Budzet i Trezor

Prof. dr arko Risti Prof. dr Slavko Vuka

FINANSIJSKE INSTITUCIJE- Budet i trezor -

Beograd, 2010.

FINANSIJSKE INSTITUCIJE - budet i trezorAutori: Prof. dr arko Risti Prof. dr Slavko Vuka

Izdava: EtnoStil Za izdavaa: Milena Milenkovi Recenzenti: Prof. dr Marko Radii Prof. dr Aleksandar ivkovi Prof. dr Dragomir orevi Priprema za tampu: EtnoStil Tira: 100 tampa: EtnoStil, Beograd, 2010. CIP , , , 1944Finansijske institucije : budet i trezor / arko Risti, Slavko Vuka, Milija Bogavac. - Beograd : EtnoStil, 2010 (Beograd : EtnoStil). - 320 str. : graf. prikazi, tabele; 24 cm Tira 100. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-87867-40-6 1. , , 1956- [] ) b) c) COBISS.SR-ID 176655116

SADRAJ

PRVI DEOBUDETSKA TEORIJA I POLITIKA GLAVA PRVA - EKONOMSKE I SOCIJALNE FUNKCIJE BUDETSKE POLITIKE 1. BUDETSKA EKONOMIJA I NACIONALNA POTRONJA.................................................. 9 1) ALOKACIONA FUNKCIJA BUDETA ............................................................................................... 9 2) REDISTRIBUTIVNA FUNKCIJA BUDETA ....................................................................................... 12 3) STABILIZACIONA FUNKCIJA BUDETA ......................................................................................... 14 2. KLASIFIKACIJA BUDETSKIH RASHODA ......................................................................... 25 3. DRAVNA INTERVENCIJA BUDETSKIM MEHANIZMOM............................................. 27 1) KOREKTIVNA FUNKCIJA JAVNIH RASHODA TRANSFERNI RASHODI.................................................. 28 2) EKONOMSKI TRANSFERI U NAS ................................................................................................. 32 4. JAVNI RASHODI U FUNKCIJI FINANSIRANJA PRIVREDNOG RAZVOJA..................... 34 5. BUDETSKE STRATEGIJE ..................................................................................................... 36 6. BUDETSKI RASHODI I MONETARNI TOKOVI ................................................................ 40 7. KOORDINACIJA BUDETSKE I MONETARNE POLITIKE................................................ 44

DRUGI DEOMAKROEKONOMSKA BUDETSKA POLITIKA GLAVA PRVA - BUDETSKA EKONOMIJA I DRAVA 1. KVANTITATIVNA BUDETSKA EKONOMIJA .................................................................... 53 2. BUDETSKA POLITIKA U FUNKCIJAMA TEDNJA-INVESTICIJE I PONUDA-TRANJA NOVCA ............................................................................................. 69 3. FISKALNA POZICIJA I BUDETSKI BALANS .................................................................... 76 4. ELASTINOST I OSETLJIVOST BUDETSKIH TOKOVA.................................................. 84 1) FISKALNI SENZIBILITET ........................................................................................................... 85 5. STABILIZACIONA BUDETSKA POLITIKA ........................................................................ 89 1) AUTOMATSKI UGRAENI STABILIZATORI ...................................................................................... 89 2) DISKRECIONA BUDETSKA POLITIKA ......................................................................................... 94 3) FORMULA FLEXIBILITY ........................................................................................................... 96 4) NETO EFEKAT BUDETSKE POLITIKE ......................................................................................... 98 5) TIMELAGS I VREMENSKA RETARDACIJA BUDETSKE POLITIKE ....................................................... 101

TREI DEOSTRATEGIJE BUDETSKE POLITIKE GLAVA PRVA - BUDETSKA POLITIKA SAVREMENIH DRAVA 1. BUDETSKA I MONETARNA POLITIKA U REGULISANJU TRANJE I PONUDE...... 107 2. BUDETSKI MONETARIZAM I FISKALIZAM .................................................................. 120 1) FISKALIZAM I BUDETSKA POLITIKA ........................................................................................ 120 2) BUDETSKI MONETARIZAM I OGRANIENJA MONETARNE POLITIKE ................................................. 130 3) BUDETSKA POLITIKA I MOGUNOSTI OSTVARIVANJA URAVNOTEENOG NEINFLATORNOG RASTA .......... 134 GLAVA DRUGA - MAKROEKONOMSKI EFEKTI BUDETSKE POLITIKE 1. EKONOMSKA I FISKALNA DEJSTVA JAVNOG SEKTORA ............................................. 137 2. EFEKTI BUDETSKE POLITIKE NA RASPODELU I PRERASPODELU DOHOTKA.... 141 3. FISKALNA DELOVANJA BUDETSKE POLITIKE NA USLOVE PRIVREIVANJA .... 144 4. EFEKTI BUDETSKE POLITIKE NA POTRONJU I CENE ............................................. 148 5. DELOVANJE FISKALNE POLITIKE (BUDETA) NA INVESTICIJE I TEDNJU........... 150 6. KOMBINOVANJE STABILIZACIONOG I RAZVOJNOG MEHANIZMA FISKALNE POLITIKE ................................................................................ 157

ETVRTI DEOINSTITUCIJE I MEHANIZMI BUDETSKE POLITIKE GLAVA PRVA - BUDET I TREZOR 1. BUDET I TREZOR ............................................................................................................... 163 1.1.BUDETSKI SISTEM............................................................................................................. 167 1.2. KONSOLIDOVANI RAUN TREZORA ........................................................................................ 168 1.3. PRIPREMA I DONOENJE BUDETA I FINANSIJSKIH PLANOVA ...................................................... 169 1.4. BUDETSKA KLASIFIKACIJA ................................................................................................. 170 1.5. BUDETSKI SUFICIT I DEFICIT ............................................................................................. 171 1.6. PREDLOG BUDETA REPUBLIKE I BUDETA LOKALNE VLASTI .................................................... 173 1.7. FISKALNA GODINA I PRIVREMENO FINANSIRANJE..................................................................... 176 1.8. IZVRENJE BUDETA .......................................................................................................... 177 1.9. DOPUNSKI BUDET ........................................................................................................... 179 1.10. BUDETSKI FOND ........................................................................................................... 180 1.11. FINANSIRANJE BUDETSKOG FONDA I OBAVEZE KOJE PROISTIU IZ BUDETSKOG FONDA ............. 180 1.12. BUDETSKO RAUNOVODSTVO I IZVETAVANJE ..................................................................... 180 1.13. TEKUA BUDETSKA REZERVA ........................................................................................... 182 1.14. STALNA BUDETSKA REZERVA ............................................................................................ 183 1.15. DUG I GARANCIJA ........................................................................................................... 183 1.16. CENTRALNA JEDINICA ZA HARMONIZACIJU, BUDETSKA KONTROLA I REVIZIJA ............................ 184 2. UPRAVA ZA TREZOR ............................................................................................................. 187 3. FINANSIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE ..................................................................... 191

GLAVA DRUGA - KOMPARATIVNI BUDETSKI SISTEMI 1. FUNKCIJE BUDETA............................................................................................................. 198 2. BUDETSKA NAELA I VRSTE BUDETA ....................................................................... 199 1. BUDETSKI PLURALIZAM I MODIFIKACIJA BUDETSKIH PRINCIPA .................................................. 202 3. BUDETSKA PROCEDURA .................................................................................................. 206 4. BUDETSKI SISTEM I POLITIKA INDUSTRIJSKI RAZVIJENIH ZEMALJA OECD..... 213 GLAVA TREA - BUDETSKI MODELI ALOKACIJE RESURSA 1. SISTEM PLANIRANJA, PROGRAMIRANJA I BUDETTRANJA I RACIONALIZACIJA BUDETSKIH IZBORA................................................................. 231 1) SISTEMSKA ANALIZA ............................................................................................................. 235 2) IZBOR STOPE AKTUALIZACIJE: EKONOMSKE KONTRAVERZE .......................................................... 235 2. PROGRAM BUDET ........................................................................................................... 237 3. ZERO BASE BUDGETING (ZBB) ................................................................................... 238 4. MANAGEMENT BY OBJECTIVES (MBO) .......................................................................... 240

PETI DEOBUDETSKA NERAVNOTEA I PRIVREDNA NESTABILNOST GLAVA PRVA - BUDETSKA NERAVNOTEA I FINANSIJSKI DEBALANSI 1. TEORIJSKE OSNOVE DEFICITARNOG I SUFICITARNOG FINANSIRANJA ................ 243 1) KLASINA STATIKA BUDETSKA RAVNOTEA ............................................................................ 243 2) DINAMIKA BUDETSKA RAVNOTEA I NERAVNOTEA U FISKALNOJ EKONOMIJI ............................... 245 A) TEORIJA SISTEMATSKOG BUDETSKOG DEFICITA ............................................................ 245 B) TEOREMA KOMPENZACIONOG, FLEKSIBILNOG I FUNKCIONALNOG BUDETA ....................... 245 3) BUDETSKA TEORIJA BEVERIDGEA, HAAVELMOVA TEOREMA URAVNOTEENOG BUDETA I TEOREMA HAAVELMO-WALLICHOVOG BILANSIRANOG RASTA BUDETA ................. 246 4) TEORIJA CIKLINOG BUDETA I DOKTRINA CIKLINOG BUDETSKOG URAVNOTEAVANJA .................. 247 5) TEORIJA STABILIZACIONOG BUDETA I TZV. FUNKCIONALNI PUMP-PRIMING ............................... 251 6) KONCEPT BUDETSKOG VIKA PUNE ZAPOSLENOSTI I INICIJALNOG STIMULATIVNOG EFEKTA ..... 251 7) FEDERAL SPENDING, CASH DEFICITS, PLANNED SPENDING, EX ANTE (A PRIORI) I EX POST (A POSTERIORI) DEFICIT .................................................................................... 253 8) TEOREMA FINOG PODEAVANJA ......................................................................................... 254 9) KONCEPTI NEUTRALNOG BUDETSKOG SALDA, BUDETSKOG IMPAKTA I SIMPLIFIKOVANOG BUDETSKOG BILANSA ................................................................................................... 255 GLAVA DRUGA - MERENJE STABILNOSTI EFEKATA BUDETSKOG SALDA 1. KONCEPTI GLOBALNOG I LIKVIDNOG SALDA ............................................................. 259 2. MODEL BUDETSKOG SALDA PUNE ZAPOSLENOSTI, CIKLIKI NEUTRALNOG SALDA I STRUKTURNO NEUTRALNOG SALDA .......................................................... 260 3. BUDETSKI SALDO I MODELIRANJE EKONOMSKIH EFEKATA BUDETSKOG SALDA ....................................................................................................... 266 1) BUDETSKI SALDO KAO MERA INCIDENCE BUDETSKE POLITIKE................................................... 266 A) VERZIJA BUDETSKOG SALDA U UEM SMISLU .............................................................. 266 B) VERZIJA BUDETSKOG SALDA U IREM SMISLU .............................................................. 267

V) VERZIJA PONDERISANOG BUDETSKOG SALDA ........................................................... 267 2) MODELIRANJE EKONONISKIH EFEKATA BUDETSKOG SALDA ........................................................ 268

GLAVA TREA - JAVNI MENADMENT I BUDETSKI SEKTOR 1. OD TRADICIONALNE UPRAVE KA NOVOM JAVNOM MENADMENTU................... 275 2. NOVO UPRAVNO OKRUENJE ........................................................................................... 277 2. L. REOSMILJAVANJE VLADE .................................................................................................. 281 2.2. RAANJE PREDUZETNE DRAVE ........................................................................................... 282 3. NOVI JAVNI MENADMENT ............................................................................................... 284 4. POSLOVNI PRINCIPI U JAVNIM POSLOVIMA ................................................................. 290 5. CILJEVI MENADERIZMA................................................................................................... 292 GLAVA ETVRTA - GLOBALNI FISKALNI I BUDETSKI SISTEM 1. FISKALNI SISTEM EVROPSKE UNIJE ............................................................................... 295 2. BUDET EVROPSKE UNIJE ................................................................................................. 296 3. OSOB1NE BUDETA EVROPSKE UNIJE............................................................................ 297 4. FINANSIJSKA PERSPEKTIVA .............................................................................................. 304 5. PRINCIPI FUNKCIONISANJA EU BUDETA ..................................................................... 307 5.1. PRINCIP JEDINSTVA ........................................................................................................... 307 5.2. PRINCIP UNIVERZALNOSTI .................................................................................................. 308 5.3. PRINCIP ANUALITETA ......................................................................................................... 309 5.4. PRINCIP RAVNOTEE.......................................................................................................... 310 5.5. PRINCIP SPECIFIKACIJE ..................................................................................................... 311 5.6. PRINCIP JEDINSTVENOG RAUNA ......................................................................................... 312 5.7. PRINCIPI TRANSPARENTNOSTI I DOSLEDNOG FINANSIJSKOG MENADMENTA .................................. 313 6. DONOENJE BUDETA ........................................................................................................ 313 7. BUDET EVROPSKE UNIJE ZA 2009. I 2010. GODINU .................................................... 315

P RVI

DEO

BUDETSKA TEORIJA I POLITIKA

Glava prva EKONOMSKE I SOCIJALNE FUNKCIJE BUDETSKE POLITIKE1. BUDETSKA EKONOMIJA I NACIONALNA POTRONJA

Ciljevi i zadaci budetske potronje proizlaze iz fundamentalnih funkcija ekonomskog sistema (nacionalne privrede) iji je integralni deo, odnosno iz konteksta ciljeva i zadataka proirene reprodukcije, kao njene sastavne komponente. Osnovni zadatak budetske ekonomije je mobilizacija nansijskih resursa za alimentiranje drutvenih potreba, realizujui, pri tome, osnovne ekonomske funkcije u domenu alokacije privrednih resursa, redistribucije nacionalnog dohotka, ekonomskog stabiliteta nivoa cena i zaposlenosti i privrednog rasta. Alokaciona, redistributivna, stabilizaciona i razvojna funkcija predstavljaju, prema tome, strateke ciljeve i zadatke funkcionisanja ekonomije opte i zajednike potronje, inokorporiui se, posredstvom mehanizama drutvenih rashoda i drutvenih prihoda, u realne tokove drutvene reprodukcije, kao materijalne baze.

1) Alokaciona funkcija budetaAlokaciona funkcija ekonomije budetske potronje realizuje se kvantitativnim i kvalitativnim dimenzijama drutvenih rashoda i drutvenih prihoda u procesu formiranja nansijskog potencijala nansijskih institucija (budeta i fondova) i distribuiranja nansijskih resursa na planirane i dogovorene drutvene (opte i zajednike) potrebe. Zadovoljenjem drutvenih potreba, posredstvom nansijskih institucija DPZ i fondova, planski se alociraju resursi u pojedinim segmentima drutvene reprodukcije, korigujui, pri tome, trini mehanizam razmetaja proizvodnih snaga. Korektivnim dejstvima drutvenih rashoda i prihoda na alokaciju proizvodnih resursa, koja se efektuira posredstvom trita i drutvenog plana, ostvaruje se realokaciona funkcija tzv. drutvenog nansiranja kod nas. Modikovanjem ekonomskog poloaja odreenih organa, grupacija, delatnosti, preduzea i pojedinaca, drutvenim prihodima, s obzirom9

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

da se redukuje dohodak, akumulacija, likvidnost, samonansiranje, potronja, lini dohodak, imovina i sl., opredeljuju se nansijski resursi za alimentiranje drutvenih potreba, odnosno drutvenih rashoda. Derivacijom nansijskih tokova budetskih i fondovskih institucija iz fundamentalnih ekonomskih tokova (redistributivna funkcija) i reintegrisanjem nansijskih tokova nansijskih institucija sa bazinim ekonomskim tokovima (alokaciona funkcija) zatvara se povratna sprega izmeu ekonomije opte i zajednike potronje i ekonomije udruzenog rada proizvodnoprivrednog segmenta reprodukcije. Drutvenopolitike zajednice i drutveni fondovi realizuju alokacionu funkciju privrednih resursa posredstvom drutvenih rashoda, nansiranjem:1 1. Izgradnje novih privrednih kapaciteta, proirenja postojeih proizvodnih objekata i otklanjanja tzv. uskih grla u privredi, 2. Modernizacije i rekonstrukcije prioritetnih privrednih objekata i razvojnih programa u drutvenoj reprodukciji, 3. Naunoistraivakog rada i aplikacije rezultata naunog istraivanja u vitalnim sektorima, 4. Transfera nove tehnologije i tehnikih inovacija iz inostranstva, 5. Zadataka nacionalnog prestia (naoruanje, kosmos, oslobodilaki pokreti, nerazvijene zemlje), optenarodne odbrane i civilne zatite, 6. Drutvenoekonomske, naunoobrazovne, kulturno-prosvetne i socijalnozdravstvene infrastrukture, 7. Zatite ovekove ivotne i radne okoline, 8. Neprivrednih investicija, 9. Interventnih akcija u privredi (tzv. ekonomski transferi) i socijalnog obezbeenja sektora stanovnitva (tzv. socijalni transferi), 10. Kupovine roba i usluga iz budeta i fondova, 11. Linih i materijalnih rashoda zaposlenih u neproizvodnom sektoru i ostalih tekuih rashoda (trokova) DPZ i fondova, 12. Optedrutvenih potreba (drutvena uprava, drutvenopolitike organizacije i udruenja graana, narodna odbrana, dopunska sredstva, mesne zajednice, meuoptinske regionalne zajednice, zajednice optina, gradovi, vanprivredne investicije, budetske obaveze iz ranijih godina, rezerve, itd.) na svim nivoima DPZ (optine, republike i pokrajine i federacije), 13. Zajednikih potreba (obrazovanje i vaspitanje, nauka, kultura, zika kultura, socijalna zatita, deja zatita i deji dodatak, zdravstveno osiguranje, invalidsko penzijsko osiguranje i zapoljavanje) na svim nivoima fondova (optinski, meuoptinski, regionalni, republiki, pokrajinski i meurepubliki). Reju, nansiranjem tekuih i perspektivnih funkcija drutveno-politikih zajednica i samoupravnih drutvenih1

Uporedi: R. Musgrave, Teorija javnih nansija, Nauna knjiga, Beograd, 1973, str. 513; Dr A. V. Peri, Finansijska teorija i politika, Savremena administracija i Institut za ekonomska istraivanja, Beograd, 1976, str. 99102; X. Greffe, Economice publique, Economica, Paris, 1975, str. 297-334; R. A. Musgrave and P. B. Musgrave, Public Finance In Theory and Practice, Me GrawHill Book Company, New York, 1973, str. 6-10. i E. Vessilier, Fondaments de lconomie nancieres DFos. Themis, Paris, 1972, str. 37-38. i 46-50.

10

Budetska teorija i politika

fondova (dakle, linih, materijalnih, investicionih i transfernih rashoda, ukljuujui rezerve i vikove efektuira se alokaciona funkcija ekonomije opte i zajednike potronje.2 Meutim, pri analizi alokativne funkcije opte i zajednike potronje treba odvojiti potencijalne od efektivnih modela alokacije resursa. Jer, na prezentiranoj listi alokacije resursa, posredstvom obima, strukture i dinamike drutvenih rashoda, pojedini modaliteti u perspektivi mogu se potpuno preneti na privredu (privredne investicije) i na samoupravne fondove udruene privrede (ekonomski transferi, ekonomska infrastruktura) i sl., kao to je i problematika nansiranja nerazvijenih podruja van konteksta opte i zajednike potronje. To znai da, u perspektivi, moemo oekivati alokaciju resursa drutvenim rashodima opte i zajednike potronje iskljuivo posredstvom nansiranja optedrutvenih (drutvena uprava, narodna odbrana, drutvenopolitike organizacije, mesne zajednice, udruenja graana i radnika, neprivredne investicije, opta i namenska dopunska sredstva i rezerve) i zajednikih potreba (obrazovanje, nauka, kultura, zika kultura, socijalna zatita, deja zatita i deji dodatak, zdravstveno osiguranje, zapoljavanje i invalidskopenzijsko osiguranje), to znai redukciju alokativne funkcije opte i zajednike potronje, budui da brojne potrebe iz dananjeg koncepta drutvene potronje treba preneti na samoupravne fondove udruenog rada, interesne zajednice materijalne proizvodnje i poslovne zajednice privrednog tipa, mada je opta i zajednika potronja u postustavnom periodu ve izgubila svoj ekonomski reljef. Iskljuivanjem odreenih potreba, koje po svojoj sadrini ne spadaju u domen opte i zajednike potronje olakali bi se problemi utvrivanja proporcija trinog i planskog modela alokacije resursa, i operacionalizacije korektivne politike alokacije resursa drutvenim rashodima opte i zajednike potronje u skladu sa preferencijama drutvenog plana ekonomskog i socijalnog razvoja, i planiranih zadataka zajednike tekue ekonomske politike. Budui da je alokacija trokova opte i zajednike potronje funkcija i raison detre skaliteta (poreza i doprinosa), programirana alokacija privrednih resursa implicira izbor alternativnog korienja sredstava po osnovu skalnog nansiranja (poresko nansiranje i nansiranje doprinosima), ukljuujui i drutveno zaduivanje. To sa svoje strane alokativne mehanizme opte i zajednike potronje, uz simultano i komplementarno realizovanje ekonomskih i socijalnih funkcija drutvenih rashoda u domenu ekonomske stabilizacije i privrednog rasta.2

Meutim, po prof. Horvatu nije bitno kolika su sredstva, ve kako se prikupljaju (formiraju) i kako se troe (alociraju), iako pokrivanje drutvenih rashoda (statistika alokacija resursa) dobija sekundamo znaenje u odnosu na redistributivne, stabilizacione i razvojne funkcije, kao primarni efekti skalne, odnosno budetske politike. Negirajui statinost Musgraveovog koncepta alokacije resursa (statika alokacija: trite, ex post) prof. Horvat zalae se za dinamiku alokaciju resursa (dinamika alokacija: plan ex ante), pri emu dinamiku optimalnu alokaciju resursa svodi na optimalnu stopu investicija, vremensko dimenziranje ukupnog investicionog volumena i rasporeivanje investicija po planskim sekvencama u prostoru (investiciono doziranje) u funkciji korigovanja trinog, ex post modela alokacije privrednih resursa (Dr B. Horvat, Ekonomska politika i stabilizacija, Naprijed, Zagreb, 1976, str. 119 i 144, i O optimalnoj alokaciji resursa u vremenu, Ekonomist 34/73, str. 351360). U tom smislu, i programiranom alokacijom resursa, posredstvom mehanizama drutvenih prihoda i rashoda, M. Sekuli A. Gjenero, Optimalna alokacija zajednikih resursa u decentralizovanom ekonomskom sistemu, Ekonomski institut Zagreb. 1971, str. 37).

11


2) Redistributivna funkcija budetaRedistributivna funkcija3 ekonomije opte zajednike potronje ostvaruje se mehanizmima drutvenih prihoda i drutvenih rashoda. Transferom dohotka proizvodnog segmenta drutvene reprodukcije u sferi neproizvodne potronje, kreira se nansijski potencijal nansijskih institucija za alimentiranje opte i zajednike potronje. Drutvenim prihodima (porezi, doprinosi, paraskaliteti, javni dug) ostvaruje se redistribucija nacionalnog dohotka i akumulacije, i koriguje indikovano stanje raspodele dohotka posredstvom trinog mehanizma. Fiskalitetima se, prema tome, usklauje raspodela, a ekonomskim i socijalnim transferima koriguju se inegaliteti, poto se naplate skalne obaveze. Oporezivanjem dohodaka preduzea, linih dohodaka graana, imovine i prihoda od imovine, prometa i drugog, redukuju se skalne osnovice (oporezive materije) radi zadovoljenja drutvenih potreba. Ekonomskim transferima restituiu se likvidnost i raspoloivi dohodak odreenih sektora drutvene reprodukcije, koji su defavorizovani u trinoj konkurenciji i diskriminisani u sistemu privreivanja i dohodovanja, s jedne strane, i koji ekonomski podnose terete inatornih udara, s druge strane. To praktino znai da su pojedine grane (npr. tekstilna industrija) koje ne mogu da izdre mikroekonomske kriterijume poslovanja, preferencije trinog mehanizma i disparitetne posledice inatornih udara, predmet tienja od strane tekue ekonomske politike, posredstvom programa refakcija i supsidija (dogovorenih ekonomskih transfera). Isti sluaj imamo kod zatite ivotnog standarda pojedinih socijalnih kategorija sektora stanovnitva (transferni oblici drutvenih rashoda sa socijalnim motivima ili tzv. socijalni transferi) na relaciji fond stanovnitvo. Ekonomskim transferima ostvaruju se intencije drutvene intervencije DPZ u funkciji korigovanja postojeih inegaliteta u sistemu raspodele dohotka izmeu primarnih, sekundarnih i tercijalnih delatnosti. Ova redistribucija nacionalnog dohotka ostvaruje se na relaciji od sektora DPZ prema sektoru preduzea. No, redistribucija dohotka u naoj nansijskoj praksi efektuira se i na relaciji: vie DPZ nie DPZ. Preraspodela skalnog dohotka, posredstvom transfernih resursa budetskih institucija, reektuje uspostavljanje samoupravnih nansijskih odnosa vertikalnog tipa u domenu nansiranja optedrutvenih potreba. Mehanizmima nansijskog prelivanja (opte i namenske dotacije) uspostavlja se sprega izmeu skalnog kapaciteta i ukupno programiranih drutvenih rashoda nerazvijenih republika i optina, koja reektuje prosean jugoslovenski nivo zadovoljavanja drutvenih potreba. Sa istom funkcijom, uspostavljena je meuzavisnost izmeu razvijenih i nerazvijenih podruja, posredstvom nansijskih tokova Fonda federacije za kreditiranje privrednog razvoja privredno nedovoljno razvijenih socijalistikih republika i SAP Kosovo, s tom razlikom to se redistribucija dohotka rme (obavezni zajam) ostvaruje s ciljem nansiranja razvojnih programa proizvodnih delatnosti drutvenog sektora. Najzad, institutom drutvenog zajma realizuje se redistribucija nacionalnog dohotka i akumulacije bez3

Uporedi: R. Musgrave, Teorija javnih nansija, Nauna knjiga, Beograd, 1973. str. 13-17, Dr A. Peri, op. cit. str. 102-103; A. Barrere, Economie nancire, Dailoz, Paris, 1971, str. 155-193. 205-243. i 245-258; R. A. Musgrave and P. B. Musgrave, op. cit. str. 1014, H. Sempe. Budget et Tresor, Ed. Cujas, Paris, 1973, str. 389-407; H. Brochier, P. Llau et Ch.A. Michalet, Economice nancire, P. U. F., Paris, 1975, str. 460-470. i X. Greffe, op. cit. str. 196-278.

12


obzira da li zajam ima za funkciju balansirano nansiranje budeta, ekonomsku stabilizaciju ili regionalni razvoj. Pored nansiranja optih drutvenih potreba budetskim institucijama, u naem privrednom sistemu egzistiraju i drutveni fondovi, koji svojom prihodnom strukturom i obimom sredstava utiu na preraspodelu nacionalnog dohotka. Doprinosima iz dohotka preduzea i doprinosima iz linih dohodaka, konstituie se redistributivna funkcija fondova u funkciji alimentiranja zajednikih potreba (kolstvo, obrazovanje, kultura, nauka, socijalno osiguranje, zdravstvo itd.). Najzad, egzistiraju i transferna nansijska sredstva na relaciji budeti DPZ fondovi i izmeu samih fondova, koja u osnovi oznaavaju preraspodelu dohotka, odnosno drutvenih prihoda. No, ako se posredstvom trita ostvaruje primarna raspodela novostvorene vrednosti, onda se preraspodela posredstvom poreza, doprinosa i paraskaliteta moe nazvati sekundarnom raspodelom, koja je u funkciji uspostavljanja nansijskih odnosa izmeu preduzea i gradana, s jedne strane, i DPZ i fondova, s druge strane. Ako idemo tom logikom, onda se raspodela dohotka izmeu budeta viih DPZ i niih DPZ, s jedne strane, i budeta DPZ i fondova, s druge strane, moe okarakterisati kao tercijarna raspodela. U tom kontekstu ukupni dohodak pojedinih ekonomskih subjekata i institucija (preduzea, graani, budet i fondovi) je funkcija postojeeg modela raspodele. Ako je to tako, onda u politici raspodele, pored skalne politike, ili, ire, drutvenog nansiranja, treba ukljuiti i politiku cena, politiku linih dohodaka, politiku investicija, kreditnu politiku i politiku platnog bilansa itd. dakle, sve parcijalne politike u okviru tekue ekonomske politike, koje na direktan ili indirektan nain imaju znaajne implikacije u raspodeli i u distribucionim ciljevima, globalno i strukturno posmatrano, uz normalno plansko funkcionisanje realnih tokova socijalistike reprodukcije. Najzad, pretpostavka je, kako istie prof. Musgrave, da je odeljenje za alokaciju pravilno odredilo zadovoljenje javnih potreba u listi efektivne tranje i da je odeljenje za stabilizaciju obezbedilo adekvatan nivo cena i zaposlenosti, s obzirom da je raspodela ukupnog volumena trokova (rashoda) javnih potreba funkcija i raison detre oporezivanja.4 Prema tome, program odeljenja za alokaciju zavisi od liste stvarne tranje, koju programira odeljenje za distribuciju, dok program odeljenja za distribuciju zavisi od raspodele dohotka na tritu, na koju utie politika odeljenja za alokacije. Odeljenje za distribuciju mora da uzme u obzir distribucione efekte u obezbeivanju planiranih javnih potreba, a odeljenje za alokaciju mora da vodi rauna o usklaivanju raspodele proizvodnog i neproizvodnog sektora.5 U tom sluaju odeljenje za distribuciju nee derogirati alokaciju resursa utvrenu sistemom formiranja cena, a odeljenje za alokaciju nee uticati na alternativne solucije usklaivane preraspodele. Prema tome, zadovoljenje drutvenih potreba, obezbeenje usklaivanja u alokaciju sredstava na tritu, obezbeenje pravilnog stanja raspodele, uz odravanje visokog stepena korienja sredstava i stabilnu

4 5

R. A. Musgrave, Teorija javnih nansija, Nauna knjiga, Beograd, 1973, str. 1315. lbidem, str. 1617, E. Vessllier, Fondaments de leconomie nancire, Dos. Themis, Paris, 1972. str. 23-32 i A. Barrre, Economie nancire, Dalloz, Paris. 1971, str. 216.

13


vrednost novca u uslovima ekasnog standarda skalnog planiranja,6 integrativne su funkcije ekonomije opte i zajednike potronje u drutvenoj reprodukciji.

3) Stabilizaciona funkcija budetaStabilizaciona funkcija7 ekonomijeopteizajednikepotronjepodrazumeva obezbeenje relativno visokog stepena korienja sredstava (proizvodnih kapaciteta), relativno stabilnog nivoa cena i zaposlenosti. Stabilizaciona funkcija opte i zajednike potronje sprovodi se u kontekstu stabilizacionih potencijala drutvenih rashoda i drutvenih prihoda radi eliminisanja inatornih ili deatornih tendencija. Konjunkturne oscilacije u realnim tokovima reprodukcije napadna su taka stabilizacionih (antiinatornih ili restriktivnih i antideatornih ili ekspanzivnih) skalnih mera, odnosno kompenzatorskog mehanizma nansiranja, ija osnovna logika moe da se same u nekoliko pravila:8 1. Ako preovladava neeljena nezaposlenost, potrebno je podii nivo plateno sposobne tranje radi usklaivanja agregatnih rashoda sa vrednou proizvodnje pri punoj zaposlenosti, 2. Ako preovladava inacija, potrebno je smanjiti nivo efektivne tranje radi sniavanja agregatne potronje do vrednosti proizvodnje merene po tekuim, a ne rastuim cenama, i 3. Ako preovladava puna zaposlenost i stabilan nivo cena, potrebno je odrati agregatni nivo novanih rashoda radi spreavanja nezaposlenosti i inacije. Prvo pravilo implicira soluciju globalnog rasta drutvenih rashoda (rashodi za dobra i usluge i ekonomski i socijalni transferi) i redukciju skalne presije agregatnih veliina tranje. U uslovima nishodnih tendencija, poveanje drutvenih rashoda obino dovodi do porasta nivoa proizvodnje, a obzirom da se investicije nansirane drutvenim rashodima multiplikatorski odraavaju na korienje kapaciteta i ponudu dopunske proizvodnje. Globalnim rastom drutvenih rashoda restituiu se kupovne snage ekonomskih subjekata i likvidni disponibilitet u prometnim kanalima reprodukcije. Redukcijom skalne presije agregatnih ekonomskih veliina (dohotka, akumulacije, investicija, potronje, prometa) uveava se raspoloivi nansijski potencijal skalnih obveznika, poveavajui stopu samonansiranja i plateno sposobnu tranju, pa, prema tome, i apsorpcionu sposobnost trita. Konstelaciji ovakvih drutvenoekonomskih odnosa obino se pridruuje i sistem decitarnog nansiranja optih drutvenih i zajednikih potreba, posredstvom emisije6 7

8

R. A. Musgrave, op. cit., str. 4. Uporedi: R. Musgrave, op. cit., str. 17-21; Dr A. Peri, op. cit., str. 104-105,212-223,281-285. i 290294; A. Barrere, Economie nancire, Dalloz, Paris, 1971, str. 562-573; 577-591, i 653-658; A T. Peacock and G. K. Shovv, The Economic Theorv of Fiscal policy, George Allen and Unvvin, London, 1971, str. 115-134; H. Sempe, op. cit. str. 355-376. i 394-414. i B. Hansen, La politique budgetaire dans sept pavs 1955-1965, OECD, Paris, 1969, str. 22-26. R. Musgrave, op. cit., str. 18, J. S. Geours, La politique economique des principax pays industriels de loccident, Ed. Sirtey, Paris. str. 475-476; J. P. Fitoussi, Ination, equilibre et chmage, Ed. Cujas, Paris, 1973, str. 237-271; O. Eckstein, Public Finance, Prentice Hall, Inc. Englewood, 1973, str. 107110; L. Hey, Economic of Public Finances publiques, P.U.F., Paris, 1971, str. 228-242.

14


primarnog novca, koja nije kontrabalansirana robnim pokriem. No, zbog veeg multiplikatorskog efekta drutvenih rashoda u generisanju globalne tranje od drutvenih prihoda, preporuuje se kontrolisano i kratkorono doziranje budetskog decita novom emisijom novca. Prvo pravilo, prema tome, reprezentuje skalnu politiku u funkciji poveanja agregatnog nivoa rashoda i nivoa zaposlenosti.9 Drugo pravilo10 stabilizacione funkcije opte i zajednike potronje, koje karakterie inatorno okruenje, implicira obrnuti tok drutvenih rashoda i prihoda. Inatorna neravnotea po pravilu zahteva redukciju drutvenih rashoda u globalu i poveanje koecijenta skalnog optereenja agregatne tranje, odnosno njenih inducenata. U zavisnosti od dominantnih generatora inacije (inacija tranje, inacija trokova, strukturna inacija, uvezena inacija) treba opredeliti stabilizacioni instrumentarij. Sterilizovanje inatornog monetarnog disponibiliteta, koji je posledica ili preterane emisije kratkoronih kredita kreditnomonetarnih institucija (monetarna varijanta) ili nepokrivenih investicija (dohodna varijanta) mogue je realizovati redukcijom drutvenih rashoda i poveanjem drutvenih prihoda (odnosno poreza i doprinosa). Poveanjem skalnih stopa (u skali progresivnog modela zahvatanja) i supstitucijom skalnih dedukcija proirenjem skalne baze, preferentniji je metod u opcijama stabilizacione ekonomske politike, s obzirom da je u savremenom svetu veoma teko sprovesti politiku kresanja drutvenih rashoda, prvenstveno iz razloga lo se pojedini ekonomski sektori i odreene socijalne grupe moraju tititi od inatorne erozije i to se pojedini oblici u strukturnoj projekciji drutvenih rashoda rigidno ponaaju,11 odnosno to im je razliita kvalitativna i kvantitativna osetljivost.12 No, u strukturi drutvenih rashoda, kako se inae prikazuju bilansima opte i zajednike potronje, elastinost investicionih i transfernih rashoda potencijalno je znatno izraajnija od elastinosti linih i materijalnih rashoda,13 usled relativno prenaglaenih drutvenih prioriteta u pojedinim punktovima drutvene potronje u nas. U sluaju inacije trokova, koja je indukovana nekompatibilnim odnosom rasta linih dohodaka i produktivnosti rada, stabilizaciona skalna politika je pod znakom pitanja. Jer, svako poveanje skaliteta poveava proizvodne trokove rme, koji e se pre ili kasnije ponovo pokriti pokretom cena na gore, oformljujui inatornu spiralu: lini dohoci vuku trokove, trokovi vuku cene. I, tako stalno, iznova, u zaarani krug. Fiskaliteti bi u nas bili ekasniji u sluaju postojanja progresivnog skalnog zahvatanja linih dohodaka i nepostojanja mogunosti prevaljivanja skalnih tereta na fondove preduzea. U suprotnom sluaju, direktni skaliteti su neprihvatljivi i neekasni u borbi protiv trokovne inacije, budui da se rastui trend skalne presije, posredstvom poveanog optereenja dohotka9 10 11

12 13

R. Musgrave, Teorija javnih nansija, Nauna knjiga. Beograd, L973, str. 18. Drugo pravilo odnosi se na situaciju u kojoj ukupna potronja prevazilazi moguu proizvodnju procenjenu po tekuim cenama (R. Musgrave, op. cit., str. 19). Pored toga to drutveni rashodi u globalu treba da pokau asimetrinost, odnosno inverzno kretanje u odnosu na rastui trend agregatne tranje, pojedini oblici izdataka u strukturi rashoda pokazuju simetrinost ili prociklinost saobrazno toku tranje (npr. ekonomski i socijalni transferi), dok drugi manifestuju rigidnost ili konstantnost (npr. rashodi narodne odbrane i administracije). Dr Aleksandar V. Peri, Finansijska teorija i politika. Savremena administracija, Beograd, 1976, str. 223-226. T. Tima, Struktura rashoda u svetlu skalne politike, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici 6/76, str. 83-99.

15


preduzea i/ili linih dohodaka radnika u udruenom radu, kontrabalansiraju posredni skaliteti (porez na promet i carine) na stabilizacionom frontu, da lepezom izdiferencirane tarife redukuju potronju i linu tranju, ali sa izgledom na neuspeh.14 Isti je instrumentarijum ekasan i u uslovima eksternog inacionisanja privrede, tj. uvezene inacije. No, u sluaju strukturne inacije i sektorske inacije, kao parcijalni oblici disproporcionalnosti u inatornoj neravnotei, stabilizacioni mehanizam ekonomske opte i zajednike potronje, shodno portretu inatornih generatora (nesklada izmeu baznih i preraivakih kapaciteta, agrosirovinskog i industrijskog kompleksa i sl.). Najzad, tree pravilo tzv. kompenzacionog drutvenog nansiranja podrazumeva, u stvari, dinamiku stabilizaciju: obezbediti ekspanziju tranje u proporciji s poveanjem proizvodnih kapaciteta, odnosno harmonian tok u kretanju efektivne tranje i realne ponude uz relativan stabilitet cena i relativno punu zaposlenost. O emu se zapravo radi? Jasno je, na prvi pogled, da se radi o ravnotenoj stopi rasta, pri nultim inatornim i deatornim impulsima. Meutim, u praksi je veoma teko realizovati ovu teorijsku predikciju. Simultana realizacija stabilizacionih i razvojnih intencija ekonomske politike, tj. kratkoronih i dugoronih ciljeva u drutvenoj reprodukciji na dananjem stepenu funkcionisanja privrednih mehanizama (mera i instrumenata) teko je sprovodljiva akcija. Dobro fundirana stop-go ekonomska, odnosno nansijska politika, kao koktel mera i instrumenata parcijalnih politika na primeru V. Britanije i Japana, nasuprot oekivanjima i optimizmu, dala je nezadovoljavajue rezultate usporeni rast nacionalnog dohotka i proizvodnje, progresivnu stopu nezaposlenosti i dvostruku stopu inacije.15 Stoga nije nikakvo udo to su keynesijanci i neokeynesijanci16 poklekli pred naletom stagacione neravnotee (koegzistencija visoke stope inacije i nezaposlenosti u stagnantnim uslovima privreivanja i dohodovanja). Naposletku, razvojna funkcija ekonomije opte i zajednike potronje podrazumeva stvaranje uslova za harmonian privredni razvoj (globalni i regionalni) i stimulativno dejstvo na stopu privrednog rasta.17 Drutvenim14 15

16

17

Jer, i posredni skaliteti u uslovima inacije trokova involviraju dalji porast cena, svojim automatskim inkorporisanjem u cenovni mehanizam roba i usluga. OECD, Etudes conomiques, Paris, 1975, str. 11. i 17; Jean Luc Dallemagne, Ination et crises ou le mythe de la stagation, u Critiques de lconomie politque. Lination (Zbornik radova), F. Maspero, Paris, 1974, str. 156-185. i P. Coulbois, La politique conjoncturelle, Ed. Cujas, Paris, 1971, str. 129. E. Vessillier, Fondaments de lconomie nanciere, Dos. Themis, Paris, 1972, str. 38-41; M. Stewaret, Keynes, Ed. dui Seuil, Paris, 1969, str. 68-98; C. Fourrier, Finances publiques du Sngal, Ed. A. Pedone, Paris, 1975, str. 140-143, B. Crick and W. A. Robson, Texation Policy, Peiican, London, 1973, str. 58. i B. Viney, Epargne, scalite et dveloppement, A. Colin, Paris, 1970, str. 4647. P. Fontaneau, Fiscalite et investissement, Dos, Temis, Paris, 1972, str. 8-32; A. T. Peacock (Ed), Public nance as an instrument for economic development, OECD, Paris, 1965, str. 7-17; J. Autin, 20 ans de la politique nancire, Seuil, Paris, 1972, str. 57-66; Rivoli, Le budget de lEtat, Edit, du Seuil, Paris, 1975, str. 125-157; G. Schmolders, Psychologie des nances et de limpt, P.U.F., Paris, 1973, str. 6376; Dr A. Peri, Finansijska teorija i politika, Savremena administracija, Beograd, 1976, str. 294-301; Mr Z. Jai, Uloga skalne politike u usmeravanju i podsticanju privrednog razvoja i stabilizacije privrede, Finansije, 1-2/72, str. 12-27; P. Fontaneau, Fiscalite europens, Tom I i II, Paris, 1971, str. 77-108; P. Fontaneau, Tableaux scaux europens, Tom 1 i II, Paris, 1972, str. 211-286; V. Belet, Reexions sur le systme scal suedois, Reuve de science nancire 2/71, str. 347; P. Simmonet, Les incitations scales et le plan, R.S.F., 2/1968, str. 89; J.C. Dueras, Finances publiques, ination et justice R.S.F., 1/74, str. 28; J.S. Geaurs, La dinamique des nances publiques, Lhorison 1975, Analyse et prvision, jun-avgust 1970, str. 121-143.

16


rashodima i prihodima mogu se potpomoi razvojni napori dugorone ekonomske politike. Obimom i strukturom drutvenih rashoda u nas mogu se, najpre, nansirati investicioni projekti proizvodnog karaktera od nacionalnog znaaja i proirivati i modernizovati proizvodni kapaciteti propulzivnih sektora. Najzad, ekonomskim kompenzacijama (dotacije, subvencije,18 regresi, premije, izvozni primovi) mogu se podravati i tititi pojedini ekonomski segmenti (industrija, poljoprivreda, turizam, saobraaj, graevinarstvo, trgovina). No time se ne iscrpljuje lista stimulativnih dejstava drutvenih rashoda na stopu privrednog rasta. U samoupravnom socijalizmu potrebno je institucionalizovati (1) Dugoronu politiku nansiranja izgradnje infrastrukturnih objekata, (2) Dugoronu ekoloku politiku reprodukcije,19 (3) Planski utvren program beneciranih i anticipiranih kamatnih stopa, (4) Povlaeni tretman deviznih kurseva, (5) Redukovane transportne tarife, (6) Benecirana gradska, zemljina, rudnika i turistika renta, (7) Regresirane cene sirovina i energije, (8) Programirane refakcije i supsidije izvoznoj privredi, (9) Benecirane trokove kadrovskog i tehnolokog programa opremanja, (10) Zajedniki rizik poslovanja, itd. Meutim, mi smo se denisanjem opte i zajednike potronje praktino izjasnili u pogledu njene sadrine, obima i strukture. Otuda proistiu ogranienja korienja drutvenih rashoda u funkciji podsticaja privrednog razvoja. Budui da modalitete intervencija DPZ treba preneti iskljuivo u kompetenciju privrede, tj. samoupravnih fondova privrede i samoupravnih drutvenih fondova u materijalnoj proizvodnji, to se navedeni alternativni modeli upotrebe drutvenih rashoda opte i zajednike potronje u domenu stvaranja uslova za uravnoteeni (stabilni) rast u nas praktino iskljuuju. Ostaju, dakle, u funkciji posredni podsticaji drutvenih rashoda (pozitivni i negativni), koji se manifestuju nansiranjem neprivrednih investicija, narodne odbrane, obrazovanja, nauke, zdravstva i sl., odnosno redenisanog obima i strukture optedrutvenih i zajednikih potreba u reprodukciji sa indirektnim efektima. Prema tome, iri objektivni prostori podsticajnog delovanja na privredni razvoj otvaraju se mehanizmima drutvenih prihoda opte i zajednike potronje. Posredstvom prihodne strukture, ekonomija opte i zajednike potronje, dakle, ostvaruje svoju razvojnu funkciju. U sklopu ovoga dejstva na privredni razvoj, postoje brojni metodi neposrednih i posrednih skaliteta:2018

19 20

U ovoj funkciji treba razlikovati subvencije za nerentabilne investicije, subvencije cena proizvoda od posebnog drutvenog interesa, subvencije odreenih proizvoda line potronje i subvencije za poboljanje ekonomskog poloaja odreenih grana (R. Rivoli, Vive limpt, Ed. du Seuil, Paris, 1965, str. 35-39. Ekoloka politika implicira: (a) ouvanje ekoravnotee ivotne i radne sredine, (b) plansko korienje prirodnog bogatstva i (c) plansko upravljanje ekonomskim resursima. Uporedi: J. Precoup, Limpt sur les socit, Dunod, Paris, 1968, str. 13-40; OECD, Aspects thoriques et empririques des effets de la scalit sud loffre de main doeuvre, Paris, 1975, str. 5-24; P.M. Pradel, Lpargne et linvestissement, P.U.F., Paris, 1974, str. 58-75; B. Crick and W. A. Robson, Taxation Policy, London, 1973, str. 126-127; B. Vinay, Epargne, scalit, dveloppement, A. Colin, Paris, 1970, str. 66-79; OECD, Les Systmes dimposition des societes dans les plays membres de lOCDE, Paris, 1973, str. 10-35; OECD, Mesure scales pour encourager les investissements privs dans les pays en vois de dveloppement, Paris, 1975, str. 55-59; A. R. Ilersic, D.R. MyddeIton, A.G. Davies, W.A. Monser and G.S.A. Wheateroft, Taxation Economics, Macmillan, London, 1969, str. 73-99; H. Sempe, op. cit. str. 418-471; H. Brochier. D. Llau et Ch.A. Michalet, op. cit. str. 404-118, 479-490, 597-604. i A. Barrere. op. cit. str. 746-755. i 807-820.

17


Stimulisanje akumulacionog potencijala i radnog produktiviteta, Sektorsko usmeravanje investicionih tokova (plasmana), Ubrzano amortizovanje sredstava rada, Diskriminatorsko ili diferencijalno skalno zahvatanje dohotka propulzivnih grana i grupacija, 5. Fiskalne dedukcije i bonikacije (globalne i strukturne) uz privremene koncesije, 6. Globalna skalna oslobaanja i sektorske olakice, 7. Poreski kredit, garancije za kredit i razvojne premije, 8. Fiskalno alimentiranje razvojnih institucija, 9. Finansiranje naunoistraivakog rada i tehnolokih inovacija, 10. Redukcije skalnog tereta decitarnog reprodukcionog materijala i investicione opreme iz inostranstva, 11. Osloboenja od poreza na promet i carina tehniko-tehnoloke opreme iz uvoza za nerazvijena podruja, 12. Stimulisanje izvozne privrede refundiranjem, regresiranjem, subvencionisanjem i selektivnim renansiranjem, 13. Povlaen skalni tretman dohotka prioritetnih sektora, reprodukcije u okvirima srednjoronih privrednih planova, 14. Beneciran skalni tretman linih dohodaka visokokvalikovanih radnika u vitalnim i nerazvijenim segmentima nacionalne privrede, 15. Favorizovanje tednje (dinarske i devizne) sektora stanovnitva, 16. Atraktivizacija drutvenih zajmova i ulaganja u vrednosne papire. Meutim, u ovom kontekstu skalnih efekata na privredni razvoj, treba rei da su brojni metodi neprimenljivi kod nas: tax credit ili le credit dimpot, lavoir scal, les vacances scales, surtaxe, detaksacija, metod imputacije, preferencijalni skalni reimi, kompenzatorski porezi, negativni porezi, skalna penalizacija, degrevmani, koncesije i bonikacije,21 iz dobro poznatih razloga. Pored toga, valja rei da je doprinosima iz dohotka i linih dohodaka za alimentiranje zajednikih potreba redukovana mogunost delovanja na privredni razvoj, budui da ih treba supstituisati ekonomijom slobodne razmene rada, koja fungira sa kvalitativno drukijim sadrajem u odnosu na skalno ustrojstvo. Zapravo, dohodak fondova po osnovu vantrine razmene rada integrativna je komponenta dohodovnih odnosa u materijalnoj proizvodnji, a ne izvedena skalna kategorija. Stoga, eliminisanjem osnovice, stope, osloboenja i olakica, to je u skladu s kvalitativno izmenjenim osnovama sticanja dohotka u tzv. drutvenim delatnostima, politika doprinosa nema (i treba da nema) funkcionalnu aplikaciju u domenu formiranja nansijskih resursa zajednike potronje.21

1. 2. 3. 4.

Vidi: OECD, Les Lystmes dimposition des socits dans les pays membres de lOCDE, Paris, 1973, str. 10, 27. i 35; P. Rassat et A. Le Bars, La scalit, Hachette, Paris, 1975, str. 335, 347. i 414; OECD, Mesures scales pour encourager les investissments privs dans les pays en voie de dveloppement, Paris, 1965, str. 55, 57. i 59; E. Gannage, Financement du dveloppement, P.U.F., Col. SUP. Paris, 1971, str. 95118; P. Fonteneau, Fiscalit et investissement, Dos. Themis, Paris, 1972, str. 815; OECD, Limpt ngatif sur le revenu, Paris, 1974, str. 63-83; B. Vinay, Epargne, scalit, dveloppement, A. Colin, Paris, 1970, str. 118-123.

18


Porezima i doprinosima dugorono bi se realizovali podsticajni efekti na akumulaciju i radni produktivitet.22 U raspodeli iste dobiti preduzea na line dohotke i akumulaciju skalitetima treba striktno podravati dogovorene proporcije izmeu sredstava za line dohotke iz sredstava za poveanje i unapreenje materijalne osnove rada. Fiskaliteti bi, u tom smislu, reprezentovali kontrolni drutveni mehanizam kompatibilnog odnosa stope rasta linih dohodaka i stope rasta produktivnosti rada, uz benecirani tretman zajemenih linih dohodaka. S druge strane, skalitete treba projektovati u funkciji obezbeivanja nivoa programirane akumulacije preduzea, utvrene drutvenim dogovorima. Programirana akumulacija u korelaciji sa stopom rasta drutvenog proizvoda udruene privrede obezbeivala bi se skalnim podravanjem dogovorenih proporcija u raspodeli istog dohotka, proporcionalnim oporezivanjem angaovanih materijalnih faktora proizvodnje i skalnim usmeravanjem rentnih dohodaka. U prvom sluaju, akumulacija se potpuno izuzima od skalnih udara. U drugom sluaju, proporcionalnim zahvatanjem sredstava poslovnih fondova radi racionalnijeg i ekasnijeg korienja sredstava rada, formirala bi se masa drutvenog minimuma akumulacije, koja bi se koncentrisala u akumulacionim fondovima rmi. Najzad, u treem sluaju, zahvatanjem dohotka, determinisanog eksternim faktorima (tzv. dohodak po osnovu izuzetno povoljnih uslova: prirodnih, trinih, monopolskih, rentnih i drugih pogodnosti), formirala bi se sredstva za razvoj rme ili za razvoj materijalne osnove rada u optini i republici.23 Za nae prilike, prve dve mogunosti trebalo bi kombinovano korisiti. Pri tome, prva solucija ima prioritetni znaaj, dok druga reprezentuje dopunski faktor jaanja akumulacionog potencijala rme u materijalnoj sferi reprodukcije. Trea solucija, budui da se eksterni dohodak mora posebno iskazivati zavrnim raunima preduzea, moe se koristiti u okviru samoupravnih fondova udruene privrede (za tekuu privrednu korekturu, za izgradnju objekata ekonomske infrastrukture, za podsticanje izvozne privrede) ili udruivati u fondove zajednikih rezervi na teritoriji DPZ (optina, zajednica optina, republika, odnosno pokrajina) za pokrie gubitaka u poslovanju, za sanacione programe, za tekue obaveze po osnovu jemstva, garancija i sl.,24 ali nikako za razvoj rme u kojoj se ova vrsta ekstradohotka realizuje. Time se inaugurie diferencirani tretman dohotka, iji je osnov sticanja tekui i minuli rad, i dohotka, iji su osnov sticanja prirodne, trine, tehnoloke i dr. pogodnosti. Pored toga, u nas se moe institucionalizovati skalno stimulisanje koncentracije sredstava za investicije po osnovu udruivanja akumulacije za razvoj prioritetnih segmenata reprodukcije i sektora od posebnog drutvenog interesa, kao svojevrsna, dogovorena odbitna stavka od nivoa dohotka za raspodelu ekonomski zainteresovanih privrednih jedinica grana i grupacija.22

23 24

O dejstvima skaliteta na akumulaciju, produktivnost i proizvodnju videti: M.F. LHeriteau, Pourquoi des entreprires publiques? Dos. Thmis, Paris, 1972, str. 53-59; J. P. Galavielle, La TVA impt moderne, Dos Thmis, Paris, 1972, str. 8-10; P. Beltrame, Les Systmes scaax, P.U.F., Paris, 1975, str. 11-14, Dr A. Peri, Finansijska teorija i politika, Savremena administracija, Beograd, 1976, stre. 277-284. Deo ovog dohotka moe se unositi u fond zajednikih rezervi. Radi se, dakle, o socijalizaciji rentnih dohodaka.

19


Podsticajna skalna dejstva na akumulaciju25 kod nas valorizuju se i posredstvom uvoza inostranog kapitala, kao dopunskog izvora akumulacije. Proporcionalnim zahvatanjem dobiti, koja je rezultat ulaganja sredstava u domau organizaciju udruenog rada i izvo]enja investicionih radova u inostransatavu, u svrhu zajednikog poslovanja i skalnim osloboenjima i olakicama za reinvestirani kapital doprinosi se uveavanju akumulacionog kapaciteta i racionalnog ekonomskog plasmana kvantuma akumulacije. Podsticajna dejstva skaliteta na tednju sektora stanovnitva i na stimulisanje publike na upis drutvenih zajmova, posredstvom globulnog skalnog osloboenja prihoda od kamate na tedne uloge i kamate od drutvenih zajmova26 dovode do pribliavanja efektivne i potencijalne akumulacije i do stvaranja pretpostavki za ex ante uravnoteavanja programirane akumulacije i programiranih investicija u nacionalnoj privredi, uz eliminisanje negativnih implikacija nepokrivenih investicija.27 Ovome moemo dodati i skalno kompenzovanje devalvirane vrednosti tednih depozita, deponovanih u osnovnim bankama, tednim zadrugama i potanskim tedionicama, i uloene tednje radnika privremeno zaposlenih u inostranstvu (dinarska i devizna) u organizacije udruenog rada, usled relativno visoke stope inacije. Konano, otplata anuiteta po osnovu drutvenih zajmova treba da dobije benecirani skalni tretman, prilikom njihovog ukljuivanja u dohodak za raspodelu rme i lina primanja graana, za iznos stope obezvreenosti anuiteta. Globalnim i selektivnim osloboenjima, kao i diferenciranim stopama poreza na promet, u domenu oporezivanja nalne potronje, moe se stimulisati poveano izdvajanje iz linih dohodaka na tedne uloge sektora stanovnitva. No, efekat supstitucije javlja se sada kao rezultat oporezivanja u uslovima rastuih cena. Fiskalni obveznik, u zavisnosti od ekonomske situacije, sada moe preferirati da li e svoj dohodak transformisati u tekuu potronju, tednju ili imovinu (npr. otpisivanje po osnovu optereenja dohotka porezima i doprinosima i detaksacija akumulacije, javlja se kao privilegovano sredstvo koje uslovljava investicione odluke, sektorsku orijentaciju investicija, kapacitet samonansiranja i nansijsku ravnoteu privrednih jedinica, grana, grupacija i regiona. Formiranje neoporezive akumulacije i selektivno (diskriminatorsko) kanalisanje investicionih plasmana,25

26

27

Nasuprot stimulalivne projekcije skaliteta na akumuiaciju, negativno dejstvo skaliteta na akumulaciju kapitala reprezentuje dekurairanje tednje putem otrog skalnog zahvatanja, pod pretpostavkom da se ne formiraju javni fondovi za javne investicije (Dr A. Peri, op. cit. str. 277-278). Politikom progresivnog oporezivanja i nadoporezivanja dohotka, pored toga, deformiu se investicioni izbori i koi investiciona aktivnost. Uz to, upisnici drutvenih zajmova (rme i stanovnitvo) uivaju i dopunske olakice, budui da se deo dohotka preduzea i deo linog dohotka radnika po osnovu drutvenih zajmova tretira kao deduktivna stavka u politici oporezivanja dohotka (u strukturi zakonskih obaveza) i ukupnog prihoda graana. Meutim, decitno nansiranje investicija, kao posledica neracionalne alokacije investicionih resursa, kapitalnog opremanja proizvodnog sektora i izgradnje ekonomske infrastrukture, kreiranjem monetarnih potraivanja (npr. monetizacija budetskog duga) u uslovima neiskoricenih kapaciteta, decitarnosti kapitala, diskrepance sirovinske baze i preraivakih kapaciteta. ne moe biti (ak i u kraim vremenskim sekvencama i pod drutvenom kontrolom) konirabalansirano porastom robnih fondova, budui da ne respektuju diskrepancu izmeu efektivne tranje i realne ponude, i inatornu spiralu cena.

20


u osnovi, reprezentuje katalizator privrednog razvoja i orijentator dinamike propulzivnih sektora. Fiskalno osloboenje akumulacije, odnosno investicija, ima prvenstveno za cilj da ubrza ritam transformacije monetarnog kapitala u realne faktore rasta.28 Fiskalne dedukcije u investicionom procesu predstavljaju svojevrsnu subvenciju drave privrednom sektoru. Diferenciranom skalnom presijom izmeu rada i kapitala utie se na zaposlenost, upotrebu proizvodnih faktora i relativne cene faktora proizvodnje, modikujui proporciju u kombinaciji i alokaciji faktora u proizvodnoj funkciji. Za nove investicije umanjivanje osnovice poreza na dohodak javlja se kao svojevrsno drutveno premiranje investicija. Radi skraivanja rokova izgradnje novih kapaciteta i aktiviranja objekata u planiranom roku potrebno je institucionalizovati specijalne skalne olakice i bonikacije, pri emu odlaganje skalne obaveze za kasnije godine u procesu korienja kapaciteta rmi za neuhodane privredne aktivnosti reektuje selektivnu subvenciju proizvodnim programima. Radi smanjivanja rizika investiranja, poseban skalni tretman gubitaka deluje kao premija za rizik, budui da prikazivanje prenetih gubitaka u strukturi trokova poslovanja u tekuoj godini, praktino, reprezentuje specinu razvojnu premiju. Radi izbegavanja posledica rasta skalne presije direktnih skaliteta, koji na dugi rok redukuje raspoloivi dohodak i investicioni potencijal, metod ubrzane akumulacije29 ima svoj ekonomski smisao. Tehnika ubrzane amortizacije redukuje period imobilizacije kapitala i kompenzuje buduu depresijaciju vrednosti osnovnih sredstava. Skraivanje perioda amortizacije dovodi do odlaganja plaanja skaliteta, a time i do smanjenja sadanje vrednosti poreza i efektivnog optereenja. Skraenje perioda amortizacije obezbeuje investitoru neposredni porast raspoloivog dohotka, likvidnost i samonansiranja, pa, sledstveno tome, i ponudu kapitala za udruivanje. Ubrzana amortizacija redukuje eksterno nansiranje i stimulie sopstvene investicije, uz anticipiranje buduih tokova tehnoloko-tehnikog progresa. Time ekonomika oporezivanja opredeljuje politiku dinamikog kapitalnog opremanja propulzivnih sektora reprodukcije. Ubrzano otpisivanje vrednosti osnovnih sredstava u periodu porasta cena poveava realnu vrednost amortizacije, kao komplementarnom resursu u politici nansiranja privrednog razvoja. Konano, elastinost u vremenskom rasporedu

28

29

Vidi: R. Fontaneau, Fiscalit et investissement, Dos. Thmis, Paris, 1972, str. 12-21; E. Ganag, Financement des dveloppement, P.U.F., Paris, 1969, str. 95-118; C. De Brie et P. Charpentier, Linegalit par limpt, Ed. du Seul, Paris, 1973, str. 105-137, B. Vinav, Epargne, scalit, dveloppement, A. Colin, Paris, 1970, str. 516, 125-128 i 150, P. M. Pradel, Lepargne et Linvestissement, P.U.F., Paris, 1970, str. 58-75. i 88-90; J. Lafoureade, Avantages scaux et dveloppement rgional, Dunod, Paris, 1970, str. 18; J. Rivoli, Vive limpt, Ed. du Seuil, Paris, 1965, str. 37 i 111-119. i A. T. Peacock et G. Hauser, Finanses publiques et dveloppement conomique, OECD, Paris. 1965, str. 105-108; Dr P. Jurkovi, Ocjena kratkoronog djelovanja skalne politike na privredna kretanja u Aktuelni problemi privrednih kretanja Jugoslavije, Ekonomski institut, Zagreb. 1973, str. 61-80. i.P. Jurkovi Z. Jai, Promjene u skalnom sistemu i mogunosti njegova korienja kao instrumenta ekonomske politike, Ekonomski pregled 57/74, str. 372-373. Uporedi: R. Musgrave, Teorija javnih nansija, Nauna knjiga, Beograd, 1973, str. 274; J. Lafoucarde, Avantages scaux et dveloppement rgional, Dunot, Paris, 1970, str. 13; P. Beltrame, Les Systemes scaux, P.U.F., Paris, 1975, str. 65-69. i J.S. Geaurs, Lconomic publique, P.U.F., Paris, 1971, str. 7677.

21


trokova amortizacije, u kojem poreski obveznik oekuje uktuaciju poreskih stopa, omoguava mu da izvri amortizaciju za vreme visokih stopa. Paralelno sa beneciranim tretmanom amortizacije, egzistiraju i skalna osloboenja dela dohotka, koji se izdvaja za naunoistraivaki rad, to, uz stimulativno izdvajanje dela dohotka i linih dohodaka za nauku, kulturu, obrazovanje i zdravstvo u okvirima samoupravnih interesnih zajednica, posebno deluje na stopu privrednog rasta. Neprivrednim investicijama i drutvenim zajmovima, DPZ i fondovi pojavljuju se u funkciji koupravljanja raspodelom raspoloive tednje. Realizacijom principa racionalnosti, ekasnosti i ekonominosti u sektoru opte i zajednike potronje, DPZ i fondovi praktino stvaraju uslove za obezbedivanje programiranih nansijskih uteda.30 Budui da porezi i doprinosi, kao i utede, predstavljaju oticanje sredstava iz krunog kretanja dohotka, dok investicioni, transferni, lini i materijalni trokovi su dodatak krunom toku dohotka31, drutveno-politike zajednice i drutveni fondovi politikom opte i zajednike potronje omoguavaju podsticanje multiefekta u domenu zapoljavanja, proizvodnje, strukture ekonomskog razvoja, prostornog razmetaja privredne aktivnosti, konjunkture, sticanja dohotka itd. Pored skalnih dejstava na globalni privredni razvoj, u nas su prisutni napori razvojne politike u domenu regionalne harmonizacije privrednog razvoja. Kamatom na poslovne fondove do 1971. godine i obaveznim zajmovima od 1971. godine obezbeivala se koncentracija sredstava akumulacije u razvojne fondovske institucije na saveznom i republikim nivoima. Obavezni zajmovi tretiraju se kao zakonska obaveza koja se dedukuje iz dohotka za raspodelu rme i usmerava, posredstvom fonda federacije za kreditiranje privrednog razvoja nedovoljno razvijenih republika i Kosova, i republikih, odnosno pokrajinskih fondova za podsticanje privrednog razvoja nerazvijenih podruja, za razvoj privrednih delatnosti shodno intencijama drutvenih planova razvoja. Uz to, poveano izdvajanje dela dohotka preduzea iznad propisanih diferenciranih stopa obaveznog zajma (prema vrsti i karakteru delatnosti), kao i deo dohotka rme iz razvijenih podruja, koji se udruuje za razvoj nerazvijenih regiona, reprezentuje skalnu dedukciju radi stimulisanja regionalnog razvoja.32 Fiskalnim osloboenjem uvezene tehniko-tehnoloke opreme od poreza na promet i carina, komplementarno se podstiu razvojni napori ekonomske politike u nerazvijenim regionima. Beneciranim tretmanom linih dohodaka visoko kvalikovanih i strunih kadrova privlae se izvrioci skupa poslova i zadataka razvijenih u nerazvijena podruja. Dopunskim sredstvima fondova za alimentiranje optedrutvenih i zajednikih potreba alociraju se resursi u funkciji indirektnih podsticaja i efekata na regionalni privredni razvoj.30

31 32

Flnansijske utede (sucit) rezultanta su ili vika drutvenih prihoda koji nije kompenziran ekvivalentnim rastom drutvenih rashoda ili redukcijom drutvenih rashoda koja nije sleena ekspanzijom drutvenih prihoda. G.G. Sause, Novac, bankarstvo i ekonomska stabilnost, Nauna knjiga, Beograd, 1972, str. 221-265 Iako se kategorija obaveznog zajma verikuje kao svojevrsni paraskalitet, ipak obavezni zajam, za razliku od poreza, ne predstavlja trajno otuenje sredstava akumulacije od organizacija udruenog rada (Dr P. Jurkovi, Poreska politika, Ekonomski pregled 89) 1974, str. 549-578.

22


Delovanjem skaliteta na uslove privreivanja33 u cilju stvaranja stabilnih uslova i podsticaja privrednog rasta i tekue korekture u sticanju i raspodeli dohotka, stvaraju se jednake startne pozicije u sistemu dohodovanja i nivelisani uslovi ekonomskog delovanja, i obezbcuju se intencije jedinstvenog jugoslovenskog trita. Meutim, nivelacija uslova privreivanja i ouvanje jedinstvenog jugoslovenskog trita impliciraju harmonizaciju skalne strukture i unikaciju skalnih parametara u domenu oporezivanja dohotka preduzea, liih dohodaka radnika u privredi i prometa roba i usluga, uz ekonomsko respektovanje specinosti pojedinih regiona i oblasti. Zajedniko opredeljivanje skalnih obveznika, skalnih osnovica, skalnih stopa, skalnih osloboenja i olakica, stoga, treba da je u funkciji dogovorenih osnova sticanja dohotka i merila raspodele realizovanog dohotka. Uz to, zajedniki dogovorena politika izgradnje infrastrukturalnih objekata, subvencionisanja i premiranja, beneciranih i anticipiranih kamata i garancija, carinskih povlastica, diferenciranih skalnih zahvatanja, selektivnih skalnih prioriteta, skalnog tretmana ekstradohotka, skalnih stimulacija, koncesija i bonikacija prilikom lokacije novih industrijskih postrojenja i realizacije programskih investicionih projekata treba da promovie privredni rast. Preraspodelom dohotka,34 posredstvom skalnog optereenja i njegove preraspodele, omoguava se eliminisanje dispariteta, distorzija i inegaliteta u sticanju i raspodeli dohotka, i izjednaavanje dohotka po osnovu tekueg i minulog rada bez derogiranja socijalistikog principa raspodele prema radu. Meutim, skaliteti koji en bloc pogaaju ostvareni dohodak treba da respektuju deo ekstradohotka, koji je rezultat veeg radnog zalaganja, poveane produktivnosti rada, bolje organizacije rada, tehnolokih inovacija, tehniko-kadrovskog opremanja, uteda i racionalizacije i sl., budui da se ovaj deo dohotka mora ekonomski odvojiti od dela ekstradohotka, koji je rezultat eksternih faktora. Taj deo dohotka ostaje unutar osnovne organizacije za poveanje linih dohodaka (radi stimulacije lanova radnog kolektiva) i akumulacije (radi jaanja materijalne osnove udruenog rada) i, po pravilu, treba da je izuzet od skalnih udara. Drugi deo ekstradohotka moe se skalno zahvatiti i da se na taj nain izvri transfer neekonomskog sticanja dohotka (i po tom osnovu linih dohodaka i akumulacije) u korist samoupravnih fondova udruenog rada, iz kojih se regrutuju ekonomski transferi u korist defavorizovanih ekonomskih segmenata na tritu (koji su tieni i podravani od strane ekonomske politike). Delovanjem skaliteta na spoljnoekonomske (trgovinske) i nansijske transakcije podrava se eksterni ekvilibrijum (ravnotea spoljnotrgovinskog i platnog bilansa)35 i deluje na privredni razvoj. Oslobaanjem od poreza na promet33

34 35

Opirnije o tome videti: Dr A. Peri, Finansijska teorija i politika, Savremena administracija, Beograd, 1976, str. 285-290; Dreyfus, Linterventionisme conomique, Dos Themis, Paris, 1971, str. 13-16; OECD, Limpt negatif sur le revenu, Paris, 1974, stlr. 63-83; A. Barrre, Economie nancire, Dalloz, Paris, 1971, str. 262-269. O dejstvima skaliteta na preraspodelu nacionalnog dohotka i akumulacije videti: A. Peri, op. cit., str. 275-277. Uporedi: Dr A. Peri, op. cit., str. 281-285; E. Alphandry et G. Delsupehe, Les politiques de stabilisation, P.U.F. Paris, 1974, str. 50-60; OECD, Amnagements scaux aux frontires et structures scales des pays membre de lOECD, Paris, 1968, str. 108-112; B. N. Siegel, Aggregate Economic and Public Policy, R. D. Irwin, Hamewood, 1965, str. 315; J.P. Galavielle, op. cit., str. 43-44.

23


i carina u okviru izvorne projekcije roba i usluga deluje se na spoljnoekonomsku konkurentnost izvozne privrede i na njeno adekvatno uklapanje u meunarodnu podelu rada. Izvoznim primovima i kompenzacijama komplementarno se podstie izvoz roba i usluga pri emu se, pokrivanjem kursnih razlika iz budetskih sredstava federacije, podrava planirani devizni priliv ekonomskih transaktora. Fiskalnim benecijama podravaju se investicioni radovi jugoslovenskih radnih organizacija u zemljama u razvoju i socijalistikim zemljama. Time se praktino podrava razvoj graevinarstva i razvoj sektora, koji proizvode odgovarajuu opremu za investicione radove u inostranstvu. Fiskalnim olakicama u turistikoj privredi stimulie se ponuda i tranja turistikih usluga i na toj osnovi sticanje deviznih sredstava. Konano, izvoznoj projekciji dejstva skaliteta na spoljnotrgovinski i platni bilans mozemo dodati skalne penalitete na izvoz decitarnih proizvoda i usluga ili nalnih proizvoda od posebnog nacionalnog interesa. U uvoznoj projekciji skaliteti imaju za funkciju da tite interese nacionalne privrede (zatita prioritetnih sektora, propulzivnih grana, mlade industrije i delatnosti od posebnog drutvenog interesa). Poveanim stopama poreza na promet i carina uveava se cena uvezene robe i smanjuje konkurencija na domaem tritu. Fiskalnim osloboenjem i olakicama stimulie se uvoz decitarnih proizvoda (reprodukcioni materijal i mehanika oprema) i uvoz roba, koje svojim niim cenama treba da deluju komprimirajue na rast domaih cena. Konano, favorizujui dejstvo skaliteta na uvoz i izvoz kapitala podstiu se nansijske transakcije sa inostranstvom. Time se podravaju ravnotene pozicije platnog bilansa, naravno u sadejstvu sa ostalim parcijalnim politikama u sklopu sveukupne ekonomske politike. Budui da inacija ima znaajan uticaj na nesinhronizovane odluke, stimuliui investicije i potronju, i destimuliui akumulaciju, politika ekonomskog rasta i konjukturna politika, posredstvom programiranih oblika skalne stimulacije, planske rekapitulacije skalnih benecija, dogovorenih modaliteta skalne selektivnosti, moraju biti komplementarne u funkciji ex ante uravnoteavanja investicija reakumulacije. Dekurairanje potronje i ankurairanje akumulacije, i konjunkturna harmonizacija tednje i investicija sastavne su komponente strategije uravnoteenog rasta radi ujednaavanja potencijalnog i efektivnog rasta realnog autputa. Fiskaliteti, delujui na strukturu ekonomskog razvoja, mobilizaciju i orijentaciju tednje i investicija, i ritmiku nacionalnog dohotka, dovode u neposrednu ekonomsku vezu efektivnu redistribuciju dohotka i stabilan privredni rast. Meutim, redukujui potronju i poveavajui tedni disponibilitet, skaliteti treba da stvore realne pretpostavke (osnove) za realizaciju programirane kompenzatorske i korektivne intervencije, i intervencije harmonizacije, tj. simultanu koherenciju u procesu realizacije ekonomskih funkcija opte i zajednike potronje: puna zaposlenost resursa, ravnotea platnog bilansa, stabilan nivo cena, uravnoteen dugoroni rast, racionalna alokacija resursa i pravedna raspodela dohotka.

24


2. KLASIFIKACIJA BUDETSKIH RASHODAU savremenoj skalnoj teoriji i praksi karakteristine su dve sistematizacije (klasikacije) javnih rashoda, i to: klasikacija MMF i klasikacija OECD. Meunarodni monetarni fond klasikuje javne rashode po funkcionalnom i ekonomskom kriteriju. Strukturu rashoda po funkcionalnoj klasikaciji javnih rashoda komponuju (1) rashodi javnih slubi, (2) rashodi narodne odbrane, (3) rashodi kolstva, (4) rashodi zdravstva, (5) rashodi socijalnog osiguranja, (6) rashodi stanovanja, (7) rashodi komunalnih usluga, (8) rashodi ekonomskih funkcija drave i (9) rashodi ostalih funkcija. Strukturu rashoda po kriterijumu ekonomskih funkcija (namena) pak ine (1) rashodi za javne nabavke dobara i usluga (ukljuuju i plate zaposlenih u javnom sektoru i dravnim slubama), (2) transferni rashodi (ekonomski i socijalni transferi, i interbudetski transferi), (3) rashodi na ime kamate na javni dug, (4) kapitalni javni rashodi i (5) transferni rashodi u korist inostranstva.Shematski prikaz klasikacije javnih rashoda po metodologiji OECDFrancuska Holandija Z. Nemaka V. Britanija 8 7,7 4,5 3,2 13,6 5,1 4,4 3,5 3,5 9,1 6,5 0,4 1,4 0,7 0,0 3,6 1,2 1,0 1,5 4,6 4,6 3,2 43.2 Austrija Danska Italija Japan OBLICI RASHODA SAD 9 8,4 4,7 3,7 10,2 5,7 3,7 0,4 0,4 7,8 6,7 0,1 0,5 0,4 0,0 3,2 0,7 0,2 2,3 2,7 0,5 0,2 32,8

1 TRADICIONALNI I. Javna dobra 1. Odbrana 2. Javne slube SOCIJALNA DRAVA II. Zajednika dobra 1. Obrazovanje 2. Zdravstvo 3. Stanovanje 4. Zajednike slube III. Socijalna primanja 1. Penzije 2. Bolovanja 3. Porodini dodaci 4. Pomo nezaposlenima 5. Ostalo MEOVITA PRIVREDA IV. Ekonomske usluge 1. Operacije u kapitalu 2. Subvencije 3. Ostalo V Kamata na javni dug VI. Reziduali VII. Neto pozaj. VIII. UKUPNI JAVNI RASHODI 6,8 2,6 4,2 11,7 5,7 4,7 0,4 0,9 7,4 5,6 0,2 0,7 0,8 0,2 3,9 1,8 0,7 1,4 3,4 0,7 0,2 33,9

2 8,0 2,6 5,4 17,4 8,4 5,7 1,6 1,7 16,4 8,1 1,2 1,2 5,1 0,8 5,3

3 7,5 3,8 3,7 16,0 5,9 6,4 2,8 0,9 17,2 11,3 1,2 2,2 1,9 0,1 3,9 1,0 1,5 1,4 2,2 2,4 1,8 49,2

4 6,8 2.9 3,9 14,3 5,2 6,8 1,4 0,9 16,7 12,6 0,6 1,2 1,4 0,9 4,9 2,0 1,6 1,3 2,2 4,4 3,9 49.3

5 7,0 2,0 5,0 14,0 6,1 6,0 1,5 0,4 15,8 13,1 0,8 1,2 0,6 0,0 7,5 2,8 2,5 2.2 7,2 0.3 11,7 51.2

6 4,2 0,9 2.3 12.5 4.9 4,7 2,4 0,5 6,9 4,7 0,1 1,6 0,4 0,0 6,0 3,6 1,2 1,1 3,6 1,3 4,4 34,5

7 3,3 19,4 7,0 6,6 17,7 12,9 1,4 2.0 1,0 0,0

5,3 7,1 7,1 59,5

5.4 1,7 5,3 61.1

Izvor: OECD, France, Etudes conomiques, Paris, juni 1986, str. 26. NAPOMENA: Podaci su prezentirani u vidu procenata javnih rashoda od drutvenog proizvoda u 1981. god. 25


Na kraju, po metodologiji OECD, javni rashodi sc sistematizuju na (1) tradicionalne javne rashode, (2) rashode socijalne drave i (3) rashode meovite privrede. Tradicionalni javni rashodi obuhvataju rashode na ime proizvodnje i distribucije javnih dobara (narodna odbrana i javne slube). Rashode socijalne drave komponuju rashodi na ime proizvodnje i distribucije zajednikih dobara (nauka, obrazovanje, zdravstvo, stanovanje i zajednike slube) i rashodi na ime socijalnih primanja (penzije, bolovanja, porodini dodaci i dodaci nezaposlenim). U rashode tzv. meovite privrede, konano, spadaju rashodi na ime ekonomskih usluga (promet kapitala i subvencije) rashodi na ime kamate na javni dug i rashodi na ime neto pozajmica.Shematski prikaz klasikacije javnih rashoda po metodologiji MMFKLASIFIKACIJA JAVNIH RASHODA PO FUNKCIJAMA 1. Javne usluge 2. Odbrana 3. Obrazovanje 4. Zdravstvo 5. Socijalno osiguranje i blagostanje 6. Stanovanje i zajedniki ivot 7. Ostale komunalne i socijalne usluge 8. Ekonomske usluge drave UKUPNI JAVNI RASHODI KLASIFIKACI.IA JAVNIH RASHODA PO EKONOMSKIM TIPOVIMA I. Tekui javni rashodi 1. Kupovna dobra i usluge 2. Plate i nadnice 3. Ostali rashodi za dobra i usluge II. Transferni javni rashodi 1. Kamata na javni dug 2. Subsidije i oslali tekui transferi 3. Transferi ostalim nivoima javne vlasli UKUPNI JAVNI RASHODI

Izvon MMF, Government Finance Statistics, Yearbook, vol. X, 1986. str. 34. i 36.

Za ekonomsku analizu, klasikacije javnih rashoda po metodologiji MMF i OECD su izuzetno korisne iz razloga to analitiaru pruaju egzaktne kvalitativne informacije o obimu, strukturi i dinamici javnih rashoda. U tom smislu, valjalo bi i nau metodologiju praenja i prikazivanja drutvenih rashoda opte i zajednike potronje prilagoditi svetskoj metodologiji. Najzad, alokativna funkcija sukobljava se sa razvojnom funkcijom. Naime, porast nansijskih sredstava za zadovoljenje poveanih optedrutvenih i zajednikih potreba podrazumeva porast poreza i doprinosa. Poveani porezi i doprinosi predstavljaju poveani odliv dohotka rme u sektore DPZ i fondova. Poveani odliv dohotka preduzea, po pravilu smanjuje akumulaciju preduzea, a sa smanjenjem akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede smanjuju se potencije privrednog razvoja, odnosno razvojne funkcije opte i zajednike potronje. Redistributivna funkcija sukobljava se sa stabilizacionom funkcijom opte i zajednike potronje u situaciji kada ekonomska stabilizacija imperativno nalae potrebu rastereenja privrede od skalnog optereenja dohotka. Samim tim, potrebno je smanjiti uee drutvenih prihoda u nacionalnom dohotku, a to se sukobljava sa potrebnim sredstvima za nansiranje dogovorenog obima optedrutvenih zajednikih potreba. Istovremeno, redistributivna funkcija sukobljava se i sa razvojnim funkcijama opte i zajednike potronje. Jer, porast skalnog zahvatanja dohotka privrede smanjuje akumulaciju, pa, sledstveno tome, i sredstva za investicije i razvoj privrede. A privredni razvoj, po prirodi stvari,26


podrazumeva porast akumulacije, poveanje skalnih olakica i osloboenja, i smanjenje stopa poreza i doprinosa radi poveanja sredstava reprodukcije. Konano, stabilizaciona funkcija sukobljava se sa razvojnom funkcijom opte i zajednike potronje. Naime, borba protiv inacije podrazumeva poveanje poreza i doprinosa radi smanjenja efektivne tranje. No, poveanje poreza i doprinosa smanjuje akumulativnu i reproduktivnu sposobnost udruenog rada. Sa smanjenjem akumulacije smanjuju se sopstvena sredstva rme za nansiranje novih investicija, a time se, u sutini, smanjuju razvojne mogunosti privrede. U postustavnom periodu, dakle od 1974. godine i, naroito, od donoenja Zakona o udruenom radu iz 1976. godine, drutvenoekonomski samoupravni mehanizmi razreavanja konikata u ekonomiji opte i zajednike potronje, odnosno u sistemu nansiranja optih drutvenih i zajednikih potreba verikovali su sce institutima drutvenog dogovaranja i samoupravnog sporazumevanja. Drutvenim dogovorima i samoupravnim sporazumima utvruju se zajednike osnove skalne politike, odnosno skalni parametri poreza i doprinosa u jedinstvenom jugoslovenskom prostoru. Dogovorima i sporazumima izmeu republika i pokrajina i izmeu optina unutar republika i pokrajina, regionalno se usklaivala struktura skalnih obaveza i ujednaavao nivo skalnog optereenja dohotka rme, linih dohodaka radnika i potronje graana. Optim bilansima sredstava DPZ i fondova z.a optu i zajedniku potronju planski su se opredeljivali obim, struktura i dinamika drutvenih prihoda za nansiranje optedrutvenih i zajednikih potreba u okviru srednjoronih drutvenih planova ekonomskog i socijalnog razvoja. Ovim bilansima usklaivala su se i sredstva opte i zajednike potronje sa materijalnim mogunostima nacionalne privrede.

3. DRAVNA INTERVENCIJA BUDETSKIM MEHANIZMOM

Savremena drava, merama i instrumentima skalne (poreske i budetske) politike, ingerira se i intervenie u gotovo svim oblastima drutvenog, ekonomskog i socijalnog ivota. Porezima, doprinosima i paraskalitetima, s jedne strane, i javnim investicijama, ekonomskim i socijalnim transferima, s druge strane, ostvaruju se glavni oblici dravne intervencije u drutvenoj reprodukciji. Javni sektor u industrijski razvijenim zemljama OECD, socijalistikim zemljama SEV, zemljama u razvoju i socijalistikom samoupravnom drutvu preko javnih, odnosno drutvenih rashoda ostvaruje brojne ciljeve i zadatke, a u prvom alokativne, redistributivne, stabilizacione i razvojne funkcije nansijske27


politike. U ovom kontekstu, akcenat se stavlja na korektivne funkcije javnih rashoda, koje se ostvaruju posredstvom transfernih rashoda iz budeta drutvenopolitikih zajednica.

1) Korektivna funkcija javnih rashoda transferni rashodiU nansijskoj teoriji i politici transferni javni rashodi predstavljaju preraspodelu nacionalnog dohotka u korist odreenih privrednih grana, grupacija, sektora i delatnosti u nacionalnoj privredi, u korist inostranstva, u korist sektora stanovnitva i u korist pojedinih drutvenih i socijalnih delatnosti. Drava time ne troi nego razmeta kupovne snage, odnosno transferie deo dohotka. Tu korisnici sredstava ne vre nikakvu protivuslugu u smislu davanja usluga ili obavljanja rada. Javni sektor transfernim rashodima samo titi pojedine privredne sektore i odreene socijalne kategorije stanovnitva, ostvarujui funkciju tekue privredne i socijalne korekture. U savremenoj nansijskoj praksi egzistiraju razliiti oblici transfernih javnih rashoda, i to: (1) socijalni transferi, (2) ekonomski transferi, (3) kamata na javni dug, (4) internansijski (meubudetski) transferi i (5) transferi u korist inostranstva. Socijalni transferi ili transferi u korist stanovnitva doprinose formiranju sredstava za pojedine socijalne kategorije graana. U socijalistikim zemljama i zemljama u razvoju socijalni transferi se isplauju iskljuivo iz budeta. U industrijski razvijenim zemljama socijalni transferi se isplauju iz budeta i iz fondova socijalnog osiguranja. U socijalistikom samoupravnom drutvu socijalni transferi se vre: (1) preko samoupravnih interesnih zajednica za zadovoljavanje zajednikih potreba (invalidnine, penzije, naknade za bolovanja, deji dodatak, socijalna pomo, materijalno obezbeenje nezaposlenih, stipendije i sl.), i (2) preko budeta DPZ (penzije boraca rata, pomo rtvama faistikog terora, pomo porodicama palih boraca u NOB, benecirane penzije i valorizacije penzija vojnih osiguranika, pomo porodicama i invalidska zatita). Strukturu ekonomskih transfera, odnosno transfernih rashoda sa ekonomskim namenama komponuju dotacije, subvencije, premije, regresi, kompenzacije, izvozni primovi itd. Subvencionisanje cena, regresiranje poljoprivrede, premiranje izvoza, dotiranje geografskog razmetaja proizvodnih snaga, subvencionisanje saobraaja i pojedinih industrijskih grana i dr. jesu izrazi intervencionistike ekonomske politike savremene drave u industrijski razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Sredinom januara 1989. godine Komisija Evropske zajednice objavila je prvi izvetaj o subvencijama privredi iz sredstava javnih (dravnih) fondova. Iz budeta deset zemalja EEZ u periodu 1981. - 1986. godine isplaeno je na ime subvencija proseno godinje 82,3 milijarde ekija (ECU). Po veliini isplaenih subvencija prvo mesto je zauzela Italija, a zatim dolaze Nemaka, Francuska i V. Britanija. U odnosu na drutveni proizvod na prvom mestu je Luksemburg sa 6%, a zatim sledi Italija 5,7%, Irska 5,5%, Belgija sa 4,1%. Kod ostalih zemalja procenat isplaenih subvencija u odnosu na bruto proizvod kree se izmeu 1,3%28


i 2,7%. Najvei gutai subvencija u zemljama EEZ su poljoprivreda, industrija elika i uglja, brodogradnja i eleznice; dakle, one grane koje se nalaze u procesu opadanja relativnog znaaja u procesu proizvodnje.Ekonomski i socijalni transferi u % od drutvenog proizvodaZemlje EEZ Belgija Danska Francuska Nemaka Grka Irska Italija Luksemburg Holandija V. Britanija Prosek 1970. 2.4 2.9 2.0 2.0 0.8 1.5 1.1 1.3 1.7 1.7 Transferi preduzeima 1975. 1980. 1983. 2.5 2.7 2.7 2.8 3.2 3.3 2.0 1.9 2.1 2.2 2.3 2.1 2.5 2.4 2.2 3.6 3.9 3.6 2.2 2.3 2.5 2.1 3.6 4.4 1.7 2.5 2.8 3.5 2.3 2.1 2.5 2.7 2.8 1985. 2.4 3.2 2.2 2.3 2.4 3.5 2.6 3.4 2.9 2.2 2.7 1970. 14.1 11.4 16.9 13.0 7.6 12.4 15.5 17.8 8.4 13.0 Transferi domainstvima 1975. 1980. 1983. 18.8 21.0 23.3 13.9 16.8 17.9 20.2 22.9 25.8 18.0 17.1 17.7 7.1 8.9 12.7 12.S 12.9 16.3 15.6 15.8 20.3 22.9 24.7 26.2 24.4 26.3 29.7 9.7 11.1 13.2 16.3 17.8 20.3 1985. 22.4 16.5 26.4 16.7 13.6 16.6 20.5 26.5 17.7 13.1 20.0

Izvor: V. Tanzi, The Growth of Public Expenditure in Industrial Countries: An International and Historical Perspectives. MMF, Vvashington, februar 1986, str. 2223. Subvencije u % od drutvenog proizvodaUnited Kingdom Germany Australia Norway Sweden Canada OECD Europe 1.4 1.8 2.3 2.4 2.5 2.2 1988 48 10 43 46 70 New Zeland United States France OECD 0.6 0.9 1.3 1.4 1.4 1.3 Japan Italy 1.2 1.8 2.7 2.8 2.8 2.6

1963 1970 1975 1980 1985 1987

0.2 0.3 0.1 0.2 0.2 0.4

0.6 1.1 1.5 1.5 1.1 1.0

0.9 1.7 2.0 2.1 2.1 2.2

2.2 2.0 1.9 1.9 2.3 2.4

1.8 1.7 3.6 2.5 2.0 1.4

0.9 0.9 2.4 2.7 2.4 2.3

0.6 1.0 1.1 1.5 1.7 1.4

0.9 0.8 4.2 1.6 1.0 0.5

1.5 1.7 3.1 4.3 4.9

4.4 5.2 5.2 7.0 5.4

Izvon OECD, Canada, Economic Survevs, 1989/1990, Paris, 1989, str. 74.

Strunjaci OECD su, stoga, svojevremeno savetovali vladi Norveke da se okrene politici postepenog reduciranja i ukidanja subvencija strukturnih privrednih promena, budui da su izdane subvencije postale faktor koji negativno deluje na usmeravanje resursa u rentabilne sektore. S druge strane, prihodi od nafte i gasa znatno su oticali za subvencionisanje industrije i proizvodne sirukture koje nemaju budunost. Gotovo identine sugestije daje i MMF zemljama u razvoju, naroito prezaduenim zemljama. Preporuke Meunarodnog monetarnog fonda i svetske banke su posebno aktuelne za socijalistike zemlje SEV-a, budui da subvencije cena visoko blete na horizontu dravnih budeta.Subsidije u poljoprivreduAustria Australia Canada EC3 Finland 197981 27 9 25 35 57 Average by conlry for all producis 198285 1986 30 50 13 16 31 49 35 52 60 70 1987 53 11 46 51 71

29

FINANSIJSKE INSTITUCIJE Japan New Zeland Sweden United States Total 62 18 45 21 31 66 26 40 28 35 76 33 54 43 51 77 14 61 41 50 74 8 58 34 45

Souree: OECD, Agricultural Policies, Markets and Trade: Monitoring and Outlook, 1989, Paris 1989.

U EEZ subvencije igraju relativno znaajnu ulogu u privredi. U Jugoslaviji, na alost, ne funkcionie koncepcijski izgraena ekasna politika subvencija, poto su ekonomski transferi najureni iz budeta DPZ u korist politike potronje. Zato naa ekonomska politika nema pouzdan instrument intervencionizma za blokiranje ekonomskih poremeaja u uslovima privreivanja, ekscesa u cenovnom mehanizmu i trinom defavorizovanju pojedinih grana i grupacija, i za zatitu ivotnog standarda odreenih socijalnih kategorija od inatornih udara. Taj ekonomski reljef trebalo bi vratiti budetima DPZ kako bi se osigurala tekua privredna korektura, blokirali trino-cenovni ekscesi i zatitio ekonomski poloaj pojedinih sektora u primarnoj raspodeli, i to sve do onog minimuma kompetitivnosti dravnog intervencionizma, koji inae egzistira u trinim privredama razvijenog sveta.Meunarodno uporeenje subsidija u % DBP

Izvor: OECD, Economic Surveys, of Austria, 1989/1990. Paris, 1990, slr. 54.

Slika 1. U nas ekonomski transferi ispoljavaju se u vidu iniervencija u privredi i investicija u privredi. Kompenzacije jesu najvaniji oblik intervencija u privredi, onda kada se merama drutvene kontrole cena pojedine organizacije udruenog rada dovode u nepovoljan poloaj u primarnoj raspodeli ili u defavorizovan poloaj na tritu. Institucionalno, sprovodenje zajednike ekonomske politike federacije podrazumeva kompenzacije za sve one sluajeve u kojima se naruava ravnopravnost organizacije udruenog rada u sticanju dohotka i u kojima se naruava ravnopravnost republika i pokrajina na jedinstvenom jugoslovenskom tritu. Tipian je primer kada se merama ekonomske politike federacije ograniavaju cene prehrambenih proizvoda.30


Za razliku od kompenzacija, premijama se stimulise obavljanje odreenih delatnosti dodatnim sredstvima iz budetskih sredstava. Premiranjem se podstie izvoz, a izvoznik dobija odreenu nadoknadu za realizovane prodaje na inostranim tritima. Premijama se, isto tako, podstie poljoprivredna proizvodnja (npr. za mleko), a, uz to, i titi ivotni standard graana. Regresi, kao oblik ekonomskih transfera, u nas slue za stimulisanje potronje i za stvaranje stabilnijih ekonomskih uslova za razvoj pojedinih delatnosti. Regresi se naroito koriste za vetako ubrivo u poljoprivredi. Konano, u ekonomske transfere, kao oblik intervencija u privredi, moemo svrstati i nansijske pomoi u obavljanju delatnosti (npr. eleznica) ili za pokrie gubitaka delatnosti od posebnog drutvenog interesa. Pored navedenih oblika, u transferne javne rashode ulazi i kamata na javni dug, kao istorijski pratilac internog (unutranjeg) i eksternog (inostranog) zaduenja drave, odnosno javnog sektora. Dananji relativno visoki (hronini i strukturalni) budetski deciti u zemljama u razvoju i industrijski razvijenim zemljama, usled kresanja skalnih prihoda i poveanja javnih rashoda, iznudili su porast javnih dugova sa rastuim teretom kamatnih trokova zaduenja drave. U tom sklopu, inostrani dugovi neminovno povlae retransfer domae akumulacije u korist inostranih poverilaca, dok domai dugovi impliciraju poveanje poreza buduih obveznika za iznos kamata. U celini posmatrano, kamate na javne dugove, kao transferni rashod, belee rastue optereenje sadanjih i buduih budeta.Javne investicije i kamata na javni dug u % od drutvenog proizvodaFormiranje bruto ksnog kapitala dravnog sektora 1970. 1975. 1980. 1983. 1985. 4.2 3.8 3.9 3.0 2.6 5.0 3.9 3.4 2.3 2.0 3.9 3.9 3.0 3.1 2.9 4.6 3.9 3.8 2.6 2.5 3.7 3.8 5.6 6.0 4a 4.0 3.1 3.6 3.4 4.2 4.3 3.7 6.6 7.4 6.6 5.9 4.8 4.1 3.3 2.7 2.6 4.8 4.7 2.5 1.9 1.8 4.3 4.5 4.1 3.5 3.2 Kamata na javni dug 1970. 3.4 1.3 1.0 1.0 0.9 1.8 1.2 3.0 3.9 1.9 1975. 3.6 1.2 1.3 1.4 1.4 4.5 4.0 0.9 3.1 4.0 2.5 1980. 6.1 3.9 1.6 1.9 2.4 6.7 6.3 0.8 3.7 4.9 3.S 19S3. 9.5 S.O 2.6 3.0 3.4 9.7 9.0 0.9 5.8 4.9 5.7 1985. 10.9 9.6 3.0 3.0 5.1 10.9 9.7 1.2 6.4 5.0 6.5

Belgija Danska Francuska Nemaka Grka Irska Italija Luksemburg Holandija V. Britanija Prosek

Izvor: Ibidem, str. 2728.

Internansijski (odnosno interbudetski) transferi u osnovi predstavljaju preraspodelu sredstava izmeu irih i uih politiko-teritorijalnih kolektiviteta (odnosno izmeu viih i niih nivoa DPZ). U federalnim dravama transfer sredstava obavlja se izmeu federacije i federalnih jedinica u formi nansijskih prelivanja (dotacije i subvencije), dok se u unitarnim dravama ova prelivanja resursa vre izmeu centra (saveza) i lokalnih zajednica. U lugoslaviji, pored ovih transfera, egzistiraju i nansijska prelivanja u formi dopunskih sredstava izmeu DPZ i fondova, s jedne strane, i izmeu viih i niih nivoa fondova, s druge strane. Naposletku, u nansijskoj praksi savremenog sveta egzistiraju i nansijski transferi u korist inostranstva, koji se u vidu zvanine pomoi kanaliu zemljama31


u razvoju. Ova pomo utvrena je u skladu sa intencijama sistema UN u iznosu od 0,70% drutvenog proizvoda zemalja Komiteta za pomo u razvoju (industrijski razvijene zemlje OECD), zemalja lanica OPEC, kao izvoznica nafte, i socijalistikih zemalja. Pomo se u pravilu daje na bilateralnoj osnovi, ali i na multilateralnoj osnovi. No, u nansijskoj praksi politika pomoi za razvoj zemalja u razvoju nije se empirijski verikovala na dogovorenom nivou. Naime, u praksi se od utvrenog koecijenta izdvajanja iz drutvenog proizvoda znaajno odstupa. U 1986. god. ovi koecijenti sc kreu od 0,21% u Austriji (najnize uee) do 1,2% u Norvekoj (najvie uee). U rasponu od najnieg do najvieg uea reaju se zemlje OECD ija izdvajanja u % od drutvenog proizvoda za pomo razvoju Treeg sveta ak i opadaju (0,23% SAD, 0,29% Japan, 0,3% vajcarska, 0,32%. V. Britanija, 0,40% Italija, 0,43% Z. Nemaka, 0,45% Finska, 0,48% Kanada i Belgija, 0,49%, Australija, 0,72% Francuska, 0,85% vedska, 0,89% Danska, 1,0% Holandija i 1,20% Norveka). No, opadajui koecijenti izdvajanja iz drutvenog proizvoda na ime pomoi za razvoj zemalja u razvoju evidentni su ne samo u industrijski razvijenim zemljama OECD nego i u zemljama OPEC, to je, u uslovima ekonomske krize i spoljne prezaduenosti, drastino pogodilo zemlje u razvoju.

2) Ekonomski transferi u nasTransferi sa ekonomskim namenama (premije, regresi, subvencije, kompenzacije i izvozni primovi) u itavom periodu 1975-1985. godine beleili su opadajue uee u strukturi ukupnih budetskih rashoda drutveno-politikih zajednica (DPZ), poto su se od 15,96% u 1975. god. sveli na svega 5,23%. u 1985. godini. Nagla redukcija subsidija otpoela je 1978. godine, budui da su iniervencij

Documents

Budzet i Trezor