Broj 62 Svet na dlanu

BESPLATAN PRIMERAK broj 62 avgust 2015.

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

BESPLATAN PRIMERAK broj 62 avgust 2015.

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

SVETna dlanuna dlanu

Similan

Tamo gde se ivotinje ne plae oveka

Rio de aneiro

Urbani din izmeu crvenih stenaUranopolis

Blagoslovena vrata Svete gore

Francuska

eir koji pije i Maka koja igra

Similan


Francuska


Svet na dlanu2 Svet na dlanu maj 2015.

Svet na dlanu 3Svet na dlanumaj 2015.

4 Svet na dlanuSvet na dlanu avgust 2015.

Temelj na kojem je projektovana EUZemlje Beneluksa - tri u jednoj. Sa eerom i obiljem lepih ukusa, poev od uvene belgijske okolade pa nadalje, zavisno koliko ste radoznali kad putujete i koliko ste spremni da istraujete. Onaj ko ne zna da koraa unapred, ko zaslepljen prolou ne vidi budunost, mogue je i da ne shvata zato se toliko raznorodnog...

Blagoslovena vrata Svete goreNeobino mesto na samoj granici sa monakom republikom Svetom gorom neobjanjivom duhovnou i lepotom obuzi-ma sva ula. Prepliu se tu oaravajui mirisi tamjana, mira i bosiljka sa spoznajom da se samo na korak od njega nalazi najvea manastirska zajednica Sveta gora i centar srpske duhovnosti - manastir Hilandar...

Presto okruen drveem od zlata i srebraVeliku palatu zapoeo je Rama I po uzoru na kraljevski dom u Ajutaji 1782. godine. Izgradnja je trajala tri godine. Palata se nalazi u blizini reke ao Praja okruena monim zidinama koje su u vreme njegove vladavine imale osam kula...

10

26

18

8

30


Za Ruan, prestonicu provincije Normandija i grad 1000 tornjeva, imali smo samo jedan dan. Uprkos svemu, uspeli smo da vidimo skoro sve znamenitosti. Krenuli smo kroz etvrt starih

kua sa drvenim gredama i kaldrmisanim etalitem...

Na zemlji a nadomak nebaMeavnik. Grad od drveta u nedoiji. Na zemlji a nadomak

neba. I na geografskoj irini i visini, ak i od zaludnih stvorenja gotovo otpisanoj zarad bespua u koje su jedino

a svakodnevno, potujui valjda obavezu postojanja, naizmenino svraali dan i no. I ivotinje. Uglavnom zveri

koje se kao i ljudi, a samo Bog zna zato, nisu dugo zadravale. Jedino se na tako neto osmelilo sunce. Osmehivalo se, kau od

pamtiveka i leti i zimi, a da to niko nije zapaao...

46

Istanbul - evropski megapolis No1

Istanabul je i Evropa i Azija. Dva kontinenta a jedan grad. Dovoljno veliki da pod svoje skute primi malo vie od 14 miliona ljudi. Moda ih je i vie, jer u ovaj grad non-stop

pristiu neka nova lica...

5Svet na dlanuSvet na dlanuavgust 2015.

tekdasezna

hahaha...

Svet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanu

Slobodan Miidirektor izdanja

Avgust je, leto jo traje, odmori su u pu-nom jeku. Ima i onih koji se u ovom trenutku samo podseaju na letovan-je i dane na plaama Turske, Italije, panije, Egipta, Grke ili grkih ostrva. Iza njih je jo jedno lepo leto i jo jedno uspeno druenje s KonTikijem. Va osmeh zadovoljstva za nas je najvea nagrada. Zato, idemo dalje.Antalijska regija u Turskoj je magnet za ljubi-telje dobrog letnjeg odmora. Paljivo pogleda-jte nau ponudu. U mnogim hotelima iz ponude - u Kemeru, Beleku ili Antaliji darujemo gra-tis smetaj za dvoje dece. Isto vai i za hotele, naravno ne sve, u Kuadasiju, Bodrumu, Mar-marisu Jednak dogovor napravili smo i sa hotelijerima u Grkoj.Kad sve saberete videete i sami da ta uteda nije beznaajnaOve godine uveana je prodaja aranmana za letovalita u paniji i Italiji, KonTikijeve destinacije na kojima ljubitelje dobrog od-mora eka niz lepih iznenaenja. Dani ispun-jeni zadovoljstvom ekaju i one koji se odlue da istrauju lepote Kipra ili Malte, Egipta i letovalita na obali Jadrana, na potezu od Ul-cinja do Ankarana. Ono ime se ponosimo su dobro osmiljena krstarenja za koja se trai mesto vie na brodovima koji su uistinu hotel-ska arolija na vodi.U septembru kreemo i na Krstarenje Dale-kim istokom. Za 19 dana upoznaete kul-turu i obiaje naroda Kine, Koreja i Japana. Predlaem i druenje na turi nazvanoj Naciona-lni parkovi zapadne Amerike, kao i malu avantu-ru za radoznale koja podrazumeva pun doivljaj zemalja kao to su Peru, Bolivija i ileU avgustu i septembru vas ekaju i kolori ev-ropskih gradova i prestonica, arobni US open teniski turnir u Njujorku A ako, uprkos svemu, najvie na svetu volite svoju zemlju i u ovu avanturu moete sa nama. U skoro 250 hotela lepe Srbije sa spiska KonTikija moete napraviti utedu od 5.000 dinara s vauerom Vlade Srbi-je. Putujte, za svako putovanje uz malo novca potrebno je samo malo vie dobre volje.

Vena lepota izazovnih putovanja

Ex-Yugoslavia i SrbijaPaljivo itajte ovaj program - 1. dan: ? - Frankfurt - Zagreb; 2. dan: Zagreb - Bled - Ljubljana; 3. dan: Ljubljana - Postojna - Opatija - Plitvice; 4. dan: Plitvice - Split; 5. dan: Split - Trogir - Split; 6. dan: Split - Mostar - Dubrovnik; 7. dan: Dubrovnik; 8. dan: Dubrovnik - Perast - Kotor - Podgorica; 9. dan: Podgorica - Pritina; 10. dan: Pritina - Skoplje - Ni; 11. dan: Ni - Beograd; Beograd - Frankfurt - LisabonDa, re je o programu jedne portugalske turistike agencije po imenu BALKAN, koji je realizovan sredi-nom jula ove godine. Cena aranmana iznosila je 2.368 evra. Evropa oigledno nije zaboravila staru Jugu, ljudi tamo negde veruju da na tom paretu Balkana imaju puno toga da vide. I imaju.Ista agencija u ponudi ima i Turu po Srbiji. ta je to to je potugalski turoperator ponudio svojim suna-rodnicima da vide u naoj (pre)lepoj Srbiji. Mada, ini se, mi nismo toga toliko svesni? Dakle - 1. dan: Lisabon - Minhen - Beograd; 2. dan: Beograd (Kalemegdan, Crkva Svetog Save, Tera-zije); 3. dan: Beograd - Kruedol - Sremski Karlovci - Petrovaradin - Novi Sad - Beograd; 4. dan: Beo-grad - Avala - Topola i Oplenac - Vrnjaka Banja; 5. dan: Vrnjaka Banja - ia - Studenica - Vrnjaka Banja; 6. dan: Vrnjaka Banja - aak - Zlatibor - Mokra Gora; 7. dan: Zlatibor - arganska osmica - Meavnik - Beograd; 8. dan: Beograd - Lisabon I sve ovo po ceni od 1.362 evra Kada odbijete cenu avio-karte, jasno je, ak i Portugalcima, da u Srbiji za malo para moete puno toga da vidite.

Svet na dlanuSvet na dlanuMagazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd, Redakcija: 011/2098 033, E-mail: [email protected]

Direktor izdanja: Slobodan Mii, Glavni i odgovorni urednik: Zoran eerov, Lektura: Tatjana Jankovi, Layout: Dragan Milenkovi, Dragan Babi. tampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79Magazin Svet na dlanu. Redakcija ne odgovara za sadraj oglasa.

Call centar: 011/ 2098 000

KAD NEMA

MAGARCA DOBAR

JE I ...

avgust 2015.Svet na dlanuSvet na dlanu6

Preporuke

Alanja Antalija Kemer Malta

7, 10, 11 ili 14 danaHOTEL XPERIA KANDELOR 4*

od 533

7, 10, 11 ili 14 danaHOTEL MARDAN PALACE 5*

od 1888

7, 10, 11 ili 14 danaHOTEL AMARE DOLCE VITA 5*

od 900

8 dana/7 noenjaHOTEL FORTINA 4*

od 655

MEDITERANSKA PERLAROMANTINA PRIAI ODMOR I ZADOVOLJSTVOATRAKTIVNO

Majorka

Oaza mira u srcu MediteranaKarpatos je ostrvo u istonoj Grkoj iz grupacije Dodekaneza, usidreno u plavetnilu Sredozemlja na podjednakoj udaljenosti od Krita i Rodosa. Duga sunana leta i srednje razuena obala sa brojnim malim uva-lama i plaama, uz nedirnutu prirodu i autentian biljni i ivotinjski svet, ine ga sve privlanijim za turiste koji trae oazu mira na suncu Medit-erana. Mali aerodrom s mogunou da primi veinu aviona pribliio je ovo ostrvo svetu. Naseljeno je jo u vreme praistorije i zarad svog poloaja bilo je izloeno osvajaima, to daje posebnu crtu njegovoj bogatoj istoriji. Glavno mesto na ostrvu je gradi Ligadija odakle sve poinje i sve se zavrava. Karpatos spade u manje naseljena ostrva. Grci su kao narod najbro-jniji a ono to je zanimljivo broj stanovnika na ovom ostrvu, za raz-liku od drugih, ne smanjuje se. Poslednjih godina se ak i uveava jer brojni Grci, povratnici iz SAD, ulau novac u zaviaj, odnosno os-trvo kojim dominiraju brojni zasadi maslina i vinove loze U avgustu ovde moete letovati po ceni ve od 565 evra.

Karpatos

DubaiMala arolija arapskog svetaDoivite aroliju arapskog sveta, letujte u Dubaiju. I uivajte u gradu kontrasta, blistavoj metropoli Persijskog zaliva, fascinantne orijentalne gostoprimljivosti. Uostalom, nigde kao u Dubaiju neete doiveti tako uzbudljiv spoj tradicije i modernog. Luksuzni hotelski kompleksi, na korak od peskovitih plaa, od kojih je najlepa ona s imenom Dumeira, zadivie vas nestvarnim enterijerima i bogatstvom sadraja. Za kupoholiare Dubai je banja u kojoj se oping groznica vie nego uspeno lei jednako u tradicionalnim sukovima kao i modernim trnim centrima. Apsolutno ekskluzivni Dubai, ali i sve u Ujedin-jenim Arapskim Emiratima, odie bogatstvom i futuristikom formom. U ovom svetu ima mesta i za Vas ukoliko se odluite da u aranmanu KonTikija, pre drugih, zakoraite u ono to sve nas eka ve sutra...Cene za ovo uivanje su ve od 405 evra po osobi s uraunatim avio-prevozom.

Mesto za odmor iz snovaFeniani, Grci, Rimljani, Kartaginjani, Vizantijci i Arapi vekovima su ukrtali koplja i lomili brodove da bi zagospodarili malim arhipelagom u zapadnom delu Sredozemnog mora. Onaj ko je drao ostrva u blizini Pirinejskog poluostrva mogao je da kontrolie pomorske puteve ka Africi, Gibraltaru i Atlantskom okeanu, a posebno prema sredinjem delu Mediterana. Starih civilizacija i njihovih sukoba vie nema, pa danas u pohode na ova ostrva idu savremeni osvajai turisti.Naravno, re je o Balearskim ostrvima ili Balearima, arhipelagu koji pripada paniji i koji je nadaleko poznat po izuzetno bistrom moru, prelepim peanim plaama i skrivenim lagunama. Majorka je najvee i panskoj obali najblie ostrvo, za turiste najprivlanije Na Majorki ima vie od 70 ekskluzivnih plaa, a najpoznatije su u mesti-ma Portal Nus, Magaluf, El Arenal, Santa Ponsa, Pegera i Kala Fornel. Sve one su deo manjih ili veih hotelskih kompleksa, ili su potpuno izdvojene, a o svakoj od njih moe da se napie posebna pria. ak i vaa U avgustu i septembru cena KonTikijevih aranmana je ve od 575 evra.

avgust 2015. Svet na dlanuSvet na dlanu 7

Kipar Litohoro Rodos Krit

8 dana/7noenjaHOTEL KAPETANIOS 3*

od 678

10 danaHOTEL DION PALACE 4*

od 549

10 danaEDEN ROC 4* AI

od 949

10 noenjaHOTEL ALKOYONIDES 2*

od 379

DIREKTAN ARTER LETAROLIJA PRIRODENEZABORAVAN ODMOR DIREKTAN ARTER LET

Oman

Alanja

Monarhija sa stilomOman je zemlja izuzetnih prirodnih lepota. Re je o monarhiji ko-jom upravlja sultan Kabos bin Said smetenoj na jugoistonoj obali Arapskog poluostrva s izlazom na Arpsko more i Omanski zaliv na severoistoku. Nekada je bio trgovako sredite odnosno trgovaki put od obala Sredozemlja do Azije... Ono to danas Oman ini posebnim jeste jedinstven pristup brojnim turistikim atrakcijama kroz koje se veto prepliu bogato kulturno naslee i moderan stil. Na jednoj strani su beskonane bele peane plae i peane dine koje kriju osveavajue oaze, a na drugoj planinski tereni s jedinstvnim ekosistemom... Glavni grad Muskat se ponosi epite-tom najistije arapske prestonice, to je uz mnoge znamenitosti i muzeje s eksponatima iz razliitih istorijskih epoha ini magino privlanom za turiste iz celog sveta...Ukoliko imate elju da sve ovo vidite i doivite neka to bude u aranmanu nae agencije. Polazak je 10. oktobra a cena osmodnevnog aranmana je 1.690 evra.

Raskona paleta vrhunskog uivanjaAlanja je bez dileme jedan od najslikovitijih turistikih centara Turske s kilometrima dugim peanim plaama od kojih se svojom lepotom izdvaja ona s imenom Kleopatra.U senci borove ume je bezbroj hotela uglavnom na obali ili u njenoj neposrednoj blizini. Najvei broj plaa okruen je etalitima usmerenim ka centru grada. Grada, kojim dominira Crvena kula s pogledom na okolinu nalik onom s razglednica. Uvee, Alanja nudi raskonu paletu dobrog uivanja od koncerata na gradskom trgu do uvek zanosnog trbunog plesa u ekskluzivnim barovima i restoranima. Ovo tursko letovalite gostima da-ruje i uitak u nezaboravnim krstarenjima du raskone obale kao i svu lepotu linog uzbuenja zarad direkt-nog susretanja sa istorijom i arheolokim lokalitetima. S KonTikijem vas uz odlian izbor hotela s povoljnim cenama eka i dodatni bonus besplatan smetaj za jedno ili dvoje dece...

Sicilija

Raskre tri svetaSicilija je ostrvo smeteno na tri mora, raskre je tri kulture i tri sveta, to je ini jedinstvenom destinacijom za odmor i vie od toga. Okrueni kristalno istom vodom, na raznovrsnim plaama - od peanih do vulkanskih stena uivaete u najrazliitijim aktivnostima, poev od izleta brodom na oblinja manja ostrva pa sve do ronjenja. Jedna od najpoznatijih lokacija na Siciliji je vulkan Etna, najstariji aktivni vulkan u Evropi. este erupcije predstavljaju senzaciju... Obilazak antikih hramova, rimskih vila, poseta impozantnim crkvama raenim po uzoru na vizantijsku kolu doarava duh raskra tri civilizacije, a ljubi-telji posebnih zadovoljstava oseae se posebno u trenutku ispijanja pia na terasi bara Viteli, na kojoj je snimljen deo lma Kum... Ne treba zaobii ni gradi Sirakuzu, mesto roenja velikog matematiara Arhimeda, kao ni impozantni Palermo, koji je jednom nogom u Afri-ci a drugom u Evropi. A jo kad svemu dodate i uivanje u arobnoj Taormini... S KonTikijem moete sve, pa i to da uivate na Siciliji.


Putopisna razglednica iz Uranopolisa

Blagoslovena vrata Svete gore

Neobino mesto na samoj granici sa monakom republikom Svetom go-rom neobjanjivom duhovnou i lepotom obuzima sva ula. Prepliu se tu oaravajui mirisi tamjana, mira i bosiljka sa spoznajom da se samo na korak od njega nalazi najvea manastirska zajednica Sveta gora i cen-tar srpske duhovnosti - manastir Hilandar.

Uranopolis ili Ouranopoli, ije ime u prevodu znai Grad raja, najbolje je zvati upravo tako - rajsko mesto. Nalazi se na severozapadnom delu poluostrva Atos. Ovo poluostrvo je najistonije od tri prsta u oblasti Halkidiki na severu Grke. Dobilo je ime po planini Atos, koja se na samom jugoistonom kraju Svete gore, iz mora, uzdie do visine od 2.033 metra. Zbog blizine Atosa, u Uranopolisu se osea neobina istota i sveina planinskog vazduha. Ovo mesto je bilo deo Atosa sve do 1922. godine, kada je u njemu nas-eljeno pedeset porodica grkih izbeglica. Dugo nije postojala nijedna saobraajnica, tek je 1947. godine lokalno stanovnitvo proseklo jedan put.


Neobian po svom poloaju, po mirisu i lepoti, Uranopolis je poseban i po nainu na koji se u nje-mu letuje. Zapravo, Uranopolis je luka iz koje sva-kodnevno tokom godine polaze feriboti i brodovi prevozei monahe i hodoasnike na Svetu goru. U njemu se dobija viza, tanije diamonitirion za Svetu goru. Zbog specifinog poloaja i blizine monake republike, u ovom malom mestu se, uglavnom, prespava no-dve, u zavisnosti od toga kada se kree ka Svetoj gori i kada se sa nje vraa. U Uranop-olis se obino krene porodino da bi muki lanovi familije odatle isplovili ka jednom od dvadeset manastira, a enski deo porodice ostane u njemu ne bi li iskoristio par dana morskog uivanja. Krene se sa tom namerom, a zavri se drugaije. Kada se mukarci vrate sa hodoaa, porodica privuena arobnim Uranopolisom, njegovom predivnom obalom i istim, nebesko plavim morem odlui da ceo odmor provede ba tu.

Poto je Uranopolis neka vrsta blagoslovenih vrata kroz koja se prolazi na putu ka Svetoj Gori, na dva kilometra istono od samog centra grada

nalazi se kopnena granica koja Svetu goru odvaja od ostatka Grke. Na tom mestu postoji tabla sa obavetenjem da se dalje, kopnenim putem, ne moe i da je plovidba jedini nain na koji se do Svete gore moe doi. Svaki pokuaj prelaska ove kopnene granice smatra se ilegalnim, a nju uva granina patrola. Upravo tu se nalaze i ostaci starog vizantijskog manastira Zig, koji je nekada davno bio metoh manastira Hilandar.

Kada se gledaju fotografije Uranopolisa, obino se na njima moe videti najznamenitija graevina ovog mesta, a to je vizantijski toranj Prosforio. On se nalazi neposredno pored luke. Kau da je Pros-forio najvei i najouvaniji toranj na Halkidikiju. Sagradilo ga je monatvo manastira Vatoped u XIV veku i sluio je za odbranu grada od Turaka i gusara. Toranj je visoka, kamena graevina sa us-kim prozorima. Na gornjim spratovima su drveni balkoni. Prosforio je restauriran i sada je muzej hrienskih antikviteta.

Uranopolis ivi ivotom svetogorske duhovnos-ti. Na glavnom etalitu se nalazi veliki broj radnji

u kojima se mogu kupiti ikone, brojanice, tamjan, kandila i raznovrsni suveniri koji se, uglavnom, izrauju u radionicama svetogorskih manastira. Za sitnice koje, obino, privlae turiste u nekim drugim letovalitima, ovde naprosto nema mesta.

Jedini nain na koji ene mogu da osete blaenstvo Svete gore je krstarenje. Samo sa turistikih brodova mogu enjivo da posmatraju svu velianstvenost manastira koji se nalaze na obali ili u njenoj blizini. Sveta gora je vekovna nepoznanica za ene, jer enska noga nikada nije kroila na tlo ove monake zemlje. Nije je dotakla ni noga carice Jelena, jedine ene koja je boravila na Svetoj gori. Naime, krajem 1348. godine car Duan je eleo da od epidemije kuge, koja je u to vreme vladala Evropom, zatiti naslednika Uroa i caricu Jelenu. Odveo ih je na Svetu goru i tako prekrio vekovno svetogorsko pravilo o dolasku ena. Meutim, njena noga nije kroila na svetu zemlju, jer su je sve vreme njenog boravka na njoj - nosili. Caru Duanu ovaj postupak Crkva nikada nije oprostila i smatra se da je to umnogome uti-calo da ga ne proglasi svetiteljem.

U blizini Uranopolisa se nalazi jo jedan srpski manastir, tanije reeno metoh i ekonomija ma-nastira Hilandar, Kakovo ili Miloarsenica. U ovom predivnom manastiru i ene, bar malo, mogu os-etiti duh Hilandara. Nalazi se pored regionalnog puta, ali zatien umarcima. Metoh Kakovo je imanje koje se prostire na velikoj povrini i smatra se svojevrsnom radionicom za manastir Hilandar. U njemu se nalazi prelepa crkvica, konaci, knjiara i veliki broj radionica. Poznato je i po jedinstven-om ribnjaku i maslinjaku iz kojih se snabdeva Hi-landar. Manastir je ovaj metoh dobio pre mnogo vekova od tadanjeg solunskog pae u znak za-hvalnosti, jer mu je groe sa udotvorne loze Svetog Simeona pomoglo da dobije potomstvo.

Boravei u Uranopolisu, imate utisak da ste se nali u nekom sasvim drugom svetu. Taj svet vas puta da razmiljate, nudi vam inspiraciju i nadahnue. Ponete da verujete da vam ve-trovi sa Atosa oplemenjuju duu najistijom duhovnou i oseate blaenstvo, mir i spokoj. Osetiti tako neto je dragocen dar i protivtea vremenu u kome ivimo. Biljana Markovi Jevti


Francuska: Kroz Normandiju i Bretanju

Za Ruan, prestonicu provincije Normandija i grad 1000 tornjeva, imali smo samo jedan dan. Uprkos svemu, uspeli smo da vidimo skoro sve znamenitosti. Kren-uli smo kroz etvrt starih kua sa drvenim gre-dama i kaldrmisanim etalitem proli Ulicom asovnika, uivali u lepoti blistavo bele Palate pravde (sagraena1490. - u ratu je sruena, ali je po slici napravljena ista). Ruan je poznat i po slikarima, knjievnicima, neustraivoj Jovanki Or-leanki i raskonoj i velelepnoj gotskoj katedrali posveenoj Uspenju Presvete Bogorodice (XII vek). Za divljenje je svaki detalj i spolja i unutra gde su sahranjene poznate istorijske linosti (Robert Prvi, Viljem Osvaja...). Naputamo ove lepote preko Normandijskog mosta na Seni i stiemo u Avr, grad i luku severozapadne Francuske. Doekuje nas kia, ue Sene i nemirni Laman.

Avr je osnovan u XVI veku za vreme kralja Fran-soa I, koji je raistio ue Sene i 1527. napravio luku. Doiveo je procvat u vreme graanskog rata u Americi kad su ogromne koliine robe iz ove luke odlazile za SAD. Uniten je bombardovanjem pri-likom saveznikog iskrcavanja u Drugom svetskom ratu. Poto se nije mogao obnoviti, sagraen je novi ultramoderan grad. U centru je Gradska kua, Crkva Svetog Jakova i monumentalna graevina Vulkan sa izgledom iskrivljene konice. Novi Avr je pod zatitom Uneska... Monotoniju poslovnih zgrada i stambenih kocka-naselja razbija stara renesansna crkva, dini svedok minulih vremena.

Dan DPut vodi kroz mladu umu. Stiemo do vele-

lepnog parka u ijem sreditu se nalazi Memo-rijalni centar i statua ene sa bakljom u ruci. Na unutranjoj povrini beskrajno dugakog zida, okrenutog prema vodenom beskraju, sit-nim slovima su ispisane hiljade i hiljade imena amerikih vojnika nastradalih prilikom iskrcavanja 6. juna1944. godine.

Potrebne su nedelje, moda i meseci da se proitaju imena svih rtvi jedne od najznaajnijih epizoda XX veka, poznate kao Dan D. Jo uvek dolaze najblii roaci iz Amerike, Kanade i Engleske da odaju potu vojnicima koji su dali ivote u borbi protiv nacista zapadnog fronta. Na 80 kilometara dugakoj plai su i mesta na kojima su se saveznici

iskrcali. Jedno od njih je pred nama. Na tamnoj po-zadini uzburkane vode vidim desetak granitnih figu-ra, uzanih, visokih i nepravilnog oblika. Nepobedivi nemi svedok uasa postavljen je na plai Omaha, mestu prvog iskrcavanja amerikih vojnika... Neto dalje je englesko, zatim kanadsko groblje.

U autobusu je vladala tiina. Kao da su svi razmiljali o tunim posledicama rata. ivnuli smo tek na ulazu u ukras Normandije, ljupki gradi Onfler.

Ni kia mu ne smeta...Mestace Onfler je u XIII veku bilo mala odbram-

bena luka Normandije koja se postepeno menjala da bi danas, od nekadanje muljevite uvale, posta-la arobno letovalite. Sa obale se proirilo na pito-me breuljke sa strmim uzanim uliicama i cveem raskonih boja prisutnog na svakom koraku. Kue su neobine arhitekture i izuzetnih fasada. Visoke i stenjene jedna uz drugu, imaju najvie do pet spratova, jer se samo tako mogao izbei porez na zemljite (u to vreme veoma visok).

Na obali se nalazi izuzetno stara palata impozant-nog izgleda i patine. Pripadala je jednoj plemikoj porodici. Danas se u njoj nalazi Kapetanija.

Onfler je izrodio znaajne Francuze. U njemu je roen Buden, slikar impresionista, pa Erik Sati, kom-pozitor ija kua je posle njegove smrti pretvorena u muzej. Na centralnom delu malog trga nalazi se crk-va Sent Etjen (XV vek) sagraena od DRVETA. Kau da je to zato to je Onfler u to vreme bio brodogradilite. Poto su esto izbijali poari, da bi se neto sauvalo, zvonik je napravljen odvojeno od crkve.

Dovil je najelitnije odmaralite Francuza, kao i svetskog det-seta. Meka kockarskog turizma, cen-tar plemenitih rasa konja... Pria o njegovom nas-tanku je neobina.

ednom prilikom Napoleon III je odluio da nekoliko dana provede u kinom Dovilu (takvo je normandijsko podneblje) i ve prvi dan krenuo u obilazak obale sa skromnim plaama i oskudnim zelenilom. Sumnjiavo je vrteo glavom i najzad se obratio jednom od roaka upitavi ga ta vidi na tom mokrom i movarnom zemljitu:

PARE!, odgovorio mu je je ovaj lakonski.Kad se vladar vratio na dvor odmah je zapoeo

otkupljivanje zemlje ija cena je bila izuzetno niska. Naredio je postupak isuivanja, a potom krenuo sa izgradnjom zgrada i hotela... Ovo se dogaalo



sredinom XIX veka. Bio je to poetak turistikog buma kojem se niko nije nadao. Obala je sreena i obogaena vilama i raskonim hotelima kao to je npr. Normandija). Dovil postaje IN i najbogatiji ljudi iz Francuske i celog sveta dolaze ovde da VIDE i budu VIENI. U ovom gradiu se odrava filmski festival i najvei skup svetskih ekonomista grupe G8. Ono to ga ini posebno vrednim jesu uvene dovil-ske farme konja najplemenitijih rasa zbog kojih dol-aze ljudi dubokog depa i slavnih imena. I pored toga to Normandija ima vlana i kina leta, Dovil je uvek atraktivan, a u njemu se uvek neto dogaa.

Mon Sen Miel - na granici Normandije i BretanjeBiskup Ober usnio je neobian san: iz mase

sveta pojavio se Sveti Arhangel Mihailo, priao mu i zatraio da sagradi manastir na nepristupanom piramidastom ostrvu-steni koje se nalazilo u blizini obale. Kad je plima - stena postaje ostrvo, a kad je oseka - poluostrvo okrueno zemljanim talogom i muljem. To je samo san, pomislio je i gotovo zabo-ravio na sve. Ali poto mu se svetac obratio jo je-danput sa istim zahtevom i pritom svojim prstom na biskupovoj glavi napravio udubljenje da bi ga uverio u verodostojnost posete i elje, stvari su krenule drugim tokom. Shvatio je to kao zadatak koji mu je Sveti Arhangel poverio i... Sveti Arhangel postaje simbol ostrva, a kada je sve zavrio biskup Ober proglaen je za sveca.

Sve se deavalo u X veku kad nije bilo ni najos-novnije tehnike. Ali zadatak je zadatak. Posao je zapoet na steni udaljenoj kilometar od obale i jed-nako toliko od ua reke Kusnon. Osnovni materi-jal je morao da bude kamen, ali kopno ispred Mon Sen Miela, kako se zvala stena, bilo je nepregledna nizija zemlje i peska nanoenog vetrovima vekovi-ma unazad. Beznadeno, rekli su mnogi ali ne i bisk-up koji je pronaao reenje. Odluio je da se kamen donosi sa drugih ostrva i vadi iz mora - dubokog, nemirnog i uvek zapenuanog Atlantskog okeana. Nadljudskim naporima graditelji su sa susednih ostrva donosili granitne stene, izvlaili ih na obalu, klesari su od njih pravili blokove, zidari zidove, ste-penice, tornjeve, zvonike, odaje, kapele, rezervoare za vodu, kamine, hodnike, nie... Kusnon, iroka i lenja reka, nanosila je zemlju iz nizije, od vode i pes-ka nastajao je mulj i ivo blato, to je uz gustu maglu oteavalo gradnju. Poto su radovi sporo odmicali, darodavac Robert Prvi poklanja veliku sumu novca i benediktinski svetenici nastavljaju izgradnju. Ali zapoinju ratovi sa Englezima (1434)... Da bi se od-branili od neprijatelja, Francuzi oko ostrva grade zi-dine. Za vreme Buroaske revolucije Sen Miel je bio pretvoren u zatvor pod imenom Slobodno brdo! U toj funkciji ostao je 43 godine!

Granitno ostrvo kupastog oblika i uzanog podnoja moralo je imati prostor za smetaj hodoasnika. U poetku nikle su dve-tri barake, a kasnije se izgradio niz niskih kua. S vremenom prostor izmeu katedrale i visokog obalskog zida postepeno prerasta u malo ljupko naselje jedin-stvene arhitekture. Knjievnik Viktor Igo pokree

akciju da se ostrvo zatiti i 1874. Mon Sen Miel postaje nacionalni spomenik. Posle tri godine je napravljen i peani prilaz ostrvu, danas asfaltni.

U XIX veku vratili su se benediktinci, grad je ponovo oiveo, postao turistika meka i takav os-tao do danas.

A na ostrvu...im se proe kroz ulaznu kapiju, kamenom

poploana uliica vodi vas uzbrdo. S obe strane je niz kua sa duanima i staklenim izlozima pre-punim raznovrsne robe. Smenjuju ih minijaturne kafeterije sa dva ili tri stoia u kojima se pijucka aj, kafa, vino... Vlasnici i radnici trgovakog pojasa rade od ujutru do mrklog mraka, a kad odu u svoje domove, velika kapija se zatvara. U katedrali Mon Sen Miela ostaju samo oni koji tamo i ive - osam monahinja i est monaha.

Uzana i veoma strma uliica to vodi uzbrdo, pre-puna je turista pridolih iz svih krajeva sveta. Nepisa-no pravilo je da desnom stranom idu oni koji se pen-ju, a levom oni koji silaze. Prolazimo pored engleskog topa zaostalog jo iz rata sa Englezima. Vazduh oko njega zamirisa zanosno i slatkasto. Taman se pitamo kako kad ugledasmo prodavnica galeta, uvenih francuskih - slanih i slatkih - koje se neizostavno moraju probati. Oni koji odole toj gastronomskoj aroliji urno ulaze u suvenirnicu, kuu ravnog krova preko kojeg pogled see sve do horizonta.

Posle visokih, niskih i malih prolaza, nia i hod-nika - stiemo na cilj.

Katedrala je visoka 154 metra i jo dodatnih 4,5 koliko je visoka figura Arhangela Mihaila.

Zaustavljamo se na najviem nivou i pred granitnom ogradom preko koje se vidi put koji se gubi u dnu nizije, kao i reka Kusnon, mutna i muljevita od kia, zatim i njeno iroko ue u zagrljaju vode Atlantika.

Graevina deluje impozantno i mono. Istorija i uzviena svetost ispunjavaju njenu unutranjost odjecima, mitovima, slikama i priama iz minulih vremena. Pre nego to uronimo u dah prolosti

zapaamo ogroman rezervoar za vodu smeten, bolje rei stenjen izmeu kula-osmatranica. Za trenutak se stie utisak da lebdi u prostoru i u vremenu... Prolazimo kroz prostrane odaje sa visokim ukraenim svodovima. Svaka ima zi-dani kamin, a u pozadini koloritom odskau mala crvena vrata to vode u toalet. Smenjuju se sobe za domaine, crkvene velikodostojnike, goste, ku-vare, nabavljae... I na kraju, posle obilaska sivih kamenih zidova i hladnih polumranih prostorija, neoekivano izlazimo na svetlost sunanog dana.

Istog asa duu oplemenjava unutranje dvorite uokvireno lunim stubovima, to neodoljivo podseaju na slonovau ukraenu klesanim mo-tivima. U sredinu tog minijaturnog dvorita uselilo se sunce i bletavim zracima obine vlati trave pret-vorilo u egzotino bilje...

Slane ovce i osmo svetsko udo Silazimo lako i pored brojnih stepenica, preica,

hodnika i pasaa. Ne moe se zalutati, potrebno je samo pratiti ljude koji se penju, stoje ili silaze.

Kad je plima, Mon Sen Miel se pretvara u ostrvo i do njegovog ulaza se moe doi samo amcima, kae na francuski vodi. - Neverovatno zvui podatak da razlika nivoa vode izmeu os-eke i plime moe iznositi i do 17 metara! To vie nije problem zato to je grad opasan visokim zi-dom. No, u prolosti su stanovnici uoili drugu pojavu koja ih je mnogo vie uznemiravala. Dakle,

u odreenom periodu dana ili noi zauli bi se ujednaeni zvuci koji su bili veoma slini konjskom topotu. U strahu da dolazi neprijatelj sa konjicom, skriveni i pritajeni izlazili su tek kad se sve smirilo. Kad su ustanovili da se topot javljao samo dok je plima, odahnuli su sa olakanjem.

Sen Miel ima oko tri miliona posetilaca godinje. Od 1979. je pod zatitom Uneska. Smatra se dnim od najvanijih svetilita u Francuskoj i os-mim udom sveta.

Promenadom meseevog sjaja zapoinjemo obilazak gradia Dinar, ekskluzivnog provansalskog letovalita sa raskonim vilama i smaragdnom oba-lom. I pored raskoi i razmetljive lepote mesta kome izuzetan poloaj sa mnogo zelenila, parkova i cvet-nih skverova daruje posebnu dimenziju, najsnaniji utisak ostavlja hidrocentrala na reci Rank.

Ponosni domaini tvrde da je jedinstvena u sve-tu zahvaljujui enormnoj razlici plime i oseke. Za vreme plime sa jedne, a za vreme oseke sa druge strane, pokreu se turbine hidrocentrale pri emu se stvara elektrina energija u snazi jedne etvrtine nuklearke.

Dinan, grad ili slika... Mnogo snaniji utisak ostavlja susedni gradi

Dinan u kome vreme kao da stoji. Moda jo od kaldrmisanja ulica, postavljanja starinskih kandela-bara, sivih drveno-kamenih kua picastih krovova, zidanih u XVII veku.

Svet na dlanuSvet na dlanu 13avgust 2015.

Kad se naslonite na ivicu irokog zida i pogledate predeo ispod - zastaje dah! U plodnoj zelenoj dolini u zagrljaju reke i uma blista Donji grad (Dinan) toliko lep da se namee pitanje da li je dole zbilja grad ili moda slika nekog impresioniste... Istorija razbija moju nedoumicu i klupko istine poinje da se odvija. Legenda kazuje...

U maloj plemikoj porodici rodio se veliki vojskovoa Bertran di Geklen. Poto je rano sav-ladao vojnike vetine i dokazao se kao borac, naz-vali su ga Orao Bretanje. Godine 1356. u odbrani Rena, Bertranovog brata Olivera zarobio je engles-ki vitez od Kenteberija. U to vreme je bio obiaj da neprijatelj trai otkup za Oliverovu glavu. Bertran je to odbio i izazivao Britanca na dvoboj. Pobedio je, spasao brata i - dobio novac. Vest je stigla do francuskog kralja arla V koji ga je pozvao i odmah postavio za svog vojskovou. Bertranova slava, u meuvremenu, sve vie raste, nie pobedu za po-bedom i kralj arl mu dodeljuje titulu viteza. Ali sve ima svoj uspon i pad. Prilikom jedne od osvajakih borbi u paniji, Orao Bretanje biva zarobljen. Ne-prijatelj za njegovu glavu trai 100.000 hiljada talira (ogoman novac u to vreme)!!! Francuski kralj je bez dvoumljenja platio slobodu omiljenog vojskovoe.

Kada je 1380. umro, poslednja elja mu je bila da ga sahrane u Dinanu. No, obiaj je nalagao da se visoke linosti moraju sahraniti na tri mes-ta. Srce Orla Bretanje poiva u crkvi Svetog Spasa u Dinanu.

Legalni gusari i Sen Malo Dobro doli, ovo je Sen Malo, obalsko mesto na

krajnjem severu Bretanje, doekuje nas madam Koko, sitna Francuskinja sa velikom torbom i jo veim osmehom.

Ne razumem nijednu re francuskog jezika, ali ar i ljubav sa kojom pria o rodnom gradu ine da putem emocija razumem smisao... Mala madam iz tane neprestano vadi crtee, stare razglednice i hronoloki poreane slike (od prvih kua, naselja) pa do izgradnje odbrambenog zida, crkve, kat-edrale... Sen Malo je grad legendarne prolosti sa neobinom istorijom...

Prvi stanovnici Kelti doli su u IV veku. Sen Malo graen je od uvenog kanskog kamena i opasan izuzetno visokim zidinama radi zatite od talasa, neprijatelja i osvajaa.

U poetku su u njemu iveli moreplovci i gusari. Ono to je posebno interesantno jeste da su gusari gusarili LEGALNO i uz dozvolu francuskog kralja. Poto bi saznali kad i kuda idu brodovi, presretali su ih i pljakali (posebno vojne i trgovake)! Potom su u dnevnik beleili ime broda, mesto, vreme, plen koji su oteli... Podela plena se strogo POTOVALA! Do-govor sa francuskom vladom je glasio: odreeni pro-cenat gusari su uzimali sebi a preostalo davali kralju.

Sen Malo je tokom vremena postao velika trgovaka luka u koju je dolazilo oko 2.000 brodova godinje. Donosili su tovare zaina, svile, porcelana, zlata, dragulja i drugu robu za prodaju sa Dalekog istoka. Portugalski trgovci su u poetku bili posred-nici izmeu severne i june Evrope poto su robu donosili iz portugalskih luka. Da bi ih izbegli i stekli veu zaradu - moreplovci iz Sen Maloa odluili su da samostalno plove na Daleki istok.

Sen Malo je oduvek bio dobro utvren, teak za prilaz sa kopna i jo tei sa mora zbog podvodnih stena. Imao je samo dva morska prolaza koja je tre-balo dobro poznavati da bi se pristalo. Nedaleko od grada nalaze se dva manja ostrva sa utvrenjima koja su takoe sluila kao tit. Na jednom su zemni ostaci Fransoa de atobrijana (1768-1848), pesn-ika, politiara, vojnika i ambasadora u vedskoj. Uz njegovo ime se mora spomenuti gastronomski specijalitet biff a la atobrijan. I mada je umro u rodnom Sen Malou, eleo je da poiva na jednom od ostrva kojem se moglo prii samo za vreme oseke.

Kamenim stepenicama sputamo se sa drevnih zidina i gle uda! Pred nama je spomenik gusaru (crn, mrgodnog izraza lica)! Konano se rastajemo od burne istorije kamenog grada i madam Koko nas uvede u XXI vek! Uzane uliice sa brojnim pro-lazima, drvenim kapijama i majunim dvoritima nameu misao da je ceo gradi, zapravo, staro jez-gro u kojem je i najmanji detalj vekovima nedirnut...

U katedrali poiva ak Kartije (nije u pitanju zlatarski mag), moreplovac iz Sen Maloa koji je u TRI navrata stigao do Kanade u nadi da e nai blago. Nije doneo nita, ali je u kanadskoj pokra-jini Kvebek ostavio francuski jezik koji se tamo jo uvek govori.

U najuem centru Sen Maloa vri. Tu su kafei (je-dan sto i dve stolice), poslastiarnice, suvenirnice, radnje sa firmiranom robom, strani i domai tur-isti i etai, a na svakom uglu orkestri golobradih mladia. Prolaznici zastanu, sasluaju numeru ili dve, apladiraju i odu.

A sad vas vodim u najstariju etvrt, bolje reeno u XVII vek. Sve je ostalo isto: kue, duani, trgovi, birtije... Ako neko od vas hoe veeru uz muziku, neka potrai Ulicu eir koji pije - a ko voli crno pivo na toenje - nai e ga u Ulici Maka koja igra... Mila Starevi


Prva Gigatron prodavnica bele tehnike u Beogradu

U okviru GIGATRON prodajnog lanca, koji raspolae sa 27 prodajnih ob-jekata irom Srbije, kupci imaju na raspolaganju brojne mogunosti odloenog plaanja i drugih pogodnosti. Potrebno je da odaberu vid plaanja koji im najvie odgovara i mogu izabrati proizvod iz bogatog asortimana raunarske i bele tehnike najveih svetskih i domaih proizvoaa koje Gigatron nudi.

Jedna od pogodnosti koje Gigatron ima je i odloeno plaanje Super na rate koje po-drazumeva kupovinu putem kredita na 20

mesenih rata, uz 0% uea i 0% kamate. Ovaj vid odloenog plaanja e vam biti odobren is-tog dana i to samo uz linu kartu.

Jo jedna novost je da je posle Kragujevca i Nia, Beograd dobio svoju prvu Gigatron pro-davnicu bele tehike. U Immo Centru, u bloku 64. na Novom Beogradu, posetioce oekuje kom-pletan asortiman bele tehnike i malih kunih aparata najveih svetskih proizvoaa.

Uz to, prilikom svake kupovine u Gigatron prodavnicama i na sajtu, kupci stiu bodove koji e im biti upisani na Ba Tvoju Gigatron Karticu i koje mogu iskoristiti prilikom sledee ili neke

druge kupovine. Sve to je potrebno je da ku-pac bude registrovan korisnik na Gigatron sajtu i bodovi e biti vidljivi na njegovom profilu i Ba Tvojoj Gigatron Kartici nakon petnaest dana od dana kupovine.

Maksimalni popust koji se moe ostva-riti korienjem bodova je 50 odsto od uku-pne vrednosti kupovine. Bodovi mogu biti iskorieni u svakom trenutku, bez obzira na sakupljeni broj bodova.

Za vie informacija o ponudama i popustima posetite www.gigatron.rs ili pozovite call centar na 0800 30 40 50.

Kupovina uz bezbroj pogodnosti

Kupovina uz bezbroj pogodnosti


Verona jeste grad ljubavi ali je i vie od toga

Dragulj sa obala reke AdiiZa geografe Verona je deo uzbudljivog se-vera Italije. Posle Venecije, drugi je grad po veliini u regiji Veneto. Danas je vaan saobraajni vor i bogat trgovaki centar na obalama reke Adii. Meutim, kad se u priu o Veroni ukljue istoriari, toak vremena nemi-novno sa vraa unazad. Sve do etvrtog veka pre nae ere. Odnosno, do datuma kada je ova nase-obina zvanino osnovana.

Istoriari umetnosti ne kriju opinjenost kada je ona u pitanju. Za njih Verona je grad bogate is-torije i kulture, fascinantni dragulj evropske arhi-tekture i umetnosti. Palate, raskone vile, vele-lepni mostovi koji spajaju obale reke Adii, kao i brojne crkve i manastiri gotskog i renesansnog stila, samo su deo onoga to Verona danas moe da ponudi znatieljnicima i ljubiteljima lepog.

Za romantine due Verona je, pre svega, grad ljubavi. Grad Romea i Julije, ija je iskrena ljubav s traginim krajem, ovekoveena u nenadmanoj drami Vilijema ekspira. Nije tajna da gotovo sva-ki od tri miliona turista, toliko ih zapravo godinje poseti Veronu, obavezno odlazi do ulice Kavelo i kue iz 1200. godine u kojoj je iveo legendarni

Romeo Montegi. Ili, do manastira Sv. Franeske u kojem je grob nesrene Julije Kapuleti. Tradicija je da se, osim buketa cvea, na grobu ostavi i lina poruka...

Verona se ponosi i svojim crkvama, odnosno manastirima. Najatraktivnija je svakako crkva San Zeno Maore, za mnoge moda i najlepa ro-manska graevina ovog dela Italije. Temelji ove crkve podignuti su u petom veku, ali je konaan izgled trobrodna bazilika sa ravnim krovom dobila negde posle 1117. godine. Zanimljivost je i odvojeni, visoki zvonik sazidan 1045. go-dine. Na bronzanim ulaznim vratima crkve San

Zeno Maore su reljefi sa fragmentima iz Bib-lije, a fasada i prozori privlae panju zarad bo-gato ukraenih reljefa sa prizorima iz jevanelja... Atrakcija Verone su i crkva Santa Anastazija, crkva Sv. Bernardina, Svete Marije Organo... Palata del Kapitano je takoe jedan od arhitektonskih dra-gulja grada ba kao i Gradska palata, odnosno gradski muzej sa zbirkom vrednih dela italijan-skog slikarstva.

Ako ve etajui prelazite reku Adii, uinite to na Ponte di Pijetra, bez dileme najlepem mostu Verone. Na jednoj od obala je i Avgustovo pozorite. Vredi ga videti. Ipak, Verona ne bi bila to to jeste da nije njene Arene. Monumentalnog rimskog teatra sa 22.000 mesta, treeg po veliini amfiteatra u Italiji s fascinantnom akustikom. Nije, dakle, sluajno to se u Veroni svakog leta (20. avgust 2015) odrava prestini svetski Festival opere. Uostalom, nije nikakva tajna da je Arena jednako sugestivna i uzbudljiva kako za izvoae tako i za one koji prisustvuju dogaaju. A svaka operska predstava ovde i zaista jeste neponovljiv doivljaj. Ba kao to je to i Verona, grad vene ljubavi, sama po sebi. Dragana Bogunovi


Jo jedan putopisni pogled na Italiju

Italija je verovatno jedina zemlja na svetu za iji je opis dovoljna samo jedna re: bellezza. Uprkos zemljotresima, poplavama, pogrenoj vlada-vini, korupciji i kriminalu, kako peva De Gregori. Uprkos svemu, kako bi rekla Monika Viti.

Uzalud sam na putu za jug od Salerna do Sorenta traio neku drugu re. Obali Amal nita manje o toga nije pristajalo.

U Pestumu, staroj grkoj koloniji iz estog veka, juno od Salerna, sauvani su dorski stubovi i hramovi kao bilo gde u Grkoj. Kad god sam kas-nije putovao na jug, javljala mi se slika Pestuma kao podseanje da je nekada celo Sredozemno more bilo Mare Greco.

Tek procvetali limunovi i pomorande na Siciliji, ije su se kronje belele kao da je po njima pao sneg, odisale su tako snanim mirisom da se moglo lako zamisliti da je u par misanju ostrva Svevinji lino imao udela.

Dok smo uskim putem uranjali u neprestano nove zasade, po stoti put smo sluali Rondo Ital-

iano. Nita vie nije prianjalo aroliji boja i mirisa od ivahne i brze muzike (allegro) u kojoj je ceo orke-star (tutti) neumorno ponavljao jednu istu temu. Nija nam dosadila. eleli smo, naprotiv, da u ritmu vonje veno odzvanja. Vozei se oko celog ostrva, od Mesine do Palerma, a zatim dalje do Agrienta, Sirakuze, Katanije i Taormine, povremeno smo menjali plou, ali smo se, uvek iznova, vraali na Rondo Italiano. Saveno je pristajalo triptihu koji su, osim muzike, inili jo mirisi i boje.

U Sirakuzi smo u Tratorija di Arimede sa velikog pladnja izabrali ribe po elji. Pre toga smo kriom pobacali sendvie koje smo poneli da smanjimo trokove putovanja. Nije nam bilo ao to smo pre-platili ruak. Pa samo ime gostionice je vredelo tih para, a o ribi da ne govorimo.

U Napulju jo jedna tratorija. Ne tako slavnog imena kao u Sirakuzi, ali iznad zaliva, naspram Ve-zuva. Znam da podseanje na izreku vidi Napulj i umri zvui malo ganutljivo ali ako je ve tako, zato ona nije smiljena za neki drugi grad?

Planina koja bljuje lavu i vatru

Iako sam bio u Biblosu (moda najstarijoj sauvanoj ljudskoj naseobini) i u Luksoru (u kojem grobnice faraona patetinom uzvienou nadmauju i uvene piramide), nisam mogao da zamislim uzbudljivije arheoloko nalazite od Pompeje


Deca su sa uenjem sluala moje vajkanje to sam jo jednom propustio priliku da se popnem na Vezuv. Zar vulkan nije usmrtio sve itelje Pompeje? Nimalo im nije bila po volji planina koja bljuje lavu i vatru. Videli su, uostalom, kako je erupcija Vezuva prekrila mrtvakim pokrovom ceo jedan grad.

Iako sam bio u Biblosu (moda najstarijoj sauvanoj ljudskoj naseobini) i u Luksoru (u ko-jem grobnice faraona patetinom uzvienou nadmauju i uvene piramide), nisam mogao da zamislim uzbudljivije arheoloko nalazite od Pompeje. Za to je postojalo vie razloga. Najpre neprestano prisutno oseanje da je sve kao neka-da. Ulice, krme, pozorine arene, zanatske radnje, javne kue sa erotskim freskama, ak i predizborni natpisi na zidovima. Ceo jedan grad sauvan ispod

pepela. Sve je kako je bilo, osim ljudi. I njih dodue ima, okamenjenih u stvrdnutoj lavi. Kao da su zas-pali da se jednog dana probude.

Oekivao sam da su i deca najvie uzbuena Pompejom. Nisam, naravno, hteo da iznudim tak-vo priznanje. Okolino sam se zbog toga raspitivao ta je na njih ostavilo najvei utisak. Kao iz topa, umazani keapom do uiju, odgovorili su da im je bilo najlepe kada su se konano doepali tratorije nad zalivom. Posle Brisela, u ijim sam muzejima uspeo da im ogadim jednog Rubensa, u Napulju sam otkrio da je za decu napolitanska pica jo uvek privlanija od celodnevnog razgledanja Pompeje pod vrelim suncem.

Ali, rei ete, Sicilija i Napulj nisu samo bellezza. Zar na njihov pomen ne mislimo takoe na mafiju?

Pa, i toga je bilo na povratku kroz Kalabriju. Ili nam se samo tako priinilo.

Ono to nam se svakako nije priinilo jeste besomuna nona jurnjava u kojoj nas je teretno vozilo pratilo u stopu, primiui se povremeno na opasnu razdaljinu. Na usponima smo odmicali, ali su nas gonioci na ravnom putu redovno sustizali.

erku Jelenu, koja se interesovala za to da li uporni pratioci nameravaju da je otmu, brzo smo uutkali uveravanjem da je niko nee oteti. I ako bi je oteli, poruili smo, nemamo nameru da za nju platimo ot-kup. Na prvom ispustu smo, ipak, napustili auto-put i prespavali u motelu nekog malog mesta.

Ujutru, sa suncem, opet je prevladala bellazza koja nas je pratila sve do Rima. Kad god bismo se za-ustavljali da se odmorimo i okrepimo, ugostitelji su nam prireivali mala iznenaenja. U jednoj gostion-ici su, tako, pitali decu da li hoe obinu koka-kolu ili gigante. Deca su, naravno, izabrala onu gigante, koja se od obine razlikovala samo utoliko to je na-livena u zaista dinovske ae. U drugoj gostionici smo dobili na dar tanjir od keramike kao nagradu za umean izbor naruenih jela, iako su ona na jelovni-ku, oito, od pamtiveka bila prisutna. Doiveli smo ljubaznost domaina kao veto smiljene dosetke, ali takoe kao potvrdu da Italijani nastoje da uine lepim sve to ine ili proizvode.

Italija me je, najzad, nauila jo neem. Otkrila mi je kako da prepoznam grad. Pouila da njegova svojstva ne zavise od broja stanovnika ve od toga kako je ureen prostor u kojem ljudi ive. Da se naseobina bez trgova i fontana ne moe smatrati gradom. Jo od starog Rima do danas.

Duan Miklja, novinar


Zapis sa putovanja agencije KonTiki: Zemlje Beneluksa

Zemlje Beneluksa - tri u jednoj. Sa eerom i obiljem lepih ukusa, poev od uvene belgijske okolade pa nadalje, zavisno ko-liko ste radoznali kad putujete i koliko ste spremni da istraujete.

Onaj ko ne zna da koraa unapred, ko zaslepljen prolou ne vidi budunost, mogue je i da ne shvata zato se toliko raznorodnog sveta i naroda odluilo da funkcionie u zajednici. Makar i eko-nomskoj. Pogotovo kad su svi, u ostatku Evrope, eleli da budu svoj na svome, pae u paaluku, kraljevi u kraljevini.

I ba tada (1944) dogodilo se da su tri susedne monarhije - Belgija, Holandija i Luksemburg, smislile da osnuju carinsku uniju. Tri godine kasni-je dogovor je i sproveden u delo... Danas e vam u svakoj od ovih zemalja priati kako je njihova za-jednica, kojoj je cilj bio da promovie meusobnu slobodnu razmenu radne snage, usluga i novca, zapravo temelj na kome je decenijama kasnije projektovana Evropska unija.

Nije bilo ni ljutnje ni nesporazuma, niko ak nije traio ni referendum povreen to u zajednikom imenu (Be - Belgija, Ne - Nederland, Luks - Luk-semburg) poetna slova zemalja nisu nanizana nekim drugim redom. Gospodar ove geografije bio je - novac. Novac koji se pretvorio u arteriju monog privrednog organizma koji objedinjuje tri prostora sa mnogo identiteta i izmeanih, ali slinih kultura.

U ovom trolistu Luksemburg je najmanja zem-lja. I jedina s predznakom kontinentalna. Ima malo manje od pola miliona stanovnika od kojih je njih 800 zaposleno u vojsci. Kopnenoj, jer ovo Veliko vojvodstvo zapravo nema mornaricu i avi-

jaciju. Bili bi namet na budet i u krajnjem sluaju - emu bi sluili?! U Luksemburgu gotovo svi neto rade (ne zaboravite da se ovde proizvodi odlian elik), tako da je nezaposlenost re koju moete nai samo u reniku. Bolje rei - jednom od tri, jer je Luksemburg trojezina zemlja - nemaki, fran-cuski u luksemburki su ravnopravno zastupljeni.

Uzgred, ko jo ne zna za engen, u kome je za Evropu 1985. doneta ona istorijska odluka o uki-danju viza?

Ali vratimo se zemljama Beneluksa i putovanju koje je osmislila agencija KonTiki Travel. Poinje sletanjem direktno iz Beograda u srce Evropske unije - u Brisel, grad fascinantne lepote i ot-menosti, ipke i okolade ali i udesno dobrog piva. Kau da u Briselu moete da probate, ili ispijete, ak 1.000 razliitih vrsta ovog dobrog pia zalivajui zalogaje kuhinje o ijim ukusima se pria u celom svetu. Taj isti svet tvrdi i da je Brisel najdragoceniji arhitektonski centar Evrope.

Temelj na kojem je projektovana EU


Nije bilo ni ljutnje ni nesporazuma, niko ak nije traio ni referendum povreen to u zajednikom imenu (Be - Belgija, Ne - Nederland, Luks - Luksemburg) poetna slova zemalja nisu nanizana nekim drugim redom. Gospodar ove geogra je bio je - novac

Temelj na kojem je projektovana EUZnamenitostiKatedrala Notr Dam, Adolfov most, Palata velikog vojvode, Manastir Nojminster (Luksemburg), Trg Grote Markt sa Bogorodiinom katedralom, Rubensova kua (Antverpen), Trg Dam, Kula Mint, stara pivara Hajneken, Muzej Van Goga, Muzej Riks (Amsterdam), Atomijum, Trg Grand Place sa gradskom skuptinom i bronzanom gurom Manekena Pisa (simbol Brisela), Zgrada Evropskog parlamenta...

Da je tako uveriete se i sami ukoliko zastanete ispred Gradske venice, Kraljevog dvora ili neke od nestvarno lepih zgrada s hiljadugodinjom pozlatom na fasadama. Spomenik Maneken Pis, statua deaka koji non-stop piki, simbol je ne samo Brisela ve i slobode i hrabrosti belgijskog naroda. Turisti ne naputaju Brisel bez ovog su-venira... Na KonTikijevom puteestviju je i Gent, duhovna prestonica Flandrije, ali i uzbudljivi Bri, nekadanje sedite burgundijskih vojvoda. Treba ga do iveti etajui pored kanala nalik na one u Amsterdamu ili ulicama i trgovima koji odiu romantikom. eka vas i sjaj luke Antver-pen, najvee u Belgiji. Ova luka je i grad slavnog slikara Rubensa (obavezno posetite njegovu rod-nu kuu), ali je i Prestonica dijamanata. ak 80 odsto dijamanata pronaenih u svetu obrauje se u Antverpenu odakle se ponovo vraa - u svet. Ukoliko se odluite da po neto niim cenama kupite ovo dragoceno kamenje, Antverpen je,

verujete, pravo mesto za tako neto... Krstarei Belgijom shvatiete i to da je ona, u kulturnom smislu, zapravo raskrsnica germanske i romanske Evrope s tri govorna podruja - holandskim na severu (Flamanci), nemakim na istoku i franko-panskim na jugu (Valonci). Neslaganja, pa i vidljivih meusobnih animoziteta, ima - ali svi su opet zajedno, jer se onaj drugi jo ne doivljava kao opasnost za vlastiti identitet. Danas je njen glavni grad Brisel ujedno i glavni grad ujedinjene Evrope.

U sve ovo se uklapa i Holandija, nekada trgovaka i kolonijalna sila, a danas zemlja ve-likih sloboda, lala ili tulipana, vetrenjaa, bicikla... Zemlja razliita od drugih i zato jer je u priobal-nom delu kvadraturu uveala otimanjem kopna od mora... Ipak, sva lepota ovog geografskog pro-stora je ini se u Amsterdamu, gradu koji izmam-ljuje uzdahe im kroite na njegove ulice. A kada ga upoznate shvatiete koliko je uistinu slobo-dan, oputen i prijateljski nastrojen. U njemu se ne oseate ko stranac, izmeu ostalog i zato jer je u ovom gradu kao iz bajke najtee sresti pravog

Holananina. Njegovi ivopisni kanali i ulice pune cvea se po povratku uvaju kao najdragocenija uspomena, a atmosfera sa ulica naikanih pabo-vima i restoranima godinama posle prepriava. U Amsterdamu ete uz vonju brojnim kanalima, spoznati i hedonistiku crtu otmenih kvartova, ali i arm brojnih umetnikih kolonija. Za onog ko eli puno toga da vidi nezaobilazne kote su i Kua Ane Frank, Muzej slavnog slikara Van Goga, apsolutno fascinantni Rajks muzej sa svojim bas-noslovno vrednim eksponatima, ali i neobinost uline pijace Albert Kajp... U KonTikijevom aranmanu iz Amsterdama se vraate za Beograd s moguim pitanjem da li je saga o zemljama Beneluksa, zapravo, pojednostavljena slika sveta, onog sveta koji bi da ivi u blagostanju i izobilju? Ili je moda sve to samo nalik na jednu veliku ka-fanu u koju su uli oni koji bi da budu sami, ali i da su istovremeno u drutvu koje se meusobno dobro razume. Svako je za svojim stolom, svako govori svojim jezikom, a svi su - to je najvanije - pod istim krovom. A narudbina ima ukus instant kafe - tri u jedan. Zoran eerov


Mini-razglednica Sankt Peterburga

Grad sa 66 kanala i bezbroj mostova

Sankt Peterburg ruski Versaj i Venecija severa. Osnovao ga je Petar Veliki 1703. godine. Dva veka bio je prestonica carstva a oduvek kulturna prestonica Rusije. Grad ajkovskog i Dosto-jevskog, megapolis duhovnosti sa 221 muze-jom, 2.000 biblioteka, vie od 80 pozorita, preko 100 koncertnih dvorana i nebrojeno mnogo galerija. Ili, 36 istorijskih kompleksa, odnosno 4.000 spomenika kulture, istorije i umetnosti...

Srce grada je Nevski prospekt, avenija du koje su smetene neke od najlepih i najvanijih graevina. Admiralitet, zdanje u ruskom imperijalnom stilu podsea na vreme kada je Rusija bila velika pomorska sila. U blizini je impozantni Dvorski trg sa stubom cara Aleksandra na sredini. uveni Zimski dvorac je mesto mnogih istorijskih dogaaja a Ermita najvei muzej na svetu i jedan od najstarijih aktivnih muzeja sa zbirkom od preko tri miliona umetnikih dela.

U sklopu Petropavlovske tvrave, koju je 1703. izgradio Petar I, smetena je i Petropav-lovska saborna crkva u kojoj su sahranjeni svi ruski carevi. Katedrala Svetog Isaka, u ije je temelje pobijeno preko deset hiljada drvenih ipova, sa pozlaenom kupolom, jedna je od najimpresivnijih graevina Sankt Peter-burga... Simbol grada je i Aurora, podmornica usidrena na Nevi sa koje je 1917. ispaljen hitac na dvorac Romanovih koji je oznaio poetak Oktobarske revolucije... Ali ovo je samo deli onog to Sankt Peterburg, koji dogodine slavi 310 godina od osnivanja, ima da ponudi i pokae...

U prii o jednom od najlepih gradova sve-ta treba naglasiti i to da je Sankt Peterburg najseverniji milionski grad na svetu. Nalazi se na uu reke Neve u Finski zaliv na Baltikom moru. Njegovom armu posebnu dimenziju daje 66 kanala sa vie od 100 mostova.

Grad sa 66 kanala i bezbroj mostova


Jedro kao zajedniki imenitelj - osim W hotela u Barseloni, jo su dve graevine na svetu poznate po svom izgledu jedra - uveni Burd al Arab hotel u Dubaiju i moderni Vasko da Gama toranj (Hotel Myriad by SANA) u Lisabonu

Hoteli bez kojih su razglednice nekih gradova nezamislive

Burd al Arab

U novije znamenitosti Dubaija spada i Hotel Burd al-Arab, jedan od najluksuznijih ho-tela u svetu koji se nezvanino kategorie sa 7 zvezdica. Izgradnja Burd al Araba zapoeta je 1994. godine a svoja vrata za goste hotel je otvorio 1. decembra 1999. Kotao je 650 miliona dolara.

Nalazi se na vetaki napravljenom po-luostrvu 280 metara od plae Dumeira. Ovo je najvii hotel na svetu, sa visinom od 321 metar. Raspolae izuzetno luksuznim apartm-anima tipa suite sa pogledom na more. U po-nudi ima devet uvenih restorana i raskoan spa centar sa kompletnom uslugom. Usluga prevoza do hotela obavlja se helikopterom (hotel na vrhu ima heliodrom na kome se ak igrao i teniski me) ili vozilima koja pripadaju najveem voznom parku Rols-Rojs automo-bila sa oferom na svetu.

Svi apartmani tipa suite imaju prozore od poda do plafona sa panoramskim pogledom na Persijski zaliv. Nude iPad sa etvorokaratnom pozlatom, besplatan beini internet, 21-inni iMac raunar i veliki interaktivni HD TV.

Inspiraciju za izgled hotela arhitekta Tom Rajt je dobio koristei formu doua, pre-poznatljivog arapskog broda. Burd al Arab je izgraen u obliku latininog slova V i sa jedne strane povezan je takozvanim jarbolom. Dru-ga strana okrenuta prema obali povezana je teflonskim platnom koje je presvueno stak-lenim vlaknima.

Simbol futuristikog dizajna

Ultramoderni Hotel W, na obali Mediterana i plai najlepeg grada na obali panije, jedan je od avangardnih simbola Barselone. Zbog svog neobinog izgleda, odmah po izgradnji 2009, dobio je nadimak Jedro Barselone.

Visok je tano 99 metara, a njegova izgradnja kotala je 260 miliona evra, to ga je u tom trenutku inilo najskupljim hotelom u paniji. Ova 26 spratova visoka zgrada vidljiva je iz svih krajeva prestonice Katalonije i dominira uvenom Barseloneta plaom. Poseduje 473 sobe, ukljuujui i 67 luksuznih apartmana. I sobe i apartmani imaju predivan pogled na Mediteran i prestonicu Katalonije. Za razliku od drugih hotela, W hotel ne poseduje klasine nazive deluks soba, ve takozvane Wunderful rooms, dok umesto predsednikog apartmana postoji wow soba.

Hotel je brzo stekao slavu zahvaljujui modernim sistemima za za-bavu, ali i prvom Biss luksuznom spa centru na tlu Evrope. Na krovu ho-tela nalazi se Ecplice bar sa jedinom DJ scenom okrenutom ka moru.

Hotel je deo rizorta na povrini od sedam hektara, a njegova arhi-tektura se smatra primerom nove high-tech arhitekture Barselone. Brojne terase, balkoni, loe, restorani i fitnes centri deo su neodoljivog arma skladnih boja i modernog stila.

Starwood je jedna od najveih hotelskih grupacija na svetu. Njeno sedite je u amerikoj dravi Konektikat, a u svom okrilju okuplja lance

uvenih hotela Sheraton, Westin, Le Meridien, W hoteli i mnoge druge. Kompanija poseduje oko 1.000 luksuznih hotelskih imanja i zapoljava preko 150.000 ljudi. Brend W hotela je njihov poslednji profesionalni uspeh i lansiran je pred kraj prolog milenijuma. Ovim novim lancem hotela kompanija Starwoood elela je da svetu podari najmodernije hotele namenjene biznis klijenteli.

W hotel u Barseloni bio je prvi hotel ove grupacije na zapadnoj strani Evrope (prvi evropski W hotel podignut je u Istanbulu). Ot-voren je 2009. godine i postao je simbol futuristikog dizajna katal-onskog arhitekte Rikarda Bofila, inae autora projekta aerodroma u Barseloni. uveni arhitekta je koristei svetlucave materijale, metal, mermer i meko aroliko osvetljenje celom zdanju podario dimenziju budunosti.

W hoteli su luksuzni boutique brend koji oduzima dah preteno mladim ljubiteljima hotelskih usluga. Prvi W hotel podignut je u Nju-jorku 1998. godine, dok je W hotel u Barseloni bio prvi u ovom lancu na tlu zapadne Evrope. Danas u svetu postoji oko 50 hotelskih rizorta sa W oznakom. Svi su podreeni modernom i minimalistikom diza-jnu, a zajedniko im je da se hotelski lobiji dekoriu kao dnevne sobe. Slovo W se nalazi gotovo svugde - bazeni se nazivaju Wet, hotelski konsijer nosi naziv Whatever Whenever, vraa za odlaganje rublja nosi naziv Wash...


Myriad by SANA

Kula Vasko da Gama izgraena je 1998. godine za potrebe odravanja Svetske izlobe. Dizajnirali su je arhitekte Le-onor aneiro i Nikols akob i arhitektonska firma Skidmorel.Kula je dobila naziv po uvenom portugalskom moreplovcu

Vasku da Gami, koji je tano 500 godina pre izgradnje kule otkrio put do Indije. Izloba 1998. godine je odrana u ast tog otkria. Kasnije je kula proirena za potrebe hotela Myriad by SANA iz kojeg se prua velianstven pogled na most Vasko da Gama dug 17,2 kilometra.

Kada je kula pretvorena u hotel, dodato je jedro to je izme-nilo njegov izgled i uinilo ga prepoznatljivim zdanjem. Na vrh hotela i velianstvene krune platforme s prestinim barom stie se panoramskim liftovima iz kojih se, zahvaljujui tome to su od stakla, prua fenomenalan pogled. Ovo luksuzno hotelsko zdanje, kategorisano s pet zvezdica, danas je jedan od simbola portugalske prestonice.

1 Najvea kontroverza vezana za otvaranje W hotela u Barseloni govorila je o nameri investitora iz Dubaija da iznenadnom kupovinom W hotela spree njegovo otvaranje i ugroavanje slave poznatijeg hotelskog jedra u Dubaiju.

2 Svadbeni banketi u restoranima W hotela svakako su sa najlepim pogledom na Barselonu. Njihova cena je veoma visoka ali ukoliko mladenci pristanu da se na svakoj svadbenoj torti, salvetama i aama nalazi i uveno slovo W, onda je cena usluga umanjena za polovinu.

3 U hotelskom baru se odrava i masterklas za pravljenje koktela, a obuka za pripremu tri koktela kota ak 80 evra.

4 W hotel u Dohi jedan je od najveih u svetu i definitivno je najvei u dravi Katar.


Hotel Mardan Palace

Mardan Palace u Antaliji je jedan od na-jluksuznijih hotela u Turskoj. Vlasnitvo je Telmana Isailova, biznismena iz Azerbejdana. Namenjen je onima koji vole i znaju ta je luksuz. U njegovu gradnju je uloeno skoro milijardu i po dolara. Sliku luksuza potvruju i pozlaeni pojedini delovi hotela.

Otvoren je pre est godina. Velianstvenoj sveanosti prisustvovale su brojne linosti iz sveta biznisa, ali i krem svetskog det-seta. Izmeu os-talih, eron Stoun, Riard Gir, Maraja Keri, Monika Belui, Paris Hilton Svi oni danas su stalni gosti ovog luksuznog zdanja, apsolutno posebnog i u mnogo emu jedinstvenog.

Arhitektonski razigran s prepoznatljivim de-taljima, prostorno je savreno osmiljen s bajko-vitim i matovitim celinama koje posetioce ostavl-jaju bez daha. Komforan u svakom segmentu, nudi sadraje koji krai ili dui odmor pretvaraju u istin-ski hedonistiki doivljaj. Geografski pripada regiji Kundu i od centra Antalije udaljen je samo 20 ki-lometara, odnosno 15 od aerodroma u istoimenom gradu, to gostima omoguava brz transfer.

Prostrani lobiji, osim to odiu luksuzom, daruju i dimenziju naglaene otmenosti to na goste os-tavlja poseban utisak. Sobe (28, 45 i 61 kvadratni metar) opremljene najkvalitetnijim nametajem i prekrivene tepisima odiu intimom, toplinom i pas-telenim nezamarajuim tonovima. Grand Hamam Suite ima kupatilo s dakuzijem a sve sobe, bez obzira na tip, balkon ili terasu.

Posebnost ovog hotela ogleda se u mnogo emu. Prvo u injenici da su sadraji namenjeni deci (bazeni, tobogani, igraonice) obogaeni ak i mini zoo-vrtom, to je apsolutni raritet, a za-tim i istini da Mardan Palace ima ono to retko koji drugi ima - jedan od najveih hotelskih bazena na svetu. Zauzima prostor izmeu dve hotelske zgrade i povrinu od ak 16.000 kvadratnih metara. Nou je osvetljen i kao takav mali je praznik za oi.

Dodatna ekstravagancija je i Swim reef, bazen s

Leto(vanje) na bazenu sa eron Stoun i Marajom Keri

morskom vodom koji gostima omoguava da pliva-ju u drutvu s egzotinim ribama. Istina, ova usluga se naplauje ali s obzirom na doivljaj i vredi

Usluga (ultra all inclusive) dostojna je luksuzne note koja je primetna na svakom milimetru ovog oaravajueg hotelskog kompleksa. Glavni restoran i 11 barova od kojih jedan (Lobby Bar) radi 24 asa,

obiluju probranim gastronomskim specijalitetima i velikim izborom kvalitetnih i odabranih pia.

Namenjen je klijenteli eljnoj glamura, dakle onima koji u svemu trae posebnost. Jedna od njih je bez dileme i hotelska plaa zastrta belim peskom koji se na suncu greje manje nego obini. A taj i ta-kav pesak uvezen je iz - Egipta!

Drvengrad je mesto gde se vizija o savrenom ivotu iskazuje u stvarnosti

Na zemlji a nadomak neba

Meavnik. Grad od drveta u nedoiji. Na zemlji a nadomak neba. I na geografskoj irini i visi-ni, ak i od zaludnih stvorenja go-tovo otpisanoj zarad bespua u koje su jedino a svakodnevno, potujui valjda obavezu postojanja, naizmenino svraali dan i no. I ivotinje. Uglavnom zveri koje se kao i ljudi, a samo Bog zna zato, nisu dugo zadravale. Jedino se na tako neto osmelilo sunce. Os-mehivalo se, kau od pamtiveka i leti i zimi, a da to niko nije zapaao. Osmehivalo i mazilo na tom planinskom vrhu uukanom izmeu Tare i Zlatibora, poput novoroeneta na bradavici majine dojke. Obasjavalo ga je nesebino, poev od ranog jutra pa sve do prvog mraka, ne bi li i drugi primetili njegov zdenac blagodeti. Ali, uzalud...

I onda, kao i u svakoj prii sa srenim kra-jem, konano se pojavio ovek. On, Emir Kus-turica, sposoban da objasni sebi i drugima koliko je ta, po ceo dan zlatnoutim zracima isprepletana a apsolutno magina harmonija prirode i njenih pojava, zapravo intrigantnija i uzbudljivija od one svima vidljive. Trebalo mu je malo, samo nadahnuti deli postojanja, da viziju o savrenom ivotu van svakodnevice, pretvori u stvarnost. U tom trenutku, koji na sreu ljubitelja lepog u okruenju prirode jo uvek traje, oslonio se na jedinog iskrenog saputnika. Na sopstvenu matu kojom je ra-zigrao misao kako bi kreirao stvarnost nalik na bajku. Uspeo je...

Drvengrad je uistinu megapolis due koji nigde, osim na Meavniku, ne ivi. Nov je a za-pravo decenijama star. I apsolutno autentian. Ukras je prirode kojoj pripada i bez suvinih detalja koji bi prkosili njenoj nepredvidljivoj naravi. Zato je ve danas i neka vrsta spo-menika kojim je ovek ukrasio prirodu ali, u isto vreme, i nekrunisano priznanje prirode oveku koji je tek kad je postao neko, uzeo sebi za pravo da napravi neto. Ba u njoj,

avgust 2015.26 Svet na dlanuSvet na dlanu

Grad iz bajke ija istorija poinje priom sa srenim krajem i imenom oveka koji je potpomognut sopstvenom matom ukrasio prirodu megapolisom due


prirodi. Da li sluajno?Oni koji prizivaju da vidite ovaj grad ovako

ga opisuju: Meavnik je prostor za koji ete na prvi pogled pomisliti da je uukavan po terenu stotinama godina i da je svaka kua vrstom rukom starih neimara, godinama bi-rala svoju idealnu poziciju.

A istina je u odnosu na malopreanju pomisao ovo: Kusturica je iz okolnih mesta, sa obronaka Tare i Zlatibora, samo preneo davno naputene i uistinu zaputene kue i na najlepi mogui nain, pretvarajui ih u hotelske sobe, produio im ivot u gradu u kojem se prolo, sadanje pa i budue susreu na svakom koraku a da se pri tom ne sudaraju. I ne svaaju, uprkos razliitostima. Arhitekta ovog grada ih zapravo, pod svojim krovovima veto spaja. Zato domaini pose-tiocima namernicima i naglaavaju da je uli-cama Meavnika uzbudljivo etati jer svaka prua drugaije zadovoljsto i razliit pogled na prethodno seanje.

Drvengrad ima sve. Ulice koje nose imena velikana koji su svojom idejom i original-nim delima ostavili ili ostavljaju trag u isto-riji oveanstva. Ulicom Ive Andria stie se do centralnog trga na kojem je smetena Crkva Svetog Save... U Drvengradu postoji i biblioteka s imenom Mee Selimovia, bioskop Stenli Kjubrik s najmodernijom tehnikom, ali i galerija Macola ukraena delima najpriznatijih likovnih umetnika sve-ta... Nobelovac Ivo Andri ima svoju ulicu, ali i jo mnogo toga to asocira na njega i njegova neprolazna dela. Konkretno, grad-ska poslastiarnica nosi ime Kod orkana, nacionalni restoran Lotika, a prodavnica suvenira Aska. Tu je i Prokleta avlija u ijoj se utrobi krije vinoteka sa bibliotekom u ko-joj se flae i knjige knjie brojem sa etiri ci-fre, zatim i bazen, sauna i sportska dvorana, fitnes centar i diskoteka...

Kakav bi to bio Emirov grad iz mate da u njemu nema ulica Federika Felinija ili Nikite Mihalkova, trga nazvanog po Dijegu Mara-doni ili sokaeta s imenom Novaka okovia. Nije zaboravljen ni Nui kao ni pesnik Matija Bekovi... Svi oni zajedno, i jo neki drugi, opet nisu nita drugo do Emirova lina eli-ta, njegov odabir najboljih u vrlini i vetini. Nisam, istina, zapazio ulicu posveenu Jova-nu Duiu. Mogue je da i ona postoji jer kad u Drvengradu, opijeni lepotom zatvorite oi, iz glave e vam zapravo izroniti njegova mis-ao: ivot ima onaj smisao koji mu mi damo. U to ime Meavnik i jeste istinska fascinaci-ja. Otelotvorenje hedonizma, u izvornom znaenju uenja po kome je filozofija ivota u zadovoljstvima i uivanju. U Drvengradu, na Meavniku, pokazalo se, tako neto je sas-vim mogue. Jo od dana kada je iz neposto-janja i bujne mate Emira Kusturice osvanuo, ali i od sada pa zanavek... Zoran eerov

Nacionalni park Similan raj je za ljubitelje ronjenja




Tajland je daleko, devet ostrva arhipelaga Similan u Indijskom okeanu su jo dalje, ali ih vredi posetiti. Similan je zapravo Nacionalni park (od 1982) nedirnute prirode u kome ivotinje jo uvek nisu nauile da se plae oveka. Divlji pejzai idealni su za one koji su eljni odmora u ovakvom okruenju, ali jo vie su raj za ljubitelje podvodnog sveta.

Kristalno iste vode okupane plavetnilom u hiljadu nijansi i ivotinjski svet u njima, izazov su za sve ljubitelje okeanskih dubina. Kau da je ovo najbolje mesto za ronjenje na Tajlandu i jedno od 10 najatraktivnijih na svetu. Zarad svega, na mapama je svih safari brodova sveta.

Ko-Similan je najvee od devet ostrva ovog bajkovitog arhipelaga. Ko-Hojung je opet os-

trvo s najduim i najirim plaama. Ali na njemu je zabranjeno kupanje, jer su plae mesto gde kornjae polau svoja jaja. ovek za tako neto nije imao razumevanja... Otuda i zabrana kupanja. Ipak, avantura nadgraena zadovoljstvom je pod vodom. Na dnu, delimino prekrivene peskom, moete naii i na ostatke ribarskih brodova koji naruavaju savrenstvo mistinog sveta pod vo-

dom. Ali te olupine, na sreu, nisu deo nae prie jer je fascinacija onog ko se privoli ovom raju na sasvim drugoj strani.

Malo je mora na svetu koja imaju takvu nase-obinu korala. U Andamanskom, delu Indijskog okeana u kojem su se ugnezdila Similanska ostrva, vie ih je od 200 vrsta. Koralni grebeni, koji se u svom izobilju prepliu, na dubini su od

etrdesetak metara. Meusobno obrazuju bro-jne tunele i arkade nalik na peine. Za mnoge stanovnike mora neka su vrsta etalita pa sve zajedno predstavlja nestvaran prizor s razlogom zadivljenih ljubitelja ronjenja. Kau da je ovde najbolje roniti od novembra do maja, dakle u mesecima kada duvaju severoistoni vetrovi. U tom periodu vidljivost je i do 30 metara un-utar morskog beskraja. U martu se ta vidljivost smanjuje zbog prisustva cvetnih planktona. Ali i tada je uitak roniti. Razlog su, izmeu ostalog, i ajkule.

Cvetni planktoni su zapravo ono zbog ega u ove vode, krajem februara i poetkom marta, pristiu ajkule. Tanije, kit ajkula. Najvea ajkula i najvea riba. I apsolutno najvea atrakcija za one koji dou na Similan. Nije kit, jer kitovi su sisari. Ponekad dostigne duinu i do 13 metara i teinu od oko 15 tona. Biljojed je i cvetni planktoni su ukras njene trpeze. Tamani ih iz vode koristei krge grtae. I drui se sa ljudima. Na vama je sada da pustite mati na volju i da zamislite sebe kako sa samo nekoliko metara udaljen-osti, a bez straha da vam se neto runo moe dogoditi, fotagra ete ovu grdosiju od ribe. Ukoliko je hrabrost crta vaeg karaktera, moete je dodirnuti i pomilovati. Zahvaljujui veliini i neobinim bojama, lea su joj prekrivena svetlim krljutima, nemogue ih je pomeati sa drugim ribama. Ili ajkulama. U ovim morima ima i onih sa otrim zubima. Susret sa njima se, nara-vno, ne preporuuje...


Najznaajnije graevine sveta: Velika palata Bangkok


Veliku palatu zapoeo je Rama I po uzoru na kraljevski dom u Ajutaji 1782. godine. Izgradnja je trajala tri godine. Palata se nalazi u blizini reke ao Praja okruena monim zidinama koje su u vreme njegove vlada-vine imale osam kula. Bedem ima 13 spoljnih i 25 kapija koje vode u unutranje delove kompleksa. Dvorac je bio grad u malom. Pored kraljevske familije, ovde su stanovale i sluge sa porodicama.

Reprezentativni kompleks za zvanine prijeme ine prestoni hol Dusit, palata akri i hol za audi-jencije Amarin.

Prestoni hol Dusit Maha Prasat podigao je Rama I u tajskom stilu. Dusit je prvobitno bio napravljen od drveta, ali je posle poara izazva-nog gromom, 1789. zdanje izgraeno od cigle. Ima osnovu krsta sa kracima iste duine.

etvoroslojni krov ukraen je podupiraima

u obliku mitoloke ptice garude koja dri zmiju i tako tera zle duhove od palate. Ovakav ukras moe se videti samo na kraljevskim palatama i manastir-ima. Kameni uvari koji su postavljeni ispred vrata doneti su poetkom XIX veka iz Kine. Brodovi koji su nosili tajske proizvode u Kinu u povratku su, zbog stabilnosti, tovarili ove kamene statue.

U Dusitu je izloen presto iz vremena Rame I, ukraen intarzijom u sedefu. Iznad njega je de-vetoslojni beli kiobran, simbol kraljevskog dos-tojanstva. Presto je uokviren sa etiri pozlaena i posrebrena drveta, koje je kralj dobio od bivih vazala, kao i dve velike, sedefom ukraene vaze.

Zidani presto na junoj strani podigao je Rama IV. Sluio je za prijem dvorskih dama jer su nekada ene sedele odvojeno od mukaraca. Raskonu sedefnu stolicu sa baldahinom koja se uva u junom krilu koristio je Rama I. Prizor je u

svoje vreme bio impresivan. Britanski ambasador Kraford je po poseti kralju Tajlanda zabeleio:

Kada se kralj pojavio sedei na tronu, izgledao je vie kao statua u nii, nego iv ovek. Nosio je veliku zlatnu odedu sa vrlo irokim rukavima. Bio je gologlav, nije nosio ni krunu, niti kakav ukras. Pored njega je bio postavljen zlatni tap ili skiptar...

Ovaj presto sada koriste svetenici kada tokom ceremonija pevaju himne. Na visokom oltaru uvaju se zlatne urne pre kremiranja lanova kraljevske kue. Zidovi paviljona oslikani su predstavama raznih boanstava, a drvena vrata boanskim uvarima.

Dusit Aporn Pimok je mali paviljon istono od prestonog hola. Napravljen je u vreme Rame IV. Sa platforme paviljona kralj bi se peo na slona i odatle vodio procesiju ulicama Bangkoka tokom proslave vanih praznika. U obinim prilikama,

Presto okruen drveem od

zlata i srebra

Presto okruen drveem od

zlata i srebra


kralj je dolazio u nosiljci. Ovaj elegantni paviljon kopirao je Rama V u svojoj palati Bang Pa-In, a njena maketa bila je izloena 1958. na Svetskoj izlobi u Briselu.

Palata akri Maha Prasat je u sredini kompleksa. Gradio ju je kralj Rama V od 1876. do 1982. Otvore-na je na proslavi stogodinjice Bangkoka. Kralj je angaovao jednog britanskog arhitektu da izgradi dvorac u stilu italijanske renesanse na mestu slo-novskih i konjskih tala. Na insistiranje dvorjana koji nisu voleli dvorac u evropskom stilu, nije postavljena kupola, ve tradicionalni tajski krov. Medaljon iznad ulaza nosi portret Rame V, njegove inicijale ispod krune i amblem dinastije akri. Palata ima tri sprata.

U prizemlju su smetena dva muzeja vatrenog oruja.

Na drugom spratu, u predvorju, izloeni su por-tret kralja Rame VIII, portreti sadanjeg kralja i

kraljice, kao i portret jednog od mlae brae kralja Rame V. Tu se mogu videti raskone slonovske nosiljke. Iz predvorja se ulazi u prestonu dvoranu u kojoj kralj prima akreditovane ambasadore. Pod velikim amblemom dinastije akri je presto nat-kriven devetoslojnim kiobranom. Slike na zidovi-ma predstavljaju sijamske ambasadore na dvoru kralja Luja XIV u dvorani ogledala u Versaju, zatim kralja Ramu IV koji prima strane diplomate, tajske poslanike kod kraljice Viktorije u Vindzoru i kod Napoleona III u Fontenblou. Dvorana i danas slui za bankete povodom visokih zvaninih poseta. U istonoj galeriji izloeni su vladarski portreti, kao i bronzane biste stranih vladara. Na kraju galerije je soba za crtanje sadanjeg kralja. Zapadna galerija uva portrete kraljica. Na kraju se nalaze privatne odaje sadanje kraljice.

Na treem spratu uvaju se Budine statue i zlatne urne sa pepelom kraljeva dinastije. Unutranji deo dvorca je zatvoren za javnost a u svoje vreme je tu bio kraljev harem. Nijedan mukarac sem kralja tu nije mogao da ue. ak su i straari bile ene - dobro upuene u borilake sportove i ratnike vetine.

Malkolm Smit, lini lekar kraljice Saovabe, bio je jedan od retkih mukih posetilaca harema:

Harem je mali grad za sebe, zakrena mrea kua i uzanih ulica, sa batama, livadama, vetakim jezerima i radnjama. Ima sopstvenu upravu, institucije, zakone i sudstvo. To je grad ena koji kontroliu mukarci. Mukarci su putani samo zbog graditeljskih radova ili popravki, a doktori u sluaju bolesti. Kraljevi sinovi mogli su tu da ive do puberteta... Jedini mukarac koji je iveo unutar ovih zidova bio je kralj.

Hol za audijencije Amarin Vinitai sagraen je po nareenju Rame I 1785, a preureen u vreme Rame III. U to doba sluio je, izmeu ostalog, i kao sud. Ima dva prestola. Prvi, blii ulaznim vratima, zakriljen devetoslojnim kiobranom, koristi kralj za audijencije. Napravljen je u vreme Rame III. Oko prestola su etiri drveta od zlata i srebra. Po-zadi je drugi presto na visokom pijedestalu, koji je napravljen u vreme Rame I. Na njega se post-avlja Budina statua i posuda sa cveem. Danas se u ovom holu dodeljuju odlikovanja.

Iza hola Amarin nalaze se odaje u koje mogu ui samo lanovi kraljevske porodice. U tom delu, zatvorenom za javnost, odigrava se ceremonija krunisanja. Svaki tajski kralj posle krunisanja pre-spava barem jednu no u ovoj palati. Tu se uvaju i urne sa pepelom kraljeva od Rame I do Rame III. U holu je i kraljeva privatna kapela u kojoj se uvaju vane Budine statue.

Na istonom kraju kompleksa Velike palate je dvorac Borompiman u zapadnjakom stilu, sagraen za sina Rame V. Sada slui kao reziden-cija visokih gostiju Bangkoka. Dvorac ima veliki negovani park.

Od 1946. kraljevska porodica ne ivi u Velikoj palati, ve u modernoj palati itralada. Ovde se i dalje odravaju neke vane dravne proslave, a delimino je otvorena za turiste.

etvoroslojni krov ukraen je podupiraima u obliku mitoloke ptice garude koja dri zmiju i tako tera zle duhove od palate. Ovakav ukras moe se videti samo na kraljevskim palatama i manastirima


Razglednica iz susedne Maarske

elite da doivite neto novo, savreno i ekskluzivno, oaravajue i neponovljivo, mod-erno a u duhu tradicije... Postoji jedno mesto gde je sve ovo mogue - hotel Glorius u banji Hagy-matikum, koja je ponos maarskog grada Mako...

DIZAJN HOTELA GLORIUS: U hotelu GLORI-US svetska elegancija i domainska atmosfera su nerazdvojni i ine jednu celinu...U ovom hotelu oivljavaju se prola vremena. Graevinski radnici kao i dizajneri ovog istori-jskog objekta bili su inspirisani art deko stilom, karakteristinim za dvadesete godine prolog veka. Enterijer su dopunili samo minimalnim modernim elementima.

SOBE: Harmonija ekskluzivnog enterijera sa funkcionalnom i modernom opremom je zatitni znak naeg hotela. Osvetljenje i tople boje stilskog nametaja pruaju prijatnu atmosferu.

SLOBODNO VREME: Posle dana sa puno ak-tivnosti duh i telo se savreno obnavljaju. Wellness hotela raspolae sa saunom i prosto-

rijom za relaksaciju u kojoj se moe obezbediti i tajlandska masaa. Za obilazak grada moete iznajmiti i bicikle. Odlian fakultativan program je i obilazak mesta jakerom.

KULINARSTVO: ef kuhinje hotela GLORIUS napornim radom je stvorio jelovnik sa posebnim ukusima. Kafeterija Hotela Glorius u stilu starih vremena oivljava skoro zaboravljenu boemsku i ele-gantnu atmosferu restorana.

DEAVANJA: Hotel GLORIUS zahvaljujui svo-joj eleganciji i posebnim uslugama mesto je i za

ekskluzivna deavanja...Poslovni sastanci u prijatnoj atmosferi, svadbe, luksuzna veera u restoranu ili aa ampanjca na terasi s panoramskim pogledom. Ovo su samo neki primeri da hotel Glorius moe obezbediti prostor za razne prigode.

HAGYMATIKUM: Banja HAGYMATIKUM je najvei ponos grada, dizajnirana od strane Mak-ovec Imrea...Banja oekuje goste sa brojnim bazenima, medicinskim i wellness odeljenjem, svetom sau-na, posebnim prostorom za decu, restoranom, odeljenjem za ulepavanje i leenje prirodnim putem.

MAKO: Mako je miran, prijatan grad koji ujedno moe biti i uzbudljiv...Grad ima znaajnu istorijsku prolost. U njemu je roen Joef Galamb, tvorac Ford T modela. Poznati arhitekta Imre Makovec projektovao je vie objekata od znaaja. Tu je i etalite u kronji drvea, park avanture, odnosno obala Moria koja prua uzbudljive doivljaje...

Na fakultativni izlet biciklom i jakerom


Pre njena belgijska okolada i oaravajua burbon vanila nale su se u novom Grandissimo sladoledu i stvorile savren balans najlepih ukusa.

Grandissimo burbon vanila i belgijska okolada je sladoled oaravajueg ukusa napravljen od paljivo biranih najkvalitetnijih sastojaka.

Napravljen po meri najprobirljivijih sladokusaca Grandissimo burbon vanila i belgijska okolada je ukus koji osvaja.

Kada poelite vrhunski sladoled prepustite se bajkovitom ugoaju i izaberite Grandissimo koji garantuje vrhunski sladoledni uitak.


Najlepe reportae: Rio de aneiro

U sunano novogodinje jutro 1502. go-dine, na belim jedrima galija crveneo se krst Kraljevine Portugalije. Mornari su bili sreni, ugledali su kopno. Krenuli su dublje u rukavac reke koja se uliva u okean, iroke i pitome Januarske reke, kako su je tada nazvali. Mnogo godina kasnije uroenici e im rei da je to, zapravo, bio slanovodni zaliv Gva-

nabara, koji su mornari, zbog oblika korita i toka, zamenili sa rekom. Kako god, lepo i poetino ime ostalo je na venost tom gradu, jednoj od velikih turistikih atrakcija sveta, ako ne i najveoj. Grad, takoe nazvan Januarska reka, na portugalskom se zove Rio de aneiro. Portugalci su reili da se na ovom mestu trajno i nasele, a onda su sve vie poeli da se ire na zapad, na raun domorodaca

iz naroda Tupi. No, nije se Rio de aneiro odmah pretvorio u

megalopolis i prestonicu. Prvo su rasli i razvijali se neki drugi gradovi Portugalske Brazilije, kako se zemlja tada zvala, a bilo je i drugih Brazilija... Konkretno, Holandska sa Pernambukom i Resi-feom kao sreditima, ali e ih vetim akcijama Portugalci pripojiti svojoj koloniji. Salvador (tada

Urbani din izmeu crvenih stena


Plae su ono to Rio ini neodoljivim. Plaa nad plaama je Kopakabana. Duga je kilometrima i na njoj je smeteno oko 50 ogromnih hotela, kao i mnotvo hotelia i zgrada za iznajmljivanje soba...

Sao Salvador de Baija) bie prestonica Brazila, prva prestonica, u ta se moete uveriti prilikom posete ovom prelepom gradu. Ali Rio e preuzeti primat i postati ono to je danas - udesni grad.

Tokom sledeih nekoliko stotina godina, Rio se profilie u kulturno, finansijsko, administra-tivno i ekonomsko sredite Brazila, a bekstvo portugalske dinastije pred Napoleonom u Brazil

i proglaenje kolonije carstvom 1822. godine, ini ga jo jaim. Brazilski Versaj, oblinji Pet-ropolis, postaje sredite palata careva, a sve vie evropskih iseljenika hrli u novootkriveni raj June Amerike. Italijani, panci, Nemci, esi... uhlebili su se u ovom udesnom gradu. Osloboenje od ropstva, 13. maja 1889. godine, dovelo je u do tada, beli grad i tamnopute stanovnike, koji da-

nas ine vie od polovine itelja. Plae su ono to Rio ini neodoljivim. Plaa nad

plaama je Kopakabana. Duga je kilometrima i na njoj je smeteno oko 50 ogromnih hotela, kao i mnotvo hotelia i zgrada za iznajmljivanje soba... Za Karneval ili Novu godinu, teko je nai slobodno mesto. Kopakabana je neuobiajeno mirna i ista, ako se ima u vidu ogroman broj kupaa, mnotvo kafea od trske, ali i igralita za fudbal na pesku, fudbalski tenis ili ak odbojku koja se igra nogama. Ono to je, meutim, za nju i njen produetak - plaa Leme - karakteristino jeste da nikad nema guve. I kad je pic sezone, i najlepe vreme, uvek ima sasvim dovoljno mes-ta, a im se oblaci nadviju nad more, pa makar bilo i 35 stepeni u hladu i uasno sparno - plaa potpuno opusti.

Ipanema je neto drugo. Za razliku od Kopaka-bane, koja prua mogunost uivanja u miru, ovde je to naprosto nezamislivo. Ogromni, okeanski talasi raj su za surfere, a samo ime Ip-anema znai zle vode. Zanimljivo je napomenu-ti da je tano na razmei Ipaneme i Kopakabane park Garota de Ipanema, nazvan tako po isto-imenoj bosanova pesmi Devojka sa Ipaneme, a pored njega je i kasarna-tvrava Kopakabana, koja, dodue, vie lii na palatu ili Petrovaradin-sku tvravu bez Fruke Gore. Ipanema se, sa jedne strane, nastavlja na plau Leblon, koja ime duguje izvesnom plavokosom Francuzu (francus-ki le blond - plavuan), a na samom kraju kom-pleksa Ipanema-Leblon nalazi se bajkoviti pla-ninski dvojac Dva brata. Sa druge strane, mogu se videti plae na kojima se sree stanovnitvo autohtonog Rija: Botafogo i Flamengo.

etvrti Kopakabana i Ipanema jesu najelitnije i nalaze se u junoj zoni grada gde stambene zgrade lie na one u Njujorku: uske ulice, stotine metara betona i stakla i nigde parkinga - oni su ovde u podrumima zgrada, katkad i nekoliko nivoa ispod zemlje. Poseban kuriozitet predstavlja injenica da u Riju svako listopadno drvo ima svoj tajming i menja lie kad zaeli. Praktino, to znai da jed-no drvo ima rujno opadajue lie, dok drugo ima pupoljke... Plonici su veoma upeatljivi i izraeni


su od mozaika oker i crne boje, a motivi su geometrijski. Delovi od kojih se slau mozaici nazivaju se pedra portuguesa, odnosno portugalski kamen. Kopakabanu od Botafoga deli skup od dva brdaca koja predstavljaju jedan od vizuelnih simbola grada. Obe plae imaju sjajan pogled na Urku i Glavu eera, crvenkaste jajasto-ku-paste stene, na koje se penjete iarom ili avanturistikim trekingom. Dvostrukom iarom, naravno, jer postoji stajalite na Urki, manjem i jajastijem od dva brda. Nou su stene osvetljene monim reflektorima, pa se slika pribliavanja narandastom zidu od stena zauvek uree u seanje.

Pogled na deo grada podjednako je spe-ktakularan koliko i uspon. Istorijske etvrti su one u kojima se ponajvie oseti portu-galski kolonijalni uticaj. Pre svega, tu je Centar gde sve vri od baroknih katedrala u specifinom portugalskom stilu: najee je crkva bela, a pratei elementi obojeni su u maslinastosivo. Najznaajnija i najim-presivnija jeste crkva Kandelarija, koja ima obrnut raspored boja. Ulica Buenos Ajres sjajan je primer graanske, laike arhitek-ture: raznobojne fasade, karakteristine za sve latinoamerike zemlje, ine ulicu nev-erovatno ivopisnom. Kue su graene u razliitim, ali meusobno uklopivim sti-lovima: od baroka do klasicizma i neogo-tike, a u centru su uglavnom niske. Katete

je istorijski deo grada, sa veoma lepim kuama iz vremena Portugala i carstva, u kojoj su smeteni niskobuetni hoteli ili hosteli. Ovde je i Paco Imeperial, Carska palata iz 1743. godine, mesto gde je sto-lovao guverner Brazila, ali i potonji carevi. Na trgu Sinelandija i oko njega uzdiu se veoma vana zdanja, koja su tragovi bel epoka Rija: Optinsko pozorite i Nacio-nalna biblioteka. Santa Tereza je kvart sa uskim, krivudavim ulicama, kolonijalnim kuama i kaldrmom. Ovo je Monmartr Rija, mesto za umetnike i slikare, a takoe je tipino po starom tramvaju (bondinho), koji vozi preko nekadanjeg, takoe veo-ma atraktivnog, akvadukta nainjenog u rimskom stilu. To je danas most za tram-vaj, jedinu preostalu liniju, a pogled na grad zaista je fantastian. Moderni delovi Rija u stilu su savremene arhitekture: to su Kastelo (Castelo), koji ima desetine zgrada od stakla i elika, najrazliitijeg oblika. Jedna od najneobinijih crkava na svetu nalazi se u istorijskom centru Rija: Sveti Sebastijan, posveena svecu-zatitniku grada. Crkva je sagraena u neobinom obliku (kupa sa odseenim vrhom) i ima unutranji prenik od 96 metara, a visoka je 75 metara. U nju moe da stane 20.000 vernika, a pravougaoni prozori pokriveni su obojenim staklom i na njima su vitrai koji se pruaju na 64 metra od poda do plafona. Naravno, najpoznatiji simbol Rija

jeste Hrist Spasitelj, odnosno njegova statua sa rairenim rukama. Pandan njujorkom Kipu slo-bode, ova statua je visoka 38 metara, tei 635 tona i nalazi se na vrhu 700 metara visokog kupastog brda Korkovado. Unutar kipa je crkva (sa zadnje strane), a sa njega se moe videti prekrasna pan-orama. Do njega se stie zasebnom vajcarskom brdskom eleznicom sa tri ine, jer je potrebno savladati ogroman uspon. Za sve ljubitelje fudba-

la, osim za Engleze, simbol ovog sporta jeste brazilska Marakana. Zvanino, Stadion novi-nara Marija Filja ovo ime nosi samo u adminis-

traciji. Praktino od samog poetka poznatiji je pod imenom Marakana, to je ime jedne vrste

brazilskih ptica, iz porodice papagaja. Najvei fudbalski stadion na svetu sad je turistika atrak-cija Rija sam za sebe, a bio je domain i najveih feti, kao to su Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950, najvea misa na otvorenom 1980. i koncert Pola Makartnija 1991. godine.

Svet na dlanuSvet na dlanu 37avgust 2015.


Mo novca i istorija Majamija esto su se proimali

Latinoameriki mek Floride

Majami. Sasvim je mogue da ete u ovom po mnogo neobinom gradu uti i reenicu Madona vie ne stanuje ovde. Ali je stanovala. Sve do razvoda i pre-seljenja u London. U Majamiju je iveo i legendarni modni kreator, kontroverzni ani Versae. U ovom gradu je i ubijen. Lokalni vodii ne proputaju priliku da vam pokau gde ste

Documents

Broj 62 Svet na dlanu