Broj / брпј 6 • godina / гпдина VI• novembar /studeni/ нпвембар 2013. godine / гпдине

2

Дрaги читaoци,

Пoчeткoм нoвe шкoлскe гoдинe жeлимo дa вaс пoздрaвимo нoви брojeм шкoлскoг листa „Гимнaзиjaлaц“ кojим вaс пoдсjeћaмo нa вaшe aктивнoсти тoкoм другoг пoлугoдиштa прeтхoднe, и сeптeмбрa oвe шкoлскe гoдинe. Кoнтинуитeт нaшeг рaдa je услoвљeн вaшим рaзнoврсним прojeктимa и мнoгoбрojним успjeсимa кojих ћe, вjeруjeмo бити и oвe шкoлскe гoдинe. „Гимнaзиjaлaц“ ћe и дaљe бити вaш нajвjeрниjи прaтилaц.

Зaхвaљуjeмo сe свим учeницимa и прoфeсoримa кojи су учeствoвaли у рeaлизaциjи шeстoг брoja шкoлскoг листa.

Рeдaкциja

U ovom broju čitajte:

Intervju sa šefom Odjela/Odjeljenja za obrazovanje gospodinom Momčilom Poljidem Aktivnosti Vijeda učenika Susreti partner škola JU Gimnazije "Vaso Pelagid" i Druge gimnazije Varaždin Maturska ekskurzija, april 2013. Uspjesi naših učenika na školskim i međuškolskim takmičenjima Zlatna kajakašica Američki san Pavla Lakida

Издавач: ЈУ Гимназија «Васо Пелагић» Брчко

Izdаvаč: ЈU Gimnаziја «Vаsо Pеlаgić» Brčkо

Редакција: Новинарска секција

Професори српског, босанског и хрватског језика

Rеdаkciја: Nоvinаrskа sеkciја

Prоfеsоri srpskоg, bоsаnskоg i hrvаtskоg јеzikа

Координатор: Сима Лазукић, проф.

Kооrdinаtоr: Simа Lаzukić, prоf.

Техничка обрада: Јасна Катић, проф., Naslovna strana Milan Milovac, IV8

Tеhničkа оbrаdа: Јаsnа Kаtić, prоf., Насловна страна Милан Миловац, IV8

Naslovna strana: Milan Milovac, IV8

Насловна страна: Милан Миловац, IV8

Тираж: 500

Tirаţ: 500

Штампа:GRAFAM , Брчко

Štаmpа: GRAFAM , Brčkо

3

Intervju sa šefom Odjela/Odjeljenja za obrazovanje u

Vladi distrikta Brčko

Modernizovati učionice, opremiti informatički, ali ne umanjiti ulogu nastavnika,

udžbenika i klasične nastave

Prije nekoliko mjeseci preuzeli ste funkciju šefa Odjeljenja za obrazovanje u Vladi distrikta Brčko. Kakvo stanje ste zatekli u brčanskom školstvu?

Brčansko školstvo, od predškolskog do visokog obrazovanja, nije dobro zakonski regulisano i nije dovoljno vođeno računa o obrazovanju, tako da pedagoški standardi koji su usvojeni 2008. godine nisu ispunjeni, te je radi toga neophodno učiniti dodatne napore kako bi se ti standardi poboljšali,

odnosno ispunili. Potrebno je izmijeniti dosta zakona kako bi naše školstvo bilo kompatibilno sa školskim sistemom u okruženju.

Koje poteze ste preduzeli na početku mandata?

Na početku mandata pokrenuo sam izmjene Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju. Nastavnicima koji se nisu doškolovali, koji su imali višu školu a trebalo je da steknu visoku stručnu spremu, produžio sam rok za dvije godine, do 2015. godine. Pokrenuo sam izmjene i dopune zakona u svim segmentima obrazovanja kako bi škole imale bolju zakonsku regulativu i imale vedi stepen autonomije nego što ga sada imaju. U budžetu su izdvojena znatno veda finansijska sredstva, kako bi se tehnički uslovi rada u školama poboljšali u odnosu na dosadašnje stanje. Međutim, to još uvijek nije dovoljno, jer treba mnogo novca i napora da škole budu u skladu sa standardima škola iz okruženja koji su neophodni kako bi naše škole bile kompatibilne sa ostalima.

Šta namjeravate da činite u bududnosti kako biste unaprijedili naše školstvo?

U naredne četiri godine, ako ostanem na ovom mjestu, mislim da du ispuniti uslove, odnosno škole treba da budu javne ustanove, da budu samostalne a time i efikasnije u odnosu na dosadašnje stanje.

Kako vidite naše školstvo u sistemu evropskog školstva?

Moja intencija je da iskustva iz razvijenih zemalja prenesemo ovdje, da se škole opreme informa-cionom tehnologijom i opremom. U tome sam preduzeo određene korake i uskoro stižu značajni paketi informatičke opreme koji de učionicu učiniti sasvim drugačijom u odnosu na sadašnju. Naši nastavni programi de biti slični, ako ne i identični, sa školama u Evropi. Naime, jasno mi je da

4

evropski sistem obrazovanja treba biti jedinstven, a sada to kod nas nije. S toga de biti potrebne značajne promjene i nastavnih planova i programa, te du dati podršku Pedagoškoj instituciji da naše planove i programe prilagodi njihovima. Naravno, to nede modi preko nodi jer se stanje ne može promijeniti tako brzo. Nastavni planovi i programi su živa materija, te je potrebno nekoliko godina da bi se to izmijenilo. Radikalni rezovi u obrazovanju nisu poželjni jer obrazovanje mora da zadrži neki kontinuitet.

Sarađujete li sa entitetskim ministarstvima prosvjete i na kojem nivou je ta saradnja?

Sarađujem sa entitetskim ministrima prosvjete, sa ministrima prosvjete kantona Federacije, sa zajedničkim institucijama jer postoje zajedničke osnove Zakona o obrazovanju i standardima obrazovanja Bosne i Hercegovine, s tim što je entitetima, kantonima i Brčko distriktu dozvoljen određeni stepen autonomije. Ja sam na intenciji da se ti standardi i ta saradnja više usmjeri ka evropskim iskustvima.

Gimnazija je škola koja priprema učenike za nastavak školovanja. S obzirom da ste univerzitetski profesor, šta savjetujete našim učenicima, koje fakultete da upisuju i kako da postanu uspješni studenti?

Znamo da je 21. vijek – vijek znanja, i da de zemlje, narodi i društva koja budu imala stratešku prednost u znanju biti i dalje u 21. vijeku, onda preporučujem učenicima Gimnazije, naravno i drugih škola, da upisuju prvo ugledne univerzitete, a pod uglednim prvenstveno mislim na univerzitete sa tradicijom. Ja du biti direktan i redi da su to javni univerziteti i predlažem im da upisuju one fakultete koji su na tržištu rada prohodni, u ovom slučaju sada su to fakulteti tehničkih i prirodnih nauka. S obzirom na strukturu nezaposlenosti koja je ovdje značajna i s obzirom na evropski prostor, potražnja za stručnjacima iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka daleko je veda u odnosu na ljude koji su završili društvene nauke. Ovdje je tradicija da učenici koji završe Gimnaziju više upisuju društvene nauke, a to je greška, jer je broj nezaposlenih koji su završili društvene fakultete daleko vedi nego broj onih koji su završili prirodne i tehničke nauke. Dakle, prirodni, tehnički i ugledni univerziteti su prioritet.

Zgrada u kojoj danas radi Gimnazija je neuslovna i ne zadovoljava ni osnovne pedagoške standarde: male se učionice, mali prozori pa time i nedovoljno svjetlosti, niski stropovi, često se osjeti nedostatak kiseonika... Kakve su šanse da Gimnazija dobije novu zgradu?

U budžetu za 2013. godinu odvojena su sredstva za izradu projekta zgrade Gimnazije, mada napominjem da kvalitetna izgradnja nije moguda u kratkom roku. Moj cilj je da se napravi nova zgrada Gimnazije koja de biti simbol Brčkog i to du na Vladi potencirati. Naravno, za to su potrebna značajna financijska sredstva u budžetu. Nastojadu da se ove godine uradi projekat, i mislim da du u tome imati podršku. Možda de samo biti malo problema oko lokacije, ali se nadam da de Vlada smodi snage da nađe lokaciju i da zgrada Gimnazije bude tamo gdje je društveno najracionalnije.

Opremljenost naših kabineta i školske biblioteke nije na zadovoljavajudem nivou. Međutim naši učenici prilikom upisa na fakultete postižu izvanredne rezultate. Preko 92% naših đaka uspješno položi prijemni ispit. Hode li biti ulaganja u modernizaciju škole kako bismo postizali još bolji rezultat?

Sada je raspisan tender za nabavku informatičke opreme za sve škole, osnovne i srednje i izdvojena su znatna financijska sredstva, preko 300 000KM. No, to nije ni blizu dovoljnog. Moj cilj je da pređemo na elektronsku učionicu koja de biti sasvim drugačijeg karaktera u odnosu na ovu klasičnu, ali naravno ne zanemarujudi ulogu nastavnika, ulogu klasične nastave, klasičnih udžbenika. Ovaj projekat de idi u saradnji sa Intel-om i Microsoft-om, tako da je to učionica bududnosti. Moja želja je da svaka učionica bude elektronska i za to očekujem podršku Vlade.

5

Naravno i to je proces jer de trebati više miliona maraka kako bi sve škole imale takve učionice. Znam da su naše škole tehnički i informatički ispod nivoa u Evropi, ispod nivoa koji je danas potreban i ovim de se stedi svi preduslovi da naši učenici budu konkurentni u bududnosti.

Povedanjem broja učenika u školi osjeda se veliki raspon u njihovom znanju. Šta mislite o organizovanju odjeljenja za napredne učenike?

Ove godine je planom upisa predviđeno da u učionici ne bude više od 22 učenika. To su pedagoški standardi i mislim da je to kvalitetan pomak. Mislim da bi bilo dobro da u svakoj školi napredni učenici budu izdvojeni u posebna odjeljenja i da imaju saradnju sa Pedagoškom institucijom, odnosno da njihovi nastavni programi budu zahtjevniji, specifično vedi, ali isto tako treba tim učenicima omoguditi prilikom završetka škole određene beneficije u nastavku obrazovanja - da imaju stipendije, besplatne udžbenike..., a sve u cilju da se učenici takmiče u znanju, tj. da se takmiče ko de više i ko de bolje.

U ime gimnazijalaca i njihovih profesora zahvaljujemo za razgovor.

Dženita Golid, III1 Milan Milovac, III8

УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈА ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ

ИСИДОРА ВУКОВИЋ

Исидора Вуковић је ученик генерације 2012/2013. године. Поред

одличног успјеха Исидора је постизала одличне резултате и у

ваннаставним активностима. Као члан Дебатног клуба Гимназије

„Васо Пелагић“ учествовала је на школским, међушколским,

државним и међународним такмичењима. Ненадмашна је била у

књижевноумјетничком стваралаштву. Написала је и режирала

неколико драмских текстова, побједник је државног првенства у

литерарном такмичену у Коњицу. Исидора је успјешно положила

пријемни испит на Правном факултету у Београду. Честитамо јој

и желимо успјешне студије.

6

Predstavnici naše škole na Generalnoj skupštini

srednjoškolaca BiH u Bihaću!

U periodu od 9.11. do 11.11.2012. godine odrţana je peta Generalna skupština Asocijacije

Srednjoškolaca u Bosni i Hercegovini (ASuBiH). Stotinu delegata iz 36 gradova Bosne i

Hercegovine su dočekani u hotelu Sedra u Bihaću.Tokom svog boravka na Generalnoj skupštini

delegati su prisustvovali seminarima vezanim za planove i rad ASuBiH-a u proteklih i narednih

godinu dana. ASuBiH je nevladina, nestranačka i nepolitička organizacija koja okuplja sve

srednjoškolce kao i sva Vijeća učenika srednjih škola u Bosni i Hercegovini. Njihov osnovni cilj je

pobošljanje statusa srednjoškolaca u BiH. Na seminaru se najviše paţnje posvetilo MeĎunarodnom

danu srednjoškolaca (17.11.) i načinima obiljeţavanja ovog, njima jako vaţnog dogaĎaja.

Imenovana su tri nova člana Upravnog odbora ASuBiH-a, Nedţad Kamenica, Petra Ivanović i

Munir Halvadţija. Delegati su imali priliku naučiti mnoštvo novih stvari, kao i upoznati nove ljude

iz svih krajeva naše zemlje, i obogatiti se za još jedno nezaboravno iskustvo. Na ovoj Skupštini

našu školu su predstavile: Ida Husić, III7, i Maria Dubravkić, IV2.

Amel Emkić, II2

Акција Вплпнтирај-кредитирај у пракси

Гимназијалци су, заједнп са прпфеспрпм биплпгије Русмирпм Ахметпвићем, а уз ппдршку Омладинскпг центра “Вермпнт”, 4.12.2012. прганизпвали акцију сађеоа стабала на брчанскпм излетишту Фицибајер и тиме ппдсјетили свпје суграђане на важнпст пчуваоа живптне средине. Овај прпјекат су псмислили ученици и пн је ппбиједип у кпнкуренцији прекп 500 шкпла на сајму кредитираоа у пквиру акције Вплпнтирај-кредитирај. Прпјекат је пва прганизација финансијски ппмпгла са 700 КМ. Надамп се да је пвп самп ппчетак рада на уређеоу града и да ће пвај примјер слиједити и мнпги наши суграђани.

Милан Милпвац, III8

7

Probudimo uspavani duh! Vijede učenika Gimnazije ''Vaso Pelagid'' Brčko

Nailazedi na neprekidne žalbe učenika zbog nedostatka društvenih aktivnosti naše škole, članovi Vijeda učenika su odlučili da baš oni budu ti koji de probuditi uspavani duh gimnazijalaca, čiji je zimski san trajao odved predugo. U toku dvije školske godine pokrenuta je lavina projekata, koji su za glavni cilj imali oživljavanje škole i stvaranje jedne sredine koja bi učenicima omogudila da svakog dana dolaze nasmijani. Nastojali smo da nizom aktivnosti uljepšamo srednjoškolske dane i da učenike podstaknemo da tokom godine pažljivije prate nastavu i pružaju svoj maksimum. Projektima poput ''Urban Day'', ''Party pod maskama'', ''Vintage Day'', ''United City'', kao i mnogobrojnim priredbama, edukacijama i radionicama, mislimo da smo ostvarili zacrtane ciljeve. Misledi na generacije što dolaze, planirano je da se realizovanje projekata nastavi svake godine i time postanu dio kulturne tradicije naše škole. Prethodne dvije godine su bile samo mali korak ka buđenju uspavanog duha učenika. Bududnost Vijeda učenika Gimnazije ''Vaso Pelagid'' je u dobrim rukama, jer smo realizujudi sve naše projekte, uključivali i mlađe članove, uvodedi ih na taj način u suštinu našeg rada. Nadamo se da de generacije koje nas zamijene nastaviti i

nadmašiti naš rad i naše rezultate.

''Party pod maskama'' Tradicionalno kraj prvog polugodišta u Gimnaziji ''Vaso Pelagid'' se obilježavao koncertom školskog benda koji je ujedno predstavljao i dobrodošlicu učenicima prvih razreda, kako bi se osjedali što ugodnije u svojoj novoj sredini. Međutim, iz naše stalne težnje ka boljem, kraj prvog polugodišta školske 2012/2013. godine smo željeli da podignemo na jedan viši nivo. Iz tog razloga su članovi Vijeda učenika, na Svjetski dan tolerancije, 16.11.2012. godine, organizovali maskenbal. Spojivši obrazovno i zabavno, cijeli dan u prostorijama brčanske Gimnazije je protekao u znaku maski i međusobne tolerancije. U toku dana odrađena su predavanja i radionice o toleranciji, edukacija u

glavnom školskom holu o

istorijatu maskenbala i maski uopšte. A da bi se zadovoljili apetiti srednjoškolaca za provodom, u večernjim satima je u prostorijama Omladinskog centra održan koncert pod maskama, nazvan ''Party pod maskama''. Tokom dana u prostorijama škole je organizovano šminkanje i crtanje maski po licima učenika, kako bi tajnovitost koju maske nose doprinijele atmosferi večernjeg koncerta. Uz

Predsjednik i zamjenica predsjednika Vijeda učenika

za školsku 2012/2013. godinu

8

veliki broj odazvanih, pod kostimima i maskama skrivenih učenika, ali i profesora, i uz sjajnu atmosferu, nadmašili smo svoja očekivanja. Za uložen trud, organizovali smo i takmičenje u najboljim maskama i kostimima. Ovim ne samo da smo poželjeli dobrodošlicu prvačidima, nego smo nagradili sve učenike naše škole koji su mogli, bar na jedan dan da zaborave sve ocjene i neopravdane časove koji su ih mučili i da uživaju i dobro se provedu. Party pod maskama de se definitivno nadi u planu i programu rada Vijeda učenika i za školsku 2013/2014. godinu kako bi ovaj događaj postao tradicija naše škole.

Stanislav Nikolid, III6

Zaplešimo na svjetski dan plesa

kada pleše čitava planeta

29. april, dan koji se globalno obilježava kao Dan plesa, po prvi puta je obilježen i u Brčkom,

zahvaljujudi Gimnaziji i Vijedu učenika. Iako je sunce podiglo temperaturu na 30 stepeni, to nije spriječilo učenike naše škole da nauče zanimljive plesove Cha cha cha i Twist. Nekoliko dana prije organizovanja samog plesa, učenici Rusmir Kamenjaševid i Helena Bajid koji iza sebe ved imaju nekoliko godina iskustva u plesu, su

podučili članove Vijeda o osnovama ovih plesova, a oni su stečeno znanje prenijeli ostalim učenicima. Osnovni cilj organizovanja plesa je bio dobra zabava i opuštanje u ovim, po učenike teškim danima. Po sretnim izrazima lica, osmjesima učenika željnih plesa, smatramo da je taj cilj postignut.

Zbog izuzetno pozitivnih reakcija naših učenika namjeravamo i sljedede godine obilježiti Dan plesa a želja nam je da i ova manifestacija postane tradicionalna.

Azra Kitovnica, III 1

Врлп дпбар успјех на крају шкплске 2012/2013. гпдине

У шкплскпј 2012/2013. гпдини наставу је ппхађалп 763 ученика (265 мпмака и 498 дјевпјака). 753 ученика је успјешнп завршилп гпдину, а 10 је ималп недпвпљан успјех. Одличан успјех је ппстиглп 246, врлп дпбар 376, дпбар 129 и два ученика су имала дпвпљан успјех. Средоа пцјена је 4,10.

Најбпљи успјех су ппстигли ученици III5 и III7 са средопм пцјенпм 4,52. У тпку гпдине ученици су имали 30.037 изпстанака (27.441 пправданих и 2.596 непправданих). Примјернп владаое је ималп 706 ученика, врлп дпбрп 38, дпбрп 17, а два ученика су имала владаое задпвпљава.

Наши ученици су учесници мнпгпбрпјних прпјеката, активни чланпви сппртских клубпва, невладиних прганизација, разних удружаоа штп је услпвилп велики брпј пправданих изпстанака

Немаоа Лазукић, III4

9

Susreti partner-škola JU Gimnazije „Vaso Pelagić“ Brĉko i

Druge gimnazije Varaždin

Na projektnom susretu partner-škola, JU

Gimnazije Vaso Pelagić iz Brčkog i Druge

Gimnazije iz Varaţdina, učestvovalo je 47 učenika

iz Republike Hrvatske i 6 profesora, te 21 učenik iz

naše škole i 9 profesora. Susret je trajao od 25. do

27. travnja 2013. godine. Tema trodnevnog

projekta 'MemoEco' je bila iz ekologije. Naši

učenici su kao gosti sudjelovali u radionicama,

predavanjima i terenskoj nastavi koje su pripremili

učenici iz Varaţdina i njihovi mentori, u sklopu

svoje redovite ili dodatne nastave. Prvog dana

susreta, 25.04. (četvrtak), krenuli smo na putovanje. U prijepodnevnim satima smo stigli u

Varaţdin, gdje je bio organiziran doček i susret naših učenika i njihovih domaćina. Zatim je odrţan

sluţbeni prijem u palači Varaţdinske ţupanije uz kratak umjetnički program. U predvečernjim

satima smo razgledati kulturne i povijesne znamenitosti uz pratnju turističkog vodiča, i naših

domaćina.

Drugog dana susreta je odrţana terenska nastava.

Posjetili smo dvorac Trakoščan i Muzej krapinskog

neandertalca. Posljednji dan susreta je bio radni posjet

varaţdinskoj gimnaziji. Tamo su odrţane brojne

prezentacije i radionice u kojima su učestvovali i naši

učenici. Teme radionica su bile: Lov i lovstvo, SmeĎi

medvjed, Razvrstavanje otpada, Hranilišta za ptice,

Obnovljivi izvori energije.. Nakon radionica su

predstavljeni rezultati projetka. Završni čin susreta je

bio dodjela diploma i zahvalnica svim učesnicima, čime je okončan trodnevni posjet gradu

Varaţdinu. Ovaj projekt je počekat školskog partnerstva i provoĎenja meĎunarodne suradnje, uz

promicanje ideje mobilnosti i razmjene znanja i iskustva učenika i profesora, a u različitim

interkulturalnim i multikulturalnim društvenim dimenzijama.

Julija Zečević-Pejić, III3

10

11

Učenici i njihovi profesori Druge gimnazije iz Varaždina su 6. 5. 2013. godine stigli u uzvratnu posjetu brčanskoj Gimnaziji. Ponovni susret je obradovao podjednako i goste i domadine. Nakon svečanog prijema naše prijatelje smo upoznali sa prirodnim ljepotama i istorijskim znamenitostima našeg grada: šetalište „Ficibajer“, gradska Vijednica, pravoslavna crkva, katolička crkva, džamija . . .

Poslije podne su učenici obje škole prezentovali svoja znanja iz ekologije, očuvanja životne sredine, prirodnih bogatstava . . . Naveče smo u prostorijama škole organizovali bogat kulturmoumjetnički program. Druženje je nastavljeno u nodnom provodu u kojem smo zajednički zaista uživali. Sutradan su svi učesnici otišli na svečani ručak u „Petrovu kolibu“ gdje su se uz ukusnu hranu i lijepu zabavu oprostili, ali nadamo se ne zadugo, jer su ove dvije škole ostvarile saradnju koju demo nastaviti i u bududnosti. Radujemo se novom susretu!

Биљaнa Дрaгичeвић, III2

12

13

Gimnazijalci naučili da unose raznolikost u organizaciju Dana škole, ovogodišnja tema obilježavanja 63. godišnjice naše škole bila je “Vintage day”. Odjedu od 1920. do 1980. godine nazivamo vintage odjedom. Riječ "vintage" preuzeta je iz vinske terminologije, kao elegantniji, ublaženi izraz "stare" odjede. Vintage odjeda je opšti pojam za novu ili "second hand", tj.

ved korištenu odjedu koja je nastala u prošlom

vijeku. Originalna vintage, antikna odjeda dolazi iz perioda prije 1920. godine, a danas se mogu nadi samo unikati kod

kolekcionara ili u muzejima.

Naši učenici su pokušali da izvuku vintage odjedu iz svojih ormara i ormara svojih baka, tako da se šetajuci kroz školski hol mogao osjetiti duh raznih epoha. Svi su se složili da su djevojke izgledale lijepo, elegantno I samosvjesno nosedi

karakterističnu šminku za dive iz svijeta filma i muzike.

U školskom holu učenici

su se zabavljali uz dobru muziku, poznatog školskog benda, hranu i pide koju su spremili učenici izborne nastave iz sociologije i fakultativne nastave kultura religija. Članovi Vijeda učenika potrudili su se da raspoložene učenike nauče pokojem plesnom koraku u ritmu country muzike. I ove godine organizovan je kviz opšteg znanja, a prema riječima

14

učesnika nije bio nimalo lak. Titulu najinformisanijeg osvojio je maturant IV4, Milenko Tomid. Svoja umijeda iz oblasti nauke i umjetnosti prezentovali su učenici izborne nastave iz fizike, biologije, hemije, likovne kulture.... Naravno Dan škole, ne bi bio potpun bez priredbe koja je za goste, roditelje i učenike

održana u Domu kulture. Na njoj je predstavljen samo dio

onoga sto su učenici zajedno sa svojim profesorima, pripremali u vannastavnim aktivnostima tokom godine: muzička sekcija, folklorna, recitatorska, dramska, sekcija iz engleskog jezika dodatna nastava iz latinskog jezika...

Jelena Radovanovid,

IV5

Sanjar

Ne želim da itko za mnom pusti suzu, kad mi mehanizam bude zastao. Licemjerje to je; običaj i tvorba.. Prezirali bi me ti isti da sam živ ostao. Smijat de se moje istrošene kosti tužnim licima što nada mnom bdiju. Možda sam i zao, ti, Bože, oprosti. Al' ne želim da za mnom lažne suze liju.

Ne želim nikakav ispradaj slavni, gomilu ljudi i plastično cvijede. Nedu da ponesem išta sa sobom, sem' par tajni. U ime prošlih dana neka gore dvije, tri svijede.. I nemojte, molim vas, da na sva usta pričate kako sam dobar čovjek bio. Ljuti me ta, uvijek ista, priča pusta. Ne poznajete vi mene, iza papira sam se krio. Znate..smrt kao spasenje dođe sanjaru što je o letu snio. I kad se napokon u visine dignem, u pjesmama de ostati mog života dio..

Julija Zečevid – Pejid, IV3

15

Debatanti u pohodu na priznanja

Još jedna bogata i sadržajna godina za članove našeg debatnog kluba

Uprkos brojnim školskim obavezama,

članovi debatnog tima naše škole uspešno su

odgovorili svim izazovima i ove godine.

„Tradicija“ biti meĎu prvih pet debatnih klubova

Bosne i Hercegovine uspešno je nastavljena. Drugo

mesto na kvalifikacijama „Drţavnog debatnog

takmičenja“ u Sarajevu odvelo je ekipu na

superfinalno debatno takmičenje ponovo u ovaj

grad. Potom su, Isidora Vuković, Milica

Radojković i Stefan Gavrilović dobrim rezultatom

obezbijedili put na drţavno debatno finale. Na

superfinalnom debatnom takmičenju pod nazivom

„Otvoreno debatno takmičenje“ u Sarajevu aprila ove godine, Milica Radojković i Stefan

Gavrilović osvajaju četvrto mesto u konkurenciji 60

klubova iz cele Bosne i Hercegovine, te pokazanom

veštinom debatovanja u pojedinačnom plasmanu ulaze u

„top ten“ (meĎu deset najboljih u BiH).

Na prvom BalMUN-u BiH, „Banja Luka Model

Ujedinjenih nacija“, koja predstavlja simulaciju rada UN-a,

takoĎe u aprilu, delegaciju Gimnazije Vaso Pelagić

predstavljalo je sedam učenika. Tokom četiri dana voĎene

su otvorene debate na engleskom jeziku o aktuelnoj

problematici u svetu onako kako to rade delegacije zemalja članica UN-a. Iz konferencijskih

dvorana i školskih holova debatanti Gimnazije Jovana Mihajlović, Danica Panić i Stefan Gavrilović

gostuju na ATV televiziji, i polemišu na temu „Odgajati mlade u duhu religije. Da ili ne ?“.

Uz sve ove aktivnosti, Debatni

klub je prisustvovao i nizu seminara

u cilju bolje informisanosti i

kvalitetnije obučenosti. Valja

naglasiti da je veliko interesovanje

učenika Gimnazije „Vaso Pelagić“

privukla i javna debata u martu ove

godine na temu „Ovaj dom smatra

da je na nasilje opravdano

odgovoriti nasiljem“.

Milica Radojković, III4

16

Teško je riječima dočarati najljepše putovanje naše mladosti, a još teže probuditi se iz kratkog sna i izboriti se sa svim obavezama koje smo iza sebe ostavili tog 6. aprila 2013. godine.

Rano ujutru, iako umorni zbog prve u nizu neprospavanih nodi, krenuli smo naoružani uzbuđenjem i nestrpljenjem. Neki su odmah zaspali dok su ih drugi uporno budili pjesmom. Putovali smo preko Hrvatske i Slovenije do Italije, gdje je naša prva stanica bila Venecija. Plovidba do grada mostova jedna je od najljepših uspomena. Zadivljeni smo šetali Trgom Sv. Marka, slušali o Kazanovi i užurbano trčkarali ulicama Venecije kako bismo što više obišli i zapamtili. Prvo nodenje bilo je u Lido di Jesolu.

Posle doručka vedina je prošetala do prelijepe plaže a zatim smo krenuli dalje do Firence gdje su nas oduševile čudesne građevine kao i most Ponte Vecchio. Na ulicama smo se zaustavljali kod vještih umjetnika i fotografisali se sa smiješnim uličnim zabavljačima. Nodili smo u Montekatiniju, gdje su se jedni uputili ka centru ovog malog, ali divnog grada. Drugi su u hotelu pjevali sve dok nisu dozvolili da napravimo žurku, te smo ovo veče proslavili najbolje što znamo.

Ved tredeg dana najvedi problem je predstavljalo zatvaranje kofera, ali smo proceduru prijavljivanja i odjavljivanja iz hotela vješto savladali. Uputili smo se ka Pizi, gdje smo napokon dobili priliku da se fotografišemo kraj krivog tornja te smišljamo razne fazone. Pamtidemo i neumorne crnce koji nude svoje „original“ sunčanice, te nas iznenade kada nam se obrate sa nekom našom riječju. Iako je slijedila neudobna nod u autobusu, bila je sigurno najdragocjenija, jer smo posjetili Kneževinu Monako. Osjedaji su se redali jedan za drugim, i mnogi su poželjeli, da makar kao čistači ulica, završe u ovoj bajci. Neki su okušali sredu u kazinu u Monte Karlu, ali tuga na licu se nije pojavila zbog izgubljenog novca nego zbog rastanka sa silnim luksuzom.

Probudili smo se u Španiji. Loret de Mar je sigurno grad kojeg najviše pamtimo, a dočekali su nas đakuzi, bazen, švedski sto i sangrija. Odmah smo se posvetili kupanju i pjevanju, obilasku plaže te izležavanju na suncu. Za tri dana provedena u Španiji hotel smo počeli nazivati kudom, a dani i nodi su odjekivali pjesmom. Obišli smo najvedi zabavni park- Port Aventuru u koji se vedina prosto zaljubila. Zatim „divlju obalu“ i botaničku baštu kojom su svi ved na izmaku snage jedva teturali... Ali razbudilo nas je

degustiranje vina u tradicionalnoj Bodegi, gdje se ved pojavila tuga zbog rastanka. Posjetili smo i Barselonu, a nezaboravne trenutke je ved nemogude nabrojati. Oprostili smo se i od Španije, nakupovali parfema u Grasu, te poslednju nod proveli na Azurnoj obali. Hrane, pida, a i snage je ved ponestalo, ali nismo odustali od druženja i pjevanja. Osmi dan smo obišli Kan i Nicu, te se našem putovanju bližio kraj. I dalje smo održavali atmosferu u autobusu, a profesori su ved odustali od toga da barem malo odmore glavu. Zagrljaji, pjesma i smijeh su

otjerali suze, ali je bilo sve teže i teže vratiti se stvarnosti. I za nekoliko sati smo se našli u Brčkom, zbunjeni i iznemogli, bez glasa i dovoljno jakih riječi da prenesemo utiske. Naša ekskurzija de još dugo da bude glavna tema, a ostaju samo uspomene, najljepša prijateljstva i ljubavi.

Mirjana Terzid, IV4

ŠLAG NA TORTU- MATURSKA

EKSKURZIJA, APRIL 2013.

17

18

„Od kolijevke pa do groba najljepše je đačko doba“, davno su rekli naši preci. Da je stvarno tako, uvjerila

se još jedna generacija koja je proživjela svoju mladost u klupama naše škole i koja je 31. 5.2013. godine proslavila maturu. U sali Gimnazije „ Vaso Pelagid“, održan je prijem koji je svečano otvorio školski hor, a zatim je maturante pozdravila direktorica Azra Sadikovid. U ime maturanata skupu se obratila

Jovana Mihajlovid. Svečana povorka mladosti i ljepote uputila se prema hotelu „Jelena“ gdje je organizovano slavlje.

Elma Alispahid, III5

19

Бојану Јосићу међународно

признање

Бојан Јосић

добитник треће

награде на

међународном

фестувалу поезије

и кратке приче

Гимназијалци су

одувијек били познати по својим

умјетничким величинама. Многобројни

успјеси наших ученика у разним

областима су показатељи њиховог рада и

талента. Бојан Јосић, ученик III2 и члан

литерарне секције наше школе, је

добитник треће награде у категорији

средњошколаца на Петом међународном

фестивалу поезије и кратке приче Јанош

Сивери у Новом Саду. Ова награда је прво

значајније књижевно признање младом

пјеснику. Бојан је своје прве радове

објавио у зборнику кратке приче који је

издала наша школа. Бојану желимо срећу и

успјех у даљем раду, а понајвише

пјесничке инспирације.

Драгана Драгичевић, III2

Жељка Тадић, ученица II8,

општински првак из њемачког

језика

Жељка Тадић, ученица II8,

побједница општинског

такмичења из њемачког

језика. Том побједом

Жељка се пласирала на

државно такмичење које се

одржало у Сарајеву. У веома јакој

конкуренцији Жељка је заузела четврто

мјесто. Важно је напоменути да јој је треће

мјесто измакло за свега пола бода. Жељки

честитамо и желимо нове побједе у

наредним годинама.

Дарија Цвијетиновић, II8

Наши ученици на међушколском

такмичењу из предузетништва у

Сарајеву У Сарајеву је 27. и 28. марта

одржано такмичење средњо-

школаца у предузетништву.

Циљ овог скупа је био

развијање креативности

младих БиХ. Нашу школу су представљали

ученици другог разреда Мерјема Рамић и

Душан Радовановић. Учесници су добили

задатак да оснују компанију која има циљ

да промовише туристичке потенцијале

БиХ и да у потпуности

реализују свој пословни

пројекат. Побједника

овог такмичења очекује

међународно такмичење

у Београду. Најкориснији

дио сваког, па и овог такмичења је

дружење младих БиХ.

Душан Радовановић, II8

Сапун и вода

Снио сам.

Стојим сам. Огледало и ја.

Разлио се.

Дубоко низ руку. Сапун и вода.

Мој лик.

Не препознајем га. Стар и изборан.

Узвик.

Зар сам то ја?! Слаб и поражен.

Бришем се.

Нестаје траг. Кожа и тканина.

Однесе.

Све флеке живота. Пешкир и старост.

Снио сам.

Стојим сам. Огледало и ја.

Разлио се.

Дубоко низ руку. Сапун и вода.

Бојан Јосић, III2

Ученици III6 побједници на школском и општинском

такмичењу у оквиру пројекта „ГРАЂАНИН“

У оквиру пројекта „‟ГРАЂАНИН‟‟

ученици III6 су покренули више

хуманитарних активности под називом

„‟ВРАТИМО ЗАБОРАВЉЕНЕ

ОСМИЈЕХЕ‟‟. Циљ акције је био

помоћ социјално угроженим

породицама. Прва акција је била

прикупљање хране на подручју града за

10 социјално угрожених породица.

Прикупљање основних животних

намирница се одвијало у тржним

центрима Бинго, Интерекс и Туш, гдје

су грађани у складу са својим

могућностима подржали ову акцију.

Друга активност је била организација хуманитарног концерта за 14-годишњег суграђанима који

је оболио од дијабетеса, а чији родитељи, због тешке финанцијске ситуације нису били у стању

да му купе апарат за мјерење шећера у крви. Посљедња активност је прикупљање добровољних

прилога на представи у Дому културе. Сва прикупљена средства искориштена су за куповину

школског прибора за 17 социјално угрожених ученика са посебним потребама. Све активности су

успјешно реализоване.

Ученици III6 су изјавили да ће наставити борбу против глади, сиромаштва и туге која је

видљива на улицама Босне и Херцеговине, те да храбар човјек није онај који се смије

супротставити некоме, већ онај човјек који помогне.

Дајана Ђурановић, III6

Ĉitanje ĉini ĉovjeka

U organizaciji Ambasade SAD

„One Book, One BiH, učenici JU

Gimnazije „Vaso Pelagić“ su

učestvovali u mini-projektu

„Reading makes a full man“ čiji je

cilj da se učenicima pribliţi „čitanje

u zajednicama“. Učenci su imali

priliku da pokaţu svoje znanje

engleskog jezika i debatne

vještine.Tokom projekta obraĎena je

knjiga Shermana Alexiea „The

Absolutely True Diari Of a Part-time Indian“ koja se bavi ţivotom mladog Indijanca u rezervatu,

ţivotom ljudi koji ga okruţuju, ljudskim snovima. . .

Ovim projektom sklopili smo prijateljstvo sa

Srednjom muzičkom školom i Turističko-

ugostiteljskom školom iz Tuzle. Na zajedničkim

sastancima prezentovani su naši radovi, a treći finalni

sastanak je planiran sredinom juna u Tuzli kada ćemo

pokazati konkretne rezultate ovog projekta. Tada će nas

posjetiti i američki ambasador. Rad naših učenika je

prezentovan i tokom svečanosti povodom Dana škole.

Učesnici ovog mini-projekta su uţivali u druţenju

tokom njegove realizacije i poţeljeli da ovakvih akcija bude još više. Nikolina Tučić, II5

21

„ЗЛАТНА“ КАЈАКАШИЦА

Невена Лазаревић је ученица

завршнпг разреда наше шкпле. Кајак тренира већ 8 гпдина и зидпве

оене спбе краси пкп 150 медаља. Невена истиче да је пвп јакп тежак сппрт кпји захтијева мнпгп труда, дисциплине, уппрнпсти и других пдрицаоа. Али љубав према пвпм сппрту је јача пд свега и није јпј жап штп не кпристи ни гпдишои пдмпр, јер тпкпм цијелпг љета, па чак и зиме, тренира и наступа на мнпгпбрпјним такмичеоима гдје представља клуб, град и државу, па и свпју шкплу на најбпљи мпгући начин. Сав наппр забправи када стане на ппстпље и пкити се силним медаљама. И ппред тих сппртских пбавеза Невена је пдлична ученица кпја је увијек спремна да ппмпгне шкплским другарима. Прпшле гпдине је прпглашена најуспјешнијпм младпм сппртисткиопм нашег града. Ппчела је да пстварује свпје снпве, те је пве гпдине наступила и на међунарпднпј кајакашкпј сцени, тп јесте на Младим плимпијским надама, или у превпду званичнпм свјетскпм првенству за оену узрасну категприју. Остварила је запажен резултат и ушла у пплуфинале, а пд финала ју је дијелила самп једна секунда. Невена каже да је задпвпљна свпјим наступпм на пвпм такмичеоу, с пбзирпм да јпј је пвп први пут да се ппрпба на свјетскпј сцени, те јпј је далп ппдстрек да идуће гпдине пствари јпш бпље резултате на такмичеоима пппут пвпг.

Слађана Ристић, IV6

22

Ekološka sekcija

Gimnazija „Vaso Pelagić“ Brčko

Ekološka sekcija naše škole broji oko stotinu članova. To su učenici od I do IV razreda.

Zajedno sa profesorima koordinatorima sastajemo se svake srijede i radimo na aktuelnim

temam. Tokom godine zabilježili smo mnoge uspjehe.

Aktivno smo nastavili suradnju sa JP Komunalno Brčko i učestvovali u projektu „Voda je naše

blago“ koji je održan 5.juna.

Također, organizovali smo kratku

edukaciju naših učenika putem

prezentacija na časovima odjeljenjske

zajednice o različitim temama

„Globalno zagrijavanje“, „Kisele kiše“ i

dr. Svoje radove smo izložili i na izložbi

povodom Dana škole. Mi smo uredili

enterijer i eksterijer naše škole. Jedna

grupa naše sekcije brine o cvijeću.

Jednom sedmicno ga zalijevaju i čupaju

stare izdanke. Školsku godinu

završavamo projektom MemoEko koji

smo započeli u maju posjetom Druge

gimanzije Varaždin. Zajedno sa njihovim

učenicima odradili smo mnoštvo

radionica. Nadamo se dugoj suradnji. Nastavit ćemo rad naše sekcije i truditi ćemo se

ostvarivati još bolje uspjehe. Enida Murselovid, II2

23

Provincijalka u magli

Provincija, ne volim tu riječ. Balaševiću još i mogu da je

oprostim, ipak njegova Provincijalka nikako drugačije ne bi dobro

zvučala. To je stanje duha, a ne geografska odrednica.

Danas me svi grizu svojim pronicljivim i zavidnim očima kada

kaţem da jedva čekam da odem odavde. “Što ti nije ovdje dobro?,

Hoće li ti tamo negdje biti bolje?” Zajednico, ţeljna skandala,

okrenuta tračevima i licemjernom posmatranju, mislim da će mi biti

bolje. Zašto, kada i zbog koga je moja generacija zapela u magli, a

moje Brčko prestalo biti grad i postalo provincija ?

Grad u kojem mladi svoju reputaciju grade na patnji i tuĎoj

nesreći, zajednica u kojoj dominira laţni moral i dvostruke

vrijednosti, nije ništa drugo do zajednica u kojoj je provincijalizam

postao preovladavajuće umno i duhovno stanje. Homofobija je ovdje potpuno potvrdila svoje

značenje.

Jeţim se na izjave poput “sljedeće generacije” “neko bolje vrijeme”. Kaţu mi da je nekada data

riječ i obećanje bilo vaţnije od sopstvene dobrobiti, da su prijateljstvo i vjernost u ljubavi bile

visoko cijenjene, da su čist obraz i dobar glas bile više nego obične fraze. Samo sam čula za to, tako

su mi pričali, dok sam se i sama jeţila na ono njihovo “u naše vrijeme”. Na trenutak mi se učini da

se navedene vrijednosti uklapaju u ono “Jednom se ţivi” moje generacije, a onda mi je ovaj

provinciski glas mase šapnuo da sam u zabludi i da taj slogan zapravo znači “ţivi danas, ne misleći

na sutra i na posljedice koje te čekaju”.

Kult nevjerstva, kult licemjerstva i laţnih moralista. Kada ćete malo za promjenu početi da

gledate na stvari svojim očima, a ne očima ukroćene mase.

Danas ţivimo u virtuelnom svijetu više nego u stvarnosti u kojem slijedimo lik i djelo naših

prijatelja koje na ulici i ne pozdravljamo.

Ţivimo u zabludi da su ljudi onakvi kakvim se predstavljaju u tom svijetu iz ekrana. Onda

izaĎeš napolje i vidiš profesionalne imitatore ţivotnog stila onih koji su na glasu ne zbog svojih

ljudskih vrijednosti nego zbog svojih kameleonskih moći uklapanja u ono šta provincija i moţe

samo da podnese. Vječito pitanje ko koga oponaša otvarajući kišobran kada pada kiša?!

Ukoliko ne ţeliš da stekneš neprijatelje u ovom gradu, bolje ti je da razgolitiš bedra, nego da staneš

na stranu već ţigosanih. Koliko čovjek treba da bude sitan da ne prihvati ovakav izazov i da radije

razgoliti svoju dušu? Malo je prostora ostalo u slagalici medikriteta, ali koliko god je moja ţelja da

nedostajući dijelovi zauvijek ostanu izgubljeni, nade je sve manje. Čak i kada sama posrnem i

padnem u te male praznine, ustanem potrčim, usporim, ali idem dalje pa maker morala i puzati.

Bojim se onih koji svoje ciljeve ograničavaju na punjenje ormara štiklama, a ne knjigama, onih koji

za svoj glavni cilj postavljaju šest bezvrijednih pločica na svom stomaku, dobro auto i telefon koji

će biti pametniji od njih.

Bojim se i svih onih koji se ujutru bude sa tajnom od prethodne večeri koju će sa slatkim

osmijehom na licu sakriti pred osobom koju drugima predstavljaju kao voljenu.

Bojim se, jer ne zelim da se ono u sta vjerujem ne izgubi u magli mediokriteta i da me ne

prepoznaju sutra dok ne naĎem svoj put koji vodi van nje.

Za neke od nas je i ovo sazveţĎe provincija a ne samo ovaj mali grad. Istina, magla se neće

podići i neće prestati da se širi odlaskom jedne provincijalke.

Jelena Radovanović, IV5

24

Јелена - жена које нема

Наш нобеловац Иво Андрић, прича причу о животу. Човјек највише стрепи од губитка оног чега нема, а драго му је оно што није његово. Чудно је, ипак, то што човјек чим добије оно за чим пати и чему стреми, учини небитним, обоји собом и сматра обичним, подари забораву. Оно далеко је увијек мотивисало, ,, јер је сан о срећи виши него срећа'', и оно што не можемо имати је увијек мамило. Тако вијековима живимо у заблуди, а вријеме нас покоси попут вјетра, и оно што се звало 'нашим', и оно што смо били 'ми', однесе и затре прашином путева животних. Ми смо Јелена, и она је 'ми'. Ми не постојимо, као ни она. Она је сјен,

стапа се са нашом, јер и ми смо ништа друго до сјени. Тумарамо пусто и без циља, овдје смо без сврхе, а она нам је поклања и свијетли путе. Сви наши путеви воде једним правцем, оног којег нема и све наше слабости су према ономе што осјећамо, а осјећамо најчешће оно најсветије и најнедостижније. Јер, ми смо људи, обмањени, уплашени, нестрпљиви, невјерни и слаби. Ми видимо, чујемо и уграбимо, али не спознамо, не осјетимо и не доживимо. Она нас упозорава да смо ту и да ћемо бити ко зна гдје, путује са нама и казује ко смо и гдје идемо, али нам затвара очи и крије мјеста каква нас чекају. Бјежи од ријечи, јер ријечи боле. Она је нада, успомена и љубав. Прошлост, садашњост и будућност. Наша чула приказују реалност, ал' наше истине и наша осјећања почивају у њој - стварности које нема. Све што смо видјели је у очима жене коју наше очи не виде. Све што нам значи и што је икад значило је њено присуство. Она се појављује кад је се највише плашимо, нестаје кад је највише желимо, тјеши кад смо најнеутјешнији, нестанком нас враћа у болну вјечност названу живот и сурову самоћу названу ноћ. Њена постојаност је раскрсница - обмане и среће, стварности и бола. Њен смисао је у непостојаности, дакле у нама и свему ономе што ћемо имати и изгубити. Свима нам се приказује Јелена, жена које нема. Та Јелена не постоји јер реалност није рај и ту анђели не проналазе спокој. Она је слика свега оног што јесмо, што смо били и што ћемо бити. Она је блиједи одсјај савршенства, истина којој тежимо, љубав и утјеха која нам је потребна. Живи једино у нама, са нама и кроз нас и умире са нашим идеалима. Јер, човјек је жив до онда до кад мисли, а кад мисли, осјећа. Осјећања не иду без Јелене и савршенства за које смо створени. И, није важно да ли њени праменови лелујају на вјетру остављајући плави одсјај, или њене очи цијепају небо и отварају даљину, да ли њено присуство одзвања самоћом и да ли њено биће дарује трнце и страх нашем срцу. Није важно ни да ли се она зове Јелена.......... Важно је то да не постоји, нити је постојала, и као што Дучић каже: ,,Рођена у мојој тишини и чами, на сунцу мог срца ти си само сјала, јер све што љубимо, створили смо сами .''.. Важно је то да сви ми у животу имамо Јелену, коју немамо, и која нас живи и коју ми живимо.

Драгојана Ристић, II8

BRANKU MILJKOVIĆU

Ubila te reĉ obešena o zraku,

Mraku ponudio svetlost vizija

Misija ti prekinuta jer nema euridika,

Slika vernosti razbijena u komadiće,

Biće više ne poĉiva na poreklu nade.

Parade nitkova pišu istoriju blama,

Bez srama veliĉaju duhovne vrednosti. . .

Ni grama duše, ni pedalj vidika,

Od doušnika ne smeš ni zvezdama šaputati.

Samo plutati po valovima bescilja

Bez okrilja pesme - i ptice ih zaboravile,

Ostavile u strahu vlastita gnezda . . .

Poneka zvezda sumanuto promeni let,

Svet, ovozemaljski, u begu ostavila . . .

Prednosti ne važe ni kad si naoružan.

Tužan, smešan, je štit kad se ne braniš,

Sahraniš sebe pre smrti, zadnjeg ĉasa . . .

Bez glasa utuliš svu vatru u sebi.

Razapet na trgu sopstvene golgote

Spasa nema, i ako od nas ostane išta

Biće ugasla vatra i veliko – ništa.

MIRJANA ĐAPO, prof.

25

Женска фудбалска екипа Гимназије „Васп Пелагић“

ппбједник међушкплскпг такмичеоа

Међу мнпгпбрпјним сппртским секцијама наше шкпле је и фудбалска секција за дјевпјке.

Наше дјевпјке нису самп дпбре ученице, већ и изврсне фудбалерке. У утпрак, 7. 5. 2013. гпдине су у

финалнпј утакмици ппбиједиле фудбалску селекцију Екпнпмске шкпле резулатпм 7:6 накпн

извпђеоа једанаестераца. Организатпр и дпмаћин такмичеоа је ЈУ Екпнпмска шкпла.

Драгпјана Ристић, II8

MIKI ANTIĆU Šunjaju se neke isprazne godine, novi pesnici ispisuju stranice . . . pominju te. . . Štucaš li, ili se smeješ onim šeretskim osmehom boema, dečaka? Granice se pomerile, čak i u pesmi, pesimizam postao modni trend . . . i jedini mi ti ostao frend, onaj što se ruga pomeni reči tuga . . . Druga me misao muči, pući ću ako mi ne pokažeš kako se leti . . . niko da mi to pokaže laže me svako da nemam ta krila

da se odlepim od praznine, visine da ne postoje – ubeđuju, naređuju mi prizemljenje, a taman visini svikla . . . navikla da oblake brojim . . . reci mi moj Miko, al iskreno – Ako se bojim za svoje igračke, jesam li i tebi čudna jer ja budna dočekujem zore i na nogama sanjarim, pa ne znam podmlađujem li se , ili starim i da li je to isto? Još to mi reci pa si slobodan!

Mirjana Đapo, prof.

26

АКИВНОСТИ ФАКУЛТАТИВНЕ НАСТАВЕ КУЛТУРА РЕЛИГИЈА

Сваки тренутак за пажњу и хуманост је прави тренутак

Полазници факултативне наставе култура религија су заједно са професорицом

Миром Ђуровић посјетили одјељење дјеце са посебним потребама у Трећој основној школи

и уручили им пакетиће са одјећом, играчкама и слаткишима. Малишани су их дочекали и

испратили са осмијехом на лицу. Дружење је било лијепо искуство, не само за малишане

него и за посјетиоце код којих су искрени загрљаји и пољупци измамили и понеку сузу.Ова

посјета је показала да је сваки тренутак, прави тренутак за хуманост и пажњу. Вјерујемо да

ће се и будуће генерације водити овим примјером.

Разноврсност националних кухиња показали ученици

факултативне наставе култура религија

Поводом прославе Дана школе у ЈУ Гимназији „Васо Пелагић“ ученици који похађају

факултативну наставу култура религија су показали разноврсност националних кухиња тиме

што су у холу школе великодушно послуживали своје пријатеље и професоре укусном

храном коју су сами припремали. Ученици су показали изузетну креативност спремивши

мафине, пите, кифлице, ролате, разноврсне колаче а на столу се нашла и једна слављеничка

торта. Да би утисак био потпунији, сви су у складу са темом „Vintage dej“ били обучени у

кариране кошуље и лепршаве хаљинице пуштајући машти на вољу и по питању избора

фризура. Професори и ученици су прилазили столу и с тешкоћом бирали оно што им се

највише допада. По њиховом осмијеху закључили смо да су захвални полазницима култура

религија и њиховој професорици на креативној идеји и преданом раду.

Јована Михајловић, IV3

27

AMERIČKI SAN PAVLA LAKIĆA

Svaki čovjek u životu ima svoj san, ali rijetko ko od nas uspije da san pretvori u stvarnost. Jedan od rijetkih koj je svoj san ostvario je učenik III6 razreda naše škole Pavle Lakid. Pavle je proveo 10 mjeseci u Americi, od avgusta 2011. do juna 2012. godine, jer je osvojio ''Youth Exchange and Study'' (YES) stipendiju, i tako upoznao američku kulturu, školski sistem, način života i, prije svega, stekao mnoga vrijedna prijateljstva. Ovo je prilika da saznamo kakav je američki život i kakve se mogudnosti pružaju onima koji žele ovo sve da iskuse. Kao prvo, možeš li nam pobliže objasniti kako si došao do stipendije i šta je bila svrha tvog odlaska u Ameriku?

Svrha stipendije ''Youth Exchange and Study'' je da se slome predrasude koje narod ovog podneblja ima prema Amerikancima i Americi uopšte, kao i stereotipi koje oni imaju prema nama. Koji su kriteriji prilikom odabira učenika za stipendiju? Odabir se vrši u tri kruga. Svaki od krugova je zapravo test koji de pokazati da li posjedujete kvalitete potrebne za dobijanje stipendije. Sveukupno 500 učenika iz cijele Bosne i Hercegovine se prijavilo, a samo nas je 10 dobilo stipendiju. Ko sve može aplicirati i koje su osobine tebi pomogle u uspješnom polaganju svakog od tri nivoa? Može aplicirati bilo koja osoba koja pohađa prvi ili drugi razred srednjih škola. Potrebno je da osoba bude samostalna i druželjubiva kako bi se bez problema prilagodila novom okruženju i socijalizovala sa potpuno stranim ljudima. U kojim gradovima si odsjedao i gdje si bio smješten? Vedinu svog vremena sam proveo u predgrađu Sent Pola, glavnog grada Minesote, u američkoj porodici, što mi je omogudilo da shvatim njihov stil života, razmišljanja i poglede na svijet. Da li ti se nešto posebno svidjelo u načinu njihovog života? Svidio mi se američki školski sistem i raznovrsnost hrane koju imaju. Takođe su mi se svidjeli neki sportovi koje mi ovdje nemamo, pa sam se oprobao u američkom fudbalu. Da li postoji neki trenutak, koji si doživio, a da bi ga posebno izdvojio? Izdvojio bih odlazak na NBA utakmicu, odlazak u Sjevernu Karolinu na NASCAR i na konferenciju u Baltimor, kao i posjetu Bijeloj kudi u Vašingtonu.

Nakon godinu dana od tvog povratka, kako se osjedaš i da li bi želio da se vratiš? Čudno je osjedati nostalgiju prema zemlji u kojoj nisi rođen. Nedostaju mi mnoge stvari, prije svega dragi ljudi. Naravno da bih se želio vratiti, što du u bududnosti i pokušati. Za kraj, da li bi preporučio drugima da apliciraju? Svakako! Ovo je jedno sjajno iskustvo koje se ne može stedi ni na jedan drugi način. YES stipendija vam omogudava da iskusite život iz druge perspektive i vidite svijet drugim očima.

Stanislav Nikolid, III6

28

БЕНД ЈУ ГИМНАЗИЈЕ „ВАСО ПЕЛАГИЋ“ У НЕУМУ

Крајем јуна, када

је љетњи распуст

за ученике уве-

лико већ трајао,

чланови школ-

ског бенда су

успјели да се

окупе и приреде

један вели-

чанствен наступ

у Дому културе

за учеснике

Цивитасовог

кампа.

Организатори

овог сусрета,

одушевљени атмосфером коју су наши музичари приредили, су позвали наше младе музичке

звијезде на годишњу конференцију Цивитасових активиста која се одржава у Неуму, 20. и

21. септембра 2013. године. Ово наградно путовање су заслужено добили и овогодишњи

побједници општинског такмичења из демократије, представници одјељења IV6 .

Наш бенд је својим музичким умијећем, на којем би им, према ријечима учесника

кампа могли позавидјети и неки професинални бендови, заиста достојно промовисао

музичко стваралаштво наше школе.

Иако је сезона купања прошла, нисмо могли одољети изазовима морског плаветнила.

Након дужег кишног периода, ипак је дан лијеп, као да је сунце угријало само због нас.

Вјерујем да ће ови дани бити дио оних незаборавних у нашим животима.

Слађан Јовановић, IV2