Ekonomski fakultet, Podgorica

Ekonomski fakultet, Podgorica

1.Uvod

U ovom radu baviemo se analizom projekata, tanije definisaemo njihove vrste, s posebnim osvrtom na analizu lokacije i projekta organizacije.U prvom dijelu rada emo rei neto vie o investicionim projektima i njihovim vrstama. Zapravo, mogue su razliite klasifikacije projekata. Uobicajeno je klasifikovanje projekata na one koji se preduzimaju radi zamjene postojee fiksne imovine (postrojenja , opreme, strojeva i slino) i one koji se preduzimaju radi poveanja postojeih poslovnih operacija preduzea, odnosno radi diversifikacije poslovnih operacija preduzea. Neki projekti se ne mogu svrstati u ove kategorije pa se izdvajaju tri karakteristine grupe projekata: 1) zamjena 2) ekspanzija 3) ostaloU radu emo se osvrnuti i na investicije u istraivanja i razvoj, investicije u sigurnost, kozmetike investicije, vezane i nevezane projekte, nezavisnost projekata i njihovu medjuzavisnost.U naem radu, projekat organizacije smo prikazali kroz primjer preduzea Putevi Srbije.

2. Klasifikacija investicionih projekataInvesticioni projekti se mogu klasifikovati s vie razliitih aspekata. Tako se na primjer, sa stanovita veliine investicionih trokova, moe govoriti o velikim i malim projektima, a sa stanovita medjuzavisnosti izmedju projekata moe govoriti o medjusobno vezanim i medjusobno nevezanim projektima, sa stanovita faze poslovanja preduzea o investicijama u proizvodnju, investicijama u prodaju, investicijama u nabavku i sl.Klasifikacije projekata zavise od karakteristika investicija i nainima njihove analize koje eli naglasiti klasifikator. Ovdje je temeljni pristup klasifiksacije povezan s procesom budetiranja kapitala. Rije je o procesu koji izaziva odredjene trokove tako da e i sama analiza predloenih projekata morati sadravati odnos koristi i analize.2.1. Investicioni projekti sa stanovita veliine investicionih trokovaProces budetiranja kapitala kao proces planiranja, analize i kontrole projekata svakako zahtijeva odredjene trokove. to su temeljitije analize predloenih projekata, to e i trokovi cjelokupnog procesa budetiranja kapitala biti vei. Na taj se nain moe i postaviti pitanje oportunitetnosti detaljnih prognoza i kalkulacija za sve predloene projekte.Projekti koji stoje pred preduzeem razlikuju se sa stanovita veliine kapitala koji treba angaovati za njihovo izvodjenje. Najee je ta veliina kapitala povezana i sa veliinom oekivanih koristi od predloenih projekata i veliinom opasnosti koje donosi njihov izbor po budue performanse i kontinuitet poslovanja preduzea. Zbog toga e se irina i dubina sprovedene analize takvih projekata u procesu budetiranja kapitala, a na taj nain i ukupnost trokova toga procesa, morati uskladiti s oekivanim koristima i opasnostima po perfomanse i kontinuitet poslovanja preduzea.2.1.1. Veliki projektiProjekti koji zahtijevaju znatna angaovanja kapitala, obino se predlau zbog oekivanja znatnih buduih koristi za poslovanje preduzea. Eventualni neuspjeh, dakle izostajanja oekivanih rezultata, imae znatne posljedice na cjelokupno poslovanje preduzea. Jasno je da takve projekte treba detaljno analizirati tako da ce i takva analiza zahtijevati znatne trokove izvrenja. Medjutim, eventualne koristi od prihvatanja takvih projekata marginalizovati e rtve uinjene za njihovu analizu. Pri tome e se i sam proces analize takvih znaajnih projekata sastojati od razliitih inteziteta ispitivanja pa e nastavak analize zavisiti od toga jesu li projekti proli prethodnu fazu ispitivanja ekonomske i finansijske efikasnosti. Na taj se nain omoguava smanjenje trokova analize projekata u sluaju da se odredjenim fazama ispitivanja njihove efikasnosti pokau ekonomski i finansijski neisplativim.

2.1.2. Mali projekti

S druge strane projekti koji zahtijevaju skromna ulaganja prema veliini preduzea ne mogu dati tako presudne koristi, kao to ne mogu izazvati ni tako drastine posljedice da bi opravdali detaljnu analizu svoje efikasnosti. Stoga ce takvi projekti proi ekonomsku i finansijsku istragu koja odgovara potencijalnim koristima i rizicima projekata za firmu kako bi se sami trokovi procesa budzetiranja kapitala uskladili sa znaenjem predloenih projekata. Potpuno je jasno da takvi mali projekti ne bi mogli podnijeti trokove detaljne istrage sofisticiranog procesa budzetiranja kapitala pa takve napore ne treba ni preduzimati.2.2. Investicije u zamjenu i ekspanziju

Budui da se svi projekti ne mogu svrstati u navedene grupe, mogu se izdvojiti sljedee tri karakteristine grupe projekata:1) Zamjena2) Ekspanzija3) Ostalo.

2.2.1. Investicije u zamjenu

Investicije u zamjenu postojee fiksne imovine povezane su s postojeim poslovanjem preduzea. Zbog toga je i stepen rizika i neizvjesnosti pri preuzimanju takvih investicija relativno mali, tako da ce ispitivanje finansijske efikasnosti predloenih projekata u zamjenu biti relativno jednostavno i jeftino. Sa stanovita efekata koji se oekuju od zamjene fiksne imovine projekti u zamjenu mogu se klasifikovati u sljedece kategorije:1) Zamjena radi odravanja poslovanja2) Zamjena radi smanjenja trokova3) Zamjena radi odravanja poslovanja i ekspanzije

Zamjena radi odravanja poslovanjaZamjena radi odravanja postojeeg poslovanja sastoji se od novanih izdataka potrebnih za zamjenu istroene ili unitene proizvodne opreme. Ove su investicije nune ako preduzee namjerava nastaviti postojee poslovanje. Zbog toga analiza takvih predloga treba odgovoriti na pitanja hoe li preduzee nastaviti postojeu proizvodnju te hoe li se koristiti ista postrojenja i oprema. Kako su najee odgovori na ta pitanja potvdni, nije potrebno izradjivati detaljnije elaborate za ocjenu tih investicija. Ukoliko je mogue dotrajalu opremu zamijeniti naprednijom, analiza takvih projekata bazirae se na komparativnoj analizi trokova postojeih i naprednijih postrojenja i opreme.

Zamjena radi smanjenja trokova Zamjena postrojenja i opreme koju koristi neko preduzee ne mora se preduzimati samo u sluaju njene dotrajalosti. Mogue je zamijeniti postrojenja i opremu koji se jos uvijek mogu koristiti u poslovnim operacijama ali su ve zastarjeli, odnosno postoje savremenija postrojenja i oprema. Svrha preduzimanja takvih investicija je smanjenje trokova postojeeg poslovanja kao sto su trokovi rada, energije, odravanja i slino. Analiza prijedloga koji bi trebali rezultirati smanjenjem postojeih trokova sloenija je od analize zamjene radi odrzavanja postojeeg poslovanja. Tu je budue smanjenje trokova poslovanja potrebno suoiti sa veliinom investicijskih trokova u novu opremu i utedama koje nastaju rjesavanjem (likvidacijom) stare opreme.

Zamjena uz ekspanzijuZamjena postojeih postrojenja i opreme moe se obavljati i radi odravanja postojeeg poslovanja preduzea, ali i uz poveanje njegovog obima. Pri tome, zamjenjivati se mogu dotrajala ili pak djelimino zastarjela postrojenja i oprema. Analiza ovih oportuniteta sadravae elemente analize prethodnih kategorija investicija u zamjenu, koje su se prvenstveno temeljile na analizi trokova. Medjutim, kako takva investicijska djelatnost sadri i elemente ekspanzije preduzea, cjelokupni process ispitivanja njene efikasnosti ce biti sloeniji jer mora ukljuiti i analizu tranje za dodatnim proizvodima i uslugama preduzea, analizu konkurencije i sline analize koje su potrebne da bi se predvidjeli oekivani budui prihodi takvih projekata.

2.2.2. Investicije u ekspanzijiEkspanzijom se oznaava dugorono poveanje poslovnih operacija preduzea. Takvo poveanje poslovnih operacija zahtijeva i poveanje imovine kojom preduzee posluje. Po pravilu, tu je rije o novim investicionim poduhvatima preduzea. Ti poduhvati mogu biti usmjereni na poveanje postojeih operacija preduzea ili pak na osvajanje potpuno novih poslovnih aktivnosti. Tako se i investicije u ekspanziji mogu podijeliti na sljedei nain:2. Ekspanzija postojeih proizvoda ili trita3. Ekspanzija u nove proizvode ili trita

Ekspanzija postojeeg poslovanjaEkspanzija postojeih proizvoda ili trita odnosi se na investicione izdatke i poveanje postojee proizvodnje, uvodjenje slinih proizvoda ili proirenje izlaznih i disributivnih mogunosti na postojeim tritima. Rije je, dakle, o horizontalnoj ekspanziji koja moe biti praena i odredjenim proirenjem same ponude na tritima na kojima preduzee ve posluje. Za ove projekte tipino ispitivanje buduih kretanja na tritu, prvenstveno analiza budue tranje i konkurencije, kao temelj ispitivanja mogunosti ostvarivanja novanih tokova i rizika njihovog ostvarivanja.Ekspanzija novog poslovanjaProjekti koji zahtijevaju najpodrobniju i najsofisticiraniju analizu jesu oni koji zahtijevaju novane izdatke u osvajanju novih proizvoda ili pak novih trita. Ekspanzija u nove proizvode moe biti horizontalna - preko proizvodnje novih komplementarnih proizvoda, ili pak vertikalna - osvajanje prethodnih ili narednih poslovnih operacija u lancu industrija u kojima se preduzee ve nalazi. Najsloeniji oblik osvajanja novih proizvoda povezan je uz nehorizontalne i nevertikalne oblike ekspanzije, pogotovo osvajanja sasvim novih, tritima nepoznatih proizvoda i usluga. Kao nastavak na ekspanziju u nova trita pojavljuje se i ekspanzija na nova trita na kojima preduzee do sada nije bilo prisutno. Svi oblici navedenih projekata povezani su uz visok stepen nepoznavanja budue situacije i rizika predvidjanja. Zbog toga takvi projekti zahtijevaju detaljne prethodne analize uslova u kojima e se odvijati nove poslovne operacije. DiverzifikacijaEkspanzija u nove proizvode ili trita ima uinke diverzifikacije. Diverzifikacijom se smanjuje izloenost preduzea rizicima samo jedne poslovne aktivnosti. Naime, preduzea koja koriste razliite poslovne aktivnosti ili pak djeluju na razliitim tritima pokazuju znatno stabilnije kretanje svojih poslovnih performansi od monoproduktnih preduzea ili preduzea koja djeluju samo na jednom tritu. Zbog toga postojanje diverzifikacije zahtijeva i detaljnu analizu relevantnog rizika predloenih projekata za ukupnu rizinost poslovanja preduzea.

2.2.3.Ostale investcijePreduzee ponekad preduzima odredjene investicije iji se novani tokovi teko mogu precizno odrediti ili spoznati prije njihove definitivne realizacije. To su investicije u istraivanja i razvoj, zatim investicije u projekte povezane sa sigurnou i zahtjevima okoline kao i investicije u kozmetiko poboljanje preduzea.Istraivanje i razvojInvesticije u istraivanja i razvoj jesu projekti s visokospekulativnim oekivanim efektima. Mnoge od njih mogu rezultirati samo sumom uinjenih trokova ili e njihova kontribucija poboljanju poslovnih performansi preduzea biti neopipljiva, a time praktino, i nemjerljiva. Stoga pristup preduzea analizi takvih investicija svakako zavisi od njihove veliine. Za preduzea koja posluju u industrijama koje karatketie brza promjena tehnologije, investicije u istraivanja i razvoj su u velikoj mjeri iznudjene, pa e, za razliku od preduzea koja posluju u relativno stabilnim industrijama, takva preduzea troiti znatna novana sredstva na istraivanja i razvoj. Stoga je i tretman veliine takvih investicija relativan i zavisi od mnotva faktora.SigurnostInvesticije u sigurnost, kao i one uzrokovane zahtjevima okruenja preduzea, po pravilu su iznudjene samo za preduzee. One zavise od odluka vlade, potpisanim aranmanima sa sindikatima, politike osiguranja i slinih eksternih uslova. Rije je, dakle, o obaveznim investicijama, a zbog njihovog neprofitnog karaktera mogu se oznaiti kao neprofitne ili pak neproizvodne investicije. Njihov analitiki tretman prvenstveno zavisi od veliine zahtijevanih investicionih izdataka. Ove su investicije esto dio investicionih trokova profitabilnih projekata pa se i analiziraju u okviru novanih tokova takvih projekata. Medjutim, pojavljuju se i kao samostalne investicije koje treba razmatrati na specificne naine, posebno ako postoje alternativni naini njihovog izvodjenja. Kozmetike investicijeKozmetiko poboljanje preduzeca odnosi se na izgranju i sticanje poslovnih prostora, parkinga, nabavku automobile ili ak aviona za izvrne direktore i sline investicije u formalno iskaivanje novane snage nekog preduzea. Iako ove investicije mogu imati odredjenog uticaja na poveanje poslovnih performansi preduzea i njegove vrijednosti na tritu, moe se utvrditi da one nijesu neophodne za poslovanje preduzea.Kontribucija takvih kozmetikih projekata na poboljanju poslovnih performansi a i poveanju njegove vrijednosti praktiki nije mjerljiva, tako da analitiki postupak s takvim projektima zavisi prvenstveno od njihove veliine, srazmjerno veliini i znaenju samog preduzea koje namjerava preduzeti takve kozmetike investicije.2.3. Vezani i nevezani projektiZa pravilno analitiko prosudjivanje o predloenim projektima vano je razluiti jesu li neki od njih medjusobno vezani ili ne. Postojanje odredjene ekonomske ili tehnike zavisnosti izmedju nekih projekata zahtijeva drugaiji pristup analizi njihove finansijske efikasnosti nego kada je rije o analizi finansijske efikasnosti pojedinanih, medjusobno nevezanih projekata.2.3.1. Nezavisnost projekataDa bi neki projekat bio nezavisan od drugog, potrebno je zadovoljiti dva uslova. Prvo, mora postojati tehnika mogunost da se jedan od tih projekata prihvati, a drugi odbaci. Na primjer, nije doputena izgradnja prehrambenih kapaciteta i otrovne hemijske industrije pod istim krovom, jer su takva dva projekta nesumnjivo nevezana. Drugo, iste koristi od jednog projekta ne smiju biti pod uticajem prihvatanja, odnosno odbacivanja drugog projekta. To znai da ista korist od jednog projekta ne moe biti razliita u okolnostima kada se jedan projekat prihvata, od one kada se drugi projekat odbacuje.2.3.2. Medjuzavisnost projekataPostojanje zavisnosti izmedju projekata znatno poveava obim njihove prethodne analize. Mogunost zajednikog ili odvojenog smjetaja razliitih poslovnih aktivnosti ili pak razliiti efekti odredjenih poslovnih aktivnosti zavisno od postojanja ili nepostojanja drugih poslovnih aktivnosti uslovljava detaljnu analizu svih moguih varijanti toka akcije, to geometrijskom progresijom poveava broj potrebnih kalkulacija za fer vrednovanje takvih projekata. Samo kada su razni projekti tehniki potpuno neodvojivi, mogu se tretirati kao jedan jedini projekat, tako da je prethodna analiza njihove poslovne i finansijske efikasnosti relativno jednostavna, pod uslovom da ne postoji njihova zavisnost od drugih projekata. U svim ostalim sluajevima potrebno je razluivati pozitivne i negativne uinke projekata na inkrementalne novcane tokove preduzea.3. Analiza lokacije

4. Projekat organizacije prikazan kroz primjer preduzeca Putevi Srbije

Puno poslovno ime: JAVNO PREDUZEE PUTEVI SRBIJE, BEOGRAD, BULEVAR KRALjA ALEKSANDRA BR. 282 Adresa: Bulevar Kralja Aleksandra br. 282, Beograd Zvezdara, Srbija Matini broj: 20132248 Broj registracije: BD 108625/2006 PIB: 104260456 Datum osnivanja: 20.02.2006. godine Osnivai drutva: - VLADA REPUBLIKE SRBIJE Direktor: Zoran Drobnjak, JMBG 0309956782822 ifra delatnosti: 4211 Naziv delatnosti: Izgradnja puteva i autoputeva

I. OPIS DELATNOSTI KOJE OBAVLjA JAVNO PREDUZEE PUTEVI SRBIJE Delatnost Javnog preduzea obuhvata sledee poslove: korienje dravnog puta (organizovanje i kontrola naplate naknada za upotrebu dravnog puta, vrenje javnih ovlaenja i sl.); zatita dravnog puta; vrenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji dravnog puta; organizovanje i obavljanje strunih poslova na izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i zatiti dravnog puta; ustupanje radova na odravanju dravnog puta; organizovanje strunog nadzora nad izgradnjom, rekosntrukcijom, odravanjem i zatitom dravnog puta; planiranje izgradnje, rekonstrukcije, odravanje i zatite dravnog puta; oznaavanje dravnog puta i voenje evidencije o dravnim putevima i o saobraajno-tehnikim podacima za te puteve; upravljanje saobraajem i organizovanje i obavljanje brojanja vozila na dravnom putu.II. ORGANIZACIONA STRUKTURA JP "Putevi Srbije" je organizovano kao ekonomska i poslovna celina. Organizacioni delovi ureeni su Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, koji se donosi na osnovu Zakona o radu (lan 24) - "Sl.glasnik RS" br.24/05 i Statuta JP "Putevi Srbije" (lan 32). - "Sl.glasnik RS" br.14/06. 4Po Pravilniku, JP Putevi Srbije je organizovano u 7 sektora, to sa Kabinetom direktora ini 8 organizacionih delova Preduzea.Poslovodstvo ini: direktor, pomonik direktora i sedam izvrnih direktora.Prema Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova (od 01.12.2011., 20.12.2011., 30.04.2013., 27.02.2014. i 08.10.2014. godine) ukupan broj izvrilaca po sistematizaciji je 1.405 radnika.

Osnovne organizacione celine ine:1. Kabinet direktora 2. Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj 3. Sektor za investicije 4. Sektor za odravanje javnih puteva I i II reda 5. Sektor za upravljako informacione sisteme u saobraaju 6. Sektor naplate putarine 7. Sektor za pravne, kadrovske i opte poslove 8. Sektor za ekonomsko-finansijske i komercijalne poslove

1. U Kabinetu direktora obavljaju se poslovi upravljanja i rukovoenja, revizije, komunikacije sa javnou, kontrole nadzora, admninistrativno tehniki i drugi poslovi poslovodstva vezani za delatnost preduzea i njegovo poslovanje. U sastavu kabineta direktora nalaze se: 1. Odeljenje za odnose sa javnou 2. Odeljenje kvaliteta 3. Odeljenje za bezbednost i zdravlje, zatitu od poara i spasavanje na radu

2. U Sektoru za strategiju, projektovanje i razvoj iz delatnosti preduzea, obavljaju se poslovi tehnike pripreme, stratekog planiranja, studija, istraivanja, razvoja, projektovanja, planske dokumentacije, pripreme i evidencije, kao i administrativno tehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora.

U sastavu Sektora za strategiju, projektovanje i razvoj (izvrni direktor je Biljana Vuksanovi, dipl.in.gra.) nalaze se sledea odeljenja: 1. Odeljenje tehnike pripreme 2. Odeljenje za strateko planiranje, studije i razvoj 3. Odeljenje za projektnu i plansku dokumentaciju 4. Odeljenje za bezbednost saobraaja 5. Odeljenje za zatitu ivotne sredine

3. U Sektoru za investicije (izvrni direktor je Gordana Subotiki - orevi, dipl.in.gra.) iz delatnosti preduzea, obavljaju se poslovi pripreme, realizacije, nadzora i upravljanja projektima, odravanja mostova, kao i administrativno tehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora. U sastavu Sektora za investicije nalaze se sledea odeljenja: 1. Odeljenje za mostove 2. Odeljenje za pripremu 3. Odeljenje za nadzor 4. Odeljenje za realizaciju i upravljanje4. U Sektoru za odravanje javnih puteva I i II reda (izvrni direktor je Zoran Stojisavljevi, dipl.in.gra.) iz delatnosti preduzea obavljaju se poslovi nadzora na odravanju, zatite i kontrole puteva i putnog zemljita, praenja sanacija klizita, kao i administrativno tehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora. U sastavu Sektora za odravanje javnih puteva I i II reda nalaze se sledea odeljenja: 1. Odeljenje odravanja i zatite autoputeva 2. Odeljenje odravanja i zatite puteva Beograd

3. Odeljenje odravanja i zatite puteva Ni 4. Odeljenje odravanja i zatite puteva Uice 5. Odeljenje odravanja i zatite puteva Novi Sad 6. Odeljenje odravanja i zatite puteva Kosovska Mitrovica 7. Odeljenje odravanja i zatite putnih objekata 8. Odeljenje za odravanje elektroinstalacija 9. Odeljenje tehnikih poslova

5. U Sektoru za upravljako informacione sisteme u saobraaju, obavljaju se poslovi razvoja i implementacije ITS i elektronskih sistema za naplatu putarine, odravanja objekata i mainskih ureaja, elektroodravanja, kao i administrativno tehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora.

U sastavu Sektora za upravljako informacione sisteme u saobraaju (izvrni direktor je Zoran Peovi, dipl.in.saob.) nalaze se sledea odeljenja: 1. Odeljenje za ITS 2. Odeljenje baze podataka 3. Odeljenje obrade podataka 4. Odeljenje za odravanje upravljako informacionih sistema

6. U Sektoru naplate putarine (izvrni direktor je mr Milenko Cakovi, dipl.ek.) obavljaju se poslovi naplate putarine, video nadzora, analitike i kontrole, prevoza i zatite novca i objekata, kao i administrativno tehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora.

U sastavu Sektora naplate putarine nalaze se sledea odeljenja: 1. Odeljenje nadzora naplate putarine 2. Odeljenje za operativnu naplatu putarine 3. Odeljenje zajednikih poslova sektora

7.U Sektoru za pravne, kadrovske i opte poslove (izvrni direktor je Goran Tomi, dipl.pravnik) iz delatnosti preduzea obavljaju se poslovi zastupanja i normativne delatnosti, naknade tete, poslovi javnih nabavki vee i male vrednosti, disciplinski i prekrajni postupak, imovinski poslovi i eksproprijacija, kadrovski poslovi i radni odnosi, poslovi osiguranja imovine i lica, opti poslovi i poslovi pisarnice i arhive, kao i administrativno tehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora. U sastavu Sektora za pravne, imovinske, kadrovske i opte poslove nalaze se sledea odeljenja:

1. Odeljenje za pravne poslove 2. Odeljenje za imovinsko-pravne poslove 3. Odeljenje za radne odnose i kadrovske poslove 4. Odeljenje za javne nabavke i ugovore 5. Odeljenje za opte poslove 6. Odeljenje za geodeziju

8. U Sektoru za ekonomsko-finansijske i komercijalne poslove (izvrni direktor je Branka Zec, dipl.ek.) iz delatnosti preduzea obavljaju se knjigovodstveni poslovi, poslovi plana, razvoja, investicioni poslovi, poslovi finansijske operative i komercijalni poslovi, kao i administrativno tehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora.

U sastavu Sektora za ekonomsko-finansijske i komercijalne poslove nalaze se sledea odeljenja: 1. Odeljenje raunovodstvenih poslova 2. Odeljenje finansijskih poslova 3. Odeljenje za plan, razvoj, investicione poslove i ino kredite 4. Odeljenje za komercijalne poslove

STRUKTURA ZAPOSLENIH na dan 31.12.2013.godine

Na dan 31.12.2013. godine u JP "Putevi Srbije" bilo je zaposleno je 1.341 radnika, od kojih 1.237 na neodreeno i 104 na odreeno vreme. Raspored po organizacionim delovima preduzea je sledei:

Organizacioni dioSistematizacijaZaposleni

1.Kabinet generalnog direktora2726

2.Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj3725

3.Sektor za investicije 3229

4.Sektor za odravanje dravnih puteva I i II reda 12985

5.Sektor za upravljako-informacione sisteme u saobraaju 5450

6.Sektor za naplatu putarine 969980

7.Sektor za pravne, kadrovske i opte poslove 7975

8.Sektor za ekonomsko-finansijske i komercijalne poslove 7871

Ukupno:14051341

Najvie radnika zaposleno je na radnom mestu inkasant - 50% ukupnog broja zaposlenih. Prosean radni sta zaposlenih u JP Putevi Srbije iznosi 18 godina. U Sektoru za naplatu putarine zaposleno je 73% ukupnog broja radnika, u Kabinetu direktora 2% i u ostalim sektorima 25%.Struktura zaposlenih data je po sledeim kriterijumima: kvalifikaciona struktura godine starosri radni sta pol.

Kvalifikaciona struktura Najvie je zastupljena SSS sa skoro 2/3 ukupnog broja radnika (65%), sledi VSS sa 20%, VS sa 9%, KV radnici sa 3%, PK radnici sa 2%, VKV sa 1%, dok je uee NK radnika zanemarljivo.

Godine starosti Najvie je zastupljena starosna grupa od 40 do 50 godina (28% ukupnog broja radnika), slede: 30 do 40 godina (27%), 50 do 60 godina (26%), do 30 godina (16%), a najmanje uee ima grupa preko 60 godina (4%).

Radni sta

Najvie je zastupljen radni sta od 5 do 10 (21% ukupnog broja radnika), uee od 16% ima radni sta od 25 do 30godina, sa 14% uestvuje sta od 10 do 15 godina, sa 13%, uestvuje sta od 15 do 20 godina, sa 12% sta od 20 do 25 godina, sa 10% sta do 5 godina, i od 30 do 35 godina, dok radni sta preko 35 godina uestvuje sa 4%.

Sumarno 55% radnika ima radni sta preko 15 godina, a 45% radnika ima radni sta do 15 godina. Pol , 2/3 (893 67%), 1/3 (448 33%).JUBILARNE NAGRADE Jubilarne nagrade Planirano je da se u 2013. godini isplate jubilarne nagrade radnicima po osnovu neprekidnog rada u Preduzeu 10, 20, 30 i 40 godina. Visina jubilarnih nagrada utvrena je lanom 59. Kolektivnog ugovora JP Putevi Srbije: - za 10 godina jedna zarada, - za 20 godina - dve zarade, - za 30 godina - tri zarade, - za 40 godina tri zarade.

PODACI O IMOVINI PREDUZEA I SREDSTVIMA RADA

Imovinu Javnog preduzea Putevi Srbije ine osnovna sredstva, novana sredstva, hartije od vrednosti, imovinska i druga prava koja predstavljaju ulog Osnivaa.INFORMACIJE KOJE JAVNO PREDUZEE PUTEVI SRBIJE STAVLjA NA UVID

Ovlaeno lice za pristup informacijama od javnog znaaja na zahtev podnosioca, dostavie traenu informaciju, osim ukoliko isto nije ogranieno Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja i ukoliko traena informacija predstavlja poslovnu tajnu. Radno vreme je od 7:30 do 15:30 svakog radnog dana.

OSTALI PODACI OD ZNAAJA ZA JAVNOST RADA

Javno preduzee Putevi Srbije donelo je sledea opta akta: - Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Javnom preduzeu Putevi Srbije broj 953- 00- 3218/08-8 od 18.04.2008.godine. - Pravilnik o nainu i uslovima korienja slubenih vozila broj 953-6741 od 10.06.2009. godine. [footnoteRef:2] [2: www.putevi-srbije.rs]

15etvrtak, 12. mart 2015