Svet Na Dlanu 69

7/24/2019 Svet Na Dlanu 69

1/101

BESPLATAN PRIMERAK broj 69 februar 2016.

SPECIJALNO IZDANJE POVODOM SAJMA TURIZMA

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

SVETna dlanuna dlanu

KonTiki EconomyNA NOVI BREND


2/101


3/101


4/101


5/101

3Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2016.


6/101

2 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2016.


7/101



8/101



9/101


Svet na dlanuSvet na dlanu

Slobodan Miidirektor izdanja

Za Sajam turizma me veu lepe uspomene.

I ovaj 38, siguran sam, bie kao i svi pre-

thodni dogaaj! I praznik. Takoe i pri-

lika da se upoznamo, zbliimo, prepoznamo

tue vrednosti, pokaemo ono to znamo i

umemo, u linom kontaktu predstavimo ono

to verujemo da e za Vas i Vau porodicu biti

idealna destinacija za odmor ili putovanje o ko-

jem ste dugo matali.

Za nas je Sajam oduvek bio i prilika da predstavi-

mo i promoviemo neto novo, da Vam kroz

sajamske popuste i rani buking omoguimo to

manji troak za letovanja ili putovanja, da Vamponudimo od srca mogunost da na vreme bi-

rate i vreme odlaska, i destinaciju i hotel, da

zapravo priutite sebi ono to uistinu elite bez

strepnje da je to neko pre Vas ve uradio. Za

dane Sajma, naravno, mesecima unapred oz-

biljno se pripremamo. Na naem tandu su po

tradiciji bogato opremljeni katalozi i broure,

flajeri, elektronski zapisi u slici i rei U etiri

sajamska dana, od jutra do veeri, na sva vaa

pitanja spreman odgovor imae nai vrhunski

obueni prodavci, ali i vodii koji su obili ceo

svet. I ovog puta sve vas doekaemo s osme-

hom, ali i ispratiti sreni i zadovoljni to ste ba

kod nas pronali ono to ste eleli. Decenijama

unazad zadovoljan putnik naa je najvea ra-

dost. Pored Vas, u ovo to govorim uverie se

i nai brojni partneri iz sveta s kojima uspeno

saraujemo vie od etvrt veka.Iskustvo nam kazuje da se od sezone do sezone

puno toga menja. Vremenu u kojem ivimo

prilagoavamo i ponudu. Na ovogodinjem Sa-

jmu promovisaemo i jedan novi brend Kon-

Tiki Economy. Re je o putovanjima dostupnim

svima, ime smo iskazali elju da naim klijen-

tima ponudimo smetajne kapacitete s veoma

povoljnim i pristupanim cenama, ali i s uslu-

gom koja nee biti ispod nivoa KonTikija. Ali,

to naravno nije sve. Bie jo lepih iznenaenja.

Dobro doli, ekamo Vas s osmehom na naem

tandu.

Sajam turizma je idogaaj i praznik

Svet na dlanuSvet na dlanuMagazin za ljubitelje putovanja, Izdaje:KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd,

Redakcija:011/2098 033, E-mail: [email protected]

Direktor izdanja:Slobodan Mii, Glavni i odgovorni urednik:Zoran eerov, Lektura:Tatjana Jankovi,Layout:Vuk Milosavljevi, Dragan Babi. tampa:Color Print d.o.o., Novi Sad.

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79Magazin Svet na dlanu. Redakcija ne odgovara za sadraj oglasa.

Call centar: 011/ 2098 000

tekdaseznaSajam turizma u Beogradu

N

M B,

B , , , , , , , , , S S P N MI S M ORECA, S B S M S B O S ITTAN S , ,, , , , , , S , N B

hahaha...PSSST,

DEURNIPAPARACO


10/101

I na ovogodinjem Sajmu turizma u Beo-gradu KonTiki je nameran da bogatstvom iraznovrsnou ponude potvrdi lidersku ulogumeu turoperaterima regiona. Shodno ugledukoji uiva, na najveoj turistikoj sajamskoj pri-redbi u regionu KonTiki e izmeu ostalog pro-movisati i novi bred - KonTiki Economy.

- Novi brend kompanije KonTiki namenjen jesvim ljubiteljima putovanja koji ele da odmorprovedu na jednoj od mnogobrojnih letnjih des-tinacija u smetajnim kapacitetima nie ceno-vne kategorije - saoptava, kratko i jasno, ZoranArsenovi, komercijalni direktor KonTikija.

U emu se s novim brendom ogleda dobra na-mera najvee srpske turstike kompanije koja suspehom posluje vie od dve decenije?

- Novi brend, KonTiki Economy - putovanjasa utedom podrazumeva da smo krozdugogodinje iskustvo prepoznali, iz-dvojili i naim klijentima preporuilismetajne kapacitete koji su ucenovnom smislu veoma povoljnii apsolutno pristupani. Ono toje najvanije jeste da se na ovajnain obezbeuje adekvatannivo kvaliteta pruene usluge nasamoj destinaciji kroz minimum

propisanog KonTiki standarda -istie gospodin Arsenovi. - Kom-panija je, dakle, prepoznala trinimomenat i sve uestaliju potrebui elju putnika da letuju sa naomkompanijom i da se odmaraju u ob-jektima nie kategorizacije ali uz Kon-Tikijevu garanciju nivoa kvaliteta...

Posle svega, namee se i pitanje ta suosnovne prednosti brenda KonTiki Economy- putovanja s utedom?

- Sve se moe iskazati kroz nekoliko bitnih seg-menata. Prvi je paljivo odabrana i objedinjena

ponuda smetajnih objekata, studija, apartma-na, aparthotela, hotela sa dve, tri i etiri zvezdice,koji pruaju eljeni komfor ali su nie cenovnekategorije. Naravno, ovo vai za sve nae letnjedestinacije iz ponude: Grka, Turska, panija, Ital-ija, Malta, Jordan, Egipat, Tunis, Kipar, Crna Gora,Hrvatska... Druga bitna stvar je visok nivo sigurn-osti u pogledu realizacije aranmana koji garan-tuje KonTiki, a trea i moda najvanija stvar jestemogunost utede kroz injenicu da je nivo cenesmetajnih kapaciteta u ponudi KonTiki Econo-my prilagoen putnicima koji vie insistiraju na

sadraju odmora i bogatstvu destinacije a manjena luksuzu.

ta sve podrazumeva novi brend KonTikiEconomy?

- Izmeu ostalog i visok nivo pomoi od straneKonTikijevih iskusnih prodavaca pri izboru desti-nacije i tipa smetajnog objekta. Sledi i jo jedanadut kojim KonTiki potvruje ozbiljnost celogpoduhvata: na svim destinacijama brenda Kon-Tiki Economy na usluzi klijentima bie najboljivodii agencije koja je za 25 godina rada real-izovala vie od milion aranmana irom planete.

Sve ovo, na neki nain, jasno ukazuje i na

strategiju KonTikija koji irei poslove zapravoiskazuje i nove trine ciljeve kompanije?

- Zamisao je da se u to kraem intervaluizgradi trina prepoznatljivost brenda

KonTiki Economy. Apsolutno je jasnaporuka ta je i kome je namenjen

ovaj brend. Cilj nam je, dakle, ost-varenje znaajnog nivoa prodaje

ovakvog tipa turistikih proiz-voda, odnosno pribliavanjekompanije prosenom put-niku s prosenim kunimbudetom koji e i u perspe-ktivi biti u fokusu nae panje

kao lojalni klijent. I na kraju,konani cilj KonTikija jestetrino liderstvo i u ovom seg-

mentu poslovanja.Zanimljivo je da pored letnjih

destinacija novi brend KonTikiEconomy zapravo putnicima da-

ruje i niz drugih a neizmerno atrak-tivnih putovanja.Da ne bude zabune. Letovanja su i

bukvalno samo segment novog brenda. Uokviru iste prie su i cenovno vie nego povoljneautobuske ture do evropskih gradova i metro-

Najidealnije za Vas putovanja dostupna svima

Nanov

i

brend



11/101

pola. Nismo zaboravili ni daleke destinacije jer novim konceptomnaim putnicima darujemo i putovanja na egzotine destinacije poizuzetno pristupanim cenama ali sa manjim brojem dana bora-

vaka. I, to je najvanije, u ponudi e biti aranmani koji, bez obzirana destinaciju, primarno stavljaju akcenat na sadraj i emociju to-kom putovanja a neuporedivo manje na smetaj ili vid transportakoji korisnik koristi.

ta bi, na kraj ove prie, mogla da bude Vaa poruka stalnim ali inovim putnicima KonTikija, naravno iz ugla novog brenda.

- Umesto poruke opredeliu se za poziv svim naim putnicimada posebno obrate panju na ovaj deo ponude u naim poslovni-cama kao i web prezantaciji KonTikija. Bie iznenaeni bogatstvomponude po nestvarno povoljijim cenama. Ovo, naglaavam, vai zasve destinacije na svim meridijanima bilo da je re o letovanju iliorganizovanimm autobuskim turama odnosno aranmanima savio-prevozom kae gospodin Zoran Arsenovi.



12/101

Turistiki rajs peatomkvalitetaRobinzoni sa guletaGuleti, ribarski jedrenjaci prilagoeni za krstarenjei obilazak najlepih plaa, uvala, kulturnih i istori-jskih znamenitosti zemlje koja sve ini da na svojemore privue to vie turista iz sveta.dmor za sva ula. sam dana u ambijentu kojie vas, bez dileme, uiniti srenim. Plovidbana laganom povetarcu i u prostoru u kojemvam nikada ne moe biti (pre)vrue. dobnekabine za dvoje. Tu i . ivanje prekodana na polubi. Kupanje u najistijem moru,u najlepim uvalama. Moete i da pecate.Svaku ulovljenu ribu, uz pomo kuvara s

guleta, spremate na licu mesta. Na pa-lubi su rotilji, na palubi se dorukuje,rua, veera... Jela su lagana, ukusnai sa puno salata i voa...Na palubi moete, naravno uko-liko elite, da provedete i no. Daspavate na otvorenom i da vasujutro bude topli zraci izlazeegsunca...

Zato ba Turska?

isto more i ureene plae(Olu Deniz, Kemer...)

bilje zelenila(Marmaris, Kuadasi...)

rhunski provod(Bodrum, Marmaris, Alanja...)

Luksuz(Hoteli Riksos, Kalista...)

Dobar oping(u svim letovalitima)

Hrana

Transfer

ize

Taksi(jeftin)

10 Svet na dlanuSvet na dlanu

Turska je jedna od najomiljenijih destinacija srpskih putnika


13/101

Turska se nalazi na

dva kontinenta.

Evropska i azijska

strana podeljene

su Bosforom,

Mramornim moremi Dardanelima

Turska je zemlja sunca, mora, planina i jezera koja posetiocunude pravo utoite od moderne stresne svakodnevice. Odaprila do kraja oktobra tursko primorje ima idealnu klimu kojaomoguava uivanje na peanim plaama i u bajkovitim pejzaima

mediteranskih gradia.Bilo da volite peane ili kamenite plae, istorijske spomenike ili uda prirode,

miran ili aktivan odmor, moda i sve to na jednom mestu, Turska Vam moe po-

nuditi. Na Vama je samo da izabereteTurska se nalazi na dva kontinenta. Evropska i azijska strana podeljene su Bos-forom, Mramornim morem i Dardanelima. Prostire se na povriniod 780.580 km. Oko8.300 km turske obalezapljuskuju etiri mora:Sredozemno, Egejsko,Mramorno i Crno.

Mala Azija se sa pra-vom naziva kolevkomcivilizacije. Prvi svetskigrad atalhojuk osno-van je ba ovde 6.500godina pre Hrista. Od

tog vremena, kroz MaluAziju prolo je trinaestrazliitih civilizacija, dajuisvoj prilog bogatstvu kul-turnog naslea. Turska svo-jim vrednim spomenikimkompleksima omoguavaposetiocima da doive duhvremena antike kulture, dase dive arhitekturi Rimljana,Vizantije, krstaa, Seldukai Osmanlija. Ostaci antikihgradova, hramova i am-fiteatara nalaze se du cele

obale. Didim, Milet, Prijena,Side, Perge, likijske grobnice uokolini Marmarisa, u Fetijamai u blizini Kemera, potpuno ouvani antiki amfiteatar Aspendos u kome se i da-nas odravaju predstave, gradske zidine i tvrave u Bodrumu i Alanji, ljubiteljimaistorije nude uivanje u autentinom ambijentu prolih vremena. Posebno mestozauzima grad Efes, jedan od najveih i najznaajnijih antikih lokaliteta na svetu.

Ova zemlja ima i veoma interesantnu modernu istoriju: posle pada Otoman-ske imperije, mladi Mustafa Kemal, pretvorio je poraz iz Prvog svetskog rata upobedu, proglasivi 1923. godine Tursku republikom, vodei zemlju u stabilnost,ekonomski rast i modernizaciju. Kult Mustafe Kemala Ataturka i danas je veomaiv to se moe osetiti na svakom koraku - ulice nose njegovo ime, njegove slikesu u svim javnim ustanovama, sve novanice turskih lira imaju njegov lik.

Osim obale, turskom pejzau poseban peat daju prirodni lokaliteti izuzetne

lepote, od kojih neke moete posetiti bez obzira na kom se delu obale nalazili.Izdvajaju se Pamukale (u prevodu pamuna tvrava), kanjon Saklikent (skrivenigrad), delta reke Dalijan, Duden i Kursunlu vodopadi u okolini Antalije.

Turci su izuzetno gostoljubiv narod. To gostoprimstvo osetiete i kod najmlaihstanovnika, to je siguran znak da ono nije naueno i poslovno, ve posledicamentaliteta i karaktera.

I Turska je poznata po svojoj kuhinji koja

U , , , , ,

, , , , U , V O P , , V V , ,

11Svet na dlanuSvet na dlanu


14/101

12 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2016.Svet na dlanuSvet na dlanu


15/101

13Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2016. Svet na dlanuSvet na dlanu

leriba mevkii, 5. Parsel 07525, Belek - Antalya / TurkeyTel: +90 242 710 02 00 Fax: +90 242 715 25 15

www.maritim.com.tr | [email protected]

for unforgetable moments


16/101

Biseri turske obale

BELEKBelek je drugo ime za moderno i luksuzno letovalite. Ukras je Antalijskog zaliva i ideal- B KT T, , - , , , , , , , , , T

ANTALIJAP A KT M P K L, , , B , , , A , , I , , KT T M T, S N

FETIJE T N I R, , - O D P , MV , , , A N ,

KEMERU K, A , A , ,savreni klimatski uslovi...B , , , K T S A



17/101

MARMARISM, , T U , , , O , ,

, , I A

M

ALANJAA T KU N G, C U, A O ,

BODRUMB, , P , , E , , ,, , , B , O M, B , , U B , ,

SIDET S N P L A T I M KT T

15Svet na dlanuSvet na dlanu Svet na dlanuSvet na dlanu


18/101

EfesE TK I-, A

E , , - A, , , , , , J P,

Pamukale i HijerapolisP T, - N M, ,

S , -

Izmir (Smirna)I TP O - , , O , , T A S

O - S,

BodrumB , , P K , - E P , , , M,

P S P V

Dalijan i KaunosS D K, , , - U

I OVO JE TURSKA



19/101

grobnice u likijskom stilu, sa fasadama u oblikumalih hramova (jonski stubovi u antama). Plovidba I I, ,

Demre, Mira i KekovaM IV S N P N krovnih greda, druge nose reljefe sa tragovima boje U D S N, , ,, P K

AntalijaA M O Grad je osnovao pergamski kralj Antalos i po njemunosi ime. Hadrijanov slavoluk uvodi posetioce u adolijske arhitekture koje vode do srednjovekovne N D

Perge, Aspendos i SideU A P T E N , ,

U A , R ,Apolonov hram divnih korintskih kapitela i ostatak S N A A

Izlet brodomI N

O

usko veeO O P O , , O ,



20/101



21/101


...the best experience in Alanya...

www.xperia.com.tr facebook.com/xperiahotels


22/101



23/101



24/101

Izmeu snova,legendi i stvarnosti

Delhi, glavni grad Indije, Agra, gradTad Mahala i Dajpur, postojbina ve-likih mogulskih tvrava, ine uveniZlatni trougao. Izmeu legende, snova

i stvarnosti, oni nas upoznaju sa jednim novimsvetom - svetom iz bajki. Slogan jedinstvo

razliitosti odabran je kao zvanian povodompedesetogodinjice indijske nezavisnosti 1997. iupravo on je najbolje opisuje.

Svet iz bajkiDelhi, glavni grad Indije, Agra, grad Tad Ma-

hala i Dajpur, postojbina velikih mogulskihtvrava, ine uveni Zlatni trougao. Izmeu leg-ende, snova i stvarnosti, oni nas upoznaju sa jed-nim novim svetom - svetom iz bajki.

Od 28 drava koliko broji Indija, ova tri grada,svaki na oko 250 kilometara udaljen jedan oddrugog, nalaze se u tri raziite drave. Agra je

smetena u najmnogoljudnijoj indijskoj draviUtar Prade, Dajpur je deo Radastana, dok jeDelhi u istoimenoj dravi.

Spoj prolosti i

budunosti

Rasko boja, prometni mali duani i arhitekturaiz vremena dinastije Mogul u starom Delhiju, ineupadljiv kontrast prema sjaju modernog novogDelhija ije iroke aleje i vrtovi britanskog arhi-tekte Lutensa, pruaju gradu novu perspektivu.Pored hotela, restorana i klubova na svetskom

nivou, ovde moete posetiti i najstariju damiju u


Hiljadu je i jedan razlog zato treba posetiti indiju


25/101

Indiji, kao i ivopisne prometne pijace na kojimamoete kupiti runo raene predmete iz svih de-lova Indije.

Mnogo je mesta koje vredi posetiti u Delhiju:opservatorija Dantar Mantar, zgrada Parla-menta, Nacionalni muzej, Crvena tvrava, hram

Birla Mnadir, najvea damija u Indiji DamaMasdid, svetski uraeni trni centri i, naravno,Gandi Smriti, mesto gde je izvren atantat naoca nacije - Gandija. Na zidovima rezidencijeu kojoj je iveo, postavljeni su njegovi najvanijigovori i reenice koje su postale temelj indijskedemokratije. Mahatma Gandi bio je najzaslunijiza dogovor postignut sa Britancima - da se bezijednog ispaljenog metka prepusti vlast i okonadugogodinja okupacija. Meutim, jedanhinduistiki fanatik ubio ga je ispred kue gde suobeleeni njegovi poslednji koraci...

Jedan od simbola Delhija takoe je Bahaiili Lotus hram zavren 1986. Zamiljen je kaohram koji objedinjuje sve vere, mesto na komesvi vernici mogu da se pomole, a na njima je

da odlue kome! Bilo kakav razgovor unutarhrama je zabranjen. Detaljan pretres, kao i os-tavljanje svih torbi, tehnikih ureaja i cipelaispred hrama u za to predvienoj prostoriji,obavezno je. Fasada hrama obiluje mnotvomdetalja, ali dominira 27 dinovskih belihmermernih latica zatvorenog lotosa, poloenihna 9 lokvi, koje simbolizuju 9 sjedinjujuihspiritualnih puteva Bahai vere (monoteistikareligija koja propagira spiritualno jedinstvoitavog oveanstva). Zbog svog specifinogizgleda, mnogi ovaj hram porede sa velelep-nom sidnejskom operom.

Dom Tad Mahala

Agra se nalazi 200 kilometra juno od Delhijai danas je poznatom ini veiti spomenik ljubavi,Tad Mahal, mauzolej koji je mogulski impera-tor ah Dahan sagradio za svoju voljenu enu

Mumtaz Mahal. Kako nije mogao da prealinjenu smrt prilikom 14. poroaja, odluio je dajoj sagradi najlepi nadgrobni spomenik. Ali TadMahal postao je mnogo vie od toga! Kao jednood prihvaenih svetskih uda, Tad se smatra i zajednu od najlepih graevina na svetu.

Pored Tada, u Agri vredi posetiti i Crvenutvravu u kojoj je ivela dinastija Mogula. U njojse nalazi Moti Masid - Biserna damija, jedna odnajlepih damija na svetu.

Grad roze kua

Dajpur, glavni grad Radastana, udaljen 230

kilometara od Delhija, danas nosi naziv Pink sitijer je veina njegovih kua okreena roze bojom!Ovaj grad, sa svojim tvravama i vanvremenskimpalatama, predstavlja spoj sjajne prolosti i bo-gate umetnike tradicije. U glavnoj ulici nalazi sesimbol grada Hava Mahal - Palata vetrova.

Ono to Dajpur takoe ini jako privlanimsu njegove nebrojene zanatlije i sitna preduzea.U malim duanima moete povoljno kupiti sarii arene materijale, papue od kamilje koe,simpatine svilene cipele ili predmete od laki-ranog drveta i bakra. Drago kamenje koje jo morada se brusi, izvozi se iz Dajpura u sve delove sveta,pa se zato tu nalaze i mnogi uveni juveliri.



26/101



27/101



28/101



29/101



30/101

PADMANABHASVAMIsveto boravite bogova


Najbogatiji hram sveta


31/101

Svetilite Padmanabhasvami je nastalo u iz-maglici vremena. Ne zna se tano kada jegraeno, no hindusti govore da se pominje udrevnim spisima - puranama kao i u Mahab-

harati. Neki tvrde da je napravljen prvog dana KaliJuge, te da je star preko 5.000 godina.

Hram danas obezbeuje pet koncentrinih krugo-va policajaca, vernici ulaze kroz rendgenske kapije, uirokom luku iznad hrama su zabranjeni letovi, svudasu postavljene kamere i alarmi, a podzemne prostorijesu osigurane i seizmikim senzorima da bi se spreilokopanje tunela do najvee kolekcije obrednih statua iumetnikih predmeta od istog zlata i dragog kamen-ja u pisanoj istoriji oveanstva.

U Indiji postoji 108 izuzetno vanih i potovanihhramova boga Vinua a jedan od njih Padmanabhas-vami, koji se nalazi u Thiruvananthapuramu, u draviKerali, postao je popularan irom sveta 2011. godinekada su otvorene njegove riznice. Ime glavnog gra-da Kerale je drevno: thiruva znai sveto, anantha jeboravite boga, puram je grad.

Svet je ostao bez daha kada se saznalo za ogromnoblago koje je vekovima sakupljano u podzemnim pro-storijama svetilita. Danima je specijalna komisija kojuje odabrao Vrhovni sud ispitivala pet od est podzem-nih kripti i javnosti predstavila jedan deo blaga kojise tu uva. Pronaene su mnoge statue hinduistikihboanstava od koji su najimpresivnije predstava boga

Vinua visoka 1,1 m i 5,5 m duga od istog zlata teine35 kg, ukraena hiljadama dijamanata, rubina, sma-ragda i safira, statua boga Krine takoe od eenogzlata sa dragim kamenjem, teine 5 kg, zlatan lanacduine 5,5 m, sveanj obrednih zavetnih lanaca teine500 kg, veo za prekrivanje statue teine 36 kg - zlatanaravno, 1.200 sarapali lanaca za dekorisanje idolaoptoenih dragim kamenjem, obredna odeda zastatuu od 30 kg, 800 kg zlatnih novia iz 200 g. p.n.e,zlatni presto za statuu duine 5,5 m, krune, dijademe,rimski zlatnici, mesopotamski vrevi, persijski ritoni,na hiljade zlatnih posuda, vree dijamanata, vreesafira, rubina, smaragda, nakita Po koliini drago-

cenosti kolekcija vredi oko 18 milijardi dolara. Ovo jeprocena u koju nije uraunata verska, umetnika, nitiantikvarna vrednost blaga.

Riznica broj est jo uvek nije otvorena jer jemaharada Varma, potomak kraljevskog pretka koji je1750. godine posvetio svoju porodicu, imanje i dravusluenju bogu Vinuu, traio da se za sada taj deo neotvara iz religioznih razloga. Maharada kao i mnogivernici smatraju da blago pripada bogu i hramu, te dabi skrnavljenje trezora poremetilo duhovne sile i done-lo nesree. Na vratima estog trezora se nalaze reljefisa predstavama kobre i veruje se da e se zmije pojavitida sauvaju blago. Svi imaju svoje miljenje. Neki guruismatraju da vrata moe da otvori samo posebno jak

jogi uz specijalnu mantru, dravni vrh Indije razmatramogunost da se zlatne poluge iskoriste za podizanjeekonomije Kerale, istog su miljenja i komunisti Keralekoji smatraju da blago dobrim delom potie od poreza,te stoga pripada narodu. Neki svetenici sa ri Lankesmatraju da im pripada deo riznice jer su se tu sklanjaledragocenosti od portugalskih pljakaa. Javili su se aki Pakistanci koji tvrde da je blago i njihovo jer je saku-pljano dok se jo nisu odvojili od Indije.

Vinu je u hinduizmu slavljen kao jedan od bogovakoji ine Trimurti ili sveto boansko trojstvo. Po veds-koj tradiciji Brama je tvorac univerzuma, Vinu je silakoja odrava sve stvoreno, a iva predstavlja kosmikusnagu koja unitava ono to postane zlo i retrogradno.

Statua fascinantne lepote predstavlja boanstvenogVinua u formi Padmanabha. Padma znai lotos koji jedrevni hinduistiki simbol iste svesti, dok nabhu znaipupak sveta. Bog lei na postelji koju ini uvijeno telokosmike zmije Anante koja u hinuistikoj mitologijipredstavlja vremenski beskraj. Ananta ima pet glavakoje su savijene ka cvetu lotosa koji dri Vinu. Petglava predstavljaju pet ljudskih ula koje se poklanjajubogu i tako razvijaju ljudsku svest do savrenstva. Des-nom rukom Vinu blagosilja lingam - simbol boga ivezaduenog za razaranje i regeneraciju. Iz Vinuovogpupka izrasta lotos na kome u poloaju meditacijesedi Brama kreator univerzuma.



32/101



33/101



34/101

Ratko Kui je filmski snimatelj, reditelj i tvorac televizijskih putopisa Svet nadlanu. Roen je 13. oktobra 1941. u Ivanjici. Na Fakultetu dramskih umetnostiu Beogradu stekao je diplomu snimatelja. Prvih 30 godina radnog veka pro-veo je u Televiziji Beograd, a 1993. je otiao u slobodne umetnike. Tada je prih-

vatio poziv Slobodana Miia, druga iz detinjstva, za rad u KonTiki Travelu, za koji jeu prolih 25 godina snimio vie od 40.000 kilometara trake. O onome ta je obilazei

planetu za potrebe KonTikija video i uo mogao bi da pria mesecima.Za specijalno izdanje magazina Svet na dlanu Ratko Kui vernim itaocima da-

ruje nezaboravne trenutke, zabeleene foto-aparatom, sa neponovljivih putovanjana koje je ponosan Pred Vama je svet na dlanu Ratka Kuia u slici bez rei.

SVETna dlanuna dlanuMoj

T T T

T

T T TT


vetski putnik atko ui imski snimatej i reitej


35/101

RAPA NUI TONGARIKI, USKRNJE OSTRVO

IRIAN DJAJA, INDONEZIJA

KUSKO, PERU ETIOPIJA

KATMANDU 2010BUDANAT STUPA, NEPAL T

JANG-CE, KINA

T



36/101



37/101



38/101

U geografskom smislu smatra

se i mediteranskom, odnosno

sredozemnom dravom. Njene obale

zapljuskuje nekoliko mora:

Jonsko, Egejsko, Karpatsko,

Ikarijsko, Trakijsko,

Mirtinsko, Kritsko,

Libijsko...

Horizont evropske

kulture i civilizacije


rka je turistiki jena o najatraktivniji zemaja sveta


39/101

Grka je drava Evropske unijesmetena na krajnjem jugu Balkan-skog poluostrva. Prirodne lepote imediteranska klima, kao i nepro-

cenjivo arheoloko, istorijsko i spomenikoblago ine ovu zemlju jednom od najatrak-tivnijih turistikih destinacija... Postojbina

je najstarijih civilizacija, a svetu je podarila idemokratiju, razvila i podstakla filozofiju...Stari Grci obeleili su medicinu, politiku, psi-hologiju, matematiku, fiziku... Veina svetskihjezika bazira se na grkim reima i frazama. Ifantazija i harmonija, i kolosalnost i klasika, ivizantologija i teologija, rei su grkog porek-la... Kao najstarija drava Starog kontinenta,Grka predstavlja horizont evropske kulture icivilizacije.

U ovoj zemlji burne prolosti i bogate is-torije danas ivi skoro 10 miliona stanovni-ka. Svaki drugi Grk nastanjen je u glavnomgradu Atini (5 miliona), jednoj od najlepih

prestonica sveta. Zemlja srdanog, vedrog igostoprimljivog naroda, ekoloki je ouvanai zatiena sredina.

Najstariji tragovi organizovanog ivljenjana tlu Grke pronaeni su na ostrvu Kritu.Re je o po mnogo emu blistavoj minojskojkulturi (3.0001.150. godine pre n. e.), kojanam je, izmeu ostalog, u naslee ostavilai uveni lavirint... Kraj njenog postojanjaobeleen je najveom erupcijom pomorskogvulkana koji je progutao dve treine ostrvaSantorini (danas je iznad vode samo jednatreina koja podsea na tu katastrofu). Novitragovi ivota vode nas do Peloponeza, do

Mikene. Najpoznatiji mikenski vladar bio jeAgamemnon... Raskonu mikensku civilizac-iju (1.5001.100) unitili su ratoborni Dorani,koji su najzasluniji za zatije u istoriji grkogdrutva... Sledi period protogeometrijskogi geometrijskog ornamenta, zatim i orga-nizacija prvih Olimpijskih igara posveenihbogovima... Naredni, arhajski period ostavioje iza sebe neprocenjivo umetniko naslee...Klasini period obeleen je nastankommnogih remek-dela u vajarstvu, ali i u sakral-noj arhitekturi. Dokaz je Akropoljski komplekssa uvenim Partenonom. To je u isto vreme izlatno doba Periklove Atine, doba kada je

drutvo bilo na vrhuncu moi i savrenstva...I ratovi polisa (gradova-drava) deo su grkeistorije. Jedan od najveih sukoba bio jeizmeu Sparte i Atine... Pitanje je do kada bise ratovalo da se nije javila delfijska ideja kojaje imala za cilj da ujedini sve grke gradovei formira panhelenistiki savez i tako spreivarvare, odnosno Persijance da okupiraju oveprostore. To je i razlog zato se Delfi smatrajuantikim Ujedinjenim nacijama. Zahvaljujuiovoj ideji, zdruene grke snage (atinska,

spartanska, korintska i eginska flota), pod ko-mandom Temistokla (480. godina pre n. e.), slakoom su pobedile moniju i veu persijskuflotu. Grci slave pobedu i na Maratonskompolju... Sledi period jaanja severa Grke.U istoriji je najdublji trag ostavio kralj Alek-sandar Makedonski zahvaljujui osvajanju

nepoznatih istonih zemalja... Helenistika irimska kultura takoe su vredne prouavanjau istorijskom, ali i umetnikom smislu. Iz vre-mena Vizantije ostali su, pored ostalog, fasci-nantni Meteori, kao i crkve Svetog Dimitrija iSvete Sofije u Solunu...

Grku su osvajali i Turci, posle njih i Veneci-janci, pa ponovo Turci, ija je vievekovnavladavina prekinuta ustankom iz 1821. podvostvom Teodorasa Kolokotronisa... I ev-

ropske velesile bile su opinjene Grkom. Je-dan od kraljeva bio je i Oton Bavarski... Prvii Drugi svetski rat unitio je mnogo toga uovoj zemlji, a najvea nevolja u blioj istorijibio je bratoubilaki rat sa brojnim rtvama.Stanje se na neki nain stabilizovalo strahov-ladom vojne hunte... Slobodu su izvojevaligoloruki studenti i Grka je postala slobodna

demokratska republika....U geografskom smislu smatra se i medit-

eranskom, odnosno sredozemnom dravom.Njene obale zapljuskuje nekoliko mora:Jonsko, Egejsko, Karpatsko, Ikarijsko, Traki-jsko, Mirtinsko, Kritsko, Libijsko... Ukupnaduina obalske linije Grke je neverovatnih15.000 kilometara... Tri etvrtine Grke jepod breuljkastim i planinskim predelima.Najvia planina je Olimp (2.917 metara).Tajget, na jugu Peloponeza, planina je sa

najizraenijom energijom reljefaili vertikalnim rastojanjem izmeunajvie kote na terenu i najdublje takeu moru (3.000 metara)... Kod ovakvih primerareljefa esto se javljaju tektonska pomeranja.Drugi razlog pomeranja tla jeste injenica dase u ovoj zoni preklapaju afrika i evropska

tektonska ploa...Grka se deli na nekoliko upravno ad-

ministrativnih, ali i turistikih regiona. Naseveru je plodna Makedonija. Njen centarje Solun, drugi po veliini grad Grke. Kadase sa severa krene ka jugu stie se do naj-plodnijeg dela ove zemlje, do Tesalije. Cen-tar ove regije je grad Larisa. Epir je visoko-planinska regija, neto junije je centralnaoblast sa poluostrvom Atika i glavni grad

drave - Atina. Na krajnjem jugu kopneneGrke je Peloponez, sa centrom u Patrasu...Grka ima i nekoliko hiljada, veih ili manjih,ostrva podeljenih u tri grupacije. Jonskomarhipelagu pripadaju: Krf, Paksi, Antipaksi,Itaka, Lefkada, Kefalonija i Zakintos. U Egejs-kom moru ostrva se dele u manje grupacije:Severni Sporadi (Skijatos, Alonisos, Skope-

los, Skiros), Kikladi (Naksos, Mikonos, Delos,Paros, Santorini...) i Juni Kikladi (Rodos,Kos, Karpatos...). Zas adavina i sa jaim ve-trovima. Postoje i letnji vetrovi, tzv. maltemi,koji donose osveenje sa mora.

Sve ovo i jo puno, puno toga ini Grkudecenijama unazad jednom od najatrak-tivnijih turistikih destinacija planete. Njenkontinentalni deo, ali i sva ostrva omiljenesu destinacije i srpskih ljubitelja dobrog od-mora...



40/101



41/101

Svaka turistika regija Grke ima svoju specifinu lepotu,

znamenitost ili neku drugu vrednost. Ukrasi ove zemlje, iz kat-egorije prirodnih, jesu rezervat na Halkidikiju, dolina Tembi,nacionalni parkovi Olimp i Parnasos, Meteori kao kompleks vi-zantijskih manastira, dolina i kanjon Vikos u Epiru, ambijentalniprostor ostrva Santorini, staro naselje Mikonos na istoimenomostrvu, okamenjena uma na Hiosu, dolina leptirova na Rodo-su, najvei evropski kanjon Samarija...

Areheoloki lokaliteti su neprocenjivo bogatstvo: svetiliteboginje Atine na Akropoljskoj steni iz doba Periklove Atine,hram posveen bogu mora Posejdonu na rtu Sunion, StariKorint i Akrokorint, uveno akustino pozorite u Epidaurusu,utvreni grad Mikena sa Lavljim vratima i Atrejevom riznicom,Apolonovo svetilite u Delfima, antika Olimpija gde su 779.godine pre n. e. organizovane prvo Olimpijske igre, kraljevski

grobovi u Vergini, ambijentalni prostor Svete gore, uvenapalata u Knososu... Brojni muzeji irom Grke uvaju remek-dela antikih majstora: Hermes i mali Dionis (muzej Olimpija),Moshoforos (Akropoljski muzej), bronzana figura Zevs ili Pose-jdon (Nacionalni muzej u Atini), Iniohos (muzej u Delfima),limanovo blago iz Mikene (Nacionalni muzej Atina)....

Kao i svaka mediteranska zemlja, Grka je raspevana i gos-toprimljiva, ambijentalno prepoznatljiva...

Veina Grka su pravoslavni hriani, ali su potovaoci novogkalendara. Na severu Grke potuju stari kalendar (kao i Srbi)...Generalno, grki narod je religiozan. Crkva i drava su uskopovezane...

Grci, bez obzira na ubrzani tempo ivota, potuju kult ob-roka. Po nepisanom pravilu obeduje se u krugu porodice. Zbog

velikih vruina u toku leta, esto se jede kasno nou tako da unekim tavernama, pogotovo u manjim mestima, teko moetenai slobodno mesto ak i u najsitnijim satima...

Ukoliko vidite dva Grka da se svaaju, a ne znate grki jezik,znajte da je u pitanju sport ili politika. Grka je demokratskaviepartijska zemlja...

Na teritoriji Grke postoji i turistika policija, koja se bavisamo problemima turista. Tu je i agoronomia ili komunalnainspekcija koja turistima priskae u pomo u sluajevima kadaneto nije dobro naplaeno ili je u pitanju neki neispravanproizvod...

Stranci uglavnom nemaju problema sa snalaenjem ilipronalaenjem odreenih adresa ili lokacija. Sve ulice i trgovi,osim grkog pisma, imaju i latinine oznake...

Ukoliko Grk vrti glavom kao mi kada neto negiramo, to znaida nije uo ili razumeo ono to mu govorite. Ukoliko podigneglavu odozdo na gore, to znai da je odgovorio negativno... Ijo neto: nikada nemojte krenuti rukom prema sagovorniku sasvim ispruenim prstima, jer je to nekulturno i argonski pred-stavlja psovku...

Ne naruujte tursku kafu, ve traite grku kafu i dobietezapravo ono to ste eleli... I jo neto: vie od 90 odsto Grkapiju hladnu nes kafu sa mlekom ili bez, tzv. frape. Istina, ovopie nije ni nalik na istoimeni napitak koje se naruuje u Italiji...

Znamenitosti



42/101



43/101

KEFALONIJAO K J O , G M, , I N , , M K

A N K P K, V , ,

I I S, K

ZAKINTOSB , J , M

I I , , U , N N J A S U , ,

RODOSR D, E P , , O , , ,

D R , , I ,



44/101

KRFKrf, ostrvo dragulj Jonskog arhipelaga, znano i kao jedinstven spomenik stradanja srp-ske vojske u Prvom svetskom ratu, omiljena je i viedecenijska destinacija turista izcelog sveta.B , , , , , , B K M V U - K , S I

, K

KRITK , T , K , , D

P K, lepotom glavnog grada Herakliona, nesvakidanjom arhitekturom Hanije, renesans- R M A NN K S O E V

KOS , D , B M A K O , danas posetiti... , , I , , -

K K D

SKIJATOSK M S S- P, , , S M- P , ,, , O N , S O K, T, K



45/101

TASOS

Tirkizno ostrvo u severnom delu Egejskog mora. Poznato jo i kao T T, , A, D T , ,

i umama na kopnu, mirom i tiinom koja odzvanja beskrajem.Tasos je i ostrvo gostoljublja na kome putnika namernika darujupredivnim jelima, sjajnim salatama, maslinama i kozjim sirevima, O ,

HALKIDIKI , A, S K, E S M P D , P , N P EU P, M Ipravo mesto za nezaboravan odmor.

SANTORINIU G , K D,neovozemljsko, nastalo u vreme smirivanja vulkana koji danas miruje u O , , A I , , , , , pola, lukova... Fira, glavno naselje ostrva ili mesto na kome je po legendi P N A D K P,



46/101



47/101



48/101



49/101



50/101

U zagrljajulepote i strasti


akintos je grko ostrvo za potpuno uivanje


51/101

Tirkizno more, beli pesak, zavodljivi zvuci

buzukija, trpeza ispunjena ukusima Med-iterana... Da, ovim reima mogao bi seopisati svaki pedalj Grke. Ali koju od mno-

gobrojnih plavih laguna kopnene ili ostrvske Grkeodabrati za odmor? I dok kopnena Grka turistimadaruje prie o bogovima i herojima, velikoj veri uzkoju su Grci pobeivali u najteim momentimasvoje istorije, tajnama Atine ili vetinama trgov-ine u Solunu, dotle e grka ostrva u ritmu talasapevati pesmu o slatkom i gorkom ivotu od morai uz more, o velikim ljubavima i malim ostrvima,trgovakim galijama, strancima koju su voleli ovuzemlju, o legendama i svetim ljudima... U tri mora,Jonskom, Egejskom i Sredozemnom, treba izabrati

svoj ostrvski raj u izobilju od oko 250 naseljenih os-trva, to je opet samo deli od skoro 3.000 grkihmorskih dragulja razbacanih blie ili dalje od kop-nene Grke.

Grka, vena inspiracija mnogima koju su se za-ljubili u ovu zemlji i njene stanovnike, knjiga je kojase, kada se jednom otvori, ita ceo ivot. A kada biu tom mnotvu lepote morali izdvojiti ostrvo kojeje sve u jednom to bi, bez dileme, bio Zakintos.Tree po veliini od sedam jonskih ostrva na oko400 kvadratnih kilometara nudi zeleno-cvetni raj,surove stene, miran odmor i sportsku avanturu,buzuki u taverni i ludi parti na plai usred dana ilinoi, tirkizne plae i tajne Plavih peina... Zakintos,

ostrvo dovoljno veliko za one koji ele da istraujuali i dovoljno malo da sve njegove lepote, mitovi,legende, ukusi i mirisi budu nadohvat ruke.

Prvi pogled iz vazduha na Zakintos je njegovjuni zaliv Laganas, mesto gde su se spojili priro-da i ovek u svim svojim slinostima i razlikama.Ceo zaliv nalazi se u sastavu Parka prirode Ma-rina u kome se stara o gnezdima kornjae karetakareta koje ovde polau jaja od maja do oktobra.I kako se priroda po celoj Grkoj igra na gotovoneverovatne naine, deo ovog zaliva je i ostrvoMaratonisi, koje izgleda kao jedna velika okamen-jena kornjaa oiviena belim alom na kome turisti

uivaju u kupanju. Pored obala na kojima se nalazegnezda ovih dugovratih dobroudnih divova kojiponekad dostiu teinu i do 150 kilograma, nakojima je prisustvo ljudi zabranjeno tokom noi,

ugnezdio se areni, mladoliki gradi Laganas, mekadobre zabave poznata i van granica Grke, gde semeaju muzike i jezici celog sveta.

Svakodnevni izleti u sopstvenoj reiji ili prekolokalnih agencija, bilo brodiem, autobusom, au-tom ili motorom, omoguie da upoznate sva licaZakintosa, a kroz njega i sva lica Grke. Jugoistonideo ostrva na kome se nalazi i glavni grad Zanteudaljen je oko sat i po vonje trajektom i pred-stavlja zeleni pojas koji daje posebno egzotinunotu Zakintosu. Grozdovi ruiastih bugenvilijapozdravljaju putnike ispred svih kua i kapija naostvu, a srean put ele vam rascvetali oleanderi usvim boljama. U 130 kilometara koliko je dugaak

put oko ostrva nai ete sve to poelite: lekovitesumporne plae poput ve legendarne Ksigije, tihepeane oaze kao to je porodino mesto za odmorpod imenom Tsilivi ili brojne peane uvale na po-luostrvu Vasilikos sa plaama na kojima se sunatezajedno sa gnezdima kareta-kareta. Tu su i surovestene Porto Limionasa ili Porto Vromija, koje mameda ih upoznate uz masku i peraja i naete se licemu lice sa ivopisnim dubinama Jonskog mora, za-tim avantura i legenda o nasukanom brodu na na-jfotografisanijoj plai Mediterana Navagio, plivanjepo peinama na rtu Keri ili Plavim peinama nasasvim drugoj strani ostrva, uivanje u najlepim


Prvi pogled iz vazduha na Zakintos je njegovjuni zaliv Laganas, mesto gde su se spojili

priroda i ovek, u svim svojim slinostima

i razlikama. Ceo zaliv nalazi se u sastavu

Parka prirode Marina


52/101

zalascima sunca... Prirodne lepote ostrva moeteda zaokruite dnevnom ili nonom posetom graduZanteu, uivajui u pogledu sa mletake tvrave nabrdu Bohali. etnja po glavnoj gradskoj trgovakojulici u ijim starim fasadama jo ivi duh levantskihtrgovaca moete zavriti utopljeni u ukuse i miriseMediterana u nekoj od brojnih tradicionalnih taverniili pak, ako ne moete da umirite istraivaa u sebi, umuzejima posveenim Dionisiosu Solomosu, autorugrke himne ili Muzeju vizantijske umetnosti.

Avanturisti ostrvo mogu da istrauju iz vazduha

uz pomo paraglajdera, pod vodom sa komplet-nom ronilakom opremom, na leima divnih, crnihkonja, domae rase kako se hvale metani ili za-valjeni u udobne fijakere koji jo uvaju uspomenuna englesku aristokratiju koja je nekada vladalaostrvom. Ljubitelji istorije nai e obilje pria ilegendi na samom ostvu u ivotu Svetog Dion-isija, zatitnika Zakintosa, u crkvama i manastirimasakrivenim meu surim stenama planine Vrahio-nas koja se rasprostire na severozapadnoj straniostrva. Osim Odisejevih avantura, mletakih zaverai turskih opsada, sa Zakintosa po komad legendii istorije moete otii i na 20 kilometara udaljenu

Kefaloniju, koja e vas zaarati svojim lepotamaili do Olimpije na Peloponezu, drevne domovineolimpijskih igara. Svaki doivljaj Zakintosa, bilo daga osvajate iz luksuznog hotela, udobnih apartma-na ili borovinom osenenih kampova, zaokruietebogatim i zdravim aromama maslinovog ulja, ribei morskih plodova ili lokalnih specijaliteta poputzeetine spremljene ba onako kako se vekovimajelo u domovima Zakintosa. Podjednako su dobarizbor soni plodovi lubenica, paradajza, limuna,groa, mirisi origana, timijana ili limunske trave, a

sve zaliveno domaim vinima plodne ravnice.Kada kroite na ostrvo Zakintos prepustite se

njegovim arima i tajnama. Bilo da ste samo san-jarili uz more ili se odvano uputali u plivanje popeinama ili osvajanju Bohalija na letnjim temper-aturama, bilo da ste ludovali sa prijateljima u Laga-nasu ili sa porodicom uivali u laganom opingu postarom gradu Zanteu odavde ete se sigurno vratitisa lepim uspomenama i jo lepim fotografijama. Amalo belog peska sa plae Navagio koji se zavukaomeu stranice knjige probudie elju da nastaviteda sanjate va grki san i svakog sledeeg leta i toba na Zakintosu. Vesna Vukojev



53/101

DA LI STE ZNALI DA...

...je na Zakintosu napisana himna Republike Grke. Jedan od na-jpoznatijih grih pesnika, Dionisios Solomos, roen na ostvu, na-pisao je 1823. godine Himnu slobodi od 158 strofa, u hladu jednemasline koja se i danas nalazi u parku Lofos Strani na padinamabrda Bohali iznad grada Zantea. Himna slobodi je i najdua himnana svetu ali se izvode samo prve dve strofe. Himna je RepublikeGrke (od 1865) i Republike Kipar (od1966).

...je na Zakintosu najvei prirodni rezervat i gnezdilite kornjaekareta-kareta u Mediteranu. Zaliv Laganas, na jugozapadu ostrva,letnji je dom dugovratim divovskim kareta-kareta kornjaama.Mujak dugovrate kornjae moe da tei od 70 do ak 160 kilo-grama, mogu biti dugi i do 1.50, dok im se boje na oklupu kreu odzlatne do tamno braon. Svakodnevno tokom leta mogue je pos-

matrati ove miroljubive divove sa brojnih turistikih brodia kojikrstare rezervatom - Parkom prirode Marina.

...je na Zakintosu, jo 1815, osnovana prva muzika kola i prvifilharmonijski orkestar u modernoj grkoj istoriji, uvene staro-gradske pesme, kandate uz pratnju mandolina i drugih ianihinstrumenata moete i danas uti na narodnim sveanostima ili naterasama taverni. Jedna od specifinosti Zakintosa je i arekiespevanje, ili etvoroglasno narodno pevanje sa naglaskom na treemglasu ili tercasu. Podsea na natpevavanje dalmatinskih klapa.

..je Zakintos dom jedne od najstarijih raajuih maslina na svetu.Starost drveta ije se trodelno stablo nalazi u selu Ekso Hora nazapadnoj, brdovitoj strani ostrva, procenjuje se na oko 1.200 go-

dina (po nekim naunicima i 1.500 godina), a danas je spomenikprirode pod zatitom grke drave i jedna od omiljenih scenografi-ja na fotografijama turista koji obilaze ostrvo.

...se na Zakintosu proizvodi jedno od najkvalitetnijih maslinovihulja u Grkoj. Tajna je u vremenu i nainu branja maslina. Dok seu drugim krajevima eka da plod masline, kada dostigne zrelostsam otpadne sa drveta, na Zakintosu se u vie navrata ona runobere i odmah nosi na preradu. Time se izbegava da plod maslinepredugo ostane na zemlji i u preradu ode kao prezreo.

...je Zakintos poznat po najslaim lubenicama u Grkoj. Sezonalubenica, velikih arenih i malih zelenih, ali uvek garantovanoslatkih traje od poetka jula do polovine septembra. Mogu sekupiti cele ili iseena na komade, aki spakovane u ai. Hladne,slatke lubenice pravo su osveenje u vrelim letnjim danima i upredahu na plai. Pored lubenica, na ostrvu uspeva ak 15 sortigroa od kojih se pravi prvoklasno vino. Tu je i pregrt zainskihbiljaka poput origana ili limunove trave, kao i fantastian med.

... se na Zakintosu nalazi jedna od najfotografisanijih plaa uGrkoj i jedna od 10 najlepih plaa na svetu. Re je o Navagioplai koja se proslavila tirkiznoplavom vodom, belim peskom iolupinom broda Panagiotis.

Lubenica spakovana u ai



54/101

avala PR



55/101

bijanka PR



56/101



57/101



58/101

Kinezi kau: Ko ne naui da slui ne moe

da vlada". Dobar vodi bi morao da zna imoe obe stvari...

Ugroena

vrstaizuzetnih


oii onos agenije onTiki trave


59/101

Velika, prava turistika putovanja,jo uvek su nezamisliva i neiz-vodljiva bez vodia. Oni turu inesigurnijom, lepom i zanimljivijom.

Ali da li je ba uvek tako?Da li je u mnogobrojnim muzejima i

palatama irom sveta uvek vieno ononajvanije?

Da li je safari u Keniji, obilazak Jerusalimaili Meksiko Sitija mogao biti bolje organi-zovan?

Da li su piramide i hramovi zaista dobroobjanjeni?

Stotine je pitanja vezanih za izvoenje ikvalitet vodikog posla koja najee ostajubez odgovora, jer putnici retko imajumogunost poreenja. Malo se gostijuvraa na istu destinaciju, a jo manje po-navlja izlete ili razgledanja.

U dananje vreme putnik se esto za turui agenciju odluuje iskljuivo prema ceniaranmana. Opadanje kvaliteta kom-

pletne usluge u saglasju sa cenom, polakounitava profesiju turistikog vodia.

Roaci, susedi, studenti u potrazi zadeparcem, esto bez licence postajuvodii, a brojnim turistikim agencijamakriterijum kvaliteta uraenog vodikogposla postaje koliina albi gostiju popovratku sa putovanja.

Odlino uraen posao i oduevljeni gostikao posledica rada obrazovanih, kulturnih,profesionalnih i urednih vodia postaju zamnoge turoperatere preskupo ulaganje.Paljivi, utivi i predusretljivi sa merom,uitelji i zabavljai, voe i paevi u istom

obliju, ta kategorija "izuzetnih" trai se svemanje na turistikoj pijaci.

Imam ast da neke od njih poznajemlino. Nema ih mnogo, a bilo bi dobro danas je vie...

Zato molim mlade kolege: itajte, sazna-jte, budite detaljni, prihvatajte ture premainteresovanju a ne prema visini dnevnica,pitajte starije kolege to vie, bez ustezanja,razmiljajte o sebi kao delu ture, sputajteego, tu ste zbog grupe, nije obratno, buditesvesni da ste na terenu Vi agencija.

Kinezi kau: "Ko ne naui da slui nemoe da vlada". Dobar vodi bi morao da

zna i moe obe stvari...Za razliku od mnogih, KonTiki je od

samog osnivanja shvatio vanost i uloguturistikih vodia i uvek se po kvalitetuizvoenja programa naa agencija izdvajalaod ostalih. Vodii su jedan od osnovnihrazloga zato je KonTiki postao i do danasostao simbol turistikog kvaliteta u re-gionu. Verujemo zato da emo i u nared-nim godina uspeti da odrimo i sauvamougroenu vrstu "izuzetnih" i tako ostanemopravi KONTIKI - MARKA ZA CEO SVET!

Zanimanje za odabraneT P T, , KT , T , , , , N, T M, KT R V

57Svet na dlanuSvet na dlanu


60/101


MALTA JE VI EWWW.VISITMALTA.COM

VIDETI VI E

PAMTITI VI E

DO IVETI VI E


61/101


Uz Lufthansa direktne letove iz

Frankfurta - komforno i oputeno

do dalekih, sunanih turistikihdestinacija.Otkrijte svet: od jeseni/zime 2015/2016 moi ete da iskusite dobro

poznati Lufthansa komfor na letovima iz Frankfurta za Tampu, Panamu,

Kankun, Male, Mauricijus, Najrobi i San Hoze po veoma atraktivnim

cenama.

Sunce, plaa i letnje temperature nae nove destinacije su ostvarenje snova za putnike. Ve

tokom samog leta, Lufthansa putnici mogu da uivaju u putovanju do novih destinacija*

avionom tipa Airbus A340-300 u uobiajeno dobroj usluzi u ekonomskoj klasi kao i u kabini

novog dizajna u Biznis klasi i Premium ekonomskoj klasi.**

Za putnike Biznis klase to znai da se njihovo sedite moe da razvue u horizontalnu pozicijuza spavanje, da se pretvori u krevet dugaak skoro 2 metra. U Premium ekonomskoj klasiputnici mogu da uivaju u velikim novim seditima sa mnogo prostora za noge i mnogo

dodatnih pogodnosti.

Zabavni program tokom leta je ponuen u svim klasama putovanja** uz velik izbor filmova,

televizijskih programa, audio knjiga, muzike i jo mnogo toga.Dodatno, FlyNet, beini

irokopojasni internet koji omoguava putnicima da surfuju,alju elektronske poruke i etuju

dok su visoko iznad oblaka dostupan je uz naknadu. **

Ukratko, Lufthansa svojim letovima nudi putnicima relaksiran poetak odmora.

Kankun

od 08.12. 2015, 2 puta nedeljno, sezonskiMal

Od 09. 12. 2015,2 x nedeljno, sezonski

Mauricijus

Od 10. 12. 2015, 2x nedeljno, sezonski

Najrobi

Od 25. 10. 2015, 3 puta nedeljno

Panama


Tampa


San Hoze


*Za Najrobi: od 25 .10. 2015 3 puta nedeljn

avionom tipa B737/Private Air. Izmeu

10.12. 2015. i 11. 01. 2016. 3 puta nedeljno

avionom tipa

Airbus A340-300.i od 06.09. 2016. 5 puta

nedeljno avionom tipa Airbus A340-300.

* *Nije u ponudi na letu za/ iz Najrobija.


62/101

Drugo ime zaharmoniju

Danas na Baliju ima preko dvanaesthiljada hindu hramova posveenih ivi,kao i drugim boanstvima, poput boginje

poljoprivrede i zatitnice useva Devi ri


ai je ostrvo uesne proosti i zaivjujue saanjosti


63/101

Kau da je Bali najlepi u popodnevnimasovima, pred zalazak sunca kadaIndijski, na jednoj, i Tihi okean, nadrugog strani, poprime ukasto

zelenkaste niti koje se stapaju sa dugakimpeanim plaama, najlepim upravo predsumrak dana. uti pesak i sprudovi se

savreno i potpuno harmonino uklapajutog trenutka sa pejzaima balineanskihvulkana u pozadini, sa brdima i planinamana ijim obroncima raste brojno tropskorastinje i nebrojene palme u praumama ivan njih. Ta harmonija ula se dalje nastav-lja preko terasastih pirinanih polja, sve doautentinih malih seoskih naseobina, pre-punih hindu hramova i prekrasnih ogradai kuica, potpuno jedinstvene, pomalomistine arhitekture. Uz u svako doba go-dine i dana prisutan oseaj toplote i vlage,Balineani postaju deo te harmonije. Pot-puno neosetljivi na vruinu, ravnoduni u

oseanjima, ali opet uvek veseli i sa osme-hom na licu doekuju ukuane, komije, po-setioce, znatieljnike i strance.

Kada konano padne no Bali popriminovu, sada mnogo ivlju dimenziju. Gotovosve ulice gradova i sela vrve od ljudi koji po-lako, ali sigurno, ure poneseni nekim svo-jim razlogom. itave porodice na motorima,ak i sama deca, uobiajen su prizor svak-og kutka na ostrvu. ene sa korpama naglavi, devojke koje peru odeu u kanalimai pored ulica, na izvorima pod vulkanskimvrhovima, narod koji se moli, svetilita sabazenima arobne vode i izvorima gde na

stotine Balineana svakodnevno, u redu ob-lika dugake serpentine ekaju da okrepeduu, isperu grehove i u hramovima darujubogove voem i cveem. Tu su i seljaci toseju pirina na nepreglednim poljima kojase terasasto sputaju sa obronaka brda iplanina... Sve je to deo pejzaa i mistike Bali-ja, koji je ak i Unesko prepoznao i zatititioza budua pokoljenja. Da, da, upravo taterasasta pirinana polja, sa hiljadu godinastarom idejom o sofisticiranim sistemimanavodnjavanja zvanim subak, kao deo kul-turnog pejzaa i nematerijalno kulturno do-bro uvrtena su u svetsku kulturnu batinu.

U ranim jutarnjim satima, balineanskigradovi i sela okupani prvim zracima jutarn-jeg sunca oivljavaju usporenim ritmomopet harmonino. Ulice poinju polako da seispunjavaju, da vrve od ljudi kao i plae i ba-zeni mnogobrojnih resorta koji su od Balijauinili jednu od najatraktivnijih turistikihdestinacija u ovom delu sveta a i ire. To jeupravo trenutak kada u gradovima poputglavnog Denpasara ili nadaleko turistikipoznatije Kute, mnogobrojni turisti iz Kine,Japana ili susedne Australije, ali i Evrope,



64/101

hitaju do brojnih prodavnica na ulicama iliodlaze do poslednjih hladnih oaza ostrva,trnih centara da bi ohladili misli i potroilibar malo od debelog sloja balineanskih ru-pija sa mnogo nula. Neki jednostavno traeihladovinu u bezbrojnim batama tipinihbalineanskih restorana, uvenih varunga,uivaju u domaem specijalitetu na bazi ribe,

mesa i pirina, te na kraju sve zaslade bro-jnim osveavajuim tropskim voem.Daleko van urbanih centara duh

balineanskih predaka i isprepletani tragoviprolosti i sadanjosti mogu se osetiti tekkada se udaljite od obale, hotela i drugihatrakcija modernog sveta. Tanije, ukolikose uputite u pravcu hindu hramova poputGoa Gadaha, Gunung Kavija, Tampak ilika,Tanah Lota.... Tu su i u mesta kao Batubulan,Batuan, eluk, Kintamani i mnoga drugaautentina i sugestivna sela Balija, poznatasvako po svom zanatu: po obradi kamena,zlata i srebra, drveta ili po pretakanju mistike

ostrva na mnogobrojnim uljanim platnima uumetnikim ateljeima. Ne propustite da os-etite taj prizvuk davno prolih vremena, duhharmonije, zebnju pa ak i strah dok sluatedramatine zvuke balineanskih orkestarau narodnim nonjama sa suknjama sa-rong. Potpuno usaglaeno prate izvoenjejednog od tradicionalno najlepih prikazaprolosti, uvene predstave barong, u spojusa sadanjou kroz venu borbu dobra i zlapredstavljenog kao zmaja u sukobu sa de-monima i zlim duhovima, sa sigurnim isho-dom - trijumfom dobrih i pozitivnih stranakosmosa i ljudi.

Danas na Baliju ima preko dvanaesthiljada hindu hramova posveenih ivi idrugim boanstvima, poput boginje pol-joprivrede i zatitnice useva Devi ri. Go-tovo svako domainstvo ima neku manju iliveu verziju hindu hrama u svom dvoritugde se svakodnevno ostavljaju darovi bo-govima u vidu korpica sa cveem, voemi povrem. Hinduizam na Baliju poprimajednu potpuno osobenu notu mistinosti



65/101

prepune simbolizma koja je uspela da op-stane do dananjih dana uprkos pritisku iuticajima razliitih civilizacija. One su pop-ut prvih Evropljana, Portugalaca i kasnijeHolanana, sve do druge polovine dvade-setog veka u obliku kolonijalne vlasti, a za-tim i Indoneana muslimanske veroispoves-ti pokuavale da nametnu sopstveno

spoznanje o ivotu, prolosti i sadanjosti.Ipak, ta davna vremena su i dalje prisutnau obiajima Balineana, kultu predakadoseljenih sa susedne Jave, u vreme veomamone hindu kraljevine Madjapahit. Njihoviostaci susreu se na raznim mestima u viduhramova na vrhovima planina i vulkanakao to su najvii Gunung Agung i manjiGunung Batur sa istoimenim jezerom. Ali iuz obalu Indijskog okeana, kao to je sluajsa jednim od najlepih, ve ranije pomenu-tim, uvenim Tanah Lotom. Upravo u njemumistika i harmonija, ali i prolost u spoju sasadanjou kulminiraju.

Na kraju, obraajui se ljubiteljima znanja,cifara i pojmova da pomenemo da je ostrvoBali sa svojih nepunih est hiljada kvadrat-nih kilometara povrine i oko pet milionastanovnika smeteno izmeu uvene Javena zapadu i Lomboka na istoku. Pripadamaloj grupi ostrva zvanih Sonda kao deovelike drave Indonezije, koju ine dva-naestak hiljada manjih i veih ostrva, zmi-jugavo prostrtih izmeu Indijskog i Tihogokeana. Po mnogo emu osoben i potpunodrugaiji od ostatka indoneanskog sveta,Bali je naseljen jo od najranijeg praistori-jskog vremena od strane azijskih plemena

uglavnom iz Indije. Ona su, upijajui uticajerazliitih civilizacija sa kojima su dolazili ususret tokom protekla dva milenijuma, ipakuspela da sauvaju svoju autohtonu hindureligiju, tradiciju i folklor uprkos islamizacijicelokupne Indonezije. Bali je danas pomaloIndija, pomalo Polinezija. Bali mirie na In-diju, ali je ipak malo slai, manje jak i ulivaspokoj i sigurnost kao mala oaza sklada iduevnog mira koji svi posetioci moraju daosete, makar na kratko.

Mnogobrojna kraljevstva su tokomvekova ostavila najlepe primere nase-obina, seoskih kua, kraljevskih mauzoleja,

plemikih palata zvanih Puri i hramovaposveenih ivi, nazvanih Pura. Sve je tosauvano do dananjeg dana zahvaljujuitom posebnom senzibilitetu Balineana,koji ive u potpunoj harmoniji sa ostalimcivilizacijama, minornim religijama, domi-nantnim islamskim uticajem velikog susedai turistima. Ali, pre svega, u dosluhu sa do-brim duhovima, dobrim i loim stranamakosmosa, prirodom, gradovima, kultompredaka i prolosti i svima onima koji danasine Bali i njegovu sadanjicu.

Milo Zubi, vodi KonTikija



66/101



67/101

Kada doe vreme dugo oekivanog godinjegodmora, veina nas je nestrpljiva da spakuje kofere i

to pre krene na put odabrane destinacije. Ne

postoji nita to moe da zameni uivanje sa naim

najdraima u nekom ambijentu, blizu mora, jezera,

reke, bazena, a daleko od posla i svakodnevnih

stresova kojima smo izloeni tokom cele godine.

Prieljkivali smo odmor i zasluili ga, zato ne smemo

dozvoliti da ga bilo ta pokvari. Opekotine, koa

koja se peruta, oiljci od uboda insekata, tamne

fleke na koi, infekcije uha...to nisu suveniri koje

elimo da naa deca i mi ponesemo sa odmora, zato

je putna apoteka neophodna, kako bi se kui vratili

samo sa lepim uspomenama!

Upale i infekcije uha mogu biti veoma este tokomplivanja i dugog boravka u vodi, jer stalna vlanost

uha predstavlja idealan uslov za razmnoavanje

bakterija i gljivica. Prevelika koliina nakupljenog

cerumena (una mast), takoe dovodi do

zadravanja vode i poveanja vlanosti uha.

Korienje tapia za ui, u cilju ienja kanala,

ustvari je kontraproduktivno, jer tapi moe, ako

se gurne suvie duboko, da oteti i bubnu opnu,

stvarajui time uslove za prodor bakterija u srednje

uho.

Upotreba Oto aqua proizvoda je vie nego

koristan nain za odravanje higijene uiju.

Savetuje se njihova primena pre kupanja, kako se

voda ne bi zadravala u uhu i time otetila konu

barijeru (usled boravka u uslovima tople, vlane

klime, kupanjem u zagaenim vodama...).Oto aqua acida sadri acetatnu kiselinu koja

svojim prisustvom sniava pH u unom kanalu i

time spreava upalu spoljanjeg uha ili ublaava

simptome, ukoliko se infekcija ve razvila.

Oto olive oilsadri maslinovo ulje koje omekava

cerumen i olakava njegovo odstranjivanje. U

sluaju formiranog ceruminoznog epa, ulje ga

omekava i stvara masni film na koi ime se

omoguava njegovo lake izlaenje.

Oto aqua sprej rastvori su jednostavni za aplikaciju

i bezbedni za primenu kako kod dece tako i kod

odraslih. Preporuuju se kod plivakog uva,

preventivno kod plivaa, ronilaca i osoba sklonih

upalama spoljanjeg unog kanala. Zahvaljujuiantioksidativnim i antibakterijskim svojstvima

prirodnih sastojaka, ovi sprej rastvori pomau

epitelizaciju iritirane sluznice uha i spreavaju

nastanak infekcija.

Uz Oto aqua acida i Oto olive oil, uivajte u svakom

trenutku svog odmora!

Da upala uhane bude vaa muka

Oputeni na odmoru


baiabodrum

[email protected] [email protected]

B. Lively

B. Charmed


68/101

Put svilepoploan

blagom

Uzbekistan je zemlja koja se nalazi u samom centru nekadanjeg Puta

svile, najveeg transkontinentalnog trgovakog puta koji je povezivaoKinu s Bliskim istokom i Rimom. Ime ovom putu dao je lino MarkoPolo, mletaki (venecijanski) trgovac i svetski putnik. Iako je svila bila

glavna roba, trgovina se nije na njoj zaustavljala. Iz centralne Azije izvozili suse konji i kamile, veoma cenjeni u Kini, vojna oprema, zlato i srebro, poludragokamenje, staklo, koa, tepisi, pamune tkanine, egzotino voe - lubenice,dinje i kajsije - leopardi i lavovi. Iz Kine karavani su prenosili porcelan, metalnoposue, nametaj, kozmetike proizvode, aj i pirina. U torbi trgovca mogli suse nai i kornjain oklop, zaini i mnoge druge oekivane i neoekivane stvari.

Ali velikim Putem svile nije se prenosila samo roba. Istim putem razmen-jivala su se i kulturna dostignua naroda koji su se na tom putu susretali, kao injihova razliita verovanja i obiaji.

Na ovom jedinstvenom putu koji je povezivao Istok i Zapad nalaze se uzbekigradovi Samarkand, Buhara, Hiva, akrisabz i Takent.


Uzbekistan je relativno nepoznata ali i bajkovita destinacija


69/101

Najstarija od znanih civilizacija na teritoriji Uzbekistana bila je Baktrija, oko

2.500. godine pre n. e, koja je jo uvek malo poznata na Zapadu. Posle njenepropasti, na ovom podruju niu nove civilizacije Sogdijana, Tohari i jo jed-nom Baktrija. U VI veku pre n. e. ve se nadaleko ulo za velike i vane gradoveSamarkand i Buharu. Dolaze i osvajaju ih Persijanci Ahamenidi, a u IV pre n. e.i sam Aleksandar Veliki, koji e ostati tu tri godine. Upravo tu e se oeniti Rok-sanom, a u Samarkandu e, tokom jedne pijanke, ubiti svog najboljeg prijatelja.

U VIII veku Arapi osvajaju celo podruje i sa sobom donose islam koji ezameniti dotadanji zoroastrizam i budizam. Mongolska osvajanja u XIII vekudonose ogromne promene. Iako su vojsku Dingis-kana predvodili Mongoli, unjoj su uglavnom bili pripadnici turskih plemena koji su se naselili u centralnojAziji i tamo postali veina. U XIV veku osvaja Timur Lenk, poznat i kao Tamer-lan, stvara carstvo koje se prostiralo od Bosfora do Kine, a Samarkand pretvarau velelepnu prestonicu.

Posle Timurove smrti Carstvo se ubrzo nalo u neprekidnim graanskim ra-


Na ovomjedinstvenom putukoji je povezivaoIstok i Zapad nalazese uzbeki gradovi

Samarkand, Buhara,Hiva, akrisabz iTakent


70/101

tovima izmeu njegovih potomaka. To je iskoristilo jedno tursko pleme koje, uzavisnosti od istorijskih interpretacija, prodire na podruje dananjeg Uzbeki-stana ili tamo od ranije ivi (Uzbeci spadaju meu turske narode), to dovodido stapanja tamonjih starosedelaca s novim gospodarima iz ega nastajemoderni uzbeki narod.

U XIX veku Rusija osvaja centralnu Aziju i Uzbekistan e biti pod ruskom,odnosno kasnije sovjetskom vlau sve do 1991. kada posle raspada Sovjetsk-og Saveza Uzbekistan postaje nezavisna drava.

Putovanje kroz Uzbekistan je gotovo vanvremensko putovanje tragovimavelikih osvajaa: Aleksandra Velikog, Dingis-kana, Tamerlana... Gradovi Sa-markand, Hiva, Buhara i akrisabz sauvali su izgled gradova iz 1001 noi.

Prema predanju, Buharu je osnovao kralj Siava, legendarni persijski princkoji je, zbog optubi za izdaju, otiao u izgnanstvo, a kasnije se oenio erkomkralja Samarkanda. Kralj mu je poklonio regiju Buhare, a ovaj je tu izgradiojedan od najlepih gradova na svetu.

Samarkand je danas drugi po veliini grad u Uzbekistanu. Po starosti jednakje Rimu, Atini i Vavilonu - preko 25 vekova. U antiko doba svojom lepotomzadivio je Aleksandra Velikog. U srednjem veku stari arapski rukopisi pominjuga kao biser Istoka, a Evropljani su ga zvali zemljom naunika. Po svim stan-dardima u Samarkandu se nalazi zadivljujua zbirka arhitektonskih arolija,

a njegove tirkizne kupole sujedno od najprepoznatljivijih

obeleja.Ime grada Hiva izazivalo je

strah i kod najhrabrijih avan-turista prolih vekova. Za nju suse vezivali turobni karavani kojiodvode robove i strana put-ovanja kroz pustinju i stepe gdeone koji su se tu zatekli napada-ju divlja nomadska plemena.Danas je to vedar i otvoren gradna samo 35 km od aerodroma uUrgenu. Istorijski centar Hivetoliko je dobro sauvan da ganazivaju gradom muzejom.

Svega 80 km juno od Samar-kanda nalazi se rodno mestoTimura Velikog, ili Tamerlana,akrisabz. Iako je grad starpreko 2.700 godina, posle os-vajanja Aleksandra Velikog,akrisabz je dugo bio poznatkao centar helenistike kul-ture. No, akrisabz je mnogopoznatiji po palati koju je TimurVeliki sebi sazidao. Kao i Sa-markand, Hiva i Buhara, stari

akrisabz je deo svetske kulturne batine na listi Uneska.Takent, glavni grad Uzbekistana, jedan je od gradova na Putu svile, ali

njegova duga istorija se u dananjem gradu ne vidi, to zbog snanog ze-mljotresa koji je Takent sravnio sa zemljom 1966, to zbog prethodne mod-ernizacije posle Oktobarske revolucije 1917. Danas u Takentu preovlaujekombinacija sovjetske i moderne arhitekture. Ovaj grad posetioce ne os-vaja na prvi pogled, ali nudi im niz zanimljivosti, od najboljih restorana doivopisnog bazara.

Poslednjih godina Uzbekistan, koji do skoro gotovo da nije postojao naturistikoj mapi sveta, privlai sve vei broj posetilaca. Danas je on jo uvekrelativno nepoznata, egzotina i bajkovita destinacija, ali interesovanje za njuraste vrtoglavom brzinom i neki podaci govore o rastu broja turista za nev-erovatnih 163% za samo godinu dana, od 2013. do 2014. godine. Moda jetrenutak da se poseti ova autentina vremenska kapsula upravo pre nego toturizam u Uzbekistanu doivi procvat. Ana KR ON, vod i KonTikija



71/101



72/101



73/101



74/101


75/101


76/101


77/101


78/101


79/101


80/101


81/101


82/101

Vremeplov krozZemlju hiljaduosmeha

Raznovrsnost kulturnog naslea, kao iatraktivnost modernog ivota, svrstava

ovu zemlju u jednu od vrhunskih

destinacija turistikog sveta, zemlju koju

zaista morate posetiti da biste je doiveli


Putovanje iz nae ponude: Stare prestonice Tajlanda i Pataja


83/101

Tajland zovu Zemljom hiljadu osmeha i kolevkom kulture narodajugoistone Azije. Dugo je bio poznat pod svojim vievekovnimimenom Sijam. U istorijskim vrtlozima tridesetih godina dvadese-tog veka promenio je ime u Tajland, to na jeziku naroda Thai znai

Zemlja slobodnih ljudi. Raznovrsnost kulturnog naslea, kao i atraktivnostmodernog ivota, svrstava ovu zemlju u jednu od vrhunskih destinacija

turistikog sveta koju zaista morate posetiti da biste je doiveli. Tura krozstare prestonice Tajlanda svojevrsni je vremeplov kroz prie iz prolosti,pomeane sa vibrantnim i uurbanim ivotom dananjice.

Tajland je nastao kao kraljevina Sijam vie vekova unazad kroz istoriju.Stvorivi prvo kraljevstvo na severu zemlje, nazvano Sukotai, to u prevoduznai zora sree, narod Thai izaao je na istorijsku pozornicu. Nakon togausledile su, jedna za drugom, jo tri kraljevine. Ajutaja, Tonburi i Ratanako-sin izgradile su kulturu dananjeg Tajlanda i stvorile respektabilnu naciju ujugoistonoj Aziji.

Putovanje zapoinje u Bangkoku, kapiji Tajlanda. Ovaj viemilionskigrad je jedna od najatraktivnijih destinacija turista irom sveta. Njegovo,nama znano, ime u prevodu znai Selo ljiva, ali ga njegovi stanovnici zovuKrungtep, to na jeziku Thai znai Grad anela. Nebrojeni hramovi, palateukraene zlatom i dragim kamenjem, gigantske statue Bude, sjaj i rasko

kraljevskih graevina, samo su deo onoga to ovaj grad ima da ponudi.Veliki trni centri, uurbani i uzbudljivi noni ivot, beskrajne tezge sa na-cionalnim proizvodima i suvenirima, ono je to privlai mnotvo posetilacasa svih meridijana planete. Da biste shvatili Bangkok, kau, ivot je kratak.Beskrajni zvuci, mirisi i ukusi, guva na ulici u dubokom kontrastu sa nev-erovatnom harmonijom i tiinom hramova, deo su ovog velikog turistikogmozaika.

Kada se otisnete put severa, a tamo naa tura i vodi, ulazite u vremeplovs-ko putovanje kroz godine i vekove iza nas. Putovanje u najskrivenije kutkeistorije jugoistone Azije. Posle Bangkoka, prva stanica je Ajutaja, drugaprestonica starog Sijama. Nekada poznata kao grad zlatnih pagoda, danasje kompletno pod zatitom Uneska, kao svetska kulturna batina. Od zlataiz prolosti skoro da nita nije ostalo, ali brojne pagode i hramovi svedoe onekadanjoj sili koja je ovde postojala. U to vreme, pre nekoliko vekova, glas

o Ajutaji je stigao i do evropskih dvorova. Ambasadori vie zemalja bili su nadvoru sijamskih kraljeva, a veze sa Francuskom iz doba Luja XIV opisane suu mnogim hronikama. Zidana od opeke neverovatne crvene boje, Ajutaja jebila bogati grad o kome su matali mnogi istraivai i avanturisti. Naalost, u



84/101

veitom istorijskom sukobu sa Burmancima nakon osvajanja biva spaljenado temelja. Veliki kralj Naresuen u epskoj bitki pobeuje Burmance i vraaAjutaju pod okrilje sijamske krune. Ovaj motiv borbe na slonovima najeeje slikani motiv irom kulturnog sveta dananjeg Tajlanda. Stradanje je bilo

toliko da je odlueno da se prestonica prebaci dalje na jug, u mesto Tonburina obali reke ao Praja gde lei dananji Bangkok. Poseta Ajutaji je prilikada se oseti veliina nekadanjeg kraljevstva i eta ulicama starog gradakuda su nekada prolazili karavani i bogati trgovci donosei bogat-stvo gradu i pronosei slavu njegovog imena.

Danas je Ajutaja mesto i gde se nalazi Bang PaIn, letnja palata dinastije akri, koja sedi naprestolu Tajlanda puna tri veka. Sadanjikralj Bumibol Aduliadej ponos je naci-je, a kraljevska porodica je iskrenopotovana u srcima njenih podanika.U Ajutaji je prilika da se posetilacupozna sa delom njihovog ivotai uiva u lepoti parkova i vrtova,

graevina i jezera koji ine ovajveliki kompleks letnje palate.

Idui dalje preko Centralneravnice, dolazi se do gradaLopburi. Nekada pograninigrad kraljevstva Kmera, danasje atrakcija za posetioce zbogneobinog hrama nazvanogPagoda sa tri kule. Graen je utipinom kmerskom stilu, to jejedinstvena zgoda da se upoznaova kultura. Zanimljivost boravkaupotpunjuje i kolonija majmuna koja jenaselila naputeni hram. Uvek atraktivni za

turiste, esto su meta fotografskih lovaca nauspomene. Oblinji hram Sarn Prakarn posveenje hindu boginji Kali, jednoj od najmisterioznijih uhindu panteonu koji broji vie od 300 miliona bogova. Pria onjoj, pria je o moi i snazi bogova iz starih epova.

Nastavak putovanja vodi do grada Picanuloke, nekada slavne prolosti,koju je progutao poar sredinom prolog veka. Danas je to centar za uzga-janje este poslastice na trpezi Tajlanana, a to su insekti. Nona pijaca,izmeu ostalog, nudi i neverovatno iskustvo ovih neobinih ulinih restor-ana, a samo za one sa zaista jakim stomakom postoji mogunost degus-tacije. Vonja rikama je takoe nezaobilazna atrakcija i odlian nain dase upozna grad kroz njegov noni ivot. Deo veeri svakako treba provestina nonoj pijaci, prepunoj tezgi sa lokalnim i uvoznim proizvodima, gde je

cenkanje obavezno.Putujui dalje autobusom, kao vremeplovom kroz vreme, stie se i do

prve prestonice Sijama, do Sukotaija. Zora sree osvanula je narodu Thaiu trinaestom veku. Taj period znan je kao zlatni period zbog nesluenog

bogatstva i moi koji su ovde stvoreni. Budizam postaje dravna religija,a umetnost, filozofija i nauka cvetaju na dvoru i u akademskim krugovimanacije. Istorijski park, koji je deo svetske kulturne batine, prua uvid u to

vreme, a oblinje ruevine mesta Sri Sacanalaja mogunost su dase doive neke od najlepih graevina ranog budistikog

perioda Tajlanda.Grad iang Rai, sledea je stanica putovanja.

Grad je na samom severu zemlje i dom jemnogim planinskim plemenima koja

su izuzetno zanimljiva posetiocima.Razlika u odnosu na ostatak zem-

lje je velika. Ova oblast smatra sestarim Tajlandom, mestom oda-

kle je potekao narod Thai. Jezik,

obiaji i kultura razlikuju se odsvega do tada vienog na putui predstavljaju svojevrsni dodirsa korenima ovog dela sveta.U selu Mae an mogue je vi-deti kolorit i bogatstvo kulturenaroda kao to su Akha, Jao,

Kareni i drugi. Mau njima senaroito izdvajaju Kareni, narod

ije ene su poznatije kao ene-irafe. To ime su dobile po izuzetno

dugim vratovima koje dre mesinganiprestenovi koji im se stavljaju jo od

ranog detinjstva. Mnogo legendi i pria

vezano je za njih, a dodir sa njima jedinstvenoje iskustvo. Put nas dalje vodi do same granice sa

Mjanmarom, nekadanjom Burmom. Pogranini gradMae Sai i danas je uurban kao u staro doba. Sudar kultura,

raskrsnica politikih i trgovakih puteva danas je atrakcija za njegove po-setioce. Smeten je u takozvanom Zlatnom trouglu, na tromei Mjanmar-Laos-Tajland, nekadanjem centru za trgovinu narkoticima. U neposrednojblizini nalazi se ue reka Mekong i Ruak, a vonja brodom po reci Mekongvelika je atrakcija. Ponekad je mogue prei i u susedni Laos, te na par satiposetiti lokalnu pijacu. Jedna od zanimljivost je i takozvani laoski viski, lo-kalno alkoholno pie za koje se veruje da daje fiziku i polnu snagu onimakoji ga probaju. uva se u velikim staklenim teglama u koje su uronjenikobre i korpioni, zajedno sa lekovitim korenom ginsenga. Kau da jedna



85/101

aica ovog pia vraa snagu zanemoalima.Vredi probati.

Hram Vat Pratat Doi Sutep nalazi se naplanini iznad velikog grada iang Maija.

Odatle se prua fantastian pogled nagrad i okolinu, pa se zaista moe steiutisak o irini i lepoti severnog Tajlanda.iang Mai je grad bogate kulturne istorije,a najuveniji je po plesovima koji se jednimimenom zovu kantoke i po slonovima kojisu simbol Tajlanda. Naime, beli slon je simbolkraljevine i nalazi se na grbu kraljevske porodice.Svaki novoroeni beli, albino slon pripada kralju. Svibeli slonovi se uvaju u za to posebnom parku u Ajutaji.iang Mai je bio prestonica kraljevine Lana Tai, tzv. Zemljemilion pirinanih polja, a osnovan je krajem trinaestog veka. Danas jeprestonica slonova i obilazak jednog od njihovih kampova nezaboravan jedoivljaj. Mogunost jahanja na slonovima, prisustvovanje njihovom ku-

panju i itavom programu, nezaboravno je iskustvo. Kompletan doivljaj

upotpunjuje i poseta farmi orhideja i leptira, uijoj bati se moe uivati u neverovatnoj prirodiovog dela sveta.

Nakon svojevrsne ekspedicije kroz kul-

turu Tajlanda, sledi boravak u Pataji, uvenomletovalitu na obalama Junokineskog mora.Neverovatan skup svih vidova zabave koji jed-

nom turisti mogu pasti na pamet, beskrajnogopinga, nebrojenih restorana sa svim ukusima

sveta, ine Pataju vrhunskim izborom da se pro-vede nekoliko dana odmora i uiva u ovom trop-

skom raju. Odlasci brodom do oblinjih koralnih ostrvapruaju mogunost kupanja u tirkiznom moru i boravka

na predivnim plaama belog peska, neviene lepote. Sve onoto predstavlja snove o putovanjima ovde postaje stvarnost, kao i na

celom Tajlandu. To je i razlog zato svaki posetilac na kraju svog putovanjapoe iz ove predivne zemlje sa jednom jedinom misli - da se ponovo vrati iuiva magiji ovih dalekih i egzotinih krajeva.

Sran INJAC, vodi KonTikija



86/101



87/101

Kada se osvrnem na svoja putovanja,uviam da mi koferi nisu uvek bili do-bri saputnici. Deavalo se da nam se nepodudare putanje, vreme polaska i dolas-

ka, pa ni odredite. U svakom od njih putovali su imoji snovi. Bilo je velikih i malih, skupih i jeftinih,arenih i jednobojnih snova i kofera.

U Madridu je moj cvetni dambo ostao bezdesnog toka, i to ba na ulazu u metro naputu za aerodrom. Morala sam ga da vozimkroz podzemne hodnike samo na levom toku,

pridravajui desnu stranu da se ne bi vukaopo podu. Na momente sam ga teglila obemarukama iza sebe, dok su se prolaznici okre-tali za mnom zaueni zvukom trenja plastike imermera. Usput sam strepela koliko e me kotatiprekoraenje teine i ve videla kako na ek-inumoram da se odreknem nekoliko kila svoje ma-dridske prolosti. U njega je stala cela moja go-dina na panskom: neproitane knjige (proitanesu bile lake), ljubiasto ebe, pamuna postelji-na sa novobeogradskog buvljaka, baletanke za

salsu, patike za tranje, sandale za madridskeletnje noi, belenice za mesene trokove ijo tri kamare svega potrebnog, ali i nepotreb-nog, to je ipak moralo sa mnom da krene i da sevrati Kada sam ga na aerodromu na oooo-ruk!prebacila na elektronsku vagu i ugledala 31.4,od dozvoljenih 32 skljokala sam se na metalnupregradu pokretne trake i s nevericom netremiceposmatrala tri spasonosne cifre.

Veliki crni kofer doslovno se raspao kada samga raspakovala po drugom dolasku u Madrid.

Jadniak! Od njega je ostala samo metalna kon-strukcija: celo plastino ojaanje pretvorilo se umoje oajanje. Rastezao se kao harmonika. Alizato su mu tokii bili dovoljno jaki za skejt. Ku-pila sam novi i sa njim su stigli i svei snovi.

Jedan omanji, jednostavan i ozbiljan, ostavilasam na Barahasu drugarici jer nije odgovarao di-menzijama runog prtljaga. Tome je prethodilarasprava sa zaposlenima na alterima jer je kom-panija dozvoljene razmere smanjila samo estdana pre mog polaska. Bilo je to najbre prepaki-

vanje snova u mom ivotu! Kofer je stigao neko-liko meseci kasnije, onda kada sam zaboravila tasam u njemu ostavila.

Imala sam sreu da se moj omiljeni plavi kofersamo jednom izgubi pri promeni leta. ekala samdva dana da ga poalju iz Frankfurta. Tamo nikadnisam bila, ali jesu moji putujui snovi, tako dasam Franfurt ipak upisala na svoju mapu sveta.

Isti kofer zaboravila sam u prelepoj grkojnedoiji i ekala punih 47 dana da mi se vrati.Eto tako. Zaboravila sam ga i onda objanjavala

zbunjenim licima kako je i to mogue. Zaboravitikofer. Jednostavno, nije mi se ilo kui. Deo meneproduio je boravak, ali snove sam ponela sa so-bom.

Nedavno sam prvi put putovala bez kofera. Aline i bez snova. Sve to mi je bilo potrebno stavilasam na lea, kao krila, i sa poznatim ljudima upu-tila se u nepoznati grad. I tamo ostvarila jo jedansan. Sada znam da snovi mogu stati i u depove.

Jelena BAEVI, autorka blogaSnovi u koferima

Ponekad snovi mogu

stati i u depove


Kada koferi sami putuju


88/101

panija je jedina zemljaEvrope u kojoj rastu banane

INDIJAnikada nije izvrila invaziju ni na jednuzemlju tokom poslednjih hiljadu godina svojeistorije.- Numeriki sistem s nulom izmiljen je u Indiji.- U Indiji ima oko 300.000 aktivnih damija, vienego u bilo kojoj drugoj muslimanskoj zemlji.

- Sanskrit je majka svih indoevropskih jezika.- ah i igra na 64 crno-bela polja je izmiljen uIndiji.- Indija je najmnogoljudnija zemlja u kojoj segovori engleski.- Najvei poslodavac na svetu je INDIJSKAELEZNICA koja zapoljava preko milion ljudi.- Hram iz X veka posveen bogu Vinuu, u graduTirupati, centar je najveeg hodoaa na svetu,vei od Rima i od Meke. Dnevno 30.000 poseti-laca ostave donaciju u vrednosti od est milionadolara.- Joga ima korene u Indiji i postoji preko pet hil-jada godina.

- Algebra, trigonometrija i raunanje suizmiljeni u Indiji.- Najvii teren za kriket nalazi se u Indiji. Izgraenje 1893. na nadmorskoj visini od 2.444 metra.- Indija izvozi softver u 90 zemalja sveta.

PANIJAje zemlja u kojoj turisti potroe 1.430miliona evra godinje na Ibici.- Kamp Nou, stadion u Barseloni, s kapacitetomod 100.000 gledalaca, najvei je stadion na sve-tu u privatnom vlasnitvu.- ak 90% prostitutki u paniji su ilegalne imi-grantkinje.

- U svetu ivi 410 miliona ljudi kojima je panskimaternji jezik.- Oekuje se da e za 50 godina polovinistanovnika SAD panski biti maternji jezik.- panija je jedina zemlja Evrope u kojoj rastubanane.- Oko 75% svetskog gajenja cveta afrana je izpanije.- Paradajz, krompir, avokado, duvan i kakao uEvropu su doneli panski osvajai iz Amerike.- Havijer Bardem je prvi panski glumac koji jedobio Oskara.

- Antonio Banderas se prvo bavio fudbalom doknije slomio nogu, a onda se posvetio glumi.- panija ima preko 8.000 km plaa.- panija ima najvei broj kafia i barova u Ev-ropi - oko 350.000.- ak 44% svetske proizvodnje maslino-

vog ulja je iz panije.- U paniji je obiaj da se za Novu go-dinu pojede po jedno zrno groa zasvaki otkucaj sata u pono. Obiaj suizmislili uzgajivai vinove loze da bise otarasili preostalog groa!- Osim u paniji, panski jezvanian jezik u Argentini, Bo-liviji, Kolumbiji, ileu, Paragvaju,Panami, Meksiku, Nikaragvi, Hon-durasu, Gvatemali, Salvadoru,Ekvadoru, Kubi, DominikanskojRepublici, Peruu, Urugvaju, Por-toriku, Venecueli i u EkvatorijalnojGvineji.

MEKSIKOje postojbina okolade,kukuruza i ili papriica.- Nacionalni Univerzitet u Meksiku,Universidad Nacional Autnoma deMxico (UNAM), najstariji je univerzitetamerikog kontinenta. Osnovao ga je1551. godine Karlo V.- ivava, najmanja rasa pasa, dobila je imepo jednoj od meksikih saveznih drava.ivave su potomci teiija, psa kog su uzgajaliTolteci.- Meksiko Siti, prestonica Meksika, tone oko 25cm godinje.- Meksiko je druga najmnogoljudnija katolikazemlja na svetu (prva je Brazil).- Kada je panski osvaja Ernan Kortesstigao 1519. godine u Meksiko, Asteci suverovali da se vratilo njihovo boanstvoKecalkoatl, pa su mu ponudili boanskopie - vruu okoladu.- Teksas je bio deo teritorije Meksika sve do1836. godine.- Holivudski glumac Entoni Kvin je prvi Meksi-kanac koji je dobio Oskara 1952. godine (za filmViva Zapata).

Svet na dlanuSvet na dlanu86 februar 2016.

Zanimljivosti iz sveta


89/101

VEDSKI zakon titi decu i njihova prava. vedskaje 1979. godine postala prva zemlja na svetu u ko-joj su batine, pa ak i lupanje dece po turu, postalikrivino delo.- Nobelova nagrada dodeljuje se u Stokholmu 10.decembra svake godine.- vedska ima najvii procenat narodnih poslanica uparlamentu na svetu - 45,3% su ene.

- vedska, zajedno s Danskom i Maarskom, imanajvii PDV na svetu - 25%.- U vedskoj porodiljsko odsustvo mogu da koristei majke i oevi 480 dana (16 meseci) sa 77,6% plate.- vedska kompanija IKEA osnovana je 1943. go-dine.- Zahvaljujui vedskom izumu tetrapaku mleko,jogurt i sokovi se ne pakuju samo u staklene flae.Erik Valenberg je imao ideju koju je u delo sproveoRuben Rausing 1946. odine.

DANCI su najstarije mladoenje na svetu. Uproseku se ene s 32 godin

Documents

Svet Na Dlanu 69