slatko, duboko eznuto,/ koje midaje(pesmaKokain,1917)iliO,noi! Ve sam uzeo kokain/ i krv je upogonu, raspodeljuje se./ Kosa sedi,godinelete,/moram...(pesmaO,noi, 1917). Burne godine. Pesnici supevali o depersonalizaciji, o samopo-nitavanju, o otuenju. Obezlienostse prelivala u raznim sferama. Drogesu bile bekstvo, jedno od slatkih obe-anja. Bilo je pesnika koji su im u tovreme potpuno podlegli, setmo seGeorga Trakla.KoznagdebiBenaodvelaova briselska epizoda da godinu danapre kraja rata iz nepoznath razloganijedemobilisan.1917.vraaseuBerlin,nekolikonedeljaradikaolekar-asistentnadermatologijikli-nikearite,aondaujesenistego-dineotvaraprivatnupraksukaospecijalista za kone i polne bolest.48Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsBenove pesmeBen je veliki zanatlija, stlista, zastupnik forme. ak i kada deluju najspontanije, njepaljivog rada. Pisanje je za njega laboratorija, on pesme ne pie, on ih pravi. Njegovmontaa, veta krojaka dela sastavljena iz krpica meu kojima se ne vidi av. Ben nje, metafora zauzima mesto poreenja. Ne voli glagole jer oni ne daju drugim rerei su imenice, one su stoeri i odrednice kroz koje pesma plovi. Njegova omiljenamore, nebo, dubina, beskraj, neiskazivost. Ton njegovih pesama je istovremeno i nautan. ista pesma je ona koja sama iz sebe zrai, kristal jezika, brilijant, isijavanje.gdohu, majstor je kovanica i neologizama, prava muka za prevodioce. Pesme, kakopesme su upravo ono to ostane kada se oseanja odstrane. Njegove pesme su nedogaaj u jeziku, iznenaenje, udo, one ne pripovedaju, one su antteza naraciji, oat, suta su nenaratvnost, lirika. U poimanju forme i pesme, Ben je nepopravljivnista. Pesma mora ili da bude savrena ili da je ne bude, jer poezija ne trpi osredNema, kako kae, uzaludnijeg posla od pisanja poezije jer nema savremenog pesuspeo da napie vie od 6-7 savrenih pesama. Pesnik je, dakle, u pokuajima da sena neuspehe. 50 godina rada i teke askeze, a sve zbog th 6-7 savrenih pesama. Taziju. Sa izlaskom iz ekspresionistke faze, Benov stl se u osnovi nije mnogo menjasu godine odmicale, vie u njegovim pesmama bilo one sudbonosne note, ekstatpala mesto rezignaciji, kontrastranje je ustupilo mesto nijansiranju, ali sam pristupGodinaje1918.ratjezavr-en. Bilo je, kau, meu ekspresioni-stma i takvih koji su se ratu radovali,sa nadom dae u njemu bit sahra-njeno trulo graansko drutvo. Ovenadesusurovoraspreneuklani-cama bojnih polja irom Evrope. Benima 32 godine i poinje da vodi na-poran graanski ivot. U ulici Merig-damuBerlinuimaojelekarskuordinaciju, a odmah pored nje i malistan u kojem je provodio mnogo vre-mena.Suprugaierkazatovremeivenadrugojadresi,uuliciPasau, i Ben ih neposeujeesto.Nezavisnost mu jebilapotrebnazaknjievnirad,alinijemanjkaloniljubavnihafera.1921.zabavljasesa 12 godina mla-ombibliotekar-komGetrudomCences,akasnijega dovode u vezusa fotografinjomFridomRis,kojojjeposvetojednupesmu.BenovasuprugaEditumire1922.go-dine,abriguoerci Neli preuzima danska operskapevaica Elen Overgard.Dvadesetegodine,periodVajmarskerepublike,bilesueko-nomski veoma teke. Kao poraenastrana u ratu, Namaka je morala daplaa velike ratne odtete, vladala jestalna recesija, inacija le liila onunanaudevedeseth,novanicesuse tampale i tampale i tampale. NiBenova lekarska ordinacija nije bilabogznakakoprotabilnaionje,nalinom planu, bio u osnovi nesrean.Naporanlekarskirad ne donosi muekonomsku stabil-nost,aakganiknjievniuspesi(kontnuirano ob-javljivanjepe-samaieseja,svebrojnijikritkiosvrtnanjegovodelo,ueetuitamo u novinskimpolemikama)neispunjavaju.Ili,kako je th godinazapisao:Ovo nijeivot, ovo svakod-nevno mackanje iupricavanje i ar-latanstvo, a uveetakavumordatdoedaurla...PoezijaGraanski ivot, put ka Akademiji, flert sa nacistimaegove pesme su plodve pesme su mozaici,e voli re kao, negoima da diu. Kraljicea boja je plava, ona jeuno-egzaktan i eksta-. Voli redukciju, sine-o kae, nisu oseanja,epredvidljive, one suone se ne daju prepri-i idealista, perfekcio-dnjost. Ben je asketa.snika koji je za ivotae izrazi stalno osuenako je Ben video poe-ao. Nije dodue, kakonost je sve vie ustu-p pisanju ostao je ist.49Da, neopisivo sam umoran i beivo-taniopetnaizgled,aotometeknema ta da se kae, sva ta besmisle-nost postojanja u istoj kulturi i bez-izglednostprivatneegzistencijeusvoj njenoj rasejanost.Evonaskodteuvenemo-dernistkerascepljenost,zjapaiz-meugraanskeiumetnikeegzistencije,odkojihjesvakapo-djednakouzaludna,zjapaizmeukultureiistorijekojijeobeleioBenov duhovni svet. Uopte duali-zam, dvostrukost, ivotna dijalektkasve ono to su mnogo kasnije post-modernist sa velikim apettom de-konstruisali. No, rei u ovde da seradilo o istorijskom periodu u kojemnijebilomogueivetdrugaije.Vraamsesadakratkonaoneste-reotpeopesnicima.StereotpuApripisaosamburanivotipoezijukojanastajekaodestlatiskustva.Stereotpu B pripisao sam uenost ipoezijukojanastajekaoreciklaaproitanog. Ben je imao buran ivot,ali dovoljno je proitat makar jedannjegov esej pa videt o kakvom se in-telektualcu radilo, o kakvoj naitano-st,okakvomrenesansnomduhu.Kako su godine prolazile, zjap izmeuumetnost i istorije, izmeu kulture ipolitke,postajaojekodBenasvevei.Zastupnikneogranieneslo-bode u umetnikom stvaranju, Benje u politkom i drutvenom pogledupostajao sve vei konzervatvac. Gra-anski ivot do nekog trenutka uspe-no je odvajao od umetnikog. Nje-govi medicinski saradnici nisu imalipojma o tome da se bavio knjievno-u.Ben je ipak bio samo ovek.Nailaze godine koje e ga obeleit.Godine 1928. postaje lan nemakogPEN-a, a 1932. primljen je u Pruskuakademijuumetnost(ekvivalentsvimanamomiljenojSANU),gdeubrzo postaje predsednik sekcije zaknjievnost. Vrtoglavi ulazak u polit-ki kulturni fokus. Ko bi rekao da jeovajovektolikopotovaoinsttu-cije?Akojeumetnostzanjegabilasvetnja, otkud u njemu potreba daveruje da svetnja mora da ima svojhram, Akademiju? Nacist 1933. go-dinedolazenavlast,sastavljajuse50Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsPoezijaliste nepoeljnih pisaca, veina njihodlazi u emigraciju, naroito oni je-vrejskog porekla. Ben ostaje u Aka-demiji.Inesamotoostaje!Naprivatno pismo Hajnriha Mana, kojiiz emigracije pokuava da ga dozovepamet, Ben odgovara javnim obra-anjem knjievnim emigrantma ujednomgovorunaradiju.Poruujeim, izmeu ostalog, da ne razumejuistorijski trenutak, da se u Nemakojdeavanarod,dajelakopravitsepametan iz francuskih kupalita, datrebazasuirukaveistavitseuslubu novoj dravi, takve stvari. Celujesalvureakcionarnihpotapalicasasuo izbeglim piscima. Ali ni on nijebio nacistma po volji, te ve krajem1933. iz Akademije biva sklonjen. To-talitarnisistemvolirealizam,voliumetnostrazumljivu,pitku,propa-gandnu, ona koja e da oplemeninarod. A Ben se tu nije uklapao. Zanacistejebiosamostaridekadentpreruenunovopolitkoruho.Zasvoje nekadanje prijatelje bio je mo-ralniizdajnik,otpadnik.Benostajesam. U svakom pogledu sam. Da li jeto zasluio? Jeste.BenovadaljabiograjazavremenacistkevlastizavremeDrugog svetskog rata moe da staneunekolikoreenica.1935.ostavljasvoju ordinaciju i reaktvira se u voj-noj slubi, pa e kao vojni lekar bitrasporeenprvouHanoveru,aod1937. opet u Berlinu. 1938. eni sesvojom sekretaricom Hertom fon Ve-demajer, sa kojom e provest i ratnegodine. U privatnim pismima iz togperioda (zakasnela pamet) otro sesuprotstavljanacistkomreimu,1938. godine nacist zabranjuju ob-javljivanjenjegovihknjiga.Istego-dinepremetenjeugradGoovVjelkopolski u dananjoj Poljskoj, gdeekaovojnilekarutamonjojka-sarni provest ceo Drugi svetski rat igde je napisao vei deo autobiogra-je. Godine 1945. vraa se u Berlin,ponovo preuzima staru lekarsku or-dinaciju. Iste godine supruga Hertaizvravasamoubistvomorjumomplaei se, kako kau, brutalnost Cr-venoarmejaca.Beniene.Pesnikimrtva draga. 1946. godine oenie sezubarkom Ilzom Kaul.5152Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsesta je pojava da mladi ana-rhist pod starost postanu konzerva-tvci,mnogisuvelikileviariustarost zatvarali luk prema desnici.Ni Ben tu nije bio izuzetak. Epizodasa nacistma, ta jedna jedina godinatekogpolitko-drutvenoggreha,morala je da ga opamet. Jer bio jekanjen,zaistakanjen.Odkraja1933.pasvedokrajarataiveojepotpunoskrajnuto.PopovratkuuBerlinzabranaobjavljivanjaknjigaproduava se i za vreme novih (poga-ate sovjetskih) vlast i traje sve do1948, kada se Ben konano ponovovraauknjievniivot(uZapadnojNemakoj).Modagajeupravotajsudbonosni ert sa nacistma naveodauknjievnomdelovanjuposleDrugogsvetskogrataizaeiza-blona, iz tpskog uljuljkivanja davnoarmisanogautoraustaruslavu.Knjievnodelovanjeposlednjihgo-dinaivotaBenjenastaviopunomsnagom, sa jedne strane verovatnosvestan injenice da je jedan od ret-kih preivelih predstavnika nekada-njeavangarde,sadrugestranereendatojasnijeskoncentrieiformulie svoje knjievno zavetanje.Publika, pre svega mlaa publika, jermladi odluuju o budunost, znala jedanjegovnaporprepoznaivred-nuje.Benumire1956.godine,kratko posle 70. roendana, nekolikomeseci nakon to mu je postavljenadijagnoza raka kostju. Uspeo sam naJutjubudaiskopamsnimakjednogtelevizijskog intervuja sa Benom, 2-3meseca pred smrt. Potpuno sabran,pomalo retor, jedan proelavi ikica,sasvimneutralan, obian, u inovni-kom odelu, sa pozom pruskog jun-kerskog ocira koje se, kako kau, jood mladost nije otarasio.I mladi vo-ditelj koji ne uspeva da sakrije divlje-nje i koji naravno ne dira tamo gde sene dira. (Ako smem da zloupotrebimprostor,biobihzahvalanakobiminekonekakodostavionedostupnidokumentarac Jirgena Mirmajstera Gotrid Ben, akal i aneo iz 2006, uprodukciji ZDF-a.)Poevod1948.padosmrtBenov novi knjievni uspon razantanje. Za th osam godina objavljuje vieod 10 knjiga, 1951. dobija prestnuknjievnunagraduGeorgBihner,1953. ga ak i drava odlikuje nekak-vimKrstomzaslunoggraanina.Ono to ovde elim da podvuem jeto da Ben nije bio jedini pisac ija jebiograjabilauprljanaodnosomprema nacistma. Bilo ih je jo. U po-litkom pogledu, on je bio vaan jerje nastupio kao pokajnik, on je o svo-jimgrekamaotvorenogovorioipisao.Akomijedozvoljenodabudem strog, rei u da je i ta prizna-nja u knjizi Dvostruki ivot poprilinostlizovao (te malo skrat citat onogDvostruki ivotPoezija53svog govora na radiju 1933,te kae da u onoj poplavi po-litkihprogramanikotadanijemogaodapretpostavida su nacist toliko ludi i re-eni, te da je kroz ceo ivotimaomnogoprijateljaJe-vreja, poznat repertoari iz-govora).Svojeistorijskopokajanje u toj knjizi veto jeretuirao pesnikim i poet-kim pasaima malo poli-tke,papoetskiintermeco.Kaem, elem, da se ni u tomsvompokajnitvunijebasamobievaoivaljaopoblatu.Alibioje,verujem,svestan da je jedan od retkihkoji e uradit makar toliko.Ko je ta zamerio Ernstu Jin-geru na primer? Svojim priz-nanjemnaiaojenairokupolitku rezonancu kod ita-lakepublike,ponudiojeonakolekarskimelemnaranu kako mnogima ija sa-vestnijebilamirna,takoisvimmoralnimistuncimaovozemaljskim.Malogra-antna? Nita novo. Svi sa-vremenipesnicibilisumalograani,kaekratkoijasno Ben u knjizi Dvostrukiivot.Klasnogledano,dabudemprecizan,graaninpesnik razapet je izmeu ve-itognezadovoljstvaizaje-dljivostsitneilicemerneUticaj na posleratnu knjievnostBenova knjievna rehabilitacija posle Dru-gog rata ide dotle da postaje idol mnogimgeneracijama mladih pesnika. Njegovo pre-davanjeProblemilirikeiz1951.godine,koje je na poziv odrao studentma univer-zitetauMarburgu,predstavljaprelomnutaku, prekretnicu u kojoj jedan stari mo-dernistaostavljasvoje,inesamosvoje,knjievno zavetanje. Ben postaje neizosta-vna gura nemakog i evropskog modern-izma.Njegovakontroverznabiograjaostaje potpuno odvojena tema, ba kako jetozaivotaieleo,aistovremenonemaistoriaraknjievnostkojiganeubrajaunajvee savremene nemake pesnike. Po-stoji kilometarska bibliograja prikaza, ana-liza,interpretacijaistudijanjegovogknjievnog dela, neizostavan je i na internetforumima, esta tema doktorskih diserta-cija.U svojim kasnim spisima o umetnost i sa-vremenom pesnitvu, Ben je beskompro-misno otar i jezgrovit, zarazno podstcajan,sentenciozan.Njegovereenicepostajumotoizakasnijepesnikepravce.tazaBena znai pisat, umetniki stvarat? Znai:Razorit svoje unutranje bie reima kakobi se otvorio prostor i formulisala potrebada se ovek izrazi, da blista, da svetluca, bezobzira na opasnost i ne osvrui se na do-gaaje.Uosnovinihilista,Benuumetni-kom inu vidi nepobedivi vitalizam, jedinumoguupobedunadistorijskimbesmi-slom.Samimaktomstvaranja,artzma,samimudomstvaranja,umetnikpobe-uje istoriju i nadvladava nihilizam.Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rssnobovtne krupne buroazije.Da se, konano, opet vratmnaonestereotpeopesnicima,naonekrvnegrupeA,BiAB(postojimoda i nulta?), kako ih italaka pu-blika svrstava. Gde je u svemu tomebio Ben? U koju grupu da ga svrstam,ja, verni italac? Ko je bio graaninpesnik? Da budem iskren niko, ap-solutno niko, telo i prah, gomila hra-brihikukavikihpostupaka,repertoarnavika,manaivrlina,svega i svaega, trska na vetru, gra-anin pesnik rodio se, iveo i umro,modadospeoinaobdukcionisto,bio seciran, meren, gledan pod mi-kroskopom, analiziran, zapisan u pro-tokole.tajeodnjegaostalo?Pesme, pria, ove moje rei.Knjige na srpskom:- Gotrid Ben, Izabrane pesme, pre-vod Slobodan Glumac (Nolit, 1984)- Gotrid Ben, Dvostruki ivot, pre-vod Mira Litriin (Svetovi, 1991)- Gotrid Ben, Problem genija oda-branieseji,prevodSneanaMini-Veljovi(Udruenjeizdavaaitampara Jugoslavije, 1999)Poezija55Podzemna eleznicaMeka jeza. Cvetna jutra. Kaoiz toplog krzna nadolazi iz uma. Neko crvenilo se roji. Velika narasta krv.Kroz svo to prolee evo je neznana ena.Njena arapa na lanku, to gde se zavr-avadaleko je od mene. Jecam na pragu:neno cvetanje, neznane vlanost.O kako joj ustaderu blagi vazduh!Ti ruo-mozgu, morska krvi, t vinja po-mraino,zemaljska lejo, o kako iz bokova strujii baca taj korak taj dah kojim hoda.Tama: sada joj ivi pod suknjom:samo bela zver, putena. I mutav miris.Jadnimodanipas.vrstozauzdanBogom.Tako sam sit ove glave. O otvorila bi jetako neno jedna skela od cvea i otekla bi i mirisala i pljutala bi.Tako rastrojen. Tako umoran. Hou dapeaim.Beskrvno po putevima. Pesme iz vrtova.Senka i potop. Daleka srea: umretu spasonosno dubokoj morskoj plavet.(prevod Marko Stojki)KarijatidaIupaj se iz tog kamena! Rasprsniudubljenje to te zarobljava! Odumiu polje! Narugaj se kamenim vencima Gledaj niz bradu pijanog Silenaiz njegove veito opijene,hune, neponovljive krvi koja tutnji,vino mu kaplje na stdnik.Pljuni tu pomamu za stubovima: sa-mrtnestarake ruke podigoe ih, drhteiprema zastrtm nebesima. Poruihramove pred udnjom svoga kolenau kojem ezne ples!Rasprostri se, smrtonosno se rascve-taj, o, okrvavisvoju meku leju od rana to zjape:gledaj: Venera s golubovima opasujerueoko ljubavne kapije bokova gledaj poslednji plavi dah ovog letakakopomorimahrizantemaploviprema dalekimobalama mrkim kao stabla: gledajkako se dani ovaj poslednji as sree-lainae junost,visoko zaobluen.(prevod Slobodan Glumac)Slike koje prate tekst:Oto Dix58Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsOpljakana biblioteka naotvorenom u Knez Mihailovoj uBeograduBiblioteke59Bookyard jebibliotekanaotvore-nom koju je otvorio italijanski umet-nikMasimoBartolinikaodeosvogprojekta na jednom umetnikom fe-stvalu u Belgiji. Ova biblioteka se na-laziuokviruvinogradaiposetocimogudapozajmekojugodknjiguele uz malu donaciju koju bi trebaloda stave u kutju koja je namenjenaza to.Fantastine biblioteke i knjiare na otvorenomGlobalnozagrevanje,ailo-kalno,sezonskoimajednudobrustranu. Omoguava nam due setnjepo prirodi, uivanje na obali reke, alii itanje napolju. Do sada je to uglav-nom bilo skockano sa predhodnompripremomtraenjempogodnihknjiga po knjiarama ili bibliotekama.Odsadaseitomenja.Namnogimmestma u svetu otvaraju se knjiarei biblioteke na otvorenom. Pravi iza-zov za kjike moljce eljne sunca, ali iizazov za kiu da dokae neki od Mar-jevih zakona. 60Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsKao deo proslave tridesetog roen-dana svoje najpoznatje police popu-larnogBillyaproizvoanametajaIKEA je na najpoznatjoj australijskojplaiBondipostavilaovepolicesapreko hiljadu knjiga na njima. Kori-snici ove biblioteke su mogli da birajudaliedaprilikomuzimanjanekeknjige daju neku svoju u zamenu ilie da daju dobrovoljni novani prilogkoji je iao u poseban literarni dra-vni fond.U Jekaterinburgu u Rusiji tokom let-njih meseci se otvara itaonica na ot-vorenomgdeposetocimogudauzmu bilo koju knjigu ele i da je domile volje itaju isprueni u ovim di-vnim lejzibegovima. Iako se nalazi ucentru grada, ovo mesto je mirno itho tako da itaoci mogu lako da za-dremaju na suncu.Biblioteke61JedanparkuSantjagouuileuta-koe moe da se pohvali itaonicomna otvorenom.Malaitaonicauparkunemakoggrada berlingena.U oviru drutveno-umetnikog pro-jekta u parku Levinski u Telavivu ot-vorena je javna biblioteka. Kreatoriovog projekta smatraju da je pravona knjige jedno od osnovnih ljudskihprava. Zato je ova itaonica i postav-ljenauparkuukomesetokomvi-kendaokupljajubrojniemigrant,meukojimamnoginemajureenistatusom boravka, zabrinut za svojubudunost. I to je razlog zato ova bi-blioteka i nema zidove, uvare, i tojevanoniizlazniulaz...itaonicaima deo sa knjigama za odrasle i po-seban deo sa niskim stalaama na ko-jima se nalaze knjige za decu. 62Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsNegde u sredini Velsa nalazi se gradiHay-on-Wye.Onjepoznatkaone-zvanina prestonica polovnih knjiga.U njemu se nalazi preko trideset an-tkvarnica u kojima moete da kupitestare knjige (mada, ako ih prvi put i-tate, za vas su nove). Ovaj mali gradna englesko-velkoj granici poznat jei po svom knjievnom festvalu koji jebivi ameriki predsednik Bil Klintonnazvao Vudstokom uma. Sve je po-elodavne1961.godinekadajeekscentrini prodavac knjiga RiardBut otvorio prvu antkvarnicu. Fest-val svake godine poset preko 80 000turista, pa kako da ovo mesto nemamakar nekoliko otvorenih itaonica? Mala itaonica u austrijskomgradu Lincu. Biblioteke63Barts Books je najvea nezavisnaprodavnica knjiga na otvorenom uAmerici. Nalazi se u Ojai u Kalifor-niji.Knjiara na otvorenom u Havanina Kubi. Fantastnaknjiaranaotvore-nom u Leidenu u Holandiji.64Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsBiblioteke65Predivna sekcija na otvorenom prodavnice knjiga u Bostonu. 66Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsta moete da uradite sa komijamaosim da sedite i blejite uz pivo? Or-taci iz kraja jednog dela grada Mag-deburgauNemakojsuodluilidanaprave javnu biblioteka od delova iostataka polu-sruene kue. JednaodnajpoznatjihknjiarauMumbajiu.Biblioteke67Jedna od knjiara na otvorenom u Madridu. Naravno, tu su stalae na kojima se pro-daju knjige du obale Sene u Parizu. Go-tovo pet kilometara duga knjiara. 68Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsBiblioteke69Na kraju, ovo nije ni javna biblioteka ni knjiara na otvorenom,ali je specijalno dizajnirani radni studio. Nalazi se u jednom deluLondona.Super izgleda. Milica . Markovi, nekadanja po-bednicatelevizijskeemisijeSlaga-lica, nedavno je objavila svoju prvuzbirku poezije pod nazivom Poetskametazika.Rejeozbircipoezije,kojuMilicapieodsvojeestegodine,iosimSlagalicenagraivanajevieputakao pesnikinja.Milica Markovi je roena 1982. go-dine, detnjstvo je provela u Kova-ici,srednjukoluzavrilauBeogradu, fakultet u Novom Sadu,postdiplomske studije opet u Beo-gradu. Radi u Beogradu, a ivi svudapomalo.UVaimpesmamajekonstantnoprisutnatemaboemstva.Dalitopiete iz linog iskustva? Koliko jeboemstvouoptemogueuovojubrzanojsadanjostgdesvine-kuda jure?Tano je, ja verujem da je kafana idalje najvanija i najvrednija srpska70Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsMilica Markovi: Kafana je nIntervju71insttucija. I dalje se poslovi zaklju-uju u kafani, inspiracija se raa uzmuziku i alkohol, a to je ujedno i je-dino mesto gde su ljudi danas opu-teni.Naalost,pomomsubjektvnom oseaju, ivimo u jed-nomjakozgrenom,suenomiogranienom, odnosno, ograniava-juem svetu. Ne smatram sebe boe-mom u pravom smislu te rei, ali totoVinazivateboemstvom,zamene je neka tzv. boemtna kojame vie proima duhovno nego tojojseposveujemustvarnost.Sadruge strane, moram rei da, kao iDis:Nemarimdapijem,alsampijan(a)esto.Kadatokaem,uglavnomnemislimnaalkohol.Umem lako da se napijem od sree,odprolea,odtueradost,odSunca, muzike i ljubavi... Kad mojesrce i razum udrue snage i odluedauivajuuplodovimatakvogpi-janstvainedabudemutakvomstanju da se ne treznim danima, ne-deljama, mesecima... najvanija srpska institucija72Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsIntervju73Neka vrsta emancipacije je takoeprisutna u Vaim pesmama tako dasada umesto da On traga za Njom,Ona traga i ezne za njim? Da li eikadadaGapronaeilijetone-ostvarivo zbog ovog poremeaja od-nosa?Sadanji trenutak koji ivimo, potonacelokupanivotijestesamojedantrenutakuvenostmerenojvremenom - kako druge mere za toneznamo,dakle,tajtrenutakjejedan od teih u postojanju ovean-stva, jer pored prirodnih nepogoda,da ne kaem kataklizmi, vulkana, cu-namija,globalnogzagrevanjaisli-nih,tostvarnihtonametnuthpretnji,dolaziidouruavanjaljud-skogbia,takoenaglobalnomplanu. Preispituju se religije, sistemivrednost, smisao i budunost ljud-skogpostojanja,asamimtmsvakipojedinac preispituje sebe i svoje od-nose sa drugima. To nas je dovelo dosituacije u kojoj se ne zna ko je zaistajai pol, da li su nam te uloge ranijedodeljene napamet, da li je ceo sy-stem postavljen tako da nas tera iupuujenamonogamijukojanaminae nije uroena? Bezbroj je pi-tanja, a odgovori su samo u nama ito tako da se menjaju iz asa u as.Verujem,ipak,daeOnapronai,presvega,sebe,adaeondaiOnprepoznat njenu vrednost, kao bia,kao oveka, kao entteta koji je bastvorenzanjegajernasuprotsvimnametnutm odnosima, Oni e imati zadrat neto sasvim drugaije, ap-solutnu slobodu da ostanu ono tojesu. A sad bi moja poetska dua do-dala ovo: I da se vole zauvek! to biopetmojratoponovostaviopodsumnju i znak pitanja, no zadrimo sena tome.Smeh je takoe est motv. Da li jeu pitanju uvek ist smeh ili oni imajurazliita,dublja,znaenja?Smehkao kritka ili poruka drutvu?Volim,oboavam,uivamkadasesmejem. Naravno, nije u pitanju uvekist smeh. Nekad se vie podsmevamdrutvu i njegovim bolestma, nekadse smejem sarkastno, nekad elimda smehom pobedim tugu. Ali smehkoji najvie volim je smeh rasteree-nja, bezbrinost, unutranjeg mira izadovoljstva to na kraju moe zna-itisampojamsreekojase,ta-koe, u dananje vreme zaista retkosree. Poput smeha i ludilo je prisutno. Dali ono donosi spas, zaborav?Upravo tako, esto pominjem pesmuSvetkovina,SimePandurovia,Isth Sili smo s uma u sjajan dan, zamenejetosutnapostojanja,alisamo pod uslovom da se to ludiloima sa kim podelit,po mogustvusa nekim jednako ludim. Nije to ne-mogue nit za bilo kakvu osudu, na-protvmojemiljenjejedatakvojednoludilojedinoimoedaodridvoje ljudi zajedno, ili vie njih, akoje u pitanju prijateljstvo kao meu-ljudski odnos i da takvi odnosi zaistamogu potrajat, ako ne zauvek, (jertajetozauvek?),ondazasigurnodug vremenski period. Cela zbirka je koncipirana kao ispo-vest pesnike due, da li je zbog ne-dostatkahrabrostdasenaovajnain izloite javnost, ovo Vaa prvaobjavljena knjiga, budui da pieteod este godine?Po mom miljenju, cela zbirka i jestevrsta ispovest, ali se ne bih sloila sastavomdajetakokoncipirana,jermislimdajenastalaspontano,bezkoncepta, bez reda i organizacije, kaoto rekoh u jednoj pesmi ba to minedostaje. Ove su pesme nastajale urazliitmperiodimamogivota,negdeodmoje13.do29.godine,one ranije nisu sauvane uglavnom,ili me je bar ovog puta moja lenjostspreila da ih prikupim, a one novijeebitobjavljeneunekojsledeojzbirci.Akojebude.Aelimdajebude. Razlog to je moja prva knjiga izalatek sada, ne umem sasvim da obja-snim, moe bit nedostatak hrabrostili vie nepostojanje potrebe, uopte,dajatesvojeintmnetrenutkedelim sa bilo kim, osim sa onima sakojima su/ili zbog kojih su i doivljeni.Meutm,srameljivosam,tuitamo, slala pesme na konkurse i kadsam dobila povratne reakcije, da tovalja,dajekvalitetno,uzpohvale,nagrade i objavljivanje pojedinih pe-sama,odluilasamdairujavnostupoznamsasvojimstvaralatvom.Imala sam ponude i drugih izdavaa,aliuSmartstudijusamnalanesamo najbolje uslove, ve i prijatelj-sku, skoro familijarnu atmosferu kojaje uinila da itav taj proces proe uzdogovore, kompromise, savete i ra-zumevanje na emu se i ovim putemzahvaljujemuredniku,piscuSlaviiPavloviu.Dipolomirali ste prava, specijalizo-vali politkologiju, ime se i profesio-nalno bavite. Kako uspevate da se izneegatojesinonimzaozbiljno,realno(ili dosadno) otsnete ka poe-ziji i pisanju pesama? Poto piem od malena, od mene seoekivalo da studiram knjievnost ilijezik. Ipak, po savetu profesorke en-gleskog jezika u mojoj srednjoj PTTkoli, upisala sam i uspeno zavrilaPravni fakultet, ali sam i tada pisalaza studentski asopis Pravnik i slalapovremenopesmenakonkurse.Usrednjoj koli sam ak osvojila i drugomesto u Republici Srbiji u oblast lite-rarnog stvaralatva, svojim proznimtekstomnatemuDobroizlounama,atakoesaminaniimni-voimanaihkolskihtakmienjaesto postzala odline rezultate. Sveto je doprinelo da sebe doivim i do-ivljavam i dalje kao pesnika, pisca,kreatvca, to priznajem, nije u pot-punoj saglasnost sa mojim formal-nim obrazovanjem i poslom kojim sebavim. Ponekad je teko iskljuit seiztogozbiljnogsvetaibavitsepoezijom, ali poezija je takav dar da74Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsIntervju7576Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsIntervju77ne bira ni mesto ni vreme ve se jed-nostavno prospe po papiru ne pi-tajui mene, kao svesno bie, da li jeto u redu. Sreom, bar za sada, inspi-racijuuglavnomdobijemukasnimveernjim ili ranim jutarnjim satma,toneutenakvalitetposlakojiradim, osim to sam ponekad manjenaspavana. No to me i ne brine jerspavanjeinaenevolimtedanemoram zbog zdravlja, volela bih danikadnespavam.Modazatoto,kao umetnik, umem tako lepo da sa-njam I kad sam budna. Pobedili ste i u 58. ciklusu kviza Sla-galica... Ima li kraja Vaim intereso-vanjima? Izisteradoznalostielje,viezaigrom,negozatakmienjem,prija-vila sam se da uestvujem u TV Sla-galici,azahvaljujuikombinacijisree i znanja, kao posledice brojnihinteresovanja, pobedila sam u ita-vom ciklusu. Bilo je to divno iskustvoi samo me je podstaklo da nastavimda upoznajem razne ljude, predele,knjige, lmove, muziku i nauku. Naj-jednostavnijemijedaVamkaem,to je apsolutno i istna, da mojim in-teresovanjimanemakraja.Valjdasam tu radoznalost nasledila od ocakojijesvenas,mojedvesestreimene, uio mnogim stvarima, zana-tma, priao prie iz svog detnjstva,postavljao nam pitanja o tome kakodoivljavamosvet oko sebe, pripre-majui nas, na taj nain, za samosta-lan i kvalitetan ivot. Koliko je u tomeuspeo, na nama je da dokaemo. Na-ravno, i mama je sa svojim drugai-jim,alijednakokorisnim,savetmadoprinela izgradnji naih linost toje bolje mogla, u borbi sa naim tvr-doglavostma, pubertetma i razlii-tostma. Iskoristu priliku, ako to neobriete iz ovog teksta, da im se zah-valim i kaem da treba da budu po-nosnijeronikojipoznajunjihoveerketvrdedasuodradiliodlianposao. Kakvi su Vai planovi za budunostto se te pisanja?Poto je Poetska metazika tek za-poela svoj put ka rukama, a nadamse i srcima italaca, planiram da odr-im jo nekoliko promocija ove prveknjige. Nakon toga, volela bih da ob-javimisvojupoezijunaengleskomjeziku koje nema mnogo, za sada, alime,svakako,zanimakakvebibilereakcije italaca na taj vid mog pesni-kog izraavanja. Takoe, razmiljamo pisanju prozne knjige, to sam vieputa pokuala, ali dalje od 25. stranenisam stgla, a, nasuprot tome, u po-slednjevreme,estopiemkratkeforme, haiku poeziju ili aforizme. Kadsesvetouzmeuobzir,jasnojedaplaniramdapiemubudunost,akoja e to tano forma bit denisaese vremenom, ostaje mi samo da senadam da na drugu knjigu neu e-kat koliko i na prvu. Naslov: IivljavanjePisac: Havijer MolinaIzdava: Evro Giunt, Beograd, 2013.Kadananaslovnojstraniknjige pie Zabranjeno za mlae od21., to je svakako dobar razlog da senekotvoproita.akiakoimatevie od 21. Postoji odreena dra daseitanetotojezabranjenoodstrane rimokatolike crkve, partjskecrvene crkve, odbora za zattu mo-rala mladih ljudi ili kako se ve inkvi-zicija u to vreme nazove Vekovimaje tako. Ovaj natpis na koricama knjige Iiv-ljavanje je ono to je preporuuje zaitanje. I na tome se zavravaju pre-poruke. Prvo to je udno u vezi saovom knjigom jeste to to na naslov-noj strani nema imena autora. Istna,ako samo otvorimo knjigu, odmah napoetku nas doekuje njegovo ime HavijerMolina,lino.Koje,poslemogo muka, ipak stgao do kraja ro-mana, ili je koristo preicu prelista-vanja,otkriedajeHavijerMolinasamo pseudonim. U romanu Iivljavanje pra-tmo jedan, mogao bi da bude posle-80Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsitanjKritka81dnji (u zikom ili metazikom smi-slu), dan u ivotu sina jednog naegtajkuna,sanjegovimpovremenimseanjima koja nam prikazuju kljunescene iz njegove prolost koje su do-vele do toga da on postane ono toje postao. Scene seksa ili nasilja pri-kazane u romanu, u ovom vremenusvimadostupnepornograje,nisunetotozavreujezabranuzamlae od 21. Opisi seksa jesu na gra-nici pornograje, na trenutke i uspe-vajuda,poputkolaaMarselaPrusta,izazovuunamaseanjenaminula vremena Pan-erotke, ali onenisu nita osim toga. ak i kada autorpokuadanamsekspredstavikaometaforianodnosizmeueliteiprosth seljana on to ne uspeva.Glavniproblemoveknjigejeste neto to bi moglo da se opiekakomaliPericazamilja.DaklekakoHavijerMolinazamiljajedanobian dan sina sprskog bogataa. Ato je Marko eli Marelo, pod de-belim hladom ironije i sarkazma opi-saousledeimsthovimaPare,pare,pare,ribe,pare,pare,pare,lova,pare,pare,lova,pare,pare,toljpi, ke, drolja, pare, pare, tozla,lova,lova,biznis,lova,pare,kola,kola, kola, lova, ribe, ke, ke, ribe,lova, lova, lova, drolja...Marelosealio,aliHavijerMolina ne. On ozbiljno misli da srpskibogatai po ceo dan vipuju po klubo-vima i crtaju lajne. Havijer Molina jedao narodu ono to narod, dobro in-formisan iz izvora bliskih utoj tampii paparaco lovovima, ve zna.De-kadencija u svom najgorem vidu odNerona do Mik... ups! Netoslinojevevienoiproitano u romanu Plastc IvanaJovanovia. Malo nijim jezikom i uzmnogo vie licemernog popovanja igubljenjanastazamadvostrukogmorala. RomanIivljavanjejevre-menskiodlinotempiranhrabriobraun sa tajkunom koji je ve me-secima u nemilost nove ureivakepolitke garniture na vlast, knjiga zasvakoga kome je Skandal supsttutzaPolitkinZabavnik,apatetsanjearka Lauevia u rangu Ive Andria. Ma koliko ovaj tajkun bio (ne)odgo-voran za dananje stanje u Srbiji i ko-liki je njegov doprinos angrili u kojojivimo, mislim da ipak zasluuje nekibolji i kvalitetniji roman od ovog. Preskoite. itajte Pet slonTerija Praeta. Milan Aranelovie sa preponama82Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsPie: Vladimir MiloeviPrikaz83Uvodna filozofiranjaDobro doli! Uronite sa namaupriuovarvarinuizSimerije,kojibosimstopalimasvojimgaziepodraguljima optoenim prestolima...ekajmalo,ekajmalo.OvonijeKonan Roberta Ervina Hauarda, veIme Vetra Patrika Rotusa. Tano. AliRotus je priu o Kvoutu zapoeo baonako kako je Hauard eleo da pred-stavi ciklus o Konanu - kao niz nepo-vezanih pria koje u nekoj drumskojkafani uz au vina diktra u pero hro-niaru namrgoeni varvarski najam-nik. I zbilja, poetak knjige nas zateu ne ba uspenoj gostonici u nekojnedoiji (ija geografska lokacija dokrajaprveknjigenijerazjanjena),kojuvodiuselonedavnopristglistranac.Oronuli,iscrpljeni,bezna-empritsnutstranackogajedinonjegovpomonik,itosamokadaostanusami,zoveimenomkojeseth dana smatralo najveom pohva-lom i najveom kletvom - Kvout. U-malostpalanakihdanarazbijadolazak tajanstvenog hroniara koji -ne otkrivajaui kako je saznao gde jeutoite u koje se nekadanji junakpovukaosamogsebeprognaviizsveta-zahtevaodKvoutadamuispria njegovu ivotnu priu. Kvoutna kraju pristaje, i mi dobijamo pri-liku da ispratmo - hronoloki, za raz-liku od Simerijanevog sluaja - ivotnajveegherojasvogadoba.Veovim je krug ivota zatvoren - setnaprilika koja zauzima mesto pripove-daa vraa nas u vreme kada je bioisto to i sada - nemoni posmatradogaaja - u prve dane svog detnj-stva. Inae, utcaj Simerijanevog ocana Rotusovo pisanje, sem u ovome,primetanjejajojednommestuuknjizi. Skoro sam siguran da je inspi-raciju za Kvoutovu i Deninu umskuavanturu sa zmajem naao u kratkojpriioKonanuRobertaErvinaHauarda Red Nails (Crvene kande),koja na alost nikada nije prevedenanasrpski,aliijuvrlodobrustripadaptacijuuizvedbiRojaTomasaiBeriVindzor-Smitamoetenaiudrugoj knjizi Konanovih hronika u iz-danju beogradskog Darkwood-a.Ali,RotusnijeHauard,aniKvout nije Konan. Ime vetra nije kr-vava bajka o varvarskom junaku kojise preko brda leeva penje do zaslu-enog trona, to je knjiga za oko, uho,grloinossavremenogitaoca/o-veka. Posredije pria o odrastanju,ali ne samo to, i pria o osvet, ali imnogo vie. Moda je zapravo priaocenamakojemoramoplattdaPatrik Rotfus: Ime vetrabismoiveliivotkakosnevamo,idrugimcenama,kojeseplaajukada pravimo nagodbe sa surovomrealnou, naputajui svoje snove.Pria nam baca u lice spoznaju daovek nije izmislio trgovinu kada jeiskovao bronzani novac ili poeo datrampikrznazaalat.Dotogajedolo mnogo ranije, kada smo po-eli da meusobno trgujemo svojimemocijama, eljama, nadama, stra-hovima, ciljevima... A u takvoj raz-meni,robujetekoodvojitizapakovat,kusurnijelakoizrau-nat i prebrojat. Rotus nam poka-zujeonotonosimousebiikakotme utemo na druge ljude i kakonamoniuzvraaju,kakotmeme-njamo svet. Ovo je i pria o pogre-nim izborima i kajanju. O razlozimazbog kojih elimo da zaboravljamo irazlozimazbogkojihjetonemo-gue.Orazlozimazbogkojihsenou budimo iz komara besno kr-guuizubima,izatonamje,tosmo stariji, sve tee mirno zaspat.Zbogegaurlamonazvezdekadnam nisu nita krive i zbog ega jeHerakle preto Suncu da e ga stre-lomskinutsaneba.Oonometonas eka kad jednom sa tapom uruci i garniturom aha pod mikomkrenemodooblinjegparka.Nakraju krajeva, ovo je pria o jednomoveku po imenu Kvout, ali i o sva-kome od nas, to je sigurno razlogvie zato je ispriana u prvom licu,jer Kvout Deak iz ove knjige - Kvoutkoji jo nije sazreo u Kvouta Heroja-bioje/jestesvakonekad.Modanisam natproseno inteligentan stu-dent lozoje ili bard boanskog ta-lenta,alija/t/viposebnismosamim tm to jesmo.No, da se vratmo uzorima iutcajima. Rotus je oigledno velikipoznavalacanraiuspenojeim-plementrao u svoj stl najbolje tojenaaoudrugimpiscimafanta-stke.Njegovereenice,eleganci-jomibogatstvomsadrine,podseajunanajboljedaneDinaVulfa.Ustvari,odsvihswordandsorcery junaka Kvout najvie karak-terom podsea na Vulfovog Severi-jana iz Knjige Novog Sunca, premdaje ono to pokree ova dva lika, nji-hova unutranja motvacija, upravoono to ih najvie i razlikuje. Ima uRotusuoseajazatragedijuibe-skompromisnost u odvijanju radnjekoji su svojstveni Dordu R. R. Mar-tnu, i poetke u portretsanju en-skih likova koja karakterie pisanjeRodera Zelaznija. Da, prisutan je ineuporedivi oseaj koji je ranije koditaoca umela da probudi samo ve-lika Ursula LeGvin, oseaj da ste za-vrivisaitanjemjednestraniceprie,zavriliisajednimdanom/satom/momentom/prili-kom, sa neim to se vie nee po-novit,makolikopokuavalidasevratte unazad, hodajui po svojim84Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsPrikaz85tragovimailiokreuistraniceknjige. Sve zajedno, Rotus je preto-io u udesnu alhemiju pisane reinazvanu Ime vetra.PripovestKvoutnijeroenunekommirnom zabaenom selu ve u cir-kusu koji se selio od grada do grada,od drave do drave, izvodei pred-stave pred oholim kraljevima i pri-prostmseljanima.Njegovotacjezabavlja, pesnik i voa njihove dru-ine; majka mu je plemkinja koja jepobegla od roditelja da bi se udalazaKvoutovogoca,nainivitakoonajizborkojijepostaosrsvihKvoutovihkasnijihproblemasaDenom,izborkojiDenaodbijadanapravi i tme njihovu platonsku za-ljubljenostpomerisamrtvetakeuprkossilnimromantnimet-njama pod zvezdama - jer on u njojtrai svoju majku, tj. majinu rtvu,aonanijespremnadamutolikoprui. Deaka su od roenja od nje-govih vrnjaka razlikovale dve stvari-natprosenainteligencijaivetprst - zbog kojih je izgledalo da sveega se lat ne moe da propadne.Jo kada se njihovoj trupi pridruiolutajuimagipoeodapoduavaKvouta prirodnim naukama, odno-sno zici, hemiji i biologiji, postalo jejasno da e i nebo morat da se podi-gnedabisepostavilenjegovegra-nice. Prvi deo Kvoutovog detnjstvaje san svakog deaka - brini roditeljikoji ga istnski vole, svakodnevno lu-tanje proeto lakim, no umetnutmasovima glume, muzike, istorije i je-zika, prirodnih nauka i scenskog ma-evanja,kojejeradoznalideakprosto gutao. inilo se da mu je je-dina briga da odabere ime e se ba-vit u ivotu - sve dok naizgled nevinaambicija njegovog oca nije sve upro-pastla i pretvorila u prah. Kvout se-nior je imao san/hobi da sastavi spevo legendi o legendi, andrijanima -biima/zverima/udovitma/duho-vima/pojavama/? o kojima se nitanijeznalo,alikojisupredstavljalidelikolektvnesvestipodsvestcelog sveta. I oigledno je uradio pre-vie dobar posao, jer legendarni an-drijani su se jedne noi, ubrzo nakonto je objavio da je pesma pri kraju,pojavili u njihovom logoru i pobili ipopalilisveivo.Semudaodde-teta,kojesusaekalidasevratizume, i koje je u neverici stajalo i bu-ljilo u prizor pred sobom,nesposo-bnodapojmitagajesnalo,spaeno samo zbog urnog povlae-njaandrijanakojisuosetlidaNETO dolazi po njih. Nakon toga de-aka obuzima ludilo, pa neko vremekao polusvesni divljak ivi u umi, de-limino se oporavlja, nastavlja da ivikaobeskunikiprosjakuprimor-skomgradukojikaodajesiaosastranica Martnove Igre prestola po-sveenih Kraljevoj Luci. U stvari, Ga-lebovoijestepreslikanaKraljevaLuka, samo viena kroz oi slinavogodrpanca polumrtvog od gladi, ume-stokrozvizirdvorskihvitezova.Tunakongodinu-dvepomenandri-jana u razgovoru sa putujuim pripo-vedaemnapokonpotpunoosveuje Kvouta i on naputa otupe-lost u koju se zatvorio kao u ljuturuidozvoljavaoseanjimadagapo-novo obuzmu. Nakon toga krug po-novo dobija svoj centar- njegov ivotponovo ima cilj - osvetu. Da bi je do-segao, mora da upozna svoje nepri-jatelje, pronae gde ive i kako da ihubije. Potrebno mu je znanje iz oe-vogspevakojijeuniten-stogakreenaputnaUniverzitet,jedinomesto gde misli da bi mogao da gaponovo prikupi i uz to naui sve tajnesveta i magije. Naui Ime Vetra.U kom se smeru pria nadaljerazvija, moraete lino da saznate.LikoviGlavnilikupriijenaravnoKvout, a budui da se pripovedanjeodvijaizprvoglica,onjeistovre-meno lik koji svojom pojavom oku-pira vei deo pozornice. Ne moe serei da je to mana prie - da bi se do-arala kompleksnost njegove linostpotrebno je mnogo prostora koji jeovako dobijen. Kvout poseduje jednu86Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsPrikaz87osobinu koja jo vie suava mane-varskiprostorostalimprotagoni-stmaiantagonistma-introvertanje, okrenut sebi i obuzet sobom, svo-jim ciljevima i preprekama koje mustojenaputu.Stogaseestosteutsakdadrugiljudisamoproleukroz njegov ivot, a ak i u sluaju daim uspe da se zadre u njegovoj bli-zini,Kvoutkaodaihnekakostalnogura u stranu, da mu ne smetaju. Uzto, ima i problem viestruke linost,sam Kvout pripoveda stalno nagla-ava da Kvout o kome pria jo nijeKvout heroj koji e postat. I to jeoigledno deak, kasnije mladiKvout, je nesiguran u sebe,tvrdoglav, sklon aro-gantnomponaanjuna pogrenom mestuupogrenovremepredpogrenimlju-dima,nevetukon-taktma sa suprotnimpolom,zikineraz-vijenimoralnone-isklesan. Kad se tomedodadaKvoutgo-stoniar, ili Kout kako ga zovu, nije nijedan ni drugi, jasno je da je vei deosvoje energije pisac utroio bavei sezvezdom svoje knjige. Prilino je pri-jatnoiznenaenjeinjenicadaniostali likovi u knjizi nisu gurnut u za-peak, ve su veoma pristojno pro-lisani, uz izuzetak nekoliko KvoutovihprijateljasaUniverzitetakojeje,osim po imenima, teko razlikovat.No,RotusnijeukarakterizacijinimogaodadosegnedubineukojezahvatarecimoMar-tn,zahvaljujuiinje-nicidapiuiiztreeg lica moe sva-kom od svojih junakada zaviri u glavu, to iini,dokzadometekakvejeimaoRo-derZelazniuseri-jaluoAmberujoima vremena.Uovomodeljkuobave-88Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsPrikaz89znomoramoreinekolikoreiioDeni. Ovo je, kao to smo ve rekli,pria o eljama, enjama i snovimakoji nam pripadaju ili kojima pripa-damo,oljudimakojisvojedobropoznaju ili misle da poznaju, i onimdrugim. Od svih linost koje su de-lovale kroz knjigu, ona najbolje znata eli i hoe od svoga ivota, kao ida u svetu mukaraca to nikad needobit. Dena je enska verzija Kvouta,bez anse da to dokae. I to je boli. Ipribliava/udaljava od Kvouta. rezul-tatjezapravopoguban-ueljidadoe do okrajaka svojih udnji, onae polako ali sigurno izgubit ono(g)to bi lako mogla da ima.Svet i muzikaZa kraj, nekoliko komentara osvetuiKvoutovojnajveojstrast.Svet u kome se radnja odvija je tekskiciran, kao da je pisac odluio da sedetaljnijom razradom pozabavi u na-rednim nastavcima. Ili je to uinio snekom skrivenom nakanom o kojojmoemo tek a nagaamo. Zanimljivoje da je, to se populacije te, svetizrazito ljudski, uz tek naznaku posto-janjadrugaijihbiazarazlikuoddrugih slinih dela. Videemo da li etako ostat u narednim nastavcima.I,ostalajemuzika.Zanevericujekako Rotus uspeva da doara atmos-feru prilikom izvoenja muzikih ko-madapremdanemanikakvoposebnomuzikoobrazovanje.Po-nekad mi se ini da u njegovim opi-simamogudavidimsebekakoseguram sa okupljenim narodom predpozornicom na kojoj Kvout nastupa,dok istovremeno imam direktni kon-takt sa umetnikovim umom, oseamsvaki drhtaj straha i ushienja koji gaproimaprednastupitokomna-stupa,kaoipijaninaletadrenalinanakon trijumfa na nekom takmi-enju. Fenomenalno.Gotovo.Odohdaglumimnordijskograt-nika.90Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsKnjiga i lm91Naslov: Vrela srcaPisac: Ajzak MarionIzdava: Vulkan izdavatvo, Beograd,2013.Kadaknjigaponenaovajnain, kao to je sluaj sa Vrelim sr-cima autora Ajzaka Mariona, ona ruisvepredrasudeipredubeenjasakojima ovek pristupi itanju. Cinineidvosmerneigrereimanarelacijiivi-neiviprovejavajukrozceluknjigu i daju joj posebnu dra.Moetedaproitateovajtekst bez straha da u da vam otkri-jem neto posle ega bi itanje knjigebiloneuzbudljivo.Nebrinite.Celo-kupnu radnju knjige moete da viditenaosnovunjenenaslovnestrane,preporuka na poslednjoj korici, trej-lera za lm... U blioj ili daljoj budu-nostiznepoznathrazlogaljudskacivilizacija je gotovo unitena. Hordezombija bauljaju planetom, a samomalaaicaivihpokuavadatoiostane.Iondasejedannemrtviijedna iva zaljube jedno u drugo, po-mire zaraene strane, i ljubav trijum-fuje. Vieputasamnaaoinfor-maciju da je u pitanju interpretacijaklasine ljubavne prie, mada samsamo na jednom mestu naao da semisli na Romea i Juliju. Vrela srca nastala su kao pri-povetkaobjavljenanainternetu.Kadasepublikazainteresovalazanju, mladi pisac Isak Merion odluioje da napie roman. Ubrzo je stgla iponuda za lm.Uprkostometoovuknjigupreporuuje Stefani Majer, autorkaSumrakSage,ovojedobraknjiga.ak i uprkos tome to je autor prila-goavao svoju prvobitnu ideju iroj imlaoj publici i to je nabeuju da jeu pitanju interpretacija klasine lju-bavne prie. I sama ideja da celu situacijuposmatramo iz ugla zombija jeste za-nimljiva.Jokadajezombinaratorceleprietodajedodatnudrajernamomoguavadauemousvetnemrtvih i uporedimo ga sa svetomkvazi-ivih. Ovo poslednje daje jaku(samo)kritku notu celoj prii, upr-kostenjamaautoradajeprikrije.Jednostavno, iv ovek ne moe dada se ne zapita koliko je na svet ivihslian svetu zombija, a u saznanju gai eka pravi horor. Da, zombiji su po-kojnicikojisebesciljnogegajusve-tom,jedumozgoveitelaivih,imnogo krvi, naravno. Ali to nije stra-Mrtav sam, ali i nije to tako loe.Nauio sam da ivim sa tim.no. Strano je koliko su zombiji slini ivima. Ili dapodignemo oseaj neprijatnostna vii nivo kolikosuljudikojinasokruujuustvarinalikzombijima(samo na posebnoj ishrani).Zombiji su glupi. Oni ne-maju sostcirane naine da nas uplae. Ne, oni samobauljajukrozsvetisadelovimaseanjanavremekada su bili ivi oni pokuavaju da rekonstruiu ranijinainponaanja.Zombiistanaaerodromusvevreme ist bez ikakvog smisla i cilja, svakodnevnoponavlja taj ritual verovatno ni on ne znajui zbogega. I ne razmilja o tome. Zombi koji sve vreme sediza ankom u baru ak i ako njima ne treba konven-cionalno pie. Zombi koji se bez prestanka vozi na po-kretnimstepenicama.Oninamnasvojprimitvannain u ogledalu pokazuju kakvi smo mi ljudi i kakvanam je civilizacija. Bez minke jer ni njima nije potre-bna. To je ono to ovu knjigu ini dobrom. Htela toili ne. Iako autor na vie mesta pokuava da, kolikotoliko, istrauje neka dublja znaenja i dublje prie,njegova tenja ka to iroj publici (ivoj, sa,navodno,nepojedenim mozgovima) ipak ublaava svaku mo-guu otricu, kritku ili upozorenje i sve preputa i-taima izmeu redova. Mislim da je ova knjiga, kada se uporedi saslinim tvom koje nam se nude u poslednje vreme,dobra. ak odlina. Zanimljiva je, zabavna, sa inteli-gentnim humorom, iako je pisana za tnejdersku pu-bliku mogu da je itaju i stariji. Po ovoj knjizi je snimljen i lm. Isto kao tonas preporuka autorke Sumrak sage odbija da proi-tamo ovu knjigu, tako nas i injenica da je lm reali-zovao ist studio kao i Sumrak sagu nas tera da ovajlm nikada ne pogledamo. Meutm, isto kao i kadaje u pitanju knjiga ovaj primarni instktvan strah jepogrean.92Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsKnjiga i lm93Film je, budui da gotovo do detalja pratradnju knjige, isto tako dobar. Neke stvari u lmusu ubrzali, neke sitne stvari preskoili, ali to jesamo doprinelo da lm bude uzbudljiviji. Izbacilisuneke,usutni,deleovekojinisupotrebnisamoj prii i koji nisu toliko vani. Film je na tajnain dobio na dinamici.Ulogu zombija R tumai mladi i fantast-ni glumac Nikolas Holt. Seamo ga se iz lmaSve o deaku, serije Skins, lma Samac, a gleda-emo ga i u lmu Dek, ubica divova. Odlino jeodglumeo zombija. Posebno je bilo teko jer setokom lma on menja, neprimetno oivljava svevie i vie. Nikolas Holt je to uspeo da gradira napravi nain. Zamislite samo Vuka Kosta koji sestvarno trudi da odglumi neto, i dobiete slikuzombija kojeg tumai Nikolas Holt. Zanimljivojedalm,iakojenamenjenjo iroj publici u odnosu na knjigu, i dalje zadr-ava tu zabavnu ironiju i skrivene poruke kojih ni-kako ne mogu da se ree. Autori lma su pokualida nam skrenu panju diverzijom. Na nekim me-stma su potencirali da bi trebalo da budu sme-na,natrenutkesamgotovouoismehizkonzerve, da bi ona druga mesta, koja su stvarnozabavna, prola nezapaeno. I sva ta isforsiranosmenamestasuunajavamaireklamamaovog lma. Osim, kao to sam rekao, sitnih detalja ukojima se razlikuju knjiga i lm i koje nisu bitne,iliijaizmenajedoprinelakvalitetulma,po-stoje dve stvari koje su izbaene iz njega i jednakoja je dijametralno suprotno izmenjena, za kojeautori oigledno smatraju da su znaajne. Poku-au da odgonetnem zato oni to misle.Prvo je odea glavnih junaka.U romanu glavni junak R nosi panta-lone, belu koulju i kravatu, tako dapretpostavlja da je u ivotu bio nekimladi japi, a njegov najbolji drugar Mnosi sportsku garderobu. Ulmujegotovoobrnuto.Rnosisportskugarderobu,farmerke,ma-jicu, kul duksericu sa kul na kvadratkapuljaom, i pretpostavlja da je, zaivota,bionezaposlen,dokMnosipantalone i sako. Tako mi FashionTV-a, zato?Na ovo pitanje, bojim se, da nemamodgovor. Poznato je da odelo ne inioveka,ida,zbogtoga,ljudimastvarno nije bitno kako se ko oblai,ve kakav je kao ovek. Mi, u Srbiji,posebno znamo da cenimo ljude, nepogrbunaprsimakojiseskinesadresom, ve po nekom grbu u prsimakoji se ne skida tako lako, tako da jemeni stvarno teko da dam odgovorna ovo pitanje.Druge dve stvari, mnogo goreodovogmodnogkaprica,suizba-ene iz lma. Mislim da na to imamodgovor. U univerzumu ove knjige (ilma),osimneivihzombijaiivihljudi postoje i Koat. Niko ne zna kosu oni, odakle su i ta su im namere.Koat,iakoivemeuzombijimanisu zombiji. I ziki se razlikuju odnjih. Oni su svedeniji, kosturi delimi-noprekrivenimiinimvlaknima.Oni nisu samo nemrtvi. Oni su ant-teza ivotu. U knjizi Koat predstavljajuneku vrstu verskih lidera, svetenika,u drutvu zombija. U jednoj sceni oniizvode obred venanja R-a sa de-vojkom i daju im dvoje zombi decena staranje. Na taj nain ova divna,klasina, mada zombi, porodica do-bija blagoslov. R nam pripoveda da jetoobiajkodnjihidasetotakostalnoradi.Ovajdeonepostojiulmu. Druga stvar je vezana za ocaglavnejunakinje,voegrupekojaprua otpor zombijima, generala Gri-dioa, koga u lmu tumai Don Mal-kovi.Uknjizi,aliilmu,jeonpredstavljen kao surov, ali pravedanlider, sa nultom tolerancijom premazombijima. Glavna fora knjige, za raz-liku od lma, je da je on, iako iv i o-vekolik,ustvariodavnoduhovnomrtav, bez ikakvih oseanja, okotaotosenakrajuknjigeotelotovoritako to i on sam postane Koat.Amerikilmovonijebiospremandaproguta.Modaljudiinjihovi copy/paste ivot i mogu daseporedesazombijimainjihovimneivotma koji vode, ali dovoenjereligije u kontekst neega to je pra-zno,uplje,svedenonaforumuiobred bez ikakve sutne je ipak pre-vie. Previe strano. A ako jo gene-rala amerike vojske prikaemo kaoovekabezsrca,komekomandujesamovojnadisciplina,ikojinemadrugi cilj osim da borba traje bez pre-stanka, dobijamo najsatriniji lm inajhrabriju kritku (amerikog) dru-94Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsKnjiga i lm95tva jo do lmova arlija a-plina. Komejedokritkenekaitaknjigu.Filmovivazda slue za zaraiv... za za-bavu ljudi, pruajui im ose-aj zadovoljstva i sigurnost. Uprkos svemu, i lm i knjigaVrelasrca(valjdazatotojenaimperverznimdistribute-rima originalni naziv Vrela teladelovaosuvieporno),uspe-vaju da postgnu neto to nijelako,upitanjujelmukomemogu podjednako da uivaju i lju-biteljihororaizombija,aliionikoji vole romantne limunade. M.A.Branko DimitrijeviOSVETA MALOG PRINCARoman koji je nemogue prepriatKultnibeogradskipisacBrankoDimitrijevipojavljujesesnovomknjigomposle27godina.Autor ija je slava osamdeseth go-dina dostgla nivo urbanog mita na-pisao je dva bestselera (OktoberfestiNeemoopolitci)inestaoprekookeana.UAmericijeproveoskorodvadeset godina, a otao je na dvameseca. Pre nekoliko godina se vra-to, sveiji nego ikad, te ostavlja nekenove tragove u pesku. Svojimnajnovijimostvare-njempodnaslovomOsvetaMalogPrinca,Brankonamdemonstrirasvoju vetnu pripovedanja i provodinas kroz prave lavirinte dogaaja, sasvimvaniminevanimpojedino-stma, ne doputajui nam da se mainasekunddosaujemo.Dapara-noja moe da bude zabavna stvar do-kazujunamBrankovibeogradskijunaci kada se, ni krivi ni duni, nauu podzemnom svetu CIA i spoznajusvu silinu njene moi.Osveta Malog Princa je svoje-vrsna pobuna protv sveta patokra-tje,protvvladavinepatolokihlinost. To je svet iz kojeg nestaju uz-vieno i lepo, u kojem su potsnuteone vrednost o kojima, u svojoj u-venoj noveli, govori Antoan de Sent-Egziperi. Junaci ovog romana ne ele96Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsOD MALIH PRIA DO VELIzodeljenjadomaeknjie-vnostIzdavakekuearobnaknjiga , tokom maja su izala etrinaslova eminentnih domaih pisaca-Branka Dimitrijevia, Teola Pania,Davida Albaharija i Aleksandra Gata-lice, dajui nadu ljubiteljima domaeknjievnost da ona jo ivi i nije u in-spiratvnom sunovratu, kako neki zlu-rado komentariu.arobna knjiga97da ive u takvom svetu i na razne na-ine se protv njega bore. U ovom ro-manuimaielemenatatrilera,nanjegovim stranicama se traga za ta-janstvenim Malim Princem, iji je ciljunitenje ove i ovakve civilizacije dabisenanjenimtemeljimapodiglanova i bolja. U tom traganju, ide seod klasinih beogradskih kafana kojenestaju do poznath i manje poznathmestanaamerikomkontnentu.Kao ni Egziperijev, ni ovaj roman netreba trivijalizovat prepriavanjem iobjanjavanjemjednostavno:i-tajte i uivajte.Branko Dimitrijevi se jo jed-nomvetopoigraosloenimzaple-tomiapsurdom,samodabinaspodseto na to da itav svet jeste ka-bare,adasvojeulogenebiramouvek sami.Teol PaniPRIVOENJE BUBE ERDELJANZbirkakolumniTeolaPan-ia Privoenje Bube Erdeljan zami-ljenajekaoizbornajzanimljivijihtekstova koje je ovaj vanserijski krit-ardrutvenihikulturnihzbivanjaobjaviotokomposlednjeetrigo-dine. Na sebi svojstven nain, autorje opisivao, analizirao i ocenjivao do-gaaje kojima smo voljno ili nevoljnobivali svedoci th godina. Otrina i vi-sprenost njegovih komentara i pro-nicljivostnjegovihuvidapredstavljaju dragocen dokument oturbulentnom dobu u kojem ivimo.NovaknjigakolumniTeolaPaniapruanjegovvojvoanskiugaogledanjanastvarnost.Onapredstavljaizbornajboljihtekstovakoje je autor objavljivao u novosad-skomDnevnikuod2009.doaprila2013, kada se njihova saradnja okon-ala, a zbirka sadri sporni, neobjav-ljenitekst-Staramaina,novistatst.LIKIH MIKROKOSMOSANjegovo britko pero kao da jeuNovomSadupostalojootrije.Nemilosrdno se obruavajui na, na-alost, veoma irok spektar glupost,nepravdi i malograantne u naemdrutvu, on je svoju borbu i speci-an, intelektualan stl pisanja preneona drugu stranu Dunava. Proirujuipodruje delovanja, ostao je dosle-dan sebi i svom izrazu, dokazujui jojednom da se univerzalne vrednostmogu branit na svakoj obali i na svimmeridijanima.Onotojesjajnouvezi s ovim izborom kolumni jeste totonamonotvaraitavnovciklusPanievih bravura, pounih koliko izabavnih, gorkih koliko i istnith, i tonam, uprkos svemu, vraa osmeh nalice jer neko jo dri upaljeno svetlou tunelu.David AlbahariMALE PRIENova zbirka starog majstora kratkeforme DavidAlbaharikojise,prema sopstvenom priznanju, najla-kesnalaziukratkimpriamaiovoga puta od svega nekoliko ree-nica,zapaanjaioseanjanamae-stralannainstvarazaokrueneceline. Kristalisane misli, sutnska pi-tanja,zauenostistalnazagleda-nost u sebe grade ovu zbirku i ineod nje delo s kojim e itaoci rado ko-municirat,kojeeihpotrestiskojim mogu postat prijatelj...DavidAlbahari je pisac koji je ve do sadaostavio toliki trag u naoj knjievno-st, i ne samo u naoj, da je objavlji-vanjesvakenjegovenoveknjigepravamalasvetkovina.Jokadasuposredi njemu omiljene kratke prie,radost nema kraja. Male prie pred-stavljaju logian nastavak istraivanjaDavida Albaharija u samo srce jezikai naracije.Svedenost, prevrtljivost ljud-ske prirode i apsurd su njegovo poljeinteresovanja, a poetka je neumitnoutoitedue.Stotnomelegantnihminijatura, David nas vodi kroz sto-tnuivotnihisanjalakihogleda,valjda stalno piui o sebi, onom knji-evnom sebi, kojem se uvek vraa.Njegov bogat opus pria i pripove-dakatakodobijasvojenajmlaeedo,onokojeobeavadaebitdete-udo i da e oti najdalje u pu-tovanju Davida Albaharija kroz gustotkanje knjievnost.98Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsarobna knjiga99Aleksandar GatalicaOGROMNI MIKROKOSMOSILinije ivota, euripidova smrt, NalijaKnjigaOgromnimikroko-smosijezbirkasainjenaodtriro-manakojasuobeleilaknjievnukarijeru Aleksandra Gatalice, jednogod najistaknutjih savremenih srpskihknjievnika, pre objavljivanja Velikograta, dela za koje je dobio Ninovu na-gradu i Nagradu Mea Selimovi.arobna knjiga pod jednimkrovom,ustvariuistmkoricama,nudi tri romana koji su i stlski i te-matski poneto drugaija od Velikograta, mada se svakako prepoznaje istpotpis, to jest stl. U Linijama ivota,Gatalica se bavi naom istorijom, alikrozprizmunedokuivogifantazij-skog.UEuripidovojsmrt,onsvojepoetskeifantazmagorinedometerazvija do krajnost. Taj roman tee ireisejednostavnolepejednanadrugu. Nalija pokazuju pravog maj-storanaracije,talenatzaizvrtanje,demaskiranje i rekonstrukciju radnje.Ukratko, ta knjiga prua pravo uiva-nje svima koji veruju u uda i ele dazavire iza ogledala.Linije ivota su roman sastav-ljen od pria koje se podjednako pro-struuobasvetauonomkojijezasnovan na realistkim naelima i uonom koji je, u osnovi, fanta-zmago-rina invencija realnog sveta. Euripidova smrt je roman kojideluje kao vrsta literarnog ogleda oetci u kojem narator i Euripid vodeizmiljeni razgovor u okrilju najlep-eg grada na svetu, Venecije. Ovo jedelokojejemogaoiznedritsamopisacraskoneimaginacijeiizuzet-nog klasinog obrazovanja.Prema re-imaDrakaReepa,Gataliinavisokoorganizovanaerudicija,kojaneoptereujeikojasvojedigresijepazijednakokaoiosnovnopitanjenaeg zajednitva s Euripidom gdesmo i kako smo? nepotkupljivo ra-zaznaje scenograju koju su videli iBajroniVagner,samokaoostrvoodlaska. Roman Nalija u tri potpunoneoekivana poglavlja postavlja pita-nje ta je u knjievnost stvarno i dali stvarnost u romanu uopte postoji.I ova knjiga je naila na odlian pri-jem kod italaca i bila je nalista iz-borazaNinovunagradu1995.godine. 100Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rsPredlozi za prevoenje101Innite Jest je roman u kome David Fo-sterWallacenasatrianiparodiannain prikazuje neku moguu buduusevernu Ameriku. Knjiga se bavi feno-menima kao to su tenis, zavisnost odlekova, leenje od zavisnost od lekova,depresija, zlostavljanje dece, porodiniodnosi, marketng, popularna kultura,teori