BOSINA NOVA SKRIPTA.docx

8/10/2019 BOSINA NOVA SKRIPTA.docx

1/224

USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA

1.POJAM USTAVA (10)

Normativni pojam ustava:

-

Ustav u formalnom smislu (osnovni zakon koji ustanovljava organizaciju drave i propisuje prava

graana; akt na osnovu kojeg se upravlja zemljom, koji graanima dodeljuje prava i odgovornosti adravnoj vlasti ovlaenja i dunosti. Prema postupku donoenja odreuje se kao skup pravilakoja sedonose i menjaju po postupku teem od postupka za donosenje obinih zakona; za njega je sinonim vrstustav kao to je na. To je formalni pisani akt najjace pravne snage.)

- Ustav u materijalnom smislu (Odreuje se prema sadrini pravila koja su od najvee vanosti za dravua odnose se na organizaciju drzavnih vlasti iljudska prava, teritorijalnu organizaciju drave. To je akt kojiureuje meusobne odnose izmeu vlasti u dravii medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.)

Ustav u materijalnom smislu je ustavni zakon za sprovoenje ustava, zakoni, uredbe Vlade kojima seizvravaju ti zakoni itd.

-

Socioloki pojam ustava(po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u jednom drutvu. To jestvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.)

- Politiki pojam ustava (odreuje se prema stvarnom odnosu drave i drutva. Prema Levenstajnu ne

moze se oekivati da nosioci dravne vlasti sami sebe ograniavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebevlasti. Ustav je akt institucionalizacije i objektivizacije vrsenja drzavne vlasti.)

Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast, fakticki stavljajui je podkontrolu.

Bosina potpitanja: 1) normativni pojam ustava, 2) ustav u materijalnom smislu, 3) ustav u formalnom smislu

MATERIJA I SVOJSTVA USTAVA

Materiju ustava ine pitanja koja ustav regulie, drugim reima to je predmet ustavatj. sadrzinaustava (materia constitutionis).Po teoretiarima postoji nekoliko osnovnih shvatanja.

Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava, ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi kako dravnih vlastimeusobno, tako i izmeu drave i njenih teritorijalnih jedinica, i granice drzavnoj vlasti koje se uspostavljaju

ljudskim slobodama i pravima.

Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se

jemce licne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinca naspram drave inezavisnost pojedinih vlasti jedne naspram druge.

Prema Kelzenu obuhvata norme kojima se regulie zakonodavni postupak. Ustav sadri pravila koja se tiu organakoji treba da donesu zakone i postupka za donoenje zakona, ali u odreenoj meri odreuje i sadrinu buduih zakona.Takoe ustav moe sadrati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava umaterijalnom smislu, negodeo krivicnog, graanskog, procesnog ili upravnog prava.

Prema drugom shvatanju, ustav se vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji, opstih pravnih normi,zakona, obuhvata norme kojima se urejuju ova pitanja.


2/224


3/224

- KODIFIKOVANI (izloen u jednom pravnom aktu, formalni ustavi)

- NEKODIFIKOVANI (rasut u vie pravnik akata koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu)

Prema nainu donoenja i promene :

- VRSTI (kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak ili redovni zakonodavni organ

ali na sloeniji nain od onog na koji donosi zakone; dakle, donosi ih ustavotvorna vlast)- MEKI (donosi ih zakonodavna vlast, donose se i menjaju na isti nain kao i obini zakoni)

Prema donosiocu :

- OKTROISANI (donosi ga vladar, primer Ustavne povelje SCG, daje ih spontano kao unilateralnu koncesiju

narodu monarh)

- USTAVNI PAKTOVI (donosi ga vladar u saglasnosti sa predstavnikim telom)- USTAVI BILANSI (okrenuti su sadanjosti i realnosti)

- USTAVI kao izraz narodne suverenosti(donosi ih predstavnitvo naroda)

Ontoloko merilo koje govori o postojanju ustava u stvarnosti :

- NORMATIVAN (saglasnost politicke stvarnosti i ustava, ostvaruju se u drustvu)

- NOMINALAN (ustav postoji po imenu ali se ne primenjuje u politikoj stvarnosti, samo je pravno vazeci)

- SEMANTIKI (ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti ali se kroji po meri aktuelnih nosilacavlasti, konzerviraju postojeu stvarnost, ne dopustaju promenu vlasti)

PROMENA USTAVA RS

Ustav RS je cvrst ustav, promena Ustava je parcijalna (promena vazeceg) i totalna (donosenje novog).

to se tie karakteristike postupka, postupak je dvojak u zavisnosi od delova ustava koji se menja. Postupakvai za totalnu i parcijalnu promenu ustava. Ne postoji zabrana za promenu pojedinih ustavnih institucija ilidelova ustava. Nema zabrane da se ustav u odreenom vremenskom periodu od stupanja na snagu ne moemenjati. Ustav se ne moe menjati za vreme ratnog i vanrednog stanja po lanu 204.

Postoje 2 faze :

Prva faza : podnosenje predloga za promenu ustava i usvajanje predloga

Druga faza : izrada akta o promeni ustava i usvajanje istog tog akta

Odluku o predlogu za promenu ustava donosi Narodna skupstina 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja

narodnih poslanika.

Ovlaeni predlagai : min. 1/3 narodnih poslanika, predsednik, vlada, min.150.000 graana. Ako predlog zapromenu ne bude prihvaen, promeni se po odbijenom predlogu ne moe pristupiti u narednih godinu dana.

-

Postupak za promenu ustava pred NS

NS usvaja predlog za promenu ustava 2/3 veinom glasovaod ukupnog broja narodnih poslanika. Nakontoga, predlog akta o promeni sastavlja radno telo - odbor za ustavna pitanja NS. Dostavlja mu ga struna


4/224

trazi poseban postupak (obavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, posle sprovedenog

pretresa usvaja NS 2/3 veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Po usvajanju akta o promeni ustava RS, NS moze odluiti da ga graani potvrde na republikomreferendumu koji je fakultativnog karaktera. Ako NS ne odluci da akt o promeni ustava RS stavi na

potvrivanje putem fak. ref. promena ustava je usvojena izglasavanjem u NS, a stupa na snagu kad je NS

proglasi odlukom.

Fakultativni referendum: odnosi se na ui krug pitanja. NS moe odluiti da predlog o promeni URS nestavi na potvrdjivanje graanima, a ukoliko odlui da akt opromeni URS stavi na potvrivanje narepubliki referendum, graani se na referendumu izjanjavaju u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o

promeni URS. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. glasala veina izalih biraa.

Obavezni referendum: odnosi se na za pitanja koja su predvienapretposlednjom glavom ustava RS i napreambulu URS (naela URS, liudska i manjinska prava slobode, ureenie vlasti, proglaavanje ratnog ivanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju postupak za

promenu URS).

Oblici promene ustava :amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni su delovi URS. Njima se

moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu

kao i norme URS i donose se po postupku predvienom za promenu ustava.

Ustavni zakon za sprovoenje ustava je akt kojim se ureuje prelazak na novi ustav,rokovi za usklaivanjezakona sa novim URS. Usvaja se po istim pravilima koia vaeza promenu ustava. Ovim zakonom utvruje senastavak rada republikih organa vlasti,organizacija i slubido njihovog konstituisanja, rokovi za odravanjeizbora za narodne poslanike, predsednika RS, poslanike skuptine AP (raspisuje ih predsednik NS),odbornike u skuptinama jedinica LS, datum prestanka mandata svih sudija, javnih tuilaca i njihovihzamenika i reizbora istih, rok za usklaivanje zakona sa ustavom, pogotovo onihprioritetnih.Dana 31.12.2008. godine bio je rok za usaglaavanje zakona iz 90-tih godina sa novim ustavom. U torn

periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. Ustavni sud moze da ocenjuje

ustavnost ovog zakona jer nije ustavan 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po

ustavotvornom postupku.

Stupa na snagu danom proglaenja od NS odlukom.

Danom stupanja na snagu Ustavnog zakona prestao je da vai prethodni Ustavni zakon za sprovoenjeUstava Republike Srbije, zakoni i drugi rep.propisi ostaju na snazi do njihovog usklaivanja sa URS urokovima predvienim ovim zakonom, ako istim nije odreeno da prestaju da vae.

Preambula : sveana, sastavni je deo ustava, prethodi mu, nije normativnog karaktera, jer u njoj nisuformulisana pravila ponasanja, menja se po pravilima koja vaze za promenu URS, pravno je obavezujua,

jer je nainom promene ustava uinjena obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava koja,izmeu ostalog, govori o promeni preambule, gde promena preambule ulazi u pitanja koja idu na obavezanreferendum). Specifina je po tome sto se u njoj ne pominje AP Vojvodina, a za AP KIM kae da ima poloajsutinske autonomije.

Smisao preambule je u izraavanju odreenih ideolokih i politikih stavova o karakteru i ulozi drave ,odnosu pojedinca prema dravi i obratno, meusobnim odnosima pojedinih funkcija dravne vlasti inavoenju ciljeva koji se ele postii donoenjem ustava. Jednom reju, postavlja naela, motive za

donoenje ustava.

Bosina potpitanja:


5/224

l) ko proglasava ustav i kojim aktom; 2) ko sastavlja predlog za promenu ustava; 3) kako tee postupak za promenu ustava predNS; 4) koja pitanja moraju ii na referendum; 5) kakav jereferendum za ostali uzi krug pitanja; 6) ako referendum nije obavezanko daje predlog skuptini; 7)ta je ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8) u kojoj formi moe biti akt o promeni URS; 9) kakva

je forma preambule 10) u emu se ogleda njen smisao

NAELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVA

NADLENOST RS

Propisano je koje oblasti drutvenog ivota RS ureuje i obezbeuje a najvanije su regulisane u lanu 97.Ustava. U tom lanu se u stvari propisuje koje oblastisu u nadleznosti RS, i to:

Suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost RS, meunarodni poloaj i odnose sa drugirndravama i meunarodnim organizacijama, ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana, ustavnost izakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravim organima, ogovornost i sankcije za povredusloboda i prava graana utvrenih i za povredu zakona, drugih propisa i optih akata, amnestije i

pomilovanja za krivina dela;teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; odbranu i bezbednost Republike

Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja; sistem prelaska granice i kontrola prometa roba,usluga i putnikog saobraajapreko granice;poloaj stanaca i stranih pravnih lica; jedinstveno trite;

pravnipoloajprivrednih subjekata; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnosesa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa s inostranstvom; poreski sistem; svojinske i obligacione

odnose i zatitu svih oblika svojine, sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja,socijalnog osiguranja i dr.

sistem zatite i unapreenja ivotne sredine, sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite,brige o deci,obrazovanja, kulture i razvoja RS, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova

RS, finansiranje i ostvarivanja prava i dunosti RS utvrdenih Ustavom i zakonom, organizaciju,nadlenost i rad republikih organa

Ureujeznai da donosi zakone kojima e se urediti te oblasti.

Obezbeuje znai da izvrava zakone, opte akte i druge propise koje je tim zakonom uredila.

Nadlenost RS moe se poverili AP i jedinicama LS samo zakonom.

Sutina Zakona o raspodeli nadlenosti :razgranienje nadlenosti RS od nadlenosti LS i AP

Finansiranja nadlenosti RS : iz budeta RS

Izvorne prihode budeta RS ine javni prihodi i primanja, a to su porez, sudske i administrativne takse,prihodi od akciza, carine, privatizacije, prihodi koje svojom aktivnou ostvare organi i organizacije RS,prihodi od novanih kazni izreenih u krivinom, prekrajnom i drugom postupku koji se vodi prednadlenim dravnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku, primanja od prodaienepokretnosti u dravnoj svojini i pokretnosti, ako zakonom nije drugaije odreeno.

Iz prihoda budeta RS finansiraju seosnovne funkcije drave kao to su odbrana zemlje, bezbednost zemljeitd.

Po sili zakona prenose se jedinicama LS porezi u delu utvenom zakonom, a to su porez na dohodakgraana, porez na imovinu, porez na naslee i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, lokalne,


6/224

komunalne i boravine takse. Statutom grada, odnosno grada Beograda, utvruje se deo prihoda kojipripada budetu gradske optine, a koji budetu grada, odnosno grada Beograda.

AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnihpokrajina odreuju se zakonom. Zakonom se odreuje uee autonomnih pokrajina u delu prihodaRepublike Srbije. Budet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet

Republike Srbije, s tim to se tri sedmine od budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi zafinansiranje kapitalnih rashoda.

Bosina potpitanja:

1)ta regulise lan 97. Ustava, 2) ta znai obezbeuje, a sta ureuje, 3) Koji se deo poreza po sili zakona prenosi jedinicama LS, 4) Kako semogu poveriti nadleznosti, 5) U cemu je sutina Zakona o raspodeli nadlenosti, 6) Finansiranje nadlenosti RS, 7) Koji su izvorni prihodibueta RS, 8).Sta se sve finansira iz prihoda budeta RS

DRAVNA TERITORIJA I DRAVNI AMBLEMI

Svaka drava se sastoji iz 3 elementa : to su teritorija, stanovnitvo i suverena vlast. Teritorija predstavljarealni element drave, stanovnitvo personalni, a suverena vlast realni.

Teritorija predstavlja oblast na koioi se prostire dravna vlast. Prema URS, teritorija RS je jedinstvena inedeljiva. Granica RS je nepovrediva, a menja se po postupkupredvienom za promenu Ustava.

Dravna teritorija je trodimenzionalna i sastoji se od suvozemne oblasti zajedno sa zemljinom utrobomispod nje i vodenih povrina u vidu reka i jezera, kao vazdune oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog ivodenog dela dravne teritorije.

Suvozemna, vazduna i vodena oblast cine jedinstvo dravne teritorije. Pravni suverenitet RS protee se naitavoj njenoi teritoriji.Neovlaenopreletanje aviona kroz vazdunu oblast, potkopavanje zemljine utrobe,krenje pravila renog prava smatra se povredom suverenitetajedne drave.Nad dravnom teritorijom po

pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast.

Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Ova obeleja drave bitna su zbog identifikacije drave umedjunarodnoj zajednici drava. Njihova upotreba ureena je Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave ihimne RS. Grb RS koristi se kao Velik grb i Mali grb. Grb RS jeste grb utvren Zakonom o grbuKraljevine Srbije. Veliki grb se upotrebljava na zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda,

VKS, RJT, NBS, Dravne revizorske institucije, Zatitnika graana i na zgradama diplomatsko-konzularnihpredstavnitava RS u inostranstvu; u slubenimprostorijama predsednika dravnih organa vlasti, kao i RJT,guvernera NBS, omudsmana itd. u sastavu dravnog peatau skladu sa zakonom kojim se ureuje dravni

peat; u sastavu peata i tambilja gore pomenutih organa, na novcu. Mali grb se upotrebljava nazgradama ostalih dravnih organa, organa, AP i jedinica LS, javnih sluzbi, prilikom proslava sveanosti idrugih kulturnih, sportskih i slinih manifestacija koje su znaajne za RS, prilikom meunarodnih susreta,

politikih, naunih, u sastavu obrazaca javnih isprava, na uniformama slubenih lica dravnih organa, navojnim zastavama RS.

Zastava RS koristi se kao Narodna zastava i kao Dravna zastava. Razlika izmeu Dravne i Narodnezastave ogleda se u tome to je na Dravnoj zastavi istaknut mali grb, dok je Narodna bez grba. Obe su

horizontalne trobojke, sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela. Drzavna zastavastalnose vije na glavnom ulazu u zgrade drzavnih organa, a Narodne skuptine, u vreme zasedanja, i na dravnipraznik Republike Srbije; u njihovim slubenim prostorijama, kao na gl. ulazima organa AP i jedinica LS,


7/224

birakim mestima na dan izbora za dravne organe.Narodna zastavastalno se vije na glavnom ulazu uzgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP i LS i javnih slubi. Istie se na birakim mestima na danizbora za organe AP i LS. Ako se izbori za dravne organe i organe AP, odnosno LS, odravaju istovremeno,na birakim mestima istie se Dravna zastava.

Himna Republike Srbijejeste sveanapesma "Boepravde". Vlada propisujeblie kriterijume, nain i

uslove za izvoenje himne Republike Srbije.

Peat i tambilj ustanovljavaju se Zakonom o peatu dr.i drugih organa. Oni su sredstva za potvrduautentinosti javnih isprava i dr.akata. Oni su neophodni da bi neki akt dravnog organa proizvodio pravnodeistvo. Peat ima grb.

Glavni gradima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. Poseban status postoji zbog

toga sto se u njemu nalaze glavni dravni organi.

Bosina potpitanja

1) Zato su vani amblemi , 2) Kako se upotrebljavaju dravni simboli, 3) Razlika izmeu dravne i narodne zastave , 4) Kakav jegrb na dravnoj zastavi, 5) ta su pecat i i stambilj i cime se ustanovljavaju, 6) ta ini dravnu teritoriju, 7) Dokle se proteepravni suverenitet RS, 8) ta je glavni grad i ima li poseban status u URS, 9) Kada ce se propisi RS primenjivati na nasedrzavljane van granica RS

DRAVLJANSTVO RS

Dravljanstvo je narocita dravno pravna vezaizmeu dravei pojedinca, uslov je za uzivanje mnogihprava, spada u lina prava. To je odnos redovnog i najee trajnog karaktera. Redovnog zbog toga sto seapatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, a trajan jer se obino zasniva roenjem, a kasnije retko menja.

Na osnovu dravljanstva, dravljanima RS zajemena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od togagde se oni nalaze. Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu. Tim pravimaodgovaraju i odreene dunosti RS, poput podlonosti vojnoj obavezi, dunosti plaanja poreza,

pokorovanja ustavu i zakonu i sl.

Zatita koju RS prua svom drzavljaninu prua sledee garancije : da ne moze biti lien dravljanstva, dane moze biti lien prava da promeni dravljanstvo, da ne moze biti proteran.Osnov sticanja i prestanka dravljanstva ureuje se Zakonom o dravljanstvu. Prema tom zakonudravljanstvo se stie : 1) poreklom, 2) roenjem na teritoriji RS, 3) prijemom u dravljanstvo i 4)meunarodnim ugovorima.Prestaje : otpustom, odricanjem i po me.ugovoru.

Da bi smanjio broj apatrida, URS predvia da dete roeno u RS ima pravo na dravljanstvo RS, ako nisuispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo druge drave. Apatridi su lica bez dravljanstva. Mogu steidravljanstvo prijemom. Pravni poredak jedne zemlje u celini vai za domae dravljane, dok za strance iza apatride mogu da vae odreena ogranienja u pravima i u pogledu utvrivanja odreenih obaveza kojese mogu nametnuti samo odreenim dravljanima.

Bipatridisu lica sa dva dravljanstva. Dravljanin Republike Srbije koji ima i dravljanstvo stranedrave smatra se dravljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji RS.

Bosina potpitanja : 1) Kako se stice, 2) Sta su apatridi, 3) Sta su bipatridi

JEZIK U SLUBENOJ UPOTREBI I PISMO U RS


8/224

Prema URS u slubenoj upotrebi su srpski jezik i irilino pismo. Slubena upotreba drugih jezika ipisama ureuje se zakonom, na osnovu Ustava.Slubenom upotrebom jezika i pisma, u smislu Zakonaslubenoj upotrebi jezika i pisma, smatra se upotreba jezika i pisama u radu dravnih organa, organa AP,gradova i optina, ustanova, preduzea i drugih organizacija, kad se vre javna ovlaenja. Slub. upotrebomJiP, smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzea i javnih slubi, kao i u radu drugih organizacija.Slubenom upotrebom JiP smatra se naroito upotreba JiP u usmenom i pismenom optenju organa i

organizacija meusobno, kao i sa strankama, odnosno graanima,u sprovoenju postupka za ostvarivanje izatitu prava, dunosti i odgovornosti graana, uvoenju propisanih evidencija od strane optinskih organa iorganizacija koje vre javna ovlaenja na teritoriji optine, izdavanje javnih isprava, kao i drugih ispravakoje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrenih prava raana. Slubenom upotrebom JiP smatra se iupotreba JiP pri ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa,

organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obavetenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanjudrugih javnih natpisa. Primera radi, bolnice se obeleavaju latininim slovom H i na putokazima mora stajatioznaenje bolnice i na irilici i na latinici.

Saobraajni znaci i putni pravci na meunarodnim i magistralnim putevim, nazivi mesta i drugi geografskinazivi ispisuju se irilinim i latininim pismom. Saobraajni znaci i putni pravci na drugim putevima,

nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored irilinog, ispisivati i latininim pismom. PoURS "svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom, koja u vrenju javnihovlaenja reava o njegovom pravu i dunosti, upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sainjenicama na svom jeziku.

PISMO: to se tie slubene upotrebe latininog pisma, u optinama u kojima u veem broiu ivepripadnici nac. manjina ije je primarno pismo, u skladu s njihovom tradicijom, latinica, u slubenoj jeupotrebi i latinino pismo. Statutom optine, utvruje se slubena upotreba latininog pisma. Organi iorganizacije koje vrejavna ovlaenja u optini u kojoj je u slubenoj upotrebi i latinino pismo, duni suda graanima na latininom pismu dostavljaju reenja i druga pismena kojima se reava o njihovim

pravima i obavezama, kao i svedoanstva i druge javne isprave. Obrasci javnih isprava za potrebe optina ukojima je u slubenoj upotrebi i latininopismo, tampaju se irilicom i latinicom

JEZIK: Na teritoriji jedinice lokalne samouprave, gde tradicionalno ive pripadnici nacionalnih manjina,njihov iezik i pismo moebiti u ravnopravnoj slubenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave e obaveznouvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine, ukoliko procenat pripadnika tenacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15% prema rezultatima

poslednjeg popisa stanovnitva.

Bosina potpitanja

1)Sta se smatra slubenom upotrebom JiP, 2) Kada je latinica u slubenoj upotrebi, 3) Kada se prema zakonu o pravima

nacionalnih manjina koristi njihov jezik

NAELO NARODNE SUVERENOSTI

Svaka drava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj dravnoj teritoriji, koji supotinjeni njenojsuverenoj vlasti. Suverenostpredstavlja suprematiju dravne vlasti u odnosu na sve druge vlasti nanjenojteritoriji, odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. Moglo bi se rei da spolinielement suverenosti podrazumeva nezavisnost drave prema drugim dravama, a unutranji element

podrazumeva suprematiju dravne vlasti u odnosu na druge institucije.

Obeleja dravne vlastisu:


9/224

-

nezavisnost,sto znaci da njena vlast nije potinjenabilo kojoj drugoj vlasti, originernost vlasti

-

neprekidnosttj. njeno stalno trajanje bez obzira sto se nosioci menjaju i

- nedeljivostu smislu da je to jedna dravna vlast, ak i kada se vri posredstvom vise organa.

Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u dravi, tj. za pitanje od koga potie tanajvia vlast. Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti.

Prema teoriji narodne suverenosti, suveren je narod u smislu svih graana, od kojih svakome pripadapo jedan deo suverenosti. Narod kao i svaka linost imasvoju volju, optu volju koju ne moe preneti nanekog drugog i svaki graanin je nosilac svog malog dela suverenosti, te tako i bira svoje predstavnike.Ova teorija vodi do opteg i jednakog prava glasa, a narod moe sam ili preko svojihpredstavnika vritisuverenu vlast. Ako je vri preko predstavnika, narod im dodeljuje mandat, koji moe opozvati, a to je sutinateorije imperativnog mandata.

Prema teoriji nacionalne suverenosti(razliite od narodne) nosilac suverenosti je nacija, koja nije prost zbir

graana. Ona jeapstraktni entitet zajednice sadanjih, proslih, a i buduih generacija.Posledica toga je danema imperativnog poslanickog mandata, jer pripadnici nacije ne otuuju svoj deo suverenosti, vec jemandate slobodan. Prema URS "suverenost potie od graana koji je vre referendumom, narodnomvoljom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan dravni organ, politika organizacija,grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti vriti vlast mimo slobodno izraene voljegraana.

NAELO PODELE VLASTI

URS sadri naelo podele vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmeu pojedinih dravih vlasti. Po URSpravni poredak je jedinstven. Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku.Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteii meusobnojkontroli.

Sudska vlast ie nezavisna.

Iz ove odredbe ustava jasno se vidi da je nas URS imao u vidu princip horizontalne podele vlasti. Pored

toga moguce je izvriti podelu vlasti i po vertikali izmeu razliitih nivoa na kojima se vlast vrsi.Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova dravnih vlasti, izmeu centralnih organa vlasti,organa AP i organa jedinica LS.

to se tie naela ravnotee i meusobne kontrole vlasti, predvienog URS, analizom l. 4. URS, dolazise do zakljuka da ovo naelo vai samo za odnose izmeu zakonodavne i izvrne vlasti, ali ne i za odnoseizmeu te dve vlasti i sudske vlasti, za koju se u istom lanu kaze daje nezavisna, a to potvruju i kasnijeodredbe ustava, prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske

kontrole, a sudsku odluku moze preispitivati samo nadleni sud u zakonom propisanom postupku (viainstaciona kontrola). Dakle,Narodna skupstina ne moze da utie na odluivanje sudova, meutim, moemogovriti o uticaju skupstine na sudsku vlast - NS donosi zakone. Sud sudi na osnovu ustava i zakona i

dr.optih akata, kada je to predvieno zakonom, opte prihvaenih pravila meunarodnog prava ipotvrenih meunarodnih ugovora.

Opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni medj.ugovori sastavni su deo pravnog poretkaRS i neposredno se primenjuju.


10/224


11/224

Prema URS, jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike voljegraana. Iz ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izraenoj volji graana proizilazi da nijedandravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, nitiuspostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana, a odredba URS koja govori o pol. strankama kaeda politike stranke ne mogu neposrednovriti vlat, niti iepotiniti sebi.

S druge strane, odredbe o osnivanju i nedoputenom delovanju pol. stranaka imajunormativni karakter.Po URS, osnivanje politikih stranaka je slobodno.

Prema Zakonu o politikim strankama, politiku stranku mogu osnovati najmanje 10.000 punoletnih iposlovno sposobnih dravljana Republike Srbije.

Politiku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnihdravljana Republike Srbije. Politika stranka se osniva na osnivakoj skuptini donoenjem osnivakog akta,

programa, statuta i izborom lica ovlaenog za zastupanjepolitike stranke. Statut je osnovni optiakt politickestranke.

Prema URS, nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmerenona nasilno ruenje ustavnogporetka, krenjezajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.Ovo su razlozi za zabranu rada politikih stranaka, prema URS.

Prema Zakonu o politickim strankama, o zabrani rada politike stranke odluuje Ustavni sud, kadaje njenodelovanje i usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka i naruavanje teritorijalne celokupnosti RS, krenjezajemenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mrnje (l.4 st.2),kada se udrui u ire politike saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa politikom strankom koja delujesuprotno lanu 4. stav 2. ovog zakona.

Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadlenom organu koji vodi registar politikih

stranaka, pol. stranka se brise iz registra.

Tri su ovlasena predlagaa za pokretanje postupka za zabranu rada pol. stranaka : Vlada, RJT i organnadlean za upis u registar politikih stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja graana ili verskihzajednicaMinistarstvo.

Ako neko udruenje nije registrovano moe mu se zabrani rad, a takoe moze i da se pokrene krivicnipostupak.

Bosina potpitanja

1) Kako se osnivaju politicke partije 2.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3) Od kad deluje zabrana, 4) ako nekoudruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad

NAELO JEDINSTVA PRIVREDNOG PODRUJA I JEDINSTVA TRITA

Jedno je od naela u Ustavu, kojim je utvreno da je RS jedinstveno privredno podruje i jedinstvenotrzite robe, rada, kapitala i usluga. To znai jedinstveno ureenje privrednog ivota na celoj teritoriji RS,

jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici, jedinstveni carinski, monetarni, fiskalni i bankarskisystem. Iz jedinstva priv.podruja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvojnerazvijenih ili

nedovoljno razvijenih podruja RS, kao i druge politke i mere, pored mera za podsticanje ravnomernograzvoja pojedinih delova RS, poput slobode preduzetnistva, ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine.


12/224

Jedinstveno trziste roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema URS najpre jednakpolozaj svihsubjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija

putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskog ili dominantnog polozaja.

Dve garancije ulaze u ovo naelo, a to je: 1) da prava steena ulaganjem kapitala na osnovu zakona nemogu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednaena na trzistu sa domacim.

ODNOS CRKVE I DRAVE

Odnos izmeu crkve i drave postavljen je u URS na naelu svetovnosti drave, pa kae da je RS svetovnadrava. Crkve i verske zajednice su odvojene od drave. Nijedna religija ne moe se uspostaviti kaodravna ili obavezna.

Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskihobreda. PremaURS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuiu svoju unutranju

organizaciju, verske poslove, da javno vre verske obrede, daosnivaju verske kole, socijalne i dobrotvorneustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanieugroava pravo na ivot, pravo napsihiko i fiziko zdravlje i prava dece, pravo na lini i porodicni integritet, pravo na imovinu i pravnubezbednost i ako izaziva ipodstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona se brie iz registra danom dostavljanjaodluke Ustavnogsuda nadlenom organu.

Prema URS jemci se:

SLOBODA MISLI, SAVESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravo da se ostane pri svom uverenju iliveroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, znaci da je osnovno naelosloboda izbora i

promene verskog opredeljenja.

Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitanja smatra privatnom stvari svojih graana. Nikonije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svojuveru ili ubeenje, veroispovedanja obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave,

pojedinano ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom samo ako je to neophodno udemokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava

graana zajemenih Ustavom, pravne bezbednosti i javnog reda, radi spreavanja izazivanja ili podsticanjaverske, nacionalne ili rasne mrnje.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sasvojim uverenjima.

Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zatitu, zabranjena je svaka diskriminacija, aposebno se navodi medju ostalim razlozima, i po osnovu veroispovesti. Po URS zabranjenoje i kanjivosvako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti.

Prigovor savesti predstavlja pravo lica ijoj je veri il i ubeenima to protivno da ne ispunjava vojnu ilidrugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bezobaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom.


13/224

Bosina potpitanja

1)Sta znaci odnos drzave i crkve, 2) Koje je osnovno nacelo 3) Kad se moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4) Pod

kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5) Sta je prigovor savesti

ODNOS UNUTRANJEG PRAVA I MEUNARODNIH UGOVORA

Postoje dva shvatanja u teoriji o odnosu unutranjeg i meunarodnog prava.

Prvo je dualistiko, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojihprvi vai unutar drave, a drugi u meunarodnim odnosima drzava. Po ovom gleditu norme MP nikad nemogu blti vie pravne snage od normi unutranjeg prava, ime se naglaava punasuverenost drave uregulisanju unutranjih odnosa.

Po monistikomshvatanju, MP i unutranje pravo ine jedan sistem normi, dok se normama MP estopriznaje primat u odnosu na norme unutranjeg prava, a iji je najpoznatijipredstavnik Hans Kelzen.

Prema URS, prihvaeno je monistiko shvatanje, po l. 16. st. 2 : "Opteprihvaena pravilameunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka RepublikeSrbije i neposredno se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu sUstavom."Iz toga sledi mogunost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavomod strane Ustavnog suda, to se vidi iz odredaba URS o nadlenosti Ustavnog suda koji shodno odredbi l.167. URS "odluuje o saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom".

Ustav je najviipravni akt Republike Srbije.

Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrenimeunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava deo su pravnog poretka RepublikeSrbije. Potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.Zakoni i drugi opti aktidoneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima iopteprihvaenimpravilima meunarodnog prava.

Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domaih i meunarodnih OPA, jasno proizilazi da je pravnasnaga potvrenih meunarodnoh ugovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstihakata. to se tie neposredne primene MP, ustav sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao takvaneposredno primenjuju, ljudska i manjinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, potvrenimme.ugovorima i zakonoma (pored onih zajemcenim ustavom).

Osim toga, prema l. 142. URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava,zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog

prava i potvrenih meunarodnih ugovora", dok se prema l. 145. URS, "sudske odluke zasnivaju naUstavu, zakonu,potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

LJUDSKA I GRAANSKA PRAVA

USTAVNA KONCEPCIJA I PODELALJUDSKIH I GRAANSKIH PRAVA

Ljudska prava su predmet URS. Odnosi izmeu drave i graana izraavaju se meusobnim pravima idunostima


14/224

Prava negativnog statusaodreuju prostor slobode gradjana u koji se drava ne mozeuplitati, kao sto sulina prava, a prava pozitivnog statusa su za graane prava i pogodnosti, a za dravu dunosti, sto suekonomska i socijalna prava. Prava aktivnog statusa gradjani aktivno ucestvuju u obavljaju javnih

poslova, postaju sastavni delovi drzavnih organa (politicka).

-

prema predmetu dele se na : lina, politika, socijalna, ekonomska i kulturna

- prema hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na : prava I generacije - lina i politika, IIgeneracije - socijalna, ekonomska i kulturna i III generacije kolektivna, poputprava na mir, razvoj,spokoj, humanitarnu pomo, trajk

Propisivanja ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovihtitulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametneobaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

OSNOVNA NAELA

- Neposredna primena zajemenih prava

Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom neposredno se primenjuju. Ustavom sejeme, i kao takva,neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemena opsteprihvaenim pravilima meunarodnog

prava,potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima.

Zakonom se moepropisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izriito predvienoiliako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluajune sme da utie na sutinuzajemenogprava.

Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist unapreenja vrednosti demokratskogdrutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksimeunarodnih institucija, koje nadziru njihovo sprovoenje.

- l. 19.- Svrha ustavnih jemstava

Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva iostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu,zasnovanom na naelu vladavine prava.

-

Ogranienja ljudskih i manjinskih prava

Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti ograniena ako ogranienje doputaUstav u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienjazadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinuzajemenogprava.

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smaniivati.

Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi, duni su da voderauna o sutiniprava koje se ograniava, vanosti svrhe ogranienja,prirodi i obimu ogranienja, odnosu

ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da se svrha ogranienjapostigne manjimogranienjemprava.


15/224

-

Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju

Po proglaenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih manjinskih pravazajemenih Ustavom, u smislu njihovog umanjivanja ili privremenog obustavljanja i to samo u obimu ukojem ie to neophodno.

Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti,nacionalne pripadnosti ili drutvenog porekla. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestajuda vae prestankom vanrednog (najdue 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istimuslovima) ili ratnog stanja. Mere odstupanja ni u kom sluaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemenihl. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava, a to pravo na ljudskodostojanstvo i ivot, fiziki i psihiki integritet, zabrana ropstva i prinudnog rada, pravicno suenje,

pravna sigurnost u kaznenom pravu, pravo na licnost, drzavljanstvo, sloboda misli, savesti i veroispovesti,prigovor savesti, izraavanje nacionalne pripadnosti, pravo na zakljuenje braka i sloboda odluivanja oraanju, prava deteta i zabrana nasilne asimilacije.

-

Zabrana diskriminacije(estopita kao potpitanje)

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bezdiskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, anaroito po osnovu rase,pola,nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti,politikogili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ipsihikog ili fizikog invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja puneravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakompoloajusa ostalim graanima.

Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poputzatite trudnica, majke, deteta, bolesnih, invalida, npr. poput zastite zabrana nonog rada licima mlaim od18 godina jer se time titi omladina.

- Zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda

Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu jepovreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravozajemeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Graani imaju pravo dase obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

LINA PRAVA

- Pravo na bezbednost

-

Tajnost pisama i drugih sredstava optenja- Pravo na slobodu i pravo na zatitu podataka

- Pravo na privatnost

LP su prava ljudi kao lica, nazivaju se linim, jer se vezuju za licnost. Njihov cilj je zatitaprivatne linosticoveka. To su prava prve generacije i negativnog statusa. Obezbeuju se garancijama koje URS daje

pojedincu u odnosima sa upravnom i sudskom vlau, s jedne strane, kao i garancijama pojedincu____________________________.


16/224

Mogu biti spoljanja kojima se titi fiziki integritet pojedinca kao to su: pr. na zivot, nepovredivoststana, sloboda kretanja i nastanjivanja, i unutranja kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet

pojedinca, kao sto su sloboda savesti i veroispovesti, sloboda izraavanja nacionalne pripradnosti, slobodanauke i umetnosti.

Lina prava su :

1. PRAVO NA LINU SLOBODU I BEZBEDNOST - GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE :

- Pravo na slobodu i bezbednost,- Postupanje sa licem lisenim slobode,- Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda,- Pritvor,- Trajanje pritvora,

OSTALE GARANCIJE:

- Pravo napravino suenje,

- Posebna prava okrivljenog,- Pravna sigurnost u kaznenom pravu,- Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete,- Pravo na jednaku zatituprava i na pravno sredstvo.

2.

PRAVO NA ZIVOT

3.DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI

4.NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETA

5.PRAVO NA PRAVNU LINOST

6.

PRAVO NA ZATITU PODATAKA O LINOSTI

7.NEPOVREDIVOST STANA

8.NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA

9.SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA

10.SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI

11.SLOBODA IZRAAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI

12.SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

PRAVO NA LINU SLOBODU I BEZBEDNOST (habeas corpus)

Garancije koje pojedinac ima prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na: lienje slobode ipritvor,potovanje ljudske linosti i njenih prava u krivinom i drugimpravnim postupcima, kanjavanjei izricanje osuda i kazni.

GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE

URS -pravo na slobodu i bezbednost

S k i li l b d i b b d t


17/224

Lienje slobode doputenoje samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.

Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obavetava orazlozima lienja slobode, o optubi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bezodlaganja o svom lienju slobode obavesti lice po svom izboru.

Svako ko je lien slobode ima pravo albe sudu, koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lisenjaslobode i da narediputanje na slobodu ako je lienje slobode bilo nezakonito.

Kaznu koja obuhvata lienje slobode moe izrei samo sud.

- Postupanje sa licem lienim slobode

Prema licu lienom slobode mora se postupati oveno i s uvaavanjem dostojanstva njegove linosti.Zabranjeno je svako nasilje prema licu lienom slobode. Zabranjeno je iznuivanje iskaza.

-

Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda

Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da ima pravo da nita ne izjavljuje i pravo dane bude sasluano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji e mu besplatno pruiti

pravnupomo ako ne moe da je plati.

Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 asova,biti predatonadlenom sudu, u protivnom se puta na slobodu.

-

Pritvor

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo moe biti pritvoreno samo na osnovuodluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi voenja krivinogpostupka.

Ako nije sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvrenaneposredno po donoenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 asova od lienja slobode da bude izvedeno

pred nadleni sud, koji potom ponovo odluujeo pritvoru.

Pismeno i obrazloeno reenje suda o pritvoru uruuie se pritvoreniku najkasnije 12 asova odpritvaranja. Odluku o albina pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 asova.

-

l. 31. Trajanje pritvora

Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, imajui u vidu razloge pritvora.

Pritvor odreen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najdue tri meseca, a vii sud ga moe, uskladu sa zakonom, produiti na jo tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignutaoptunica, okrivljeni seputa na slobodu.

Posle podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, u skladu sazakonom.

Pritvorenik se puta da se brani sa slobode imprestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odreen.

OSTALE GARANCIJE


18/224

- l.32. Pravo na pravino suenje

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud,pravino i u razumnom roku,javno raspravi i odlui o njegovim pravima, obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog zapokretanje postupka, kao i o optubamaprotiv njega.

Svakome sejemipravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slubenojupotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili nem.

Javnost se moe iskljuititokom itavogpostupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radizatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatiteinteresa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa zakonom.

- l.33. Posebna prava okrivljenog

Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u skladu sa zakonom, podrobno ina jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima

prikupljenim protiv njega.

Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru,da s njim nesmetano opti i da dobije primereno vreme I odgovarajue uslove za pripremu odbrane.

Okrivljeni koji ne moe da snosi trokovebranioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahtevainterespravinosti, u skladu sa zakonom.

Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovomprisustvu i ne moebiti kanjen ako mu nije omogueno da bude sasluan id a se brani.

Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist,ispituje svedoke optube i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom

prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlaenja.

Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije duno da daje iskaze protiv sebe ili protivlica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.

Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fiziko lice protivkoga se vodi postupak za neko drugo kanjivo delo.

-

l.34. pravna sigurnost u kaznenom pravu

Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego toje uinjeno, zakonom ili drugim propisomzasnovanim na zakonu nije bilopredvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije

bilapredviena.

Kazne se odreuju prema propisu koji je vaio u vreme kad je delo uinjeno, izuzev kadje kasniji propis povoljniji za uinioca. Krivina dela i krivine sankcije odreuju se zakonom.

Svako se smatra nevinim za krivino delo dok se njegova krivica ne utvrdipravnosnanom odlukom suda.

Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje jepravnosnanompresudom osloboen iliosuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obustavljen, niti sudska


19/224

odluka moebiti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranamapodlee voenjepostupka za neko drugo kanjivo delo.

Izuzetno, ponavljanje postupka je doputeno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o noviminjenicamakoje su, da su bile poznate u vreme suenja, mogle bitnoda utiu na njegov ishod ili ako je uranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.

Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, genocid i zloinprotiv ovenostine zastareva.

-

Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete

Ko je bez osnova ili nezakonito lien slobode, pritvoren ili osuen za kanjivo delo ima pravo narehabilitaciju, naknadu tete od Republike Srbije i druga prava utvrena zakonom.

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radomprouzrokuie dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinicelokalne samouprave.

Zakon odreuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da zahteva naknadu teteneposredno od lica koje jetetuprouzrokovalo.

-

Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo

Jemi se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja iorganima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu,obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

DOSTOJANSTVO I SLOBODA I RAZVOJ LINOSTI

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da gapotuju i tite.Svako ima pravo na slobodanrazvoj linosti,ako time ne kriprava drugih zajemenaUstavom.

PRAVO NA IVOT

Ljudski ivotje neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranie ljudskihbia (nema eutanazije, apsolutno pravo, individualnog karaktera).

NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETA

Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv. Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom iliponiavajuem postupanju ili kaniavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naunim metodama, bez svogslobodno datog pristanka.

U vezi sa ovom odredbom je i l. 26. URS : Niko ne moe biti dran u ropstvu ili upoloaju slinomropstvu Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen


20/224

Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloajusmatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov radzasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili slubalica na vojnoi slubi, kao ni rad

ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnogili vanrednog stanja.

PRAVO NA PRAVNU LINOST

Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje o svojimpravima i obavezama.

Punoletstvo nastupa sa navrenih 18 godina (poslovna sposobnost).

Izbor i korienje linog imena i imena svoje dece slobodni su.

PRAVO NA ZATITU PODATAKA O LINOSTI

Zajemenaje zatitapodataka o linosti.

Prikupljanje, dranje, obrada i korienjepodataka o linosti ureuju se zakonom.

Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju suprikupljeni, u skladu sazakonom, osim za potrebe voenja krivinog postupka ili zatitebezbednosti Republike Srbije, na nain

predvien zakonom.

Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, u skladusa zakonom, i pravo na sudsku zaiitu zbog njihove zloupotrebe.

NEPOVREDIVOST STANA

Stan je nepovrediv.

Niko ne moebez pismene odluke suda uiu tui stan ili druge prostorije protiv volje njihovog draoca,niti u njima vriti pretres. Dralac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz

jo dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju.

Ako dralac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je doputeno u prisustvudva punoletna svedoka.

Bez odluke suda, ulazak u tu stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bezprisustva svedoka,dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lisenja slobodeuinioca krivinog dela ili otklanjanjaneposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na nain predvien zakonom.


21/224

NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.

Odstupanja su dozvoljena samo na odreeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radivoenja krivinogpostupka il i zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom.

To je pravo na privatnost.

SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA

Svako ima pravo da se slobodno kreej nastanjuje u Republici Srbiji, da ie napusti i da se u nju vrati.

Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograniiti zakonom, akoje to neophodno radi voenja krivinogpostupka, zatite javnog reda i mira, spreavanjairenja zaraznihbolesti ili odbrane Republike Srbije.

Ulazak stranca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureuje se zakonom. Stranac moebiti proteran samona osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno pravoalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti,dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbilinokrenje prava zajemenih ovim ustavom.

SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI

Jemi se sloboda misli, savesti, uverenia i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju iliveroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.

Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda,pohaanjem verske slube ili nastave,pojedinano ili u zajednici s drugima,kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom, samo ako je to neophodno udemokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava

graana zajemenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radispreavanja izazivanja ili podsticanjaverske, nacionalne ili rasne mrnje.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sasvojim uverenjima.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuju svojuunutraniu organizacjju,verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verskeskole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugroavapravo na ivot,pravo napsihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnubezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie versku nacionalnu ili rasnu netrpeljivost


22/224

Lice nije duno da, protivno svojojveri ili ubeeniima,ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljuujeupotrebu oruja. Lice koje se pozove na prigovor savesti moebiti pozvano da ispuni vojnu obavezu bezobaveze da nosi oruje, u skladu sa zakonom.

SLOBODA IZRAAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI

Nacionalna pripadnost ukljucuje:

- slobodu izrazavania nacionalne kulture

- sloboduupotrebe svog jezika i pisma.

Prema URS izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.Niko nije duan da se izjanjava o svojojnacionalnoj pripadnosti.

SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

Nauno i umetniko stvaralatvoje slobodno.

Autorima naunih i umetnikih delajeme se moralna i materijalna prava, u skladu sazakonom.

Republika Srbija podstie ipomae razvoj nauke, kulture i umetnosti.

Bosina potpitanja

])Zasto se nazivaju linim, 2)Mogu li se ograniavati, 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vremevanrednog i ratnog stanja, 4)Koja prava se nemogu ograniciti, 5) Koja prava ima lice liseno slobode, 6) Koje mu je dopunsko pravo, 7) Koje su dve zabrane, 8) Kako se mora postupati sa

licem lisenim slobode, 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode,10) U pogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja -ta ustav jemcigraanima i kad se moze uciniti izuzetak, 11) Zastita podataka o licnosti, kada se mogu koristiti tipodaci, 12) Sta se podrazumeva podslobodom kretanja i moze li biti ogranicena, 13) Sta je sa slobodom kretanja stranaca, 14) Kada se moze uci u tu stan bez odluke suda, 15) Stasve cini pravo na privatnost -zabrana proizvoljnog mesanja drzave u privatni i porodicni zivot, garancije nepovredivosti stana,tajnosti pisama i

zastita podataka o licnosti


23/224


24/224

Pravo da se radi, a na zakonodavcu je samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju.Prema URS: Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linostina radu, bezbedne i zdrave usloverada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaenigodinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnogodnosa. Niko se tih prava ne moe odrei.

To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbeenje za vreme privremenenezaposlenosti

enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, uskladu sa zakonom (to se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije).

U vezi sa pravom, rad je i sloboda rada, slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima isklonostima.

URS zabranjuje prinudni rad, pa l. 26. kae: Zabranjuje se prinudni rad . Seksualno iliekonomsko iskoriavanielica koje je u nepovoljnompoloajusmatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako jenjihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili slubalica navojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama

propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

PRAVO NA TRAJK (esto pita kao posebno pitanje)

Koleklivno pravo.

Ustavno pravo zaposlenih u uslovima trisne privrede, koje znai obustavu rada od straneradnika, kako bi se na taj nain poslodavac naterao da prihvati njihove uslove.

Regulisan je Zakonom o trajku, kao i drugim zakonima (o policiji, vojsci), a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znaaja za drustvo, trai obezbeenje,minimumaprocesa rada.


25/224

Prema URS : Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delalnosti.

Bosina potpitanja

1)Nabrojati ih, 2)Kakve je prirode pravo na strajk (kolektivne), a kakve pravo na imovinu, 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja

ovih prava - od ekonomskog stanja, 4)Jesu li ogranicena ili neogranicena, 5) kako se stite sudski

SOCIJALNA PRAVA

Socijalna prava su prava II generaciie . To su :

1)

pravo na socijalno osiguranje,2)

pravo na zastitu zdravlja,3)

pravo na zdravu zivotu sredinu,4) pravo na socijalnu zastitu i5)

pravo na zastitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta.

Nosioci socijalnih prava su pojedine drutvene kateogrije graana, stoga su ona kolektivnaprava i to prava pozitivnog statusa, buduci da se drzava stara o fiickom i psihikom zdravljugraana.

1)

PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE

To je obavezno osiguranje zaspolenih, kojim se jemi obavezno osiguranje zaposlenima injihovim lanovima, socijalno osiguranje u skladu sa zakonom.

URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja : pravo zaposlenih na naknadu zarade u sluajuprivremene spreenosti za rad, naknadu za vreme privremene nezaposlenosti i pravo napenzijsko osiguranje, osnaeno obavezom drave da se stara o ekonomskoi sigurnostipenzionera.

2)

PRAVO NA ZATITU ZDRAVLJA

URS: Svako ima pravo na zatitu svogfizikog ipsihikog zdravlja.


26/224

Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedmegodine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na druginain, u skladu sa zakonom.

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju sezakonom.

Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture.

3) PRAVO NA ZDRAVU IVOTNU SREDINU

To je individualno pravo oveka koje podrazumeva pravo i blagovremeno obavetenje onjenom stanju.

Prema URS : Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je zazatitu ivotne sredine. Svako je duan da uva ipoboljava ivotnusredinu.

4) PRAVO NA SOCIJALNU ZATITU

Pripada pojedincima i porodicama kojimaje potrebna pomo.

Prema URS : Graani i porodice koiima je neophodna drutvena pomo radi savladavanjasocijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba,imaju pravo na socijalnu zatitu ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde ihumanizma ipotovania ljudskog dostojanstva.

Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rataprua se posebna zatita, u skladu sa zakonom,kao posebno ugroenim kateogrijama stanovnitva.

(esto pita kao posebno pitanje)

Ove kateogrije uivaju posebnu zatitu u skladu sa zakonom.

5)

PRAVO NA ZASTITU PORODICE

Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika


27/224

Svako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka. Brak se zakljuuje naosnovu slobodno datog pristanka mukarca i enepred dravnim organom.

Zakljuenje, trajanje i raskid brakapoivaju na ravnopravnosti mukarca i ene. Brak i

odnosi u braku i porodici ureuju se zakonom.

Vanbrana zajednica se izjednaava sa brakom, u skladu sa zakonom.

Sloboda odluivanja o raanju

Svako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece. RS podstie roditelje da se odlue naraanje dece ipomae im u tome.

Prava deleta

Deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoi zrelosti. Svako dete ima pravona lino ime, upis u matimu knjigu roenih,pravo da sazna svoje poreklo i pravo da ouvasvoi identitet.

Deca su zatienaodpsihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja izloupotrebliavanja.

Deca roena izvan braka imaju jednaka prava kao deca roena u braku. Prava deteta i njihovazatita ureduju se zakonom.

Prava i dunosti roditelja

Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaiu, vaspitavaiu i obrazuju svoju decu, i u tome su

ravnopravni.

Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograniena samoodlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.

Posebna zatitaporodice, majke, samohranog roditelia i detetaPorodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uivajuposebnu zatitu, u skladu sazakonom.

Majci se pruaposebnapodrka i zatitapre i posle porodaja.Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena upsihikom

ili fizikorn razvoju.

Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od 18 godina, mogu darade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili moral.


28/224


29/224

Jemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova. Univerziteti,visokokolske i naune ustanove samostalno odluuju o svome ureenju i radu, u skladu sazakonom.

POLITIKE SLOBODE I PRAVA

To su prava I generacije, aktivnog statusa, u smislu ovlaenja graana da utiu na dravu, dauestvuju u konstituisanju organa drave i njihove volje. Jednom reju, to su razni oblici ucesca

pojedinca u javnom zivotu zemlje.

Politicka prava su :

1. Birako pravo2.

Sloboda tampe3.Sloboda izraavanja4.Sloboda zbora (okupljanja)5.

Sloboda udruivanja6.Pravo molbe (peticije)

- BIRACKO PRAVO

To je pravo graana da bira i bude biran u dravne organe. Aktivno birako pravoje pravo

graanina da bira svoje predstavnike i izraava njegovu biraku sposobnost. Pasivno birakopravoje pravo graanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izraava njegovu

poslaniku sposobnost.

Pored toga, birako pravo moe biti jednako(jedan covek - jedan glas) i nejednako, opte(imaju ga svi graani pod istim uslovima) i posebno(npr. samo ga imaju muskarci).

Uslovi za aktivno i pasivno birako pravo su jednaki i to su : dravljanstvo RS, punoletstvo,poslovna sposobnost, prebivalite na teritoriji RS(zaprebivalite ne pise u URS, alipie uZakonu o izboru za narodne poslanike).

Prema URS svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije ima pravo da birai da bude biran. Izborno pravo je opte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje jetajno i lino. Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skladu sa zakonom.


30/224


31/224

Sloboda okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je to neophodno radi zatite javnogzdravlja, morala, bezbednosti RS.

-

SLOBODA UDRUIVANJA

Ovim pravomjemi se slobodapolitikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja, kao pravoda se ostane izvan svakog udruenja.Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upisu registar koji vodi dravniorgan, u skadu sa zakonom.

Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.

Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje usmereno na nasilno ruenjeustavnog poretka, krenie zajemenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje rasne, nacionalneili verske mrnje.

Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke iz istih razloga.Sudije Ustavnog suda,sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu bitilanovi politikih stranaka.

-

PRAVO MOLBE (PETICIJE)

To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upuujepeticije i druge predloge dravnimorganima, organizacijama kojima su poverena javna ovlaenja, organima AP i organima

jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga trai.

Zbog upuivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi tetne posledice, niti moe da trpitetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji il i predlogu, osim ako je time uiniokrivino delo.

Bosina potpitanja

1) Ogranienje slobode politikog delovanja, 2) Sta je sloboda misli i moze li biti ograniena, 3) Sta je slobodaizrazavanja, 4) Cime je ogranicena sloboda izrazavanja, 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti, 6)Sta je

sloboda medija, 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu, 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja

informacija (okruzni sud)

PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA


32/224

Prema iroj definiciji, nacionalna manjina oznaava grupu lica u jednoj dravi koja prebivajuna teritoriji te drzave, njeni su dravljani, odravaju sa tom dravom solidne dugotrajne veze,

poseduju specifine etnike, kultune, verske ili jezike karakteristike, to su obelejasvojstvena za naciju i zastupljene su u dovoljnom broju, ali su malobrojnije spram ostalog dela

stanovnitva te drave, podstaknuti su zeljom da zajedno ouvaju ono sto ini njihov zajednikiidentitet, posebno kulturu, tradiciju, veru i jezik. Imaju svoju matinu dravu, za razliku odetnike grupe koji je nemaju.

Sutina prava NM je u zastiti i negovanju obeleja svojstvenih za naciju : kulture, tradicije,vere i jezika, tj. ouvanju njihove nac. posebnosti i osobenosti.

Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS, daju im se i manjinska prava, koja mogu bitiindividualna i kolektivna, koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS, zakonom ime. ugovorima.

Kolektivnim pravima pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucuju opojednim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, slubenu upotrebu jezika i pisma,u skladu sa zakonom.

Ucilju ostvarivanja prava na samoupravu pripadnici NM, mogu izabrati svoje nacionalne saveteu skladu sa zakonom. Oni su pravna lica koji se finansiraju iz budeta i donacija. Savet

predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti slubene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanjana jeziku nacionalne manjine i kulture, uestvujeu procesu odluivanja i odluuie o pitanjimaiz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.

NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruenja koja dobrovoljno finansiraju. RS priznaje

istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika NM.

Prema URS,pojedinana prava pripadnika nac. manjina proeta su naelima:

-

zabrana diskriminacije pripadnika NM,

koja se sastoji od tri element : ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednakezakonske zastite, zabrana diskriminacije zbog pripadnosti NM, stava da nisu diskriminacija

posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika NM igraana koji pripadaju vecini.

-

Naelo ravnopravnosti u voenju javnih poslova

Pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali graani pravo da uestvuju u upravljanjujavnim poslovima i da vrse javne funkcije. Pri zapoljavaniu u dravnim organima, javnim


33/224

slubama, organima AP i jedinica LS vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnistva iodgovarajuoj zastupljenosti pripadnika NM.

-

Zabrana asimilacije pripadnika NM

zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM. Zatita pripadnika NM od svake radnjeusmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureuje se zakonom. Zabranjeno je preduzimanje merakoje bi prouzrokovale vetako menjanje nacionalnog sastava stanovnitva napodrujima gde

pripadnici NM ive tradicionalno i u znaajnombroju.

Prava pripadnika NM su sledea prava : na izraavanje, uvanje, negovanje, razvijanje ijavno izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti, na upotrebu svojihsimbola na javnim mestima, na korienje svog jezika i pisma, da u sredinama gde ineznaajnupopulaciju, dravni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlaenja, organi APi jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku, na kolovanie na svom jeziku u dravnim

ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina,na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova,da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, da u sredinama gde ine znaajnupopulaciju,tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i nanjihovom jeziku, na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavetavanie na svom leziku,ukljuujui i pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i idejan, naosnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom.

U skladu sa URS, AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti idodatna prava.

Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno ivepripadnici nacionalnih manjina,

njihov jezik i pismo moe biti u ravnopravnoi slubenoj upotrebi. Jedinica lokalne samoupravee obavezno uvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukolikoprocenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji

dostie 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva.

Zakoni i propisi se objavljuju i na jezicima nacionalnih manjina.

Pripadnici nacionalnih manjina ijibroj u ukupnom stanovnitvu RS dostie najmanje 2% premaposlednjem popisu stanovnitva, mogu se obratiti dravnim organima na svom jeziku i imajupravo da dobiju odgovor na tom jeziku, kao i narodni poslanik koji se obraa. Politicke strankeNM i koalicije pol.stranaka NM mogu da uestvuju u raspodeli mandata i kad su dobili manje

od 5% glasova od ukupnog broja biraa koji su glasali, sto je u skladu sa odredbom l. 100.URS, prema kojoj se u NS obezbeuju ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM, uskladu sa zakonom.


34/224

Simboli i zastave NM se mogu slubeno isticati tokom dr. praznika i praznika NM nazgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlaenjima, napodrujimana kojima je jezik nacionalne manjine u slubenoj upotrebi. Uz zastave i simbole nacionalnemanjine, pri slubenoj upotrebi, obavezno se isticu zastave i simboli SR.

Bosina potpitanja

l)Sta su nacionalne manjine, 2) Koja su njihova prava, 3)Koja je razlika izmedju prava zajamcenih strancima i

prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih manjina moze biti u sluzbenoj upotrebi, 4) Sta je sa njihovim

pismom, 5) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvoenje jezika nacionalnih manjina uslubenu upotrebu, 6)Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole, 7)Sta je sa mandatima predstavnikanacionalnih manjina u skupstini, 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina, 9) Mogu li nacionalne

manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole, 10) Mogu li ih isticati, gde, pod kojim uslovima

USTAVNE DUNOSTI

Ustavne dunosti su tek neke od dunosti graana koje su malom broju propisane u samomURS. To su:

opta dunost potovanja Ustava i Zakona, dunost potovanja ljudskog dostojanstva, dunost roditelja da izdrzavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, opta dunost uvanja ivotne sredine, opta dunost uvanja prirodnih resursa, naunog, kulturnog i istorijskog naslea i dobara od

opteg interesa, opta poreska dunost u srazmeri sa ekonomskom moi obveznika, duznosti stranaca, obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, penziisko i invalidsko osiguranje , osnovno obrazovanje.

Obaveza plaanja poreza i drugih dabin je opta i zasniva se na ekonomskoj moiobveznika.

Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne mozestajati u opreci sa pravima i slobodama, koja URS jemci gradjanima.

Bosina potpitanja

1) Sta su, 2) Gde su propisane, 3) Nabrojati ih, 4) Kad postoji obaveza placanja poreza i drugih dazbina, 5)Kako ustav

ogranicava zakonodavca, tj. koje su zabrane


35/224

PRAVA I DUNOSTI STRANACA

Stranac je lice sa stranim dravljanstvom ili lice bez dravljanstva. URS daje strancimanajvea mogua prava u okviru proglaenih ljudskih prava.

Stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorima, imaju u RS sva prava zajemena Ustavom izakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani RS.Osim ovih prava, URS garantuje iskljucivo strancima pravo azila. Prema URS:

Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti,nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojihpolitikih uverenja, ima pravo nautoite u Republici Srbiji. Postupak za sticanje utoita ureuje se zakonom.O tome odluujeMUP u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova.

URSjemi i svojinska prava strancima tako da strana fizika i pravna lica mogu stei svojinuna nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom. Takoe, mogu sticatipokretne stvarijednako kao i domai drzavljani.

Stranci mogu steipravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kaoi druga prava odredena zakonom.

Strana pravna i fizicka lica su na tritu izjednaena sa domaim. U tome se ogleda naeloravnopravnosti.

Zbog toga sto nisu drzavljani RS, nemaju pravo da glasaju, pravo da sticu nekretnine im jeograniceno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatskirecoprocitet.

Prema URS, ulazak stranaca u zemlju se ureuje zakonom. Stranac moebiti proteran samo naosnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienompostupku i ako mu je obezbeeno

pravo albe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalnepripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi,politikog miljenja ili gdemu ne preti ozbilino krenjeprava zajemenih ovim ustavom.

Osim prava, stranci u RS imaju i dunosti, kao to su potovanje Ustava i zakona, ljudskogdostojanstva, ouvanje ivotne sredine i druge dunosti koje propisuje URS, kao opte.

Sto se tie poreza, plaaga ako je rezident (lice koje ivi u naoj zemlji, a ima dravljanstvodruge zemlje), pod uslovom da nije dvostruko oporezovan tj. da ne plaa porez u drzavi iji jedrzavljanin.


36/224

Bosina potpitanja

1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu, 2) Moze li stranac biti proteran, 3) Sta je diskriminacija, primer pozitivne i

zastita -pogledati l. 21. u skripti, 4) Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako, 5) Imaju li pravavezana za cinjenicu drzavljanstva, 6) Mogu li sticati pokretne stvari, 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze

biti - formalni (u potpunosti izjednacava domace i strane drzavljane) i materijalni (koliko oni nama, toliko mi njima) ili

diplomatski, zakonski i fakticki, 9) Kakav reciprocitet je potreban kod nas - zakonski ili diplomatiski, 10) Koje su duznostistranaca, 11) Kad stranac placa porez

OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA

Ustavom je uspostavljen mehanizam za zatitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP). Tajmehanizam deluje dvostruko : preventivno tako sto unapred osujeuje povredu prava irepresivno, samim tim sto predvia pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava.Ustavni mehanizmi za zatitu Ustavom proglaenih LjiMP su: njihova neposredna primena, tovai i za LjiMP zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim me.ugovorima i zakonima.

Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izriitopredvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, priemu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinuzajemenogprava.

Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitubez diskriminacije.

Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnihovlaenja i organimaAP i jedinica LS. Pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacijakojima su poverena javna ovlaenja, organa AP i jedinica LS, moraju biti zasnovani na zakonu.Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko LjiMP zajemenoUstavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda iprava zajemenih Ustavom.

Svako ima pravo na albuili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovompravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Pravo na voenje upravnog spora tj. pravo da o zakonitosti konanih pojedinanih akata odluujenadleni sud u upravnom sporu, ako zakonom nije predviena druga sudska zatita.


37/224

Pravo na pravnu pomokoju graanima i pravnim licima pruaju advokatura, kao samostalna inezavisna sluba, i slube pravne pomoi koje se osnivaju u jedinicama LS, s tim sto sezakonom odreuje kada je pravnapomobesplatna.

Ogranienje LJiMP i sloboda samo ako ogranienje doputa Ustav i u svrhe radi kojih gadoputa.

Svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu nezakonitim ilinepravilnim radom prouzrokuje dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organ AP ili organ

jedinice LS, pri cemu oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje jetetuprouzrokovalo.

Pravo na ustavnu albukoja se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa iliorganizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima sepovreuju ili uskrauju LjiMP islobode zajemene Ustavom, ako su iscrpliena ili nisu predviena druga pravna sredstva za

njihovu zatitu.Zatitnik graana je nezavisan dravni organ koji titi prava graana od povreda poinjenihaktima organa dravne uprave, kao i drugih nosioca javnih ovlaenja.

Bosina potpitanja

1) Kako se ostvaruju neposredno, 2)Koji je izuzetak, 3) Kako se stite, 4) Ko im sve pruza zastitu sudovi, me.Insititucije, ombudsman, Ustavni sud, 5) Sta Ustav garantuje kod zastite ovih pravajednakost, 6) Koji su sudoviza njih nadlezni - opste nadleznosti, 7) O cemu se mora voditi racuna pri ogranicavanju ljudskih prava, 8) Koja

se ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti - pr. na zivot, na rad, pravicno suenje, postovanje dostojnastva

licnosti, savesti i veropispovesti, 9) Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja - sloboda kretanja i sl. tj.sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu, 10) Ko ih i kako ogranicava, 11) Kako se tumace Odredbe o

ljud. i manj.pravima - tumace se u korist unapreenja vrednosti demokrat. drutva, saglasno vaeimmeunarodnimstandardima ljud. i manj. prava, kao i praksi me. instituciia koje nadziru njihovosprovoenje.

EKONOMSKO UREENJE

SVOJINSKI ODNOSI PO URS

Ustav jemi jednaku pravnu zatitu svih oblika svojine, pri emu razlikuje privatnu, zadrunai javnu svojinu.
http://siobo.da/http://siobo.da/


38/224

Javnu svojinu ine dravna svojina, svojina AP i svojina jedinice LS. Sredstva iz javne svojineotuuju se na nain i pod uslovima utvrenim zakonom.

Postojea drutvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na nain i u

rokovima predvienim zakonom o privatizaciji, s tim sto je 31.12.2008. bio krajnji rok, nakonega je predvieno da se ide na prinudnu likvidaciju.(videti Zakon o privatizaciji)

Dravnu svojinu ine prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odredeno da su od opteginteresa i imovina koju koriste organi RS. U dravnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava,u skladu sa zakonom.

Fizika i pravna lica mogu steipojedina prava na odreenim dobrima u optoj upotrebi, poduslovima i na nain predviden zakonom.

Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nainpredviden zakonom. Stranci mogu stei

pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga pravaodreena zakonom.

Imovina AP i jedinica LS, nain njenog korienja i raspolaganja, ureuju se zakonom, stim da s obzirom na to da jos nije odgovarajuci zakon, imovina jedinica LS je drzavna imovina.(videti Zakon o lok. samoupravi)

Kada je rec o stvarima u privatnoj svojini konkretno polioprivredno zemliite, umskozemljite i gradsko graevinsko zemljite, njihovo korienje i raspolaganje je slobodno.Zakonom se mogu ograniiti oblici korienja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi zakorienje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanoenia tete ivotnoi sredini ilida bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.

Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ilimeunarodnimugovorom.

Cuvanje nasledja:Svako je duan da uva prirodne retkosti i nauno, kulturno i istorijskonaslee, kao dobra od opteg interesa, u skladu sa zakonom, sto je jedna od ustavnih duznosti(koju Bosa narocito voli da cuje).

Posebna odgovornost za ouvanje nasleaje na RS, AP i jedinicama LS.

Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji e oblicisvojine postojati u privrednoj stvarnosti.

Bosina potpitanja


39/224

1) Koje vrste svojine stiti ustav, 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu, 3) Koji je rok za privatizaciju, 4)Sta cini javnu svojinu, 5) Sta spada u drzavnu svojinu, 6) Ko moze dobiti koncesiju, 7) Moze li ponovom Ustavu gradsko graevinsko zemljiste biti u privatnoj svojini, 8) Koja sve prava koriscenjaimaju AP i LS prema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti, pokretnosti, novac, 9) Nacinkorsicenja sredstava u drzavnoj svojini - Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i

organizacije i organi teritorijalnih jedinica, koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS, odnosnoteritorijalnih jedinica.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanje privrednih i drugih delatnosti u

zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda. Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje senjihovim otuenjem, davanjem na korsicenje ili u zakup, plasiranjem novcanih sredstava i HOVnatrzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom.

SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA

RS je jedinstveno privredno podrucje sa jedinstvenim trzistem robe, rada, kapitala i usluga.

Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi, otvorenom i slobodnomtritu, slobodi preduzetnistva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne idrugih oblika svojine.

Preduzetnitvoje slobodno, ali se moze ograniiti zakonom, radi zatite zdravlja ljudi, ivotnesredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. U vezi sa slobodom

preduzetnitva su i sledea dva prava :

1)Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ilimeunarodnim ugovorom.

2)Stranci mogu steipravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteginteresa,kao i druga prava odreena zakonom.

U sutini sloboda privrednog delovanja je mogunost privrednih subjekata da se samostalnoorganizuju i delaju, a radi razvoja trine privrede, otvorenog i slobodnog trzista u RS, to jeorjentacija nae zemlje.

SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA

Radi se o ekonomskoj autonomiji koja jejedna od bitnih obeleja ustavne konepecije slobodneprivrede. URS ne odreuje sadrinu ove samostalnosti. Ipak nesporno je da ono obuhvatasledece elemente: slobodno organizovanje preduzeca i drugih organizacija, samostalnost u


40/224

obavljanju delatnosti, povezivanju i udruzivanju, jednak polozaj u pogledu uslovaprivreivanjai pravne zastite za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju sredstvima kojima raspolazu.

Element ekonomskog ureenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje

usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrosaca, kao i sve neasne radnje na tritu.

BUDETSKO FINANSIRANJE DRAVE I DRAVNIH DELATNOSTII DELATNOSTI OD OPTEG INTERESA

Najee, dravni budet je jednogodinji dokument. koga priprema ministarstvo finansija usaradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skuptina u obliku zakona.

Budet ima karakter finansijskog plana drave za jednu godinu.Sadraj dravnog budeta

ine spisak prihoda i rashoda, sa njihovim planiranim iznosima za sledeu godinu, kao iprateimprocesnim i slinim odredbama.

Na prihodnoj straninavode se svi zakonom propisani dravniprihodi, kao to su svi pojediniporezi. naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje dravne imovine i slino.

Na rashodnoi stani, koja takoe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dvepodele. Prva je administrativna, odnosno po dravnim institucijama kao nosiocima rashoda(skuptina, ministarstva, sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga po ekonomskimfunkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni trokovi, investicije, otplatadugova, subvencije, budetska rezerva itd. Obino se ove dve podele kombinuju i dobijasloena klasifikacija.

RS, AP i jedinica LS imaju budete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodikojima se finan

Documents

BOSINA NOVA SKRIPTA.docx