Broj 237, septembar 2014. · SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2006–2014. U MILIONIMA EVRA 1500 1600 1700 Izvoz, originalna serija Izvoz, desezonirana serija Izvoz, trend-ciklus

Broj 237, septembar 2014.

Beograd, 7. oktobar 2014.

Makroekonomski pregledg

Opadajući trendovi postali su proteklog leta opšta karakteristika privredne aktivnosti u Srbiji. Ukupna industrijska proizvodnja u avgustu ove godine bila je za 13,1%

manja nego u istom mesecu prošle godine; kumulativni međugodišnji pad za period januar-avgust iznosi 4,3%.

O j j i đi čk i d ij đ diš ji d Osetno je smanjena i prerađivačka industrija: međugodišnji pad u avgustu 3,8%, i kumulativna međugodišnja stopa promene za period januar-avgust osetno zašla u negativnu zonu – proizvodnja je manja za 0,5% – pri čemu se ovde efekat majskih poplava ne može uvrstiti među bitne činioce pada j p p pproizvodnje.

Desezonirani porast prerađivačke industrije u avgustu za 0,7%, ali usled prolaznog rasta pet manjih oblasti.

Ekonomski institut – Makroekonomske analize i trendovi broj 237 septembar 2014.

Smanjuje se spoljnotrgovinska razmenaSmanjuje se spoljnotrgovinska razmena U avgustu i izvoz i uvoz su manji nego u istom mesecu prošle godine; tekući

desezonirani ili trendni indeksi imaju opadajući smer. Izvoz opada brže nego uvoz tako da spoljnotrgovinski deficit ima rastuću tendenciju.

Vrednost izvoza u avgustu ove godine bila je 814,5 miliona evra, što je za 13% manje nego u istom mesecu prošle godine. Kumulativni rast sada samo 4,9%.

d l l b d l Opada i uvoz, ali slabijim intenzitetom. Vrednost u avgustu 1139 miliona evra, za 5% manje nego u istom mesecu prošle godine; vrednost uvoza u prvih osam meseci 10042 miliona evra ili 1,5% više nego u prošloj godini.


U međugodišnjem poređenju povećan je promet u trgovini na l li j i j k lik j lmalo, ali ostaje otvoreno pitanje koliko je to rezultat stvarnog

povećanja vrednosti kupovina, odnosno povećane potrošnje, a koliko rezultat preduzetih mera za sužavanje obima nelegalne

itrgovine. Mesečna inflacija je u avgustu, treći put u ovoj godini, bila

negativna.g Procenjujemo da se međugodišnja inflacija neće vratiti u granice

dozvoljenog odstupanja od tog cilja do kraja godine – prvenstveno zato što će, po svoj prilici, izostati korekcija cena električne energije.


PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 2001-2014.i d k i Ø 2013 100

125

130

135

indeksi, Ø 2013=100

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, originalna serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, desezonirana serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA trend-ciklus

110

115

120

125 PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, trend-ciklus

90

95

100

105

70

75

80

85


70

Feb-

01M

ay-0

1Au

g-01

Nov-

01Fe

b-02

Ma y

-02

Aug-

02No

v-02

Feb-

03M

a y-0

3Au

g-03

Nov-

03Fe

b-04

Ma y

-04

Aug-

04No

v-04

Feb-

05M

a y-0

5Au

g-05

Nov-

05Fe

b-06

Ma y

-06

Aug-

06No

v-06

Feb-

07M

a y-0

7Au

g-07

Nov-

07Fe

b-08

Ma y

-08

Aug-

08No

v-08

Feb-

09M

a y-0

9Au

g-09

Nov-

09Fe

b-10

Ma y

-10

Aug-

10No

v-10

Feb-

11M

a y-1

1Au

g-11

Nov-

11Fe

b-12

Ma y

-12

Aug-

12No

v-12

Feb-

13M

a y-1

3Au

g-13

Nov-

13Fe

b-14

Ma y

-14

Aug-

14

PROIZVODNJA MOTORNIH VOZILA I PRIKOLICA 2006-2014.

120

130

140

(Indeksi, prosek 2013=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 5,23%)

originalna serija

80

90

100

110

120desezonirana serija

trend-ciklus

50

60

70

80

10

20

30

40

6 6 7 7 8 8 9 9 0 2 3 3 4 4 4


Feb-

06M

ay-0

6A

ug-0

6N

ov-0

6Fe

b-07

May

-07

Aug

-07

Nov

-07

Feb-

08M

ay-0

8A

ug-0

8N

ov-0

8Fe

b-09

May

-09

Aug

-09

Nov

-09

Feb-

10M

ay-1

0A

ug-1

0N

ov-1

0Fe

b-11

May

-11

Aug

-11

Nov

-11

Feb-

12M

ay-1

2A

ug-1

2N

ov-1

2Fe

b-13

May

-13

Aug

-13

Nov

-13

Feb-

14M

ay-1

4A

ug-1

4

Pet manjih oblasti prerađivačke industrijeD i i i d k i Ø 2013 100

150

160

170Proizvodnja duvanskih proizvoda

Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja

Proizvodnja papira i proizvoda od papira

Proizvodnja osnovnih metala

Desezonirani indeksi, Ø 2013=100

110

120

130

140Proizvodnja nameštaja

80

90

100

110

Axis Title

40

50

60

70

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4


Jan-

13

Feb-

13

Mar

-13

Apr

-13

May

-13

Jun-

13

Jul-1

3

Aug

-13

Sep-

13

Oct

-13

Nov

-13

Dec

-13

Jan-

14

Feb-

14

Mar

-14

Apr

-14

May

-14

Jun-

14

Jul-1

4

Aug

-14

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2006–2014.U MILIONIMA EVRA

1500

1600

1700Izvoz, originalna serijaIzvoz, desezonirana serijaIzvoz, trend-ciklusUvoz, originalna serijaUvoz, desezonirana serijaUvoz, trend-ciklusDeficit, originalna serija

1100

1200

1300

1400 Deficit, desezonirana serijaDeficit, trend-ciklus

700

800

900

1000

300

400

500

600


200

Feb-

06

May

-06

Aug-

06

Nov-

06

Feb-

07

May

-07

Aug-

07

Nov-

07

Feb-

08

May

-08

Aug-

08

Nov-

08

Feb-

09

May

-09

Aug-

09

Nov-

09

Feb-

10

May

-10

Aug-

10

Nov-

10

Feb-

11

May

-11

Aug-

11

Nov-

11

Feb-

12

May

-12

Aug-

12

Nov-

12

Feb-

13

May

-13

Aug-

13

Nov-

13

Feb-

14

May

-14

Aug-

14

PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO 2005-2014.

160

170

STALNE CENE, Ø2014=100

originalna serijadesezonirana serija

130

140

150

jtrend-ciklus

100

110

120

70

80

90

5 5 5 5 6 6 6 6 7 7 7 7 8 8 8 8 9 9 9 9 0 0 0 0 2 2 2 2 3 3 3 3 4 4 4


Feb-

05M

ay-0

5A

ug-0

5N

ov-0

5Fe

b-06

May

-06

Aug

-06

Nov

-06

Feb-

07M

ay-0

7A

ug-0

7N

ov-0

7Fe

b-08

May

-08

Aug

-08

Nov

-08

Feb-

09M

ay-0

9A

ug-0

9N

ov-0

9Fe

b-10

May

-10

Aug

-10

Nov

-10

Feb-

11M

ay-1

1A

ug-1

1N

ov-1

1Fe

b-12

May

-12

Aug

-12

Nov

-12

Feb-

13M

ay-1

3A

ug-1

3N

ov-1

3Fe

b-14

May

-14

Aug

-14

MASA NETO ZARADA 2005-2014, realno

125

130

,prosek 2013=100

originalna serijadesezonirana serija

110

115

120

desezonirana serijatrend-ciklus

95

100

105

0

85

90

95

-05

-05

-05

-05

-06

-06

-06

-06

-07

-07

-07

-07

-08

-08

-08

-08

-09

-09

-09

-09

-10

-10

-10

-10

-11

-11

-11

-11

-12

-12

-12

-12

-13

-13

-13

-13

-14

-14

-14


Feb-

May

-Au

g-N

ov-

Feb-

May

-Au

g-N

ov-

Feb-

May

-Au

g-N

ov-

Feb-

May

-Au

g-N

ov-

Feb-

May

-Au

g-N

ov-

Feb-

May

-Au

g-N

ov-

Feb-

May

-Au

g-N

ov-

Feb-

May

-Au

g-N

ov-

Feb-

May

-Au

g-N

ov-

Feb-

May

-Au

g-

Ekonomska politika

Rizici CESEE regiona Recesioni i finansijski pritisci se ponovo pojavljuju u našemRecesioni i finansijski pritisci se ponovo pojavljuju u našem

okruženju; pritisci su pojačani geopolitičkim tenzijama u regionu, novim nastupima finansijske nestabilnosti, normalizacijom monetarne politike u razvijenim ekonomijama i slutnjama da bi period usporenog oporavka evrozone mogao da budeperiod usporenog oporavka evrozone mogao da bude prolongiran

Na osnovu 11 indikatora kojima se meri osetljivost zemlje (LTD racio, bilans tekućeg računa, javni dug, izloženost duga valutnom i ik CDS d i itd ) S bij i l triziku, CDS spredovi, itd.), Srbija zazuzima neslavno prvo mesto u

CESEE regionu, sa čak 6 indikatora koji prelaze granice dozvoljenih vrednosti

MMF ističe da postoji zabrinutost da će napeta situacija u Ukrajini


MMF ističe da postoji zabrinutost da će napeta situacija u Ukrajiniimati velike posledice za celu Evropu

Ekonomska politika

Rizici CESEE regiona Recesioni i finansijski pritisci se ponovo pojavljuju u našem

k l kj p p p j j j

okruženju; pritisci su pojačani geopolitičkim tenzijama u regionu, novim nastupima finansijske nestabilnosti, normalizacijom monetarne politike u razvijenim ekonomijama i slutnjama da bi period usporenog oporavka evrozone mogao da budeperiod usporenog oporavka evrozone mogao da bude prolongiran

Na osnovu 11 indikatora kojima se meri osetljivost zemlje (LTD racio, bilans tekućeg računa, javni dug, izloženost duga valutnom riziku CDS spredovi itd ) Srbija zazuzima neslavno prvo mesto uriziku, CDS spredovi, itd.), Srbija zazuzima neslavno prvo mesto u CESEE regionu, sa čak 6 indikatora koji prelaze granice dozvoljenih vrednosti

MMF ističe da postoji zabrinutost da će napeta situacija u Ukrajini


p j p j jimati velike posledice za celu Evropu

j j lj d b

Zemlja UVOZučešće u ukupnom

učešće u ukupnom

januar‐juljanuar‐decembar

IZVOZ UVOZučešće u ukupnom

učešće u ukupnom IZVOZ

2012 2013 indeks 2012 2013 indeks 2012 2013 2012 2013 2013 2014 indeks 2013 2014 indeks 2013 2014 2013 2014

Ruska federacija 866 2 1062 122 5 2077 1903 91 6 7 7 7 3 11 9 3 579 2 581 4 100 4 926 4 1369 147 8 7 3 6 5 8 1 11 2

izvozu u % uvozu u %izvozu u % uvozu u %

U spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa Ukrajinom i Rusijom još

Ruska federacija 866.2 1062 122.5 2077 1903 91.6 7.7 7.3 11 9.3 579.2 581.4 100.4 926.4 1369 147.8 7.3 6.5 8.1 11.2

Ukrajina 131.8 172.3 130.7 172.9 141.6 81.9 1.2 1.2 0.9 0.7 102.1 60.9 59.6 65 107.2 164.9 1.3 0.7 0.6 0.9

U spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa Ukrajinom i Rusijom jošuvek nije došlo do ozbiljnijih poremećaja. Rast uvoza za period januar-jul 2014. godine u odnosu na prehodnu godinu objašnjavase povećanim uvozom energenata i proizvoda za reprodukciju u


se povećanim uvozom energenata i proizvoda za reprodukciju u navedenom periodu

Komentari na donete mere štednje i deflaciju Komentari na donete mere štednje i deflacijuSmanjenje plata u javnom sektoru i penzija – i jednih i drugih

iznad graničnog iznosa od 25.000 dinara – koje bi dalo efekat št d k 400 ili diš j iuštede za oko 400 miliona evra na godišnjem nivou.

Već dva kvartala inflacija je ispod ciljnog koridora, dok je deflacijaVeć dva kvartala inflacija je ispod ciljnog koridora, dok je deflacija bila prisutna u tri od poslednjih šest meseci. Deflacija je suviše česta da bi se mogla objasniti privremenim i sezonskim faktorima. Program štednje stvara dodatni prostor za relaksaciju


monetarne politike.

Broj 237, septembar 2014.

Beograd, 7. oktobar 2014.

Documents

Broj 237, septembar 2014. · SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2006–2014. U MILIONIMA EVRA 1500 1600 1700 Izvoz, originalna serija Izvoz, desezonirana serija Izvoz, trend-ciklus