Časopis za savremenu kulturu Vojvodine "Nova misao" broj 7

8/19/2019 Časopis za savremenu kulturu Vojvodine "Nova misao" broj 7

1/41


2/41

Po(t)pisOtac

Piše: Mirko Sebić

„NOVAMISAO”– časopisza savremenukulturuVojvodineOsnivač:Sekretarijat zakulturu Vlade VojvodineZa osnivača: Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturuIzdavač:IU „MISAO”;NoviSad, ulica Pašićeva6izlazi dvomesečno (šest puta godišnje)AVGUST/SEPTEMBAR 2010.tiraž:500primerakatelefon redakcije: ++ 381 (0) 21 424 972imejl:[email protected]: Mirko Sebićdirektor:Mirko Sebić

redakcija:Teodora Zrnić (operativni urednik)Gordana Draganić Nonin (pomoćnik glavnogurednika)Tijana Delić (kulturologija, teatar)TatjanaPejović(društvo)Biljana Mickov (menadžer u kulturi i kulturnapolitika)drStevan Konstantinović(kulture etničkihzajednica)BrankoStojanović(urednik fotografije)total dizajn: TanjaDukić •prepress: Vladimir Vatićfotografijana koricama:Branko StojanovićISSN broj:1821-2107

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотекаМатицесрпске, НовиСад

008(497.113)

NOVAmisao:časopis za savremenu kulturu Vojvodine/glavni urednik Mirko Sebić. –2009,br.1(jul)– .–NoviSad:IU„Misao”,2009–.–Ilustr.;30 cmDvomesečno

ISSN1821-2107

COBISS.SR-ID 241067527

03 Po(t)pis – Otac Mirko Sebić

04 Svetionik: Ljubomir Levčev/Bran islav Živanović06 Hronotopije

10 Mašina/ostrvo: Pesmoputja, snovostazišta i preispisivanje ravnice Mirko Sebić

12 Hronotopije14 Probuđeni grad i strategija kulture Nemanja Rotar

16 Pad i uspon Ajndhovena Kejs Donkers

18 Lajkó Félix: Južni vetar na Dunavu/Déli szél a Dunán Mirko Sebić

24 Nesporazum: o mravcima i ljubavnicima ŽeljkaPješivac

26 Balkan kao metafora – balkanizam Tamara Đorđević

30 Aleksandar Milosavljević: Ovo je jedno ozbiljno pozorište Tijana Delić

34 Ljudi, prostor, arhitektura Danijela Halda

38 Slikar horizonta Sava Stepanov

42 „Sa nadom u dolazeću reč u srcu” Boško Tomašević

46 Čitati Dantea na srpskom u Raveni Gordana Draganić-Nonin50 Prevođenje kao društvena praksa Alpar Lošonc

54 O Alternativnoj školi „Moj put”Darinke Zličić u Đurđevu JadrankaBunuševac

58 Kultura kao kolektivni medij Stevan Konstantinović

62 EXIT: ostrvo ili kontinent? Danijela Jakobi

66 Još uvek najiskrenije uživamo u muzici Danijela Jakobi

70 Mi smo generacija koju prećutkuju PredragĐuran

72 Komentar i razgovor dva adepta o izložbi DaniloVuksanović

74 Ne možeš da se ne zapitaš ko je bio u žiriju Gordana Draganić-Nonin

75 Antologijska edicija „Deset vekova srpske književnosti” Gordana Draganić-Nonin

76 Prot iznad svega Nadežda Radović

77 Manija opstanka Tatjana Pejović78 Kamerna muzika Adrian Kranjčević

79 Zabranjeno slušati tiho! Danijela Jakobi

Sadržaj • • •

ismoocunapisao je Franc Kafka u novembru 1919. seocetu Šelesen kod Libeka i nikad ga nije poslao

je pisao. Mak s Brod, kao i uvek pogrešno, određuje tajpokušaj Francove autobiografije i na taj način otvara vrati vulgarnih tumačenja Kafkinog dela.

„Pismoocu, na koje se oslanjaju žalosna psihoanalitička tum je portret, fotografija koja je skli znula u jednu sasvim dnapisaće Delez i Gatari. Pitanje je u koju Mašinu?

„Stvari se u stvarnosti ne mogu tako slagati jedna z a drugmom pismu, život je nešto više od igre strpljenja; ali sa kmože proizići iz ovog mog prigovora, korekturom za čimam snage niti volje, postiglo bi se, po mom mišljenju, iptoliko približilo istini da nas obojicu može umiriti i olakšatPoslednja rečenica Kafkinog pisma jasno ukazuje da je čbila jedno preterivanje, uvećanje Edipovog kompleksa dosmo zapravo ne može biti poslano, jer on nema volje da Da je poslano ono bi značilo jedan ozbiljan kompleks – odu straha. A zapravo: „Pobuna protiv oca je komedija, a nKafka reče nekoliko godina kasnije u razgovoru sa mladim

P


3/41

Ljubomir Levčev

Knjiga

Branislav Živanović (alijas Kasper), rođen je27. 01. 1984. godine u Novom Sadu. Završio je Filozofski

fakultet u Novom Sadu, Odsek za komparativnuknjiževnost. Rep artist, piše poeziju i kritiku. Pored

Brankove nagrade dobitnik je i prve nagrade za poezijuna Međunarodnom festivalu poezije i kratke priče„Duško Trifunović“ 2008. godine. Objavljivao je u

„Letopisu matice srpske“, „Zlatnoj gredi“ i „Tragu“.

Ljubomir Levčev rođen je 1935. godine u gradu Troja-nu. Završio je Filozofsko-istorijski fakultet na Sofijskomuniverzitetu. Bio je urednik i glavni urednik časopisaLiterarnifront (1961–1971), prvi zamenik mi nistra kulture(1975–1979), predsednik Saveza bugarskih pisaca(1979–1989). Od 1991. godine je urednik i vlasnikizdavačke kuće i me đunarodnog časopisaOrfej .

S V E T I O N I K

NOVA MISAO / PogledaloKnj iga / NOVA MISAO

Reči misle da sam zaspao.Knjiga mi ispada iz ruke,kao što pada pticasa začarane grane.Аli ne pada na pod,da ne zgnječi senkeniti na nebo,da ne okruni zvezde.

I javiše ne čitamsve to.Ja samo posmatramkako knjiga ispadaiz ruke na nekoizmoreno čovečanstvo.I ostaje da lebdi otvorenakao kosmonaut u bestežinskom prostoru,pevajući o nekoj Otadžbini...A ona – čuje i zna.Onda ti, draga, prilazišsa druge strane nečegai gasiš smisaošapatom:Želiš li nešto drugo?Drugi polumrak?Drugi polusan?Drugu...knjigu?

Želim, razume se!Ali kakva je ovo knjiga bez ljubavi?Ljudi žele ljubav.I ne polovinu, već celu.Čak, a ako je tužno.Čak, i ako je beznadežno.Ljudi žele ljubav.I ja želim.Želim da je pročitam.Želim da je pročitamdo kraja.

4

• • • f o

t o : B r a n k o

L u č i ć

• • • f o

t o : B r a n k o

L u č i ć


4/41

hrono topije H R O N O T O P I J E

6

Objavljen Rusinsko-srpski rečnik U izdanju Odseka za rusinistiku Filozofskogfakulteta u Novom Sadu i Zavoda za kultu-ru vojvođanskih Rusina, nedavno je obja-vljen Rusinsko-srpski rečnik . Ovo kapitalnoizdanje predstavljeno je sredinom leta uholu zgrade Vlade Vojvodine.

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đu-rić istakao je da su očuvanje i razvoj kultur-ne raznolikosti koje Vojvodina ima – jedanod glavnih zadataka kulturne politike. ŠefOdseka za rusinistiku Julijan Tamaš naglasio je da j e rusinska etnička zajednica jedinou Vojvodini stigla do profesionalnih ustanova. O Rusinsko-srpskom rečniku govorili su glavni urednik Julijan Ramač i Helena Međeši, deo malog timakoji je završio posao jednog leksikografskog instituta.

Važno! Rekonstruisan umetnički ateljeTerra u Kikindi

Rekonstruisani umetnički ateljeTerra obišao je i otvorio predsed-nik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić. Ukazujući na to da svojimizvanrednim gabaritima obnovljeni prostor pruža izuzetne mo-gućnosti izrade umetničkih skulptura velikih dimenzija od tera-kote, Pajtić je dodao da jeTerra jedinstven centar u svetu, mestohodočašća umetnika iz čitavog sveta, te nije čudo što su sadaovde umetnici iz Japana, Indije i Nemačke. „Cilj ovakvog mesta je da bude značajan turistički centar Kikinde, Vojvodine i čitaveSrbije”, naglasio je Pajtić. Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić je rekao da je umetnički centarTerra jedan od načina reali-zacije vizije da svaka vojvođanska opština i grad budu okarakteri-sani nekim kulturnim projektom koji bi podržala pokrajinska Vlada, jer je ideja da se od svih umetničkih potencijala u Vojvodini sačini jedinstven kulturološki prostor.

Veliko!

Antologija za jubilejBrankove nagrade

Obeležavajući 50. dodelu Brankove nagrade, Društvo književnikvodine je pored svečanosti na kojoj su učestvovali brojni pesnici,povodom priredilo i vredno književno izdanje – Antologiju dobBrankovenagrade. Priređivač ovog izdanja, Jovan Zivlak istakaoknjiga na preko 200 strana sadrži po dve pesme svih dobitnika, bgrafske beleške, pogovor, a kao posebnu vrednost apostrofirao jedatak posvećen arhivskoj građi u vezi sa Brankovom nagradom.

Antologijski!

U

Umstičva kne ukritših vizlopojacenseta

Sav

Muzej u pokretuIzložbe slika Petra Lubarde u Galeriji Matice srpske i Ivana Radovića u Spomen-zbirciPavla Beljankog zajedno su otvorene letos, kao deo projektaMuzejupokretu Muze- ja savremene umetnosti u Beogradu. Tako su i Novosađani imali priliku da pogleda- ju 26 reprezentativnih dela Petra Lubarde na izložbi pod nazivomHeroika vizije, i22 slike Ivana Radovića u postavci nazvanojOdapstrakcijedo predelačulnosti . Izložbesu postavljene s namerom da novosadskoj publici predstave ova dva autora, kako je napomenula na otvaranju upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević, alii da ukažu na Trg galerija kao važnu kulturnu tačku u životu ovog grada. Po rečimaupravnice Spomen zbirke Pavla Beljanskog Jasne Jovanov, Muzej savremene umet-nosti u Beogradu, iako je mlada institucija, ima veoma vredne kolekcije.

Uzbudljivo!

Priredila: Teodora Zrnić


5/41

h r o n

o t o p

i j e

H R O N O T O P I J E

8

Izložba Od Paje Jovanovića doMarine Abramović u Zrenjaninu

U Narodnom muzeju u Zrenjaninu, u ok viru manifestacijaMarketkulture krajem avgusta otovorena je izložba Od Paje Jovanovića do Marine Abramović .Ova izložba je organizovana u okviru manifestacije koja treba da promovišeZrenjanin kao kandidata za evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Na iz-ložbi su predstavljena dela srpskih i crnogorskih autora nastala u drugoj po-lovini 20. veka.

Evropejski!

Bijenale u Pančevu: svetpokreta, zvuka i slike

U Pančevu se od 17. sep-tembra do 18. oktobra uorganizaciji Kulturnog cen-tra Pančeva po četrnaestiput održava Bijenale ume-tnosti pod nazivom Duh prirode. Kroz tri segmenta(vizuelni, pozorišni i filmski)ovogodišnji Bijenale pred-staviće Jožefa Nađa. Panče-vačko bijenale ima tradicijudugu 30 godina. Započeo je 1981. godine, i to kao iz-ložba jugoslovenske skulpture, da bi se vremenom trans-formisao u internacionalnu izložbu vizuelnih umetnosti.Danas obuhvata različite medije – instalacije, objekte,fotografije, video i digitalnu umetnost, prostorne inter-vencije, a izložbe se realizuju u nekoliko galerijskih i alter-nativnih prostora. U okviru Bijenala biće promovisana idvojezična publikacija (na srpskom i engleskom jeziku)koja obuhvata aktuelnu umetničku produkciju JožefaNađa.

Multimedijalno!

Ečka: Priroda u galeriji

Šestoro savremenih vizuelnih umetnika boravilo je tokom avgustau Umetničkoj koloniji Ečka u okviru projektaSlika2010– StillLife! Stva-rali su Jelica Radovanović, Vera Stevanović, Milica Miličević, MilanBosnić, Tijana Luković i Branka Nedimović. Svi umetnici su učesnicizapaženih samostalnih i grupnih izložbi, kao i različitih projekata uzemlji i inostranstvu. U svom radu se uglavnom bave pitanjima pro-stora, životne sredine i prirodnog okruženja. Umetnici su imali i za-datak da na izložbi u Savremenoj galeriji Zrenjanin, koja bi trebaloda se realizuje od 15. novembra do 2. decembra, pored dokumena-ta o akcijama u Ečki, stvore „ novu prirodu“ u galerijskom prostoru,da ostvare prostorni odnos, vezu između dva dela jednog insti tu-cionalnog organizma – Umetničke kolonije i zrenjaninske galerije.Autorka i selektorka projekta je Sunčica Lambić-Fenjčev, kustos,istoričar umetnosti Savremene galerije Umetničke kolonije Ečka.

Prostorno!

Stogodišnjica smrti Laze Kostića

Povodom projekta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu kojim se odina od rođenja i 100 godina od smrti Laze Kostića, pokrajinski seMilorad Đurić održao je 15. jula 2010. godine konferenciju za medVlade Vojvodine. Na konferenciji za štampu učestvovali su i predskulture koje će kroz 13 programa predviđenih za period od oktobra ra 2011. godine u Novom Sadu, Somboru, Srbobranu, Kovilju i Bud jubilej Laze Kostića, jedne od najzanačajnijih kulturnih ličnosti u skoj kulturi 19. veka. U stvaralaštvu ovog pesnika, dramskog piscaprevodioca, pravnika i novinara spojeno je bogatstvo evropske kultnacionalnom tradicijom i nacionalnim identitetom, čime su postavnas aktuelnog kulturnog obrasca, istaknuto je na konferenciji.

Tradicionalno!

Obeležen Dan mladih

Međunarodni Dan mladih obeležen je 12. avgusta u Limanskom partom na kojem su nastupili brojni novosadski demo bendovi i mladi Od 16 časova na bini pod vedrim nebom su se predstavili Ivan Čksion, JosipA Lisac , VrištiPijaca, New Mithology , Bao Vau, TetraPank , M

ChuchukCoreOrcBodza SeIlija MaGradskogsport i oAleksanddržao, a oudruženjaplana polusvojila jnom mlad

Mladalač


6/41

M A

Š I N A / O S T R V O

NOVA MISAO / Pesmoput ja , snovostaz iš ta i pre isp iPesmoput ja , snovostaz iš ta i pre isp i t ivanje ravnice / NOVA MISAO

a bi filozofski osvetlio problem pesničke slike, Gaston Bašlar je za-ronio u nepregledni okean ljudske imaginacije, započevši tako na-

crt jedne fenomenologije mašte. „Pesnik govori na pragubića. Da bismoodredili biće jedne slike moraćemo, dakle, da osetimo njenodjek “. Jer pe-snička slika se pojavljuje direktno „k ao proizvod srca, duše, čovekovog bićashvaćenog u njegovoj akteuelnosti“.Pragbića je i sam jedna pesnička slika jedan krajolikduše koja stvara.

Kako razumeti, kako pročitatikrajo-lik Ravnice. Kako poštovati jezik togbleska. Na prvi pogled on je siromašan, malo oku nudi. Ali šta je sa osta-lim čulima? Sluša li se pejzaž, miriše li on, može li se liznuti, zagristi, dotaćiispod vela svitanja? Odnosno, da li je oko povlašteno u procesu nastankate „slike“ koja jekrojo-lik . Ono što Ravnica postavlja kao osnovu vlastitogpejzaža oku oduzima njegovu okcidentalnu povlaštenost.

Krajolik Ravnice iskrsava iznenada bez predhodnih priprema kao sveža ineponovljiva senzacija. Da bi se osetio pejzaž treba biti prisutan, treba prionutitome u trenutku njegovog rađanja. Ni pre, ni posle. Da bi se proži-malo sa nekim krajolikom treba zaboraviti na prošlost, na istorijsko kultur-ni kontekst, on naprosto nema nikakv značaj. Ovde se neka senzacija rađau potpunoj adheziji, priljubljivanju i pretapanju sa nekom izolovanom kraj-

nje pojedinačnom incidentnom afilijacijom. Reč je pre o ekstazi i izlaženjuizvan sebe, ulaženju u sliku, nego o nekakvom mirnom zaključku koji do-lazi na kraju procesa probiranja. Ekstaza je ovde rezultat neponovljivostisame slike. Krajolik bi dakle, bio nekakav iznenadni reljef, otisak unutrašnjeg, još nedovoljno poznatog, kretanja. Isto tako on bi zapravo bio odjek, pre jedna sonorna slik a, talasi nevidljivih vibracija, nego šarenilo sunčevogspektra. Jer pejzaž je direktan proizvod srca, duše i duha usamljenog ho-dača, pejzaž je drugar moj i brat.

Intimnost sa pejzažom, bliskost koja prevazilazi kulturu i društvo deo je na-ših najdubljih i iskonskih vibracija, onih koje su z aboravljene i potiskivane,onih kojima se odriče svaka utemeljenost u raciju još od kad je Dekart po-stavio Cogito u centar izvesnosti postojanja. Upravo zbog toga savremenistanovnik ravnice dok putuje zemljom koju presecaju geometrijske linije

vlasništva, čvrste granice pohlepe i sticanja, nema reči ni slike, ni zvukakojim može da izrazi tu intimnost Bića. On kao zanemelo dete gleda širomotvorenih očiju i ne može ništa zapravo da vidi. Jer da bi video najpre morada suspenduje dekartovsku perspektivu.

Srećom, uprkos svim nedaćama, do nas su dospeli fragmenti, zapisi te in-timnosti. Možda su najupečatljiviji od njih sadržani u korpusu aboridžin-skih mitova koji nam otvaraju nova viđenja.

Osnovna slika koja utemeljuje veru Aboridžina je zapravo stanje poznatokao Velikisan. To stanje je uvek i sada, ako bismo rekli da je večno ne bismotačno odredili ono što jeste, jer Aboridžinska svest nema zapadnjački od-nos prema vremenu. Veliki san,doduše , obuhvata početak stvaralačkogvremena kada je duh Predakahodao zemljom, ali se on nastavlja i danas izapravo, nikad i ne prestaje. On je prisutan kao neki drugi, suštinski, nivopostojanja.

Zemlja je bila pusta kada su se pojaviliPrecistvaraoci . Putovali su zemljom.Oblikovali su zemlju nizom Događaja. Snovima su utabanali put, načinivšiSnovostazišta. Oni su takođe stvorili zvezde, elemente, ljude, biljke i živo-tinje. Nakon što su obavili svoj zadatak, neki od njih su potonuli u Zemljui

postali Svetiobliciu prirodi .

Svaki aboridžinski klan očuvao je pesme koje govore o tome kako je na-stalo parče zemlje (njihov kraj) na kojoj oni žive i koje se odnose na dela/događaje njihovih Predakapovezanih sa tim područjem. Pesme susednihpodručja nastavljaju se jedna na drugu, obrazujući tako jednu celovituPoemu. Više takvih celovitihPoema u nizu gradi mrežu koja se prostirepreko čitave Australije. Tumačeći ove pesme, ljudi mogu da prate tragoveu prirodi, čak i u njima nepoznatim predelima i tako hodaju vođeniPesmo- putjem. Ajers Rok (Uluru) je sveto mesto za Aboridžine već hiljadama go-dina. To je tačka u kojoj se mnogePoeme tj.Pesmoputjaukrštaju.

Svaki deo pejzaža, svaki kamen ili biljka, izvor, polje, brežuljak, sadrže sve-tu supstancu, odnosno emaniraju kreativnu energiju predaka koji su ho-

Pesmoputja, snovostazišta i preispisivanje ravnice

Piše: Mirko Sebić

„Nad vodom se pojavljuje, kad zastanem, nešto ogromno plavo: vazduh, blag, natopljen maglom,na kojoj leži sva ova teška pruga brda i voda sa kojih sam sišao“.

Miloš Crnjanski, Tri krsta – Sent Andreja

dali zemljom. Čovek je delatnik koji mora kroz snove, ri

garantuje opstanak i kontinuitet ovih kreativnih činova. Rvanja od uobičajenih varijanti totemizma je suštinska ovvrsti aktivističkog anamnezisa. Dakle, odnos nije svedetotemskog pretka, već na saznavanje kroz prisećanje kojrituali i pevanja. Saznavanje, odnosno prisećanje, se ododnos prema okolini, koji je kako kolektivni tako i indivipojedinac predstavlja inkarnaciju božanskog Pretka odnonjegove kreativne energije. Upravo zato, zbog te intimnosovde nisu suprotstavljene) Pesmoputje je nešto drugo od pkog rituala.

Do današnjeg dana, rituali igraju važnu ulogu u životu Aceremonije ponekad traju nedeljama, sa noćnim pevanjemnjem priča, kao i prikazivanjem ukrašenog tela i ceremoDa bi se pripremili za svetkovine Pevanjai Puta (Pesmoppremazuju tela bojama napravljenim od gline i žute zeml

Upotreba tačaka u oslikavanju tela nekada je bila rasproširom Australije. Postoje slike gde se tačkice jasno vide n

10

D

• • • BogomilK arlavaris:OK UKA,ul je,90x138,1959.


7/41

hrono topije

Književna kolonija u Čortanovcima

Međunarodna književna kolonijaČortanovci 2010, koju organizuje Pokrajinski sekretarijatza kulturu u saradnji sa Srpskim književnim društvom iz Beograda, održana je od 10. do17. septembra. Ova prestižna književna manifestacija sa e vropskim predznakom, omogu-ćava da naša kulturna javnost i ljubitelji književnog stvaralaštva, u direktnom kontaktu sapoznatim stranim i domaćim autorima, dobiju relevantan uvid u stvaralaštvo nacionalnihliteratura. U radu kolonije učestvovalo je deset književnika: Filip Delavo (Francuska), TatjanaStupar (BiH/Republika Srpska), Agnješka Lasek (Poljska), Robert Šerban i Nikolae Konde(Rumunija), Marijana Larsen (Danska), Kevin Pauer (Irska), i Jasmina Topić, Aleksandar Nova-ković i Mirjana Stefanović (Srbija). KolonijaČortanovci2010 biće svečano otvorena održava-

njem književne večeri učesnika u holu zgrade Vlade AP Vojvodine, u subotu 11. septembra.Književno!

Jasni Đuričić nagrada u Lokarnu

Kineski režiser Li Hongći dobio jeZlatnog leoparda za film Zimskiras- pust na 63. međunarodnom festiva-lu u Lokarnu, završenom sredinomavgusta. Srpska glumica Jasna Đu-ričić nagrađena je za ulogu u filmuBeli,belisvet Olega Novkovića. Leo-parda za glavnu mušku ulogu do-bio je Emaniel Bilodo za ulogu uostvarenju Curling Kanađanina De-nija Koeta koji je nagrađen za režiju.

Izuzetno!

Kanjiška premijera Nađa i Debr

Radne premijere novih komada Jožefa Nađa i Deneša Debreijatradicije, izvorni narodni melos, jedan nesvakidašnji dečji genimuzičara obeležili su 16. međunarodni festivalDžez, improvizood 9. do 11. septembra. Umetnički direktor festivala Zoltan Bičku Kanjiži mogla da vidi najnoviju duo minijaturu poznatog korka u izvođenju bila glumica Ana Sofija Lancelin. Deneš Debremijeru ostvarenja Med tisinog cveta. Drugi dan festivala obeležiomuzike, pijaniste Đerđa Sabadoša i kontrabasistkinja Džoel Leabluz kvartet Joy of Jazz , koji je predvodio Džo Li Vilson.

Kul!

H R O N O T O P I J E

12

• • • foto:BETA

Vasa Ladački u Opatiji

Trodnevni opatijski spektakl nazvanVasaLadački bio je početak turneje filma Đorđa BalaševićaKaoranimraz u zemljama eks-Jugoslavije. Balašević jena festival doplovio brodom, baš kao pravi „pa-nonski mornar”, a njegovu posadu činili su supru-ga Olivera, tamburaški orkestarPanonskamorna-

rica i glumci Rade Šerbedžija, Mira Banjac, Zijah Sokolović... „Mismo ime svog grada Novog Sada svuda pronosili, a u Opatiji jedoživljaj bio neponovljiv. Bilo je onako kako sam priželjkivao. Po-sebno mi je drago što je najveći bioskop u Hrvatskoj bio pun doposlednjeg mesta”, istakao je Balašević.

Panonski!


8/41

i smo zemlja bez gotovo ikakve tradicije u oblasti kulture. Kod nas je postalo pravilo, s obzirom na mentalitet, da se ona ne smatra

procesom, već produktom trenutka, pa stvaraoci i dalje zavise od „milo-sti“ i blagonaklonosti političara koji trenutno rukovode i „brinu“ o držav-noj kulturnoj sceni. Nevolja je što naš nacionalni karakterološki profil, si-lovit, nesistematičan, anarhoindividualistički, nije u stanju da posmatrai osmišljava događaje u kontinuitetu, već improvizuje i krpari od slučajado slučaja. Takav način rada je neprihvatljiv za razvijeni deo sveta, gdesu profesionalizam i rafinirana preciznost na visokoj ceni. Sve biva pod-vrgnuto strateškom projektovanju i svaki postupak i mera moraju imatisvoj valjani razlog. Stoga, da bismo uhvatili korak sa Evropom, moramoimati razvijenu nacionalnu strategiju kulture. Kada će ona nastati, veliko jepitanje, s obzirom na našu slabo razvijenu svest o važnosti jednog takvogdokumenta.

Naša intelektualna elita snosi najveću odgovornost zbog nedostatka ja-snog plana kulturnog preporoda. Na žalost, većim svojim delom ogrezlau korupciju i konformizam, ona je prepustila da se događaji stihijski odvijaju, otvorivši širom vrata za provalu kiča, primi tivizma i osrednjosti na

svim planovima umetničkog stvaralaštva.U našem društvu prenebregava se činjenica da je upravo kultura funda-mentalna kategorija ljudskog života. Time se ne negira važnost ekonomijei politike, ali se jasno ističe da bez elemenata kulture nije moguće uspo-staviti normalne procese proizvodnje materijalnih dobara. Ako kulturu nedoživljavate kao akomulaciju drevnog znanja, vi nemate osnove za formi-ranje zdravog društva. Samo kulturna baština i njeno dobro poznavanje irazumevanje omogućavaju izgradnju pozitivnih vrednosnih sistema.Ukoliko je ona utuljena, omalovažena i odbačena, ljudska zajednica gubikodeks moralnih normi i zapada u varvarstvo.

Kultura mobiliše volju i misao, ona oslobađa i uzbuđuje, njoj se teži, a nesklanja se od nje. Daleko je jednostavnije ne razmišljati, otimati sebično

sve što se nađe na dohvat ruke u cilju vlastitog bogaćenja, ne brinuti zasutrašnji dan ili generacije koje dolaze. Možda se uspe u stvaranju privid-nog utiska da sve štima i da društvo ipak ide uzlaznom putanjom, čak ipomoću takvih šarlatanskih metoda kakve se kod nas često primenjuju,ali jedno je sigurno: „beg od kulture“ preobražava se, pre ili kasnije, u dezin-tegraciju ličnosti, degeneraciju socijalnih odnosa i sveopšteg društvenogsloma.

Uprkos svemu, jedan grad u Vojvodini pravi presedan u tom smislu i činiza mnoge još uvek nedostižnu stvar.

Pančevo je taj prvi grad u našoj zemlji koji je smogao snage i osmislioStrategiju kulturnog razvoja. Ovaj nadasve važan dokument predstavljanepatvoreno svedočanstvo da se u ovoj varoši razmišljalo na jedan posvedrugačiji način od ustaljene (političke) prakse. Pre svega, pozvani sustručni ljudi da daju svoj sud, potom su profesionalci u kulturi predložilisvoje ideje, onda je usledila javna debata i tek na kraju su političari dalisvoj doprinos glasajući u lokalnom parlamentu.

Dakle, nije sve poteklo iz samo jedne „prepamentne” glave, pa potomkao neprikosnoveni zakon klizilo ka narodu, već se stvaralo u umovimamnogih, prevashodno onih koji su stručni za tak av zadatak.

A šta je, zapravo, Strategija ako ne svojevrsni plan po kome treba da sedonose odluke i uređuje k ultura u Pančevu? I tu više nema lutanja, nemapotrebe za novim promišljanjima i novim mukama, sve je rečeno. To je jedan od najboljih načina depolitizacij e – da se svakoj narednoj vladaju-ćoj strukturi jasno stavi do znanja da je usvojeni dokument najbolji načinorganizovanja kulture i da nisu potrebna nova istraživanja, ulaganja, luta-nja. Tako se stvara sistem po kome se nešto čini i dela i u kome nema po-trebe da se strepi da li će oni na vlasti umeti da se snađu i reše stručneprobleme.

T E Z E O K U L T U R N O J P O L I T I C I

14

Kulturna politika

Probuđeni grad i strategija kulture

Piše: Nemanja Rotar

Probuđeni grad i s t ra tegi ja kul ture / NOVA MISAO

M

Pančevo je prvi grad u našoj zemlji koji je smogao snage i osmislio Strategiju kulturnog razvoja.Ovaj nadasve važan dokument predstavlja nepatvoreno svedočanstvo da se u ovoj varoširazmišljalo na jedan posve drugačiji način od ustaljene (političke) prakse. Pre svega, pozvani sustručni ljudi da daju svoj sud, potom su profesionalci u kulturi predložili svoje ideje, onda jeusledila javna debata i tek na kraju su političari dali svoj doprinos glasajući u lokalnom parlamentu.

NOVA MISAO / Probuđeni grad i s t ra tegi ja kul ture

Sredinom osamdesetih godina brojni evropski gradovi, snprocesom deindustrijalizacije, uložili su velike napore u rnomskih sektora, kao što su: industrija zabave, turizam, k ja i nove tehnologije.

Jer, šta je to što definiše atraktivnost nekog grada ako struktura, efikasan gradski transport, kvalitetan stambegućnost zapošljavanja, bezbednost na ulici i – kvalitet oturnih institucija. Želja je bila j asna: učiniti da novoosmišne, oplemenjene najrazličitijim kulturnim sadržajima, postrijskih zona, koje su prestale da rade.

Takođe, intenzivno se tragalo za novim imidžom grada, ko

koj eri imao svoj puni smisao i zavodljivost za priliv novih kovane radne snage. U tom smeru kretalo se i mišljenje dastvo kulturnog života od velikog značaja za uspeh jednognjegove razvijenosti. Stoga su dobro organizovane institucčen i podmlađen kadar, prestižni umetnički festivali i drugaktivnosti postali ključni element strategija internacionalskog razvoja, a sve s ciljem privlačenja mobilnog svetsko

Kao što vidimo, ideja da kultura može biti pogonska snzvoja postala je sastavni deo svih novih politika razvoja gnoj Evropi, a jedan od najvažnijih činilaca tog procesa jedan grad ima u svom re gionu.

Imidž je od presudnog značaja za privlačenje potencijainovativnih preduzetnika, pa su stoga lokalne administrabanog razvoja posvetili posebnu pažnju njegovom kreirprogrami urbane regeneracije danas podrazumevaju bogralnu ponudu.


9/41

T E Z E O K U L T U R N O J P O L I T I C I

16

Pad i uspon Ajndhovena / NOVA MISAO

jndhoven je moderan grad, izrastao iz elektronske industrije Filips(Philips). Ova industrija bila je pokretač, na početku XX veka, razvoja

starog gradića Ajndhovena u veliki grad Ajndhoven povezavši 1920. go-dine pet sela. Istraživanje vezano za električna svetla, kao novi projekattehničkog dizajna, krajem XIX veka, bilo je glavni razlog da Ajndhovenpreraste u novi ekonomski centar na jugu Holandije.

Tokom devedesetih „industrija proizvodnje” je nestala preselivši se u „ze-mlje sa jeftinijom proizvodnjom”, ali oko 2000. godine otkrili smo da smozadržali „industriju razmišljanja”! Zbog potrebeza zaposlenjem i mentalne snage ljudi, došlo je do inovacije, kao novog fenomena. Umestostaklene lampice iz 1900. godine, znanje je po-stalo novo „gorivo” za regionalni razvoj. Poredglavne luke u Roterdamu i trgovinske luke uAmsterdamu odjednom je postojala i luka moz-gova u Ajndhovenu!

Gradsko rukovodstvo: gradonačelnik Rein Vel-šen, generalni direktor Stefano Marzano (PhilipsDesign), Levij Edelkort (predsedavajuća i direk-tor Akademije dizajna) i Henk de Vildt (Savet Uni- verziteta) pokrenuli su projekat pod nazivom„Ajndhoven 2000+“, kao kulturni impuls, zajed-

no sa poznatim dizajnerima, kao što su Mendini,Branzi i Piter Ajsenman. Grad je otkrio bogat-stvo ustanova znanja i 2003. godine došlo je dorealizacije „E+“ projekta, u kojem je grad služiokao laboratorija za istraživanje i obrazovanje.

Rezultati su primenjeni na novu razvojnu politi-ku, urbani dizajn i društvene inovacije. Mnogistudenti nisu više odlazili iz grada nakon dipl o-miranja i industrija je počela da se razvija sa no-vim ljudima i novom energijom. „E+“ projekatzavršen je 2009. godine. Rezultate možete po-gledati na sajtu www.citytv.nl, prezentacije idogađaje (E+ polje) i www.eplus.nl.

Nakon ovog perioda saradnje između gradskog saveta i ustanova znanja,kao što je TU/e i Akademija dizajna, postojala je i ambicija za saradnjom isa kompanijama. Ne samo odozgo nadole u tvorevini z vanoj Organizacija„Brainport“, već, i odozdo na gore u virtualnoj Akademiji Brabant (www.brabantacademy.nl) sa studentskim organizacijama u odboru.

Ekonomska kriza navela nas je da potražimo nove mogućnosti i novu kli-mu u gradu, kako bi mladi ljudi pokrenuli sopstvene kompanije. Mnogihonorarci već su počeli da popunjavaju novo tržište za ekonomski razvoj.

Dizajneri su analitičari, i u stanju su da razmi-šljaju „van okvira”, i u novim konceptima. Upra-vo kao i Filipsovo otkriće električne lampe 1892.godine. Novi dizajn, inovacija i istraživanje deosu identiteta grada i instrumenti nove eko no-mije.

Do sada navedeno predstavlja kratak opis ra-zvoja ovog modernog grada Ajndhovena. Kaourbani dizajner otkrio sam da se ne radi više o„ciglama” već o „ljudima” u gradu. OdržavajućiDNK gradnje u životu (ne rušiti, već, nanovo ko-ristiti) poput kompleksa „Bela dama”. Razvijanjegradova predstavlja osluškivanje glasa ljudi, mla-đe generacije, njihovih misli u pogledu buduć-

nosti i upotreba ustanova znanja, kako bisterazmišljali zajedno, istraživali i pronašli odgo-vore na ova urbanistička pitanja.

Pametno je razmišljati van okvira sopstvene ge-neracije, biti trener moći razmišljanja mladihstudenata i igrati u timu slobodih umetnika u jednoj neformalnoj i nehijerarhijskoj mreži, ko-risteći današnju tehničku podršku, kako bistekomunicirali svuda po svetu. Volim da delim svoje znanje i da za uzvrat dobijem energiju od stu-denata. Nova ravnoteža, kao surfer u novom(ličnom) dobu na talasima ekonomskog, morakoristiti vetar inovacija.

Urbani dizajn

Pad i uspon Ajndhovena

Piše: Kejs DonkersPriredila: Biljana Mickov

Pametno je razmišljati van okvira sopstvene generacije, biti trener moći razmišljanja mladih studenata i igratiu timu slobodih umetnika u jednoj neformalnoj i nehijerarhijskoj mreži, koristeći današnju tehničku podršku,kako biste komunicirali svuda po svetu. Volim da delim svoje znanje i da za uzvrat dobijem njihovu energiju

A


10/41

eliks Lajko ili Lajkó Félix kompozitor je i harizmanonije/Vojvodine (meni je to isto a vi birajte po vol

cembra 1974. godine u selu Kavilo kod Malog Iđoša opštiHarizmatično svira violinu, citru, tradicionalne žičane inpljene u Ravnici. Komponuje čudno, kontroverzno, neštonovati, što oni koji osećaju zovu muzikom a, oni bez osećkičem. Ali, muzika dolazi, nju ne zovu. Zato Lajkó Félixto što radi drugačije nego jednostavno – muzika.

Davnih, i na ovim prostorima prilično mračnih devedestinom, proneo se svetao glas Ravnicom o nekom čudnom vću od nekih dvadesetak godina čiji bend zvuči i izgledaa muzika mu podseća na užasno ubrzanu mešavinu Ive Paganinija, dobrog mađarskog džeza, transilvanijske namuzike ... Da proverim taj glas, a zarad organizovanje mane Interzzone01, nazvao sam Feliks Lajka na njegov kuJavio se prijatni ženski glas koji me je zamolio da sačekmađarskom majka doziva sina. Čuh kako iz daljine nekviolini. Stakato se pojačavo, neko ko svira se približavase javio. Dok smo ugovarali nastup u Novom Sadu, stakaRazgovor nije bio razlog da bi prestala da svira violina.

Lajkó Félix: Rodio sam se u jednom selu kraj Malog Iđošu obdanište i tamo sam krenuo u osnovnu školu. Čini mpošao u prvi ili drugi razred, kad sam otkrio mamine pločči zvuka bile one vinilne crne ploče), odnosno majka mi jsa tih ploča. Bila je to uglavnom klasična muzika, MocaDebisi i takve stvari. Tada mi se to jako svidelo i počeo sziku, naravno, tada nisam još ništa svirao samo sam čestmuziku. Posle nekog vremena hteo sam da učim da sviraskup instrument i roditelji nisu imali para da mi ga kupe, ni da mi plaćaju časove klavira.

Na kraju, čini mi se, trećeg razreda, jedan moj drug dobiklon, ja sam to video pa sam hteo i ja da sviram citru. I on

Lajkó Félix, muzičar

Južni vetar na Dunavu/ D

Razgovarao: Mirko Sebić

Za mene nema razlike, komponovanona je došla naknadno, prvo je, valjd postoji muzika, ono što čuješ i ono š

F

NOVA MISAO / Lajkó Fél ix : Južni ve tar na Dunavu

• • • f o

t o : B r a n k o S t o j a n o v i ć

K R E A T I V N I P O G O N I

18


11/41

NOVA MISAO / Lajkó Fél ix : Južni ve tar na DunavuLajkó Fél ix : Južni ve tar na Dunavu/ Dél i szé l a Dunán / NOVA MISAO

ga pratio na violini. Svirao sam solo deonice koje bi svirala usna harmoni-ka, improvizovao sam. To je trajalo nekoliko meseci. U međuvremenusam vežbao, stalno sam vežbao.

To leto sam pratio lokalni folklorni ansambl iz Temerina na nekoj malojturneji po Mađarskoj. Imali smo koncert u Sent Andreji i posle koncertaodlučio sam da odem u Budimpeštu kako bih pokušao da se upišem naMuzičku akademiju. Došao sam pred vrata Akademijine zgrade i poku-cao, otvorio mi je domar. Rekao sam da želim da učim violinu, spomenuosam imena nekih čuvenih profesora. Ja sam dete sa sela, provincijalac, ništazapravo ne znam o Muzičkoj akademiji u Budimpešti. Domar me je saslu-šao i rekao da je sve to lepo ali da je sad letnji raspust i da u školi nemanikoga.

Šta sam mogao, kad sam već tu u Budimpešti odlučim da pozovem Miha-lja Dreša, džezera čiji su koreni u fri džezu i narodnoj muzici. Neki prijatelji

su mi dali njegov broj. Pozovem ga i kažem da sam tu u bleo da me čuje kako sviram. On me pozove kod sebe, posam svirao. Pošto me je poslušao rekao mi je da ako želimzajedno. To je bio kraj avgusta. Probe su počinjale u oktse kući pokupio stvari i preselio se u Budimpeštu. Tamo snu i po dana.• Zajedno saDrešk vartetom snimiosi 1993.godine naslo

Lajkó Félix: Da, snimili smo samo jedan naslov, dosta smgo sam napredovao, naročito u improvizaciji, ali sam se nu i po dana vratio kući, na selo. Jednostavno nisam mogtaj veliki grad. Ni dan danas to ne mogu, ne mogu dužBudimpešti. Za vreme dok sam živeo u Budimpešti pokukod nekih klasičnih muzičara da bih usavršio sviranje viose uvukao na master klasu kod Ruđiera Ričija. Rekao saučim klasičnu muziku Baha, Betovena i tome slično. Pitto želeo kad već imam svoju muziku, a tu me niko, pa ni naučiti. Ali pošto sam navaljivao pristao je da posreduje sora na budimpeštanskoj Akademiji. To su bili klasični, stsu me čuli rekli su da to za Akademiju nije. Jedan je čakprijatan i rekao mi da idem da sviram sa Ciganima. I otisam ga, moj prvi bend je bio sastavljen isključivo od romskdanas u Francuskoj i Nemačkoj, za tu publiku, ja sam Cinemam sa njima veze.

• Kako si i kadsi počeodakomponuješ?

Feliks Lajko: Pa, ja sam rano počeo da komponujem, jošČovek ima neku viziju, neki zvučni materijali mu odzvakao vajaru glina ili k amen. Jednostavno počinješ da ih obnuješ. Ideje ti se javljaju kao zvukovi, tonovi, neke su bezi zaboraviš. Ako vrede ostanu i onda nešto bude od njih.

• PosleDreša itvog bendaimaš iskustvo svirke sa Borissasvim drugačijim muzičarem. Meni jekod tebezanimlsvirašsa priličnorazličitimljudima.

Lajkó Félix: To je već legendarna priča. Borisov orkestaimao koncert u Subotici u Gradskoj kući. Tu sam ga upose ponudio da me čuje kako sviram. Kad je čuo Boris meramo zajedno jednu turneju po Italiji. Poslao mi je note, vežbao. Kad sam došao u Novi Sad na početak proba sa nisam znao. Boris je otkačio. Smestio me je kod njegoTamo sam spavao, ona je kuvala a ja sam ceo dan do uvečuveče odlazio na probe sa orkestrom. Tako sam za nedeljurepertoar. Toliko ne volim da sviram iz nota da sam sve od tona do tona. Na kraju se ispostavilo da to uopšte nije bverziji Boris nije predvideo mnogo prostora za improvizmenta, kasnije je shvatio da mi mora ostaviti malo više prvizaciju i odredio je neke slobodne deonice.

• Usvimtim tvojimsaradnjamai gostujućimsvirkamamdilasaradnjasafrancuskomlevičarskom rokgrupomNoir nanjihovomalbumu666.667 Club(1996.godine),u kom

Ja u gradu ne mogu da komponujem, grad je samo buka i unjemu nema muzike. Imao sam obavezu da napravim muziku za novi CD. Kako sam tada imao dosta para, rešio sam dauložim u opremu i da učestvujem u finansiranju jednog takvogeksperimenta. Doneli smo sve u šumu, miks pult, magnetofonod 32 kanala, svu komplet opremu i 13 muzičara smo izveli nalice mesta. Podigli smo tamo jedan mali kamp i krenuli daradimo. Cele dane (deset dana) smo svirali i živeli zajedno.

• • • foto:Branko Stojanović


20


12/41


Onisu popularnafrancuskarok grupaa muzikakoju svirajunije bliskaono-meštosi titadaradio.Kakojedo togadošlo?

Feliks Lajko: Kristina, žena pevača i kompozitora Bertrana Kantata bila jezaposlena u Mađarskoj kući (Mađarskom kulturnom centru) u Parizu. Mismo tamo imali nastup u okviru Dana muzike. Kantat me je tamo čuo i do-palo mu se to što je čuo. Pozvali su me u Bordo da sviram na njihovom no-vom albumu. Došao sam. To mi je bilo prvi put da radim u tako velikoj pro-dukciji, ogroman studio, inženjeri zvuka, producenti... Kasnije nastupi uParizu u Olimpiji, četiri koncerta... Ogromni koncerti, mnogo opreme, mno-go publike. Oni su, stvarno, veoma popularni u Francuskoj, tiraži su im tadabili platinasti i zlatni, ali su za moj ukus previše mračni. Ko zna kud bi nasodvela ta saradnja da sama grupa, odnosno Bertran nije doživeo velikutragediju. Naime, Kantat je ostavio Kristin zbog veze sa glumicom i ćerkomŽan Luj Trentinjana, Mari. Jedne pijane noći u Litvaniji 2003. godine, u ne-kom hotelu, u svađi, i očito u tuči, nehotice ju je ubio. To ubistvo bilo je

nesrećan slučaj. Osuđen je na osam godina zatvora. On je tek sad, pre ne-kog vremena, izašao iz zatvora. Grupa nije snimala sve to vreme, tek sunedavno izdali jedan singl sa dve nove stvari. I Kristin je kasnije sebi odu-zela život. Prilično mračno.

• ZaljudeizSrbijemoždajenajzanimljivijatvojasaradnjasaOrkestromBoba-naMarkovića,dodušepo njojsi postaoi popularanu nekimkrugovima kojiobičnoneslušajuonoštotisviraš.Legendakažedasi tinajednojžurcislučajnočuonjihovupločui dasibio tolikofasciniranda sicelovečeslušaotuploču.

Lajkó Félix: Ma nije tačno, ja sam i pre slušao trubačku muziku, ne samonjih. Naravno oni su postali popularni u Guči sredinom devedesetih, kadGuča još nije značila ono što znači danas u smislu popularnosti. To je bilo’98. ili ’99. Radio sam muziku za film Đorđa MilosavljevičaTočkovi produ-cent je bio Ljubiša Samardžić, ako se sećate taj se film reklamirao pod slo-ganom „Oseti miris prave Srbije“, ja sam imao svoju postavu, kontrabas,

viola, violina, flauta itd, ali za srpski film takvog karaktera trebali su mi tru-bači. U razgovoru sa producentom dogovorili smo da to budu oni. Onda je Smoki organizovao čitavu poteru da ih nađe i dovede iz Vladičinog Hanana snimanje. Napravili smo tu muziku a sledeće godine sam bio pozvanda sviram na Sumertimejazz festival -u a ja sam pozvao njih pa smo zajednonastupili. Bio je to uspešan koncert. Tada smo napravilli i materijal koji jekasnije snimljen na CD-u. Odsvirali smo još nekoliko koncerata i veliki kon-cert u Pešti. Od tada su i oni počeli da grade samostalnu karijeru po Ma-đarskoj i Evropi.

• U tomperiodusu te proglasili„zamladunaduvorldmjuzika“?

Feliks Lajko: Nikad nisam verovao u vorld mjuzik. Niti sam u onom što samradio i danas radim ikada težio tom muzičkom pravcu. Mislim da je ta čita-va zamisao sa muzičke tačke gledišta besmislica. Naravno, „ideja“ je da sezaradi mnogo para, pre svega muzičkoj industriji. Inače muzički ne postojitako nešto kao „vorld mjuzik“. Ako pod tim podrazumevaš da koristiš mu-zičke motive iz raznih delova sveta objedinjujući ih nekom sintisajzerskompodlogom ili sintetičkim ritmom to je jednostavno besmisleno. Ko poznajenarodnu muziku zna da se ona mora ži veti, da ona mora biti ukorenjena utlo iz kog nastaje. Narodna muzika je na selu.

• Saddolazimo dojednog takođeneobičnogsusreta:ti iAleksander Balanesku.Čuvenikoncertu Gradskojkućiu Suboticiposlesamo nedeljudana vežbanja?

Lajkó Félix: Moja tadašnja menadžerka je rodom iz Transilvanije, naginja-la je više klasičnoj muzici i ona je imala tu ideju da me spoji sa Aleksande-rom. Kontaktirali smo ga čuo je šta sviram i dogovorili smo se da dođe naPalić. Probali smo tu na Paliću u Titovoj vili, tu smo i stanovali. To po mommišljenju i nije ispalo baš dobro. On naravno poznaje improvizaciju ali raz-mišlja drugačije od mene. Možda je trebalo da više vežbamo ili da druga-čije osmislimo saradnju, ne znam. Ipak je on muzičar koji dolazi iz tradicijeklasične muzike. No, to je jedno dobro iskustvo, treba svirati sa različitimmuzičarima.

• Dolazimodo improvizacije,tvogodnosaprematompostupku.

Feliks Lajko: Za mene nema razlike, komponovana pa zapisana ili impro-vizovana muzika. Notacija je svakako veštačka, ona je došla naknadno, prvo

je valjda bila muzika. Zapravo ne postoji improvizacijastoji muzika, ono što čuješ i ono što sviraš...

• Zanimljivje bioeksperiment sasnimanjemmuzikeu šKažimikakoje donjegadošlo,kakoserodilataideja?

Lajkó Félix: To je bio period kad sam mnogo vremena prvima: Subotici, Pešti, Parizu, Amsterdamu..., mnogo smovima. Jednostavno nedostajala mi je neka protivteža, nepolja i šume, vazduh. Morao sam da napravim neki balada stvaram muziku. Ja u gradu ne mogu da komponujembuka i u njemu nema muzike. Imao sam obavezu da napnovi CD. Kako sam tada imao dosta para, rešio sam da ulda učestvujem u finansiranju jednog takvog eksperimensve u šumu, miks pult, magnetofon od 32 kanala, svu ko13 muzičara smo izveli na lice mesta. Podigli smo tamo j

krenuli da radimo. Deset dana smo svirali i živeli zajednoTamo, na licu mesta, sam pravio i miks. Nisam dodavaHvatali smo i slučajne zvuke, ptice, šumove... Kad su maLondonu, rekli su mi da takav snimak ne može da se stada uho slušaoca neće takav zvuk moći da prihvati. Ja se nnuo oko toga. Opet, sa druge strane, bilo je inženjera z vuktakav postupak možda otvara novi pravac u snimanju i zvuka, da bi ga trebalo razraditi. Ne znam, meni se dopal

• Kolikojeo tebisnimljenodokumentarnihfilmova,jedaMiklošJančojoš1999.godine?

Feliks Lajko: Mnogo, mislim da ih do sada ima oko deseto i dosadilo, to sad postaje rutina.

• Ipak filmDelta je nešto drugo. To je igrani film, drama,Kornela Mundrucoa u kome pored komponovanja muulogu?

Lajkó Félix: Da, do tog filma igrao sam epizodne uloge čara, ovo je bilo nešto drugo. Najpre nisam hteo to ni davelik posao snimalo se na delti Dunava po dvanaest sati dmog menadžera je bila da bi ipak bilo dobro da se pojavimzi u tom filmu. To je ozbiljan glumački zadatak i napo

22

L aj kó Fé li x: Ju žn i v et ar na Du na vu / D él i s zé l a Du ná n / NO VA MI SA O N OVA MI SA O / La jk ó F él ix : J už ni ve ta r n a D u

Nikad nisam verovao u vorld mjuzik. Niti sam ušto sam radio i danas radim ikada težio tom muzMislim da je ta čitava zamisao sa muzičke tačkebesmislica. Naravno, „ideja“ je da se zaradi mno pre svega muzičkoj industriji. Inače muzički netako nešto kao „vorld mjuzik“.

Rano sam počeo da komponujem, još u srednjoj školi. Čovekima neku viziju, neki zvučni materijali mu odzvanjaju u glavi,to je kao vajaru glina ili kamen. Jednostavno počinješ da ihobrađuješ, kombinuješ. Ideje ti se javljaju kao zvukovi, tonovi,neke su bezvredne te obično i zaboraviš. Ako vrede ostanui onda nešto bude od njih.


13/41


14/41

Balkan kao metafora – balkanizam / NOVA MISAO NOVA MISAO / Balk an kao metafora – balkaniz

1predgovoru za drugo izdanje knjige ImaginarniBalkan2 na srpskom jeziku, Marija Todorova sumira prvobitne teorijske refleksije o studiji,

promenu određenih političkih okolnosti i naučnih stanovišta. Todorova sene slaže sa mišljenjem pojedinih teoretičara o mestu Balkana kao predme-ta postkolonijalnih studija,3 i ističe dva aspekta kao argument ovakvomstavu. Zaključke sprovodi putem distinkcije Orjent – Balkan. Prva razlika je „ta da j e Balkan geografski i istorijski konkretan, dok Orjent jeste onošto se otkriva na putovanjima i što uglavnom ima metaforičku i simbolič-ku prirodu.”4 Todorova preko metaforičke manifestacije Balkanu pripisujesličnost sa Orjentom. Ona koristi kapacitet metafore Balkana, koji je poraspadu Otomanskog carstva „sve više postajao simbol za nešto agresiv-no, netolerantno, varvarsko, polurazvijeno, polucivilizovano, poluorjen-talno,”5 kako bi definisala značenjebalkanizama. Balkanizam opisuje kaopežorativnu diskurzivnu konstrukciju koja igra određujuću ulogu u odno-šenju prema Balkanu.6 Balkanizam i orjentalizam se dodiruju u diskurziv-noj tvorevini (preko „stabilnog sistema stereotipa”) koje su konceptualnorazličite Zapadnom oku. Dok je Orjent, navodi Todorova, za Zapad pred-stavljao egzotično i imaginarno mesto bekstva iz urbanizovane sredine,simbol slobode, bogatstva, senzualnosti, kao i želje „engleske gospode”,7 Balkan je zbog odsustva bogatstva i tadašnje aktuelnosti tema slobodelišen misterije i egzotičnosti. Drugi aspekt „neuklapanja” Balkana u pos-tkolonijalni diskurs, po ovoj autorki, je taj što ga ona ne sagledava kaoOtomansko kolonijalno carstvo. Pre svega, Todorova ističe: nepostojanjeinstitucionalne i pravne razlike između osvajača i osvojene teritorije, dru-

1 „Sažetorečeno, pojambalkanizamodnosise naona tumačenja kojimase feno-

meniizJugoistočneEvrope,to jestBalkana,smeštajuu okvirdiskursa(uFukoovomsmislutereči) ilistabilnogsistemastereotipa(za onekojizaziruod pojmadiskursa)koji Balkan stavljaju u kongitivne mengele.“ Marija Todorova, Imaginarni Balkan,XX vek, „Predgovor drugom izdanju na srpskom jeziku“, Beograd, 2006, 5-36, 10.2 Marija Todorova, Imaginarni Balkan, XX vek, „Predgovor drugom izdanju na srp-skom jeziku“, Beograd, 2006, 5-36.3 Todorovuje popitanjuBalkanakaoobjektanaučnogistraživanjaukontekstupost-kolonijalnihstudijakulturepokrenuopredgovorza knjiguKritikapostkolonijalnoguma,teoretičarkeGajatariSpivak.UnjojSpivakovaističestavda „odnospostkoloni- jalneteorije premaBakanukao metaforipredstavljaključnizadataknašeg sveta.“4 Todorova,Imaginarni ..., 11.5 Ibid.6 U knjiziImaginarni Balkan sprovedena je kritička analiza balkanizma.7 Videti: Todorova,Imaginarni .., „Balkanizam i orjentalizam: Različite kategorije?“,47-76.

gačiji karakter formiranja carstva koji se sprovodio širenjem prostorneoblasti i tretiranjem Balkana kao organske celine, te i to da otomanskoosvajanje nije podrazumevalo uvođenje civilizatorske misije.

Sledeću razliku autorka uvodi preko Dejvida Spera. On postkolonijalizamvidi i predstavlja kao istorijsku situaciju koja se odnosi na proređivanje in-stitucija kolonijalne vlasti i potragu za drugačijim diskurzivnim modelimakoji su postojali u kolonijalizmu. Istorijska instanca je predmet empirij-skog, a diskurzivna „intelektualni projekat i transnacinalno stanje koje,zajedno sa novim mogućnostima, donosi i određene krize identiteta.”Kako se stereotip opire empirijskom dokazivanju, upravo je diskurzivnosttlo preko koga se on može obrađivati. Prema Babi, „za stereotip mora dabude uvek više od onoga što se može empirijski dokazati i logički kon-struisati”.

Ovo su arguimenti koji idu u prilog osnovnim tezama koje se u ovoj knjiziuspostavljaju. Prva teza je ta da balkanizam nije podvrsta orjentalizma.Druga je i pretpostavka i zaključak – „orjentalizam (se) bavi razlikom iz-među (imputiranih) tipova, dok se balkanizam bavi razlikama u okviru jednog tipa.”

Primena postkolonijalnih teorija na pitanje o Balkanu čini se legitimnomkada se polazi od pojma naučnog istraživanja (kao što je u ovom slučajustereotip u Babinoj studiji), jer nije neobično da je taj analizirani predmetprisutan u različitim problemskim sferama, niti neosporno da može bitispecifičan ukoliko je primenjen na neki drugi kontekst. Još jedan razlogda se Balkan posmatra kroz kolonijalni diskurs jeste veza odnosa moći iznanja – ideja razmatrana u analizama Mišela Fukoa (Michel Foucault)).Ovi koncepti su prisutni u svim socio-političkim sferama, bez obzira nanjihov istoriografski karaktr.

Teorija kolonijalnog diskursa Homia Babe

Eksploatacija stereotipa u političke svrhe upotrebljena je kako na Orjent,tako i na Balkan – to je zajednički kontekst oba područja – bez obzira da liodnos značajno varirao u odnosu na interese, ili je ostajao više-manje isti.Iz tog razloga, sprovešću analizu Babinog teksta u kome on uspostavljateoriju kolonijalnog diskursa preko specifikacije stereotipa. Prethodno ćuse osvrnuti na opštu pojmovnu aparaturu o stereotipu.

Kolonijalni diskurs

Balkan kao metafora – balkanizam

Piše: Tamara Đorđević

Da li j e balkanizam drugo ime za orijentalizam ili je reč samo o dodiru koji proizvode volje za stereotipomi fiksiranošću značenja. Šta možemo naučiti od Todorove Homi Babe i srebreničkog grafita?

U

Dimenzija predstavljanja u društvu je učvoreni segment ologije kao ideja i vrednosti“) koja kasnije deluje u kon„’naturalizuje’ naš način života i rada“ i delotvorna je određenih društvenih grupa, a na štetu drugih. 8 „Stereoticesu selekcije, preuveličavanja ili redukcije: oni uzimdruštvene grupe, uveličavaju taj atribut sve dok on ne zastim ga isturaju sve dok konačno ne počnu da simbolizujumajući je u nekoj vrsti kulturne stenografije (...) Ideološkreotipa su očigledne, pošto su grupe koje su najviše p odlma one sa manje društvene i kulturne moći. (...) Stereotiloški onoga momenta kada prestaju da budu prosto metpostaju sredstvo za prenošenje vrednosti (...)“9 Prema Babzivna strategija kolonijalnog diskursa je stereotip. Za sterleba između onoga što je poznato ali se i stalno ponavljafunkcija ambivalentnosti i odlika fiksiranosti. Ambivalenpsihičkih i diskurzivnih strategija diskriminacije preko sštih, poznatih crta i u isto vreme empirijski nedokazivih.lentnosti pušta kolonijalni stereotip u opticaj: osigurava ljivost u primenljivim istorijskim i diskurz ivnim sklopovs jedne strane obezbeđuje stereotipu trajanje i nepromenživi na račun nereda, opirući se dokazivanju.

Na metodološkom nivou, Baba ne ispituje entitete kultursa stanovišta pozitivnih ili negativnih reprezentacija. Zaproces subjektifikacije putem stereotipa i delotvornost uproizviodi obostranom identifikacijom kolonijalnih subtora i kolonizovanih) u mreži režima istina. Intencija Batanje od pitanja stereotipa kao ambivalentnog diskursa dogovora o diskriminaciji unutar kolonijalnog diskursa. Uozine ambivalentnosti. Prva je na nivou strukture, fantapreko koje se on iskazuje, onoga što se čini imanentnim cionalnost i opozicionalnost stereotipa), a drugi je psihonivou funkcije) koji se uspostavlja u događajima izmeđse drugost uspostavlja kao predmet želje i poruge.11

Baba konstituiše svoju teoriju kolonijalnog diskursa pozivSigmunda Frojda (Sigmund Freud) i Žaka Lakana (Jacqopisao stratešku igru kolonijalne moći, on pozajmljuje oaparat (dispozitiv,dispositif ) koji opisuje kao pokretača pri

canja rasnih, kulturnih i istorijskih razlika, čija je strateškfikacija naroda, koja se vrši proizvodnjom znanja radi vršizvodnja znanja o rasi, klasi, rodu ili naciji opravdava povaspitavanja, osvajanja. Učinak čitanja kolonijalne i postkpreko dispozitiva „predstavlja preku potrebu da se osporazlike i da se artikulišu raznovrsni ’subjekti’ diferencija

8 Adam Brigs, Pol Kobli,Uvodu studijemedija, Clio, Beograd, 2tori uzimaju primer iz klasičnog marksizma, po kome je idusmerena na štetu radnika.9 Adam Brigs, Pol Kobli,Uvodu studijemedija, Clio, Beograd, 2010 Baba, 128.11 Ibid, 129.12 Ibid, 140.

T E O R I J E K U L T U R E

26


15/41

NOVA MISAO / Balkan kao metafora – ba lkanizamBalkan kao metafora – ba lkanizam / NOVA MISAO

T E O R I J E K U L T U R E

28

T. Đ.] kao zamene za majčin penis.14 Strukturalnu vezu fetiša i stereotipačini poricanje (polne) razlike. Priznanje (polne) razlike pokrenuto je fiksacijom na jedan objekt koji maskira razliku. Funkcionalna veza se odnosi nadolaženje do „identiteta“ putem priznavanja i poricanja razlike, na „osnovuvladanja i zadovoljstva koliko i na osnovu strepnje i odbrane.“15 Tim čita-njem stereotipa/fetiša Baba je razmatrao tezu o obostranoj subjektifikacijikolonijalnih subjekata koja nastaje u konfliktnoj želji za izvornošću ugrože-nom razlikama. Zato on stereotip definiše kao nemoguć objekt koji je uveksamo konstrukcija i reprezentacija. Kako bi opisao dinamiku stereotipa/fe-tiša, Baba u istraživanje uvodi Lakanovo Imaginarno16. Tada se kolonijalnisubjekt nalazi u poziciji fiksacije i poricanja kako bi se vratio „narcizmuImaginarnog i njegovoj identifikaciji jednog idealnog ja (...)“17 Odnos ono-ga što subjekt u fazi Imaginarnog treba da prisvoji, jesu predstave koje sus jedne strane prepoznate (i istovremeno poželjne za njega), a s druge otu-đujuće (subjekt se stavlja u sebi stranu sliku). Ova konstrukcija, primenjenana kolonijalni diskurs i rad stereoripa generiše narcisoidnost i agresivnostImaginarnog (koji je uvek ugrožen „nedostatkom“), dok se fetiš artikulišepreko metafore kao zamene koja maskira osustvo i razliku i metonimije,koja beleži nedostatak.18 Ako se komprimuju ove teze, onda bi interpreta-cija teorije kolonijalnog diskursa u Babainom ključu mogla ovako da sepostavi: kolonijalni diskurs je kompleks vladavine – uspostavljen prekostereotipa kao indikatora želje u nemogućnosti dostizanja monolitnogporekla, čistog, celovitog i idealnog subjekta, koji je u funkciji opravdanjadiskriminatornih radnji prema socijalno, kulturalno i politički degradiranomDrugom (čijom se konstrukcijom i reprezentacijom uspostavlja superiornisubjekt) – nastaje složenim procesom kroz igru odnosa moć-znanje (hije-

14 Op. cit, 140.15 Op. cit, 141.16 „Imaginarno je transformacija koja se u subjektu odigrava tokom formativnogstadijuma ogledala, kada on prihvata izdvojenu sluku koja mu dozvoljava da po-stulira jedan niz jednakosti, istosti, identiteta, između objekata okolnog sveta.“Op. cit, 144.17 Op.cit. 143.18 Op. cit. 141.

rarhizacijom, diferencijacijom, klasifikacijom) i putem kompleksne psiho-loške mreže rada snage ambivalentnosti (privlačenja/odbijanja, želje/po-ruge, fobije/fetiša, zadovoljstva/nezadovoljstva, vladanja/odbrane, znanja/poricanja...) u cilju jačanja ideološkog prostora političkih i ekonomskih po-zicija trasom socijalnih struktura. Kolonijali diskurs demonstrira moć sa-moprozvanih superiornih koji se štite iza maske civilizatorske misije, čiji jeapologeta i saučesnik stereotip.

Bosnian girl

Uspostavljajući teoriju kolonijalnog diskursa, Baba u analizi koristi prime-re rasne diskriminacije. On navodi Fanonove (Franz Fanon) reči: „ma kudpošao, Crnac ostaje Crnac“19 Ovo mesto se čini važnim u okviru balkanskog

diskursa i segmenta elaboracija Marije Todorove o odnosu Evrope premaBalkanu. Todorova zaključuje: „Pošto je geografski neodvojiv od Evrope,ali je kulturalno konstruisan kao ’unutrašnja drugost’, Balkan je zgodnoposlužio da apsorbuje mnoštvo eksternizovanih političkih, ideoloških ikulturnih frustracija koje potiču iz tenzija i protivrečnosti svojstvenih regi-onima i društvima izvan Balkana. Balkanizam je vremenom postao zgod-na zamena za emocionalno pražnjenje koje je ranije pružao orjentalizam,pošto je oslobodio Zapad optužbi za rasizam, kolonijalizam, evrocentri-zam i hrišćansku netrpeljivost prema islamu. Uostalom, Balkan se nalazi uEvropi, Balkanci su beli, uglavnom su hrišćani, pa se zato projek tovanjemsopstvenih frustracija na njih mogu zaobići uobičajne rasno ili verski obo- jene insinuacije (...) Ako je Evropa stvorila ne samo rasizam, nego i anti-ra-sizam, ne samo mizoginiju, nego i feminizam, ne samo antisemitizam, veći njegovu osudu, onda za takozvani balkanizam još uvek nije pronađenkomplementaran i oplemenjujuć par.“20 Teorijske analize i razotkrivanjekolonijalnog diskursa u postkolonijalnom stanju dovelo je do promenefunkcionisanja strateških poteza.

Umetnički rad koji, po mom mišljenju, objedinjuje ove dve teorije je javniprojekat umetnice, Šejle Kamerić. U pitanju je crno-bela fotografija umetnice(rad je realizovan u formi bilborda, čestitki i novinske fotografije) preko koje je sistemom kolažiranja montiran grafit Holandskog vojnika UNPROFOR-a,napisan u vreme boravka ovih trupa (između 1994 i 1995. godine) u Srebre-nici, tačnije Potočarima. Vojnici su, posle masakra počinjenog od stranesrpskih vojnih formacija, imali odgovornost za zaštitu Srebrenice. Tekst na-pisan u javnom prostoru u Potočarima glasi: „No teeth...? A mustache...?Smel like shit...? Bosnian girl...!“ Za prvi, vizuelni tekst, umetnica je koristilastrategiju identifikacije sa pin-up devojkama ( pin-upgirls). Pin-up devojkesu glumice ili mankenke čije se fotografije nalaze u časopisima, magazinimai novinama, a koriste se i za kalendare, reklamne postere i čestitke. ŠejlaKamerić se, u tom smislu, poigrava sobom, kao subjektom želje i predme-tom poruge. Poruga je sadržana u preuzetom uličnom grafitu. Takvim sa-držajem (spojem dve reprezentacije – poželjnog i odbojnog subjekta)istaknut je mehanizam ambivalentnosti na kome je Baba konstituisao teo-riju kolonijalnog diskursa. Prateći funkcionalnost i delotvornost stereotipa,

19 Op. cit, 142.20 Op.cit, Todorova,Imaginarni ..., 355, 356.

a ne podelu na dobre i loše, lepe i ružne, pozitivne ili negprezentacije, takođe u Babinom ključu, rečenice variraju iuvrede i iskustvene realnosti, ubeđenja u spoznaju bosansgeneralizuju polnu i etničku drugost. Seksizam i etnicizam laciji ukazuju na kompleksan događaj „mešovite ekonomu psihološkom (ambivalentnom) konfliktu, zavisnom natičkim kodeksima. (Po ovom pitanju Baba daje primer: srasa – želja za mešanjem rasa itd.21). Uz kategoriju ambkonstituenta diskriminatornog diskursa, uključeni su i feImaginarno. Umetnica sebe predstavlja kao poželjni odok radikalan i kategorički natpis može biti interpretirstraha, što stereotipu daje (otkriva) funkciju fobije i fetišaljuje kao stereotip, kroz igru metafore i metonimije. Metasustvo i razliku, dok metonimija beleži nedostatak. Imačuje kroz razliku koja se uspostavlja fiksacijom subjektporugom i uvredom, dolazeći do narcizma, idealnog jauspostavlja preko „negativiteta“ koji mu je ne ophodan dkazao se kao takav, i zato ga konstruiše. Faza imaginarstična zato što generiše i agresivnost (čin vređanja), zbosliku koja je nepoznata. Ovde je ona prisutna kako na etnnom, tako na polnom i verskom nivou. Prezentovanjemsmatrač biva uvučen u igru pogleda i konstituisanja subj je unutrašnji, „lokalni“, mizoginijski pogled formiran knude bosanskom stanovništvu. Drugi je j avni, upućen prnog pogleda. U njemu se dovodi u pitanje igra voajerizmposmatra i nazire postaje predmet p ogleda njegov čin pona snazi. Voajer je pretvoren u objekt posmatranja, te jeviđenju ukinuto. Ovaj rad je u formi uličnog plakata izlBerlinu 2003. godine. Imajući u vidu političku prošlost irad se čini poželjnim kao referenca koja treba da pod

21 Videti Op. cit, Baba, 132.22„Reaktivacije matrijala i prvobitne fantazije – straha od kastr– i normalizacije ove razlike i poremećaja pomoću fetišističkmene za majčin penis“ Op. cit, Baba, str. 140

Sledeći teoriju kolonijalnog diskursa Homia Babna temeljima psihoanalitičke (Frojd – fetiš, Lakai sociološko-filozofske (Fuko – teorija diskursa/aparata) teorije uočila sam da specifično političk90-ih godina na području Bosne ima iste psiho-mehanizme sa različitim reprezentacijama motivnadzora i kontrole. Kolonijalni diskurs je nastajcivilizatorske i emancipatorsske misije, dok stanBosni ima milosrdni i zaštitnički karakter. Njega

opravdava činjenica velikog broja žrtava u Bosn

Uspostavljajući teoriju kolonijalnog diskursa, Baba u analizikoristi primere rasne diskriminacije. On navodi Fanonove reči: „ma kud pošao, Crnac ostaje Crnac“. Ovo mesto se čini važnimu okviru balkanskog diskursa i segmenta elaboracija M arijeTodorove o odnosu Evrope prema Balkanu. Todorova zaključuje: „Pošto je geografski neodvojiv od Evrope, ali je kulturalnokontruisan kao ’unutrašnja drugost’, Balkan je zgodno poslužioda apsorbuje mnoštvo eksternizovanih političkih, ideološkihi kulturnih frustracija koje potiču iz tenzija i protivrečnosti

svojstvenih regionima i društvima izvan Balkana.


16/41


30

NOVA MISAO / Ovo je je dno ozbi l jno pozor iš teOvo je jedno ozbi l jno pozor iš te / NOVA MISAO

stanje zgrade je toliko strašno da nam je neophodno više pru s Pokrajinom sada smo dobili 180 miliona dinara, a slnadam da ćemo dobiti još 70 miliona. Naravno, pokušavazgrade uključimo i Republiku, te tako dopunimo cifru do130 miliona, što nam je neophodno da bismo zgradu dovstanje. Već nam je krajem marta postalo jasno da će renda se odvija kroz nekoliko faza. Sada čekamo otvaranje tznali ko su izvođači radova i s njima se dogovrili o dinamvažnije je da saniramo krov. Dok krov prokišnjava nemašta drugo. Ako budemo imali kad renoviraćemo oba foajemo se da ćemo tokom redovne zimske pauze zbog praznidesetak dana da bismo zame nili podove na scenama, pog„Jovan Đorđević“ gde igramo baletske predstave.

•

Alipre samotrigodinetajpodje zamenjen.Aleksandar Milosavljević: To je urađeno traljavo i na brzizvršena daskama lošeg kvaliteta, pa se ispostavilo da je stdocnije postalo gore no što je bilo pre te zamene. To iskune treba da pristanemo na „šminkanja“, makar sad radistrukcija sada mora da bude čestita da bi ova kuća imala deset, petnaest godina. Neka onima koji dođu na naša mnauk, da se ne ponovi da opet prođe trideset godina bez zcija, samo uz krpljenja sistema klimatizacije i grejanja. odgovorni u Pokrajni, bez ikakvog ubeđivanja, sami shvpuštena zgrada koju treba obnoviti. Razumeli su problemmognu. Ova zgrada bi se srušila kroz pet godina da sadaljan plan obnove. Napominjem da sredstva za renoviranFonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, i da ona nemajSNP-a, već direktno iz Fonda idu izvođačima radova, onimtenderima. Naš zadatak je bio da napravimo plan, načinodredimo redosled po fazama i obezbedimo adekvatan Nama je, međutim, bilo važno da radovi, ma kada počeli,tak jubilarne sezone.

• Prviput sejavnoi glasnogovorio problemimakojise tikojtežnjinadležnihdase situacijazaista reši.

Aleksandar Milosavljević: To je normalno jer je ovo ozbDramom, Operom i Baletom. U sve tri umetničke jedinicesedam godima pokazali da je SNP relevantna teatarska adSrbiji već i Evropi. Dobili smo prestižna priznanja na vameđunarodnim gostovanjima. Konkretno, predstava Jezikđena na Bitefu ,agostovala je po Evropi. Pomenuću i veličvanje opere Rigoletau Kanu. Sada ćemo s Operom i Balesudan korak ka Evropi, kao što smo to već učinili s Dramoto, i u Operi i u Baletu, potrebna mnogo veća sredstva no nje dramskih predstava u pitanju. Svojevremeno taj korakOperom i Baletom upravo zbog para. Zato nam je sada zPokrajine i Grada, ali i Republike. No, prethodno moramoptimalne uslove za kvalitetan i k reativan rad, što ćemo njem zgrade i restruktuiranjem SNP-a. Tada ćemo funkcioozbiljnih evropskih teatarskih institucija.

ranije se dešavalo da se o Srpskom Narodnom Pozorištu govori kaoo kulturnom kapitalu ali je, u onom pragmatičnom smislu novca bilo

malo, naročito onog konkretno vezanog za sistemske stvari unutar samogpozorišnog mehanizma. Politura institucije je ono što prvo blesne kada sepribližavamo pozorištu, što nažalost nije slučaj sa SNP-om. Stanje u komese nalazi pozorište, najčešće je odraz brige onih u čijim je rukama. Tadadruštvene i profesionalne uloge vidimo u jednom novom kontekstu, u oberelacije. Imenovan je novi upravnik, Aleksandar Milosavljević koji po mno-go čemu ima prednost jer već sedam godina radi u SNP-u, i kako sam kaže,”nemoguda mirogza svećuprodaju”.

• Postojili isplaniranakulturnapolitikaza institucionalniteatar?

Aleksandar Milosavljević: Moja prednost je što već sedam godina radimu SNP-u, i niko ne može da mi proda rog za sveću. Imam i plan rada i re-strukturiranja Pozorišta, no to već zavisi od mnogih drugih stvari pa ćemovideti šta će biti realizovano.

• Kolikoto očemugovoritezavisiodRepublike,Pokrajnei Grada,kao institu-cijakojebi zbirnotrebaloda voderačunao SNP-u.Jer,ipak,govorimoonajsta-rijempozorištuuSrba,dakleprvomprofesionalnompozorištu,čaki uregionu, jer HNK je osnovan kasnije nego što je SNP.

Aleksandar Milosavljević: Na Republiku mnogo ne računam, jer osni-vačka prava preuzima Pokrajna. Očekujem da do kraja septembra u Skup-štini ili na sednici Vlade Pokrajne bude usvojen Osnivački akt. Tako će bitilegalizovano stanje koje je faktički već na delu. Zakonom iz 2001. godineosnivačka prava su bila podeljena između Pokrajne i Republike, s tim što jesva upravljačka prava imala Pokrajna: da imenuje Upravni i Nadzorni odbor,upravnika... Republika je isplaćivala plate zaposlenima i finansirala neke odprojekata. Dogovor s gospodinom Bradićem je dakle da Republika u 2010.godini finansira pripreme tri predstave za jubilarnu sezonu, zatim i realizacijutih predstava kojima obeležavamo jubilarnu sezonu, te EnciklopedijuSNP-a,kao i međunarodne aktivnosti. Ispostavilo se, međutim, da je prvi deo dogo-vora prebačen za sledeću godinu jer u 2010. godini nemaju para. Pokrajina je, međutim, duplirala iznos programskih sredstva za SNP, a tu je i udeoGrada vezan za projekatŠekspiru NovomSadu.Sada se napokon nazire kon-kretan sistem finansiranja SNP-a i važno ga je što pre u formalnom smislufiksirati, definisati ugovorima, protokolima, preciznim sistemskim aktima.Eto to nam nedostaje kada je reč o odnosima s republičkim Ministarstvom.Živimo, naime, u mutnim vremenima tranzicije kada sve postaje moguće astvari se munjevito menjaju. Dakle, naše glavno uporište su, pre svega, Po-krajina i Grad. Pokrajina, jer je usvojila ponuđeni program restruktuiranjaSNP-a, kao i plan rada za naredne četiri godine, pri tom duplirajući novčanasredstva za programske aktivnosti. To je konkretan izraz političke volje i po-trebe da ovde postoji jaka nacionalna pozorišna institucija.

• Svezvučiveomaobećavajuće,alikadagovorimoi orestruktuiranjuiobnovi Pozorišta one moraju da se odvijaju u više faza. Koje su to faze i kako su plani-raneda se odvijaju?

Aleksandar Milosavljević: Renoviranje pozorišta će biti realizovano kroztri faze. Čak i da smo ovog leta završili planirano, novcem koji smo dobili,

Aleksandar Milosavljević, upravnik Srpskog narodnog pozorišta

Ovo je jedno ozbiljno pozorište

Razgovarala: Tijana Delić

Naše glavno uporište su, pre svega, Pokrajina i Grad. Pokrajina, jer je usvojila ponuđeni program restruktuiranjaSNP-a, kao i plan rada za naredne četiri godine, pri tom duplirajući novčana sredstva za programske aktivnosti.To je konkretan izraz političke volja i potrebe da ovde postoji jaka nacionalna pozorišna institucija.

I


17/41


32

Ni kroz jednu od drugih umetnosti Država ne dobija takda promoviše sve segmente vlasite kulture. U tom kontedržava ulaže u pozorište je zanemarljiv. Oni koji su vid Jezik zidova na inostranim festivalima to znaju.

S druge strane, nema sumnje da teatarska umetnost danakoji je imala u Šekspirovo ili Molijerovo vreme, da antikOvo je doba drugih, moćnijih medija, neuporedivo veće brzine distribucije informacije. Pa ipak, pozorište je i danture, i otuda je još uvek moćno. U vremenima tranzicije kada se borimo za preživljavanja, mi međutim generalnoo značaju kulture, a to će itekako osetiti generacije koje d

• SNPulaziujubilarnusezonu.Kojisunaslovipredviđennjai kojimprogramimaćeteobeležitijubilej,150.godina javnosti će izgledabiti fokusirana naSNP udužem period

Aleksandar Milosavljević: U sve tri umetničke jedinice nu predstavu kojom ćemo obeležiti j ubilarne sezone. U DCrnjanskog u režiji Vide Ognjenović. Nema, čini mi se,bolje govori o sudbini ovog naroda i koje tu sudbinu ne anačin u istorijskoj perspektivi. U Operi pripremamo premštajn na muziku Aleksandre Vrebalov, zvezde koja se uve

• Štatou budućojpraksirestruktuiranjaSNP-atačnoznači?

Aleksandar Milosavljević: Treba da se prebrojimo, da načinimo razlikuizmeđu onih koji su zaposleni i onih koji rade, da ljudima ponudimo ade-kvatna radna mesta, a ne da pojedine radne jedinice tretiramo kao kadrov-ske depoe za one s kojima ne znamo šta ćemo, da napokon realizujemosocijalni program, omogućimo funkcionisanje timskog rada koji će uz manjeuložene muke davati umetnički bolje rezultate, da na pravi način motivi-šemo one kojima je presušio entuzijazam, obezbedimo normalne usloverada, da počnemo finansijski odgovorno da poslujemo, definišemo svoj sta-tus, načinimo nov Statut iPravilniko sistematizacijiradnihmesta, kao i odgo-varajuća normativna akta, stabilizujemo međuljudske odnose, ali ne višena bazi recidiva samoupravne prakse i voluntarizma već u skladu s vreme -nom i društvenim okolnostima u kojima živimo.

Ne mislim da imamo višak zaposlenih već višak neradnika i, da budem sa-svim precizan: višak nedovoljno zainteresovanih za ozbiljan rad. Treba, da-kle, pronaći adekvatan posao za svakoga koji je možda dobar radnik, ali je tokom minulih godina, u letargičnoj atmosferi, sistemski nesređenih od-nosa u Kući, izgubio volju, motivaciju, svest o tome zašto uopšte radi u po-zorištu. Ako se pokaže da imamo višak zaposlenih u nekom sektoru, te ljudevalja iskoristiti u drugom, ili na drugim radnim mestima. Restrukturiranjepodrazumeva i uspostavljanje novih odnosa između umetničkih i radnih jedinica unutar SNP-a, precizno definisanje odgovornosti, adekvatno de-legiranje autoriteta, omogućavanje timskog rada na pojedinim projektima,uz neprestano prisutnu svest da je pozorišna predstava u punom smislute reči – kolektivan čin.

U SNP-u funkcionišu tri umetničke jedinice sa po tri različita metodološkapristupa radu na predstavi. Mi imamo i ozbiljan orkestar i ozbiljan hor. Ne-ophodno je uspostaviti odgovarajuću organizacionu strukturu koja će samnogo manje uložene energije i utrošak adekvatne količine novca davati

mnogo bolje rezultate. Da li je moguće da je SNP nekada, u današnjoj zgra-di Pozorišta mladih, imalo veći broj premijera, a mi danas u 24.000 kvadra-tnih metara nemamo kapacitet za bogatiju i veću produkciju? Valja načinitimnogo bolju organizaciju, neophodno je mnogo bolje planiranje, važno je uvesti mnogo bolji sistem komuniciranja unutar Pozorišta, utvrditi ade-kvatnu hijerarhiju odnosa između umetničkih jedinica i Tehnike, s jedne,te administracije, s druge strane, ali i obezb editi mnogo bolju stimulacijukvalitetnog rada, kao i sistem sankcionisanja nerada.

• Da liVi togovoriteonekojbudućojperspektiviilinekojeventualnojmoguć-nostidasetakavsistemradauspostaviu SNP-u?

Aleksandar Milosavljević: To nije futurizam, već konkretan plan restruk-turiranja koji je usvojila Pokrajina. To je rezultat ozbiljnog i studioznog radatima koji je temeljno analizirao probleme u SNP-u i tražio modele, pre sve-ga u inostranstvu, među zemljama u tranziciji. Tako je nastao plan restruk-tuiranja koji je moguće primeniti odmah bez mnogo novca, kroz nekolikofaza – kratkoročno, srednjoročno, dugoročno. Sada nam je iz formalnihrazloga potreban Osnivački akt da bi bilo definisana prva rečenica budu-ćeg Statuta SNP-a u kojoj mora da piše ko je osnivač našeg teatra. To ćebiti Vlada AP Vojvodine. Kada dobijemo Osnivački akt usvojićemoStatut inastaviti da radimo na drugim sistemskim aktima bez kojih ne možemo dafunkcionišemo. Sve ovo deluje zamorno ljudima koji se time ne bave, alibez toga ne možemo da sprovedemo restruktuiranje.

• Dalije uStatutuimplementiraninoviZakono kulturi?

Aleksandar Milosavljević: Svakako, kao i novi Zakon o prenosu nadležno-sti koji reguliše odnose između Republike i Pokrajine.

• U repertoarskoj „dramaturgiji“ SNP-amožemo ponekad da poistovetimouspehkaoi pojedinačanekcesna poljuDrame,OpereiliBaleta.Setimose vre-menakadaSNP nijeni jednompredstavomučestvovaoni naVojvođanskimsusretimailigostovaodaljeod Beograda. Dali jeproblem katkad biou finan-sijskojravni?Ilijeto nanekinačinosipanjeumetnosti?

Aleksandar Milosavljević: Pozorište je skupa umetnost, ali pare ne moraju uvek da budu alibi za neuspeh ili razlog uspeha. Početak prošle sezone je bio strašan: ne samo što nismo znali kada ćemo dobiti novac, već nismoznali ni s kakvim budžetom raspolažemo. Nismo imali pravo da potpišemoni jedan ugovor, a još su nas snašle i nevolje s epi demijom gripa. Pa ipak,već i sam nagoveštaj rešenosti Pokrajine da z auzme čvrst stav po pitanjusudbine SNP-a, doveo je do toga da smo do kraja sezone izveli planiranibroj premijera, da smo sezonu završili hit predstavama poput Barbela iliKarmine burane, ali i s povećanim prihodom na blagajni i očuvanjem trendarasta broj gledalaca. Prošle sezone smo otišli u Vizbaden, na veoma refe-rentan festival nove evropske drame, s Brodom zalutke.

Svaki oblik krize – društvene, političke, ekonomske – je moguć podsticajza umetnike. Kriza je momenat kada se mnoge stvari zaoštravaju. Ali jekriza isto tako i vreme kada mobilišete sve svoje potencijale da biste rešiliprobleme. Često upravo u krizama nastaju izuzetno umetnički vrednestvari. Pozorište jeste skupa umetnost, ali ono omogućava Državi najre-prezentativniju mogućnost plasiranja sopstvenih kulturnih kapaciteta ipotencijala na najširem planu – i na „domaćem terenu“, i u inostranstvu.

Neophodno je uspostaviti odgovarajuću organizacionu strukturukoja će sa mnogo manje uložene energije i utrošak adekvatnekoličine novca davati mnogo bolje rezultate. Da li je mogućeda je SNP nekada, u današnjoj zgradi Pozorišta mladih imaloveći broj premijera, a mi danas u 24.000 kvadratnih metaranemamo kapacitet za bogatiju i veću produkciju? Valja načinitimnogo bolju organizaciju, neophodno je mnogo bolje planiranje, važno je uvesti mnogo bolji sistem komuniciranjaunutar Pozorišta, utvrditi adekvatnu hijerarhiju odnosa izmeđuumetničkih jedinica i Tehnike, s jedne, te administracije,s druge strane, ali i obezbediti mnogo bolju stimulacijukvalitetnog rada, kao i sistem sankcionisanja nerada.

NOVA MISAO / Ovo je je dno ozbi l jno pozor iš teOvo je jedno ozbi l jno pozor iš te / NOVA MISAO


18/41

NOVA MISAO / Ljubica Milović : Ljudi , pros tor, a rhLjubica Milović : Ljudi , pros tor, a rh i tektura / NOVA MISAO


34

snivanjem Odeljenja za arhitekturu i urbanizam, Muzej j e najavio daneće biti institucija koja će imati svoj izbor „dobre“ umetnosti, što je

do sad bilo prihvatano ka obavezujuća društvena norma, već će, u dobumasovnih medija koji sada diktiraju estetske norme, imati z adatak da uka-že na fenomene koji su pokrenuli takve mehanizme. U takvoj izmenjenojfunkciji Muzeja, Odeljenje za arhitekturu i urbanizam na svom prvom pro- jektu proces selekcije tema koje će istraživati ne temelji na tome „šta jesteumetnost ili arhitektura“, već projektomIdeologijeiideali razmatra pitanje„zašto je uopšte potrebno suditi šta je umetnost ili šta je umetničko u arhi-tekturi?“. Dakle, razmatranjem mehanizama koji determinišu forme arhi-tekture, izložba pomaže da se arhitektura, pored slikarstva i skulpture, pri-kaže kao noviattachment u priči koja se zove istorija umetnosti.

Ovo, svakako, nije prvi put da se neko bavi fenomenom naselja i građenesredine. IzložbaIdeologije iideali bavi se skupom faktora – pokazatelja sveveće krize sposobnosti čoveka da se suprostavlja problemima koje gene-rišu savremeni gradovi koji, umesto da budu mesta sigurnijeg i boljeg ži-vota, počinju da izazivaju bolesti tela i duha.

Struktura izložbeIdeologijei ideali zasniva se na događajima iz perioda od1870. do 2009. godine gde se pojam savremenosti zapravo ne vezuje za„datum rođenja“ objekta već za interpretaciju i aktuelnost arhitekture usadašnjem trenutku. Podređivanje svih nivoa javnog prostora (medijskog,duhovnog, fizičkog) privatnim interesima je dostiglo k ulminatornu tačku.Budući da jesvakaegzistencija prostorna, prosto je nedopustivo odsustvoindividualnog i kolektivnog promišljanja o vezičovek – prostor – arhitektu-ra u kontekstu novih kulturnih pejzaža. I tu je Odeljenje za arhitekturu iurbanizam Muzeja savremene umetnosti Vojvodine našlo svoju ulogu:kao jedan od mogućih medijatora između istorijskog iskustva i sadašnjegtrenutka.

• KojajeosnovnaidejaprojektaIdeologijei ideali,misleći,presveganapitanjakoja donose teorije novog vremena, odnosno, teorije moderne ontologije?Ukolikosu Modernai Novo,pojamkrozkojiModernaprkosno„odustaje“od starog, hoćeli seu projektuukazatina mehanizmekoji pravedistinkcijuiz-

međuideala, ideologijei arhitekture?Hoćeli projekatukazatina evidentnukrizu arhitekture koja je nastala na kraju 20. veka i definisati probleme koji sudovelido tako drastičnihrazlikau procesimanastajanjagradovakrajem19.vekainjihove„ideološke“destrukcijedodanas?

Istoričar umetnosti, Vladimir Mitrović koji je svoje dugogodišnje istraživa-nje o vojvođanskoj arhitekturi sistematizovao u knjizi Arhitektura20. vekauVojvodini praktično je pripremio teren za projekatIdeologijei ideali kao spe-cifičan prilog istraživanju arhitekture 20. veka u Vojvodini.

Briga o arhitektonskom nasleđu je ontološko pitanje, odnosno ta briga morada se postavi kao osnovnifenomenopstanka i baza za konstituisanje posebneforme kulture kada je arhitektura u pitanju. Izl ožba razmatra načine susre-tanja sa nasleđem, ona pokušava da pojmove starog inovog postavi u kon-tekstu pojmova ideologije i ideala koji su uvek isprepletani i na specifičannačin determinisani vremenom u kojem arhitektura nastaje. Struktura projekta ima ontološku osnovu u smislu da je ontologija poslužila kao „lozin-ka“ da se krene u traganje za mehanizmima koji su odredili arhitektonskipejzaž Vojvodine.

Na teritoriji današnje Vojvodine početak 20. veka bio je period intenzivnemodernizacije, pod stabilnom administrativnom upravom dok je inten-

zivna industrijalizacija omogućila formiranje i jačanje građanskog druš-tva. Urbanizacija na teritoriji Vojvodine je bila sve brža, arhitektura koja jenastajala u pluralizmu stilova pratila je evropske trendove. Kada se anali-zira poslednja decenija 20. veka, obeležena nasiljem, političkim krizama ipotpunom dezintegracijom društvenog sistema čije posledice još uvekosećamo, očigledno je u kojoj se meri mehanizmi ideologija pokazuju uarhitekturi. Stvara se građevinska masa čiji je opšti arhitektonski kvalitet,a i kvalitet odnosa sa nasleđem, najblaže rečeno diskutabilan. Ta destruk-cija istorijskog nasleđa, posledica brojnih ideoloških promena u toku samo jednog veka, ukazuje da je tema savremene arhitektonske kulture u Voj-vodini kompleksna i da zahteva pažnju i strpljivost u multidisciplinarnompristupu. Hermeneutički pristup, odnosno, tumačenje perioda 20. veka uVojvodini, podrazumeva traganje pomoću starih dokumenata, planova,

Razgovor sa kustoskinjom i autorkom projektaIdeologije i ideali d.i.a. Ljubicom Milović

Ljudi, prostor, arhitektura

Razgovarala: Danijela Halda

Godinu i po dana od osnivanja Odeljenja za arhitekturu i urbanizam MSUV i prikazivanja nekoliko gostujućihizložbi (Čileanska arhitektura, Hrvatska moderna i savremena arhitektura) te bavljenja programskom platformommuzeološke obrade arhitekture kao medija u kontekstu muzeja savremene umetnosti, Odeljenje izlazi u javnostsa svojim prvim proizvodom: projektom „Ideologije i ideali – Prilozi istraživanju arhitekture 20. veka u Vojvodini“.

O

pisanih izvora da bi se pronašla izvornost arhitekture. Izlokazuje neka moguća tumačenja i vizuelno predstavlja „tanalizi arhitekture sakralnih objekata, državnih institucijtara, privatnih kuća.

• Ukojojmeri,konkretnimdokazima,mogudase potkresti arhitektureideologijama? U teorijama modernizmatradicijanapadanaistoriju,muzeje,biblioteke,arhitekturologija mržnje“ premanekim formama istorije. Dakle, iopcije svojom ideologijom ruše prethodno stvoreno i grNakoji se načinobjektiiz prošlostištiteod novog,kojisstarog,kako graditinovo ida lije uopštemogućestvoritioslobođenaideologije iideala?

U gotovo svakom gradu u Vojvodini tokom 1930-ih, p1960-ih i 1970-ih došlo je do ozbiljnih intervencija u urbamiranoj tokom 19. i na početku 20. veka, dramatično su iz jezgra u Pančevu, Vršcu, Novom Sadu... Analiza tih novihi novih objekata pokazuje nam da j e, uz intervencije uobima modernizacije, tadašnja vladajuća ideologija gradila koji su zasnovani na strategiji „trenutnog stvaranja“ a ne stojeće arhitekture što podrazumeva formulisanje sociolopristupa gradu. U sociološkom smislu, grad je relativno vna naseobina različitih pojedinaca koji kroz vremena „upsvoju intimu, lične i političke privilegij e i poznanstva. Uarhitektura i arhitekti pristupaju prostoru ljudske egzistencda ga „strukturiraju i humanizuju“, postoje ideali arhitekpritisci, poruke političkih i privrednih elita koje je potrebntekturu predstavljaju ideologije.

Kada se na taj način posmatra proces urbanizacije, dolaziodgovora na pitanje uslovljenosti istorijskih slojeva grapreraspodele političke, ekonomske moći između različitihpa. Svaki pojedinac je ideološki određen, i stepen adaptibličnihideologija, političkih i kulturoloških,u odnosu sa gra je velika nepoznanica koju moramo da istražujemo. Ova


19/41

Ljubica Milović : Ljudi , pros tor, a rh i tektura / NOVA MISAO

prepreke, regija obuhvaćena ovim pregledom zapravo predstavlja jedin-stvenotržišteza arhitektonskiproizvod .

Ako i zanemarimo opšte životne okolnosti, izrazfrustracijadobro opisujestanje u kom se, bar deo vremena, nalazi svako ko se bavi arhitekturom uSrbiji, Vojvodini danas. Stanje teško da je bilo bolje tokom 1990-ih. Aliipak, uprkos frustraciji ili čak zbog nje, u ukupnom fundusu izgrađenogpostoji kontinualan trag solidne, aktuelne i elokventne arhitekture. Opti-mizam zapravo proističe iz saznanja dami , sada i ovde, možemo da odlu-čimo da tu struju učinimo novim mainstreamom.

• Kulturalni značaj arhitekture nije nova tema, traganje za smislom je univer- zalnopitanje u svakojdisciplini,u svakojepohi. Ipak,da lije relevantnostarhi-tektureulepoti,jedinstvenosti,tehničkojsuperiornostiiliu nečemdrugom?

Bavljenje arhitekturom, danas, ponekad zaista deluje kao prodavanje fla-širane magle. U kojoj meri je arhitektura potrebna ljudima da bi živeli svoje živote? Ljudima je potrebnosklonište, i očekuju određenu udobnost iefikasnost prostora, što daje garancije za opstanak struke. Osim toga: izra-žavanje ponosa? Konstituisanje javnog prostora, kao prostora u kom sepraktikuje sloboda mišljenja i govora? Ispunjavanje neke urođene, biološkeprinude da gradimo, stvaramo ili stvaranje dodatne ekonomske vrednosti?Koliko je arhitektura ranjiva može se jednostavno ilustrovati: to je discipli-na koja je najteže pogođena ekonomskom krizom. Ole Bouman, direktorHolandskog instituta za arhitekturu (NAI ), pisao je o tome povodom dode lenagrade Mies van der Rohe 2009. godine. Ne radi se o tome da je pitanjesuštinei smislaarhitekture novo, naprosto je danas reaktuelizovano sa mno-go dubljim značenjem: iznalaženje odgovora na to pitanje postalo je egzi-stencionalno obavezujuće.

Preko globalnih komunikacijskih sistema, interneta,on-line društvenih mrežaizloženi smo neverovatnoj količini informacija o ar

Documents

Časopis za savremenu kulturu Vojvodine "Nova misao" broj 7