Vukan Vujačić

CARINSKE PROCEDURE

I

ELEKTRONSKI TRANSPORTNI

DOKUMENTI

Beograd, mart 2007.

CARINSKE PROCEDURE

Uvod

Carinski tranzit robe kamen je temeljac i od vitalnog je interesa za evropski transport i trgovinu omogućujući slobodno kretanje robe i čineći efikasnijim formalnosti carinjenja.. Za zemlje SECI-a, pristup zajedničkom tranzitnom sistemu igra ključnu ulogu u njihovoj strategiji pristupa EU.

Oko 20 miliona dokumenata u tranzitu kroz EU i zajedničkom tranzitu, oko 2,5 miliona TIR karneta, koji se izdaju svake godine, predstavljaju bilione evra u carinama i troškovima, a te brojke stalno rastu.

Kretanje robe

Kada roba uđe u zemlju (arinsko područje), carina zahteva plaćanje uvozne carine i drugih dažbina i, gde je potrebno, primenjuju mere trgovinske politike (npr. Anti-damping carine). To je slučaj čak i kada roba samo prolazi kroz zemlju na njenom putu prema drugoj zemlji. Pod određenim uslovima, plaćeni porezi i takse mogu biti vraćeni kada roba napusti zemlju. U sledećoj zemlji ovaj postupak će se možda ponoviti. Roba mora proći niz administrativnih postupaka na graničnim prelazima pre nego stigne na njeno krajnje odredište.

Funkcije tranzita

Tranzit je carinska pogodnost dostupna operaterima kako bi njihova roba mogla proći određenu teritoriju bez plaćanja carinskih dažbina pri ulasku ili izlasku (''čisti tranzit''). U poređenju sa gore opisanom situacijom, nudi se administrativno jednostavan i jeftin postupak za prevoz robe preko carinskih područja.

To takođe dopušta robi da putuje do odredišta unutar teritorije gde se sprovodi postupak carinjenja robe (za slobodno stavljanje u promet ili izvoz). Ovaj oblik tranzita je od posebnog značaja za Evropsku uniju gde je zajedničko carinsko područje kombinovano sa mnogostrukošću fiskalnih područja; roba se može prevoziti u tranzitu od njenog ulaska u Uniju do mesta njenog carinjenja gde se primenjuju lokalni fiskalni propisi.

Osim ove dve glavne funkcije tranzita, postupak se takođe koristi za transfer roba, koje su ušle, ili su upravo napustile drugi carinski postupak, od jednog dela carinskog područja do drugog (ali postoje alternativni postupci).

Reforma tranzita

Zbog ogromnih količina novca tranzitni sistemi su uvek bili interesantni za prevare. Mogućnosti prevare povećale su se uspehom unutrašnjeg tržišta i rastom svetske razmene u celini.

U ranim 90-im TIR sistem je počeo osećati znatno povećanje prevara što je vodilo velikim gubicima u naplatama carina i troškova.

TIR sistem

TIR sistem zasnovan je na međunarodnoj konvenciji, potpisanoj 14. novembra 1975. Sistem je vrlo privlačan za prevoznike i carinske vlasti zbog svoje jednostavnosti i efikasnosti. On olakšava kretanje robe u međunarodnoj trgovini i uspešno štiti prihode svake zemlje kroz koju se roba tranzitira. Roba se prevozi u plombiranim vozilima ili kontejnerima čija je upotreba odobrena od carinskih vlasti i podleže ponovnoj proveri svake dve godine.

U slučaju neregularnosti u toku putovanja za iznos carine i dažbina garantuje međunarodni garantni lanac. Robu prati TIR karnet, kontrolna isprava prihvaćena od carinskih vlasti zemalja polaska, tranzita i odredišta. Kontrolne mere preduzete u zemlji polaska prihvaćene su u zemljama tranzita i odredišta. Pristup nacionalnih udruženja TIR postupku fizičkim i pravnim licima koja izdaju TIR karnet treba da bude odobren od strane nadležnih nacionalnih vlasti.

Odobrenje za drumska vozila i kontejnere

Zbog bezbednosti, TIR konvencija predviđa da se roba može prevoziti u kontejnerima ili drumskim vozilima sa izmenjivim sanducima (swap body), obezbeđenim carinskom plombom tako da je svaki pristup njihovoj unutrašnjosti jasno uočljiv. Da bi postigla taj cilj, Konvencija postavlja standarde konstrukcije i postupak odobrenja. Roba se može prevoziti pod režimom TIR karneta samo ako drumsko vozilo ili kontejner zadovoljava te kriterijume.

Maksimalni iznos garancije

Carinskim vlastima je savetovano da iznos koji se naplaćuje od garantnog udruženja za svaki TIR karnet bude maksimalno 50.000 $. Za duvan/alkohol TIR karnet maksimalni iznos je 200.000 $. Ovaj iznos se odnosi na carinske dažbine i PDV, a ne na vrednost robe koja se prevozi.

Međunarodni sistem garancija

Drugi osnovni element TIR tranzitnog režima je njegov međunarodni sistem garancija. Taj sistem smišljen je kako bi obezbedio da carina i porezi, koji su podložni riziku u toku tranzita, budu pokriveni u svakom trenutku od nacionalnog garantnog udruženja, ako TIR prevoznik nije dostupan kao odgovoran za njihovo plaćanje.

Delovanje garancija TIR sistema pouzdano je, jer svako udruženje koje predstavlja prevoznike u pojedinoj zemlji, priznato od carinskih vlasti te zemlje, garantuje plaćanje unutar te zemlje za iznos svih carina i dažbina koje treba platiti u slučaju bilo koje nepravilnosti tokom primene TIR postupka. Nacionalna garantna udruženja obezbeđuju plaćanje carina i poreza za nacionalne ili strane prevoznike pod okriljem TIR karneta, koji je izdat od njegovog Nacionalnog garantnog udruženja ili

od udruženja u nekoj drugoj zemlji. Zato postoji nacionalni partner kojem se carinske vlasti mogu obratiti u slučaju neregularnosti.Danas jedinim postojećim garantnim lancem upravlja i sprovodi ga Međunarodno udruženje drumskog prevoza (IRU) iz Ženeve, Švajcarska.

TIR KARNET

Treći i najvidljiviji element celog TIR sistema, osim TIR ploče na samom vozilu, jeste TIR karnet, koji takođe predstavlja administrativnu potporu TIR sistema. Nekoliko zemalja, uključujući i sve evropske zemlje, osim Islanda, potpisale su konvenciju sa ciljem ubrzanja prevoza robe drumskim vozilima ili kontejnerima, pojednostavljujući granične formalnost., Transport se obavlja pod uslovima međunarodnog carinskog dokumenta, TIR KARNETA koji se može koristiti za uspešno prelaženje više granica. Taj oblik tranzita više se ne koristi u Evropskoj uniji, osim ako transport počinje i/ili završava u trećoj zemlji. Ako se prevoz vrši samo unutar zemalja članica Evropske unije, tranzit Unije mora se koristiti.

TIR je skraćenica od francuskog naziva za Međunarodni drumski prevoz. TIR karnet sistem primenjuje se od 1960. godine, kao rezultat konvencije o međunarodnom prevozu robe. Osmišljen je da bi sprečio veliki gubitak vremena zbog toga što su vozila zadržavana zbog carinskih pregleda i ponovnog plombiranja na svakoj granici. Ideja je bila da se obezbedi dokument na ulazu u zemlju koji daje čvrst dokaz o robi koja stiže u tu zemlju.

Sada carinski službenici na tački ulaza pregledaju samo plombe na vozilima da bi ustanovili da nisu oštećene i letimice pogledaju ostatak vozila kako bi se uverili da su okvir kontejnera, cerada ili neki drugi spoljni omotač netaknuti. Vozilu se dozvoljava nastavak putovanja.

Karnet TIR se izdaje na propisanom obrascu koji se sastoji od: korica, žutog lista i belih listova (belica). Na naslovnoj strani su sledeće rubrike:

Skraćenica IRU,

Oznaka karnet TIR,

Broj karneta,

Važnost karneta,

Izdavalac karneta,

Korisnik karneta,

Zemlja odlaska,

Zemlja odredišta,

Registarski broj vozila,

Sertifikat o prihvatanju drumskog vozila ili kontejnera (i datum izdavanja),

Naziv, količina i težina robe,

Vrednost robe,

Potpis izdavaoca i potpis sekretara IRU,

Suvi žig IRU,

Broj listića koje karnet ima (označeno crvenim slovima) i

Ime i prezime i broj pasoša vozača.

Prvi deo žutog lista, odnosno prvi deo svih belica, čini spisak (manifest) robe. Taj spisak popunjava se u polaznoj carinarnici od strane prevoznika ili špeditera. Potpisuju ga i overavaju prevoznik i carinski radnik. Polazna carinarnica time potvrđuje sadržaj robe u vozilu, stavljajući plombe, čime zaključuje spisak utovarene robe.

Polazna carinarnica uzima iz karneta prvu neparnu belicu i zadržava u svojoj evidenciji dok ne dobije parnu belicu od carinarnice izlaska, kao potvrdu da je roba napustila carinsko područje zemlje. Spajanje neparne i parne belice TIR karneta znači razduženje carinskog nadzora u određenoj zemlji. Taj postupak je isti u svakoj narednoj tranzitnoj zemlji.

Ako druga belica ne stigne u direkciju carine, jasno je da je roba ostala u zemlji i da se mora naplatiti carina. Garant - telo ovlašćeno za izdavanje karneta, obično Privredna komora - obavezno je da plati carinu ako se pojavi bilo kakva neregularnost, a povraćaj plaćenog iznosa traži od prevoznika čiji su radnici odgovorni za neregularnost. Ako je ta zemlja ujedno i odredišna zemlja, roba će biti podložna postupku uvoznog carinjenja te zemlje i carina će se naplatiti od odgovornog lica, obično imaoca TIR karneta.

TIR karnete izdaje IRU Nacionalnim garantnim udruženjima pod uslovima određenim u ugovornoj obavezi potpisanoj sa IRU-om. Svako udruženje izdaje TIR karnet u svojoj zemlji prema uslovima određenim izjavama koju potpisuje prevoznik izdavačkom udruženju.

Tabela - Osnovna pravila korišćenja TIR karneta

Izdavanje U zemlji polaska ili u zemlji u kojoj živi vlasnik

Jezik Štampan na francuskom, naslovna stranica na engleskom

Važnost Važi dok ne završi TIR operacija u odredišnoj

carinarnici

Broj karneta Jedan karnet za svaku kombinaciju vozila

Broj polaznih/odredišnih carinarnica

Ne prelazi četiri

Broj obrazaca Dva listića za svaku zemlju polaska, odredišta i zemalja koje se tranzitiraju

Pokazivanje na carinama Pokazuje se zajedno sa svim kombinacijama vozila, na svakoj carinarnici

Tabela - Procedure popunjavanja TIR karneta

Brisanje, nadopisivanje Ne briše se i ne nadopisuje

Informacije u vezi registracije

Ako nema registarskog broja, mogu se koristiti identifikacioni ili broj proizvođača

Popis Popis mora biti sročen ne jeziku zemlje polaska.

Popis mora biti jasan i čitljiv na svim listovima.

Trgovački dokumenti mogu biti priloženi uz manifest (broj belica i broj i tip paketa trebaju biti naznačeni)

Ako se TIR karnet koristi za kombinaciju vozila, naznačite sadržaj svakog vozila ili kontejnera u popisu.

Paking liste, fotografije, planovi, itd.

Kada carinske vlasti traže takve isprave za pregled teške i glomazne robe one moraju biti potvrđene od carinskih vlasti i spojene na 2. stranicu TIR karneta (upisati te isprave u rubriku 8 svih listića).

Potpis Na svim listićima mora biti datum i potpis korisnika karneta ili njegovog zastupnika.

TIR postupak

TIR postupak kao međunarodni prevoz roba (tranzitni postupak preko jedne ili više granica), samo je deo koji se obavlja drumom. TIR postupak odvija se između polazne carinarnice zemlje u kojoj je TIR sistem uspostavljen i odredišne carinarnice druge takve zemlje.

Sledeća shema pokazuje kako se TIR postupak sprovodi u praksi (IRU, 2001.).

Multimodalni TIR karnet

1. septembra 1987. uveden je novi multimodalni TIR karnet kao dodatak standardnom TIR karnetu

koji zadovoljava specifične potrebe regionalnog i interkontinentalnog multimodalnog transporta.

Novi multimodalni TIR karnet, takođe izdat od IRU-a, sadrži dodatni listić jasno odvojen od ostalih

uobičajenih listića, posebno oblikovan za multimodalni transport identifikujući učesnike u prevozu

koji čine transportni lanac.

Imalac multimodalnog TIR karneta, kada prevozi robu pod uslovima TIR karneta upisuje ime i

adresu sledećeg nosioca multimodalnog TIR karneta na dodatni list. Sledeći imaoci, redom,

potvrđuju stanje plombi ili identifikacionih oznaka overenih od carinskih vlasti i potvrđuju broj

transportnih dokumenata priloženih uz karnet (ako ih ima).

''Duvan / alkohol'' TIR karnet

1. oktobra 1994. novi tip TIR karneta nazvan ''duvan/alkohol'' TIR karnet postao je sastavni deo

TIR konvencije. Rezolucijom br. 47, UN/ECE Radna grupa za carinska pitanja preporučila je

korišćenje takvog karneta 1. septembra 1994. Time TIR konvencija nije isključila pravo carinskih

vlasti da traže više od predloženih 50.000$ po TIR karnetu od Nacionalnog garantnog udruženja.

ATA KARNET

ATA karnet je međunarodni carinski dokument koji omogućava privremeni uvoz robe bez

sprovođenja carinskog postupka u zemlji privremenog uvoza i obezbeđuje garancije za carinski

Slika 2. TIR postupak

dug na privremeno uvezenu robu. Konvencija ATA doneta je 1961. godine i nastala je

kombinacijom početnih slova francuske reči Admission Temporaire i engleske reči Temporary

Admission, što znači privremeni uvoz.

ATA konvencije odnosi se na privremeni uvoz:

• Stručne opreme,

• Trgovačkih uzoraka i reklamnog materijala,

• Roba namenjena izlaganju na sajmovima, izložbama, kongresima i sl.

• Ambalaže,

• Privatnih drumskih vozila,

• Rezervnih delova za popravku privremeno uvezenih vozila,

• Tranzitne pošiljke preko carinskog područja određene zemlje.

ATA karnet pruža nosiocu sledeće mogućnosti:

• Da pošiljku privremeno uveze i više zemalja članica Konvencije,

• Da uveze svu robu ili samo deo robe koja je pokrivena karnetom,

• Da robu uvezenu jednim karnetom, koja čini jednu pošiljku, u povratku razdvoji i isporuči u

više pošiljaka,

• Da svu privremeno uvezenu robu ili njen deo definitivno uvozno ocarini u toj zemlji.

Garancije

Za razliku od sistema garancija po TIR konvenciji, garancije po ATA karnetu nisu limitirane, bez

obzira na vrednost robe iznos carinskog duga koji pokrivaju i bez potrebe da se obezbeđuju

dopunske garancije. Pravo izdavanja ATA karneta u našoj zemlji ima PKS, a prema ugovoru sa

Upravom carina Srbije.

Carinski organi u slučaju nerazduženja karneta ATA obraćaju se PKS da u roku do 6 meseci pruži

dokaze o razduženju ATA karneta, odnosno položi protivvrednost carinskog duga do najviše 10 %

od iznosa carinskog duga za privremeno uvezenu robu.

Obrazac ATA karneta

Obrazac ATA karneta se sastoji od prednje strane (korice) i listova za svaku operaciju koja je

pokrivena karnetom. Operacije obuhvataju:

• Privremeni izvoz i ponovni uvoz,

• Privremeni uvoz i ponovni izvoz i

• Tranzit u oba pravca.

Ukoliko prostor u pomenutim delovima karneta nije dovoljan za upisivanje celokupne robe koja

treba da bude pokrivena karnetom, koriste se dodatni listovi. Prednja strana karneta predviđa

unošenje sledećih podataka:

• Udruženje izdavača,

• Međunarodni garantni lanac,

• Serijski broj ATA karneta,

• Rok važnosti karneta,

• Komora koja je izdala karnet,

• Nosilac karneta,

• Punomoćnik nosioca karnata,

• Namena robe,

• Zemlje koje prihvataju karnet,

• Mesto i datum izdavanja,

• Potpis nosioca i udruženja izdavača,

• Podaci o carinskim obeležjima (plombama),

• Potpis i pečat polazne carinarnice.

Glavni deo karneta predstavlja manifest robe uz navođenje trgovačkog naziva, markacije količine

vrednosti i zemlje porekla.

Slobodni listovi namenjeni su za potrebe praćenja privremenog uvoza, izvoza i tranzita, i podeljeni

su na kupon koji se otcepljuje i služi ao carinski dokument i talon koji ostaje uz karnet.

Postupak sa ATA karnetom

Nosilac karneta podnosi popunjen list za prvremeni izvoz navodeći svrhu izvoza. Polazna

carinarnica odobrava privremeni izvoz robe navedene u manifestu, određuje rok ponovnog uvoza i

imenuje carinarnicu preko koje će se roba izvesti.

İzlazna carinarnica popunjava izlazni talon i vraća polaznoj carinarnici radi evidencije o izvršenom

privremenom izvozu, tj. razduženju ATA karneta.

Prilikom ponovnog uvoza robe, nosilac karneta podnosi popunjen list ponovnog uvoza navodeći

robu koju uvozi; navodi da li je roba bila predmet dorade i da li je deo robe koja je privremeno

izvezena ostao u inostranstvu. Nakon proveravanja uvozna carinarnica razdužuje karnet unoseći

podatke o uvozu u talon lista ponovnog uvoza, a kupon ponovnog uvoza dostavlja carinarnici koja

vodi evidenciju o privremenom iznozu po ATA karnetu. Ovako razdužen komplet karneta vraća se

nosiocu koji ga predaje udruženju izdavača.

Međunarodno usklađivanje carinskih mera kontrole

Četvrti osnovni elemenat na kome počiva TIR sistem jeste načelo da carinske kontrolne mere

preduzete u zemlji polaska treba da budu prihvaćene od zemalja tranzita i zemlje odredišta. Kao

posledica tog načela, roba prevožena pod TIR režimom u plombiranim drumskim vozilima ili

kontejnerima neće biti pregledana na usputnim carinama i u tome je glavna prednost TIR sistema

za prevoznike.

Naravno, to ne isključuje pravo carine da izvrši pregled u slučajevima kada se sumnja na

neregularnosti, ali se razume i čak je ugovoreno u konvenciji, da takve provere treba da budu

izuzeci. Taj postupak, koji je vrlo privlačan za prevoznike, u osnovi znači da je kontrola polazne

carinarnice prihvatljiva za sve druge carinarnice za vreme tranzitnog TIR postupka. Kao posledica,

a u cilju promocije i obezbeđenja poverenja u TIR sistem kod svih carinskih vlasti, polazna

carinarnica ima jednu od najvažnijih uloga.

Spoljašnji tranzitni postupak (T1)

Spoljašnji tranzitni postupak kontrolišu carinske uprave raznih zemalja potpisnica preko mreže

carinarnica poznatih kao otpremne carinarnice, carinarnice tranzita i odredišne carinarnice.

Spoljašnji tranzitni postupak postupak počinje u polaznoj carinarnici i završava kada roba i

tranzitna deklaracija bude predata odredišnoj carinarnici u saglasnosti sa tranzitnim propisima.

Službeno primljena kopija tranzitne deklaracije vraća se polaznoj carinarnici (ili direkciji carine u

zemlji polaska). Sledeća slika jednostavno objašnjava tranzitni postupak:

TC 10

TC 11

Polazna carinarnica Odredišna

carinarnica

Jedinstveni administrativni dokument (SAD)

Jedinstveni carinski dokument je dokument koji se može koristiti za uvoz, tranzit i izvoz. Koristi se

za sastavljanje tranzitne deklaracije. JCI se sastoji od numerisanih kopija:

• set od osam uzastopno numerisanih kopija (kopija 1 do kopije 8) ili

• set od četiri uzastopno numerisane kopije (kopije 1/6, 2/7, 3/8 i 4/5).

Tri kopije JCI ili od osam jediničnih stranica ili od dva četvorostranična seta koriste se za tranzitnu

deklaraciju, znači kopije 1, 4 i 5.

• kopija 1 zadržava je u polaznoj carinarnici posle zavođenja deklaracije;

• kopija 4 prati robu do odredišne carinarnice i tamo se zadržava;

• kopija 5 prati robu do odredišne carinarnice koja je vraća do zemlje polaska na kraju

tranzitnog postupka.

Da bi se popunila tranzitna deklaracija, sve neophodne rubrike seta kopija JCI, treba da budu

popunjene. Određene rubrike su obavezne, dok su druge prepuštene izboru. Obrasci moraju biti

popunjeni pisaćom mašinom, mehanografski ili sličnim načinom. Samo prva (gornja) kopija

tranzitne deklaracije treba da bude popunjena. Detalji će se sami kopirati na druge kopije.

Vrste tranzita

Tranzit Evropske unije ili unutrašnji tranzit (T2) je transport robe, pokriven jednim istim

dokumentom, između dva mesta Evropske unije, bez obzira na državu članicu u koju se roba

transportuje.

Spoljašnji tranzit (T1) koristi se ako transport počinje ili završava u zemljama van Evropske unije,

pravila i postupci su uglavnom isti kao i za tranzit EU.

Roba poreklom izvan EU označena simbolom T 1

Roba koja nije roba iz EU, tj. roba iz trećih zemalja za koju se plaća carina po zajedničkoj

carinskoj tarifi oubičajenoj za uvoz u EU. Roba iz EU namenjena izvozu u

treću zemlju smatra se kao da pa shodno propisima EU, podleže

odgovarajućim carinskim formalnostima za izvoz.

EU / Unutrašnji tranzit:

Slika - Proces zajedničkog tranzitnog postupka

Da bi se pokrio transport, sačinjen je dokument nazvan EU tranzitna deklaracija ili T dokument. U

zavisnosti od carinskog statusa robe razlikuju se: Roba koja nije iz EU - T 1 (spoljni tranzitni

postupak)

Roba iz EU: - T 2 (unutrašnji tranzitni postupak)

To je roba, koja je u celosti nabavljena u Evropskoj uniji. Uvezena roba koja nije poreklom iz EU, a

na koju su plaćene uvozne carine, smatra se robom EU, kao i proizvodi koji su proizvedeni izvan

EU. Transport robe poreklom iz EU između zemalja EU naziva se unutrašnjim tranzitom EU.

Polazna carinarnica:

Nakon prijema uredno razdužene kopije 5 T - dokumenta, upoređuje se sa kopijom 1 koja je

zadržana u polaznoj carinarnici. Ako se pronađu neregularnosti kopija se statistički evidentira.

Principal (nalogodavac) u zajedničkom tranzitu

Sistem je zasnovan na dužnostima principala. Principal (podnosilac deklaracije) predstavlja lice

koje, sačinjavajući tranzitnu deklaraciju, izjavljuje da želi da obavi tranzitni postupak. On je

odgovoran za pojavljivanje robe u nepromenjenom stanju (sa netaknutim plombama gde je

moguće) zajedno sa tranzitnom deklaracijom u odredišnoj carinarnici unutar propisanog

vremenskog limita.

On je isto tako odgovoran za plaćanje carine i drugih dažbina koje se mogu pojaviti u slučaju

neregularnosti. Principal je odgovoran za obezbeđenje garancije koja pokriva iznos carine i drugih

dažbina. Taj iznos je blokiran u toku prevoza robe. Garancija može biti gotovinski depozit,

blagajnički zapis ili garancija finansijske institucije koja deluje kao garant .

Obaveza tranzita EU

Svaki put kada se roba koja nije iz EU prevozi na teritoriju EU, mora se koristiti spoljni tranzit EU,

osim ako postoji drugi međunarodni tranzitni dokument kao što je TIR karnet :

• Kretanje robe koja nije iz EU za koju su carina i druge uvozne dažbine u pitanju - to je

spoljašnji EU tranzit. Dokument koji se koristi za spoljašnji tranzit zove se «T 1»

• Međutim, kada se roba iz EU nalazi u režimu običnog tranzitnog postupka i podleže

posebnim merama EU po pitanju izvoza, tada se «spoljašni režim» (T1) odnosi i na nju. To

je slučaj kada se obračun povraćaja vrši prema zajedničkoj poljoprivrednoj politici,

povraćajem carine, oslobađanjem od plaćanja ili otplatom.

• Kretanje robe iz EU, koja, između polazne i odredišne tačke u EU, mora proći preko teritorije

treće zemlje. Dokument koji se koristi za unutrašnji tranzit EU zove se «T 2».

Prelazom robe na unutrašnji tranzit EU, ona dobija status robe iz EU, a carina i druge dažbine se

ne obračunavaju kada roba ponovo uđe u EU. Unutrašnji tranzit EU takođe je primenljiv za prevoz

robe iz EU do/od onih carinskih područja EU, koji su izvan nadležnosti odluka o poreznom

usklađivanju, kao što su Kanarska ostrva. U tim slučajevima koristi se '' T 2 F '' dokument.

Prevoz između EU i Andore i San Marina smatra se tranzitom EU ukoliko on uključuje robu

obuhvaćenu ugovorom o carinskoj uniji. Ovde i spoljašnji i unutrašnji tranzit može biti uključen

zavisno od toga da li se carina plaća pri ulasku ili ne.

Slučajevi u kojima se primenjuje Sporazum o tranzitu EU

Tranzitni sporazum EU primenjuje se:

• Ulazak robe preko carinarnice na spoljašnjoj granici EU. Tranzitni dokument EU razdužuje

se međunarodnim dokumentom kojim je roba stigla na granicu npr. TIR karnet, ili kada je

roba stigla u luku ili na aerodrom. Opšta deklaracija mora biti podneta unutar 24 sata i

razdužuje se ispostavljanjem tranzitnog dokumenta EU za dalji transport pod carinskim

nadzorom do odredišta u EU.

• Kada je pošiljka upućena u drugu carinarnicu EU ili u EFTA-i u robno skladište ili mesto gde

se privremeno skladišti. Tranzitni dokumenti EU razdužuju prethodni sporazum.

• Transport robe koja je prijavljena za izvoz u treću zemlju u unutrašnjoj carinarnici i za koju

se mora primeniti spoljašnji tranzit EU.

• Transport robe koja je prijavljena za otpremu u posebne poreske regione.

Kontrola robe

Podaci na dokumentu upoređuju se sa robom. Ako je potrebno obavlja se fizička kontrola robe.

Ako navedena roba odgovara tranzitnom dokumentu, utvrđuje se rok važnosti.

Carinske vlasti odlučuju koje će mere identifikacije preduzeti. Poljoprivredni proizvodi i akcizna

roba moraju biti plombirani. Drugi proizvodi koji su detaljno opisani u tranzitnom dokumentu i za

koje ne postoje teškoće u identifikaciji, ne moraju biti plombirani. Ako je prevozno sredstvo

plombirano, to mora biti naznačeno u rubrici “D” tranzitnog dokumenta.

Slika - Kontrola JCD

Pečat carinarnice i potpis carinika u rubrici D znači da je dokument tačno popunjen. Kopija 1

tranzitnog dokumenta biće zadržana, a kopije 4 i 5 su namenjene deklarantu i prevoz (tranzit)

može slobodno da počne.

Kraj tranzitnog postupka i razduženje

Razlika između “kraja” i “razduženja” tranzitnog postupka uvedena je u cilju jasnog utvrđivanja

obima i limita obaveza principala i obezbeđenja njegove zakonske odgovornosti za događanja koja

se mogu pojaviti do kraja postupka, ali ne i posle.

Kraj tranzitnog postupka određen je kao trenutak kada su roba i prateći dokumenti valjano

prikazani odredišnoj carinarnici. Međutim, iako se smatra da je prevoz završen, postupak nije

automatski razdužen. To je moguće kada su carinske vlasti zemlje polaska, upoređivanjem

podataka dostupnih polaznoj carinarnici sa onima poslatim nazad iz odredišne carinarnice, u

mogućnosti da ustanove da je postupak valjano okončan. Stoga su navedene (pravne i operativne)

mere koje obezbeđuju brzo razduženje tranzitog postupka nakon utvrđivanja njegovog valjanog

okončanja.

Ako nakon dva meseca nema dokaza o valjanom okončanju postupka, principal može dati dodatne

dokaze. U tu svrhu principal može koristiti dodatnu kopiju jedinstvenog carinskog dokumenta, koja

je potvrđena pečatom u odredišnoj carinarnici, istovremeno orginalnom kopijom koja služi za

povratak putem carinskih kanala.

Ako nije dostavljen nijedan dokaz nakon četiri meseca, carinske vlasti polazne carinarnice moraju

započeti istražni postupak. One će tražiti podatke od odredišne carinarnice i, ako je potrebno, bilo

koje carinarnice tranzita, kako bi utvrdili da li je postupak završen ili ne. Ako utvrde da postupak

nije završen, pokušaće da otkriju mesto gde carina i dažbine treba da budu plaćene. To se čini u

cilju utvrđivanja koja je zemlje odgovorna za pokriće carine i drugih dažbina.

Tranzitna garancija

U SECI regionu carina i dažbine razlikuju se od zemlje do zemlje. Nesklad u tim carinskim

uslovima veliki je problem za slobodan protok roba u regionu. U zajedničkom carinskom režimu

EU, carina i dažbine na robu u tranzitnom postupku ne plaćaju se za vreme trajanja tranzita.

Međutim, principal mora obezbediti garanciju kao bi pokrio blokirani iznos carine i dažbina pre

nego je roba puštena u tranzitni postupak. Ova garancija obezbeđuje plaćanje carine i drugih

dažbina u slučaju pojave carinskog duga u toku tranzita. Postoje dve vrste tranzitne garancije:

• Pojedinačne garancije i

• Proširene garancije

Moguće su i kombinacije garancija. Svaka pojedina vrsta korišćene garancije mora biti

naznačena u rubrici 52. JCD.

Pojedinačna garancija

Pojedinačna garancija pokriva samo jednu tranzitnu operaciju principala. Može biti obezbeđena

u obliku gotovinskog depozita ili preko garanta. Pojedinačna garancija preko garanta biće

obezbeđena:

• samo za jedan tranzitni postupak

• u obliku pojedinačnog garantnog kupona, svaki u iznosu od 7.000 EUR, izdatih od garanta

licima koja deluju kao principal.

Pojedinačna garancija pokriva puni iznos carine i drugih dažbina koje se odnose na robu. Potreban

je obračun koristeći se iznosom carine i drugih dažbina (akciza i PDV, na primer) koje važe u zemlji

polaska.

Gotovinski depozit

Gotovinski depozit je iznos novca položen kao garancija za plaćanje carine i dažbina

koje mogu biti zatražene po osnovu carinskog tranzitnog postupka. Garanciju u obliku gotovinskog

depozita uglavnom koristi principal koji ne koristi često tranzitni postupak. Ponekad se koristi u

kombinaciji sa pojedinačnom garancijom TC 32.

Proširena garancija

Proširena garancija pokriva nekoliko tranzitnih operacija do visine ugovorenog iznosa. Izdaje je

garant. Taj iznos zavisi od tranzitnih aktivnosti principala. Ugovoreni iznos je jednak ukupnom

iznosu carina i drugih dažbina koje mogu biti zatražene za robu koju prevozi tokom perioda ne

kraćeg od jedne nedelje.

Kad principal zadovoljava određene uslove pouzdanosti, iznos garancije koji preuzima garant

umanjeno je do 50% ili 30% odgovarajućeg iznosa. Korišćenje proširene garancije odobrava se

kao pojednostavljenje uobičajenih pravila o tranzitu. Ono zavisi od molbi principala i od odobrenja

nadležnih carinskih vlasti.

Naplata carine i drugih dažbina

Tranzit EU i zajednički tranzitni sistem žele da utvrde ista pravila:

• ako je utvrđena carinska obaveza (carina i ostale dažbine za nestalu robu) ili kad

principalove obaveze nisu ispunjene.

• ko je odgovoran za plaćanje tih obaveza (jedno od ovih lica uvek je principal, ali mogu biti i

drugi).

• koja vlast i u kojoj zemlji će pokrenuti naplatu obaveza i kome će biti plaćene carina i druge

dažbine.

Ako nakon 10 meseci (što je neophodan period za istražni postupak) još uvek nije moguće

ustanoviti gde je nastala obaveza tada se zemlja polaska (ili ulaska) smatra odgovornom i ona

započinje postupak naplate od dužnika ili garanta. Ako se kasnije dokaže da je obaveza stvarno

nastala u drugoj zemlji, drugoj od one koja je naplatila dažbine, i ako je ta zemlja spremna da

nadoknadi iznos carine i drugih dažbina, u cilju izbegavanja dvostrukog plaćanja, prvobitni dužnici

moraju biti obeštećeni od vlasti zemlje koja je stvarno naplatila iznos duga.

NOVI KOMPJUTERSKI TRANZITNI SISTEM (NKTS)

(New computerised transit system)

Ključni deo reforme tranzitnog sistema je njegova kompjuterizacija. U današnjem svetu, carinske

administracije moraju se prilagoditi potrebama trgovine brzo i efikasno i ići u korak sa stalnim

promenama u poslovnoj okolini. NKTS će služiti kao oruđe za pravljanje i kontrolu tranzitnog

sistema.

Temelji se na korišćenju naprednih kompjuterskih sistema i elektronskog slanja podataka,

garantuje modernije i uspešnije upravljanje od sistema baziranog na papiru.

ti NKTS-a dati su u tabeli:

Novi kompjuterizovani tranzitni sistem podeljen je u tri glavne aktivnosti.

• Spoljno delovanje: za poruke između trgovaca i nadležne carinarnice, • Delovanje u zemlji: gde se izmenjuju poruke između različitih carinarnica unutar zemlje • Zajedničko delovanje: gde se izmenjuju poruke između zemalja.

Glavno je pravilo da će NKTS biti korišćen za unutrašnji i spoljni tranzit Evropske unije i zajednički

tranzit u situacijama gde se koristi jedinstveni carinski dokument bilo kao T1 ili kao T2. Zato sistem

neće, u početku, pokrivati pojednostavljene postupke za prevoz robe železnicom, avio, morem ili

cevovodima i gde se koristi dokumentacija samog prevoznika. NKTS biće primenjiv za prevoz robe

u postupku tranzita Evropske unije ili zajedničkom tranzitu 22 zemlje koje su uključene u projekat

Procjna je da će se povezati otprilike 3000 evropskih carinarnica.

Elektronsko carinjenje robe

Elektronsko carinjenje robe bazira se na razmeni elektronskih poruka između carinarnice odnosno

cenrtalnog operativnog carinskog računara i trgovca, tj. carinskog agenta. Na ovaj način izbegava

se lično podnošenje papirnih dokumenata nadležnoj carinarnici, već se ono obavlja elektronskim

putem od strane onih carinskih agenata kojima je odobren pristup centralnom carinskom računaru.

Elektronsko carinjenje ima neke specifičnosti u odnosu na elektronsku trgovinu zbog toga što svaki

licenciran carinski agent ima u svom računaru obrazac JCI (SAD) koga popunjava u samom

računaru i, preko odobrenog privatnog ključa, upućuje u centralni carinski ručunar.

Centralni carinski računar elektronski obrađuje ispravnost podataka u JCI-u i šalje obaveštenje

podnosiocu o privatanju ili neprihvatanju dokumenta. Neprihvatanje dokumenta sugeriše

podnosiocu na nedostatke i greške, odnosno razloge neprihvatanja.

Ukoliko centralni carinski računar prihvati dokument on šalje obaveštenje podnosiocu o prihvatanju

sa 3 mogućnosti:

• Zeleno svetlo: prihvatanje JCI bez kontrole ostalih dokumenata i pregleda robe.

• Žuto svetlo: prihvatanje JCI sa mogućnošću kontrole dokumenata od strane carinarnice.

• Crveno svetlo: prihvatanje JCI pod uslovom da se prethodno izvrši detaljna kontrola

dokumenata, robe i prevoznog sredstva.

Centralni carinski računar programiran je da obaveštenje o prihvatanju ili odbijanju JCI izvrši za

nekoliko minuta, čime se ostvaruju fantastične uštede u vremenu. Sa druge strane, pregled robe

obavlja se samo u izuzetnim slučajevima na bazi slučajnog uzorka koji je sastavni deo programa u

centralnom carinskom računaru. Dokumenti koji se prilažu JCI –u takođe se mogu slati

elektrosnkim putem u centralni carinski računar.

Carinjenje robe je završeno kada nadležna carinarnica overi prihvaćen JCI i prateće dokumente na

sledeći način:

• Za zeleno svetlo - po prihvatanju JCI od strane centralnog carinskog računara,

• Za žuto svetlo - nakon obavljene kontrole dokumenata i

• Za crveno svetlo - nakon obavljene kontrole dokumenata i detaljnog pregleda robe i vozila.

Granična carinska kontrola obavlja se bez podnošenja bilo kakvih dokumenata od strane carinskog

agenta na osnovu karneta TIR ili ATA koje vozar daje na uvid graničnoj carinarnici, čime se

uspostavlja carinski nadzor nad robom.

Granična i unutrašnja inspekcijska kontrola zdravstvene ispravnosti, kvaliteta i saobraznosti robe

sa dokumentima obavlja se istovremeno sa carinskom kontrolom, bez podnošenja bilo kakvih

zahteva od strane predstavnika ili opunomoćenika uvoznika ili izvoznika.