brosura-ISPOVEST NARKOMANA

www.nikad-heroin.com ___________________________________________________________

UVODBio sam zavisnik od heroina. Eto, napisao sam svoju prvu reenicu. Nije tako lako kao sto sam mislio da ce biti...Kako poeti? ta rei sebi i onima koji ce ovo itati? Odakle krenuti kada tako dobro znam kako je taj svet pomuene svesti tako opasno ogroman, a tako bizarno mali. U svakom sluaju, sada sam spreman; spreman da kaem sve i da podelim svoja iskustva sa svima koji ele da znaju. Pre svega zbog toga to su mene odsustvo znanja i odsustvo svesti i doveli tamo gde sam bio i odakle sam pobegao. Razlog zbog kojeg sam poeo da piem ove redove lei u injenici da oseam potrebu da pomognem nekome. Ako to bude samo jedna jedina osoba na svetu, uinio sam veliku stvar. Ne elim da se nameem ili hvalim elim da se nadam da e ono to budem pisao neko zaista itati i shvatiti kao vrlo ozbiljnu stvar. Naravno, samo pisanje i izbacivanje iz sebe e pomoi i meni, jer ja sam jo uvek ovek koji se bori sa najgorim i najopasnijim neprijateljem koga je sreo u ivotu. Ta borba e trajati jo dugo, dugo. Poeu od toga kakav sam bio pre nego to sam uopte znao ta je to droga. Najvanije je da sam tada jo uvek bio JA. Uzorno, nasmejano dete koje je nosilo optimizam u depu gde god bi ilo. Uenik gimnazije, svestran, zainteresovan za sport i druenje sa zdravim ljudima. Natproseno inteligentan, ambiciozan, radoznao, lider u drutvu. Takav sam bio tada i isti sam i danas. U meuvremenu, zguvao sam i bacio nekoliko godina svog neprocenjivog i jedinog ivota. Svestan sam da e ovo itati i neko ko je upravo sada u svetu heroina. Svestan sam i smeha koji e se provui u uglu usana, jer i ja sam se smejao mnogim stvarima mislei kako sam ja iznad svega toga. Smejao bih se i oseao nadmono, nipodatavajui normalne ljude i njihove normalne i zdrave stavove. Kasnije sam ipak shvatio da sam ja taj koji nisam u pravu i da nikad i nije bilo mogue da ceo svet grei. Sve je poelo bezazleno. Mladalaka radoznalost i elja da se probaju nove stvari, da se prate socijalna kretanja, da se ide u pravcu u kome moje drutvo slepo ide. Ve tada sam se smejao kada bi neko rekao: -Od marihuane se poinje.- Bilo mi je potrebno nekoliko godina agonije i zatim meseci novog ivota da shvatim da je to istina. Naravno, nije nuno da e neko ko proba marihuanu zavriti sa heroinom u svom krvotoku, ali isto tako ja ne poznajem nikoga ko je postao zavisnik od heroina, a da pre toga nije proao stazom marihuane. Poenta nije u samoj marihuani ili bilo kojoj drugoj supstanci poenta je u stavovima, postepenom menjanju svesti, nainu ivota i tzv. narkomanskoj linosti koja tako lagano i suptilno poinje da se formira. Nisam ni primetio. Nita nisam osetio. Samo sam jednog dana shvatio da mi je heroin vaniji od mene samog, od oca, majke, porodice, prijatelja, kole, ljubavi, ivota, sveta, smisla..i umesto da plaem i vritim traei pomo, ja sam sebi rekao: To je tako, ja tu nita ne mogu. A i ne elim. Nakon toga sam verovatno samozadovoljno i ponosno umrkao jo jednu liniju praha koji je predstavljao svu moju ivotnu radost.

KAKO SAM STIGAO DO HEROINABio sam potpuno normalna osoba, sa zdravim pogledima na svet. ak su mi i cigarete bile neto strano i zabranjeno. A onda sam u drugom razredu srednje kole iz iste radoznalosti probao marihuanu. Drug mi je priao kako je probao i kako je mnogo dobro. Mnogo ljudi ju je koristilo u mom okruenju tako da sam eleo da se uklopim u drutvo, da se ne izdvajam od grupe. Marihuana je bila neto opasno i zabranjeno i u tome je bila njena dra. U poetku mi se ak nije ni sviala i oseao sam gaenje pri puenju marihuane; ali sam nastavljao jer su svi ostali nastavljali. Nakon nekog vremena

Strana 1 od 16

odbojnost je prola i duvam sve ee i ee. Izlasci vikendom u grad bili su prava prilika da se opustimo i zaboravimo na probleme, iako mi sada nije jasno kakve sam ja to probleme imao. Sada znam stvar nije samo u marihuani. Poenta tih stepenika (od kojih je ona prvi) preko kojih se stie do dna je u sledeem: kako sve vie zalazim u taj svet, stvari poinju da se komplikuju. S obzirom na to da poinjem sve vie da se kreem u krugu ljudi koji takoe koriste droge i upoznajem ih sve vie, poinjem da formiram nove stavove. im se okrui ljudima koji su potpuno suprotni od onih ljudi koje si imao ranije, stvari postaju izvrnute. Sve ee se pria o drogama, o tome kako je neko probao ovo ili ono. Takoe, psiha poinje da se navikava na efekat. Telo jos uvek nije zahvaeno, ali psiha sve vie i vie tone u pogrene vode. Kao i kod alkoholizma, poinje da se navikava da bude pod dejstvom neega, bilo ega (u poetku su to alkohol i marihuana). Kako sam svoj ivot poinjao da oblikujem prema drugim kriterijumima. Moj sistem vrednosti lagano poinje da se menja. Vremenom upoznajem i ljude koji prodaju drogu, a kada prvi put samostalno kupi, ve si zagazio u svet koga e tek kasnije postati svestan. Sada dok piem ovo, shvatam da bih se ja pre 2 godine smejao svemu ovome mislei da je sve to preterivanje i da marihuana uopte i nije droga. Naravno, ne mora da znai da e neko neminovno prei taj stepenik i nastaviti dalje ka dnu; ali ipak to je situacija u 95% sluajeva. Znai, tvoje okruenje poinje da se menja, a ljudi koji su oko tebe su jedan od vrlo znaajnih faktora za razvoj bolesti. Kako sve vie slua i ui o novim drogama, tvoja radoznalost (ili neto drugo) kae ti da bi trebalo da proba jo neto. Pa ta, nije to nita, toliko ljudi to radi. Uostalom, nita mi nee biti ako probam.To je taj kobni stav. Veina se ne zaustavi na probanju. Tako sam ja prvi put probao Trodon. Za one koji ne znaju, to je snaan analgetik koji se daje ljudima sa jakim bolovima. Popio sam 4 tablete i nakon nekog vremena popuio doint. Taj dan mi je bio toliko divan, sunan, savren. Sve sto sam radio izgledalo mi je sjajno, a oseaj u telu je bio jedinstven. im sam probao, shvatio sam da u ga probati ponovo, to sam i uradio vrlo brzo nakon toga. Sada sam ve bio formirana narkomanska linost u blaem obliku. Oseao sam se kao da sam nauio neke stvari o drogama i mogu samostalno da odluim ta mi se svia, ta ne, itd. Vremenom, sve ee poseem za Trodonima i marihuanom. I male stvari koje te iznerviraju postanu ti opravdan povod da se prepusti uivanju. ak ne mora ni da se iznervira. Dovoljno je da je lep i sunan dan i ti kae sebi: -Divan dan, savren da se uradim.- Ili ako pada kia: -Uh, kakvoruno vreme. Mogao sam uzeti 4-5 trodona i uivati kod kue uz kompjuter ili TV.Poenta je jasna: droga sve vie postaje obrazac ponaanja. Nakon nekog vremena upravo taj Trodon i ta marihuana koji su mi bili tako super bacili su me u epileptiki napad. Niega nisam bio svestan. Rekli su mi da sam se zgrio, zenice su ustupile mesto beonjaama, poeo sam uasno da se tresem i grim i sruio sam se na pod. Pao sam u nesvest, kada je najvea opasnost da ovek proguta sopstveni jezik i tako umre, ostavi bez vazduha. A zato sam dobio napad? Zato to se koliina od one 3-4 tablete sa poetka, tog dana popela na 12 tableta! To je ono to se zove tolerancija plus ljudska glupost. Poenta je opet jasna. Ovo me nije spreilo niti osvestilo. Majka je mislila da sam kolabirao jer nisam dovoljno spavao i jeo. Ve tada, uveliko sam poeo da unitavam i nju i ostatak porodice. Strano je to koliko jedan zavisnik nanese zla ljudima koji su mu najblii. Sumnja poinje da se uvlai u kuu, u roditelje, u brau i sestre. Neprospavane noi moje majke za koje ja, naravno, nemam pojma. A neprospavane noi nisu nita naspram onoga to ih tek eka, kako se moja zavisnost razvija. Odlazim na urku, a pre toga sam se nasluao pria i pria o blagodetima ekstazija. Sa drugom probam prvi put u ivotu. Na urci smo i ve je potpuno normalno da emo pored toga to smo uzeli ekstazi i neto popiti; moda 3-4 piva kako bismo poboljali efekat. Marihuana se podrazumeva kao neto potpuno normalno. Jesam li spomenuo da apetit nestaje, a dve


Strana 2 od 16

paklice cigareta su neophodne kako bi se izguralo sve to? Sada ve poznajem mnogo ljudi koji uzimaju najrazliitije supstance. Ponudili mi Spid (za one koji ne znaju, u pitanju je stimulans kao i ekstazi i obino je u obliku belog praha) i ja uzimam bez razmiljanja. Jo je i besplatan ma ivot je sjajan. Ali za sledeu urku smo ve kupili koliinu za sebe. Poenta opet jasna i dalje tim putem radoznali um proba sve to mu doe pod ruku. Da nabrojim ta se sve koristi - od lekova: Bensedin, Diazepam, Trodon, Artan, Lorazepam i sve to ima crveni trougao, jer to znai da deluje na Centralni Nervni Sistem, a to je ono sto je poeljno. Tu su jo aj od maka, LSD, lepak, etar, hai, itd. Ja sam probao veinu stvari i vremenom je postala normalna sledea situacija - izaem u grad, popijem 5 trodona, popijem pivo, zatim popuim doint marihuane da bi trodoni poeli da deluju, pa onda opet popijemneki alkohol, popuim jo jedan doint ... Preko svega toga, uzmem etvrtinu grama heroina, pa jo jedan doint i na kraju jo jedna linija heroina. To je blo sasvim uobiajeno. Zamislite ta to uradi organizmu i unutranjim organima (posebno jetri, bubrezima i srcu), a o psihi da i ne govorim? Mislim da niko ne treba da se udi zato nisam odbio heroin kada mi je prvi put ponuen. Za mene je to bila samo jo jedna droga, a kad sam ve probao sve pre nje, zato ne bih i to. To je razmiljanje osobe koja je vec prilino poremeena. Bolest zavisnosti je bolest kao i svaka druga psihika devijacija i spada u jedne od najsloenijih i najteih za leenje, to svima mora biti jasno. Nakon prvog probanja, poinje sve ee druenje sa heroinom. U tom stadijumu uglavnom svi shvate da je heroin najbolja droga koju su probali i vremenom poinju da izbegavaju ostale supstance jer jednostavno ne mogu da ih zadovolje. Nita ne moe da se poredi sa heroinom, koji je sav pun apsurda: skup je, a jeftin je (jer se pare uvek nau). Sa sve eim uzimanjem (psiha je vec unitena) i telo poinje da se navikava. Ali sve ovo je samo uvod u priu koju tek treba da ispriam. I sve ovo je nita naspram onoga to tek dolazi onda kada heroin postane sav moj moj svet.


SIMPTOMIZa poetak bitno je znati ta se deava u najmisterioznijem ljudskom organu - mozgu. Ljudski mozak u normalnim uslovima lui prirodne opijate (heroin spada u grupu opijata). Kada ovek pone da uzima heroin, prirodni proces se nasilno prekida i tu ulogu preuzima heroin. Kada ga nema, organizam se buni i zato nastaje kriza ili apstinencijalni sindrom. Heroin se nakon uzimanja jako brzo vee za opioidne receptore u mozgu i zato je potrebno odreeno vreme (ukoliko neko odlui da prestane) da mozak ponovo poe da obavlja svoju uobiajenu funkciju i obezbedi organizmu ono to mu je H svakoga dana vetaki davao. Hemijski procesi u mozgu su veoma komplikovani i postanu veoma poremeeni, a ljudi nisu ni svesni da iskljuivo mozak upravlja naim emocijama besom, oseanjem sree, straha, zadovoljstva, depresije, raspoloenja, itd. Heroin (kao i alkohol ili bilo koja druga PAS - Psihoaktivna supstanca) napravi stravian HAOS u mozgu i zato prouzrokuje toliki poremeaj linosti, svesti i ponaanja. Fiziki simptomi kada je osoba pod dejstvom heroina su sledei: Na prvom mestu suene zenice. Zatim karakteristian svrab po telu i neprekidno eanje. Govor i pokreti postaju usporeni i esto se deava da je osoba u nekom polusnu (padanje glave i sl.). Gubitak apetita (to je ono: -Sine hajde da jede-, nakon ega sledi klasino: -Nisam gladan, jeu kasnije" ili -Jeo sam u gradu kod druga itd.- Tu je jo ispijeno lice i bledilo. Ponekad drhtavica, oseaj hladnoe. esti bolovi u stomaku (ne, to nije zato to sam neto loe pojeo - to je uglavnom odsustvo heroina iz organizma), mada se javlja i kada je osoba pod dejstvom. Pokvarena stolica (proliv) ili povraanje (obino kada se uzme vea koliina). U reim slucajevima, moe doi do krvarenja iz nosa i oteenja sluzokoe nosa zbog umrkivanja heroina. Takoe, i disajni putevi mogu biti oteeni, jer se heroin pored ubrizgavanja u venu i umrkivanja moe i puiti. U

Strana 3 od 16

fizike simptome bih svrstao i prestanak brige o linoj higijeni. Nekupanje danima ili neiseeni, crni nokti (osoba jednostavno gubi interesovanje za sve, pa i za linu higijenu). Psihiki simptomi: Vrlo este promene raspoloenja (od jutarnje depresije i neraspoloenja, preko ushienja, sree, tuge, itd - sve je mogue u jednom jedinom danu). Lagano odumiranje emocija - ovek postaje hladniji prema ukuanima, esto povisujui ton na sve oko sebe. Jo jedan mehanizam odbrane su i svae kako bi se pria skrenula na drugu stranu. Takoe, projekcija, tj. optuivanje drugih za odreene stvari je vrlo esta pojava. Sledi potpuni poremeaj sistema vrednosti. (napomena: ljudi esto budu zavarani time kako je njihovo dete jedno od najboljih studenata/uenika ili sl, pa prema tome nema anse da se ono drogira......to je OGROMNA zabluda.....ja sam prvi primer za to. Pod dejstvom heroina sam imao VOLJU za sve, pa i volju za uenjem. Nemojte uzimati stvari olako i zdravo za gotovo). Postoje ljudi koji su zavisnici godinama, ali su uspeni u koli ili na poslu, pa je teko poverovati da su zavisnici. Ipak, pre ili kasnije, stie se u fazu kada stvari moraju izai na videlo. Strano je to to u meuvremenu moze proi dosta vremena, kada je ovek ve potpuno razoren, kako fiziki, tako i psihiki. Osoba potpuno gubi volju i interesovanje za stvari koje su je ranije interesovale. Bezvoljnost postaje sastavni deo ivota zavisnika. Tu su i izraena neodgovornost, kanjenja, odlaganje obaveza, itd. Poveani apetiti za novcem uz priu da se opet ide na neki roendan, pa je potreban novac za poklon ili neto tree..........poto sam stalno lagao (kao i svi ostali), meni lino je bio problem da zapamtim ta sam sve lagao, kako bih kasnije mogao da odgovorim na neko pitanje i sl. I pored toga, hvatali su me i pronalazili rupe u mojim priama, ali ja bih se jako brzo izvlaio novom priom. Tu dolazimo do veoma bitne karakteristike zavisnika: ogromna (usput steena) mo manipulacije i izmiljanja "savrene" prie u deliu sekunde. Kada na to dodamo i drugove zavisnike sa kojima sam se, recimo, dogovorio da ukoliko moja majka zove da proveri, da on kae......blablabla. Mislim da je svima jasno. A pritom moja majka na sva usta hvali tog istog druga i srena je to se druim sa njim jer je on dobar deko! Ja nisam imao pojma ta se deava u kui. Nije me interesovalo da li porodica ima novca da preivi, da li neko iz kue ima neki problem, da li nekoga neto mui, da li je nekome teko, je li srean ili tuan............vie me nisu interesovala bilo kakva porodina druenja i odlazio sam sa roditeljima samo na slave (ili sline prilike) na koje sam morao da odem. A i kada sam odlazio, odlazio sam sa heroinom u organizmu i depu, jer drugaije nije moglo. Deavale su se ovakve situacije: ja sam izuzetno neraspoloen i depresivan i svaam se sa svima u kui. Moji misle da sa mnom neto nije u redu i da imam neki problem jer su primetili da se nesto deava. Ja odlazim napolje u etnju, i nakon 3 sata vraam se nasmejan (u meuvremenu sam naravno nabavio svoju dozu). Izuzetno raspoloen, kuvam kafu majci i sebi i sednem da porazgovaram sa njom. Ona vidi moje raspoloenje i sreu i ve joj je bolje. Ja joj objasnim da sam ovih dana moda malo neraspoloen iz x ili y razloga, ali da je sve to prolazno, i da je ivot lep. Jo dodam izvinjenje to sam se bezveze ponaao tog jutra i na kraju je poljubim. Majka (kao i 99% drugih majki) automatski zaboravlja na sve sumnje i loe stvari prethodnih dana i hvata se za tu slamku. -Mom sinu je dobro, eto, sve je u redu.- I stvar je sreena. Uasne stvari heroin napravi zavisnicima i porodici. I dalje se oseam kao da nisam ni poeo da priam svoju priu jer toliko toga ima, a ljudi toliko malo znaju o tom poremeenom svetu.


Strana 4 od 16


ZABLUDE O HEROINUPostoje mnoge zablude i predrasude vezane za bolesti zavisnosti i zavisnike uopte. Pre dosta vremena igrom sluaja naleteo sam na knjigu: Ne dozvoli da te droga izbaci iz igre koju je napisao dr Petar Nastasi. Tu knjigu preporuujem svima, kako preventivno tako i ljudima koji imaju problem i njihovim porodicama. Tu su, izmeu ostalog, nabrojane neke zablude i PREDRASUDE. Posluiu se nekim citatima i zainiti sve to sopstvenim iskustvom. U knjizi se kae : -Miljenja sam da se problem ne moe sagledati jasno i realno ukoliko se ne oslobodite tih pogrenih stereotipa o bolestima zavisnosti. Najvei deo onoga to proseni ljudi, mladi ili stariji, naue o alkoholu, drogama i problemima vezanim za njih, saznali su i nauili putem filmova, televizije i kroz popularne asopise i novine. Jedan nain delovanja ovih medija na prosenog oveka je povezivanje droge i alkohola sa prijatnim slikama i sadrajima i sa poznatim linostima, koji su mladima esto modeli za identifikaciju. Ovo je podloga koja slui za dopunjavanje arobne prie i kreiranje i irenje mita o slobodi i pravu na zadovoljstva i oputanje, a onda i o neverovatnim doivljajima pod dejstvom neke droge, o sve novim i novim super i fantastinim delovanjima i cool provodima. Stvaraju se mitovi i heroji. Drugi nain delovanja je kroz pruanje informacija o tetnim dejstvima droge i alkolhola. Tanost ovih informacija koje stiu putem tampe ili TV-a u poslednjih nekoliko godina je sve vea (moj komentar: moda jeste vea, ali opet mogu se uti razliite gluposti na koje se zavisnici smeju, kao to sam se i ja smejao; jer takve pogrene informacije o delovanju neke droge i sl. zaista jesu smeno pogrene), ali je ipak konaan proizvod pogrean i tetan! Kako je to mogue ? Informacije koje dobijamo putem tampe ili TV-a govore o dejstvima i posledicama koje se vide tek na kraju ili u odmakloj fazi bolesti. Ove informacije se dobijaju iz razliitih izvora i ponavljaju se bezbroj puta u najrazliitijim varijantama i izgleda kao da je sasvim lako shvatiti kako bolest izgleda i kako je prepoznati. Meutim, tako crna dobijena slika ba zato je nepotpuna i nedovoljno tana, najee i izaziva reakciju ja nisam takav ili mi nikada neemo imati takav problem. Drugim recima, tako crno predstavljanje problema stvara slepu mrlju za prepoznavanje sopstvenog problema na vreme. Zbog toga se kasni sa pravovremenim prepoznavanjem i dijagnostikovanjem. PRVA ZABLUDA: Narkomani i alkoholiari su beskunici Veliki broj zavisnika itekako imaju kuu, posao, idu u kolu, itd. Zato je teko prepoznati problem. Ja sam prvi primer: bio sam najuspeniji kad sam bio najvie pod dejstvom supstance i kad sam imao dovoljno supstance za sutra, prekosutra itd. Onda je sve u redu i ne moram da ceo dan provodim u traenju naina da doem do nje, ve mogu da se posvetim uenju, kreativnim stvarima, mogu da budem paljiv prema porodici, devojci, prijateljima, itd. Zavisnici ne mogu sebi da dozvole da napuste sopstvenu kuu, i oni to ne ele. Meni je moja kua (kao sekundarna stvar) bila mesto gde ivim, spavam i jedem, mesto gde ivi moja porodica, gde su mi otac i majka, mesto gde e me majka svako jutro (iako ve mesecima i godinama sumnja u neto, a ni ona ne zna ta je to) sa osmehom probuditi, skuvati mi kafu i napraviti doruak. Sa tunim pogledom e istrpeti moj povien ton i besmislene teke rei njoj upuene (jer sam ja nervozan i u krizi zato to je jutro i ja jo uvek nisam otiao u grad da kupim drogu). Sa osmehom i panjom e me uhvatiti za ruku i pitati: Sine, daj da razgovaramo, postoji li neki problem? Zna da sam ti ja najvei prijatelj koga ima. Ja sam ti majka. Ja u se sve vie nervirati kako ona sve vie pokuava da razgovara sa mnom. Popiu svoju kafu, traiu novac uz neku besmislenu priu i zalupivi vrata izai iz kue. Ona e ostati da plae i radi kune

Strana 5 od 16

poslove. Ja sam izaao iz zgrade i ve zaboravio na nju. Mislite da sam je nekad upitao: - Majko, mogu li neto da ti pomognem, da uradim i ja neto?- Ona bi sedela, nervozno etala, preturala moju sobu traei neki trag, mesecima i godinama retko izlazei iz kue, jer je izgubila volju za odlazak u etnju ili na kafu sa prijateljicom. Izgubila je volju da kupi sebi bilo ta, da vodi rauna o sebi, da ide na posao; izgubila volju da ivi. A ja to nisam video i stalno sam joj prebacivao milione i milione stvari za koje nije ona kriva ve JA. I majka (kao i veina majki) pomisli kako ona zaista jeste kriva za mnoge stvari, pita se gde je pogreila i kako bi mogla da bude bolja majkauasne stvari.ali malo sam skrenuo sa teme. Poeo sam da nabrajam stvari zbog kojih mi je kua bila sekundarna i hteo sam da kaem da mi je kua bila vana kao izvor sredstava. Koliko puta sam pomislio da odem od kue. U retkim trenucima kada se moja svest na par minuta budila, pomiljao sam da odem kako bih potedeo i spasao ljude oko sebe. U drugim momentima, pomiljao sam da odem jer me svi nerviraju, svi su loi, itd. Naravno da nisam odlazio, jer onda ne bih mogao da se snaem i da preivim bez droge. DRUGA ZABLUDA: nadrogirani Zavisnici od droge ili alkohola su stalno pijani ili


I ovo je opasna zabluda. Tano je da u poslednjim fazama razvoja bolesti ovek uzima svaki dan, ali ni ovo ne mora nuno biti sluaj. Meutim, ovoj fazi prethode meseci i godine uzimanja, kada sam mogao da biram kada u uzeti neto. To su obino bili vikendi i izlasci u grad ili neka specijalna drutvena deavanja. Ostali dani bez supstance slue i kao maska i prikrivanje stvarne slike osobe. Mogao sam da ne uzimam nita tri dana, a zatim naredna tri dana da puim marihuanu po ceo dan. Ta tri dana bih koristio kapi za oi, zbog kojih mi oi ne bi bile vodnjikave, crvene, zakrvavljene. Tako da nije bilo anse da me iko provali. To je znai nedelju dana kada roditelj pomisli: -Pa eto, sa mojim detetom je sve u redu, bez veze sam sumnjao/la.TREA ZABLUDA: Zavisnicima se deavaju grozni problemi kad pokuaju da prekinu (i ono: mogu da prestanem kad hou) ..nije nita neobino, niti iznenaujue da zavisnici esto prekidaju sa uzimanjem supstanci bez pojave veih problema. Oni to mogu da rade na jedan prilino regularan nain, po 7, pa i vie dana. (neki ljudi ne mogu da izdre ni dan da ne uzmu heroin, ali ja znam sluajeve ljudi koji su prekidali na par meseci pa se opet vraali, mada je to zaista retko). Oni to ine radi testiranja sebe ili zbog obezbeivanja dokaza drugima da nisu zavisni i nemaju problem (Vidi, mogu da prekinem kad hou - nisam zavisan!). Najvei broj njih moe da uspostavi apstinenciju relativno lako, bez znaajnijih problema, da bi se malo oistili, da ohlade napetu atmosferu u kui ili na poslu. Tako ubede sebe i druge da problem u stvari ne postoji i kreu ponovo. Ovaj ciklus se moe ponavljati vie puta ili to ak moe biti standardni obrazac njihove zavisnosti. ETVRTA ZABLUDA: Narkomani su samo oni koji uzimaju teke droge Mnogo je tea marihuanska psihoza ili alkoholni delirijum, nego za neke ljude, muno i teko suoavanje sa injenicom uzimanja marihuane. Da li je suoavanje zaista tako teko i opasno Saobraajna nesrea izazvana pod dejstvom marihuane, ekstazija ili alkohola koje neki ljudi pogreno svrstavaju u lake droge moe imati smrtan ishod. Dakle, prema onome to medicinska struka zna, ne postoje lake droge, niti lake narkomanije, lake zavisnosti i teke zavisnosti. Zavisnost je zavisnost, svaka je teka [Pa, ljudi, i cigarete su zavisnost i prokleto je teko ostaviti cigarete, zar ne?) i treba je prepoznati i reavatiDakle, ne moe se biti malo ili lako zavisan. Kad zavisnost postoji, tok i posledice su vrlo predvidljivi, ak i neizbeni, ako se ne reaguje.

Strana 6 od 16

Naravno da ne znai da droge ima u svakoj kui. Jednostavno elim da kaem da se roditelji (to je razumljivo i ljudski) toliko PLAE i same pomisli da je moda mogue da se njihovo dete drogira, da automatski stvaraju mehanizam odbrane. Roditelji moraju shvatiti da oni itekako imaju uticaja na to da li e dete poeti da se drogira ili ne. Tek u priati o porodici, ali sada u samo da navedem jedan svoj primer. Pre toga da kaem da je mnogo slobodnog vremena veoma velika opasnost. Sa tim je povezan i nedostatak radnih navika i obaveza.


PORODICAKada sam ve izaao iz bolesti, jedno vee sam razgovarao sa majkom i sestrom o tome kako nam majka (ni meni, ni njoj) nije nametnula obaveze dok smo jo bili mali. Kao i veina majki, bila je u fazonu: -Neka sine/erko, ja u to uraditi, idi ti ui/odmaraj/proetaj, lepo je vreme; nita meni nije teko za moju decu.- Roditelji misle da na ovaj nain ine svojoj deci uslugu. Surova istina je da ovakvim ponaanjem dovode decu u opasnost. Ne mora to nikada imati veze sa drogama, ali neka mi neko kae kako moe da bude dobro da roditelji ovako vaspitavaju svoju decu koja sutra treba da ive samostalno, da imaju svoju porodicu, decu, itd. Ja sada vrlo dobro znam kako u vaspitati svoje dete. Da se vratim sada na svoj sluaj. Sedimo tako i analiziramo to kako nas je majka vaspitala. Dolazimo zajednii do zakljuka da nai roditelji (a posebno majka) nikada nisu zauzeli vrst stav, nikada nisu ozbiljno sankcionisali nae ponaanje (ali ni nagraivali), nikada nam nisu nametnuli zdrave radne navike u kui, koli, itd. Moja majka kae: -Ali deco, ja sam to radila zbog vas, meni nita nije bilo teko samo da vi budete dobro.- Stav: Nek su oni ivi i zdravi je potpuna glupost. To nije dovoljno. I ja sam bio iv i zdrav, pa sam stigao tamo gde sam stigao. Mi objanjavamo majci da je to od mene napravilo neodgovornu osobu, koja nita ne pomae u sopstvenoj kui i koja ima slobodno sve vreme ovoga sveta. Ona se branila i branila ponavljajui da ona tu nita nije mogla jer ni mi nismo hteli, i nama je odgovaralo da nita ne radimo. PA NARAVNO DA MI JE ODGOVARALO. Naravno da mi je vremenom postalo normalno da nita ne radim, da me sve eka oprano, ispeglano, da me eka doruak, ruak i veera. Ne moram ni friider da otvorim, a kamoli da operem sudove. Satima smo razgovarali, srce me je bolelo to roenoj majci moram da objasnim da JESTE istina da je pogreila. Mora da je uasno teko prihvatiti injenicu da si iz najbolje namere pogreio negde u vaspitanju svoje dece. Na kraju, majka vie nije mogla da izdri, poela je da plae i jeca i shvatila je. Nakon toga je shvatila (kao i ja) mnoge stvari koje sada predstavljaju snagu moje porodice u borbi protiv heroina. Moramo imati otvoren um, zaboraviti na prolost, optuivanje, tatinu, sopstveno JA. Jedino tako je borba mogua. Zato verujem da, naalost, neki ljudi i neke porodice jednostavno nemaju kapacitet za leenje.

POSLEDICE UZIMANJA HEROINAOd heroina najvie stradaju jetra, bubrezi i srce. Pored toga, utie i na ostale vitalne organe, kao i na ostatak organizma. Rad srca i disanje su pod dejstvom heroina opasno usporeni. Pa ni ja sam do pre nekog vremena nisam znao ta se u stvari deava kada se ovek predozira (ili u slengu: overi). Poto deluje kao depresor, heroin ozbiljno ugrozi respiratorni sistem tako to uspori disanje. Pore toga, utie i na SVE nervne elije u mozgu. Kod uzimanja prekomerne doze, mozak prestane da alje impulse, tj. signale sistemu za disanje. Prestanes da die. Nisi toga ni svestan, a umire zato to se gui jer si se toliko uradio da tvoj glupi mozak ne moe da kontrolie tvoje organe. Osim

Strana 7 od 16

toga, heroin moe da dovede do hepatitisa B i C, virusa AIDS-a, ciroze jetre, oteenja bubrega (pa SVE to jetra i bubrezi moraju da proiste, tj. sve prolazi neminovno kroz njih), oteenja sluzokoe nosa (zbog mrkanja), epilepsije (mada retko); dalje, da li neko poznaje nekoga za koga zna da je dugogodinji narkoman, a da ima zdrave zube? Heroin unitava zube i uopte deluje na kosti. Otuda i bolovi u zglobovima i miiima kod apstinencijalnog sindroma. Utie na sistem za varenje, na eludac i creva; otuda vrlo karakteristian problem apstinencijalnih kriza, a to je bol u stomaku, prolivi i povraanje. Prisutan je i pad temperature, pa dolazi do drhtavice, ne moe da se ugreje, itd. Kada se uradi, potpuno je suprotno - vruina ti je i moe da se eta u majici dok svi ostali hodaju ulicama u demperima. Ne mora da jede, ne mora da pije, ne mora da ide u wc, otupeo si na bol, na stres, nerviranje sve ti je potaman. Problem je samo to tvoj organizam osea, iako ti ne osea: hladnou, glad, poremeaje. I to se sve negde pamti, pa se vidimo sutra ujutro. A vidimo se i za mesec dana, i za godinu. Znate kako je to izgledalo kod mene?: U principu, ja sam doivljavao krizu svako jutro, nakon buenja, i to sam shvatio tek posle dugo vremena.


KARAKTERISTINO PONAANJEDugo ostajanje u gradu ili kui, do kasno u no, i spavanje do 13,14,15 h. esti izlasci iz kue na kratko i zatim vraanje (nekoliko puta na dan ili sl.). Zatvaranje u sobu i esti razgovori telefonom iza zatvorenih vrata. Insistiranje na privatnosti svoje sobe ili zakljuavanje u istu. I pored svih ovih znakova, ljudi uspevaju godinama da ostaju neotkriveni, zbog manipulacija i serviranja razliitih pria roditeljima, partnerima, brai, sestrama itd. Naravno, postoje i oni koji i dalje vode rauna o sebi, pa neki simptomi za njih ne vae, ali velika veina spada pod ovo nabrojano. Jedan heroinski dan Budim se. Spavao sam kako kad, nekad dobro, nekad loe, zavisno od toga koliko sam bio uraen pre nego to sam otiao na spavanje. Teko mi je da ustanem iz kreveta, ali to ipak nekako inim i odvlaim se do kuhinje da stavim kafu. Za mene su bili praznici kad sam imao dovoljno para da mogu da od prethodnog dana ostavim liniju heroina za ujutro. Tako bih otisao spokojan na spavanje, znajui da sam miran sutra kad se probudim. A i kad bi se to desilo, i kad bih ja tako otvarajui oi umrkao tu liniju koju sam sauvao, to bi mi malo znailo, jer je tolerancija koju sam stvorio na supstancu vremenom bivala sve vea. Praktino ne bih ni osetio taj heroin i elja da ponovo uzmem samo bi rasla, nevezano za te jutarnje okolnosti. Znai, ustao sam i nemam tu rezervu, a i da je imam, nastavak dana tee ovako: pijem kafu, naravno da ne dorukujem, jer prvo u popuiti 5-6 cigara uz kafu, da se razbudim. Onda razmiljam kako doi do heroina. Da se razumemo, ja o tome razmiljam od momenta kad sam postao svestan injenice da sam se probudio, ali sada razmiljam o konkretnoj akciji. Novca nemam. Moda uspem da izvuem 200 kinti eventualno, jer stvarno ne znam koju bih priu mogao da sloim u ovo doba. ta da kaem ta e mi hitno 1000 dinara i to tako hitno moram da izaem iz kue sa tim parama. Znai kontam da imam eventualno tih 200 kinti. Idemo dalje: da li bih mogao da pozajmim od nekoga? Ali od koga da pozajmim kad ve dugujem svim ljudima od kojih mogu da uzmem? Nema anse da pitam bilo koga, stvarno me je sramota. Prolazi 10 minuta, moj mozak nije naao reenje za problem 1000 dinara. Ma nema veze, neu nikoga da pitam za pare, imam jo toliko samopotovanja i potovanja prema drugima. Pa toliko puta sam pozajmio po 200, 300, 500 dinara od ljudi i retko kad sam vraao. Stvarno nema anse. Prolazi jo 5 minuta: Ma ko ga j..., pitau osobu X da mi pozajmi 300 kinti. Osoba X mi kae da stvarno nema. Moje raspoloenje naglo pada. Pitau osobu Y. Osoba Y takoe kae da nema ni dinara. Ja sam sve manje raspoloen. Nemam od koga da uzmem. Uzimam mobilni i listam imenik od A-Z i pitam svakoga ko mi se uini i najmanje pogodnim. Halo, ej ao, znam

Strana 8 od 16

da se nismo uli odavno , da nema sluajno 300 dinara do veeras, treba mi hitno za ......, a veeras ti vraam jer treba da dobijem neke pare. Nema. Nema veze, hvala u svakom sluaju. Sputam slualicu. Sve opcije ovog tipa su otpale. GLEDAM PO SOBI. ta mogu da prodam? Ali prodao sam sve to se moglo prodati. Ovde mislim na stvari koje sam mogao da iznesem iz kue a da roditelji to ne primete. Ne mogu da uzmem TV i da prodam. Gledam tako po sobi i shvatam da nema niega. Da ukradem iz novanika? Da, to je to. Raspoloenje mi se popravlja jer sam se setio da je jue bila neka uplata i da ima para. ekam priliku kad u ostati nasamo sa novanikom. Potrebno mi je samo 20 sekundi. Dolazi i tih 20 sekundi, ali na moju nesreu, u novaniku su samo 4 novanice po 1000 i jedna od 200. Postoje 3 opcije koje bih uradio u slinim situacijama: 1. Nema anse, primetie se, a za ovih 200 mi se ne isplati da se cimam. Uostalom, tih 200 u traiti i dobiti kad krenem napolje.


2. Uzeu ovih 200 i praviu se lud kada budem traio pare na izlasku iz kue (ta, hoe da kae da sam ti ukrao pare iz novanika! Ne mogu da verujem. Stvarno ne mogu da verujem. Ne mora ni da mi daje pare. Ionako mi i ne dajete neto para. Zna koliko drugi ljudi potroe para pri samo jednom izlasku u grad. Ja ne troim maltene nizata. Kad sam poslednji put kupio sebi neto od garderobe? Kad sam kupio neto konkretno sebi? (a nisam nita kupovao jer bih te pare koje bih dobio troio na heroin uz smiljanje raznih pria koje su uvek prolazile). Ne moram ni imati pare, odoh napolje. Izlazim. Stani, to se odmah ljuti i tako reaguje? Mislio/la sam da je bilo jo 200 dinara u novaniku. Verovatno sam kupio/la neto, a ne seam se ta. Izvini. Vrati se ovamo. Evo ti 1000 dinara, ali nemoj sve potroiti. Uzmi 200-300 dinara, a ostalo vrati. Vai. Odlazim, i dalje malo ljut. Ali sa poljupcem na odlasku. Sve je u redu, stvar reena. 3. Oajan sam, moj mozak ne funkcionie i delujem po principu: zabole me za sve, neka primete, KASNIJE U RAZMILJATI O TOME (vrlo karakteristino razmiljanje), sada je bitno da se uradim, kasnije u lako. Veoma, veoma sam srean jer izlazim sa 1000 (!) dinara. To znai sigurnost. Obezbeen sam. Ja sam srean, nasmejan, ivot je lep! Nekada bi se desilo da ne mogu da doem do novanika i onda bih ludeo. Na kraju bih odustajao i vraao se na plan B, C, D, E, bilo ta. Vraam se u sobu i ponovo gledam. I malopre sam primetio mp3 plejer (ili svoj zlatan lanac, ili neku tuu stvar), ali NEMA ANSE da ga prodam. Primetili bi sigurno, a onda bih bio u problemu. Uostalom, ne elim da prodam svoj mp3 plejer. Dobio sam ga za roendan od devojke. Znai to otpada. Razmiljam i dalje. Moda e mi dati na ler, pa u se snai za pare do veeras ili sutra. Zovem dilera. Ma nema anse, kae on. Ja kaem: -Daj uini mi molim te, pa popodne u dobiti neku kintu, vraam ti sigurno. Jebote, koliko puta sam uzimao od tebe, ne znam to mi ne veruje.- On kae da moe jedino ako u mu ostaviti neto za zalog. Ja odgovaram da nemam nita, ali da mu garantujem da u mu doneti pare do 17h. On kae da nema anse. Ja kaem.on sputa slualicu. Zovem drugog. On nije dostupan, jo uvek spava. Narednih pola sata je agonija, ali na kraju, posle 17 poziva, dostupan je. Telefon zvoni, ista pria. (bilo je situacija kada je moglo, ali to je bilo retko, vrlo retko). Ja sam ekao toliko, da bih sada shvatio da mi nee dati. Ve ludim i vrlo sam nervozan. CRV mi ne da mira i ja MORAM neto iskombinovati. Zovem ponovo onog prvog. -Halo, ej, iskombinovao sam neto, imam mp3 plejer, moe?.- Naravno da moe. Dolazim na mesto sastanka, njega nema. ekam pola sata, ve sam potpuno nervozan ali ne smem nita da mu kaem, jer od njega zavisim. On se pojavljuje, razmenjujemo dobra i on mi daje rok za vraanje para. Ja kaem OK, i srean odlazim. Gde da se uradim? Imam para za kafu. Seu negde, pa u otii do WC-a. Radio sam se na svim

Strana 9 od 16

mestima u gradu, u svim kafiima u koje sam odlazio. U kuama svih prijatelja. Na svim zavuenim klupama u svim parkovima. Na bilo kom najbliem mestu pogodnom za to. OLAKANJE. Uspeo sam. Imam i za kasnije. Razneio sam se, raspoloenje mi je na nivou. Zovem nekoga da odemo u etnju. Odlazim kod nekoga na kafu. Bilo ta, jer sve to radim, super se oseam. Posle 2 sata, uzimam jo jednu liniju. I dalje sam napolju. Dolazim kui predvee. -Ajde da rua, nisi ni dorukovao.- -Ne mogu, jeo sam u gradu.I stvarno nisam gladan. Odlazim u svoju sobu. Dolazi vee. Efekti droge poinju da poputaju, ali i dalje sam pod dejstvom. Sada mi je malo ao sto sam dao stvar iz kue, ali sutra u nai pare. Jebi ga, sutra moram da naem pare za dug + za novu koliinu. Dupli problem. Razmiljau o tome sutra. Sedim sam u sobi i mislim kako je sve to sranje. Samo pravim sebi probleme i maltretiram sve oko sebe. Oseam kajanje. ao mi je oca, majke. Priseam se situacija od jue, prekjue, pre tri dana. Ponaao sam se kao idiot. Shvatam da sam prodao sve to se moglo prodati. Shvatam da u teko nai pare i ve sam se pomiro sa gubitkom mp3 plejera. To je jo jedna stvar koja je nestala. Stvarno moram da prestanem. Ja to mogu. (oseam snagu i volju jer sam pod dejstvom). Od sutra se stvari menjaju, odluio sam. (ovo se ponavljalo maltene iz veeri u vee). Odlazim na spavanje u ko zna koje doba. Leei u krevetu, jo jednom razmiljam o svom ivotu i o sranju u kome se nalazim. Svestan sam svega ili barem tako mislim. Od sutra se stvari menjaju! Siguran sam! Budim se. Prva pomisao: -Nema anse. Jednostavno ne mogu to da uradim danas. Bolje da smislim kako nai pare.- Ovo to sam ispriao je vrlo BLAGA varijanta UOBIAJENOG dana. Znai nita specijalno. Obian dan i moje vienje stvari jednog takvog dana. Obzirom da je ovo normalan dan, bez stresnih situacija, problema, previranja, kombinovanja, prevara, kraa i slino, on oslikava samo DELI tog sveta.


EMOCIJE, LJUBAV, HEROINta je istina, a ta la? Oseanja? Iskrena ljubav? Da li su zavisnici od heroina sposobni da iskreno vole? Ovo su kljuna pitanja o ovoj temi, a na njih nije lako dati odgovor. Emocije su poremeene, prvo prema sebi samom, zatim prema porodici, prijateljima; pa zato ne bi bile i prema devojci ili mladiu? Tuna istina. Vezu sa nekim ko uzima heroin karakteriu oscilacije emocija, promene raspoloenja, u jednom trenutku odbojnost, u sledeem razneenost i sve lepe rei ovoga sveta. Meni je neko pored" predstavljao sigurnost u mom malom, ogranienom svetu. Kada kaem sigurnost mislim na to da sam mogao da laem i manipuliem, jer znam da me taj neko voli i praktino sam bio svestan da je imam u aci. Znam da nee otii od mene (ili da e to ba teko uraditi) i zato sam koristo tu situaciju. Ponekad sam se pitao da li je ludo volim, a nekad sam se pitao da li sam IKADA IKOGA voleo u svom celokupnom zivotu. Ovde mislim i na nju, ali i na oca, majku, brata i sestru. Ovde mislim i na ljude za koje sam smatrao da su mi pravi prijatelji i obratno. U trenucima svesti shvatam da sam ja sebino, samoivo stvorenje koje ne voli nikoga i kome je ceo svet okrenut heroinu. Tu jednostavno nema mesta za druge ljude. Mislim, ima mesta, ali to je sve iluzorno, konfuzno, pomueno, stalno varira. Ja sam stalno promenljiv i samom sebi paradoksalan. Zato? Zato to kaem sebi kako volim te i te ljude, ali odmah potom imam pred oima slike, prizore i situacije koje sam priredio tim istim ljudima. U svakoj slici glavni akter je heroin i sve je njemu podreeno. Kada zavrim" sa njim, svi ostali dolaze na red. To nije ljudski, nije moralno, nije ispravno to je potpuno iskrivljena svest. Mislim na to da si svestan da izmeu tebe i virusa nema razlike. Ubija polako i sebe i sve ostale. Uzima i uzima koliko god moes. Kada vie ne moe, nae novi nain za nova uzimanja. Za uzvrat, apsolutno nita ne daje, osim ponekad ispraznih rei, obeanja, izliva ljubavi i sl. Sve je to bilo bezvredno, slamka za koju su se svi kojima je stalo do mene uvek hvatali. Toliko malo mojih lai je bilo potrebno da smirim situaciju, da uinim da izgleda da je sve u redu. Koliko oscilacija je

Strana 10 od 16

bilo kod mene, toliko ih je bilo i kod svih ljudi iz mog okruenja, jer svu su morali da mene i takvo moje ponaanje.


SAMO PORODICA MOE POBEDITI HEROINRazvojni put, simptomi, razlozi, opravdanja, tolerancija, samoobmanjivanje, propadanje.......sve ide po istom obrascu i SVI upadaju u istu zamku. Ljudi NEMAJU POJMA. Nemaju predstavu ta je heroin. Imaju pojma da je to droga (ta strana re, stranija od bilo ega), ali ne znaju nita vie od toga. Mislite da se protiv heroina moete boriti silom, prinudom i slinim metodama? Upravo zato to veina ljudi tako misli, i ima toliko ljudi na ulici koji su na heroinu. Leenje je jedina opcija, ali samo profesionalna pomo ima smisla. Nemojte se zavaravati. I ono tipa: "Neu vie, prestao sam. Obeavam da u biti bolji", pa se roditelji uhvate za tu slamicu i nikom nita, sve po starom. Ljudi su krajnje needukovani. Serviraju im se razne gluposti, a konzervativna shvatanja samo jo vie pogoravaju stvari. Vi roditelji, morate shvatiti da je to bolest (i to ne samo vae dece, ve i vas samih jer VI ste njihovi roditelji, u VAOJ kui ive i Vi ste ih vaspitali) sve ovo govorim iz sopstvenog i iskustva mnogih ljudi koji su proli kroz ISTU priu, od poetka do kraja. Da se razumemo NAJVEI DEO KRIVICE SNOSE SAMI ZAVISNICI. Ja sam prvi koji to priznaje: samom sebi sam kriv, jer su to bili izbori koje sam JA pravio. Ali to nije cela pria. Samo elim da kaem da roditelji moraju da shvate da JEDINO PORODICA IMA TU SNAGU DA SE NOSI SA PROBLEMOM HEROINA. Od SVIH ljudi koje sam ikada sreo za sve GODINE moga drogiranja poznajem jednu ili dve osobe koji su sami uspeli da se izbore. A to je manje od 1% ljudi. I za taj jedan procenat mi ni danas nije ba jasno kako su uspeli. I danas je za mene (koji sam svata video i proao) to UDO. Procenat izleenja je takodje veoma mali, procenat ljudi koji se posle odreenog perioda apstinencije ponovo vrate u taj svet je VELIKI. Shvatite da je ovo surova i tuna istina. Ali, sa druge strane, mnogo ljudi je uspelo. Mnogo ljudi ima nov ivot. Dakle, nada postoji. Teorijski je mogue, ali praktino je skoro nemogue da se neko lei samostalno, kod kue. Svi zavisnici imaju OGROMNU mo manipulacije i izmiljanja prie u sekundi. Obrnue vas oko malog prsta na ovaj ili onaj nain. Ja sam to radio godinama. I niko mi nita nije mogao. Ako ovisnik eli da dodje do heroina, NITA (ponoviu: nita!) ga ne moe spreiti. Ova reenica je potpuno jasna samo zavisnicima. Nadam se da e i roditeljima ovo ui u glavu pre ili kasnije. Zato nikakve kontrole, zatvaranja u kuu, zabrane i sl. ne pomau. ak i ako pomognu, izdraete nedelju, dve, mesec, dva meseca ?!? Nebitno je. U glavi e biti nepromenjeno stanje, i sledei izlazak na ulicu znaie uzimanje heroina. Da su roditelji svesni samo desetog dela snage heroina, vritali bi i trali po pomo. Ovako, sve prolazi nezapaeno. ak i kad se neto zapazi, to vremenom bledi i sve se vraa u normalu. Bitno je da je on iv i zdrav idiotizam. A to to se moje dete udno ponaa, to troi mnogo para, to izgleda loe, to se drui sa sumnjivim ljudima, to je nezainteresovano, to se vie ne bavi sportom (ili neim drugim), to slabije jede, to mu je stalno hladno, boli ga stomak, nervozan je i radraljiv, to se dere na mene to nije bitno. Bitno da je on iv i zdrav. A da li se drogira? -Pa, naravno da ne. MOJE DETE SE NE DROGIRA STO POSTO. On to nikad ne bi uradio, on nije takav. Ja ZNAM da moje dete to nikada ne bi uradilo. On je zlatno dete, nema anse. Ja znam, ja sam mu majka. Veina roditelja zna da se dete ne drogira. I ja bih verovatno tako reagovao da imam dete i da nisam proao kroz sve ovo. Reagovao bih tako zato to je LJUDSKI NE ELETI VIDETI I PRIHVATITI INJENICU DA SE VAE DETE DROGIRA. Sama pomisao na to je uasna, a o prihvatanju da i ne govorimo. Veina roditelja ne eli ak ni da posumnja, i UVEK izmilja (sami sebi serviraju) nove razloge

Strana 11 od 16

kojima se pravdaju ti stavovi. Sve to sam rekao odnosi se na veinu roditelja, i ne kaem da ne postoje ljudi koji razumeju, koji su uinili neto na vreme. Da se ranije naao neko ko bi doao kod mojih i rekao: ja znam da se on drogira, danas bih mu bio veoma zahvalan. Da li se pitate kako sam ja (kao i veina) ostao neprimeen narkoman toliko dugo vremena? Deluje nemogue ne primetiti sve to. Ali kao to rekoh ranije heroin je sav u paradoksima. Mnogo ljudi oko mene je znalo da se ja drogiram. RODITELJI POSLEDNJI SAZNAJU! Ovo je tano u 95% sluajeva. Vi, mlai (koji niste roditelji) razmislite o svojim prijateljima dok itate ovo. Veina vas koji ovo itaju poznaje nekoga ko se drogira, ovom ili onom supstancom. Od te veine, velika veina poznaje nekoga ko uzima heroin. A od te velike veine, mnogo vas ima bliske prijatelje za koje znate ili sumnjate da se drogiraju. Ovo se najvie odnosi na ljude koji su sada u srednjoj koli (jer je to najkritiniji period). Zato sam ja ostao neprimeen. Zato to moji prijatelji nisu znali kako da mi pomognu, i to je takoe ljudski i prirodno. Pokuavali su da razgovaraju sa mnom, i razgovarali sui razgovarali. I lepo su razgovarali, i kritikovali me, i pljuvali, i pokuavali da budu uljudni, i ta sve nisu inili. Neki su se trudili vie, neki manje. Ja sam svima obeavao ili ih uveravao u potpuno drugaiju stvarnost. Niko nije hteo (ili imao hrabrosti) da kae mojima, jer je to vrlo teko. Ja bih prvi na njihovom mestu pomislio: ne smem da kaem njegovim roditeljima, jer se plaim da e dobiti infarkt (ili bih pomislio neto slino tipa: jednostavno nemam srca da im kaem. Saekau jo malo, moda e se opametiti. I tako jo malo, pa jo malo, ja postadoh zavisnik koji je morao da uzme heroin svaki dan da bi bio normalan, da bi funkcionisao, da bi bio iv). Nikoga od svojih prijatelja ne osuujem, ak naprotiv, zahvalan sam im jer su pokuali na najbolji nain na koji su umeli. Ali injenica je da je ISTINA uvek bolja od neznanja. Koliko god ona teka bila, bolja je. Mora biti bolja. Vai prijatelji sami i svesno ne mogu doneti odluku da sami sebi pomognu (ast izuzecima, kojima se zaista divim).


LEENJEOno to SVI moraju da shvate pre nego to nastave da itaju ovaj tekst: heroinska zavisnost JE BOLEST! U pravom smislu te rei. Mnogo zavisnika voli sebi da govori: Nisam ja navuen, to je samo navika, bla, bla, bla...Nije da ne mogu da prekinem, nego neu! A i to bih kad mi prija. Ovakvo razmiljanje je upravo posledica toga to vam je heroin promenio mozak, tj. hemijske procese koji se u njemu odvijaju. Ova bolest, kao i svaka druga, mora da se lei, i to moraju da rade ljudi koji su specijalizovani za to. Ma koliku pauzu da napravite, pre ili kasnije ete ponovo uzeti. Problem mora da se rei trajno, a to jedino strunjaci, volja i dugotrajan rad i trud mogu da vam omogue. Kad sam se ja prvi put pojavio u Zdravstvenom centru (govorio sam u sebi: -Boe, ta sam ja sebi dozvolio, evo me u ludari, idem na nervno B. E, moj slepe-) to je na neki nain bio i prvi put da sam samom sebi priznao, ne samo da imam problem (to sam ve znao), nego da taj problem sam neu nikada reiti. I zahvaljujui podrci meni bliskih osoba shvatio sam da je najbitnije da se iz svega toga izvuem i bukvalno sauvam svoj ivot. Svi drugi argumenti koji su mi govorili da beim odatle su bili nebitni i neracionalni.

Kad sam se prvi put video sa psihijatrom priali smo nekih 20-30 min, i on mi je prvi saoptio da od tog trenutka ne mrdam nigde sam i bez pratnje. Nije mi bilo lako kad sam to uo, ali ve sam odluio da u da dam sve od sebe i da jednom u toliko proteklih

Strana 12 od 16

godina neto dovedem do kraja. Onda je krenula infuzija, sedativi, antidepresivi, sve to u cilju da se procesi u mozgu makar malo normalizuju, i to mi je mnogo pomoglo. Posle nekog vremena sam poeo da se oseam i razmiljam kao da sam se probudio iz nekog sna, oseao sam se bolje (sve do trenutka dok se ne setim neke od uasnih stvari koje sam radio). Ali i ovo je proletelo, poeo sam da pijem blokatore i shvatio da je to to nema vie droge. Psihijatar me je uputio kod psihologa koji je vodio grupnu terapiju, kako bih nastavio dalje leenje (ili bolje reeno poeo). E, tu je tek usledio ok: ono to sam uo od terapeuta sam bio siguran da neu moi da izguram. I dalje nema nigde sam, u poetku nema ni iz kue, nema upotrebe telefona, nema dodira sa novcem, konstantan nadzor i 100 slinih zabrana i pravila. I povrh svega: 2 puta nedeljno na edukaciju (po oko sat vremena uenja o bolesti zavisnosti i raznim drugim srodnim temama, analiziranje kako smo doli tu gde jesmo). Jedino to mi je omoguilo da sve ovo ispotujem i ne pobegnem odatle kao vetar je to su terapeuti i meni i saradnicima (obino lanovima porodice koji su zadueni da se pravila potuju) naglasili i izriito zabranili da od tog trenutka prestaje prebacivanje za sve to se desilo u prolosti i da poinjemo da gledamo u budunost i radimo na reavanju problema. Edukacija u proseku traje 3 meseca, i kako je vreme prolazilo, ja sam primeivao da se menjam sve vie i vie (na bolje, naravno), i to je najbitnije ponovo sam se oseao kao lan svoje porodice. Nisam ih vie doivljavao kao smarae za koje uopte ne znam ta hoe od mene (-to me ne ostave na miru, to se meaju u moj ivot i sline gluposti). To su ljudi koji su mi najblii na ovom svetu i koji bi sve uradili za mene. A to se videlo (izmeu 1000 drugih stvari) i po tome koliko su se trudili da mi ublae oseaj krivice koji mi se lagano javljao kako sam se sve vie i vie budio iz heroinskog imaginarnog sveta. Kako su terapeuti videli kako sve vie i vie napredujem tako su mi malo po malo i poveavali slobodu tj. ukidali neke zabrane. Nikad u ivotu ne bih pomislio da moe toliko da mi znai to mogu da odem sa porodicom u etnju i sl. A ono to mi je bilo jo neverovatnije je, to je da sam poeo da oseam pravo i istinsko zadovoljstvo kad zavrim neku od obaveza koje sam svakodnevno imao (pokosi travnjak, usisaj kuu, spremi ruak, utovari ugalj, iscepaj drva i sto drugih stvari o kojima godinama nisam ni razmiljao i koje sam smatrao da neko drugi treba da uradi umesto mene). Kada se edukacija zavrila, kada sam nauio mnogo stvari koje nisam znao (a mislio sam da znam) poela je druga faza leenja, tzv. grupna terapija. Tu je metod rada drugaiji, dolazi se jednom nedeljno i itaju se (pred ostatkom grupe) tzv. nedeljne aktuelnosti, tj. ta se sve deavalo u toku nedelje. Ove aktuelnosti se piu po obrascu koji se dobije od terapeuta i pokrivaju sve to je bitno: da li je bilo krenja pravila, da li je podela kunih poslova bila ispotovana, o emu se prialo i da li je bilo svaa (ako nisu razreene, to se uradi na grupi, i svako da svoje miljenje) tako da je grupa stvarno velika pomo. Takoe, morao sam da svake nedelje uvedem po jedno novo ponaanje (naravno poeljno i pozitivno) kao i da uinim bar jedan mali znak panje prema osobama koje su mi bliske. I to je najbitnije, svako vee sam morao da isplaniram ta u sutra raditi i kojim redosledom, to stvarno pomae, a koliko - to moe da shvati samo neko ko pokua da ovako organizuje svoje aktivnosti. Sve ovo mi nije toliko teko padalo, gurao sam nekako, radio to mi je reeno, i kako je vreme prolazilo ja sam sve vie postajao stari dobri ja. To mi je opet davalo dodatnu motivaciju da se jo vie trudim. A to sam se vie trudio to sam veu slobodu i poverenje dobijao.


Strana 13 od 16

Ono to takoe mnogo znai, kad se edukacija zavri, postoji odreen program tzv. terapijskih zadataka, koji su u sutini sastavi koje piete na odreene teme, a koji za cilj imaju da vam pomognu da shvatite ta ste sve i zato pogreno uradili, ta je bilo do vas, a ta do drugih, da vidite kako se tano bolest razvijala i na kraju da shvatite kakve je posledice ostavila za sobom (jer posledica mora biti, ali je cilj njihovog uvianja da vam omogui da isplanirate kako da ih sanirate i lepo krenete da radite na tome, jedna po jedna, dok sve ne doe na svoje mesto). Nakon ovih analiza idu sledee koje pomau da uvidite koliko se va ivot promenio od kako ste prestali sa uzimanjem heroina i kako da nastavite da gradite sebe kao pozitivnu zdravu linost. Meni lino i nije bilo (toliko) teko da sve ovo piem, iako sam se oseao kao da sam ponovo u osnovnoj koli, dok je mnoge sa grupe ubijalo u pojam. Pri tom mislim na sam in pisanja, tj. da bi im mnogo lake (i drae) bilo kad bi prosto to mogli da ispriaju, ali svi su pre ili kasnije shvatili da kad to napie pa proita jednom, pa posle nekog vremena ponovo, mnoge stvari ti budu jasnije. Sad kad proitam ta sam sve napisao, ispada da govorim da leenje i nije bilo toliko teko, ali realno to nije tako. Svakome su se deavali usponi i padovi. Prosto u jednom trenutku izgubi volju, postane ti dosadno da ide u Centar, da pie tolike strane teksta, da potuje neka pravila za koja ti se ini da nemaju mnogo smisla i sl. To se zove KRIZA, i kroz to e prolaziti svako za vreme leenja. Nekada se krize javljaju bez nekog OIGLEDNOG razloga. Nekada su posledica nekog ivotnog problema ili frustracije, ali razlog uvek postoji, videli vi to ili ne, i najbitnije je otkriti ga i otkloniti ga. Postoje pravila kako se sa tim bori, ali najbitnije je shvatiti da je to -to, i podeliti sa saradnicima, terapeutima i grupom. Posluati njihove savete, i to je najbitnije da nonstop sebi ponavljati da je to samo privremeno i da e proi! A sigurno hoe! Verovao sam u to. I samo sam se jednog dana probudio oseajui se bolje i sve te stvari o kojima sam razmiljao dok sam bio krizi, izgledale su mi smeno. Kako je vreme prolazilo, sve vie sam zaboravljao runu prolost, uio da uivam u normalnim stvarima i stvarno unapreivao sebe na svim poljima. I za vreme dok sam se leio postigao sam 100 puta vie nego za sve prethodne godine (mnogo godina) koje sam se drogirao. Ne mogu da kaem sve to bih hteo na ovako ogranienom prostoru, i krivo mi je zbog toga, jer bih najvie voleo da mogu da razbijem sve predrasude i ubedim sve porodice koje imaju ovaj problem da je ovo jedini nain da se on rei, i da je stvarno pitanje ivota i smrti. Ali nema veze, ovo je samo poetak, jer postoje ljudi u ovom gradu kojima je stalo da se podigne nivo svesti o problemu narkomanije i da se pomogne ljudima koji ne mogu ili ne znaju kako da sami sebi pomognu. A verujte mi ponovo svi oni zasluuju pomo.


EPILOGLeenje zavisnosti od heroina je teko. Veina ljudi nema predstavu koliko se to zlo uvue pod kou, uvue u misli, u krv, u nain ivota......postane sam ivot. Veina ljudi ne zna kako je teko osloboditi se svega toga. I ja se ponekad obeshrabrim. Ponekad je lake ne razmiljati i ii linijom manjeg otpora: "Ma ba me briga, neu ni da razmiljam o posledicama". Ovo ne znai da sam ja pokleknuo, naprotiv, nisam. Jer znam da ako samo JEDNOM uzmem heroin ponovo, 99% su anse da u ga uzeti i drugi put. To se moe desiti sutradan ili za 3 meseca......ali desie se. O onom 1% neu ni diskutovati. A ako ga uzmem i taj drugi put, tu je i 3., 7. n-ti put i stvar je gotova. Za

Strana 14 od 16

samo nekoliko sekundi unitene su godine truda. Toliko vremena je prolo i ovek misli da je stvarno jak; ali istina je da jedna greka moe pljunuti u lice svom tvom naporu da ima novi ivot. I ponekad mislim kako i nisam puno toga postigao, a to se deava u ne tako estim trenucima slabosti, koje ima svako od nas. Moj ivot ranije je bio la. Ja sam bio la i sve to sam radio bila je la. Istina je bila neprijatelj koji je mogao dovesti u opasnost moje druenje sa heroinom. Problemi, dugovi, ponienja; sve to bila je moja stvarnost. Dani i noi provedeni na ulici, okruen ljudima koji ti nita dobro ne mogu doneti; svi smo polumrtvi i niko ti nije prijatelj. Viamo se zbog zajednikog poznanika, a svi znamo ko je on. Zajedniki interesi. Nita to bih mogao nauiti od bilo koga. Letargija i depresija u velikim koliinama. Odumiranje emocija, ula, ponosa, ugleda, svega ljudskog u tebi. Prijatelji odlaze ili umiru. ujem da je taj i taj "overio" pre dva dana. To je vest kao i vremenska prognoza, nita neobino. Pomiljam: -Ma da, kada bih stigao do dna i ne bih imao kud, i ja bih izabrao zlatni metak". Smrt od heroina je logina. ivim u heroinu, trebalo bi i da umrem sa njim, sa osmehom na usnama. Ujutru se probudim i smrt mi nije vie tako primamljiva. Razmiljam kako nabaviti pare; i tako u krug, iz dana u dan, nedelje, meseci, godine. A ivot i ogroman potencijal koji znam da nosim u sebi - propadaju. Moj duh truli kao i moje telo. I svestan sam toga, i nije mi ao, sem u retkim prilikama kada se neka emocija javi iz dubine bia i podseti me da sam jo uvek ovek. I tada znam da u meni jo ima mene - ali nemam snage da se pronaem u sebi. I jo jednom odustajem i ostavljam to za sutra". Mislim da elim da mi neko pomogne, ali ja to u stvari neu; bilo bi dobro da neko vrati moje dugove i u tom trenutku razmiljam: -Kada bih se samo ovaj put izvukao; da neko doe i kae -evo ti pare, rei sve probleme -, nikad vie ne bih uzeo heroin, nikad se ne bih vratio u taj svet.- Samoobmanjivanje iz dana u dan. Ja nisam eleo pomo, niti izlaz iz tog sveta. Nisam bio dovoljno jak ak ni da poelim. Setim se svega ovoga i onda se pogledam: Zato li sam i pomislio da nisam mnogo postigao? Ja sam sada drugi ovek. Kada bih nekome ko ne zna da sam bio zavisnik sada rekao celu istinu, ne bi mi ni verovao. Moja psiha je preporoena i ja sam ponovo ja, onaj stari dobri ja. Sada je istina moj ivot. Nema potrebe da bilo koga laem Posmatram se : situacija u porodici je normalna, ak je bolja nego to je bila pre svega ovoga; ja sam zavrio fakultet, imam posao, radim, zaraujem, sposoban sam za ivot. Imam normalnu devojku sa kojom sam srean. Druim se sa normalnim ljudima koji su zdravi, kreativni i iskreni prijatelji. Svakog dana sve vie uim i napredujem. Sve to sam proao uinilo me jaim i sada vrlo dobro znam kako u vaspitati svoje dete jednog dana. Ne samo zbog mog problema sa drogom, ve zato to sam nakon prestanka nauio mnoge stvari o ivotu. Sada sam ponovo lan drutva, a ranije sam bio otpadnik iz istog. Zadobio sam ponovo poverenje svoje porodice, prijatelja i ljudi oko mene. Poverenje mi je bilo strano; skoro da sam bio i zaboravio ta znae neki pojmovi kao sto je taj. Sagledam tako stvari i moja slabost tog trenutka nestaje. Kada na to dodam ljude koje viam na ulici; i kada uporedim ono to sam ja u meuvremenu uradio sa onim to neko od mojih bivih ortaka" nije - shvatam da sam na novom putu. Itekako sam na novom putu i ivot je lep. Nema razloga da razmiljam o prolosti, jer budunost je ta koja me eka. A ranije nije bilo tako: ranije je bilo obrnuto. Kako je strano iskrivljen taj svet heroina...


NE OKREITE LEA PROBLEMUZnam da ne mogu dopreti do svesti ljudi kojima sam i ja do skoro pripadao, ali tu su roditelji, prijatelji i svi oni koji su dovoljno svesni da mogu da pomognu nekome kome pomo treba. Za kraj moram rei sledeu stvar: u naem gradu postoji toliko ljudi koji su zavisni od heroina. Svako od vas svakodnevno prolazi pored gomile ljudi koji imaju problem sa drogom. Svet bi bio zaprepacen kada bi jednog dana podigli ruku svi oni koji su pod kontrolom heroina i drugih droga. Tu su vai (i moji i svaiji) prijatelji koji

Strana 15 od 16

esto svraaju na kafu, braa, sestre, poznanici, mukarci, ene, deca, deca vaih komsija, vaih prijatelja..spisak je poraavajui. Ne elim nikoga da ubeujem ili da teram da mi veruje. Ne elim bilo koga da plaim, ali na alost to je stvarnost koju veina Valjevaca ne vidi ili ne eli da vidi. Mislite da je meni lako da piem sve ovo? Mislite da ne oseam odgovornost dok piem ove stvari? Mislite da se ja ne plaim pogrenih interpretacija i kritike? Znam da e dosta ljudi proitati moju priu i nadam se da e ona pokrenuti neto u njima. U kolama, porodicama, institucijama, u onima koji odluuju i onima koji mogu da pomognu.. Razmiljao sam o svemu hiljadu puta i da je to jedini nain. Narkomanija nije samo bolest pojedinca, bolest porodice. Narkomanija je i bolest drutva. A to drutvo ste i vi i ja i oni i deca koja se igraju u parku kraj baenog prica Samo otro i nemilosrdno se moe uhvatiti u kotac sa bolestima zavisnosti. Nema lane milosti prema prijateljima. Nema zatvaranja oiju pred stvarima koje nam se ne sviaju. Nema preputanja dece ulici na milost i nemilost lokalnim dilerima. Nema kole koja je gluva i nema, nezainteresovana za budunost svojih uenika. I to je najvanije, za vas koji ste mladi, na samom pragu ivota - NEMA igranja sa heroinom!


Strana 16 od 16

Documents

brosura-ISPOVEST NARKOMANA