Biblioteka

DRUŠTVENA MISAO

EdicUa

STAV

Knjiga 17

Urednik

Prof dr Ilija Vujačić

Glavni i odgovorni urednik

Slobodan Gavrilović

Mihajlo

Strana

I deo

............................................................ 18

sa na 25

nc>",.c1t"'.c>V"T1',;rc> ........................................................................ 29

...... r~rtQ ..... n,n1l-n svetu................................................. 33

76

Copyright © JP Službeni glasnik, 2008 n",cn)",..,,'1I naeln.hA,rt'" .......................................................... 86

5

Ponovljene misli ---------- Sadržaj

II deo Ispovest Mihajla Mihajlova, povratnika (3)

Đilas i Mihajlov............... .......... ..... ................ ............... ....... ...... ...... 93 Sve nloje robije ................................................................................ 186

Fašizan1 i ličnost Sergeja _~~'AA ..................................................... •••••••••••••••••••• 193 Totalitarizam je zanosan i jednostavan..... ............... ......... .... ...... 97

Intervju

Stepenovanje stradanja ................................................................. 100 ,_v ........... ,""' POS1[ffiIOQlerrL02: diktatora .......................................... 195

o izazovin1a razvoja demokratskog društva Putin i putillizam .......................................................................... . 199 se osvaja .................................................................... 109

Disidentske uspomene Mihajla Mihajlova

je to lustracija ............................................................................. 113

Provincijalne rasprave o "srpskim deobama" LičIli stav ........................................................................................... 116

Provetravanje l{njiga ...................................................................... 122

.'-"' .......... .'-ja"' .. '~ ... kutije ........................................................................... 129

134

140

145

155

Bravar je bolji. ........................................................................... 157

165

Ispovest Mihajla Mihajlova, povratnika (1) Sve llloje ................................................................................ 168

................................................................................. 178

6

BEZ

Pre još u su ni i predvideti pobednika nije bilo ni najmanje teško. Sve tamo od uspo­stavljanja sovjetske vlasti, početkon1 dvadesetih godina, građani SSSR-a su redovno svake četiri godine izlazili pred biračke kutije i glasali. Izbor je bio jednostavan: na jednoj strani "blok komunista i bespartijaca" (Sta­ljinova formula), na drugoj strani - "ćorava kutija". "Blok" je, naravno, dobijao 99 odsto glasova. Ne izaći na "izbore" smatralo se antirežimskim a ktOlll , a izborni uspeh se ocenjivao brojem "birača" koji su glasali već u prvoj polovini dana. "Moralni kodeks graditelja kOlllunizma"izlazak na izbore proglašavao je za odgovornu patriotsku dužnost.

Takav sistem izbora bio je logična posledica činjenice što su bolj-ševici izgubili na mnogopartijskim

vlast II

su u

Rusiji održani i birači lllasovno li protiv Jeljcinovih reformista: 1993. za partiju Žirinovskog, 1995. za partiju Zjuganova.

data, ali prava borba se vodi iZllleđu sadašnjeg predsednika Rusije Borisa <'Dlr""DT"''''''' Komu-

nističke partije Ruske Federacije Genadija Zjuganova. U stvari, vodi se borba između vlasti i opozicije, koju u OVOlll trenutku najartikulisanije predstavlja upravo Zjuganov. U njegovOlll "bloku", OSiIll kOlllunista

200 nekOlllunističkih se zanelllari pre

Ponovljene misli -----------

retorika, postaje jasno da su potencijalni glasači za zjuganovski "blok" ne toliko simpatizeri komunista koliko protivnici Jeljcina.

Da je to tako pokazuje i činjenica da brojni bivši disidenti, koje je nen10guće osun1njičiti za siInpatije prema kOlnunistima, istupaju pro­tiv Jeljcina i sInatraju da bi njegova pobeda na izboriIna bila daleko ve­ća nesreća za Rusiju nego pobeda Zjuganova. Ovih dana je u "Njujork

u mogućnost i opasnost u slučaju po-

Zjuganova, već smatra tom n10g1a da se 'n.rrYI 11"'1

prava delnokratska opozicija II Rusiji, za šta nelna nikakve šanse pod autoritarnom, korun1piranom i demagoškOln sadašnjom vlašću. Po Si­njavskom, upravo zahvaljujući Jeljcinu, kon1unistička opozicija u Rusiji je postala toliko masovna.

saIna zbog svoje odanosti prema Rusiji. On mora ne san10 da bude lično

Mihajlov

položajima pojave ljudi sebični i ljude SI11esta tih položaja. O potrebama naroda treba da se brine za sve vrelne ITlandata, a ne SaI110 za vreme izborne kaI11panje ... "

Jasno je da lneđu kandidatiIna za predsednika Rusije takvog Naroda" neIna ni izbliza. Međutim, mora se priznati da upoređenje inte­lektualnog nivoa javnih istupa Jeljcina i Zjuganova ni u kOln slučaju ne

u korist Borisa

valna takve debate najčešće odlučuju

Delnagogija predsednika Rusije upada u oči i .lJ.u.JiH • .j.UJ.'~u.V'·""·J.I.I..I..l.J.

smatračima. Na Dan pobede, 9. ove je, Lenjinovim Inauzolejen1 na Crvenom trgu, pratio vojnu paradu isto onako kao nekadašnji lideri SSSR-a, i svoj govor II kojen1 je pOlninjao slavnu sovjetsku prošlost počeo je rečima: " Istovren1eno je uputio pozdravni telegram osnivačin1a Moskovskog helsinškog komi­

se

onoga što se odnedavno naziva "komuno-nacizn10ln". Poznati istoričar

13

PonovUene misli

Odsustvo straha od moguće renesanse "realnog socijalizma"uglav­nom se zasniva na saznanju da Zjuganov, u slučaju pobede, nema nika­kvih šansi da uvede jednopartijsku diktaturu. Boljševicima je to uspelo posle krvavog građanskog rata i decenija ilegalne borbe u kojoj se kali­la vojnički disciplinovana organizacija "profesionalnih revolucionara". Dovoljno je pogledati na mase penzionera i drugih, u ovom trenutku, izgubljenih ljudi koji aktivno rade za Zjuganova, pa da se shvati da ni­kakve realne organizovane sile današnji komunisti nen1aju. U slučaju pobede Zjuganova prvi će biti razočarani upravo ti penzioneri, kao i pro­komunisti u bivšoj Jugoslaviji, koji se još uvek nadaju da će pobeda ko-

na označiti i r'Y"or',""",..,-.,r.cd- ,'DCD,,'''''

krize u bivšoj Jugoslaviji.

Nikakvih izvora finansijskih sredstava većih od onih kOjiIna ras­polaže Jeljcin kOlnunisti neće ilnati. Nikakve ponovne nacionalizacije Zjuganov i da hoće ne može provesti. Računa se da se oko dve trećine današnjih ruskih bogataša (takozvani "novi Rusi") sastoji od bivših čla­nova nomenklature KP SS i KGB-a. Upravo zbog njih Zjuganov do u bes­kraj ponavlja da neće vršiti deprivatizaciju imovine.

Po svoj prilici, više su u pravu brojni zapadni biznismeni kOji pri­željkuju pobedu Zjuganova, s nadom da će to označiti uvođenje nekog reda u haotičnu ekonomsko-zakonodavnu sferu i bar neku realnu zašti-

mafije. A činjenica što lnnogo građana Rusije glasa ni II kon1

i mati u vidu da uvek mal1ZO-lej, te da ga ukloniti odande može san10 demokratski, antirežin1ski revolt

što je to bilo s ostalim komunističkim sin1bolima. Nenormal-

i nacionalisti. Sasvim je Inoguće da su bivši disidenti u pravu, te da je za i poraz S

strane, postoji jedan važan argument protiv toga, koji se može čuti od iz oni

žu - sadašnja vlast se već dovoljno nakrala, a ako dođu zjuganovci sve će iznova.

14

Mihajlo lVIihajlov

U svakolll slučaju, ovogodišnji ruski izbori, bilo ko da pobedi, ne lnogu razrešiti krizu izazvanu naglin1 kolapsorn "realnog socijalizma". Bilo koji izbor će označiti nastavak krize, jer za sada ne postoji čak ni u teoriji ideja razrešenja krize. Zato i vidimo takve neverovatne ideološ­ko-političke koktele kod svih suprotstavljenih snaga. Opasnost pobede Zjuganova sastoji se u rnogućnosti bujanja ruskog naciZllla i svega što s tiln ide. Pobeda Jeljcina je bremenita haOS0111 i socijalnom plozijOlll. Na ovi1n izborima položaj naroda Ruske Federacije podseća na čuvenu sliku Vasnecova "Na raskršću". Na toj slici ruski "bogatir" (vitez) zalnišljeno stoji pred kan1enon1 na kojem je uklesano da i put levo, i put desno, i put vode u Pa ipak, mi znan10 da gatir" nije izgubio glavu. Samo ne znalllO kako ju je spasio.

13. jun 1996

15

U Parizu je 12. juna u 73. IT'l'Cr\1'ID Bulat

risati velikiIn pesnikom iz jednostavnog razloga što se njegova poezija ne čita već sluša. I što je još važnije da bi se kraja ta poezija ocenila neophodno je čuti glas salnog autora uz diskretnu pratnju r\H>r<r.,rc>

re. takvo "čitanje" poezije velikog ulnetnika pruža objašnjenje za onu neverovatnu svenarodnu popularnost barda, popularnost koju do njega nije doživeo nijedan ruski pesnik, a posle njega samo jedan - Vla-din1ir i neponovljiviIn glasO!n.

16

Mihajlo Miha.jlov ------------

je studirao literaturu li Tbilisiju i te turnoj gazeti" kada je krajem pedesetih godina u jednom svojih prijatelja put iInprovizirao otpevavši jednu svoju peSInu uz pratnju gitare. To se toliko dopalo ljudima preko guše sitim zvaničnog socrealizn1a da su se Okudžavine pesme preko noći raširile prvo po Mo­skvi, a posle toga po celom SSSR-u. Na Zapadu je njegovo ilne IJV,~LUJlV

Leto 1964. i oUL',l,ULUl

II Moskvu otkrio sam da nikada do tada nisam čak ni čuo za pularnijeg ruskog pesnika. To nije bilo čudno, o Okudžavi se

i ništa čuti iz zvanične ,-,,-'-',UL,",,-',

Bilo kako bilo, ja sam se tada, 1964, sreo sa pesnikon1, presnimio brojne njegove pesn1e na n1agnetofon i u svojoj knjizi napisao o njemu veliku glavu. Knjiga je, sticaj eIn okolnosti, bila prevedena na brojne jezike, te je tako o Okudžavi doznao celi kulturni svet.

Kasnije je pesnik dobijao razne pesničke premije, čak i u Jugoslavi­ji, a 1994. je dobio današnju najprestižniju rusku književnu nagradu Bu­kef. Mada je pisao darovite istorijske rO!nane, u istoriji će ostati upravo

čast umrlom pesniku. To daje nadu u budućnost Rusije. I sveta.

17

je predsednik PEN centra, Pa-lavestra, u intervjuu "Našoj borbi" izneo svoje lnisli o savreinenoj politič­koj i istorijskoj situaciji. Na pitanje: "Šta n1islite o ulozi bivših disidenata iz vren1ena kOlnunističke vladavine u aktuelnom političkon1 trenutku?" Palavestra je odgovorio: "Stari politički disidenti iz prethodne Jugoslavije danas su izgubili značaj. Oni koji ne kvare svoju biografiju naći će Inesto na svetlijin1 stranicama istorije. Mnogi stari disidenti već su mrtvi i u nn.llt-lrV'·'\lYl i u sn1islu. su

motivi su izbledeli, vatre strasti pogašene. Mogli su, dakle, ostati samo njihovi svetli prin1eri. Najgore su prošli oni koji se nisu pOlnirili s tim da svačije vreme prolazi i koji su počeli da utrčavaju u tuđe i nove igre, gde su ispali srnešni, zli i suvišni. Tanasije Mladenović I-'<'U.U,",I_~HJ

je i tačno rekao da se 'ne Inože biti u svakoj revoluciji'" ("Ne-deljna Naša borba", 29-30. lnart Ta n1isao pesnika 1VIladenovića,

je čak je iz-~L~,J""jIU II

samo "smeš ni, zli i suvišni" jer, kako kaže pesnik, "ne može se biti prvo­borac u svakoj revoluciji".

18

Mihajlo Mihajlov

Kada je 1noja zbunjenost prošla nije bilo teško forn1ulisati tri osnov­ne teze koje načisto negiraju tvrdnje poštovanog akadelnika.

Prvo i prvo, nikakve "disidentske revolucije", nažalost, nije bilo ni u jednoj komunističkoj zemlji, a ponajmanje u Jugoslaviji.

Drugo - nikakve postdisidentske revolucije takođe nije bilo, ako se ne računa takozvana "antibirokratska revolucija".

I treće - osim još uvek aktivnih partijaca iz Titove Jugoslavije, ili njihovih nešto lnlađih klonova (naravno, s izn1enjenim imenorn je), na današnjoj političkoj sceni u najvećim republikama bivše Jugosla­vije deluju skoro isključivo bivši disidenti iz vren1ena, što u Palavestrinu tezu.

Ponavljam opet - nažalost, kOlnunistički jednopartijski sisteIn je pao ne zbog bilo kakve revolucije i unutrašnjeg revolta antitotalitarnih snaga, već se sam urušio pod preteškim pritisko111 i no okoštalih socijalnih struktura u svim sferaIna života, struktura de­cenijaIna formiranih u usloviIna negativne selekcije političkih i drugih

rukovodećih

To je tačno čak i za zemlje sa hiljadu puta jačim \..UcHU.''-'~''CcJn.u~~ tima nego što je bio jugoslovenski. I "okrugli za je bio da sedne general Jaruzelski sa liderima "Solidarnosti ", i "plišana revolu­cija" u Čehoslovačkoj, pa čak i telefonski Saharovu u Gorki, posle kojeg je Saharov skoro pravo iz u Kremlj, na Prvi kongres Sovjeta - sve je to bilo tek nakon

tova partija je, uprkos ideološkom neprijateljstvu preIna "buržoaskom svetu", bila prisiljena da se ekonornski, pa veže za

19

Ponovljene misli

Danas malo ljudi pan1ti da je Jugoslavija bila de facto članica NATO-a početkom pedesetih godina, kada je pristupila vojnOlTl odbrambenom savezu sa Grčkom i Turskom, punopravniln članoviIna NATO-a. To je bio osnovni razlog što su deceniju kasnije otvorene granice preIna Za­padu za "gostujuće radnike", to jest za višak radne snage u Jugoslaviji. U intelektualnoj sferi skoro odmah posle sukoba sa Staljinom dolazi do liberalizacije, što je bio i glavni razlog zbog čega u Jugoslaviji skoro i nije bilo "samizdatske" štampe kakva je sedamdesetih i osan1desetih godina preplavila SSSR i skoro sve ostale istočnoevropske države. I naj­zad, sve do Titove srnrti Zapad prihvata režin1 u Jugoslaviji kao savezni­

u

Sve je to ograničavalo rezervoar iz kojeg su disidentski pokreti u dru­gim socijalističkim zeInijama Cl'peli svoje elitne i redovne kadrove.

Umesto da formiraju nezavisni jugoslovenski radnički pokret na­lik na poljsku "Solidarnost", radnici u bivšoj Jugoslaviji su odlazili u pečalbu u NeInačku ili neku drugu zapadnu zeIniju. Brojni književnici, slikari, n1uzičari, filozofi, koji su pristajali na konformizam u čisto politič­koj sferi, nisu imali razlog da se uključe u disidentski pokret. U Jugo-

da se takav skandal kao što je bila "buldožerska u kada su ''''''''_H~''-/UiH_

nu izložbu slikara apstrakcionista u moskovskom parku IZlnailovo po

"popravljanjem" a ne rušenjem kOlnunizIna. Sin1ptomatični su u tOln

Iz njegovih tekstova proizlazi da su sva trojica pomenutih salno agenti s se 'JL'U~'-U.l.'- C"f' ..... n.rI.-,

svet. U to vren1e ja se nalazim u Srelnskoj Mitrovici, osuđen na sedam

20

Mihajlo Mihajlov ----------

Sve su to bili osnovni razlozi malobrojnosti u Jugoslaviji. Druga je stvar što se salno disidentstvo začelo upravo u gosiaviji. Prvi disident u komunističkOln svetu, u pravon1 sInislu te re­či, postao je, i ostao skoro celu deceniju usalnijen, Milovan Đilas, još sredinom pedesetih godina. Sredinom šezdesetih godina, skoro isto­vremeno sa BrionskilTl plenumon1 i padOln Rankovića, pojavljuje se "li­beralno-marksistički"

'"''-,,'~,~,,"'-,,~U"'-~ i te u Zadru 1966. od strane grupe intelektualaca iz Beograda, Zagreba i Zadra. Posle studentskih demonstracija u Beogradu 1968, te naročito

disidenti se u Srbiji i Hrvatskoj lnogu izbrojati na desetine, ako ne i na stotine. Upravo kasnih sedamdesetih godina dolazi sarad­

nje srpskih i hrvatskih disidenata.

MeđutiIn, relativni procvat disidentskog pokreta u Jugoslaviji je u periodu posle Titove smrti, osalndesetih godina. Upravo tada se osniva­

ju razni disidentski komiteti u skoro svin1 republičkin1 pišu se bezbrojne peticije koje skupljaju ponekad i nekoliko stotina potpi-

sa,

su

vana i analizirana i bezbrojna politička suđenja posle dolaska na vlast

stotine

21

Ponovljene misli

četiri decenije kOlnunističke vladavine i prevodi najvažnijih disident­skih peticija iz prve polovine osalndesetih godina.

Posle upoznavanja sa mislima akadelTIika Palavestre o disidentima prelistao sam i tu knjigu, i k01nplet biltena CADDY izdavanog 12 godi­na, te knjižicu Helsinške asocijacije. Celi taj ogromni materijal je potvr­dio da Predrag Palavestra govori o stvarima koje uopšte ne poznaje.

Tačno je da su nekolicina i to najpoznatijih jugoslovenskih disidena­ta pedesetih, šezdesetih, pa čak delin1ično i sedan1desetih godina "već mrtvi i u političkom i u bukvalnOln sn1islu". Zaista, u Ineđunarodnoj javnosti su od sredine pedesetih godina, od Đilasovog slučaja, pa onda

sam Đilas, ja, nioci disidenata na sudskiIn procesima - advokati Jovan Barović i Srđa Popović, te nekolicina drugih disidenata. Jovan Barović je poginuo 1979. pod smnnjivin1 okolnostirrla u saobraćajnom udesu, Đilas je umro pre dve godine, ja živim izvan zerrllje već skoro dve decenije, a u Americi su već godinama i Srđa Popović, i Vlado Mijanović i Lazar Stojanović.

Pa ipak, najveći broj disidenata sedamdesetih, a naročito osamdesetih godina, ne samo da nije umro "u političkom i bukvainom sInislu", kako se to čini već najaktivnije kreira današnju politiku u skoro svim

sa pozicija vlasti, bilo iz opozicije. Je li "nji­hovo vreme prošlo, te oni utrčavaju u nove i tuđe igre"? Druga je stvar što

~~~'-~"_H~~ - "disident-

u Beogradu, osin1 Šešelja? Čitan1 u njujorškoj knjižurini o ljud­

te brojne peticije: 1--''--'.'-'-'-1'-

vičnom zakoniku paragrafa br. 133 koji govori o "neprijateljskoj propa-

povodom pogibije radnika RadOIIlira Radovića, peticije povodom štraj-četvorice (učesnika "kućnog po-

vodon1 hapšenja Albanaca na Kosovu, pa čak i peticija u vezi sa uvođe-

iz Ljubljane.

22

Mihajlo lVIihajlov

Eto to je bila najčistija disidentska delatnost -cije, otvoreno potpisane svojim punim imenima s pozivanjeIn na Ustav i zakone. Tako je i u sovjetskon1 disidentskom pokretu decenijama os­novna parola bila "Poštujte sopstveni Ustav", rečenica koju je fonnuli­sao jedan od prvih disidenata, matelnatičar Aleksandar Jesenjin-Voljpin,

sin slavnog pesnika.

Ko je, te u biltene te iZll1eđu mnogo stotina in1ena l.I\..-Jl'-'L..H.U

se skoro svakodnevno pojavljuju na stranicama današnje beogradske štaInpe: Dobrica Ćosić, Vuk i Danica Drašković, Vesna Pešić, Vojislav

Matija Bećković, Ljuba Tadić, Mihajlo Marković, Nikola Milošević, Vida Ognjenović, Miodrag Perišić, Slobodan Rakitić, Kosta Čavoški, Zagorka Golubović, Laslo Sekelj, Pavluško Imširović, Milan Nikolić, Stojan Cerović, M01nčilo Selić, Mladen Srbinović pa čak i Milorad Vučelić (siC!) te bezbrojni, bezbrojni drugi, uključujući i samog Predraga Palavestru. Ukratko ako se iZUZIne Slobodan Milošević i njegova ekipa, danas na beogradskoj političkoj sceni deluju

sami disidenti (ili bareITI "peticionaši") iz vremena komunističke Jugoslavije. Pa dobro, jesu li se oni svi umešali u "tuđe igre"? Kvare li sad oni biografiju? I u su "revoluciji" svi oni

na generalne partijske linije. Najizrazitiji prin1er toga je slučaj ne samo Milovana već i Aleksandra je štalnpao najugledniji sovjetski časopis "Novi mir", te je on 1963. godi-

bio za za ''Il",n'''Tc>t-lrll

23

Ponovljene misli

"Jedan dan života Ivana Denisoviča". Međuti1n, 1964. je oboren Hruš­čov, Solženjicina su prestali štampati, te je on postao glavni i najslavniji autor "samizdata". Sa padon1 Hruščova je povezano i moje disidentstvo. Godinama pre objavljivanja prva dva nastavka Leta Moskovskog u beo­gradskom časopisu "Delo", početkorIl 1965, te protesta sovjetskog am­basadora i Titovog napada na Inene, izazvanog tim protestom, ja sam II listovima i časopisima štampao kritičnije ra­dove o Sovjetskom Savezu (na pri1ner esej "Mrtvi dom Dostojevskog i Solženjicina" u junskom broju 1964. časopisa JAZU za književnost "Fo­

u Zagrebu), a da nikakvog protesta od strane sovjetske U.l.l.IUUuU\..l'-

bilo. situacija je i sa većinOln II svim je ko od njih san1 od svoje volje krenuo

II disidentski pokret. I to je ljudski razun1ljivo: čak je i Isus Hrist u Get­sinmanskom vrtu rnolio Oca da ga "lniInoiđe ta čaša".

bilo do sada niti bilo kakve "postdisidentske" revolucije, te je razgovor o revolucionarnim "prvoborcirna" potpuno neumesan. U ovo­godišnjiIn zimskiIn trOlnesečnim demonstracijan1a u Beogradu i dru-

je nagoveštena buduće

građanske revolucije i to je najsvetlija činjenica ........ u .... '-<-uA ... 1

\...l.lLIL.1'cU jugoslovenske istorije. Tek ako se takva revolucija jednoga na ostvari biće n10guće govoriti o njenim "prvoborciIna", te o idejni1n i

koje će, bez uključeni upravo oni

v\.., ................ v r'T~" ".,,", iz savren1enosti.

nu. U Manili se održavala konferencija pod nazivom "Tranzicija (prelaz) ka delnokratiji od vojnih diktatura". Glavna ten1a diskusija, deklaracija i rezolucija bili su situacija u Burmi i Indoneziji. Burma je sada u . političkih zbivanja u Jugoistočnoj Aziji, i uopšte na Pacifiku. Ponavlja se priča o komunističkim diktaturama, već davno ispričana i završena u Rusiji i Istočnoj Evropi: disidenti ovenčani Nobelovom suprot­stavljaju se goloj vojno-policijskoj sili diktatorskih režiIna. Završetak te

će

verziteta "Džordž Vašington" II Vašingtonu. Tako lnogu iz prve ruke da li

25

Ponovljene misli -----------

bave u bivšoj Jugoslaviji, Istočnoj Evropi i bivšeln SSSR-u skoro apsolut­no identični i s one strane kugle zen1aljske. Svet je postao tako lnalen da nikakva putovanja, čak ni "na kraj sveta" ne otkrivaju ništa novo.

Svuda isti problemi, isti razgovori o delnokratiji i Ijudskin1 pravima, isti Inetodi pritisaka na diktatorske reži1ne i svuda ista zla i tupoglava volja vlastodržaca, koju slaTna jedino jača sila. U ovom trenutku su Fi­

diktature, jedna od najden10krat­skijih država tog je sporazumno završen dugogodišnji građanski rat na jugu države, na ostrvu Mindanao, rat između nevelike muslimanske lIlanjine i ogron1ne većine te, jedine, azijatske hrišćanske (katoličke) nacije. Hrišćani i će miru živeti no. Zajedno, a ne razdeljeno, što je najbitnije. Drugog rešenja više nema i neće ga biti, kako u Aziji, tako i na Balkanu.

Nenn sun1nje u to da se nalaziIno u epohi nalik na onu kada su se stvarale velike nacionalne države, dok su dotadašnje zajednice plemena i klanovi, često dran1atično, tragično i krvavo bili uništavani. Danas je to sudbina nacija u trenutku prelaska ka jedinstvenon1 globalnom druš­tvu. Hegelovska "lukavost istorije" se lako prepoznaje u razbuktalOj borbi sve manjih i lnanjih etnosa na planeti za sopstvenu državnost: krajnji re­zultat tih zahuktalih nacionalizama biće suprotan očekivanom. Biće to stvaranje jednog i jedinstvenog čovečanstva, a ne bezbrojnih "etnički či­

lakše je stvoriti !;J.VLJUJU.J.V

je na zajednice - izgubiće

je, kao što u civilizovani1n zemljaina neuspešni farn1eri gube svoje pose-de da proizvode dovoljno da bi platili porez.

će lnesta kao što su Ruanda, 'cJ'-''-''-lH

ja, Somalija, Severna Irska, Haiti, Bosna ili Kosovo, ali takvo stanje se većini

26

Mihajlo iV1iIwjlov -----------

zamenjuje etnički ili verski fanatizam) koji tinja u nekiln

i veoma razvijenih zelnalja.

Celi taj današnji svetski razvoj, naravno, nema nikakve veze sa mark­sističkirn internacionaliZlnom. Još pri kraju druge decenije našeg veka Nikolaj Berđajev je proročki napisao, obraćajući se boljševicima: " ... vaš internacionalizam se ne odnosi na jedinstveno čovečanstvo, već na jedin-stveni 'proletarijat'. Vi stvarate najdublju podelu u istoriji... Upravo vi odričete da je ljudski rod i upravo ste vi najveći neprijatelji ljudskog jedinstva. Pa zar da vi budete glasnici stva naroda?" (N. Berđajev, Filozofija neravnopravnosti, 1923).

vremenu sa 12 sati, te se Manila i Tajpej, prestonica Tajvana, nalaze tačno na suprot­noj strani zemaljske kugle od lnesta gde živin1. I n1ada je n1učno sedeti u avionu više od 20 sati u jednon1 pravcu, ipak se višestruko isplati lna­kar i na kratko baciti pogled na "suprotnu stranu sveta". I Manila, sa SVOjih osaln rniliona stanovnika, i duplo manji Tajpej ubedljivo delnon -striraju današnje jedinstvo naše civilizacije. Nikakve principijelne razli-ke između američkih, evropskih i tih azijskih gradova neina. U Tajpeju

isto kao u

I još jedno saznanje mi je donelo to daleko putovanje: ubedio sam

u .L'cULi'-PW.' .. U"J.ll J\1c ciju "globalnim selon1". Upravo suprotno - radi se o "globalnom gra-

, I to je ne i eksplicitni razlog zašto će ranije ili kasnije svi oni odgovorni za razaranje gradova - Vukovara, Sarajeva, Mostara i dalje - se na II Danas

27

Ponovljene misli

čovečanstvo postaje jedna velika, ali isključivo gradska lnnogonacionalna zajednica. Najbolji prilner za to su Sjedinjene Države gde u poljoprivredi, koja ishranjuje pola naše planete, radi samo tri procenta stanovništva.

Na FilipiniIna, o Tajvanu da se i ne govori, svaka kancelarijica, pro­davnica knjiga, kozlnetike ili suvenira opremljena je najlnodernijim kom­pjuterima, a ako čovek želi može da gleda skoro sve televizijske kanale, kao i li Americi. ° situaciji na teritoriji bivše Jugoslavije zna se daleko više nego što se zna o pacifičkog bilo gde na Balka­nu. Upravo na Filipinima sam na televiziji gledao izbore u Srbiji i Crnoj Gori. Razlog je raznolika, nekontrolisana od strane vlasti štalnpa i ostali

Samo li Manili

Što se tiče "lokalnog kolorita", kakav obično traže zapadni turisti, i on postoji, n1ada se sve više seli u lnuzeje i državom zaštićene "istorij-

objekte". Ja principijelno izbegavaIn da posećujem takva turistička mesta. Uprkos trodnevnin1 plenarnim sesijama konferencije, te brojnim banketiIna, susretin1a i prijen1iIna u filipinskom parlaInentu, ipak sam u toku četvorodnevnog boravka bnao prilike da nekoliko puta, žrtvu­jući polovinu neophodnog za život sna, posetim brojne "neturističke"

ogr01nne Manile, u odnosu na koju Beograd i na

L'-'JIHLIU. se svih godina. Slično kao u

Sve me to s tugom podsetilo na "lokalni kolorit" država bivše Jugo-u.L>,j\.U'dU.U Ll~l~JlVLLa.Ll.ua.~l1, umesto tran-

sporta i čuda rnoderne tehnike kao u ostalon1 svetu.

u 14. novembra 1996

28

sam najzad spoznao 111udrost drevno-kineskog daoizlna: "Onaj ko zna _ ne govori, onaj ko govori - ne zna". I zaista, da oseti potrebu da nešto kaže drugome, nije dovoljna činjenica što je ono što bi drugima trebalo saopštiti. Treba još biti ubeđen u to, da čin saopšta­vanja ima nekog sInisla. A kako je pisao jedan od najvećih ruskih mi­slilaca našeg veka Lav Šestov: "Čak i ukoliko bi istina bila ispisana na svakom ćošku velikim sloviIna, moći će je pročitati samo oni kojima je to bih nešto istinu samo

29

PonovUene misli

Kod poslnatrača sa strane, ili iz "ptičje perspektive", štampa koja stiže iz Jugoslavije izaziva bolno čuđenje i čak zgražavanje. Sudeći pre­ma toj štampi, bilo režin1skoj, bilo nezavisnoj, kao da ništa na svetu ne postoji osirn sveobuhvatne političke, pa čak i lokalne politikantske sfere. Sve se svelo na politiku, pri čemu opsednutost dnevnim politič­kim događajirna podseća na opsednutost fiks-idejOln ljudi sa pomra­čenim duhom.

Na izvestan način to je i razU1nljivo - gde čoveka svrbi, tu se i češe. Ono što zabrinjava čak i nije saIna po sebi opsednutost dnevnom po­litikom, već potpuno odsustvo pokušaja da se sama sfera dnevne po-

se one izbora, propagande, medijskog predstavljanja, partijskih koalicija,

izbornih procenata, bojkota i tako dalje. Zabrinjava odsustvo napora u potrazi za korenima toga zašto je sfera dnevne politike postala sveobu­hvatnOln. A upravo tamo, u korenima, u dubini pretpolitičke sfere, mogu se naći i odgovori koje nikakvi izbori, ma koliko fer bili, ne lnogu dati. Samo u dubinan1a ljudskog duha se rađaju ideje oko kojih se kasnije oku­pljaju ljudi željni autentičnih, a ne pseudoprOlnena.

takvih ideja za sada nen1a. Vodeće organizacije opozici­je ili pragmatične, u najboljem slučaju, a o skoro svuda prisutnOln nacionalizmu i da ne govorilno. A o naj­

kao što su: skoro dese-

uspeha bojkota teško da bi iko u opoziciji imao koristi, uklju­čujući tu i one

Tako će sve i ostati dotle dok se ne pojavi dovoljno hrabar i II stavova, i će ne samo reći: __ , -', "." Cl:

već i ukazati na pravac koji vodi izlazu iz tunela, Ina koliko to što Korisno je setiti se Vinstona Čerčila, kOji je

30

NIihajlo Alihajlov

godinama pred početak Drugog svetskog rata bio skoro jedini \"U:hL\"vL'U.

političar koji je uporno i neuspešno zahtevao da se Britanija suprotstavi nemačkon1 nacizn1u, ne plašeći se što je zbog toga neprestano bio u ma­njini, ismejavan i marginalizovan, te čak optuživan da je ratni huškač. Kad je uprkos "miroljubivoj" (a u stvari kapitulantskoj) politici berlena rat ipak započeo, upravo je Čerčil postao predsednik vlade.

Gledajući iz ovdašnje ptičje osnovne S111er-

nice za izlazak iz današnjeg jugoslovenskog nekako ovako izgledale: osnova svega je suprotstavljanje

naplatio tlačenje svih nacionalizarna za vreme komunizIna. U mnogonacionalnoj zemlji bilo koji politički etnički a na­ročito najmnogobrojnije nacije, vodi u krvavi zločin; jedina šan­sa da se izbegne krvoproliće i Kosovo zadrži u okviru današnje Jugo­slavije je da Inu se da "specijalni status", odnosno otvori n10gućnost za stvaranje posebne jedinice u okviru federacije. Brojčano je Albanaca skoro četiri puta više nego Crnogoraca, a opasnosti od secesije nema

je i ne-

dostacima i gresima zapadnih saveznika i Atlantske alijanse, u dvade-

setom stoleću, te na

31

Ponovljene misli

neprijatelji čovečanstva: Hitler, Staljin, Mao, Pol Pot, Sadam i bezbrojni drugi. Može se slobodno reći, da je u našem stoleću svako antizapadnja­štvo, svaki antiamerikanizarn u suštini antihumanizaIn.

Naravno, ko neće da vidi istinu neće je videti. Upravo pisanje da­našnje jugoslovenske štaInpe je izazvalo moje dugo ćutanje. Nisam uve­ren u to, da u ovom trenutku već postoji mnogo želje za istinon1 u zemlji rnog rođenja. Ivleđutim, uveren sam će se u budućnosti pojaviti.

U Vašingtonu, ll. septembra 1997

32

Aleksandar Solženjicin, posle dve decenije života u r.~,..,r1-n-\"" i

njenim Državama oštećena dobra, naročito tehnička, ne bacaju. Solženjicin n1isli da je takav odnos preIna materijalnim stiIna neodgovoran, neprihvatljiv, rasipnički i moralno negativan. I jedan od prvih utisaka ljudi koji dolaze u Novi svet je taj, da se ovde baca neverovatno n1nogo vrednih stvari koje bi mogle još dugo služiti ako bi se n1alo popravile, zašvajsovale, zalepile, ofarbale i tome slično.

Groblja autOlnobila su prepuna kola čiji motori odlično rade, ali im U t"\P'7t"\1"{")1_

~'Y~J.J.'''''·h kapitalizma, u kojoj tržišna privreda i zakoni tržišta sve dik­i

materijalnu vrednost. Gde god se pojavi mogućnost zarade i unosnog po-SInesta se .LV.L .1.L.LUd.'

33

POllov(jene misli

velikih kompanija sprelnnih na eksploataciju do tada zanemarene "zlat­ne žile". Pa upravo ta - za Solženjicina i mnoge druge ljude - očigled­

na i neshvatljiva kontradikcija - uopšte i nije kontradikcija. Baš ekonom­ska računica uslovljava "rasipnički " odnos pren1a Inaterijainim dobri­ma u NovOln svetu. Solženjicin, kao i lnnogi drugi ljudi, očito nikada nije uspeo to da shvati, te otuda njegova propoved o neophodnosti štedlji-

V'-LJL~Vc".< ka stvarima.

Pogledaj Ino, na jednoj strani nA,,,,,,,,,,, SirOnlaŠne zenlije II kojima je

vrednost materijalnih dobara neverovatno a vrednost rada niska. Do poslednjeg rata II Avganistanu je, na priIner, ručna proizvodnja

da se ručno, na bravarskom stanu izradi obična puška? Na drugoj stra-na suprotnim polu razvoja, u je kupiti, od

200 dolara naviše, što je dostupno ima čak i najniže plaćeni posao. Ali zato, na primer, staviti najobičniju plombu koja je ispala iz zuba, košta skoro isto toliko 150-200 dolara. Isto toliko košta najjeftini­ji novi kolor televizor. N edavno sam Inorao da zamenim istrošeni n10st izn1eđu dva zuba, koji Ini je neobično uspešno postavio zubar Ješa, Crno-

LUHUU1ClllLl KPD veka.

Ine oglas koji se s vrelnena na vreIne pojavljivao u štalnpi: američka ar­je sa

34

Iv1ihajlo Mihajlov

konzervirane u rnašinskom ulju i potpuno rastavljene na sastavne ve nove džipove iz vremena Drugog svetskog rata. Očito se radilo o za­ostalim džipovima koji su u to vrelne iz SAD slati u Englesku i Rusiju gde su postojale fabrike za sklapanje tih kola. Kako nisarl1 susreo nikoga voljnog da za samo sto dolara dobije novi džip, zainteresirao sanl se kod jednog aut01nehaničara - u čemu je stvar. On mi je objasnio: da bi se ta-

kav džip sastavio potreban je rad ili čak mehaničara. Za rada u bilo kojoj radionici daleko više nego što je vrednost džipa iz vrelnena rata, čak ako je i nov. Tadašnji džipovi su trošili neobično mnogo goriva

i iln ma, kupuju nove nlOdele tog slavnog terenskog vozila.

Sećan1 se kako saln za vrelne neke konferencije 1979. u Ko-lombu, prestonici Šri Lanke, susreo poznatog pisca Artura Klarka, po či­joj knjizi je Sten li Kjubrik snimio slavni tlln1 "Odiseja 2001 ". Klark je u to vreme živeo u Kolombu na Cejlonu, daleko od centara svetske kulture, i ovako je to objašnjavao: sa honorarin1a od svojih knjiga mogao bi da ima stan u Njujorku i živi kao prosečan Alnerikanac. U Šri Lanki, za iste pare,

on je iznajlnljivao kuću i istovremeno je da po-

slugu - i salno n1ilioneri mogu sebi dozvoliti

." ........... ,.c·" i zatvoritL II

takvom slučaju da se radi sa desetinama i stotinama hiljada zaposlenih

u tin1 industrijama? Slična je stvar sa

35

Ponovljene misli

subvencionira farmere da ne proizvode koliko bi Inogli. Na taj način se veštački održava viša cena poljoprivrednih proizvoda, Inada ionako bez­obrazno jeftinih u poređenju s ostalim svetOln. Ukoliko se takve subven­cije ukinu i farmeri počnu proizvoditi hranu bez ograničenja veoma brzo bi dve trećine poljoprivrednih proizvođača, kojih ionako u SAD iIna svega tri procenta od broja svih zaposlenih, postali nezaposleni.

To nas dovodi do jednog čudnog paradoksa modernog sveta: kao što se nekada II uslovima stalnog sir01naštva, u sovjetskoj centrali zova­noj ekonomici veštački održavao broj zaposlenih na štetu Inaterijaine proizvodnje nešto slično se događa i na drugom kraju spektra, u uslo-

u HUP_'-'-''i.-'-'_'_U-'-LuLl'--'-'_'-/V

sveta. Takav razvoj je dao poticaj Danielu Belu, čuvenom SOciologu sa Harvarda, da teoretiše o nen1inovnosti socijalizacije društva pod impe­rativon1 naučno-tehničkog razvoja. Naravno, bez ikakve veze sa lnarksi­stičko-Ienjinskom revolucijorl1, "diktaturon1 proletarijata", "avangardon1 radničke klase" i sličnin1 iluzijaina primitivne svesti.

Sada, kada alnerička armija Inasovno dolazi na Balkan, žitelji bivše Jugoslavije će imati priliku da dođu u doticaj sa jedniIn delom najra­

verovatno, njihova reakcija biti slična onoj koju, obično, i iz razvijenih zemalja, doživljavaju u Ame­rici. Prvenstveno je reč o razlikama u odnosu na Inaterijaine vrednosti. Već ne mo, američka armija je bila spremna da troši beskrajne količine muni-

ljudi1na sveta, ne nego da se žale na "rasipništvo" modernog društva, ukoliko nisu u stanju da proniknu u fenomen tehnološki-ekon01nskog razvoja koji vodi ka obezvređenju

U Vašingtonu 21. decembra 1997

36

Uz zaglušnu buku plemenskih ratnih bubnjeva koji

ko je sa Balkana čak i primetiti one revolucionarne promene dešavaju upravo u ovo vrelne u radikalnon1 naše civilizacije. Knjiga, novine, papir uopšte, za godina će u najrazvijenijiIn zemljama sveta predstavljati nešto slično kao papiru­si, guščja pera, pa i nalivpera u naše dane. Već danas salno novinari iz nerazvijenog sveta, naravno i iz zemalja bivše Jugoslavije, koji pra­te rad raznih velikih svetskih foruIna iInaju problema sa nabavkom

37

PonovUel1e misli

I za sve to je potrebno sarno priključiti svoj kompjuter na Inrežu In­terneta, što i nije toliko skupo.

Naravno, knjige će se još dugo štanlpati kao i novine, ma da se sko­ro svakodnevno zatvara ponelza poznata alnerička novina, a tiraž štam­pe opasno opada. Dugo će još živeti ljudi koji će radije nositi u park knjigu pod rrliškom, nego portabl kompjuter (iako su takvi kompjuteri danas ne veći od knjige). mlade generacije već danas lakše konlunici­raju sa k0111pjuteronl nego sa knjigOln. PreIna t01lle sudbina knjige je već zapečaćena. Mi, ljubitelji i kolekcionari prašnjavih biblioteka i retkih iz­danja, za deset-dvadeset godina ćemo noviIn generacijama izgledati čud­no, nama su života prepisivali Bibliju sve do pojave izumioca štampe Gutenberga.

I kao što izum štampe nije uništio delo egipatskih pisara na papiru­su, niti manastirskih pisara na koži i hartiji, tako ni kraj epohe štampa­ne reči kojoj smo nevoljni svedoci neće uništiti ni književnost, ni pisme­nost, niti bilo koju tokonl duge istorije pisanu poruku, već će je salno prevesti II drugu ravan. Gutenbergov izum je onlogućio nezadrživo šire­nje pismenosti. Današnja konlpjuterska revolucija označava korak dalje.

naravno, inla k01npjuter i priključak na svetske informaci-otvorene sve riznice ljudskog duha bez ikakve

potrebe da se kupuju knjige, putuje nekuda u daleke gradove gde postoje

će u.V,JU'--LU0,1.lIU

epoha izgledati kao doba pred izum novca, to jest kao doba kada su se razmen01l1. Već u r"'7~",',n

ninl zeinijama niko uopšte ne drži novac ni II džepu ni u čarapi, osiIn sit-za Illetroon1 ili Sve svi obračuni se vrše

38

iV1ihajlo iV1ihajlov

sa kreditnim karticama. Ne sanlO da je novac u kešu nepotreban, već se, recinlO u Americi praktički nikakvi računi ne mogu platiti kešom. Samo karticom ili čekOln. Svi obračuni se vrše elektronskim putem, te nikakav novac, ni zlatni niti papirnati (ponavljam, izuzev sitniša) više ne postoji. Postoji konlpjuter i nlagnetski zapis na njeinu. Zajedno sa knjigama ne­

staje i papirni novac.

Sve je to se u svet, HCLl U~,iL<J

su Ruanda, Haiti, bivša Jugoslavija, - tada se specijalno u uzinla novac u kešu, kao što su se nekada uzimale đinđuve i ogledalca

Postindustrijska, k01llpjuterska revolucija je unlnog01ne izmenila i odnos preIna fizičkonl radu. Danas fizički rad i fizički napor preporučuje sanlO medicina, radi održanja zdravlja. S ekononlske tačke gledišta, u raz­vijen01n svetu, bilo kakav fizički rad je apsolutno nepotreban i zanemar­ljiv. Nenla takvog posla - od prenošenja vreća do skupljanja smeća - koji ne bi bio mehanizovan. Ali ne sanlO u razvijenonl delu sveta, već je izra­čunato da uopšte u naše vrelne u celO1n svetu procenat rada koji se vrši

U Vašingtonu, 8. decembra 1995

39

onaj istočnoevropski i slavenski u stanju potpunog rasula, haosa i danja. Ruski vojnici istrebljuju Če čene, i dobija­ju izbore, u bivšoj Jugoslaviji svet otkriva one iste užase koje su saveznici nakon pobede nad nacistin1a otkrivali unemačkim konclogorima, i tako dalje, i tOlne slično. Da zaista, neIna nikakve smnnje, postkomunistička društva su II stanju akutne krize i preživljavaju "smutno vreme" koje može još dugo potrajati.

iz našeg vremena teško da se danas može naći u dnevnim novinaIlla i Sva ova

govori i intervjui, izjave i rezultati izbora, sve će to biti potpuno zabora-

40

Mihajlo Mihajlov -----------

I to ne samo naučno-tehnička kultura sveta upravo doživljava neverovatan procvat, već i duhovna kultura ruskog o kojoj se - sudeći prema štampi država bivše Jugoslavije koja mi je u Arnerici dostupna - tako malo zna.

Ima mnogo istine u tOlne, da će vrelne pokazati prave vrednosti. I to ne zato što su buduća pokolenja pametnija od današnjih. Ne posto-ji en1pirijski o nečem rnozga kod čoveka se, za divno nih desetak hiljada godina. to jest imaju mo-

daju pravu ocenu događajin1a, ljudima i idejama samo zato

Jeljcina, ili Miloševića, ili izgledati IIL'JUU_LlU U.C.LIJVJ..'~U

stupaka i nalnera zavisi "u.'U.UjU~U savreInenika. Ali dolaze nova pokolenja i lideri prethodnog vrelnena više ne lnogu da utiču na život tih pokolenja. Eto tada ljudi otkrivaju da je, recimo, Napoleon san1e banalnosti, a je provincijski sor iz Kenigsberga po in1enu hnanuel Kant istovren1eno pisao genijalne

Kanta savremena

Ll

ževne časopise koji se izdaju u nekoliko stotina prirneraka, lnogu sn1elo je je

41

Ponovljene misli

i esejistici, na prilner, u začuđujućen1 usponu, naročito u odnosu na pret­hodnu, sovjetsku epohu, i da će nesUlnnjivo snažno uticati na svetske knji­ževne tokove u budućnosti, kada je počnu n1asovno prevoditi. U ovom trenutku jedino novi ruski film dobija široka priznanja.

Ukratko skicirano, savremena ruska literatura izgleda ovako: još uvek su na sceni i veoma (ne san10 politički, već i literarno) aktivni pro­zaici - nobelovac Aleksandar Solženjicin, Vasilij Aksjonov i VladiInir

Poslednja dvojica pišu o savremenom životu, dok se Solženji­cin drži sovjetskog vrelnena. Najdarovitiji prozaici nešto n11ađe gene­racije su Vladilnir Makanin, Ljudinila Petruševskaja, Mihail Kurajev i

proza, je često puna apsurda, naturalističkih grozota i beskrajnog parodiranja socrea­lizIna. Međutim, upravo je takva literatura u hannoniji sa trenutnim stanjem ruskog društva.

U esejistici (literarno-filozofskoj) dOlniniraju imena vrelnešnih Ser­geja Averincova i Grigorij a Pomeranca, te 1111ađahnog (oko 40 godina) Viktora Jerofejeva. Danas na Zapadu teško da postoje toliko sveobuhvat­no obrazovani, kulturni i duboki esejisti kao Averincev i P01neranc. Reli-

filozofija pravoslavnog sveštenika ubijenog

pola godine žive u Moskvi, a pola u Vašingtonu (Aksjonov) i u Minhe-nu je i sa Tatjanom Tolstoj te sa predaju na an1eričkin1 univerzitetima. Od četiri najdarovitija pesnika

živi živi

42

Mihajlo Mihajlov ----------­

U Njujorku, Cvetkov U Pragu a Kinzejev u Kanadi. Štalnpaju svoje

nike, naravno, u Moskvi.

I još nešto: dvojica, možda najdarovitija ruska pesnika današnjice, nisu etnički Rusi. Bahit Kinzejev je Kazah, a Timur Kibirov Osetin. Naravno, obojica su odrasli u Moskvi a ne u Kazahstanu i na Kavkazu, te iIn je ruski jezik maternji. Činjenica njihovog porekla se ne lnože do­padati ruskin1 nacionalistima (kao uostalom ni poreklo Hajnea neInač-kim), mada je, uglavnom, većina nacionalista za

U Vašingtonu, 19. januara 1996

43

Nad nesretne narode bivše Jugoslavije polako se nadvija jedna nova

lnogu primetiti ovde u Alnerici. Sve više ljudi gubi svako interesovanje za rat na Balkanu i prebacuje televizor na drugi kanal kada počinje reč o ratu u Bosni, o kolonama (sada) srpskih izbeglica, ofanzivi hr­vatske vojske, b01nbardovanju NATO avijacije, i tako dalje. "Sve nli je to srnrtno dosadilo" - reče mi skoro jedan poznanik Amerikanac. I takvih ljudi je sve više i više.

kOji se na bilo koji način profesionalno bave bivš01n Jugoslavijom. Sve što se sada je pre 3-4 Ono je zivalo čuđenje je bila činjenica, što se sa akcij01n NATO avijacije toliko

ni je

44

Mihajlo Mihajlov

samo koliko će vrelnena trebati da se predviđanja ostvare. ovo sada nije kraj rata, čak i ako pod pritiskom nleđunarodne zajednice Bosna bude de facto podeljena i mir potpisan. Ranije ili kasnije sve drža­vice sa tla bivš'e Jugoslavije će biti stavljene pod fornlalni ili nefornlalni protektorat Ineđunarodne zajednice, te će jugoslovenski narodi za dugo vremena izgubiti bilo kakvu mogućnost odlučivanja o vlastitoj sudbini. 1'1",-..,.,,-,,, bolje bi bilo bi u tonl

ljudi života tuđin-

skim protektoratom daće dovoljno mogućnosti za sazrevanje narodne svesti o uzrociIna i sopstvenoj krivici za tragediju. je uostalO1n

Izbeći takav lako predvidljiv razvoj događaja bilo bi ~J..L'-""''"<'''''­ako bi se u skoroj budućnosti pojavio snažni antinacionalistički, jugoslovenski, dernokratski i antiratni pokret, uspeo da sa vlasti u svim bivšiIn republikaIna nacionalističke ratne lidere. Takvog pokreta, nažalost, za sada neIna, Inada, po svemu sudeći, svest o nadna­cionalnom pokretu kao jedinOlTI izlazu iz sve više ljudi u svim krajevima bivše Jugoslavije.

Sasvirn je .liH..Ij;;;.~"''-'-

45

Ponovljene misli

buđenje. Nije zato ni čudno što je procenat emigranata istaknutih stvara­laca u svim oblastirna nauke i kulture neuporedivo veći nego procenat kod bilo kojeg naroda na planeti.

I upravo izbeglice ne daju svetskoj javnosti da zaboravi "od dosade" tragediju koja je dovela do izbeglištva.

U Vašingtonu, 22. septembra 1995

46

listova ci, ili pak dostavila prespora pošta, jer zbog sankcija Ujedinjenih naci­ja u Americi nije moguće kupiti jedino štalnpu iz današnje Jugoslavije. Moju pažnju je privukla nedavna polelnika o navodnom "neuspelon1 obaranju Titovog režin1a od strane disidenata", kako se izrazio jedan njen učesnik, i delovi koje su uspeli da dopru ovamo preko Atlantskog okeana. Mada nisam imao prilike da pročitam sve tekstove glavnih uče­snika polemike - Alekse Đilasa, Nebojše Popova i verovatno nekih dru-gih, iz Inaterijala se steći VU-L,-"",-,-,"lU.

slika izazvale

ziku. Takođe se ne SIne zaboraviti, da je sedalndesetih i prvu polovinu "~T,,, • ..,('lr,.., ''''''-'F>C'T bila vešto F7r,IF>'{T'l_

na od događaja vezanih za tada burnu disidentsku aktivnost u SSSR-u, čen1U je cenzura

47

PonovUene misli

Upravo ovih dana je u njujorŠk01l1 dnevnon1 listu na ruskOlll jezi­ku "HoBoe pyccKoe CJIOBO" objavljen veliki intervju sa jedni1ll od osni­vača disidentskog pokreta u SSSR-u sredinom šezdesetih godina Vladi­mirom Bukovskin1, koji je nakon jedanaest godina robijanja 1977. bio razmenjen za generalnog sekretara KOlllunističke partije Čilea Luisa Korvalana. Intervju, pod naslovOlll "Ne, mi niSl110 pobedili", koji je

veOIlla bivši gruzinski disident Teniz posvećen je bio skoro istovetnoj ten1i neuspehu i sudbini disident­skog pokreta - o kojoj su vodili spor i beogradski intelektualci. Razlika izn1eđu ideja i stavova bivših sovjetskih i bivših jugoslovenskih diside-nata proističe iz i ~L~'~'V'L'V vosti disidentskog pokreta kod Bukovskog i Gudave, te potpune idej­ne konfuzije kod Đilasa, Popova i Lilića. To je tim više paradoksalno, što je prvi disident komunističkog sveta potekao upravo iz Jugoslavije

Milovan Đilas.

Međutim, neophodno je uzeti u obzir specifičan položaj Jugoslavije u vrellle hladnog rata, te izuzetno nepovoljnu situaciju za razvoj disident­skog pokreta u usporedbi sa drugin1 komunističkim društviIlla. Ali pre razgovora o ton1e je neophodno definisati Saln pojam disidentstva.

Prvo i prvo, sam naziv - ~LV'LU'-'L" je iz ~~IJ"',"L . .u," ""vu.u ..... ",

disidenti nisu U Rusiji je popularniji naziv bio "npa-

no politikom. Sama po sebi visoko etička borba za osnovne principe ci-

je itd. narušavala je sal11e temelje kOlllunističkog totalitariZIlla. Kako

48

iV1ihajlo Mihajlov

kOlllunistička partija ima sva a su kvih prava, to je otvorena borba za ostvarenje ustavnih prava vala režin1 da narušava svoje sopstvene zakone i tiIlle neverovatno gubi u propagandnom smislu. Maksin1alna politizacija disidentskog pokreta se sastojala u temeljnoj paroli sovjetskih disidenata - "Poštujte vlastiti Ustav". Aleksandar Solženjicin je dao svoju varijantu forrnule za disi-

Razume se da nikakvo disidentstvo nije da se u doba staljiniz1l1a, jer bi potencijalni disidenti bili sn1esta likvidirani. Sve do XX KPSS 1956. na je Hruščov

javljivati sve brojniji i brojniji, da bi nakon pada Hruščova, u eri Leoni­da Brežnjeva, postali dominantnon1 duhovnOlll, kulturnOlll i ali ne i političkom silOln u svetu "realnog socijalizma".

Tri osnovna principa su određivala disidentsku delatnost: prvo i prvo spren1nost na lično žrtvovanje, jer samo neobično mali broj disi­denata nije zatvore i o vrstaIlla i ne govoriIllO; drugo ne narušavanje pisanih zakona, njih je neprestano

morao

puši usta baren1 jednOl11 SVOlll podaniku, svi ostali podanici počinju da LJ.L'V'vv·,.U.L'-" te je režinl

49

Ponovljene misli

Ukratko govoreći - disidentski pokret je bio pretpolitički, ili meta­politički, ali jedino takav disidentski pokret je bio adekvatan odgovor na totalitarizam našeg stoleća. I ne samo u Jugoslaviji, već nigde u sve­tu taj pokret nije doveo do pada kOlnunističkog režiIna. Ti režimi su počeli padati kao kruške tek posle Gorbačovljeve Perestrojke. Međutim, disidentski pokret je duhovno i idejno razrušio osnovne temelje totali-

bez bi Perestrojka bila neIlloguća.

Dok se u SSSR-u, Poljskoj, Čehoslovačkoj i delilnično Mađarskoj, zaista može govoriti o disidentskom pokretu sa desetinaina istotinaIlla hiljada učesnika, bezbrojnim "samizdatskim" izdanjiIna, bilteniIna, ča-

dalje (čak je u SSSR-u, uprkos stalninl progoniIna i hapšenjilna deceni­ju i pol redovno izlazila ilegalna mesečna "Hronika tekućih događaja"), u Jugoslaviji je sve to postojalo na daleko nižem stupnju. Razlozi za to su bili i unutrašnji i međunarodni.

Za razliku od drugih kOlnunističkih zemalja već početkonl pede­setih godina u Jugoslaviji prestaje partijska kontrola u sferi slikarstva, llmzike, u prirodninl naukama, a kasnije i u većini hmnanističkih dis­

Time je ograničena iz se .. ~r.""+~~T~

sidenata. Takođe je Titov režim dugo vrenlena je

o beogradskiIn disidentima (razgovori su se vodili u kući advokata Jovana

Osanldesetih godina, posle snlrti Tita, disidentski pokret se neobič-

se peticije, počinje

50

iVIihajlo Mihajlov

sa sastancima "Slobodni univerzitet", aktivno se vodi borba za vu.l'-J,-,'_''''LU

nje političkih zatvorenika itd. itd. Istovrerneno i Ineđunarodna javnost počinje nlenjati svoj stav u odnosu na jugoslovensko društvo. Sav taj razvoj je prekinut onog trenutka kada je odlučujući deo srpske inteligen­cije podržao novi nacionalistički snler kojiIn se uputila kOlnunistička vlast krajem osanldesetih godina. To je bio kraj disidentskog pokreta.

Ma kako to izgledalo paradoksalno, smatra je sličan kraj doživeo i sovjetski disidentski pokret. Sanl0ubistvo ruskih disidenata Bukovski vidi u tOlne, što su disidenti u vrenle Perestrojke, Ulnesto da tek sada počnu salni stvarati autentične

je vati Gorbačova (protiv konzervativca Ligačova), i tako upali II zamku politike: podrška Gorbačovu je bila pragnlatična, naravno je čov bio bolji od Ligačova ili pučista, ali sa etičkinl disident-stva nije imala ničeg zajedničkog. Time je metapolitika disidentskog po­kreta zamenjena politikantstvom. Rezultat je taj, da su "Jeljcin i Gajdar uspeli za par godina iskomprOlnitirati sve delllOkratske ideje disident­skog pokreta, što KGB-u nije uspevalo decenij alna". Što se tiče diside-nata drugih republika bivšeg SSSR-a, oni su, te

Takvog se pesirnističkog pogleda na budućnost i '-U,",'.l'-.,_,- ... ,,).,-,-,;;;.,

ta i uopšte na UUUL1L-LlVLJl

sanlog sistema i U'-,JHJV'-J'U,,-.

disidentskog pokreta, disidenti su dokazali i bezbroj puta denlonstrirali, da individua, da pojedinac, može da se

51

PonovUene misli

totalitarni sisten1 ukoliko je spreman na žrtvu, čak i života, kao što zrn­ce peska može da zaustavi moćnu mašinu ukoliko se ubaci u osetljive delove mehanizIna.

U današnjoj postkOlnunističkoj konfuziji izlaz iz septičke jame na­cionalizIna i populizma u koju su upali brojni narodi, opet vodi isklju­čivo preko duhovno-etičkog pokreta metapolitike, to jest obnovlje~og disidentstva. Ostalo je SaIno politikantstvo.

U Vašingtonu, 22. avgusta 1995

52

Pod takvim naslovom je ovih dana u Zagrebu izašao li je u~U.HJ.I--'UJ.J. '-J.UJ.H ..... ''-,

san još 1980. godine - ,,0 nacionalnoj suverenosti i zajedništvu i o kraciji u san10upraVn0111 socijalizn1u". Kažem , zato što imam utisak da se jezik kojin1 je članak pisan približava idealu "čistog jezika", kojiIn se mnogi u Zagrebu danas sa manje ili više uspeha poku­šavaju služiti, međutiIn, koliko se sećaln, današnji predsednik Hrvatske takviIn jezikon1 nije opštio u ono vreme. UostalOln to i nije toliko važno.

Međutinl, misli dr Tuđmana su u lneni izazvale sećanje na jedan ugodan kod prijatelja II ona

te da su uprkos religioznim simboliIna vrli nacionalni borci duboki atei-sti. šta je

osnovna razlika između i se II ili Ne

nom sam doživio zbunjenost, i to ne potpuno neobaveštenih ljudi, koji su videli beogradske novine srannJarle H!'~J.LtJ.'-'-Jl.Ll.

53

Ponovljene misli

sa zapada bivše Jugoslavije koji posećuju Sjedinjene Države često se žale kako ih Amerikanci gledaju kao ludake kada im oni dokazuju nešto za njih elementarno, a to je - nemogućnost suživota u jednoj državi tako različitih u etničkorn i kulturnom pogledu naroda kao što su, na primer, Slovenci i Makedonci.

A kako drugačije ljudi ovde mogu reagovati, kada u svakOln veli-američkom gradu žive bok uz bok zajednice ljudi koji se sto puta

više razlikuju od Slovenaca i Makedonaca. Kinezi i Japanci, Poljaci i Ita­lijani, Grci i Španci, i svi govore među sobOln na svojim jezicinla iiInaju svoju štampu, radio i televiziju. U tOln smislu se i Zapadna Evropa sve

AA"~UJ.J..L;j_.l .u.. Zar za stre-mljenje ka etnički "čistim" državama, bilo da se radi o Republici Hrvat­skoj ili Republici Srpskoj?

Mene uvek zaprepašćuje negodovanje premnogih iz svih zaraćenih jugoslovenskih tabora zbog toga što na Zapadu ljudi ne razumevaju, ili ne žele da razluneju, suštinu današnjeg krvavog sukoba. Naime, upravo oni ne shvaćaju, da je eksplicitna ili implicitna tačka gledišta civilizo·· vanog sveta na jugoslovenski rat ta, da su sami ideali za koje Balkanci

reakcionarni i mračnjački, bilo da se radi o Srbima ili i zašto međunarodna zajednica sa-

nlO pokušava da zaustavi rat, dok rešenja, u smislu ostvarenja "ideala",

u Inoći da izbjegnemo različita, pače i više ili manje neadekvatna ili i a n iti na to čelno u daljem izlaganju iznijeti neke svoje poglede, radi razjašnjenja i izbjega-

nesporazulna.

54

Mihajlo Milzajlov

U tom smislu mOl"anl0 izraziti svoje čuđenje nad pisanjem Mihajlova da u SFRJ postoji novi, nadnacionalni, delnokratski disident­ski pokret, kojemu i rni u Hrvatskoj pripadanlo, a koji tobože rješenje svih unutrašnjih i Ineđunarodnih problema Jugoslavije vidi samo u rnokraciji i nadnacionainoj ideji. Takvoga pokreta niti inla, niti ga više može biti. Ne može ga biti zbog toga, što oko zamisli nadnacionalne

duhovi s i '-",Ir-rH"'"

centralističkog shvaćanja s druge strane, te je tako nadnacionalna kon­cepcija Jugoslavije: sanlO jugoslovenski ekvivalent teorije o ograničenOln

C'lnrDl',:Cr"LLC'~<-"< U dok-

trina za jugoslavenske okvire.

Zastupati zamisao nadnacionalne Jugoslavije izvan tog konteksta - zastupati je s denl0kratskoga stanovišta - može biti i dobrona­Injerno, ali je iluzorno; demokracije, naime, ne lnože biti bez nacional­noga suvereniteta; u životu naroda - u neprestanome povijesnom isku­stvu, posebice, potlačenih naroda - biti slobodan i biti suveren isto je" (Franjo Tuđnlan Usudbene povjestice, Hrvatska sveučilišna naklada, Za-

1995, str. 378-379).

Kako sam lično učestvovao u tinl susretima beogradskih i zagre-su II

55

Ponovljene misli

pri čelnu se Inora naglasiti da su saradnju inicirali Zagrepčani, te da je Marko Veselica sa nekolicinOln drugih Hrvata bio zbog toga doputo­vao u Beograd, a posle toga ja otišao u Zagreb na susret sa Tuđnlanom, pa nakon toga Đilas, bilo je prilično razloga da se veruje u n10gućnost stvaranja demokratskog, a to samo po sebi znači - nadnacionalnog po­kreta. Eto o tOlne svemu saln i pisao u aIneričkOln časopisu na koji se

Moram da da je i u ono vreme kao i dru-gi disidenti u Hrvatskoj, smatrao da je delnokratska Jugoslavija nemo­guća, i da će svaka demokratizacija jednopartijskog režiIna voditi raspa-

UUU%~G~UHvje i SaIno je razlika bila u tome, što su jedni hteli, a drugi nisu ujedinjenu goslaviju. Ja SaIn se, naravno, pridržavao suprotnog stanovišta, to jest da diktatura vodi razbijanju Jugoslavije, a ništa ljude snažnije ne ujedi­njuje od demokracije. Međutim, ta razlika u stavoviIna nije sprečavala saradnju srpskih i hrvatskih disidenata, te sam ja sn1atrao da već sa1na činjenica takve saradnje dokazuje mogućnost nadnacionalnog disident-

pokreta, pa i mogućnost demokratske Jugoslavije.

u 1995

56

skom n1estašcu Rudo, u decembru 1941. Prema se desilo tačno - 21. decenlbra, na rođendan lo planirano. Kasnije, posle 1948, datum je i proglašen danom JNA. Među postrojenim borcin1a tek forn1irane Prve proleterske brigade, koji su od vojne uniforme i1nali zajedničku samo petokraku zvezdu na kapi, stajao je osalnnaestogodišnji mOlnčić nevisokog rasta, Crnogorac iz Katunske nahije, Jovan Barović, koga su

već

ne za sva Inoguća politička krivična dela, najčešće za ona koja se eufe-

57

POIlovUene misli

relativnoj otvorenosti prema Zapadu u Titovoj Jugoslaviji je procentual­no bilo ne manje "zatvorenika savesti" nego u SovjetskOln Savezu.

Došli su ljudi nekada optuživani ili osuđivani za "hrvatski nacio­nalizam" u Hrvatskoj, za "srpski nacionalizaln" u Srbiji, Bosni i Hrvat­skoj, za "albanski nacionalizaln" na Kosovu i u Makedoniji, za "antiko­lnunizam" u svirn republikaina, za "ibeovštinu" i tako dalje. Sve njih je Barović godinanla uporno branio, često besplatno (otkuda optuženim za "politički kriminal" u sOcijalizn1u pare?), neun1orno dokazujući da salno pravna država i zakoniti sud učvršćuju društvo, dok ga jednopar­tijski, nezakoniti, kOlnunistički sud razara.

Na je da sa r.A"r/"'·"-'~

sednik Jugoslavije i prvi disident komunističkog sveta Milovan Đilas, i bivši studentski prorektor Zagrebačkog sveučilišta, lider hrvatskih stude­nata iz vrelnena "Hrvatskog proleća" Ivan ZvoniInir Čičak. I kada je Me­đunarodni helsinški komitet 1982. u Njujorku izdao publikaciju o stanju ljudskih prava u Jugoslaviji Freedom to Conform (Sloboda za poslušnost), knjižica je bila posvećena lIspOlneni na Jovana Bal"ovića.

Kako se to desilo da je crnogorski lnOlnčić, partizanski prvoborac, pa partijac, na kraju rata politkOlnesar, i na kraju vojne karije­

re od prvih aktivista borbe za ljudska prava u Jugoslaviji? Ta većina njegovih saboraca iz Prve

je

i se-~·~u.U~""'-U u "Borbi", u kojima je dokazivao da je svaki jednopartijski

sistem vrsta i Baro-

borca i partijca Đilasa. Naravno - rezultat je isključenje iz partije i iz koji se sa ženom

zankom i dvoje male dece ćerkmn Slavicom i sinom Nikolom, preko

58

jvlihc~jlo Mihajlov

Sam.o zahvaljujući brojnim i često tajnin1 prijateljin1a, u kojima taj čovek, san1 uvek sprelnan da drugome p01TlOgne, nije nikada oskudevao, uspeo je Joro da preživi sledećih desetak godina, uvek balansirajući na ivici hapšenja i "administrativnih" progona.

U takvoj skoro bezizlaznoj situaciji - pedesete su godine, vrhunac Titovog autokratizIna - Barović počinje studirati pravo, diplOlnira i 1967. postaje advokat. I od tada, pa sve tragične smrti dakle za nešto više od jedne decenije postaje na'IPC)Znatlll brani "političke" od, kako se tada pevalo, "Triglava do Dojrana" (advo­kat Srđa Popović se pojavljuje u sličnoj ulozi daleko kasnije). Brani neo-

on II sve te ge i celi sistem), brani neustrašivo, te se poslednjih godina ne ustručava koristiti taktičkim i dobro promišljenirrl izjavama za dOlnaću a kasnije i stranu štalnpu o svojim procesiIna. Zna on odlično, da se nezakonitost plaši jedino javnosti.

On neprestano putuje: danas brani Albance u Skoplju, sutra "troc­kiste" u Beogradu, prekosutra "teroriste" u Zagrebu. Svuda uspeva do­kazati da se istraga protiv optuženih vodi nezakonito (bili su često pre­bijani i mučeni da bi ih se nateralo na lažno priznanje), i mada uprkos ton1e, sud ipak donosi teške, osuđujuće presude, zahvaljujući Baroviću javnost zna da se radi o neviniln ljudima.

Joro

iz Beograda vode u kući Barovića.

šta nosti ujedinjenja opozicije? Sve nas, a Jovana Barovića naročito, režiInska

1·"V7~~·~n. ,'U,jU,-,U i vrišti o tome da se "naši neprijatelji ujedinju­

ju". Godine 1978. odlaziIll II Ameriku i Barović postaje glavna n1eta reži-Ina. Od nekadašnjih se se

59

Ponovljene misli

i uzdrži", da su "oni, na vrhu" besni i spremni na sve. Barović je znao da njega, tada već naširoko poznatog advokata, vlast neće hapsiti i zatvara­ti. Ali je znao da postoje i drugi načini borbe sa političkinl neistomišlje­nikonl. Već je i111ao iskustvo, upravo u trenucima kada je trebalo izvrši­ti "pritisak" na njega, sa ćerkom Slavic0111, koja je zamalo izgubila život, isprebijana u napadu "huligana", očito inspirisanih sa strane policije, i nezakonitog sina takođe advokata, koji je uzeo očev barjak pravobranioca, na prevrel11eno odsluženje vojnog roka.

Poslednjih godina Barović je izbegavao da odlazi na suđenja sal11 kolin1a. SećaI11 se, uproleće 1978. trebalo je da ide nekuda na

krenenl s njinI, kao što sanl to ranije ne jednom činio. Mene je tada nešto bilo sprečilo, ali se SeĆal11 zabrinutog izraza Jorinog lica, i to me je nlučilo posle njegove pogibije.

Iduće godine, 6. februara 1979. na autoputu nedaleko od Beograda Barović je bio SalU u SVOjiI11 kolinla i išao na suđenje, negde u Vojvodi­nu. Navodno je na potpuno praznonl dnuuu bez ikakvog razloga skre­nuo SVOjiI11 kolinla na drugu stranu puta i sudario se s karnion0111 koji je

60

nr/>! n/HT pravca. Vlasti su izdale kontradiktorna sa()m;reJGla kičme - a autopsija je našla da je Joro poginuo

,--u.~.~.n .. ·vv.L.U. Stvar nikada nije razjašnjena,

i je bespuća, nekadašnjih drugova u vlasti - Ivana Stal11bolića, Draže Marko­vića, Marka Orlandića, Franca Šetinca, Stipe Šuvara i drugih. U uvodu u knjigu razgovora sa Ivanom Stambolićem, nekadašnjim n1entoron1 Slobodana Miloševića, autor knjige Put u bespuće Slobodan Inić piše o tome kako ranije nije mogao ni pretpostaviti da će razvoj događaja biti takav da će period vlasti gore pomenutih drugova iz današnje perspekti­ve izgledati skoro idiličan. Takvo priznanje se može razumeti, mada je Inićeva knjiga i je ona za luene san10 više o teze AdaIna je ".l.H"'-HJ.HU'H.

zam samo poslednji stupanj komuniznla".

na živi i o dalje ne znamo, 111eđutiI11, po svemu sudeći, pre će nastradati nacio~ nalisti koji su ga do bl

61

POllov(iene rnisli

podsećao na Titov odnos prema ibeovskoj opoziciji. I zaista - stara partij­ska garda - Stambolić, Marković, Berisavijević, Orlandić, a o Še!incu i Šuvaru da i ne govorimo nikakvu političku silu ne predstavljaju. Citanje njihovih uspomena na vren1e Osme sednice n10že izazvati salUO duboko gađenje prema sisteluu u kojem su oni bili na vlasti, bez obzira na ono što je posle njihovog odlaska usledilo.

I Ivan StaIubolić, i Draža Marković, i Stipe Šuvar, i Franc Šetinc, i Marko Orlandić , i svi ostali "odgovorni drugovi" iz vremena koje je pret­hodilo Osmoj sednici našli su se na vlasti zahvaljujući Titovoj kadrov­skoj politici, čiji je osnovni cilj bio očuvanje vlastite monopolne pozici-

su !-'VJC'-U.LA .... '

od "anarholiberala" do "tehnokrata", za vreme dugih decenija Titove vla­sti bili su uklonjeni sa svojih položaja. Upravo gore p0111enuti drugovi su posle Titove smrti proglasili parolu "I posle Tita Tito".

Nije ni čudo, što takvi ljudi, navikli jedino da ispunjavaju odluke "sa vrha", nisu ni pokušali da iZIuene sistem koji su nasledili. A u takvom si­stemu sisteluu vlasti vrhuške jedine i monopolne partije, veštiji, drskiji i beskrupulozniji igrač uvek dobija. Šta ima smešnije od navodne izjave pre Osn1e sednice Draže Markovića o Miloševiću i njegovoj grupi: "Defi-

to je se za vlast..." Da nisu Marković i Stan1bolić bili izabrani na demokratskim izborilua?

~~U_U~'J~n,~, o još jednoj kadrovskoj što je

,-h-.rlr"....,' siste]nu. Nesreća je II tome, što su u

sisten1ima "kadrovske greške" one vrste zbog koje kukaju "bivši drugovi" izuzetak nego

62

Godine 1916. austrijski lekar Julius Wagner-Jaureg ustanovio je neobičan način lečenja progresivnog sifilisa nazvan - malarioterapijoll1. On je, nainle, da se sifilis, i u na taj način, što se bolesnici veštački inficiraju lualarijon1. Malarija je takođe bolest, ponekad veoma teška, ali ipak nije tako razarajuća kao si­filis. Ovi današnji događaji u bivšoj Jugoslaviji na neki način podsećaju na Iualarioterapiju. Socijalnu, naravno.

Razun1e se, ničeg lepog i privlačnog neIna u t01ne što se oružane sna-

ge najrazvijenijih zapadnih zen1alja n1asovno i . . raju veliki deo bivše Jugoslavije. Kao što se zna, lneđunaClonalno klanje u Drugom svetskon1 ratu je počelo tek posle toga što su nacisti Jugoslaviju. Ovog puta sve je obrnuto. Okupacija se vrši s ciIjelu vanja takvog klanja i snage u su UHLLHf.n ...

stičke excellence. I verovatno je sadašnji i"VULJ_ii""'~J.J.L NATO pakta samo n1ali početak. Previše toga je

II

ne samo kao posn1atrači, već kao organizatori povratka proteranih i iz-

beglih žrtava etničkih '-"'u''"',,''''I'''

63

POllovUene misli

Naravno, logično je očekivati da će bacile nacionalističkog sifilisa pružati svaki Inogući otpor t01ne. Srećon1, kako je priInetio Roj Gutman u poslednjern broju londonskog mesečnika "War report", časopisa po­svećenog jugoslovensk01n ratu, ITlirovni dogovor parafiran u Dejtonu, a potpisan u Parizu, daje NATO snagama "okupacijska ovlaštenja" uprkos retorici o ograničenoj n1isiji podrške lniru koji, navodno, žele sve zaraće-ne strane. oružane snage, za razliku od Ujedinjenih nacija, raspolažu takv01n grandioznom ubojitorn će bez problema 1110ći izvršavati ono što je zapisano u lnirovnom dogo­voru. To je, iZlneđu ostalog, podrška oružje111 i vojn01n silO1n delatnosti nevladinih organizacija koje će se baviti povratniciIna, iz­bora i zaštiton1 ljudskih prava, ukoliko njihova delatnost bude ometana.

Uzevši sve ovo u obzir, malo je verovatno da će Inir na Balkanu na­stupiti već iduće, 1996. godine. Ovog leta i ove jeseni se zbio veliki preo­kret, n1alarioterapija je tek započela, ali treba se prisetiti da se i onaj od­lučujući poraz Hitlerovih armija kod Staljingrada vrelnenski desio tačno na sredini rata sa Sovjetskim Savezom. Posle Staljingrada rat je trajao još pune i po godine. Pa ipak ovo je prva Nova godina posle 1991. koja pruža nadu u to, da će nacistički sifilis na Balkanu uskoro biti poražen.

U Vašingtonu, 29. decembra 1995

64

Potraga za idejorfl u

izjavio grupi svojih saradnika kako SInatra da je u ovon1 zadataka izrada nove ideologije. "U

sije u 20. veku kazao je on - bili su razni periodi: .UHJJ..u.U.u . .LLJU,J.J.J., '.'-'~~LJ."~

rizaITI, perestrojka, najzad delnokratski put razvoja. Svaka od tih istorij­skih etapa iInala je svoju ideologiju. Danas Ini takve ideologije neman10."

Je Izrazio će njegovi saradnici uzeti učešće u nove nacionalne ideje i da će posao biti završen u roku od godine dana. Zvanične za

sitnica u poređenju sneuništivom rusk01n čežnjon1 ka nečem vasion-

"Vašington post" je ironično prokon1entarisao situaciju člankon1 ,,~u~~~,,_li dana

65

Ponovljene ,nisli

ste vi u stvari, i čemu težite? Tražite li novi smisao u životu? Ako je tako, niste usamljeni, irnate društvo: Rusiju, na primer" (4. avgust 1996).

Jeljcinov savetnik Georgij Satarov se osetio ponukanim da detaljnije protumači n1isli svoga šefa. Po njel11u, Boris Nikolajevič traga za "univer­zalnOlll idejon1 koja ujedinjuje ljude, baziranom na sveopšte prihvaćenim vrednostima". Jeljcin, po njegovim rečima, "postavlja pitanja o Sll1islu života. Zašto živimo? Zašto uzgajaI110 našu decu?"

Satarovu je odgovorila Galina Starovojtova, jedna od vodećih lično­sti reformističkog krila ruske politike: "Mi smo sada u procesu prirodnog

rasta naših Taj se proces ne I110že ubrzati već u nastav­

ku stvaranja građanskog društva koje će generirati svoje vlastite ideje."

IVIa koliko da je duhovite i manje duhovite kritike izazvala inicija­tiva ruskog predsednika, i I11a koliko je, u najboljeIll slučaju, naivno postavljati na takav tipično politički način, pa još i sa konkursinla za rešenje problema na sedal11 kucanih stranica, najdublja egzistencijalna

se ne može je najozbiljniji pro-blem svih postkonmnističkih društava.

° čen1U se tu radi najbolje je objasnio Vjačeslav Igrunov u novini ,,06Ill'-IaH ra3eTa" još pre Jeljcinove inicijative: "Reforma je započela u tre-nutku, kada je kao jedini ujedinjujući princip našeg bila nistička ideologija. Kako je to bila pOl"OČna ona je neizbežno morala da se sruši, i - srušila se. Ali nesreća je u tOl11e, što u toku mno·-

da je

i ,...",-, ,,' "fT

cTMTYTa MMPOBO:i1: rrOJIMTMKM M Me.>K,Il;YHap0,Il;HMX oTHoIlleHM:i1:": "Otvore-no ono je uvek u u

66

Mihajlo Mihajlov

za izlaskom iz krize. Zbir gotovih odgovora n10guće je naći u I-' .......... u'-.,..

SkOl11 društvu, u kastinskom, totalitarnom; a otvoreno društvo je - zbir otvorenih pitanja. I to je za takvo društvo norma, nonna izazova, kojen1 je suprotstavljena moralna volja da se izazov prihvati... Uključiti se II mo­derno društvo, znači prihvatiti izazove koje je pred nas postavio razvoj, i pripren1iti se za novi odgovor - a ne salno za ponavljanje jučerašnjih odgovora. Uz savremeni tempo novog, ne že" (jul 1996).

Upravo to, novi odgovor na današnji izazov, i traži na neobičan na­čin predsednik Rusije. I duhoviti sarkazmi su umesni samo u načina na on to čini. Ne u '''0.rT!r,'-;"

Jeljcinovog pitanja su odgovori koje daju prel11nogi zapadni stručnjaci, naročito iz finansijske i ekonOl11ske sfere. Sudeći na osnovu njihovih sa­veta, proizlazi da će osnovna egzistencijalna pitanja !--'VVU:'-V.1.1.1U.J.i.1,JI..l'"l.'-Jlii

društava biti rešena strogom fiskalnom politikom i doslednOln privati­zacijom privrede. Politolozi i sociolozi pak vide osnovno rešenje li građe­nju stabilnih institucija demokratskog društva.

Međutim, osnovni probleIn je u tome, što pad komunizma između ostalog označava i rušenje jedne pseudoreligije, te zbog toga "pseudosocijalizma" u današnji , nosi venstveno duhovnu i religioznu krizu, koju ni najuspešnije kLL"~UV""'J""''-' i ekonomske ne n10gu rešiti.

znači bon1ba kašikara), koje izdaje i uređuje pisac Eduard LiInonov, je živeo ime na

strani štampaju i crtež kašika re, i otvoreno pozivaju na oružanu pobu-nu i građanski rat ovu

67

Ponovljene misli

pre silom likvidirati" - iz jednog uvodnika), slobodno se prodaju na lnoskovskim ulicaIna. U odnosu na takve "političke pokrete", proble­mi besprizornosti, korupcije i lnasovne prostitucije u današnjoj Rusiji izgledaju bezazleni.

Ono što je naivno u pozivu Borisa Jeljcina je ubeđenje da se ideologi­ja (ili vera, ili religija) mogu racionalnim naporom izgraditi ili pronaći. Razmn i nauka u toj sferi su apsolutno nemoćni. Zar je racionalno bilo žrtvovati sc za ideale komunizIlla kao što je to činio junak ron1ana Niko­laja Ostrovskog Kako se kalio čelik - Pavle Korčagin? U ton1 pogledu da­leko je racionalnija vera većine klasičnih religija o "drugoj sferi života"

Pomerane i Čugrov u pomenutom članku kao da su toga svesni. Oni pišu: "Nalna je potrebna nova vera; duboko razumevanje života ra­đa beskonačnu sposobnost ka iInprovizaciji, ka konkretnom odgovoru na konkretan izazov. I tu se mi susrećeino sa probleln01n koji nije rešen ni na Zapadu. Vera hrišćana, judeja i muslimana, osnovana na monolo­zima proroka, teško koegzistira jedna sa drugom. Svaki od monologa je pružao jasne etičke norme, ali su razne vere među sobom ratovale bez

normi. Posle užasa religioznih ratova zavladala je tolerancija, ali su se istovrelneno telnelji vere. A nema, je sve dozvoljeno". Užas svake svedozvoljenosti (bilo lenjinsko-staljinske,

čovečanstvo Sada je svest

68

Mihajlo Mihajlov -----------

vrernena i kratko će trajati. Onaj ko tvrdi da ne može živeti u .u~"''--'ULJ.H~'J.

sa bilo kojim drugim narodom sarn će morati otići ili pak ta označava, da ne može živeti uopšte.

Veru, ili smisao života - što je jedno te isto, ni ljudski intelekt niti veštački intelekt - kompjuter, ne mogu ni otkriti ni stvoriti. Ni načni, ni kolektivni napor. I nikakve komisije ili naučni instituti tu ne pomažu. Kao i Saln život - vera daje sn1isao sviln ljudskin1 već

Ina, nacijaIna, i tako dalje, to samo označava da je je ligija. I ako ona ne vraća smisao života i on01ne ko je sve izgubio

A prave za sada nelna. u 1996

69

DANAŠNJICE

U jednOln od najboljih današnjih ruskih Inesečnih časopisa "Ru-

je .Ln~Vh'UV 'V~'LL'-"'.U esej o tome, da su samo na prvi pogled današnji događaji i pr01nene u svetu, a posebno u bivši1n komunističkim zemljama, političko-ekonom­ske prirode. Sve je to samo pena na površini okeana, dok se u stvari radi o moćniIn duhovniIn tektonskin1 potresiIna na velikim dubinama "kolektivnog podsvesnog" čovečanstva.

I zaista, kao da prelazak u treći milenijum ne obećava ništa već viđe­no ili predviđeno. Kao da se čovečanstvo danas našlo na nekoj raskrsni­ci od koje vodi put ili u potpuno nepoznatu i nepredvidljivu istorijsku budućnost, ili pad unatrag, nizbrdo, u ona mračna vremena o koji­ma S1110, bare111 mi, generacije odrasle posle Drugog svetskog rata, Inogli salno užason1 ili

VLJiVLJI.i, koji kao da su zauvek bili otišli u muzeje. Tako je neophodno zabeležiti, da u poslednjoj deceniji veka na AAH.'U""LU'

nete vaskrsava fizičko kažnjavanje ljudi, batinanje, ropstvo u lanciIna,

Javno batinanje (četrdeset udaraca za pijenje alkoholnih pića) uvede-je to i celi zakon šarijata. Mada

70

lVIihajlo Mihajlov

je ruska televizija prenosila batinanja, još se nije ruku lopovima. Međutim, praksu javnog batinanja nisu prvi uveli Inuslimani Kavkaza, već pravoslavni Kozaci širom n1ajčice Rusije, koji takođe doži­vljavaju "preporod". U Jugoslaviji, koliko se sećam, tu praksu su ilnali u razniIn nacionalističkim oružanim fonnacijama, i to takođe pravoslav­ci, a ne musliInani.

.. Ui..., .... U .... II

stanu, uvodi Ono što iznena­đuje je da se slične pojave mogu posmatrati i u Americi. Tako su, reci­mo, u nekoliko južnih država SAD uveli okivanje u lance robijaša

Zatvorenici ne samo da na nogama, već su i grupno povezani dugim lanceln. An1erička televizija tako pokazuje uživo scene koje su se do nedavno mogle videti samo u holivudskim filmovima.

Protiv takve zatvorske prakse istupaju ne SaIno razna udruženja za građanska prava, već i poznavaoci novih tehničkih dostignuća, kojima ne SIneta san1 postupak, već njegova zaostalost. Danas je n10guće, kažu oni, un1esto star01nodnih lanaca, zakivati zatvoreniku oko ruke ili noge, ili čak implantirati, elektronski uređaj koji se može na daljinu aktivirati, te nadzornici lnogu sa k0111andnog Inesta pritiskom na dugme izazvati

nedisciplinovanog zatvorenika. U Kali-

je samo po-četak početaka procesa koji će trajati decenijarna. I sve se to radi uz po-1110Ć

71

Ponovljene misli

Naravno, sam taj proces progona" patriotskih kriminalaca" će do­datno ojačati n1it o svetskoj ili "belosvetskoj" zaveri protiv Srba, Hrva­ta, Bošnjaka, Rusa, Ukrajinaca i drugih sličnih naroda kod kojih se sve nesreće tumače uticajein spoljnih neprijatelja i njihove "pete kolone". Taj Init živi ne sanlO u svesti vlastodržaca (za njih je on k tome i kori­stan), već, što je najtužnije, i kod opozicije. Na priIner, u nekiln svojiln '-~~'.U"'·ULlU o01Z,eIlJIUIl je da bez

ne bi nl0gli se decenija na je ta ideja opšte Inesto ukrugoviIna nekOlnunističkih i neo­

l'\.V.1.LlLUll"Li''-.i'-l.H nacionalista, koji su ubeđeni da se za sve današnje ruske II '-'-U,ii~""'ii)iiii

reč bila san10 o leOLUtJlln, čitam u r.P,r\(T,''lt1C'I[,r\'

111noštvo rasprava o torne da je, po sven1U sudeći, Zapad kriv, što se go­LJIJ'J'-" .. U Avramović povukao sa mesta lidera opozicione koalicije na pred­,'L~,"LL.LLU izbori1na. Zar je i opet Zapad kriv za političku situaciju u Jugo-

Zar je zaista istina, da saln ja slepac, te ništa ne vidim "U.1.UVJUl centru političkog sveta?

nula proizlazi da je žurba, II 1 Jasan pogrešnog delovanja. Ta pogreška se ispravlja "usporavanjein

U našem veku lnisao Sinjavskog-Terca ima veliko aktuelno, pa i čisto praktično značenje. Celi život u često kuje na beskrajnu jurnjavu i žurbu da se negde ne zakasni. U

na iz-data knjiga bivšeg ruskog disidenta Vladilnira Bukovskog Moskovski

je

73

Ponovljene misli

Politbiroa CK KPSS na kojoj se donosila odluka o paničnoj molbi gene­rala Jaruzelskog da Sovjetska armija interveniše u Poljskoj radi spasava­nja "socijalizma". Brežnjev, Andropov i većina ostalih članova Politbiroa odlučno su odbili molbu Jaruzelskog. Razlog je, verovatno, bila sovjetska vojna intervencija u Avganistanu, koja je izazvala buru protesta u svetu.

Vladimir Bukovski, koji je odsedeo u sovjetskim zatvorima i logo­rima desetak godina, te je 1977. bio zamenjen za generalnog sekretara KOll1unističke partije Čilea Luisa Korvalana, bio je pre tri godine po­zvan li Moskvu da svedoči na procesu protiv KP SS (otuda naziv knjige - Moskovski proces), i tadašnji šef KGB-a (Komitet državne bezbedno-

i jJVU.\...lj'::H'-\"

i mogućnost da pravi fotokopije dokun1enata. Proces KP SS-u se završio kompromisno, bez jasne osude zločinačke delatnosti KP SS, ali je Bukov­ski uspeo uz pomoć najnovije k0111pjuterske tehnike (portabl lap-top kon1pjuter sa malim skenerom) da u memoriju svog malog kompjutera uvede stotine dokmnenata iz zatvorenih arhiva, a da domaćini nisu toga bili uopšte svesni.

Knjiga Bukovskog je izdata na glavnim evropskiIn jezicima, a ovih dana će se izdanje. da su poljski parla1nentarci

InCHIlLCl1.0stl i vremena tu knjigu, ne bi oslobodili ruzelskog odgovornosti. Ali, nadajino se, ispraviće grešku.

\"~LUlJ.iIU izuzetno interesantne Lu­

Tu knjigu bih ja Daroviti

komsomolca i kasnije najn1lađeg generala bezbednosti u sovjetskoj isto-u vrell1e iz struktura" prelazi

74

Mihajlo Mihajlov

na suprotnu stranu ideološke "barikade" i postaje jedan od lidera demokrata. Interesantna su priznanja bivšeg "bezbednjaka" o tOlne kako je na njega veliki uticaj izvršila Đilasova Nova klasa, koju je isprva čitao

"po zadatku".

Postoji, Ineđutim, jedna knjiga, koja je u sovjetsko vreme odigrala veoma važnu ulogu u "podrivanju realnog socijalizIna", a da nikada nije bila zabranjena, mada se nije niti izdavala. Ta knjiga je neobično ran kuvar iz prošlog stoleća - Molohovec. U tOln kuvaru pročitati i takve "recepte": "Ako su vam došli iznenadni gosti i nemate ništa spremljeno da ih poslužite, idite u podrum i donesite šunke, kiselog

" i Te dese-

tljećima čitali ljudi, koji su o šunki mogli samo da sanjaju, koji su morali u redovima da čekaju satima da bi kupili jaja, mleko ili hleb. Za obične ljude nije bilo destruktivnije knjige od tog predrevolucionarnog kuvara.

U Vašingtonu, 24. novembra 1996

75

je sa Aleksandrom Solženjicinom i Josifom Brodskirn, bio najistak-

u četvrt veka, od početka šezde-godina. kada je 1973. otišao u elnigraci-

predavao je rusku književnost na Sorboni i štampao brojne knjige - rOIllane, pripovetke, zbirke eseja i literarne kritike, knjige, koje su sa

bile na sve kulturne jezike II svetu.

Mada za razliku od Solženjicina Sinjavski nikada nije bio "socijalni u-'uL\'-LUU, te je je njegov sukob sa

76

Mihajlo Mihajlov

da nema nikakve šanse ih objavi u ne žaja, već zbog stilistike - n10dernistička groteska i satira a ne socijalnog plana, nešto što je zvanična socrealistička cenzura anate­n1isala. Igrom slučaja je našao mogućnost da svoje rukopise prebacuje u Francusku, gde su godinama štan1pani na ruskOIll, a skoro istovremeno prevođeni na druge jezike, ali pod pseudonimom Abran1 Terc. Istim ka­nalom i Daniel. Pola U\"-'c.,\..-iiHL

nije znala ko se krije iza pseudonima, n1eđutim, u jesen 1965. KGB je ot­krio identitet "zločinaca" te su Sinjavski i Daniel bili uhapšeni.

grirao u Francusku, gde je odlllah dobio profesuru na Sorboni. U Parizu je produžio svoju neobično plodnu književnu te je i istorijsko-kritičke studije objavljivao a ...... ';"'''>nryHrn

i rOInane pod pseudonin10rn, u šali objašnjavajući da se kao književni stvaralac oseća jednom ličnošću, a kao književni teoretičar drugom. Na Zapadu je dobio brojne književne ali ne i je veliki broj kritičara sn1atrao i smatra da su njegove knjige u un1etnič-

77

PonovUene misli

takođe se ne može zarrlisliti bez Inetafizičkih pripovedaka Abrama Terca. Slično se može reći i za kritiku i esejistiku Sinjavskog. Tako darovita i bli­stava knjiga kao što je Eros nemogućeg - istorija Frojdove psihoanalize u Rusiji mladog autora Aleksandra Etkinda (prvo izdanje 1993, Sankt Peterburg), n10gla je biti napisana samo u duhovnoj klimi stvorenoj knji­gan1a Sinjavskog Šetnje sa Puškinom, U senci Gogolja, i StudUa o V Roza­novu. Naročito lnnogo galame i protesta je izazvala knjiga o Puškinu, u kojoj Sinjavski radikalno ruši nacionalistički lnit o Puškinu, a ne PUški­novo stvaralaštvo.

Igrom okolnosti i ja Saln na izvestan način imao učešća II sudbi-sanl II martu

1965. u Zadru zbog reportaže "Leto n10skovsko", za vreme mog boravka u istražn01n zatvoru, neki prijatelji iz Francuske su Ini bili poslali pake­tić sa nekoliko knjiga izdatih na Zapadu na rusk01n jeziku. Kako se očito radilo o rorrlanima i zbirkama priča, a ja sam na zadarskOln Filozofsk01n fakultetu predavao rusku književnost, taj paketić sa knjigama policija nije zadržala, već n1i je bio uručen. Tako sam u paUZalna iZlneđu saslušanja ili jednočasovne šetnje po krovu zadarskog zatvora, prvi put pročitao ne­

knjiga Abrama Terca. Tako su n1e tada duboko potresle, da Saln iste nakon izlaska iz zatvora i suđenja, napisao esej od

,",'·V·U."-''-'-.,",. stranica o stvaralaštvu Terca. Tada kada san1 ga pisao još se nije se iza Terc. po pseu-

ja sam napisao da se verovatno radi o sovjetskom piscu jevrej-

je godišnje da drži predavanja na nekim alneričkim univerzitetima) i u Parizu (kuda sam ja redovno dolazio, a jed­nom bio gost u kući Sinjavskih nedelju dana), i na razninl konferencija-

u mu bila crna ze1nlja.

Vašington, 27. februara 1997

78

Nedavno je poznati ruski kritičar i esejist Aleksandar Genis u

misao: "Istiniti pluralizam kultura ne vodi ka njihovon1 nasilnon1 izjed­načavanju, već preIna onoj sintezi koja se, u stvari, i naziva planetarna ci­vilizacija. Put ka toj civilizaciji za Istok leži u prihvatanju zapadne nauke, a za Zapad - u prihvatanju istočne mistike."

U tom smislu je, zaista, teško naći neku drugu zemlju u svetu u kojoj postoji takav ogr01nan interes za sva moguća istočnjačka učenja i drevne religije kao što je slučaj sa Sjedinjenim Državaina. Bezbrojne organizaci-

Recimo u SAD 10 ~~~.LLL-V-'H"'''

<1"',.1.1..1.',<'1. iz Latinske Amerike i 3,3 posto Azijata. Ukoliko bi se dozvolilo flh,'\rlrlfl u.se11lenle svima to verovatno bi se u

Sjedinjenim Državaina u roku od par godina udesetostručio i još više po-jačao rasnu i izmešanost. da

79

PonovUene misli

nenlački kOlnunisti kao što je to bio Bertold Breht, Leon Fejtfanger i bez­brojni drugi, tražili utočište radije u Njujorku nego u Moskvi, a Trocki je sve do slnrti neuspešno pokušavao da se iz Meksika prebaci u SAD.

Međutim, čak i bez ikakvog vanrednog useljavanja, ukoliko se trend sadašnjeg rasta stanovništva nastavi i u budućnosti, delnografi su izraču­nali da će 2050. godine u SAD živeti samo 52,8 procenata belaca, 24 posto

crnaca i 8,2 posto RazUlne se i rasno izmešanom svaki .l J.u ..... .l'-".ua. J.U:',U.l1. L,

svaka etnička ili rasna isključivost, da o "etničkOln čišćenju" i ne govo­rinlo, predstavlja Slnrtnu opasnost. Zapadna Evropa polako ali sigurno

cija, sa svojih devedeset nacija osim ruske, je to uvek i bila.

Eto to je razlog zašto će u dogledno vreme Srbinje i opet da se pre­tvori u Foču, zašto će se i u Foči i u Banjaluci, kao, uostalO1n, svuda di­ljem Republike Srpske a takođe i hrvatske Herceg Bosne, da se obnavlja­ju i ponovo grade porušene bogomolje muslimanske, hrvatske ili srpske.

je pitanje - kakvonl brzinonl će se taj proces odigravati. Kao što se zna, demokratske zenlIje daleko sporije donose i ostvaruju političke U'-<.lLU',,,- od kojih diktatura.

je i smešno je čak i POlllisliti o tome, da će taj proces da zaustave,

80

Mihajlo lVIihajlov -----------

upravo mas-kultura inla takav uspeh u društviJna u žive "rrlOndijalizma", više govori o nivou kulture tih društava, nego o '-'<-<V u'u.u..

Svakako "planetarna kultura" o kojoj piše ruski autor neIna kve veze sa nlas-kulturom, kako je razunleju protivnici "mondijalizlna". Pri osporavanju neke kulture, ideje ili čak vojne sile, jedino je umesno delnonstrirati kontra kulturu, kontra ideju ili kontra silu. Ostalo je samo

upravo te prihvati Duginov "nacionalboljševizaIll" ili '!''-u . .l~q.l''''''''''

ponlešano sa "vizantiniznl0m", što su tipične i tradicionalne azijatske reakcije na evropski progres. Da li protivnici "n1ondijaliznla" žele da

sa azijskog Istoka nego sa Zapada? Ili ideje duhovnog se toliko bave u Americi?

Naravno, sama po sebi svest o sopstvenoj sili i jačini za bilo koje štvo ili državu je ve01na opasna (Sila Boga ne moli), i ta opasnost stalno vreba jedinu današnju super-silu SAD. Međutinl, do sada ako je Anle­rika II nečemu i grešila, to je bila neodlučnost da se ta ogr01nna sila is­koristi za dobrobit Inira i derrlOkratije. SaIna činjenica da je neki narod

je uskoro da se pretvori u stalni Ine đunarodni organ, i neće biti vezan is­

za

81

Ponovljene Inisli

Čini mi se da bi u svakodnevnoj praktičnoj političkoj situaciji, uklju­čujući i izbore u svim državaIna naslednicama SFRJ, bilo veoma korisno ne gubiti iz vida ove najvažnije istorijske, civilizacijske i političke prav­ce razvoja čovečanstva. Postoji, istina, n10gućnost ostajanja po strani od tog puta stvaranja planetarne kulture i globalne ("n10ndijalne") civiliza­cije, ukoliko pristanerno da ostanelIlO u rezervatu, kao nekada severnoa­

Indijanci. Ali ko bi tako nešto poželeo izuzev plemenskih vođa, se, što je i lako objašnjivo, drže maksime - boVe prvi u nego

drugi u Rimu?

U Vašingtonu 30. septembra 1997

82

I

Ovih dana je američka televizija izazvala n1alu političku senzaciju. Televizijska mreža ABC je emitovala polučasovnu emisiju "Tajno oružje", u je su u ruski1n rima aktivno učestvovali američki stručnjaci za izborne kampanje, koji su, po lnišljenju koje su sami izneli, a koje očito deli američka javnost, ulIInogome doprineli pobedi Borisa Jeljcina. Sve se ucesce alne­ričkih savetnika držalo u tajnosti. Sada, posle Jeljcinove pobede, SInatra se da više nema razloga da se ta činjenica skriva.

Trojicu poznatih za ko-jiIna nije važno za koga u stvari rade, jer su oni sa11lO nosioci n10derne političke tehnike, izbornog nou-hau (know-how), i'-'-'iH~H'-~,U žovali ljudi bliski Borisu Jeljcinu 4-5 meseci pre sa svojim saradnici1na otišli u Moskvu, gde su nOIn spratu hotela u je bio SInešten 1'-.LI'-iLLV

dnevno pratili i analizirali '-LV'::;''-'\.LUI'-', UU-u,,,'"'!." .... L'-'LUi'''H","~nu.

nog te

svog je ri glavni strateški plan svojih an1eričkih savetnika, a to je da nametne u izbornoj kampanji kao glavnu telnu i'-,-,,'U\"'iii,JU,",J:'d.'

Naravno, bezbrojni dokulnentarni i un1etnički filmovi na televiziji o zlo-

totalitarne prošlosti i još uvek nepoznate, ali ipak slobodnije budućnosti, zaboravljajući na bednu sadašnjost.

Prekookeanski savetnici su čak obuzdavali Jeljcina kada se on bio previše razigrao te počeo da pleše tvist na rok

83

Ponovljene misli

da je potrebno da istraje u stilu kandidata koji upozorava na pogubne i tragične posledice moguće pobede totalitarnih snaga. Ozbiljnost ta­kvog Inomenta je isključivala veselo poskakivanje na pozornici. Takođe su obuzdavali "negativnu propagandu" Jeljcinovog štaba, koja bi mogla biti uvredljiva za milione zjuganovskih glasača, to jest za sve one mase danas ojađenih ljudi koji se sa nostalgijom sećaju bedne, ali ipak u pot­punosti obezbeđene egzistencije vremena "realnog socijalizma".

Sve u sveinu, upute američkih stručnjaka za izborne kalllpanje su bile razumne, te ja lično sun1njam u to, da se i u Rusiji ne bi našli takvi "stručnjaci ". Takođe se lllože reći da i sa moralne tačke gledišta an-

kan1panje neIna šta da se prigovori. To je isto kao kada se obolelom dr­žavniku ulekarski konzilijum pozivaju najbolji stručnjaci iz inostran­stva. U ton1e neIna ničeg antipatriotskog. A činjenicu da se aktivnost alneričkih "izbornih stručnjaka" sve do Jeljcinove pobede držala u taj­nosti, objasnio je jedan od savetnika na početku televizijske en1isije. Po njemu razlozi za to su bili ranije loše rusko iskustvo sa ekon01n­ski1n savetnicima sa Harvarda i Jela, čija je "šok-terapija" dovela do pa­

za oko 50 procenata (više nego za vreme Drugog svet­inflacije i sadašnje ekonomske i socijalne

je demokratske političke

Zjuga­što

je Zjuganov odmah opovrgao, ali šta Inu je to vredelo. Jeljcin je takođe uložio nekoliko milijardi dolara za isplatu zaostalih penzija i radničkih

84

Mihajlo Mihajlov

plata u toku same predizborne kalnpanje, totalno podrivajući .uU.'_.iV.LiCH

ni budžet i uprkos otvorenom protivljenju državne banke.

U Americi, čak i mali deo onoga što se činilo u Jeljcinovoj izbornoj kalllpanji, izazvao bi grandiozan skandal i poraz kandidata i pre samih izbora. Upravo iInajući to u vidu an1erički izborni savetnici se IllOgu brzo naći u istom društvu "loših savetnika", kao iainerički ekonOlllski stručnjaci. I njih u Rusiji 1110gU uskoro ne krize kao i se da "šok-terapija" koju su savetovali Jeljcinu, nije bila '-'-'-"JJ."-'-.UJ.U

dosadašnje Jeljcinove ekonomske reforme u Rusiji podsećaju na to,

umesto jedniln rezom. Kako će se braniti savetnici za izbore nije sa­svim jasno, n1a da su i sami u televizijskoj elnisiji "Tajno oružje" da su pretpostavljali postojanje korupcije II Jeljcinovoj izbornoj nji, mada ih o t01ne niko nije obavestio.

U Vašingtonu, ll. jula 1996

85

I NESLOBODA

Reč totalitarizan1, kao nekada reč - fašizam, totalno je izgubila sva-nisu već

uvrede, koje se upotrebljavaju da bi se ocrnilo neku pojavu, društvo ili ličnost. TiIne se postiže veoma kratkotrajan cilj, a često čak i potpuno suprotan efekat od željenog. Koliko puta su razne južnoameričke dikta­ture nazivane fašističkim, iako se radilo o klasičnin1 vojnim režimima, ili čak U1nereni1n autoritarnin1, kojima ni na palnet nije padalo uvođe­nje korporativizrna kao u fašističkoj Italiji, ili rasnih zakona kao u naci­stičkoj Nemačkoj?!

Koliko se u štampi moglo pročitati da je, recilno, titovski režin1 je vlast totalitarna? Međutim,

već mnogo godina na svetu postoji samo jedna zaista totalitarna država, '':>'IT,:>,'l''1<) i"-Ui \... 'u. Već 20. KP SS Savez

između autoritarne i totalitarne diktature postoji ogron1na, i to je nelnačko-američki sociolog

istovremeno i Hanna jem č.etrdesetih i početkom pedesetih godina, pokazao osnovnu razliku

društva.

Ne radi se o t01ne, da je u totalitarniIn društvima veći stepen neslo-i da šira života ljudske zajednice. Ne Inože se

86

lvIilu~ilo Mihajlov -----------

reći ni da su totalitarna društva uvek krvavija od autoritarnih. diktatura u Argentini u drugoj polovini našeg veka je odnela sigurno više ljudskih žrtava nego totalitarni režim u Čehoslovačkoj posle 1968.

Takođe nije reč o t01ne, da su totalitarna društva uvela apsolutnu kon­trolu u ekonomsku sferu života društva, a autoritarna nisu. Hitlerizam je čist prilner totalitarizma, a u nacističkoj Nen1ačkoj privreda i poljo-

je ostala u nerna ni u auto-ritarnom ni u kvalitet neslobode dikaino razlikuje.

U autoritarnim društvima ljudi su lišeni slobodne štan1pe, slobode

stracija, nezavisnih sindikata i tako dalje. Sloboda građanina je u takvim društvi1na ponekad surovo ograničena svelnoćn01n policijom.

Međutin1, u totalitarnom društvu, najdublju suštinu kojeg je opisao Georg Orwell u r01nanu 1984, čovek mora da čita zvaničnu štalnpu, mo­

ra javno da iskazuje podršku vladajućoj partiji, mora da bude član zvanič­nih sindikata, mora da glasa na jednopartijskin1 izborima (otuda postoja­ni rezultati takvih izbora - 99% za jedinog kandidata), mora da učestvuje

godišnjica revolucije, i "den1onstracijama" na se i

tan1im sistelnilna radi o fizičk01n sprečavanju realizacije slobode čoveka, .I.U.<..<'--.l.I'-', to

To je razlika iZ111eđu totalitarizma i autoritariz111a. Sve ostale razlike su

Upravo zbog fundamentalne razlike ta dva i iz ,~,~""'''.

zemalja i ljudi koji su ih simpatisali u derrlOkratsk01n svetu. Ne retko su našavši se na ~~...,~,~ .... , na

87

Ponovljene misli

zaprepaštenje svojih domaćina sa oduševljenjem govorili: "Hvala Bogu, najzad smo slobodni, ne n10ramo više da izlazimo na izbore, ne n10ramo biti članovi sindikata, ne moramo više da ušestvujemo na del11onstracija­n1a, dobrovoljnirn radnim akcijal11a i da čitaI110 novine." Sve te aktivno­sti su, naravno, u njihovoj svesti bile povezane sa upražnjavanjen1 aktiv­ne neslobode. Suprotno t0111e, begunci iz autoritarnih, obično desnih

Irr<),i-111r'l su odmah, i sa oduševljenjeI11, započinjali slobodnu političku aktivnost iIn je bila u neslobode.

Upravo u toj kvalitetnoj razlici iZl11eđu totalitarizl11a i autoritarizl11a koji je svetu priredio, pro-

na Zapad on je posetio Španiju i veoma je toplo opisao u televizijskim in­tervjui111a. Zapanjio ga je - rekao je nivo slobode u toj zemlji, o kojoj je večito u sovjetskoj štampi čitao da je fašistička. A kad tamo - svuda inla kopi-mašina, kojilna se ljudi koriste bez ikakve kontrole. U SSSR-u su vlasti, zbog bujanja "samizdata" strogo kontrolisale sva sredstva umno­žavanja. Taj zabavan slučaj se desio još u vrel11e frankizma u Španiji.

Totalitarizma u čist0111 vidu, kakav je opisao Orwell, naravno, nigde nla da je naš vek video

limitiranje slobode individue i socijalno nasilje u ilne bilo cilja, one vode ili autoritarizl11u ili ka ,",J"""LL'~U.L

88

----------- lvIihajlo Mihajlov ----------­

Pri čel11u "viši" ciljevi ne moraju biti oni već iskompromitovani što su - odbrana i dobrobit rase, nacije, domovine, klase, religije i tako dalje. Ciljevi lnogu biti novi i pleineniti, kao - očuvanje prirode, civilizacije, ljudskog roda, zdravlja, jednakosti i tome slično.

Međutim, nije stvar samo u ciljevima. Autoritarna društva su često proglašavala l11noge od pomenutih ciljeva za svoje zvezde vodilje, pa ipak nisu zbog toga postala Stvar je samo II vrsti Ile~~1UI)OCle koja se II društvo. Osnovno je - radi li se o pasivnoj neslobodi. Neverovatan razvoj tehnike, žalost, neviđenim osiromašenjen1 duhovnog života

U Vašingtonu, 28. marta 1994

Stanovišta Alekse Đilasa i Mihajla Mihajlova prema Hrvatima.

za 1981. đu sina Milovana Đilasa, Alekse Đilasa i Mihajla Mihajlova, iz kojega se jasno vidi razlika, koja postoji između hrvatskih nacio­nalista i ovih "Jugoslavena", koji se ubrajaju u "demokratske disidente" te su samo protiv komunističkog režin1a, ali su uglavnon1 za čuvanje neke tobože "demokratske Jugoslavije".

U tom razgovoru Mihajlov je prije svega izjavio, da nema "nikakvih simpatija za albanski ili bilo kakav drugi nacionalizam", no ipak sn1a-tra, "da ovogodišnji događaji na jugu

što mi nazivaIno javnosti "demaskira navodno hll1nani jugoslavenski socijalizaill i time

Đilas postavlja pitanje "jasnog i nedvoslnislenog kriterija za

da je suradnja izrneđu hrvatskih i srp-kakvu i pro-

menu sadašnjeg stanja u "Jugoslaviji "l? Mihajlov čak postavlja ničim do­kazanu tvrdnju, da je

93

PonovUene misli

samo zato, jer je 011, navodno, "zastupao usku suradnju i koordinaciju zagrebačkih i beogradskih disidenata". Režim navodno smatra, da su­radnja demokratskih snaga Zagreba i Beograda predstavlja daleko veću opasnost od bilo kakvog isključivo nacionalističkog pokreta. Za tu svoju tvrdnju, Mihajlov ne pruža baš nikakvog uvjerljivog dokaza.

Što se tiče podjele Hrvata na "delnokratske" i "nedelnokratske" na­cionaliste - prvi smatraju da je demokracija preduvjet rješenja svakog pa i nacionalnog pitanja. Tu se Mihajlov izrazuje za "priznanje slobode, delnokratskin1 putem izražene, odluke svih jugoslavenskih naroda o svo­joj budućnosti u okviru, ili izvan okvira, današnje Jugoslavije, ili, što je lS[Q - čijeg A.l.U.'_-'-'VUU.".l.iV',,",

hodne delnokratski izražene volje naroda. "Bez demokratskog rješenja" - veli Mihajlov, svako drugo rješenje bi bilo nalik na monstruoznu Ne­zavisnu Državu Hrvatsku iz vremena Drugog svjetskog rata. - Tu treba naglasiti, da ovdje dolazi do izražaja Mihajlova mržnja prema stvaranju slobodne i nezavisne hrvatske države od 1941. do 1945, za koju se kako reče naš Stepinac, hrvatski narod plebiscitarno izjavio. O zahtjevu Hrvata za svojOIn državon1 na čelu narodnog samoodređenja ne može biti nikakve diskusije, niti nadglasavanja. "Jugoslavija" je dosad donijela toliko zla hrvatskon1 narodu, da hrvatski narod ne treba nikakvog ple­

biscita o postanku te genocidne tvorevine.

Zanin11jivo je stanovište Mihajlova prema Mirku Vidoviću, predsjed­niku Sabora HNV-a. Mihajlov doslovce veli: "I najvažnije - neophodno

pren1a Jugoslaviji kao cjelini nije i ne može biti fak-

je Vidović i on imaju sasvirn različite ciljeve u SVOlIl političkom radu. Vido­vić je za "stvaranje Hrvatske izvan okvira Jugoslavije", tj. za Jugoslaviju.

94

/VIihajlo Mihajlov

Mihajlov drži da on i Vidović mogu surađivati na temelju LL\'-iiHnl'U

dok je svakOIn irnalo kulturnom čovjeku jasno, da takva "demokracija" ne može postojati u bilo kakvoj "Jugoslaviji": komunističkoj ili kraljev­skoj. U svakorn slučaju, kako je to dokazala nedavna povijest, svaka "Jugoslavija" znači uništenje i genocid hrvatskog naroda. Prema ton1e, jedan Vidović, koji se bori za samostalnu i nezavisnu hrvatsku državu ne može i ne sInije in1ati ništa koji je na stanovištu produljenja života

Radi toga, svi hrvatski nacionalisti, koji su u velikoj većini den10-kratski raspoloženi, odbacuju političku

l

in1a jedna hrvatska novina koja prihvaća gornje Mihajlovljeve teze i koja hoće da se hrvatsko pitanje "riješi" "unutar Jugoslavije"! Vjerujemo da će Sabor HNV-a otkloniti taj i takav stav, koji se temelji SaIllO na Illože­bitnoj promjeni režiIna, ali ne zajan1čuje hrvatskom narodu njegovu slo­bodu i državnu nezavisnost. Takvoj otvorenoj "jugoslavenštini" nelna mjesta u hrvatskin1 narodnim redovima, a pogotovo ne u HrvatskOIll narodnom vijeću, koje neoborivo stoji na stanovištu slobodne i samo-

države, svake "Jugoslavije".

U daljnjem dijelu razgovora s tremne nacionalističke ideologije, koje prenla 11 I \..·HH..l.,

II stvari

n1aju s njin1a ništa razgovarati. A Ini n1U također nećen10 zaboraviti da je u stilu velikosrpske upotrijebio za plebiscitarno proglašenu

95

PonovUene misli

Nezavisnu Državu Hrvatsku riječ "monstruozna", dok takve pogrdne ri­ječi ne upotrebljava nigdje za svoju ljubljenu "Jugoslaviju", koja zapravo predstavlja najveću "monstruoznost" u hrvatskoj povijesti.

Izraz "demokratska Jugoslavija", za kojom idu Mihajlov i oba Đila­sa, otac i sin, predstavlja očito protuslovlje, jer takva tvorevina uopće ne može postojati. "Jugoslavija" se uvijek temeljila i lnože se samo telne­ljiti na bajonetiIna, na sili i nasilju i odsustvu svake den10kracije! To bi moralo biti poznato Mihajlovu i Đilasima kao kulturnim ljudima, pa ako oni usprkos t01nu prOlniču tu lažnu parolu o "den10kratskoj Jugo­slaviji ", onda se tu ne radi ni o čemu drugom nego o pokušaju jedne

da se noj trećoj "Jugoslaviji"!

Kao demokratski hrvatski nacionalisti odlučno otklanjaino takvo "rješenje". Pristaše smo samostalne, delnokratske i nezavisne hrvatske države. Budući da je u Đilas-Mihajlovljevoj "delnokraciji" uključena mogućnost jedne treće "Jugoslavije", nen1a nikakve sumnje da oni zlo­upotrebljavaju riječ "den10kracija" u svoje prozirne, protuhrvatske svr­he. Delnokracija ne postoji, ako je neki narod silom uklopljen u neku zločinačku državu, koju on a koja je po naravi stvari neaeJmC)1U'al-

tko prihvaća đilasovsko-lnihajlovske teze o "pro-

"Danica" je bila nedeljnik i urednik bio je fratar dr stimir a upravitelj fratar dr Zoran Ostojić. Po svoj prilici je jedan od njih koristio pseudonim Observer.

96

pre laž komunizma, mora se priznati njegova istina". Nen1aln namere da pri­hvatam ulogu advocatus diaboli ali ću ipak, sledeći prhner ruskog filo­sofa pokušati da utvrdim da li ilna bilo čega pozitivnog u fašističkin1 pokretiIna našeg veka. Ako ima - neće biti moguće pobediti laž fašizma ne priznavši i ne prihvativši njegove istine. Naravno, ja znam u kojoj me­ri ove reči n10gu ponek01n delovati bogohulno, pa ipak S111atraln da je Solovjov apsolutno bio u pravu.

Neću se uplašiti da još lIJI I T""ITl

većini njegovih sledbenika na vota, bez čega, kao i bez hleba, čovek ne bi opstao na zen1lji.

objašnjavao karakter fašističke države - sve to nisu nikako neke negativ­ne

Istina totalitarnih pokreta našega veka je i u ton1e što je život bor­na smrt

mor u letovalištu ili ugodan san. Istina je i u saznanju o neposrednoj blizini Slnrti. nisu san10 nosili na

97

POl1ovUene misli

uniformama siInbol smrti lobanju sa ukrštenim kostima već su i lno-· naški redovi svih crkava jednako budili prijatno usnuhl ljudsku svest podsećanjern na skori kraj života - memento mori ili seti se smrti. Pritom valja naglasiti da je većina, na primer nacističkih fanatika bila spremna ne samo da ubija, već i da gine za stvar kojoj su služili.

RaZU111e se, raspad države i društva, ekonomska kriza i sve druge nevolje koje su prethodile usponu fašističkih pokreta, samo su beskrajno uvećati broj ljudi koji su izbačeni iz norrnalne, često i monotone koloteči­ne života, i sve ih to i nehotice budi iz sna. A ljudi kOji se probude traže ne SaIno hleb nasušni već i odgovor na pitanje o smislu života. I upravo

i Nen1a ni smisla naglašavati da je taj odgovor lažan. Svi mi to odlično znamo.

I buduće "besklasno društvo" i "hiljadugodišnji Rajh čiste arijske i gern1anske rase" i ona sasvim operetska Musolinijeva nova Rimska imperija - sve to u obliku nadličnog cilja ne može da izdrži nikakvu kritiku. I razume se, kakve su najviše vrednosti takva su i sredstva za

Actu,-,',-nT'-,n1D' U prVOln je uništenje klasnih, rasnih i nacio-nalnih neprijatelja. Pa ipak se može reći da je istinski komunistički, faši­stički nacionalistički pokret lažan odgovor na pitanje koje je apsolutno ispravno. I što je najvažnije, čovečanstvo danas i neIna tačan odgovor ne samo na problen1 političko-socijalno-ekon01nskog stanja - već nema

ni na problen1 duhovno-egzistencijalnog stanja. se takav odgovor ne pronađe, bojiIn se ćen10 i iznova

sa LU";'.lLJ1 . .l.lv'.lH.

al i i života ne biti samo pravno, demokratsko uređenje, blagostanje, fizičko zdravlje,

Irn('n"1'''\Cll i strukturi fizičkoga sveta.

je njega.

fašiz111a, i oni su radi toga žrtvovali svoj život. I komunizam i fašizaIn i uopšte svi totalitarni pokreti novijeg doba, kao što je to odavno zapaženo,

98

Mihajlo Mihajlov

jesu pseudoreligijske pojave. Religija znači veza. Veza između spoljaš­njeg i unutrašnjeg sveta, između ljudske duše i Tvorca. Svako drugo uje­dinjenje-povezivanje bilo na temelju nacije, klase, rase, crkve i tako dalje - je pseudoreligijsko i lažno. Uzgred, kao što je delatnost kornu­nističkih partija kompromitovala ideje socijalizma, tako je i aktivnost istorijskih crkava uveliko deformisala SaIno poimanje religije, ljudske duše, greha, iskupljenja i Tvorca.

SInatra se da je naročito opasan vid posU~ornunl~;tl(;l(c.g H-"J.LL.lLJ.~C

- nacionalizan1 koji se povezuje sa crkvom i, ma kako to delovalo para­doksalno, s ostacima boljševizma. Ali, još je Dostojevski, i san1 gorljivi

je nacionalizam istovremeno i ateizan1. "J a ću verovati II Boga", kaže Šatov koji je prototip ruskog nacionaliste.

Kraće rečeno, nen10guće je boriti se protiv pseudoreligioznosti od­sustvom religioznosti. Sa zlim dusiIna se lnože uspešno boriti salno istinska duhovnost, a ne odsustvo duhovnosti koje je zapljusnulo savre­meni svet. Kada na našoj planeti nema Franje ASiškog i Sergija Rado­nješkog ko bi onda među Inalograđanima mogao da se odupre "sveto­sti" Pavla Korčagina ili Če Gevare ili č.ak i poznatog nacističkog heroja Horsta Vesela?

Iz lista ,,]lf!ITepaTypHa5I ra3eTa", 15. februar 1995 n." .... 'u.ulu"a br. 131-l32, 1-31. 1996

99

STRADANJA

Odgovor Zagorki Golubović i drugima.

U "Republici" od 16. do 28. februara ove godine objavljen je kritički sa je

istina o disidentima Praxis grupe u Jugoslaviji". U tom članku Zagorka Golubović kritikuje neke moje izjave o disidentstvu osmočlane grupe profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu koji su 1975. isključeni sa univerziteta i onelnogućeni da štampaju svoje radove i istupaju u javno­sti skoro celu deceniju. Po Illišljenju Z. Golubović ja u tom svom tekstu prekrajam istoriju netačno prikazujući slučaj grupe profesora, te lnene "ne zanima istina". Autor članka me upućuje da pročitam knjigu Nebojše Popova Contra fatum. Slučaj grupe profesora Filozofskogfakulteta u Beo­gradu 1968-1988, izdatu u Beogradu 1989.

U "Republici" od 1. do 15. n1arta štampani su takođe kritički teksto-vi o mojim stavovima - Stevana Lanjia i oo I V ILI lIU

za razlikovanje"

je na misli koje san1 izneo o disidentstvu beogradskih praksisovaca ne spadaju u kategoriju

Poslušavši savet L..<UF,VJlJ.'-'-' '-'V'l.l.!.LfV

nu knjigu Contra veoma oštru tu telneljnu studiju o celo1l1 slučaju, ilustrovanu ogromnOln dokumentaci-jom, saln u pravu u razgovoru sa urednicima "Republike" da je disidentstvo grupe beograd­skih profesora bilo najblaže. Ipak, lnoram da priznam da sam previše

100

Mihajlo Mihajlov

uprostio stvari (ili kako Z. Golubović kaže "sažeo"), sam u tOln razgovoru rekao da su profesori o kojima je reč, posle stvaranja Cen­tra za filozofiju i društvenu teoriju u okviru Instituta društvenih nauka 1981. kuda su dospeli "bili zadovoljni" i "prestali da se bore". Da sam ilnao priliku da autorizujein tekst razgovora, svakako bih iZlnenio for­mulaciju, ali ne i osnovnu misao. U svakom slučaju, priznajen1 svoju kri­vicu, pa ako takva nezgrapna formulacija predstavlja "prekrajanje istori­je", tada sam zaista kriv.

Međutim, neočekivano, knjiga Nebojše Popova mi je dala argumen­te za tvrdnju da upravo Zagorka Golubović "prekraja

oštar Z. G.). Ona naime tvrdi da su osmoro profesora: "Stavljeni na berzu rada, gde su proveli od januara 1975. do početka 1981. godine. Dakle, bili su bez posla šest godina". Nebojša Popov pak tvrdi i dokun1entuje da je grupa profesora "stavljena na raspoloženje 1975. da bi posle šest godina 1980. bila isključena iz radnog odnosa" (Contra fatum, str. 167). Istina, na strani 328 iste knjige, u Otvorenorn pismu Univerzitetskon1 ko­mitetu SKS Beograda, koje je grupa profesora uputila 23. februara 1981, čitamo i ovo: " ... 1ni sn10 samo početkOln 1975.

SIno imali na nisu za nas, tako da sn10 1980. godine primali samo oko 60 posto od onoga što su

filozofiju i na II nalazimo i ovakve tvrdnje: " ... Korčulanska letnja škola i 'Praxis' dobijaju sredstva za rad iz saveznog i republičkog UU'u.L\~La,

su Saveta i govornost. Međutim, da to nije tako, vidi se iz toga: što u užoj redakciji 'Praxisa' sede članovi SK koji nisu nikada uzeti na partijsku odgovornost

101

Ponovljene misli

zbog toga što uređuju 'Praxis', što odgovarajući organi SKH i dalje sa nji­Ina sarađuju kao sa urednicima 'Praxisa' i što se časopis i dalje objavljuje, zahvaljujući društvenim sredstvima koja mu dodeljuju odgovorne društve­ne institucije". Ta činjenica što su se protiv "Praxisa" vodile česte politič­ke kampanje, te što je posle nešto više od jedne decenije izlaženja zabra­njen i "Praxis" i Korčulanska letnja škola, ne lnenja ništa u činjenici da su časopis i škola bili ne salno dopušteni već i finansirani od strane režima, te se u tOln smislu mogu okarakterisati kao zvanični.

Međutim, ja u razgovoru sa urednicima "Republike" nisam poseb­no govorio o slučaju beogradskih praksisovaca, već san1 ih salno pome­nuo ilustraciju je II Titovoj Jugo­slaviji bio najslabiji od svih sličnih pokreta u kOlnunističkim zemljama. Dok je u SSSR-u i celoj Istočnoj Evropi cvetao samizdat, objavljivali se razni ilegalni inforn1acioni bilteni i listovi (najslavniji 'Hronika tekućih događaja' u Moskvi), stvarali se nezavisni sindikati sa InilionskiIn član­stvom (najznačajniji poljski, "Solidarnost"), osnivala se udruženja za po­dršku političkiIn zatvorenicima i tako dalje, II Jugoslaviji od svega toga nije bilo ni traga, izuzev pokreta pisanja peticija osamdesetih godina, te sastanaka "kućnog Univerziteta" u Beogradu u isto vreme. Razlozi za to su jasni: bile su otvorene granice u zapadni svet za jugoslovenske ga­starbajtere, u lnnogiIn sferama kulture i ulnetnosti nije bilo nikakvog ':>V'_.lLa.iJ.0L.'-'~i"-"-J;;:' dogmatizlna, te izuzev u čisto političkoj

je

iz nisu ih štaInpali u zemlji, smanjila im se plata

dalje. Ioni su se disidentskim sredstviIna žal-

su su svetski i 0rH'1<,II;-V7,

levičari. Na strani 258 knjige Contra fatum čitamo da je u ime podrške H"U"L1IUlhJJc'-Ui i"V.U.i'-"'iii'J~U. 'Unita' Ah1'"HT11r-.

(27. februara 1981) pislno osamnaestorice redovnih profesora Univerzi­teta u Rirnu, inače članova KP Italije (dvojica lneđu njima ... članovi su

102

Mihajlo Mihajlov

Centralnog komiteta KP Italije), koje su oni uputili direktoru lista". dalje i tako dalje.

I režim se povukao: stvorio je za njih Centar za filozofiju i društve­nu teoriju. To je bio zaista disidentski način borbe i disidentska vrsta pobede. U osnovi je stalno bilo pozivanje na zakon, ustav, razne među­narodne obaveze koje je Jugoslavija prihvatila i ratifikovala, a takođe i animiranje što šire javnosti. To je i bio bit disidentstva. I\'I 'l l"'''r,", "

četku se grupa na nista i na Marksa, ali s vremenom se i to menjalo.

Ako su profesori 1975. godine tvrdili: "Naše zalaganje za socijalistič-ku za veću i reči

mnogim zlonamernim napadima kao 'zalaganje za višepartijski sisteIn'. Razun1e se, ne rnože se navesti nijedan podatak, nijedan naš tekst koji bi to potvrđivao" (iz Inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustav­nosti u Ustavnorrl sudu Jugoslavije, Contra fatum, str. 206) - šest godina kasnije, 1981, dogurali su do ovakvih tvrdnji: "Nama se prebacuje da se baviIno 'političkon1 delatnošću' i da predstavljatno 'političku opoziciju', Međuti1n, suština satnoupravnog oblika društvene organizacije upravo je II tOll1e svi građani imaju pravo da se bave političkon1 delatnošću ... Ono društvo koje tvrdi ima političku opoziciju, a tu opoziciju progo­ni, nalazi se u t01n pogledu ispod nivoa koje je čovečanstvo dostiglo s

Univerzi-

je progona. Mada, pošteno govoreći, svi progoni kojiIna je bila podvrgnu-

V'""Ji',"'- ~''-''H'U"~A .·,.·~iCA~,~~~ bili su ne'OblClll0

sudili, slali na robije ili u psihijatrijske klinike, izbacivali sa posla bez iz cd-",",,"T"

pak obratno silom izbacivali iz zelnlje i oduziInali državljanstvo, i tako i Da in1 se nešto desilo, evolucija o kojoj govori

S. Stojanović tekla bi daleko veĆOln brzinom, mada treba priznati da je neke iz grupe

103

Ponovljene misli

Ta činjenica što su bili "autentični lnarksisti" naravno ne govori rnnogo protiv njih. Treba se salno prisetiti da je jedan veliki procenat disidenata u sviln kOlnunističkiIn zerrlljama počinjao "disidentsku ka­rijeru" pridržavajući se sličnih stavova. Čak je i Aleksandar Solženjicin prvi put bio uhapšen 1945. kao aktivni oficir Sovjetske armije na fron­tu u Nemačkoj zbog pisama svojem prijatelju, takođe borcu na fron­tu, u kojima je neoprezno kritikovao režim sa "autentično lenjinističke

"rr''' .... ·' .. '''--. Osan1 godina konclogora je izvanredno ubrzalo njegovu evoluciju. Isto se desilo sa čuvenim disidentom generalom Petrom Gri­gorenkom, koji je već u poststaljinističko vrelne na konferenciji partij-

režiIn sa "u.' .... '-'-.. LLL.L'-' . ..,C'-'

marksističko-lenjinističke platforn1e". Naravno, izleteo je iz partije i iz arn1ije, a kada je uporno nastavio da piše žalbe i peticije partijskim i dr­žavnin1 vlastima, lišen je i penzije, pa najzad zatvoren u psihijatrijsku kliniku, odakle ga je posle više godina borbe uspela spasiti delnokrat­ska svetska javnost. I njegova evolucija je brzo tekla. A takvih slučajeva u SSSR-u i bivšin1 komunističkin1 zemljama bilo je bezbroj. Isti slučaj je i sa sadašnjin1 kineskim disidentima, većina kojih je u ranoj mladosti

u marksizam -rnaoizan1.

Sve to ispravnost reči Zagorke Golubović u knjizi Contra 394): "U takvoj političkoj klin1i (staljinizam - M. svi ko-

i nastoje uporno da ostanu nel.ZD1ezrlO lJ'U0tLtlU UhHU',-"U •. l; pa i onda se zalažu za socijali-

CI"'~T",r'Cln1Ip """"'1iUHL~UJlU kao procesa individua i druš-

Praxisove 1'..0J.L.,UJ.U, karakteriše desničarima. 1, veoma značajno je pOlnenuti, da

je ne samo već su i lnnogi drugi "desni disidenti", kao na prhner

104

----------- Mihajlo NIihajlov

učesnici neuspelog zadarskog pokušaja dr Franjo Zenko, danas direk­tor Instituta za filozofiju u Zagrebu, Danijel Ivin, i ja sam - ne jednom govorili i pisali u zapadnoj štampi o značaju liberalnog praksisovskog lnarksizlna u borbi za demokratizaciju jednopartijskog sisteina. Nažalost, nije mi poznato da su i praksisovci nas, to jest nemarksističke disidente, barein jednom podržali u javnosti. I u tome je, takođe, bio jedan od kore-na neuspeha pokreta u Jugoslaviji.

Sećam se juni i juli te proveo sam po kazni u izolaciji, izdržavajući robiju u požarevačkoj kaznioni Zabela. Vesti Radio Beograda, koje su grmele preko razglasa u KP domu u prvoj

su bile uzbudljive, za one su da "slušaju iZlneđu redova". Ni najlnanje ITll nije sInetala činjenica što su parole sa kojima su istupili studenti bile komunističke, te što je progla­šen "Crveni univerzitet Karl Marks". Sve je to bilo nevažno. Najvažnije je bilo to što su po prvi put otkako je Tito sa KPJ došao na vlast, studenti tako lnasovno izašli na ulice i otvoreno protestovali protiv režima. To je bio dašak slobode u InelnljivOln podzen1lju totalitarne vlasti. I, nažalost, bilo je odn1ah jasno, nema buduć­nosti, te da će ga reži1n brzo iZlnanipulisati, te se čak tiln demonstracija­ma pravdati za neuspeh i likvidacijU liberalnih reformi u privredi.

Od tada će proći skoro trideset godina do pojave lnasovnog pokreta nelnarksističkog opredeljenja, kada će u zin1u 1996/97. skoro tri meseca trajati demonstracije II i gradoviIna Srbije sa tipično disidentskim parolama: za poštovanje zakona, ustava, za prav­

antiutopiju). Masama

na Sn)Sl<Dhrv:atsKom

105

Ponov~jene misli

jeziku. Naravno da je svima poznato da rnnogi ljudi ne mogu oprostiti Đilasove grehe iz njegove kon1unističke prošlosti, iako glavnom inicijato­ru Titu - opraštaju. Srpski nacionalisti, ibeovci, mučenici sa Golog otoka, svi u Đilasu vide većeg krivca negoli u Titu ili Rankoviću, Inada je Đilas, za razliku od njih, u Mitrovici odrobijao devet godina.

Lanji očito nije informisan ni o Troekom, koji nije pobegao iz So­vjetskog Saveza, već je bio nasilno isteran, kao kasnije i Solženjicin, Bu­kovski i brojni drugi disidenti. Ni Ll kakvoj komunističkoj štampi Trocki nije mogao sarađivati (sva je bila pod kontrolon1 Staljina), već je sam, sa grupicaina istomišljenika (Četvrta internacionala) izdavao u Njujor­ku u SSSR-u. Tačno je da on nije bio disident, jer je principijelno zastupao diktaturu (logič­no "proletarijata"), a ne pravni poredak. Naravno, disidentima se ne mogu nazvati ni protivnici kon1unista iz vren1ena ruskog građanskog rata. Ioni su maštali samo o uništenju komunističkog režiIna, bilo ko­jim sredstvima, što je neke od njih odvelo u savez sa nacistima kada je počeo Drugi svetski rat. Disidenti su pojava druge polovine 20. veka.

Ja sam poslednji kon1e se rrlože prebaciti disidentsko "solunaštvo", koje Lanji pon1inje. Ja uvek pišem i govorin1 o tome da, nažalost, disident­ski pokret, čak i tako masovan kao u Poljskoj, nije srušio komunistički režirrl. Taj sistem se SaIn od sebe urušio, zbog sklerotičnosti i apsurdnosti "negativne selekcije" pri prvom pokušaju reformi. Nažalost, disi-

V'JII'-"'UHI,,-, nema puta da sačuva svoju ličnost, ili religioznim jezikom - da "spasi svoju dušu" - do borbe za poštovanje prava, zakona, ustava.

za disidenta, koji je danas jedi-

i S111atra ton1 u istoriji, i nekiIn Andrejem Silkovim, koji je smatrao da je borba za pravnu državu (ruski - "pravozaštitniki", kako su u Rusiji disidenti

106

Mihajlo Mihajlov ,---------­

sami sebe nazivali) u stvari k0111promis sa totalitarniIn društvonl i samo kozmetičko ulepšavanje sistema, a da sistern jednostavno treba rušiti svim raspoloživim sredstvima. Kao što su komunisti govorili - "sa klas­nirn neprijateljenl se ne razgovara". U svakom slučaju je jasno da upravo Andrej Saharov, koji se decenijama javno i neustrašivo borio za disident­ske ciljeve poštovanja prava, zakona i ustava, sinlboliše u najboljerl1 smi­slu reči pojanl disidentstva, a Andrej Silov predstavlja nastavak duhovno-političke tradicije koja je i dovela do Oktobarske tragedije.

I još nekoliko reči o emigraciji, u čemu Zagorka Golubović vidi za­sluge grupe profesora, te piše: " ... interesantno je napomenuti da su po

"""'-D''''',,, sa svi

emigrirao". Naravno, to je veoma pohvalno, ali opet treba uzeti u ob­zir relativnu blagost progona kojem su bili podvrgnuti. Njih niko nije sudio za članke koje su nastavili objavljivati na Zapadu. S vremena na vreme su predavali kao gostujući profesori na zapadniIn univerzitetima (recimo, Mihajlo Marković u Alnerici), pasoše su iInali, a državljanstvo niko nije ni pokušao da im oduzme.

Čudan je taj podozrivi i negativni odnos bivših (o sadašnjinl da i ne govoriIno) lnarksista i komunista prema političkoj elnigraciji. Osnivači komunističkog pokreta i Lenjin su veći deo svog svesnog života proveli kao politički elnigranti (prvi u Engleskoj, drugi u Švajcarskoj). Ista je situacija s I

nasilno izbačena iz

stvo, te nisu dozvoljavali povratak II d01l10vinu. To je bio slučaj sa pe-'Ju-vru.~~.1, muzičarem

tarskim rediteljem Jurijem Ljubomovinl i bezbrojniIn drugim. Slično je bilo i sa poljskim filozofom Kolakovskim. Od jugoslovenskih disidenata jedino sarn ja, i to posle već deset godina boravka na Zapadu, bio lišen državljanstva i to Republičkog SUP-a BiH,

107

PonovUene misli

što san1 " ... svojim radom u inostranstvu nane o štetu Ineđunarodnim i drugim interesima Jugoslavije ... " MeđutiIn, godinu dana kasnije Vrhovni sud BiH n1i je državljanstvo vratio. To su već bila druga vremena i intere­santno je napomenuti da je celi slučaj izazvao lavinu protesta u zemlji, te da je čak nekolicina iz grupe profesora (uključujući i Zagorku Golubović) ll. januara 1989. potpisala peticiju Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja upućenu Predsedništvu SFRJ i Predsedništvu SR BiH sa za­htevom da Ini se vrati državljanstvo. Dakle, da je Jugoslavija potrajala još koju godinu, verovatno bi se formirao jedan zaista široki disidentski pokret u kojem marksisti ne bi okretali glave od "desnih disidenata".

Kao što sam je veoma netačna i uslovna karakterizacija. Mnogi od nas smo poznavali ne salno komu­nističku praksu već i celu dogmatiku marksizma, ne n1anje od autora iz "Praxisa". InisIno n1arksizam dogmatski odbacivali, već SIno voljom sudbine nešto brže ideološki evoluirali nego grupa beogradskih profeso­ra. Dokaz t01ne može biti polelnika o Marksovom pojmu otuđenja koja je vođena na stranicama londonskih časopisa "Encounter" i "Survey" 1972. Đilas je kritikovao salnu Marksovu ideju "otuđenja", a ja saln bra-nio Đilasa. I Đilasov i tekst je iste godine štan1pala Toši-ćeva na kao brošuru, a u Beogradu se taj Inoj tekst pojavio tek 1990. u 1110jOj prvoj knjizi štampanoj u Jugoslaviji

108

izazovima denlokratskog društva

Neki se sad ovde bez vođe osećaju nelagodno, ali ako prođe neko vreme i ne pojavi se novi autokrata svi će se polako navikavati na demokratsku proceduru.

Jugoslovenski "disident broj dva" iz doba kOlnunizIna Mihajlo Mi­hajlov od letos ponovo živi u Jugoslaviji. Posle penzionisanja vratio se (sa dvesta kutija knjiga!) iz Vašingtona, gde je kao profesor i predavač na univerzitetu živeo godinama. Prošli zimski sen1estar je, Ineđutim, držao predavanja u Moskvi, pa ga pitamo da li su ta tri grada Vašing­ton, Moskva i Beograd - tri potpuno različita sveta.

"Ne, Je , "veoma nalik u političkom i stencijalnom sInislu, po ubistvima, kidnapovanjin1a, mafiji. Jedino što je talno nlalo čvršći čovek, Putin, na vlasti ".

Pitamo

Kako Mihajlov komentariše to što su Alnerikanci, uz odobravanja iz sveta, bombardovali ceo Avganistan, iako je za terorističke

"To je večito aktuelno pitanje . • rD'7r1L,n', 1945. i na rTY""'f",~TD

panu. Pa i u drugin1 situacijaina to ne znači nisu za

U demokratskim sistelniIna su odgovorni, ali u nedelnokratskim tako-đe. Jer, kao što je rekao Gete, svaki iIna koju zaslužuje."

109

PonovUene misli

Mada su i mogućnosti lnanipulacije građaninla velike?

"Teško lnože biti manipulisan onaj ko se tOlne suprotstavlja. Jer i u vreme Trećeg rajha u Nemačkoj bilo je onih koji nisu verovali u propa­gandu nego su potajno slušali Bi-Bi-Si."

I vi lično niste hteli da budete predinet manipulacije šezdesetih go­dina, II vreme kad je Titov režim ovde imao veliku podršku?

"Ja sam slučajno uleteo u to. Nisanl hteo da budein "disident", ali posle pada Hruščova moji tekstovi su SovjetiIna zasInetali ... "

Kako Mihajlov doživljava političke prOlnene do kojih je u Srbiji došlo poraza

S više optinliznla, kaže, nego većina njegovih prijatelja. Uočava ofan­zivu monarhista i klerikalaca, što je i očekivano. Nije pristalica povrat­ka nl0narhije.

"Nije proble In u monarhiji jer mnoge evropske kraljevine i carevi­ne su demokratske zeinije. Ali ovde monarhija nije tako bezazlena, zbog odsustva demokratske tradicije. U današnjim demokratskiIn evropskirn rnonarhijalna po nekoliko vekova su vodili borbe za ograničenje vlasti Inonarha, i tako su Švedska, Norveška, Danska, Španija, Engleska - po­stale denlokratske. im nije poklonio demokratiju nego su se često krvavo borili za nju. Ovde nelna te delnokratske tradicije i zato bi vlast

što Aleksandar dugo ne bi nlogao što se ovde dešava. Ni ja koji Saln ovde živeo 44 go­

Mihajlov.

Aleksandra pitamo profesora kakav je naš prema vođarna? Odgovara da su ljudi ovde, i u Rusiji, go-tovo navikli na autoritarne i saInadržavlje. i takva j '-'", j ll-H'"

lnože nlenjati. PriI11er za to je Ataturk, diktator koji je u Turskoj uveo sistelll. Isto je i Tito Da je

uveo višepartijski sistein koji bi funkcionisao dok je on bio živ, ne samo da bi za bi sačuvao Jugoslaviju.

Kod nas su višepartijski izbori održani deset godina posle Tita, i to prvo u federalnil11 jedinicama?

110

Mihajlo Mihajlov

"Prema nekim procenama, čak bi se i Španija posle Franka da su u toj zenliji bili prvo regionalni a ne federalni izbori. Ovde je, pod­seća Mihajlov, bilo obrnuto. A poznato je da na regionalnim izboriIna lakše pobeđuju nacionalisti, što se u Jugoslaviji i dogodilo."

Da li posle Broza i Miloševića treba strahovati od pojave nekog no­vog autokrate?

v. "Mnogi narodi su se s tim probleI11om suočavali, pa i oni kOji sad ZIve u demokratskim sistemima. Vekovima su imali vladare diktatore. U Francuskoj su oborili Luja, pa je došao Napoleon, kasnije Napoleon III. Ali je ipak došlo vrenle za demokratiju. Tako će verovatno biti i

se nema vrelne i ne pojavi se novi autokrata, svi će se polako navikavati na de­mokratsku proceduru i demokratiju."

Kažemo bivšem disidentu da se on posle 22 godine vratio da stalno živi u ovoj osiromašenoj i iscrpljenoj zel11lji, ali da mnogi Inladi ljudi upravo poslednjih godina odavde odlaze ...

"To je", odgovorio nam je, "ve01na brojna nova elnigracija, ali pre­sedan je da je ona - nenacionalistička. Bežali su od ratova, u potrazi za životnom perspektivonl. Većinom su obrazovani, povezani kompjuteri­ma. Mnogi se ljute kad ih pitate koje su nacionalnosti ".

Negde u Italiji izlazi jedan nlesečnik na kojem piše: Izdavači su "omladina srpska i hrvatska", ranije generacije emigranata su zbog

111

Dok je živeo u Vašingtonu Mihajlo Mihajlov je dočekivao mnoge po­znate ličnosti, ali i obične ljude iz naše zemlje. Upoznao je talno i naše poli-tičare i stranačke lidere - Vuka Draškovića, Đinđića, Koštunicu ...

"Pre nekoliko godina bio sarl1 na prijelTIU u ambasadi Francuske ovde u Beogradu, na kojem sam sreo Koštunicu. On me je podsetio na to da je bio i kod mene u kući u Vašingtonu. Negde pred rat, on i Kosta Čavoški su bili kod Predraga Pajića, kustosa u Kongresnoj biblioteci, na­šeg čoveka, i Pajić ih je doveo u moj stan. Međutin1, te posete gotovo da se nisaIn setio, jer puno je sveta dolazilo", Mihajlov.

no sudsko gonjenje... je 1966. na tri koje je žao, kasnije 1974. na još sedaln godina od kojih je izdržao tri i, konač-no, pošao na Zapad kuda lTIU se "

II knjizi M. Mihajlova Planetarna svest

112

Najopasnija je lustracija bez zakona, ističe Mihajlo Mihajlov, dašnji disident. Mere lustracije je lakše primenjivati neDosrE~dnlo

režin1a nego se učvrste u vim strukturama. Zato je najavljena lustracija ovde pOlnalo zakasnela, primećuje Mihajlo Mihajlov, naš nekadašnji veliki "disident", podseća­jući na to da su neki visoki predstavnici bivših garnitura i dalje na va­žnim položajima.

Skupština bi zato trebalo što pre da donese zakon o lustraciji i iza-Vil.J.V~;;'U."_\..·.il 1-/.l.J..0l.\_<1-' Ll'hUIL-lIlJln, Veon1a

tom, bilo važno da lustraciji ne budu izloženi samo oni koji su izvršava­li naređenja nego i oni kOji su ih izdavali. Utisak je, međutim, da se ovih drugih dolazi ve01na teško, o čemu rečito govori i nlnoštvo neraz-

ubistava s r>AIH-',-lr' .... """ I-lVLU'.U.l.JlVll,L

se Ul/i U /,IJL. Na

bu da se prenaglašava značaj policijskih dosijea kao ne baš pouzdanih dokUInenata iz prošlosti za donošenje tako važnih odluka kao što su

13

Ponovljene misli

mere zabrane obavljanja javnih funkcija, Mihajlovodgovara da dosijei zaista lnogu biti i falsifikovani. Ali, oni su sarno jedan, i to svakako ne glavni, izvor saznanja.

Nekadašnji "disident broj dva" ("broj jedan" je bio Đilas) kaže da su apsurdni predlozi da lustracija obuhvata period od 1945. do danas. Jer, 111nogi kandidati za lustraciju iz ranijih decenija ne samo da nisu aktivni u politici nego "nisu ni lneđu živ iIn a". Zato je, uzimajući II obzir to da bi ovaj režim trebalo da se distancira od prethodnog, logično da se lnere odnose na devedesete godine.

je stvar što istovremeno treba rehabilitovati žrtve ranijih procesa, ali to nije u domenu komisija za lustraciju. Rehabilitacija je po­trebna, kao što je bila i u Sovjetskom Savezu, kad su još u vreme Gor­bačova pregledali presude i donosili dokumente o tome da je "taj i taj nevin represiran". Za urnrle, rodbina je dobijala takve dokumente.

Kako lustrirati one koji su pripadali bivšem režimu, a u rneđuvre­menu su "pretrčali" na stranu političkih pobednika? Mihajlov kaže da je to stari problem. Uvek će oni kOji su prebegli na pobedničku stranu

manje ili uopšte neće biti predIllet lustracije. Ali, ako su njihova ogrešenja o nečija prava bila oČigledna, ni oni verovatno neće izbeći po­stupak. Smisao lustracije i jeste u tome da očigledni prin1eri zloupotre­be sankcionisani zabranom obavljanja javnih funkcija,

ozdravljenju društvene klin1e i porastu poverenja - policiju, sudstvo, upravu, Illedije ...

Titov govor je objavljen na stranan1a ja 4. marta, kao i obično, otišao na fakultet. Usput sam kupio novine,

ali ih nisaln čitao. Ušao san1 u zgradu u kojoj su me svi tako gledali da

114

Mihajlo Mihajlov

sam prvo otišao u toalet da se vidim pred ogledalom misleći da na mom licu nešto nije u redu. Otišao sam zatim u kabinet, u koji je odmah ušao jedan vanredni student za kojeg se ispostavilo da je 'supovae'. Odmah s vrata je rekao: 'Profesore, dođe vrijeme'. Za njiIn su ušla dva milicionera i dva svedoka.

Tek u zatvoru sam pročitao Titov govor. Posle deset dana, bez ika-kvog zakonskog osnova, na fakultetu su prekinuli radni sa mnom", priseća se nekih detalja iz svog slučaja hapšenja od nijih prin1era kršenja ljudskih prava zbog zadovoljenja političkog hira.

"Politika", 6. jun 2002 (Branislav Radivojša)

ll5

Provincijalne rasprave o "srpskim deobalna"

PovodOln "Apela petorice", »Ravnogorske čitanke" i feU­tona "Neminovna tragedija Draže MihailovićaCf..

Osećam potrebu da objasninl čitaociina saln potpisivanja "Apela petorice", objavljenog istovremeno u ovom listu i u "Politici" 19. juna, objavio članak (štampan kao feljton) o tragediji generala Mihailovića koji su n1nogi shvatili kao tekst upravo suprotan

idejama "apela". Naime, posle emitovanja nekoliko nastavaka serije "Ravnogorska

čitanka" na RTS-u, a naročito posle pomenutog apela <"r-.ur"YY'> "Izazovi zdravoj pameti", koji saln imao čast da potpišen1

zajedno sa gospodinom Desilnirom Tošićem, Mirkom Tepavceln, Ži­voradom Kovačevićem i AleksandrOln Nenadović.em, u štampi je za­

I-'V.L'-~ll~~~'C'-L o četnicin1a, partizanima, građanskonI ratu i o antifašističkoj borbi. I u "Danasu" i u "Politici" objavljuju se

II nastavci1na o vremenu Drugog svetskog rata

je imao kreta otpora nudila se ista cena "za

Jedna je stvar istorije i "titovskog mita", a sasviIn druga stvar građenje novoga, ovoga II BulajićeVOln stilu. Eto, to je i bio razlog zašto sanI objavio članak o generalu Mihailoviću napisan skoro pre tri decenije i to napisan ovde,

l

Mihajlo Mihajlov

a ne u emigraciji, u vren1e kada su mnogi današnji Dražini "nastavlja­či i sledbenici" još aktivno učestvovali u tridesetogodišnjoj kampanji blaćenja generala u jugoslovenskoj štampi. Članak je bio napisan na ruskolIl, za rusku publiku i u originalu naslov je bio "Zakonita trage­dija". Desimir Tošić je članak dao prevesti i štan1pao ga u londonskoj "Našoj reči" koju je tada uređivao, odakle je i preštampan za "Danas". U to vreme je bio preveden na i izazvao je ne n1ali AA'>"'-"''-.'', i to ne samo 1.1

Činjenica da se na suđenju, koje Ini je uskoro posle toga bilo održa-no u NOVOln Sadu, taj članak uopšte nije ni spominjao, je

bio spreman dokazati svaku reč iz tog teksta te sam suđen zbog nekih drugih članaka. N at'avno, to bi mi Inalo koristilo da već celu niju nisaln bio poznati disident te da svim n10jim suđenjima nisu prisustvovali brojni predstavnici svetske štampe.

Nažalost, u ne baš najboljeIn prevodu, u "Našoj reči" članak je skra­ćen a mnogi akcenti su pomereni. Osnovna ideja tog teksta da je poraz pokreta Draže Mihailovića u građanskOln ratu bio potpuno za-konit i neminovan te je "H~.U.L'"';;:"VLll'-' '~""~A'CT''''

šumama i ,

"Bilećanlza", "K01nandant Savo" i mnoge druge samo su prevedene sa ruskog, uzeta je ruska n"c"r>,;"~

117

Ponovljene misli

od pre tridesetak godina kada se u SFRJ na brojni1n konkursima neko vrenle aktivno tragalo za nOVOln jugoslovenskom himnOln koja bi za­Inenila "Hej Sloveni". Tada su Innogi ozbiljni kulturni delatnici pred­lagali da se za himnu adaptira partizanska pesma "Po šumama i gora­Ina". Očito se ta pesrna toliko srodila s partizanskim pokretOln da se niko nije setio kako je to samo prevod ruske pesme "Po dolinain i po vzgorjam", koju su, uzgred rečeno, u građanskom ratu pevali i crveni i beli (s razninl rečinla), a potiče još iz vremena napoleonovskih ratova ("PeS111a sibirskih strelaca").

Međutim, lnit o "izdajniku" generalu Mihailoviću je i te kako po-da se i učvrsti \.L.H"-~""~U..L

pokušaj stvaranja "obrnutog lnita" o vođi "trećeg srpskog ustanka" ta­kođe jedino služi duhovnom porobljavanju i, u krajnjoj liniji, ponavlja­nju građanskog rata - sada već s novim generacijama za koje je Drugi svetski rat daleka istorija. Da, zahvaljujući komunističkoj diktaturi, nije bilo mitskog odnosa prenla NOB-u i Drugonl svetskom ratu, da­našnje generacije bi na rat iZlneđu četnika i partizana gledale isto tako ravnodušno kao na rat "crvene i bele ruže" koji se vodio u Engleskoj pre nekoliko vekova. Svi snlO nli potonlci i četnika i partizana, i Kaina i Avelja, i beslnisieno je danas obnavljati ravnogorsku ideju, monarhi­ju, školsku veronauku i slične stvari, te, naročito, raspirivati davnašnju

i neprijateljstva. to vodi najbolje pokaZUje rat u Bosni "-' ... "-'v ... ,,_ ........... pre sedam ,,",V'..l.l..ll.U.

U prostoru, ukoliko se pokaže da je izabrani pra-

li Francuskoj, što je dalo povoda Marksu da primeti kako sve što se u istoriji ponavlja prvi

tragedija, drugi put kao farsa.

ce, nije sanlO jugoslovenski specijalitet. U Rusiji, te u većini postkomu­mi "_,"0_ •• "._

duboko provincijski rasprave o srpskim deo bama u Drugom svetskom ratu te pozivi na nacionalnu slogu na bazi reakcionarne desne ideologije.

118

lvIilwjlo Mihajlov -----------

Sve ono što se dešavalo na ovim tereninla u prošlonl stoleću nenla ni­kakve specijalne veze sa Srbirna i srpskorn istorijo111, već daleko više s veliki1n globalninl procesima dvadesetog stoleća, koji su se sinhrono odigravali na celoj planeti.

Kao što je mit o NOB-u bio preduslov za održanje titovske dikta­ture u Jugoslaviji (a taj mit se nije mogao održati u slučaju priznavanja nepobitne činjenice da je general zaista bio anti-hitlerovskc gerile u Evropi, te da se na ovom tlu gra-đanski, a ne oslobodilački rat), tako je i mit o Oktobarskoj revoluciji poslUŽio za očuvanje diktature KPSS za lnnoge decenije u Sovjetskom Savezu. i

i boljševici u Oktobarskoj revolUciji, u 99 odsto slučajeva dobićete odgo­vor: rusku monarhiju, cara Nikolaja drugog, stari i konzervativni druš­tveni sistem. I Inalo ko ovde zna da je u februaru 1917. ruska monarhija oborena a car uhapšen bez ikakvog učešća boljševika (većina ih je na čelu s Lenjinom u to vreme bila u ernigraciji u Švajcarskoj). Deset mese­ci kasnije Lenjin i boljševici su izveli državni udar i oborili Privrenlenu vladu na čelu s lideronl SOcijalrevolucionarne partije Kerenskim.

strelja-o u itd. za ilustraciju upotrebe mitova li političke svrhe nl0-

je ušla u sve posleratne enciklopedije i uzi1nala se kao istinita.

hV' .. U.LI.U., li

slednik Nikita Hruščov je u jednOln govoru ustvrdio da je sovjetskih žrtava u ratu bilo 20 miliona. Kasnije, li vrenle Bre­žnjeva, baratalo se cifrOln od 30 Iniliona čiIne se opravdavalo stvaranje

i ogron111e V..L'\ ..... U>.hJ.l.'.'-

119

PonovUene misli

Međutim, ipak je teško verovati da je Staljin umanjivao broj žrtava jer za to nije imao baš nikakvog razloga. Upravo suprotno.

Ili, recilno, mitovi o brojnim nemački m divizijama koje su zbog bor­bi s partizanima bile vezani za ovo tlo umesto da se bore na Istočnom frontu. PreIna pouzdanin1 istraživanjima, za borbu protiv partizana (se­dam ofanziva) Nemci su koristili trupe koje su sa Istočnog fronta bile upućivane na odlnor u Jugoslaviju. A šta bi tek bilo kada bi čovek pove­rovao u realnost popularne televizijske serije "Otpisani" u kojoj se priča o herojskom otporu u okupiranom Beogradu. Prema ve01na pedantniIn neinačkim arhivill1a u Beograda aprila 1941.

grada), za sve tri i po godine rata ubijen je SaIno jedan nemački vojnik.

Nikakvog "pomirenja" između nekadašnjih boraca suprotstavljenih snaga u građanskon1 ratu, a niti novih mladih snaga koje rnnogi danas pokušavaju da uvuku u obnovljeni sukob, nema i ne može biti bez de­strukcije još živućih ili danas nastajućih mitova. Apel petorice je uperen

a je emigracija

negovala preko pola veka. Moj članak o Draži Mihailoviću "Zakonita tragedija", kao feljton u "Danasu", bio je n1ita na kojen1 se držala Titova diktatura, a pisan je

"liberala" počelo obnavljanje i Ir-rr,,"nr.CT U tome što sam ..--"'ih .... ' " ... "

i okupatora, a srpski narod bi iz silne zahvalnosti za Brozo-vu dobrotu u državništvo imao da se porniri s kon1unizIl1om.

120

lvfihajlo Mihajlov

'rehabilitacije' značila bi da Draža i četnici pripadaju i se jednom za svagda skidaju sa dnevnog reda", pisao je vođa organizacije "Dušan Silni ".

Kasnije, 1975, kada sam ja već po drugi bio put osuđen i nalazio se na izdržavanju kazne u Sren1skoj Mitrovici, dr Slobodan Drašković je objavio te svoje članke u knjižici koju je nazvao Titoizam, đilasizam, mihailovizam. Uzgred rečeno, iz reakcija na uvek se pro-vlači titovski odnos pren1a "neprijateljskoj . Zaista je vrell1e da se shvati da je Inasovna elnigracija najbolji dokaz bolesnog štva. Zdravo društvo in1a opoziciju, bolesno - To je <-U'-'cHV1.U,

"Danas", 30. avgust 2002

121

KNJIGA

Vratio se nakon 23 godine. Vratio se i kaže kako nije in1ao nan1eru da u An1erici ceo život. Vratio se (67).

"Zbog ćevapčića", kaže u šali. Finansijski je nezavisan jer se nedav­no penzionisao. Kako je samo dvadesetak godina radio u SAD, žali se da mu je penzija za Ameriku veoma mala, ali za Beograd sasvim dovolj­na. Međutim najvažniji razlog njegova povratka jeste taj što kao istraži­vač želi da živi u Beogradu. In1a osećaj da se upravo ovde, na Balkanu, mora pojaviti jedna sinteza, koja će imati značaj daleko veći od regio­nalnog. "Na Balkanu su se spleli svi najdramatičniji svetski probleini _ politički, ekonomski, socijalni, religiozni, etnički i moralni. Rešenja za njih pronađena biće univerzalna", kaže IvIihajlov.

Gospodine Mihajlov, kada ste se prvi put sreli sa knjigom i kojom?

Sećam se prve knjige koju sam pročitao: Legenda je

Vi ste knjige, Vaše studiranje je takođe vezano za književnost.

poznati ljudi iz sveta književnosti studirali su salnnom: Danilo Kiš, Mir­jana Miočinović, Muharen1 Pervić, Adem DeIllaći, Pero Mužijević ... "

122

----------- Mihajlo Mihajlov

Vi ste uhapšeni zbog teksta objavljenog u "Delu". Taj reprezentativni časopis uređivao je Pervić koga ste pomenuli?

,,'Delo' je zajedno sa Pervićem uređivao Milosav Mirković. Ne znam ko je od njih dvojice doneo odluku da se moja knjiga štampa. Te '64. go­dine sam radio kao asistent pri katedri za rusku književnost u Zadru. To je bila, tada, filijala Zagrebačkog sveučilišta, pa salll predavao moder­nu rusku književnost, a u okviru kulturne raZlllene između Jugoslavije i SSSR-a proveo sanl pet nedelja u Moskvi i Lenjingradu. Uzevši II obzir da saln pisao o sovjetskoj kulturi i literaturi, i pošto govorin1 ruski, nije Ini bilo teško da se sretnem sa nekoliko desetina pisaca i sa neki1na za

znao. titna slaviji i na Zapadu bio je i Bulat Okudžava."

Od tog putovanja nastala je knjiga?

"Da, nastala je literarna reportaža Leto moskovsko koja je trebala bi­ti štampana u tri nastavka II časopisu 'Delo'. Ali. Šta se desilo? U okto­bru '64. godine pao je Hruščov. Situacija se izmenila i novi trijumvirat Brežnjev Kosigin - Podgorni pokušao je nekakvu restaljinizaciju. Posle drugog nastavka moje literarne reportaže Leto moskovsko u februarsk01ll broju 'Dela' za 1965. sovjetski alnbasador Puzanov je zvamcnl protest. Tito, koji je stalno pokušavao da balansira iZlneđu istoka i zapa-da, osetio je da da

već

prevođeno i inostranstvu, a Artur Miler, tadašnji predsednik svetskog je

pre konferencije Vrhovni sud Hrvatske uslovio je moju kaznu tako da nisan1 išao zatvor. Ran-

ković na Brionskom plenumu i izgledalo je kao da počinje talas liberali­zma. Bio sam na ali san1 izgubio radno mesto, pa sam izgubio pasoš i mogućnost da štampam bilo šta u Jugoslaviji. Međutim, nakon tog talasa liberalizacije izgledalo je da će se moći

123

POl1ovUel1e misli

zakon koji je tada predviđao da pet građana ima pravo i mogućnost da osnuju nezavisno glasilo. Sa prijateljima iz Beograda, Zagreba, Zadra, Sara­jeva, Novog Sada pokušao sam, u avgustu '66. godine, da osnujem nezavi­sni časopis. Ali, bio san1 uhapšen i tada, u septelnbru, osuđen na godinu dana. Robijao sam u Mitrovici, a 22. novembra su Ine prebacili u Central­ni zatvor i tada su iz Zagreba, Zadra i drugih gradova prebačeni moji dru­govi koji su nastojali da forrniraju nezavisni časopis. Počeli su sa istragom, navodno SIno se udružili i države. Ostale su držali samo po par meseci, a lllene su uproleće '67. godine osudili na četiri i po godine. Vrhovni sud Srbije je sn1anjio kaznu na tri i po godine i to sam odležao."

Drugi put ste uhapšeni godine. Smatra se da fe s Vašim hapšenfem doveden u vezu takozvani Barski kongres neokomunistiL'::ke partije.

"To je bila jedinstvena stvar u kon1unističkim zen1ljallla. Druga ko­lllunistička partija održala je ilegalni kongres pa je UDBA počela da hap­si sve moguće bivše ibeovce. Zapadna štalnpa je pisala tada da se Jugo-

"-'~H.lU'-'.U i da svi Jasno je bilo da će nekog 'prozapadnog' Inorati uhapsiti, kao protivtežu.

U to vren1e sam pisao u 'Njujork tajmsu' i nekim drugirn an1eričkim časopisima pa san1 uhapšen u oktobru '74. godine. U februaru '75. godi­

osuđen salll na sedam godina zbog četiri članka, ali godine u Beogradu bio nastavak Helsinške konferencije i

I.J'-" .. U"-.cu. dreka što Ine osuđuju zbog članaka objavljenih u najugled­i dva Ineseca

strane

"Bio je kao ponuda. Po izlasku iz zatvora nastavio sam da pišeln. Nisu mogli ponovo da me hapse nego su u lnartu godine dvojica iz

124

----------- Mihajlo Mihajlov

UDB-e pokucala na moja vrata. Mislio sam da ć.e lne me pretresaju, a oni su mi rekli: 'Yi ste tražili pasoš. Hoćete li pasoš?'"

Dobili ste pasoš i otišli u Ameriku.

"Čim sarn otišao u Ameriku Okružni sud u Beogradu je sazvao kon­ferenciju za štampu i saopštio da je protiv mene izdat nalog za hapšenje. J a sam već bio u Americi i n10gu reći da sam imao veliki publicitet, stalno sam negde istupao, kongresmeni i senatori su n1e zvali na razne lančeve i slične prigode. Međunarodna Liga za ljudska prava Ini je dode­lila svoju nagradu za 1978. godinu. Nekoliko drugih sličnih organizacija

'U.I.'.,-,,-,,-,. Prve 1110g II Americi in1ao sam Za dva Ineseca obišao saln 36 država, bila je to komercijalna turneja, držao sam predavanja na univerzitetiIna, zapravo uvek jedno predavanje: 'Jugoslavija juče, danas i sutra'. Nakon toga saln počeo da radim VIZ1-

ting profesor na univerzitetima jer je moja knjiga o ruskoj literaturi Ruske teme tada bila veOlna popularna u univerzitetskiln krugovima.

Predavao san1 prvo na Jejlu (Yale), tetu Yirdžinija, onda godinu dana na Ohaju. Posle san1 predavao u Škot­skoj, u Glazgovu, pa u Zigenu, u Neinačkoj i iInao sam takve šanse kraja života, llleđutin1, veoma je naporno stalno se seliti, a i bio sam u spe­cifičnoj situaciji, nije mi se stacioniraIn su

'-'~~~~.~.LU~, te ovo, te ono.

vođena, kako su fe znali Vaši studenti?

125

Ponovljene misli -----------

ČUO za njega, a kažem vam da na svakom univerzitetu postoji slavistički centar i postoji masa ljudi koji poznaju rusku književnost. Od '65. godi­ne, od kako sarn uhapšen i prevođen na razne jezike pišem na ruskom. Ova moja poslednja knjiga Planetarna svest je pisana na ruskOln osim dva prva članka koja su u Jugoslaviji štaInpana '64. godine (šezdeset če­tvrte!!!). Jednostavno, pisao sarn na ruskOln zato što u svetu ima na stoti­ne odličnih prevodilaca sa ruskog, a veoma malo sa srpskog jezika."

Koliko su Vaši studenti u Americi znali za neke ruske pisce koji jesu veliki, ali nisu poznati kao Tolstoj ili Jesenjin? Da li su Vaši studenti znali recimo za Tjutčeva?

"Znate, na američkirn univerzitetima imate uvek masu ljudi koji sve znaju. Većina je, nažalost, na daleko nižem nivou od evropskih, a pogo­tovu nemačkih studenata."

Koliko studenti iz Amerike znaju o jugoslovenskim piscima?

"Da valn pravo kažen1 nisam sreo ni jednog koji bilo šta zna o ne­kom jugoslovenskom piscu. Pričao saln i o jugoslovenskim piscima, ali n1i to, iskreno nije bilo u opisu radnog Inesta."

Šta Vam je najviše nedostajalo u Americi?

svet, druga kultura. Kad god letim iz Njujorka za kulturi.

toga pregledavao. Skoro saln se doselio u Beograd i još uvek se nisam na nonllalan život."

Da li ste Ll K/u,rrr,nn1 sve hrJJr1tplll?t

"Imam mnogo prijatelja i još uvek ih nisam sve video, ali većinu je­saln iako sam preokupiran sređivanjen1 biblioteke. OsiIn što sam doneo

126

Mihajlo Mihajlov -----------

ogromnu količinu knjiga iz Amerike, veliki deo moje biblioteke se zio ovde na tavanu kod prijatelja, neke u garaži. Te knjige iz garaže pune su meinle. Dakle, provetravam knjige."

Godinama se bavite i modernom ruskom jllozoJijom. Šta možete reći o stremljenjima u ruskojJilozoJiji dvadesetog veka?

"Deo poslednje knjige bavi se modernom ruskom filozofijom, neo­idealizmom koji na neki način završava celi sklop evropske filozofske lnisli koji je započeo sa raspadom jedinstvene zapadnoevropske kultu­re srednjeg veka. Mislioci ruskog neoidealizma (Šestov, Frank, Loski, Bulgakov, Berđajev, Iljin i mnogi drugi) se sada II na zapadu su bili štanlpani već odavno samo što njihov uticaj još uvek nije toliko snažan kakav se može očekivati u budućnosti."

Šta nam možete reći o ruskoj književnosti danas?

"Pratiln je, prošli ziInski semestar sam bio viziting profesor u Mo­skvi, predavao saln ruske političke lnislioce dvadesetog veka i zapanjilo

bujanje kulturnog života. Inače, sve ostalo je i u iH __ l_"-V;:~U ubijaju, kidnapuju,

nenla bitne razlike, ali kultura buja. Ne nložete naći kartu za pozorište, I to

reći o bili ste Rusi u Anzerici.

"Brodskog sam retko viđao. On je bio u Njujorku, a ja u Vašingto­pose-

Ll iz više se koji se štampaju u emigraciji i u Moskvi. Nema više podele na emi­graciji ineemigraciju."

127

Ponovljene misli -----------

Smatrate da emigracija aktivno učestvuje u kulturom životu Rusije?

"Apsolutno. Mnogi časopisi kao što je 'Kontinent' koji je dugo iz­lazio u Parizu, učestvuju u kulturnoj politici Rusije i sada se štalnpa u Moskvi. Ruski pisci pišu za ruske časopise u Americi gde itna oko Inilion i po Rusa. U salnorn Njujorku izlazi najstariji dnevni ruski list 'Novoje ruskoje slovo' koji postoji od 1908. godine."

Bunjin piše da samo (G)ospod Bog zna veličinu ruske duše.

(S meh) "Dostojevski je govorio da je ruska duša malo preširoka pa je treba suziti. Verovatno ima nešto u t01ne, ali do sada na-

1 HCl''-'UHJ0 L, sve tih nacionalističkih partija u Rusiji i ideologa nacionalizma pa čak i či­stog nacional-socijalizn1a."

Da li je kultura nemoćna da se izbori sa nacionalizmom?

"Ako pogledamo zapadnu Evropu videćemo da se nacionalizaln ro­dio je da hrišćanske ci­vilizacije, to jest nakon pojave protestantizma. Svaki deo je postao svoj jedini cilj i smisao. Prva velika nadnacionalna ideja posle renesanse je

komunizaln. Zato je i imao uspeh uprkos tome što je zasno-van na lažnirn prelnisama. Danas si bio proleter, a sutra si vladajuća lda­sa. Sve je to bilo ni na čen1U zasnovano i

ne računamo sve nalne ideje (a to uključuje i univerzalističke religiozne pokrete) su plod

islaln. To

se da se kolje. Mnogo o tome pišem u ovoj Inojoj knjizi Planetarna svest koja je pre par Ineseci štan1pana na srpsko111 u <-< n.n.rr"~ "',,

128

Časopis "Sent" br. 1 3. oktobar 2001 (Enes Halilović)

Petak, 27. septembra

koji su, ponekad decenijama, to radili. Verovatno je to pitanje psihološ­ko: kojoj grupi ljudi čovek pripada. U slučaju literata, u najširem sn1islu, postoje dve vrste ljudi. Jedne reprezentuju Tolstoj, Tomas Man i bezbroj­ni drugi koji su svakodnevno redovno pisali i čak po nekoliko puta prepi­sivali napisano, te najurednije vodili dnevnike celog života. Takve ljude najbolje simbolizuje knjiga Ni dana bez napisanog retka sovjetskog pisca Jurija Olješe. Drugi psihološki tip reprezentuju pisci kao što je Dostojev-

koji je Inesecima da se bavi raZl10razniIn "tu-....... ''t"''Y'\"

.L'-V" .. ,j.'-~H.il''-', a je saIno u na '-'~H-'-~-'-'-U, često saIno da bi na vren1e predao već

Mada je

tvoriIna II saln i su Ine i osuđenika sa kojirna sam proveo zajedno mnoge mesece, pa i godine.

-'-V,",'l-'-,"U.U, V'--'-.l.,-, .. -.UV se sećam knjiga koje san1 tokon1

bilo obnarodovano, ali u zatvorskin1 bibliotekama su se mogle naći broj-su 1945. iz

blioteka. Tako sam u Požarevcu, a naročito u Sremskoj Mitrovici, proči-tao knjige nedostupne u Titovoj Jugoslaviji.

Iz svih ostalih biblioteka su bile odstranjene, u Srbiji, kako se priča po odluci Mitre ministarke kulture.

129

Ponovljene misli

Verovatno je i to razlog zašto ne volim da putujem, niti mi lnnogo daju daleka putovanja, mada je sudbina htela da obiđeln skoro celi svet. Više doznaln i dublje shvatinl neki daleki grad ili egzotičnu zemlju čitaju­ći o njoj, nego gledajući uživo. Zato će ovaj "dnevnik" biti više inspirisan pročitani1n iz novina ili časopisa nego iz iskustva neposrednog života.

Ali i u tome moram da učinirn izninlku. Već celu godinu dana ži-vim Ll posle iz zemalja, gde sam proveo sko-ro četvrt veka. I verovatno zato nle često - zašto SalTI se vratio u Beograd, inlaln li ovde porodicu. Ja odgovarmn da je moja biološka po­rodica razbacana po celOl11 svetu. Sestra sa porodicom živi u Vašingtonu,

gradu, odgovaram - da, imam blisku rodbinu: to je porodica advokata Nikole Barovića, porodica dugogodišnjeg disidenta i restoratera Zdravka Gvera, porodica neverovatnih antičehovskih sestara Pejović i drugi mno­gobrojni prijatelji, koji mi više znače nego samo biološki rođaci. Nedavno sanl upravo sa njima proslavio svoj (pitaj Boga koji) rođendan.

Subota, 28. septembar

po za '-''-.~i.LJ''_iiU tokom prošle decenije. Mada se otvoreno ne govori, reč je ipak o tzv.

po-

Nedelja, 29. septembar

je ni razlog za to bio taj, što smn hteo da vidiIn kako se to sada radi. Poslednji

u

130

Mihajlo ivIihajlov -----------

Sadu, kada je postojao saIno jedan kandidat, a samo učešće u nju" se ocenjivalo kao verno-podanički gest. Tada je bio popularan vic: Stvorio Bog Evu iz Adalnovog rebra i rekao Adainu - biraj ženu. Istina, 1992. saIn takođe učestvovao ali ne kao birač, već kao kandidat na listi Građanskog saveza. Naravno, izgubili smo izbore. Posle završetka izbo­ra se kod mene kod kuće, na ObilićevOln vencu, sakupilo društvance prijatelja iz redakcije , i istovren1eno za međunarodne odnose, te snlO sa strahopoštovanjem pili dišnju donlaću breskovaču. Zaista prava "lTIedicina". Tek posle takvog pića postaje jasno zašto Francuzi nazivaju prepečenicu Balonče od dve litre te vode života saln dobio od prijatelja ruskog pisca konle su Vojvodini gde je u Čortanovcirna boravio desetak dana u "radionici pi­saca". Otvorenu bocu nije nlogao da unese u Ameriku, te je l11eni poklo­nio. Došli smo do zaključka, da naš zajednički prijatelj Sergej ne bi umro od posledica alkoholizIna da je imao na raspolaganju takvu vojvođansku vodu života, umesto veštačkih Inodernih bućkuriša, koji se danas masovno piju i u Njujorku i u Moskvi.

r-urleal'::l]al(, 30. CU7"'UVVlYlnr

Danas su neke novine u SjedinjeniIn Državanla izašla nova knjiga o

Utorak, 1. oktobar

imam ne bi bilo neinteresantno da se i čitaoci "Danasa" upoznaju s tiI11 - šta štrajk glađu zaista znači.

131

-Ponovljene misli

Prvo i prvo, postoje dve vrste štrajka glađu: običan i "suvi" štrajk. Suvi štrajk je kada štrajkač ne uzilna baš ništa u usta, i ne pije vodu. Takav štrajk je veoma redak, jer se već posle desetak dana od nedostat­ka vode u organizmu un1ire. Kako protestni štrajk glađu nema za cilj smrt, već postizanje određenih ciljeva, jer se javnost animira štrajkom, većina takvih gladovanja se vrši uz pijenje vode. Ma koliko da običnom čoveku to izgledalo strašno, štrajk glađu uz dovodi do fatalnog ishoda tek nakon oko dva meseca. Za vreme vladavine "gvozdene ledi" Margaret Tačer u Engleskoj, osuđeni teroristi Irske oslobodilačke armi­je su stupili u štrajk glađu sa ciljein dobijanja "političkog statusa" u zatvo­ru, što britanska vlada nije priznavala teroristima.

Oko desetak terorista je stupilo u štrajk glađu, i mada je svetska štaln­pa mnogo o njima pisala, gvozdena ledi se nije pokolebala, te su sedmo­rica osuđenika umrla od gladi, ali svi nakon šezdeset, pa i sedan1deset dana štrajka.

Za vren1e boravka u Kazneno-popravnim domovima u Požarevcu i Sremskoj Mitrovici, ja sa1n tri puta stupao u štrajk glađu. Najduži je bio

1975. i 1976. u Sremskoj Mitrovici. Tada je nas desetak političkih osuđenika stupilo u štrajk, zahtevajući status politič­kih zatvorenika (pren1a zakoniIna Titove Jugoslavije postojao je san10 "politički kriIninal") i one iste privilegije koje su iInali komunistički za­tvorenici u Mitrovici pre Drugog svetskog rata. Nas su odlnah pozatva­rali II samice, te nikakvog kontakta nismo imali. Neki zatvo-

deset dvadeset dana, a ja sa1n gladovao 43 dana.

Kada danas čitan1 u novinama da su posle desetak dana štrajka glađu neki učesnici u to sa nevericon1.

2. fHrlflVlITV"

Kuća mi je još prepuna kutija sa kojekakvim papirima. Naime in1ao 32 metra sa metra sa l11etra,

132

Mihajlo lVIihajlov -----------

papira (stari računi za struju, sudske štan1pani članci, prepiska sa brojnim ljudima iz zemlje i sveta i Sve to u neredu i iZl11ešano bez ikakvog reda. Veliki deo sa111 sobom iz Al11erike, a ponešto je i ležalo ovde kod prijatelja na tavanima ili u garažaIna preko dvadeset godina. U podrUl11u, gde sam pre­seljenja smestio sve kutije, vlaga je počela da razjeda papir. U tom tre-nutku nli je da preuzme moj Ina što će se interesantni i važni ~<'V'<~'-'-"H~~".~ pokretu, o Den10kratskoj internacionali i jugoslovenskoj ~.~.~.~.'U en1igraciji i tako dalje i tako dalje) - spasiti od propadanja.

radila sa 1nn0111 prebirući i odbacujući bezvredne papire, a VVCU<.U.i'­

odvezen u Arhiv. Zaostale su još neke kutije, ali praktično biti spašeno od buđi i vlage. U arhivi h,r\Tpr·rnT!cvn.rr .U.hH ...... ' ... ,

na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji takođe se nalazi moja n.v.!.'-.!.',\.-1.1U,

ali sal110 na engleskom. Počeo san1 danas da pretresam ostatak kutija sa osećajerrllakoće od izvršenog preteškog posla.

Četvrtak, 3. oktobar

U se 23 iz On je jedan od najpoznatijih političkih zatvorenika i disidenata Titove so­cijalističke Jugoslavije i čovek koga Solženjicin u Arhipelagu Gulag pomi­nje kao duhovnog orijentira pobune protiv k0111unističkog totalitarizl11a.

Ovaj potomak ruskih emigranata je rođen u Pančevu, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji 1934. godine. Žrtva Titovog progona Mihajlo Mi­hajlov je postao 1965, nepunih godinu dana pošto se vratio sa petone­deljnog boravka u Moskvi, gde je iz susreta sa ruskinl književnicima nastala literarna sveska Leto moskovsko. Početkom 1965. beogradski ča­sopis Delo štampao je dva od tri nastavka tih zapisa iz Moskve, a onda je pao sovjetski predsednik Hruščov, nova garnitura sa Brežnjevirn na

iDIJU'-'.llilU je političku situaciju, pa je sovjetski an1basador u Beogra­Titu zbog Mihajlovljevih tekstova. Tito je vrlo brzo

tada , ...... ,'Y!·"'<:'''"',,..,.,

Poton1 je dobio je pasoš i odmah se uputio u Vašington. Čim je izašao mll je i 11a nači11 "nlJ''YH''Tllr·c>'~,r'\

da se vrati u zel111ju. U SAD je sedal11 godina predavao rusku književ-J..lJ.'vLAJJ..lI'U na raznin1 a potonl se zaposlio

134

Mihajlo Mihajlov

kao analitičar i kOI11entator na Radiju Slobodna ka u Al11erici objavio je SedalTl knjiga, literarno-filozofskih eseja.

Posle 23 godine, prvi put u Srbiji živite u jednom dužem periodu. Koji su vaši najjači utisci?

"lI11a hiljadu stvari koje su drugačije, su bolje, neke pašćuje me jezik u novinama koji je nekad bio deset puta civilizovaniji, novinari i urednici su nekad bili mnogo obrazovaniji. Onda, neka sva­kodnevna ubistva, kriminal, toga nije bilo u Titovo vrel11e, što ne govori mnogo dobrog o Titu

111enta ... Svaki dan I11i se učini da Sal11 se na sve navikao, a onda se opet nečim zapanjin1. ReciI11o, gradska vlada u Beogradu nedavno je donela odluku da će novčano kažnjavati one koji kopaju po kontejnerirna za sme­će. Da oni iI11aju para, otišli bi u pekaru da kupe hleb, a ne bi kopali po otpadu. Zapanji me to i slično odsustvo eleIllentarne logike."

Da li biste se vratili je Milošević ostao na vlasti?

"Ja bih se vratio, već sam ranije na111eraVao da 'U-'V'~L'-LU .•

mi je vraćeno 1989, godinu dana kasnije mi je izašla prva knjiga Leto mo-skovsko, četvrt Pa 1994.

u 'Borbi', pa borbi', pa 'Danasu'. U'-lIJ\.JJ.',V iznenađen što je

se situacija n10že rešiti izvesnin1 ukrupnjavanjem, kroz stvaranje jedne "

135

Ponovljene misli -----------

Koje zemlje bi činile tu federaciju?

"Jasno je da Grčka ne bi pripala toj balkanskoj federaciji jer je da­leko ispred ostalih. Ali, postoji jedna grupa zemalja kao što su Srbija, Makedonija, Bugarska, Albanija, možda čak i BiH. Hrvatska je još uvek jednoglasno protiv bilo kakvog ujedinjenja. MedutiIn, i to je jedan dugi proces: potrebno je da svake zemlje pojedinačno izgrade demokratske sisteme, pa da se onda stvara taj savez, isto onako kako su to uradile ,""H<LLl~_'-' Evropske unije. istorija se ubrzava, tako da treba oče­kivati delnokratsku opozicionu svest i probalkanske ideje u odnosu na sadašnja nacionalistička vodstva."

Vidite li uporišta novog nacionalizma u Srbiji koji se javlja u momentu kad se pred njom otvara put u evropske i svetske demokratske integracije?

"Ja lično mislim, nasuprot mnogim mojiIn prijateljima, da je ovaj talas nacionalizma II završnoj fazi i da su to njegovi poslednji izdisaji. Ekstremističke i nacionalističke organizacije su najopasnije na početku i na kraju delovanja, kad već gube. Pogledajte ove poslednje predsednič­ke izbore II Srbiji sa čitavim spektrOln nacionalističkih stranaka i lidera:

'-V0'~UJU . .l\"-(CL, Vojislav Šešelj, Borislav Pelević. Medutinl, uprkos što su i čitava Srpska crkva gra-

đane da glasaju, 46 odsto glasača nije izašlo na izbore. A da ne govorimo je za Koštunicu samo

"Da, samo moram da kažem da nacionalizam koji traje poslednjih 12-13 četnički .UU.'~J.V.LlU.J.iLU,J.H.

sa vLLLJ'-l..I.l.\..-'JJ.J.J.

136

Mihajlo Mihajlov

masu ljudi ovde u Srbiji. Neki od njih jesu sarađivali sa I..-I..-1U.lll..-l1.ua.

i sa Nemcima, neki ni sa četnicima. Mnogo ljudi je likvidirano samo za­to što su pripadali buržoaziji. Dakle, ta diskusija je mnogo bitnija za ratni i posleratni period, nego za današnje vreme. Meni su zanimljiviji neki drugi nacionalistički ekscesi, poput antisemitizlna, koji u Srbiji ni­kada nije postojao. Ali, i dalje lnislim da su to poslednji potezi gaše-

glavnog nacionalističkog talasa."

Vi ste pre desetak godina ušli u polemiku sa Miloševićem podržavajući Česlava Miloša u njegovom stavu

i tako skrivila protekli rat. Da li i danas tako mislite?

"Da, mislim, elita jeste podržavala nacionalistički Da su znali da će se rat ovako završti naravno da ne bi to radili. tačno

je da bi bez podrške Srpske akademije nauka i u111etnosti, Udruženja književnika Srbije ili Dobrice Ćosića, Slobodan Milošević imao mnogo manji uticaj u narodu."

Poznati srpski politikolog i istoričar Desimir Tošić smatra da je istin­u

lvIi/ovan Đilas, Adem Demaći, Borislav Pekić i Mihajlo Mihajlov. Da li ovoj listi ili Vl4W-.v'L-H.

"Ne lnislin1 da nas je bilo samo četvorica. Bilo nas je mnogo više, stvar je II tonle ne možete biti U.iC'iU.\.·.liL

137

Ponovljene misli

zapadnog sveta. Jugoslavija je bila u drugačijoj situaciji nego ostale istoč­noevropske zemlje, jer je Tito bio heroj Zapada. ReciIno, Radio Slobod­na Evropa do 1994. godine nije ernitovala progran1 za teritoriju bivše Jugoslavije, iako je ceo komunistički svet bio obuhvaćen njenim progra­mOln. Zašto? Da se Tito ne bi naljutio na Zapad. Čak nije emitovan pro­gram ni za Albaniju, da se Tito ne bi uvredio ako bi se pominjalo Koso­vo. Dakle, jugoslovenski disidenti su bili u situaciji da nisu iInali otvorenu podršku Zapada.

Milovan Đilas je jedan od najkrupnijih revolucionara kon1unistič­ke Jugoslavije i jasno je da je on dobio upravo zbog toga podršku. Demaći i Pekić su bili pa bilo teško da se Ja sam dobio pažnju jer je u rnoj slučaj bio upleten Sovjetski Savez, inače Ine za­padna javnost nikada ne bi ni pOInenula."

Dakle, JugoslavUa je u Titovo vreme imala veoma mnogo političkih zatvorenika, ali malo disidenata, jer ih Zapad nije priznavao takvim?

"Poslednjih godina Titovog života Jugoslavija je imala procentual­no više političkih zatvorenika nego bilo koja istočnoevropska zeInija, ali o tome su svi ćutali. Tito je koga je Zapad podržavao.

,T'''''''""",,,,,, zatvoru na prva je sovjetska (',')n","",,:!

jJV''-'-L.l',VJl.u pedesetih godina, ali joj niko nije verovao. Svi su n1islili da je

IPIlnnivn ste rekli samo u 10/lIVftl,-nf1"'11C'/;"1VVl

sistemima. Znači li to da disidentstvo nakon Tita ovde više nije moguće?

je stvoren sistelll dentstva više nen1a. Ako se ne slažete sa jednOIll politikom, vi idite u opo-

Sa strane, su, ovi je

138

Mihajlo iVIihajlov

Zapad, mogli daleko više da učine i da kažu nego u današnjem tijskOIn sistelnu gde svako govori šta hoće."

Uprkos tome, u književnim krugovima u Beogradu postoje relativno sveže teorije da SFRJ nikad nije imala pravu disidentsku književnost i kul­turu. Za 50 godina u Titovoj Jugoslaviji naša književnost, po toj tezi, nije napravila gotovo ništa osim nekolicine velikih imena: Danila Kiša, Bori­slava Pekića ... Bili smo korumpirana komunistička zernlja, imali pasoše, mogli smo da putujemo i imali iluziju slobode. U Rusiji i Poljskoj imamo najbolje pisce upravo iz tog vremena.

emigraciji je to je koju ovde niko ne zna i neće da zna. Baš klasična disidentska literatura: opis ličnih iskustava iz logora, zatvora. Recimo, knjiga Rajka Kantunca Pogledaj, Gospode, na drugu stranu, koja je dobila nag~'adu književno~ udruženja pisaca u emigraciji u Londonu, u Beogradu Je prevedena, ah je i dalje vrlo nepoznata. Takvih knjiga itna na stotine, ali niko ne obra­ća pažnju na njih, ne znam zašto."

Da li osećate potrebu da se vam danas ovde neko izvini. U uvek nije donet zakon o rehabilitaciji političkih osuđenika.

lnisliIn da ie to besmisleno. Sadašnja vlasti nije ona je me-ne hapsila. U Hrvat~koj je Zakon o rehabilitaciju političkih osuđenika donet još 1994. godine i po tom zakonu svi politički osuđenici su

139

o globalizaciji čovečanstva

Inesec 12~ 14* ,""Ir·r",",_~

rusalimski sanlit o kojelu se danas počelo pisati, i to sa dosta ne-razunlevanja u američkoj i evropskoj štanlpi. Na skupu je učestvovalo stotinak istaknutih političkih i religijskih lidera, naučnika i filozofa iz

Indije i, naravno, Izraela. Trodnevni Saluit je održan u čuvenonl jerusalimskOlu hotelu "Kralj David", a među fonda­cijama koje su ga sponzorisale bila je i Nacionalna koalicija jedinstva

stotine hrišćanskih

gresa ruske inteligencije i poznati politički i javni delatnik, Grigorij PO-

lV1ihajlo Mihajlov -----------

akademik i pravoslavni teolog, begličkih organizacija Rusije i poznata novinarka te" i rnnogi drugi.

Iz Zapadne Evrope, između ostalih, Rijk van Dalu, član parlamenta iz Holandije i Joel Kotek, francusko-belgijski politikolog. Iz Indije, direktor Indijskog instituta za konflikte K.P.S.GilI. Iz Kana-de, iz Steve fence

nansija Natanjahu), najbrojniji su bili učesnici iz ji lueđu njima bio je Ričard Perle, na odbrane u SVilU republikanskim aUllliilić)Lil:<\.-i j bio i Alan Keyes, jedan od kandidata za pa, Yossef Bodansky, direktor Kongresnog konliteta za borbu roriznla, te Daniel Pipes koji nastoji .--I~I.-4-_;,~"

harvardskog profesora Ričarda Pipesa (inače, njegovog oca i Ronalda Regana u doba raspada i'-V.Uil-Uii'JLH_i'-'-'F! ĆHJl-,-J.Ll(Jl/,

prema radikalnom islamu. Na skupu su, L<lL'_V'Ll~, kolumnisti i

II završnu klaraciju, izdvojili: "Učesnici jerusalinlskog SaIuita su kako proti~ istoč-

141

Ponov(jene misli

Drugiill rečima, tri dana su se vodile rasprave o tOllle kako je, upro­šćeno rečeno, globalizacija čovečanstva neizbežan proces, ali i da se ne rnože vršiti SaIllO na nivou ekonomije, tehnologije i politike, već su neo­phodne IllOl"alna i duhovna osnova sveobuhvatne globalizacije. Upravo nedostatak takve duhovne "globalne ideje" dovodi do pojave totalitar­nih pokušaja globalizacije kakve su bile kOIIlUnistička i nacionalsocijali­stička ideja. Pojava treće po redu totalitarne ideologije - radikalnog isla­n1izn1a, Illogla bi dvadeset i vek učiniti neuporedivo krvavijiIIl i od dvadesetog veka.

Na iIlle , dok kOlllunistički globalistički pokret, kao i nacistički, nije

mikaza), već je težio vlasti nad Ijudi1na kao svon1 osnovnOlll cilju, eks­tremni islamizam (koji se nikako ne može poistovetiti sa islaIllOlll) teži za totalnom destrukcijom Zapada, to jest svih in/ak/Olllislećih u od­nosu na islalnizalll, čak i po cenu sopstvenog uništenja. Ceo n10ralni i pravni sistem judeohrišćanske kulture osniva se na ideji da narušitelj zakona, kriminalac, ne želi i salll da umre. Međutin1, taj llloralni i pravni sistem postaje besmislen kada je reč o teroristi čiji je cilj samoubistvo uz n1aksimalnu destrukciju "neprijatelja". Kako se suprotstaviti takvom protivniku demokratije još uvek je otvoreno pitanje. Sticajem okolno­sti, Jerusalim, duhovni centar tri najveće monoteističke religije (judai­zma, hrišćanstva i islan1a), danas je u san10n1 epicentru sukoba sa svet­skiill džihadom. U Jerusalimu u samoubilački1n akcijama terorista lete u vazduh autobusi puni apsolutno nevinih ljudi, često i samih

je

su revoll1cionarne terorističke organizacije bile veoma aktivne u anarhističke u i Pa ne I"-'-'.~~V'J.~~,

da su teroristi odustajali od terorističkog akta pred samo izvršenje jer su .UU. ...... <Ld.~'" žene ili deca. Danas se ne odustaje, naprotiv.

U SVOlll nastupu sam rekao kako se potpuno slažem sa sloganOln nlir na , ali i da upravo zato savremeni svet

142

----------,- lVIihajlo Milwjlov

zahteva odstranjivanje svakog licemerja u procesu globalizacije. Naša planeta, zahvaljujući napretku nauke i tehnike, postala je sasvim lllala i potpuno Illeđuzavisna. Ona pripada celon1 čovečanstvu. Licemerno je Slllatrati kako je rat opravdan u slučaju kada neka zellllja drugoj pre­ti oružjem n1asovnog uništenja, a da kada je, na primer, reč o izvorima nafte nema opravdanja intervenciji. Međutim, presecanje izvora za ništa nog Posledice masovnog bi bile isto tako pogubne kao i upotreba nuklearnog ili biološkog oružja. I to ne samo za razvijeni svet. Sva ona bogatstva koja su

bi risno kao i hiljadama godina ranije. Neophodna je nova "globalistička" (davno sam je već nazvao "planetarnon1") svest.

Eto, to su bile teIna o kojima se na rusalimskon1 samitu i nije nikakvo čudo što novine, navikle na čisto političke sukobe globalista i antiglobalista, u prvi mah nisu znale kako da reaguju. U sadašnjin1 reakcijaIlla na Salllit pomaže im je na samom skupu došlo do podele, čisto političke, na one učesnike koji su sl1latrali Jerusaliln jeste i sin1bol ... '~,..,' .. __ ',... čovečanstva i one koji su tome dodavali da grad, upravo

'-'''','-'~'L'''''' izraelske države.

autobusa, posetioci škljocaju aparatima, suveniri se prodaju na svakom n.'V_L \-H'_,-< i sve ton1 Isto je na Via

143

Ponovljene misli ----------

(krsni put Isusa), na grobu kralja Da~ida i jevrejskoj svetinji Zidu plača, ili pred džamijOln Al Aksa, svetinjom islama. Ipak mi je bliži i više daje duši današnji živi Jerusalim, sa svojom čudnom izmešanošću religija i nacija, kada u četiri ujutru, iz hotela u SaInom centru grada čujete po­zive na Inolitvu mujezina sa brojnih minareta, iako je grad potpuno pod kontrolon1 Izraela.

"Danas", 15-16. novembar 2003

144

Nadam se da će sudbina Borisu Tadiću biti sklonija nego njegovim prethodnicima i da će sačuvati glavu i S woma euforija da splasne, pogotovo što se sa mesta pred­sednika Srbije ne može bog-zna-šta uraditi i to bez većine u Skupštini. I upravo zato što se na izborima glasalo "protiv" a ne "za", on može veOl11a brzo da po­stane omražena figura.

Od uvođenja višestranačkog sistema predsednički izbori su održava­ni sedam puta. Pet puta se glasalo u dva kruga i nikada se nije desilo u drugom krugu izađe više birača nego u prvom. Šta je nateralo građane da 27. juna izađu na izbore i obave svoju građansku dužnost?

"Mislirn da je razlog za veliki izlazak u isti 24. 2000. ;c.,.'J~.u .. uv. '--'~"u~uV'

Upravo izabrani predsednik Srbije prvi je sin jednog disidenta u Istoč­noj Evropi, koji je

rijski, da ne kažem tranzicioni iskorak?

,""oJ,-."-,-,-",,," Srbije bio disident, ali to još u Titovo vreme. Kasnije, se je

no sa pokojnom Klarom Mandić. Sa njima, kao i sa lnnogobrojnim dru-današnjiIn političkiIn lideriIna, upoznao sam se li "

145

Ponovljene misli ------------

Fotelja na Andrićevom vencu nije donosila sreću onima koji su u njoj sedeli. A sedeli su Ivan Stambolić, Slobodan Milošević, Milan Milutino­vić ... Znamo kako su i završili. Da li se izborom demokratskog predsedni­ka ta priča ili slične priče završavaju?

"Nadam se da će sudbina biti više sklona Borisu Tadiću nego nje­govim prethodnicima i da će sačuvati glavu i slobodu. S druge strane,

se da će veoma brzo euforija da splasne, pogotovo što se sa mesta Srbije ne može zna šta uraditi i to bez većine u cJ""_UJ.~l'

ni. I upravo zato što se na izborill1a glasalo 'protiv' a ne 'za', on lnože veOll1a brzo da postane omražena figura. Sve će se pripisivati lično nje-

se neće ubrzo smanjiti, i povećanje cene struje i svega ostalog ... Da ne govorimo o tome da će mnogi političari kOji su ga podržali na izboriIna, sada početi da mu stavljaju klipove li "

Da li smo pobedom Borisa Tadića mi u stvari kupili žeton za peron na kojem se čeka voz koji ide ka ćemo ući u voz? Ili, tačnije, li ćemo uopšte ući u

nje bilo 'protiv' a ne 'za'. U onoj euforiji čini Ini se da saln bio jedini koji je "

146

Mihajlo Mihajlov -----------

Zašto je DOS posle 5. oktobra dozvolio staroj vlasti se brzo rehabilituje i vrati na političku scenu? Zašto su omogućili ljudima iz Mi­loševićevog režima da se vrate na velika vrata ... pa danas slušamo priče zvane Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica? Da li verujete Tomi Nikoli­ću koji kaže da o tim granicama samo sanja?

"Pobednički DOS je bio veoma čudna nlešavina svih lnogućih po­litičkih frakcija, uključujući i brojne da s njim lnogu sve da izgube. Nije čudo što je tri godine. Što se tiče današnjeg lidera radikala II Beogradu, 111islim da i kad bi želeo ne bi nl0gao drugo nego

. Ko bi vrelnena to je završena priča."

DOS je omogućio onima koji su radili za Miloševićev režim da ope­ru svoje biografije i mirno se vrate na političku scenu, ništa nisu uradili ... Zašto demokratskoj vlasti nikada nije padalo na pamet da reha-bilituje ljude koje su autoritarni režimi

i da ja lnogu sa je

što su mnogi intelektualci postali gorljivi nacionalisti u vreme Miloševi-ća. Ali to nije izdaja. Takvi su, očito, uvek i "

147

Ponovljene misli -----------

Kako komentarišete podršku koju je akademik Mihajlo Marković dao predsedničkom kandidatu SRS?

"Pa sasviIn je normalno da akademici Mihajlo Marković i Kosta Čavoški podrže Nikolića. Oni već godinama zastupaju takve stavove. Ono što se lneni čini mnogo važnijim je činjenica da SANU nije pozva­la građane da izađu na izbore. To 111nogo govori."

"Nerna ničega specifično ruskog, srpskog, kineskog, albanskog ili što

vlast u tiln zemlj aina i nad tim narodima. Isto se može reći i za narode, kulture i države koje su potpale pod vlast fašista i nacista. Iako je proces tranzicije kod ovih naroda bio vezan za poraz u ratu, okupaciju i ogrom­na razaranja, kod naroda koji su preživeli kOlnunističku epohu kao da je tranzicija nešto lnanje krvava i tragična, mada su njene crte skoro identične od Balkana do Kineskog mora. Ta činjenica se Inalo uočava zbog nekih, na prvi pogled, spektakularnih razloga, mirni razlaz nekih državnih zajednica i krvavi balkanski raspad drugih. MeđutiIn, dublja analiza pokazuje da se radi samo o intenzitetu raspada do tada domi­nantnog tipa društva i kulture. U principu, proces je identičan u bivšeln

Istočnoj Evropi i kod nas na proces je

,ne.nT,!TDT U lokalnim, nacional­

je

ja identiteta, kako za učesnike postkomunističke tranzicije, tako i za dru­štva koja su se totalitarizlIlu. Identitet

148

Mihajlo Mihajlov

je samo druga reč za otkrivanje s111isla čovekovog života na zemlji... raspada srednjevekovne hrišćanske Evrope proces traženja proticao je veoma slično kao i ovaj današnji. Verski ratovi i razaranje mo­dernog nacionalizIna, neverovatan napredak nauke i tehnike, a sve to "krunisano" svetskim ratovima. Pa ipak se pojavio novi opštečovečan­ski identitet, nažalost, pseudoidentitet svetskog kOlnunističkog pokreta.

..... '.VU-\LLU, saIna ta daje da će se i u bwlu(:nc)stl ti un1esto pseudoidentiteta. je odsustvo ta-kvog identiteta najtragičnije ovde na Balkanu gde su koncentrisane sve Inoguće krizne tačke današnjeg sveta. Ali, to samo znači ći naše hteli mi to ili ne, rešavan10 čovečan-

stva", kaže Mihajlov. "Srpska reč" br. 349, 7. jul 2004 (Mirjana Kalinić)

149

stvarno broj ljudskih žrtava u Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji u toku Drugog svetskog rata.

u II nema nezavisne ne n1ogućnost kontrole tačnosti statističkih podataka koje daju zvanične ustanove. Ne postoji, takođe, nikakva mogućnost opovrgavanja tih po­dataka. Budući da se statistika često koristi u cilju opravdavanja svih mogućih političkih ciljeva, svaka sumnja u zvanične statističke podatke izjednačava se sa zločinom. Ipak, s vremena na vren1e, bilo u disident­skim zelnalja ili pak II zapadnoj štampi, izra­žava se sumnja u tačnost opšteprihvaćenih brojki koje su neprestanim ponavljanjem postale skoro nešto sveto. Tako je nedavno doveden pod sUlnnju broj žrtava Drugog svetskog rata i u Savezu i u Ju­

Poznato je da se već decenijama tvrdi da je SSSR II ratu izgu-bio 20 111iliona .700.000. U tačnost

Aleksandar Vardi, "SSSR je izgubio 20 miliona ljudi?", Panorama br. 271, 1986.

2 "Dise Haastad", Dagens Nyheter, 24. 05.1986.

150

Mihajlo lVIihajlov

od Hitlerovog jarma. No Sovjetski Savez ne može . je broj stanovnika preIna popisu - SSSR 1949. pokazivao da postoji Slna­njenje - u odnosu na popis iz 1939. - tokon1 deset godina za nekih 20 n1i­li~na - ipak tokom čitave decenije, sve do Hruščovljeve izjave, cifra gu­bItaka u ratu, koju je izneo Staljin, nije osporavana.4

Poznati sovjetski delnograf Boris Urlanis, u svom istraživanju gu-su učestvovali u ratu, je šest .... ~~'--'HU.

\..l.VLLLl.n.u, i je nji". Na se smatralo je SSSR, sve u svemu, u Drugom svetskom ratu ilnao nešto više od šest Iniliona žrtava? Popis iz 1959. je

14 Savezu lo 21 milion žena više nego muškaraca. Očevidno su ovi podaci pod­stakli Hruščova da javno objavi cifru od 20 Iniliona žrtava. Nakon če­tvrt veka stalnog ponavljanja ovu cifru počeli su da navode čak i lideri na Zapadu, kako je učinio i predsednik u televizijskoj en1isiji juna 1Tleseca 1984. godine. Tih 20 n1iliona žrtava bilo je odlično opravdanje rastućeg jačanja sovjetskih oružanih snaga u cilju agresije

je u 1968. Avganistanu 1979, kao i sjajan dokaz n1iroljubive politike sovjetske dr-žave koja je za vren1e rata. je onda u pravu _ ili Hruščov? Misli se da to niko neće saznati sve se ne

3

nosti, br. ll, 1984.

5 Information Please Almanach - Atlas 1974.

151

PonovUene misli

ili onako, niko ne spori činjenicu da je od 1939. do 1949. umrlo ili po­ginulo nekih 20 miliona sovjetskih građana. Pitanje je samo koliko je od tog broja poginulo u ratu. Jer u cifru od 20 miliona ulaze ne samo poginuli na frontu - poznato je da je sovjetska armija ratovala "proliv­ši mnogo krvi" svojih vojnika ne samo milioni ratnih zarobljenika koji su StaljinovOln krivicom urndi od gladi, jer je on odbijao svaku saradnju sa Crvenim krstom, za njega su svi zarobljenici bili "izdajnici domovine" - i ne samo sve žrtve među civilniIn stanovništvom. U taj broj su uključene sve žrtve represije i nasilnog preseljavanja nlnogih naroda, kakvi su pripadnici karačajevskog, čečenskog, inguškog, kal­Ll.ll'-'"'-'\.V,"" balkarskog, mongrelijskog itatarskog - kao i Nelnaca iz Povo­ložja i drugih. Tu su sve žrtve umrle od gladi na KoliIni za vreme rata u sovjetskiIn logorima, sve žrtve gladi u Ukrajini 1946. i tako dalje.

Ne čini se mogućim da se razdvoji broj žrtava rata od broja žrtava sovjetskog sistema. Nije sasviIn shvatljivo zbog čega je Hruščov u tajnOITl referatu na XX kongresu, otvoreno optuživši Staljina, iZlneđu ostalog, i za genocid nad čitavim narodiIna, ipak ubrojao sve žrtve 40-ih godina samo u žrtve rata. Očevidno je Hruščov, u lnonlentu kada je prvi put objavljena cifra od 20 miliona ljudi, smatrao da su spoljnopolitički cilje­vi važniji od unutrašnjih političkih ciljeva. A za spoljnopolitičke ciljeve i namere Sovjetskog Saveza priznanje miliona i Iniliona žrtava sovjet­skog sisteIna jednostavno je štetno. Tako je i nastala cifra od 20 miliona sovjetskih žrtava Drugog svetskog rata.

i se Po lnišljenju Milovana Đilasa i prema istraživanjima nekih istoričara koji žive u inostranstvu, broj žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji

152

Mihajlo Mihajlov

teško da je veći od jednog miliona, u svakom slučaju nije 1.700.000. Naravno, broj žrtava nikako ne menja zločinačku suštinu nacističkog, ustaškog ili kOlnunističkog sistema.

Ipak je izuzetno važno shvatanje uzroka stalne lnanipulacije broj­kaIna, kojom se služe svi nedemokratski režiIni. A ti su uzroci uvek isti

oni su politički.

Objavljeno u američkom časopisu na ruskom jeziku "Almanac br. 286, oktobar 1986

"Republika" br. 338-339, 1-31. avgust 2004 Mirko

153

I

Da li će eventualna pobeda kandidata Demokratske stranke Džona Kerija na izborima u SAD, odnosno povratka na velika vrata starog znan-ca Srbije Ričarda Holbruka, označiti i SAD kanu, posebice prema Srbiji? (Kongresmen iz Ohaja Denis Kušinić kaže da će Balkan, u slučaju pobede Kerija, biti jedan od prioriteta SAD, "jer na l~jemu nije dovršen posao".)

"Nije n1i sasvin1 jasno - zašto smatrate da se desila pron1ena politike prema Srbiji u vren1e prvog mandata predsednika Buša. Ja vidiIn konti­nuitet politike prema Balkanu od Klintona do Buša, a, verovatno će biti

i u Kerija. Da posao dovršen govori ne saIno Kongresmen Kušinić, već je to bio i stav Bušove administracije. Druga je stvar što novelnbarskih izbora u SAD niko neće' dovršavati posao' ov­

Ali to nije principijelni, već praginatički stav Bušove adn1inistracije."

sv(mrW~'Ulln(;fCl analitičari konstatovali su da Bušova admi­za balkanske teme od Klin-

ra ko će biti pobednik, neće biti, izuzev što se n10že očekivati radikalni Balkanu."

NDN Vojvodine, 15. septembar 2004 (Nedim Sejdanović)

154

Šta znači postavljanje Kondolize Rajs, dosadašnjeg američkog sekre­tara za nacionalnu bezbednost, na mesto državnog sekretara za

alii

"Vidite, državni sekretar SAD se bavi, kao i celi State departn1ent, san10 spoljnom politikonI, a nikako unutrašnjon1. Kao savetnik za na­cionalnu bezbednost američkog predsednika, Kondoliza Rajs se zaista bavila i spoljnjom i unutrašnjom politikom. Sada će samo spoljnon1."

Koji su osnovni razlozi Pauelovog povlačenja i da li su tačne pojedi~ih analitičara da je on predstavljao "umerenu struju u Bušovoj administraciji CC?

nikakve sun1nje je razloga je taj, što je očito hteo da se blago distancira

u istoriji Amerika dobiti predsednika ili

Rajs je poznati stručnjak za ruska i istočnoevropska pitanja. Da li to može značiti i drugačUe akcentovanje američke politike

"Kondoliza Rajs je ne saIno stručnjak za ruska (manje za istočnoe-pitanja, već je jezik u

155

Ponovljene misli ------------

Juče su je već intervjuisali za moskovsku televiziju i odgovarala je na ru­skom jeziku (gledaln rusku televiziju na kablovskoj). Žalila se da sada govori ruski nl nogo gore nego pre više od četvrt veka kada je živela u Ru­siji, jer sve manje irna ruske govorne prakse. I zaista sada govori ruski sa velikim akcentom. Sa Kondolizom Rajs susretao sam se dugi niz go­dina na godišnjim konvencijama Asocijacije alneričkih rusista i slavista

AAA SS. je govorila akcenta.

da će se bilo šta u stavu pre-Ina Balkanu. Verovatno će se u pozitivnorn pravcu politika SAD prome­niti prema Rusiji, pogotovo što je predsednik Putin aktivno podržao

Morarn priznati da Ine uvek zaprepašćuje nepoznavanje odnosa Ru-Federacije prerl1a Srbiji, odnosno pre toga - Jugoslaviji među brojnim

slojevima srpskog stanovništva. Rusija je u Savetu bezbednosti aktivno podržala osnivanje Haškog tribunala, i sada u Kontakt grupi zahteva (kao i sve druge članice Kontakt grupe) da Srbija i Crna Gora predaju Hagu sve ovdašnje optuženike. Druga je stvar šta pričaju Žirinovski, nekadašnji enkavedeovac, patrijarh Aleksij drugi, te lider Komunističke partije Zjuganov. Što se pak tiče zahteva za sprovođenje Rezolucije 1244, rnože se reći da je beogradsko rukovodstvo inlalo bar malo političke vizije i poznavanja međunarodne situacije, već bi pet godina samo valo što

156

Znate li koliko je Titov režim bio pomagan sa Zapada? Prema doku-Tito 195L

nut sa stotinu milijardi dolara. Tita je po svaku cijenu trebalo održati na površini da bi Jugoslavija služila kao neka vrsta izloga za istočne zemlje. Najgore je, međutim, to što je Jugoslavija, nakon 1989, mogla održati isti položaj: mogla je služiti kao izlog za istočnoevropske tranzicijske države, i kao takva musti i lijevo i desno. Umjesto toga, ona se raspala jer su se gotovo svi vlastodršci odlučili na drugačiju politiku.

Mihajlo Mihajlov kotirao je za vrij eIne socijalizIna kao "jugoslaven­ski disident broj 2"; na listi neprijatelja režiIna bio je sInješten odlnah iza Milovana Đilasa. Takvu je reputaciju imao i u svijetu. Protivnik ko­n1unista, neprijatelj nacionalista, apart(ij)ni individualist, konsekventna nl0ralna figura, Mihajlov nikada i ni na koji način kapit a -lizirati vlastitu disidenciju, ni tako da bi od - što je bila jena praksa stvorio legendu; makar je za izgradnju legende imao ras-

gove knjige Leto moskovsko, 1965. godine, ruski je ambasador Titu izra­zio nezadovoljstvo ovinl djelo111. Tito se za n'~~~'T~

157

POl1ovUene misli

hapšenje, pa je Mihajlov dobio tri i pol godine zatvora i četiri godine zabrane javnog istupanja. Nekoliko godina po izdržavanju prve kazne, Mihajlov je ovog puta u NOVOln Sadu - ponovno osuđen na sedam go­dina robije zbog "neprijateljske propagande". Ritam njegovih hapšenja i oslobađanja podudarao se s ritmom Titovih približavanja Zapadu, od­nosno Istoku: Mihajlov je u pravilu hapšen u vrijeme kada je Tito tre­bao rusku naklonost.

Drugi put odležao je tri godine i dva lnjeseca; godinu dana nakon izlaska iz zatvora, 1978, emigrirao je u Sjedinjene Države, gdje predaje književnost na nizu uglednih sveučilišta. Danas živi u Washingtonu

a ilua SiC G i SAD. J.V.JLJlL!.<.'+<'-f l.Y.JLJluU'I~'J

autor je knjiga Ruske teme, Planetarna svest, Nenaučne teme i Leto mo­skovska, a neke njegove studije - poput "Povratka inkvizitora" ili raspra­ve "Niče i ruski neoidealizam" kritika je ocijenila "kapitalnima", pa su prevedene i na veliki broj stranih jezika.

U Hrvatskoj je, ne samo u zadnje vrijeme - pretpostavljam da je to dosta slično i u Srbiji - primjetna neskrivena "jugonostalgija", odnosno "titonostalgija". Kako gledate na s obzirom na vaše specifično disi­dentsko-robUaško iskustvo?

"Mislin1 da je ključna Titova greška to što nije postupio onako

1"'\A,1110111 teri-

l1aJ~Gl1\j':'L, nije bilo lijeka. Savezne, ću vas, odbili su što je

U Vašenl notu?

- da valn na pitanje ram vam reći ovako: gin1naziju san1 završio u Sarajevu. Od Sarajeva do Dubrovnika stizali SIno, bicikliina, za dan i pol. Nedavno sam, s jednim

158

Mihajlo Mihajlov

rođakom koji je stigao iz Rusije, od Sarajeva dan dan - taksijem. Tri puta SIno, na šest rnjesta, prelaZili granicu­no, dakle, dvanaest zaustavljanja. No, ovdje nije bitan osobni momenat. To je propast za ekonomiju. To je užas, a slična situacija je i u koji je bio koncipiran kao jedna velika tvornica. Samo ste u Gruziji, pri­lnjera radi, iInali tvornicu filtera za cigarete. Samo u Uzbekistanu ste neke za N a razlikuju jedino po tome što više nisu l'-\.J.LlH.UJ.Jl':'U

sljedice su identične: to je smrt za privredu."

,)le'ca:n1f? na viši u većini anketa, i dalje najpopularniji politički s ovih prostora?

"Da, bravar je bio bolji, ta se parola može pročitati i u Srbiji."

Je li ovdje nastupio moment širokog razočaranja u liberalnu kraciju, odnosno tržišni sustav, kapitalizam, staromodno rečeno, koji nig~je nije dospio pokazati svoje bolje lice?

Svojedobno ste izazvali dosta otpora tezama InUo

159

Ponovljene misli ----------

ofanziva, NijeInci su koristili trupe koje su s Istočnog fronta bile upu­ćivane na odmor u Jugoslaviju. Što bi tek bilo kada bi čovjek povjero­vao u realnost popularne televizijske serije 'Otpisani' u kojoj se priča o herojskOln otporu u okupiranorn Beogradu? Njemačke arhive, koje su vrlo precizne, pokazuju međutim da je u toku okupacije Beograda od travnja 1941. do listopada 1944. (kada su sovjetske trupe započele oslo­bađati grad), za sve tri i pol godine rata, ubijen sanlO jedan njen1ački vojnikl A to nisu usamljeni primjeri, naravno.

Praktične posljedice tog lnitologiziranja prošlosti bile su vrlo ozbilj­ne. Da, zahvaljujući komunističkoj diktaturi, nije bilo mitskog odnosa

i r~u, nar~

iZlneđu četnika i partizana gledale isto tako ravnodušno kao na rat 'crve­ne i bijele ruže' kOji se vodio u Engleskoj pre nekoliko stoljeća. Svi smo n1i potonKi i četnika i partizana, i besmisleno je danas obnavljati ravno­gorsku ideju, monarhiju, školski vjeronauk i slične stvari, te naročito, raspirivati davnašnju mržnju i neprijateljstva. Kamo to vodi, najbolje je pokazao rat u Bosni.

Nikakvog 'pOlnirenja' izrneđu nekadašnjih boraca suprotstavljenih snaga u građanskom ratu, a niti novih mladih snaga koje mnogi

uvući II nema i ne može biti bez destruk-cije još živućih ili danas nastajućih mitova."

Sličnu ste matricu zapazili i u SSSR-u?

tl

broju strijeljanih u Kragujevcu, o broju izginulih u Drugom svjetskom H ... r\Tl·l~t"\"" mitova u politič-

na Sovjetski Savez te Istočne

Evrope (a taj govor se u historiografiji SInatra početkom 'hladnog rata'), Staljin je dao intervju za 'Pravdu' u kojein je indirektno odgovorio na

160

Mihajlo Mihajlov ----------

optužbe iz Fultona. On je podsjetio na činjenicu da je Rusija često življavala vojne invazije sa Zapada te da se mora zaštititi stvaranjem određene talnpon zone prijateljskih država. U t01n kontekstu naročito je podvukao golem broj sovjetskih žrtava nacističke najezde. Tih žrta­va, rekao je Staljin, bilo je oko sedam milijuna. Početkom šezdesetih, u vrijeIne berlinske krize, Hruščov je u jednom govoru ustvrdio da je sovjetskih žrtava u 20 Već II vri-jeme Brežnjeva baratalo se - čime se, zapravo, opravdavalo stvaranje moćne arn1ije, nuklearnog oružja i goleme ocean­ske vojne flote."

U Hrvatskoj je u poslednje vrijeme aktualna diskusija na temu bi li trebalo posegnuti za zakonskom zabranom simbola totalitarnih ideologi­ja, pri čemu je oko pitanja ustaša i četnika još i moguće postići suglasnost, ali simboli komunizma uvijek ostaju najupitniji. Što vi mislite o tome?

"Ne znaln točan odgovor. S strane, su ali, s druge strane, zabrane, posebno kod mladeži, uvijek rezultiraju ot­porom. Teško mi je shvatiti ovu grupicu koja je dolazila na bana Jelačića, ne znan1 što iIn je to trebalo."

vašem mišljenju,

To mislite bez ironije?

od svetosavskog ili kosovskog mita, ili pak, od ideja koje nosi Hrvatska stranka prava, siInbolički

161

PonovUene misli -----------

To je i globalno pravilo. U višenacionalnoj zemlji nikakav naciona­listički pokret ne Ulože pobijediti na duže staze. Partizani su o tonle vodili računa. Čak su i partizanske pjesme bile internacionalne. Najpo­znatije i najpopularnije među njima, poput 'Po šumama i gOl'arna', 'Bile­ćanke' ili 'Komandanta Save', prevedene su s ruskog, odnosno uzeta je ruska nlelodija. Prije tridesetak godina dogodio se i kOlničan slučaj, kada je jedna komiSija pokušavala novu jugoslavensku HJ.J..L1J.J., .... ,

sto Slaveni'. Tada su Innogi '-/~L/U"'~~ l.'-'_ .... "'-UL.LL U.1 ..... .l(:tL!.JlJ.~!

adaptaciju partizanske pjeslne 'Po šunlanla i gorama'. Nitko se nije do­sjetio kako je to samo prijevod ruske pesIne dolinanl i po vzgorjanl',

s pjevali i crveni i bijeli, a pjesma potječe još iz vrenlena napoleonovskih ratova, kad je bila poznata 'Pjesma sibirskih strijelaca'."

Srbija je, zarobljena mitovima prošlosti, u pogledu razvoja i približa­vanja Evropi, petnaest minulih godina praktički bacila niz rijeku. Kakvo je

danas?

"S tOln se ocjenom slažem, a što se tiče izlaza, on praktički nije i to je za

da

sti se slav Nikolić poslednji čovjek na

je Tonli­je zainteresiran za Šešeljev

162

Mihajlo Mihajlov -----------

povratak. Možda i vanjski utjecaji budu djelovali u tom pravcu, je to otvoreno pitanje. Usput budi rečeno, dva šefa policije iz Srbije, iz Miloševićeva vrelnena, Franko Sinlatović i Jovica Stanišić, vratili su se ovih dana iz Haaga da se brane sa slobode. Znate tko je dao garancije za njih? Alnerikanci! Zašto? To je ostalo posve osiIn nisu surađivali s njima.

Sjećarn se, kad su u Republici nike za mostove kako NATO ne bi te nlostove otišao u Bosnu i oslobodio ih. Franko SiInatović bio je šef crvenih retki, Stanišić šef tajne policije, i sada Amerikanci jamče za njih. Zašto?

su

događa se neka pljačka banke, neko ubojstvo, i još nitko kriven. Nenla izvršioea, nema počinitelja. Ne znaITI, sve je nlračno i ne vidinl nikakvog izlaza."

Do koje mjere se razlikuje situacija u Hrvatskoj?

je ipak

ke, u kaubojskonl stilu. Ponekad to bude i duhovito, kao kad su opljačka-li banku preobučeni u svećenike. NelTIoguće je, ipak, će se ti. Srbija ne može ostati crna rupa to prije što smo sa okruženi zemljalTIa koje će ući u EU."

tribune", 10. 2005

163

je više 30 godina profesor na najuglednijim univerziteti1na u ~~etu na kojima je kao gostujući profesor predavao lnodernu rusku knJ1ze~­nost i nemarksističku filozofiju i to na univerzitetiIl1a An1en­ci, zatirn u Škotskoj, Nen1ačkoj i MoskovskOll1 državnorll univerzitetu. Njegove knjige su prevedene na brojne jezike u Evropi i Aziji. U Beo-

su Leto nwskovsko, Domovina je slobo-da, Planetarna svest i Nenaučne misli. U komunističkoj Jugoslaviji pro­

je

'-' .... "'-'~" .... , .. n1afijaških or­ganizacija koje su već pri osnivanju srasle sa dotadašnjim strukturan1a

164

Mihajlo l\1Iihajlo\1

vreme n1inala sa -r.A"'-',1('

obogatili brojni "'I.~~'."'"

ska

skih i krin1inalnih, nego što iIl1aju ostaju lojalni Putinu, i on ih ne dira. Putin je

me je nove drži pod kontrolom većinu grupacija bivšeg KGB-a. To je i bio razlog da ga Jeljcin izabere za svog naslednika, jer n1U je samo takav

mogao imunitet za razne .UHUUiiU.\..,i/'-',

novčane i političke posle odlaska s vlasti. Putin na sve načine učvrš-već J'-''''~"LU'U

165

Ponovljene misli

Tajkuni su prateći element ovog doba i velika opasnost za uspostav­ljanje demokratije.

"Pa znate - novo bogataši, u psihološkom pogledu su sve samo ne de­lnoluate, čak i kada finansiraju den10kratske pokrete kao što su to činili Berezovski i Hodorkovski. Da bi neko postao dolarski Inilijarder u ro­ku od par godina u uslovi1na totalnog raspada države, industrije, nauke, svih dotadašnjih institucija - taj je Inorao da bude spreman na sve: na saradnju sa mafijom i policijOln, na svemoguće hohštapleraje i prevare, i često na direktni kri1ninal. Setite se da su sva ona bezbrojna nerasvetlje­na ubistva biznis111ena, političkih ličnosti, vodećih mafioza koji se već ae(:ennu rjP'c'lU'l111 II i sanlO nih dešavanja u ruskim gradovin1a, naročito u Moskvi. Tamo svakog jutra imate desetak izveštaja o ubistvima i pljačkan1a banaka i Inenjačni­ca, koji su se desili prethodne noći. Nažalost, barem za sada, Putin nije pokazao aktivnost da se bilo koje ubistvo rasvetli.

Za Putina, istina, sada radi jedan psihološki obrazac koji je svojevre­i Hitleru. To je lnasovno ubeđenje da

je bolje ilnati vlast samo jedne 'čvrste ruke' nego vlast bezbrojnih krilni­naInih grupacija. Valjda se sećate je za vren1e Musolinija sicilijanska mafija praktično prestala da postoji (aktivirala se tek sa dolaskom Save­zničkih snaga u Italiju 1943). Ista stvar je bila sa organizovanim krimina-

je po bandama. Pre 'U-'V~U'-'.L"U

dobijanja Nobelove nagrade i napuštanja MMF o poslovanju najuticaj-

je rečeno da se pre radilo o takve te­rapije'. Upravo ona je pogodovala procvatu kriminala kOji je, razumlji­vo neuporedivo veći i agresivniji u Rusiji, te u većini bivših sovjetskih

166

iV1ihajlo Mihajlov

republika, nego kod nas. i nlCl1n ne svih n10gućih institucija, bez ikakvog plana zamene novim, dovelo je do kolapsa ne samo privredu, nauku, obrazovnu i kulturnu sferu, već i salnu egzistenciju n1iliona ljudi koji se nisu n10gli snaći li iz­nenadniln uslovima 'divljeg kapitalizma'. Došlo je do trenutnog uruša­vanja ne samo U1nrtvljujućeg n10nopola kon1unističke partije, već i

"

odlikuje specifIčna mešavina boljševizma zbog sa strepnjom govore

o

"Pošteno govoreći, ne volim da iznosim javno svoja predviđanja. I to zato što se, po pravilu, ispunjavaju. Bojiln se da će uopšte ovo stoleće biti

krvavije veka u pogledu. Dvadeseti vek je prak-tički započeo tek 1914. atentatOln Gavrila Principa. Dvadeset prvi vek - ll. septembra 2001. terorističkiIn napadOln na SAD. Brine me što se još

,"-'U.iHJ.H nacionalističko-boljševičkim po­se i kod nas naveliko prevodi ideolog najstrašnijeg

167

Ispovest Mihajla Mihajlova, povratnika (l)

Treba pratiti svoj kod, tu veru u sebi. Da je to što ste učinili bilo jedina prava stvar. Naravno, čovek je slab već po svojoj prirodi - ko ima toliku snagu da baš

ono teško izbeći, možda to samo svecima polazi za rukom. Svakako, trudim se da ne napravim onaj glavni kompromis koji vodi ka poništavanju ličnosti. To ne dozvoljavam, ove manje kompromise da.

23 godine života na je na pu-tovanjinla po svim kontinentima na konferencijama i sinlpozijumima, posle osan1 godina predavanja ruske literature i ruske nelnarksističke lozofije na najuglednijin1 univerzitetima Amerike, Evrope, Rusije i posle decenije analitičkog rada na Radiju Slobodna Evropa, nedavno se u Beo­grad (definitivno?) vratio Mihajlo Nikolajevič Mihajlov "Zbog ćevap-

, kaže u šali Titov disident broj (broj jedan je

više liči na SFRJ pred njen raspad. Ukoliko Ine osećaj vara i do tih reše­nja ne dođe, već, naprotiv, anticivilizacijska društvena kretanja postanu

168

Mihajlo 1VIihajlov ----------

dorninantna - vratiću se u dogodi slično.

otići u

Pre Leta moskovskog nisan1 razInišljao o politici, apsolutno sam bio izvan te sfere. Kakva pobuna, nisaln ja Vlada-Revolucija! Uvek moraln podvlačiln to da ja nisan1 nisam tiku sam nateran kada Ine je Tito napao i sve što je samo n10ja odbrana.

ocene. Verovatno zbog toga poslat sam u meni studenata Zagrebačkog ziteta. U avgustu sam se vratio s i završio ga u oktobru, upravo kad je smenjen Hruščov. Bre-žnjev, Kosigin i Podgorni odn1ah su započeli neku vrstu restaljinizacije.

Reportaža je počela da izlazi u časo-

pisa "Delo", a posle drugog nastavka, u februarskon1 broju, sovjetski an1-,.."." .... ",,,.,.. Titu

II

štampi, 4. marta 1965, n1ene su uhapsili. PreIna dokun1entaciji, Tito je to

169

POl1ov(jene rnisTi -----------

Mate Barbir, nloj student, kasnije načelnik Udbe za Zadar, zakucao je na vrata mog kabineta, i rekao: "Profesore, dođe vreme!" Dva policaj­ca, dva agenta, neki profesori u funkciji svedoka vrše pretres kabineta, traže oružje. Znate, hapšenje je šok. Odjedn01n ste potpuno neslobodni,

vas i što je najgore, ne znate šta sve mogu vam Mogu li da vas obese?

Nikada nli nije palo na pamet da lnogu da budem uhapšen. Zbog čega? Zbog pisanja tekstova?l Desetak dana pre u zagrebačkom "Vjesni­

,'orOr'l'711<) Leta moskovskog, zaista Ini nije palo na pamet da će me neko hapsiti zbog tog teksta.

Zahtevao sam i dobio Krivični zakon i Zakon o krivičnom postup­ku i pročitao ih II dahu, kao ronlan. I sve saIn zapamtio, lnogao saIn da ih izrecitujeIn. Dođu u zatvor neki zadarski advokati, jezivo uplašeni. Kažu: "Ma, 'ajte, priznajte da ste krivi!" Pa nisaIn kriv. Sve to pisao sam i ranije, a i Tito je to govorio 1948. "Ali, znate, ne nložemo mL." Rekao sanl: Sam ću se braniti! Deset dana kasnije, prijatelji iz Zagreba poslali su nli advokata Iva Glovackog, koji Ine je podržao: "Irnate pravo, brani­ćemo se!" Zadar je u to vrelne iInao tridesetak hiljada stanovnika i sad, Tito mene hapse - nastaje panika. Svi su prepadnuti, udbaši

šta si to kad te napada drug predsednik?" VHLUJ.',UV im je subverzivni element u njihovoj sredini.

1ni pa-sam s posla, nigde nisaln nlogao da objavljujem članke

totalni pad, potpuno iza crte. Pravi izopštenik iz društva. Ali, nije sve

170

Mihajlo Mihajlov

bilo crno, zbog cele te gužve počeli su u svetu da Leto sko. I počeo sam da pišenl članke na ruskonl, jer u celom svetu ima pre­vodilaca s ruskog. Znate, ja sanl bilingvist i savršeno mi je svejedno na kom jeziku pišern. Sestra i ja SIno tek u školi naučili srpski. Dakle, 1965. pišem na ruskom i verovatno je to razlog zbog koga nle svrstava­ju u rusku kulturu. U razniIn antologijama uključen sam lneđu ruske filozofe ili ruske religiozne Zaista, koji u Beogradu piše na ruskom i svrstava se u rusku kulturu!

Počeo sanl dobijati iz je malo veći, nekoliko stotina dolara, pa sarn kupio Šejkinu sliku. Bio sam dobar prijatelj sa njegovom žen01n Marijom Čudinom, bila je iz Zagreba. Kad SaIn odlazio u Moskvu 1965, upoznao sam se sa Šejk01n. Bio je veo­ma dubok čovek, odličan slikar, savršeno obrazovan. Sve ga je intereso­valo, o svemu je čitao. Veoma brzo našli smo zajednički jezik. Iz Moskve SaIn doneo Okudžavine pesme i mnogo logoraških pesama, ni za niti za drugo nije se mnogo tada znalo u svetu. Šejka je presnilnio te pesIne i dugo ih je interpretirao na svojoj gitari. Da bih taj Ina-terijal, stupio sam li kontakt sa Dobricom s prepi s ci i on je shvatio stvar. Otišli SIno zajedno u Radio K"-"-"fT1'"n

vili magnetofonske pesaina. saln da ih neće

o sam o knjizi Nikite Sergejeviča, da li bi mi on dao intervju? Kažu: "Dobro, ostavite naIn broj videćemo." Ostavim broj ho­tela u kome sam odseo i zaboraviln na to. Posle nekoliko dana telefoni-raju ovi iz Kremlja, kažu: se sutra iz

171

Ponovljene misli

će vam dati intervju, ali potrebno je da imate saglasnost jugoslovenske an1basade." Odem tamo i naivno ispričaln da Ini je potrebna njihova sa­F,.H"'V.u-VV~ da bih dobio intervju od Hruščova. Ovi to s nevericon1 slušaju, pa zovu nekog višeg i još višeg ... Ja ponavljam priču i kad su svi sekretari čuli šta želiIn, počeli su da viču: Je l' ste vi ludi, pa vi pravite diplon1atski presedan?! Oni će misliti da Ini želiIno intervju s Hruščovom!? Pa kako ste da nas niste

vič vam 'Telegrama' da će Božić nije u Zagrebu!

172

Mihajlo Mihajlov

173

Ponovljene misli

u toj Zadarskoj deklaraciji su isti oni pogledi sa kOjima je UJDI kre­nuo 20 godina kasnije dernokratizacija Jugoslavije. Jasno da smo bili napadani od svih nacionalista: A gde je tu Nezavisna Hrvatska? Jugosla­vija ne može da bude drugo nego tarnnica naroda! Bla, bla, bla.

Jedna od tačaka naše optužnice bila je saradnja sa ustaškom emi­gracijom - možete misliti! Neka budala iz emigracije u Argentini napi­še članak na nekoliko strana u hrvatskiIn novinaina: "Akcija profeso­ra Mihajlova ne doprinosi slobodi hrvatskog naroda." Ja to pokaželn Šejki, i zamislite taj idiotizam, u presudi mi je ostalo: Za rasturanje ustaške štampe!

<1Iir"rn, .. ",li"" vrata

Početkom septerr1bra 1966. ponovo su mi sudili zbog nekoliko čla­naka u inostranstvu. Izašao sam iz sudnice zajedno sa Marijanom Bati­nićem, dočekali su nas mnladinski aktivisti 20-30 mmnaka i bacili su novčiće na Inene. "Profesore, da te kupimo!"

Očito, nisu iInali naredbu da n1e tuku. Međutim, u trenutku skre­nuo san1 II trafiku da kupim cigarete, Marijan Batinić je ostao sam. Istog momenta oborili su ga udarcima na zen11ju, udarali ga nogaIna i izgu­bio je oko. Sada je profesor na Frankfurtskom univerzitetu, u Vizbade-

Te je Ivo Maštruko, kasnije je dogurao do am-SFRJ u Vatikanu, a glavoseča, izbacivač s posla bio je Dalibor

Marijan Batinić, Franjo Zenko, Miro Glavurtić i Mladen Srbinović. Oni su nastavili da rade na t01n našeIn časopisu, hteli su da

174

l\11ihc~jlo Milu~ilov

ga prijave u Beogradu. Sve nas optužili su za protiv naroda i države.

Novine su donele naslove: "Zavera arhitekata!" Peđa Ristić je arhitek­ta, Šejka je imao arhitektonsko obrazovanje, Slobodan Mašić je al"hitek­ta ... Naše ćelije bile su u istom hodniku, ali nije bilo Inogućnosti kon1u­nikacije. Neko je tu proveo dva n1eseea, neko tri, na kraju sudili su samo meni. I presudili da u zatvoru treba da četiri i po F.'_"_UAA~. su mi sInanjili na tri i po, koje saln

Centralni zatvor je specijalna ustanova, šetaš se dvorišteln, nen1a jednog listića je sve

u tj. lnene ci u životu. I nije bilo strašno. Čovek ostane apsolutno sam sa ,'ULJV~Jlh prosto, vidi sebe i svoj život. Zato se krin1inalci više boje san1i­ea, nego da ih devetaju panduri. - Samo se ne ostane sam sa ,'VL/V~_U. Srećorn, dozvoljavali su Ini da čitan1 knjige, nlajka Ini je donosila 111no­go ruskih knjiga. Te godine prvi put je štalnpana knjiga Majstor i Mar­garita i neko Ini je poslao u zatvor. Tri dana čitao sam je sa uživanjem. Čitam i srnejem se, stražari n1e zapanjeno gledaju, misle da sam II a se?!

Mislim da rni je Ko SIne da

naroda i države), upravi zatvora sam napisao jedan pristojni zahtev da me rada

175

Ponovljene misli

rada"! Naravno, ništa se nije desilo osiIn što su me u ćeliju zatvorili na maksimalnih deset dana. Bilo je to početkorn zime 1967, SInešten saln u samicu takozvanu ledaru. U njoj postoje SaIno drvene palače, u let­njoj ste unifonni, jedino noću dobijate ćebe. Prozori na salnici ne po­stoje, samo rešetke, tako da sneg i led upadaju unutra. Pod je potpuno zaleđen. Izdržati u njoj deset dana veOIna je teško jer od hladnoće ne 1110žete da su se bojali i krin1inalci.

to je činjeno jer po zakonu sve 7"t"U" ... C'!;"a

prostorije n10raju biti grejane. Već posle tri dana provedenih u ledari bio saln spren1an da se predanl, da odstupim od svojih zahteva. I šta se do­

se n .. J.Jl.l.l.lJl.l.lUJ.U,", ubacio Ini je šibicu i cigarete kroz rešetke. Čistio je i pored stražara je uspeo to da uradi. Onda sam odlučio - idem dalje!

Izdržao sam deset dana, pa su Ine pustili na jedan dan. "Hoćeš na posao?" Ne! Onda Ine ponovo bace u ledaru, ali nekako SaIn već bio oguglao. Kad su Ine zatvorili treći put, upravo mi je bila došla majka u

rekao sam joj da od tog trenutka stupain u štrajk glađu. U isto vreme u Grčkoj je štrajkovao Mikis Teodorakis, bio je levičar, o njemu

tOIne, je se sn1ešten sam u ledaru po tre­načelnik za

N, Stavne)

176

Mihajlo Mihajlov ----------

IvIihajlo N. Mihajlov

Rođen je u Ruskoj bolnici u Pančevu, 1934. Otac Nikolaj Mihajlov, agronom i majka Vera Danilova, profesor matematike i fizike, dva­desetih godina napustili su Rusiju i došavši u Jugoslaviju, živeli u Kru­ševcu, Zrenjaninu, Sarajevu, Novom Sadu. Prijatan i šarmantan, Mihajlo Mihajlov je postdiplomske studije završio u Zagrebu 1961.

.nIrTn'Y"vn teza '"Tll/jf'HfI ličnosti u romanima , završena 1964.

da nije odbranjena. Naime, posle petonedeUnog boravka u i Lenjingradu u leto 1964. Mihajlov o~javUuje putopisne es~je Leto mo-

bivaju prekinuti. Mladom predavaču, slavisti, na Filozofskom fakul­tetu u Zadru, tako počinje teče disidentski staž u koji ulazi i ukup­no sedam godina robije.

Mihajlo Mihajlov nije bio disident iz komunističkog pokreta, otpad­nik Partije ili čovek iz strukture vlasti stradao u čistkama, kakva je bila većina progonjenih u vreme Titovog režima.

Smelim intelektualnim otporom komunističkom totalitarizmu, bio je bliži istočne

177

•

Upravo u uslovilna, kad je bilo najteže, doživeo sam da izgubiln sva­ki strah. Ne onda kad se nešto dešava pa se uplašiš da nas Inogu obesiti, ubiti ili ne znam šta. Da, kad si baš u najstrašnijoj situaciji - strah nesta­je. Posle toga se ničeg više ne bojiš. Nikad se više nisam uplašio, ničeg.

To iskustvo je za lnene bilo otkrovenje i o tOlne sanl napisao esej Mi­stička iskustvo neslobode, koje je štarnpano na lnnogo jezika. Ne sanlO o svo nl iskustvu, već i iz iskustva Solženjicina, Sinjavskog, Panjina i još ne­kolicine koji su opisivali slične stvari. Naime, shvatio sanl da su to uvek ista iskustva: da u toj najstrašnijoj situaciji naglo postajete svesni da po­stoji neka ogrOlnna sila koje zavisite a policajca ili šefa države. Ukoliko iInate poverenje u tu silu, idete za tiIn glasom, onda vas baš niko ne može vam ništa.

je pričao da mu se na Sutjesci, u vrenle nr:lVTC>C,' borbi, noću javio Hrist! I ja sam iInao slično iskustvo u u meseciIna koje sanl provodio

178

Mihajlo Mihajlov

u samici, jedne noći mi se javio Hrist. Osetite blizinu fantastične je, neku ogrornnu ljubav kraj vas i onda nestane. Ali istog trenutka znate o čemu se radi, šta je to. Ja SaJn racionalan čovek i moguće je da je posredi nekakav autohipnotizanl - sedite tamo sami, u užasnoj ste krizi... Ali kako objasniti to da sam unapred video svoje hapšenje?

U svakom slučaju, treba pratiti svoj kod, tu veru u sebi. Da je to što ste učinili bilo jedina prava stvar. je već po prirodi - ko ima toliku snagu da baš uvek što oseća? mise je teško izbeći, možda to samo svecima trudim se da ne napravim onaj glavni kOlnpromis koji vodi ka IJV~ihJ~U.

Svojevrenleno saln napisao članak u kome sanl tvrdio je nerac-na izreka: "Nije teška robija, teški su robijaši." U zatvorilna se SInatra da su ubice normalni ljudi, izuzev patoloških ubica koji su ionako u ludni­cama. Najneprijatnija populacija su sitni i'I. . .LcLH.lUi<'<.1.'---'.

cinkarenju i potkradanju ostalih. U zatvoru se sretnu mnogi interesant­ni ljudi i čuju neobične ljudske priče. Po tinl kriterijumima, svakako je najinteresantniji bio slučaj mladog srpskog seljaka, simpatičnog mom-ka, koji je izdržavao kaznu četiri godine robije -oca! Uopšte nije bio perverzan, radilo se o tOl1le da se u devojku, verili su se i on je otišao u vojsku. Kad se vratio, ustanovio je

je odnose sa Veza se je

1--',.,,''- .... II--'.1.I'--'-U.H po .l'-U.lUiH.tl.UU

Država je činila veliku glupost što ih je hapsila; oni, zaista, nisu bili poli­tički zatvorenici. Albanci jesu, bili su

179

POIlovUene Inisli

su čisti ~lU''-'~VJ.J.U~~vIU. Kad u štrajk. Nisu smeli kaže: da Ine

ih pipnu, moraću da te ubijem!" I čuvar zna

sta lnože da Inu se dogodi.

Albanci su odbijali svaku saradnju sa nisu hteli da potpisuju svoje presude, potpuni bojkot. Neko u upravi zatvora

180

Ponovljene misli

kongres

Intenzivno SI110 se družili Đilas, Jovan Barović i ja. Barović je bra­nio sve političke zatvorenike u SFRJ, do Albanaca u Makedoniji. Obično bi se kod njega sastajale porodice i prijatelji tih osuđenika i oni sami, kad ih puste sa robije. Strašno je nervirao režim, jer je bio veza između svih jugoslovenskih disidenata. I dogodilo mu se isto ono što se dvadeset go­dina kasnije desilo na Ibarskoj magistrali. Navodno je kolima prešao na suprotnu stranu i pregazio ga je šleper. To je perfidna igra: nema dokaza a ipak se zna da je ubijen. Time se zastrašuju ostali. ZaniI11ljivo, Jovan Barović je bio borac Prve proleterske, od prvog dana, pa su 1110rali da ga

na rata je a je za-jedno sa ĐilasOl11. Kad se dogodio "slučaj Đilas", rekao je: "Ne mogu da verujem u te priče, znan1 Đida!"

Uveliko se na Zapadu prevodila 1110ja knjiga Ruske teme, bio sam po­zivan da, kao gostujući profesor, predajem rusku književnost na raznim univerzitetin1a. Međuti111, pasoš nisa111 dobijao a moji članci ovde nisu

se Pisao sam, prilično oprezne članke za "Njujork taj 111 s" , postao san1 politički analitičar. A onda je 1974. održan ilegalni Barski kongres; prvi put u istoriji jedne komunističke zel111je, održan je kongres druge, ilegalne kon1unističke partije. Nezan1islivo. Odmah su svi učesnici kongresa pohapšeni, 33 sin1patična 111lada Crnogorca, čiji su

su ogron1ne zatvorske

Pre vam se jer ste politički slučaj. I čime su me teretili: sa dva članka u "Njujork taj­I11SU" i dva članka u "NjujorškOl11 književnOl11 pregledu" - objavljenih

182

l'v1ihajlo IV1ilzajlov

nekoliko godina ranije. su to i sa bilo kojiI11 drugiH1 '-'.1.< .......... .1.'.V21.1.,

pedesetak koliko sal11 ih objavio za tih nekoliko godina.

Pored Jovana Bal'ovića branio I11e je i Veljko Kovačević, takođe vrstan advokat. Nismo se žalili na presudu i to je najviše iziritiralo vlasti, jer se u svetu podigla užasna galama zbog četiri članka objavljenih u naju­glednijil11 zapadnil11 nOVinaI11a, čovek je dobio sedam godina robije!? Da smo se i to bi nismo 1)a šao u zatvor u Sremsku Mitrovicu na izdržavanje zatvorske kazne u tra­janju od sedal11 godina.

sl11rt. Tako sam se upoznao sa MiljenkOl11 Hrkačem, zajedno smo še-tali. Krišom I11i je da njegovu presudu. Zapravo, nije on podmetnuo bon1bu u bioskopu ,,20. , to je učinio njegov stariji brat, koji je radio u Ljubljani. Posredi su bili plel11ensko­-arhaični odnosi, Miljenko je preuzeo ulogu žrtve. Kad je saznao da 11lU

je brat zbrisao u Australiju, odmah je pozvao islednike i rekao: "Nisam ja!" Svejedno, likvidirali su ga. Možda je i zaslužio, ali video sam presu-

i je to što on opisuje, ................... '-,,;;;.\..1, .......... .

Ove je si da si ti, onda izvoli, plati.

183

Ponovljene misli

Ispostavilo se da sam ja štrajkovao 43 dana, nekolicina preko 20 dana, ostali su prekinuli ranije. To je potpuno razumljivo, sedi tamo sam, hoće da umre. Meni su posle 33 dana štrajka glađu počeli davati injekcije glu­koze, to ne možete sprečiti. Uprkos tome noge su mi užasno otekle, dobio sam tzv. slonovske noge. Pijete samo vodu, ne jedete ništa, srce slabi i više se ne može. Najteže je prvih sedam dana: užasno se lnučiš, krče ti creva, stalno misliš na Posle sedan1 gladovanja, organizaln prelazi

rezerve, tri nedelje osećaš se božanstveno, kao da letiš. Dve nedelje traje taj fantastičan osećaj, duhovni i fizički. Jedino ako se naglo pomeriš, onesvestiš se.

umreti. su OVl IZ rekli: "Dobro, biće vam ispunjeno to i to." Osnovni zahtev nisu nan} ispunili: da se u zatvoru oformi političko ode-

samo za političke "Zašto političko odeljenje? Samo ti štrajkuješ zbog toga, ostali su davno prestali ne lllOže!" Jedan od zahte­va bio je da zatvorenik in1a pravo da nosi kosu i bradu. Bio sam ubeđen da će odbiti taj predlog; međutiIn, prihvatili su ga. Nisan1 iInao kud, morao sanl da pustin1 bradu.

L.LU.LL"",,""'-", ali kad se nađete u sa-

dili su Ine i to ilegalno. Po zakonu zatvorenik je mogao biti pomilovan sarno ako je izdržao na je osuđen. Mene su

184

Mihajlo Mihajlov

oslobodili posle tri godine i dva meseca. Istovrelneno su sed nika Barskog kongresa Komnena Jovovića, zajedno SIno ~"'L',ULI',".LLL

otišli kod Barovića.

Odmah san1, naravno, počeo da dajem intervjue. Da me hapse opet, ne lnogu. Kad, u lnartu 1978. neko kuca na moja vrata, vidiln policija. POll1isliln da su došli da vrše pretres, da me hapse. Kažu:

ste ga

bi ga znao. Odem talno, prazna, nema dežurni, kaže: da, idite na drugi

NIN, br. 2648, 28. septembar 2001

185

Ispovest Mihajla Mihajlova, povratnika (3)

Knjiga teme, eseji o sam ovde od 1960. do 1964. bila je veOlna popularna na američkin1 univerzi­tetima. Dobijao sam mnogo ponuda da odem talno i predajen1 tu teInati­ku. U martu sam dobio pasoš, u junu 1979. otputovao u SAD, snamerom da se vratiln u decembru iste godine.

Ali, samo što saln otišao, Okružni sud u Beogradu proglasio je (sa­opštiH su to na konferenciji za da je krivični postupak protiv n1ene i da je izdat nalog za hapšenje. Srđa Popović, n10j advokat, nije uspeo da dobije obrazloženje zbog čega se vrši postupak. Onda su mi oduzeli državljanstvo, bio Saln jedini jugoslovenski disident sa odu­zetim državljanstvon1. To je bio sovjetski princip, oni su svim svojiIn di­sidentima oduzin1ali državljanstvo. Vraćeno Ini je a od 1990. dola­zim ponovo u Jugoslaviju.

mi mnogo pOlnoglo. Naprotiv, Karter je bio primio Tita u vreme kad saln ja sti-gao tan10 i govorio o njeinu kao heroju To

186

Mihajlo Mihajlov ----------

je platila cifrarna oko kOjih danas postoji sporenje: 100 ili 300 dolara? U to vreme, niko drugi nije tetošen od američke adn1inistracije kao Tito. Naravno, iz pragmatičnih razloga. Kakvi disidenti, pa Tito je heroj slobode! Jugoslavija nije kOlnunistička zemlja! Svake godine Kon­gres je, počev od 1951, donosio rezoluciju da Jugoslavija nije komuni­stička zemlja. Inače, ne bi smeli da joj daju vojnu pomoć. U takvoj situ­aciji, tamo se znalo sanlO za dvojicu jugoslovenskih I. .. U"'H.'-'~J.H..'~". i mene. Đilas je bio član Politbiroa, autor je Nove na 40 jezika, a ja sam dovođen u vezu sa SSSR-om. Da nije bilo toga, baš ih briga što saln držan u zatvoru. Recin10, general Grigorijenko je disident u vreme Brežnjeva i anlerička mu je posvećivala ogromnu pažnju. Za generala Tuđmana, osuđenog ovde, ni reči. Zašto disident, pa Jugoslavija je slobodna zemlja?!

Upravo u vreme Inog dolaska, na Kolumbija univerzitetu umro je neki profesor koji je predavao n10dernu rusku književnost. I direktor Univerziteta je predložio: "Zašto vi ne biste ovde predavali modernu rusku književnost?" Mesec dana kasnije na sastanku nastavničkog veća profesori predlažu da ja dođem na rnesto ulnrlog profesora i većina se slaže. Onda ustaje jedan profesor, kasnije šef katedre za rusistiku, i kaže: "Drage kolege, znam da je Mihajlov stručan, ali ne zaboravite da je on jedan od vodećih komunističkih disidenata. In1ali SIno već slučaj

i su da se vrate profesuri. Znate da su studenti

dodeljivali n1i razne nagrade. stveni svet, lnenja se jezik.

Došao sam početkom juna, već u septembru imao sam organizova-nu po sa jom: Jugoslavija juče, danas, sutra. Snimili su na lnagnetofonsku traku ka-ko da izgovaranl na i ja saln

187

PcmovUene misli

Zbilja je bilo jezivo i naporno. Ujutro te iz voze na aerodrom, u susednu državu, tamo te dočekuju profesori univerziteta, vode na ru-

pa daješ lokalniIn medijin1a, uveče predavanje, zatim obično sledi parti kod nekog profesora, pa u A sve vrelne si napet, ne znaš jezik, bojiš se da ne pričaš gluposti. I ništa nisam video na tom putovanju. Aerodromi, hoteli i univerziteti u Americi apsolutno su isti. Morate kolinla da 111111"",_"_

mije ll1učno.

188

agenata FBI i mi tajna policija pripreIna moje ubi­

oko 40 političkih enligranata, lneđu

iVlihajlov

~~"'-''--''l'V Ine je za ~V'_!ll1.Ll dana Nisaln je koji je činio sve ne bi li je on

posetili su rne ljudi iz Komiteta za ideju da se nagrada i Titu lneni. Bila bi to Irr"·~'-"r-<"~

Čikagu; lnislin1 godine provodi tamo, pola na u En­gleskoj. Viđali SIno se na kojekakviln konferencijama, ideološki sn10 veoma ima 90 je

U Vašingtonu živi rnnogo ruskih pisaca; recimo, Vasilij Aksjonov, mada i on provodi pola godine u Moskvi. Sa VladimirOln Vojnovičem

se leto II je na džu. Zanimljivo, rođeni sn10 istog datmna, iste godine. U njegovoj knji­zi

189

Ponovljene misli

Čarls je pOlIlalo iskompleksiran jer nema zvanično obrazovanje, nije pohađao univerzitet. Zamolio Ille je da nm dam instrukcije koje knjige da čita. Kasnije sam predavao u Glazgovu, sreli smo se još neko­liko puta. Poslednji put sam zakasnio nepristojnih pola sata. Naime, u n1etrou postoje dve stanice Kensington, ja san1 izašao na pogrešnoj i nisam lIlogao da nađem slobodan taksi. Valjda mu se to nije dopalo, prestao je da Illi se javlja. Nekoliko puta bio sam u iskušenju da pro­dan1 ta njegova pisma ali, ako postane kralj (ili ga ubije IRA), biće neu-

poredivo skuplja.

Džordž Urban bio je direktor Radija Slobodna Evropa i ponudio mi je ovo otvoreno mesto analitičara za ideološke i intelektualne pro­blen1e celog komunističkog bloka. Bilo je odlično plaćeno, mogao salIl da radinI bez mešanja spolja i prihvatio saln ga ne znajući kako je ustro­jen njen program. Tamo je sve isparcelisano prema državama; ako si u Mađarskoj sekciji, ne smeš da se Inešaš II Rtnnunsku ... Ne možete da zamislite koliko je to birokratizovana ustanova. Došao sam u Minhen,

ništa ne shvatajući.

Usledilo je nekoliko sukoba, pa su Ine prebacili u Vašington gde je I·HT1,·",-,Q Tamo sam normalno radio devet godina, sve

dok ovde nisan1 učestvovao na izborima 1992. Vesna Pešić n1e je stavi­ništa nismo dobili. Ja nisaln

je tamo

Prešao saln da radim u Institut za međunarodne odnose u Vaš ing­tonu, zovu ga "parkiralište" za službenike iz adininistracije. Oni koji se

190

Mihajlo NIihajlov

bave spoljnim poslovirna, pa izlete odatle s prvim izborin1a u Institutu se održe nekoliko godina, kasnije ih vrate ili ne vrate u adn1inistraciju. Tu sam radio od 1994. i još saln s njima u vezi.

'-'-.'-..... u,'-U.L.LU je žnu stvar! Svi su verovali je za veko­ve, jedino je Solženjicin tvrdio: Pašće oni pre n10je slnrti! Komunizam je bio loša ideja a ja san1 neinoguće je da se neće neka dobra ideja. već ,-".L~~'.L.L~·.L.LhH.U.

To je, po sebi važno, ali ne previše. Da ne govorimo o tOlne da za mno­ge narode, globalna politika lnože biti pogrešna. Ljudi vide perspektivu a da li je to globalizan1, n1eđunarodna trgovina, ekonomi­ja? Dobro, to su lepe stvari, ali kakve veze ti in1aš s tiln? I tu je bio u pravu: Svaki čovek mora da bude povezan s idejom, u suprotnom, ona nema vrednost. I ne samo Marks, cela ruska filozofija govori o tome. Sve nen1a II

baš me briga za svetsku ekonomiju!

Ovdašnja politika nije po mOln ukusu bih se uključivao u nju. Kao imate zubobolju, momentalno se sve svodi na politiku. Bilo koje

nje svodi se na Đinđića i Koštunicu. ZlVIS u ilnaš utisak da je celi svet koncentrisan na Jugoslaviju, na balkanska pitanja. se čini neobičnin1 kad mi iz kažu: je to, ništa se

ca probnog rada dobila je otkaz, bez objašnjenja. Nekoliko godina kasnije jedan Inoj alnerički Ini je

191

P0l10v(jene misli -----------

aInbasade II Beogradu. To je pisn10 obaveštajnog oficira koji se obraća direktno Glasu Amerike. Kaže: "Mi raZU111elno vašu potrebu za dobriIn spikerima, ali poznato je da je dotična gospođa prevela knjigu Mihajla Mihajlova i da je sestra istog. S obzirorn na to da je predsednik Tito ne­davno ponovo napao Mihajlova u vezi s kongresOln Sindikata, ne bismo želeli da njeno angažovanje u Glasu An1erike bude problem u odnosima sa Jugoslavijon1." U to vreme, ja sedim li zatvoru zbog članaka u Alnerici.

NIN, br. 2649,4. oktobar 2001 (Ljubiša Stavrić)

192

o tome da veliki ruski pesnik nije okončao svoj život san1oubistvOln, već da je ubijen strane političke policije, štanlpi, pojavljivati članci još II vrelne o tome je najviše pisao izrazito nacionalistički mesečnik "Naš savreIne­nik" kojeg je uređivao ultranacionalist Kunjajev, kojen1 se nije baš 1nno­go verovalo. Posle pada Berlinskog zida i deliIničnog otvaranja arhiva postrevolucionarne političke policije u vreme Borisa Jeljcina i njegovog kratkovremenog ministra unutrašnjih poslova Bakatina, teza o ubistvu pe-snika se S111atra dokazanom. U se vilo ne malo članaka na tu temu.

Nedavno je Drugi kanal televizije snhnio i emitovao seri-jal velike umetničke vrednosti o životu Sergeja Jesenjina Inalih nogu

Slnrti. Serijal 18 jednosatnih

prevratu. Te 1925. godine sovjetska politička policija se zvala GPU (Gra-

NKVD, MGB, KGB, da bi se u naše dane zvala FSB (Federalna služba

Odnosi između Jesenjina i Trockog su bili veon1a složeni. U početku je sa

193

P0l10v(jene misli -----------

Dankan otputuje u inostranstvo, čak je i održao govor na njegovoj sa­hrani. MeđutiIn dokumenti govore o ton1e da je bio smrtno uvređen zbog nekih, navodno, antisen1itskih izjava Jesenjina u Alnerici, te zbog odbijanja pesnika da preuzme uredništvo mesečnog literarnog časopisa koji bi Trocki finansirao, tako da čak postoji smnnja da je upravo on dao nalog za likvidaciju pesnika.

Postoje dokmnentarna svedočanstva lekara, osoblja u hotelu i lo­kalne milicije, neka od njih zabeležen a II indirektno relevantniIn doku­Inentima (kao što je popis izlazaka lekara na teren tih dana), a neka kao usmena predaja o tome da su prvi u sobu gde je boravio pesnik ušli ope­

i je Takođe je Inerenjima ustanovljeno da se sam pesnik nikako nije mogao popeti tako visoko pod plafon da bi prikačio konopac na koji se, navod­no, obesio, pogotovo sa razrezanim venama.

Nenla nikakve sumnje da će se o ubistvu velikog ruskog pesnika i dalje pisati, Inada je Inalo verovatno da će biti pronađeni neki novi Ina­terijali. Čitajući našu, beogradsku štampu, nisam do sada naišao na trag da se o celoj toj kontroverzi uopšte zna.

"L/UH'~" , 10-11. decembar 2005

194

Uprkos stalnoj diskusiji o stanju zdravlja Slobodana Miloševića i nje-je

njegova smrt. O toj smrti i dugoročnim posledicama na srpsku politič­ku scenu, razgovarali sn10 sa publicistom i esejistOln, MihajlOln Mihaj­lovim, koji je i čitaocima "Monitora" dobro poznat kao čovek izuzetno bogatog i uzbudljivog ličnog iskustva kada je reč o odnosin1a sa diktato­rima 20. veka.

Šta ste prvo pomislili kada ste saznali da je Slobodan Milošević pre­minuo u Hagu?

"Izvukao se! Šteta."

Po nekim znacima, klasičnoj muzici na RTS ispikerima crno, urednici medija su, očigledno, bili u velikoj zabuni oko tretmana šeg pred~jednika, optuženog za to tumačite?

"Pa to je tek logično! Tako isto je tinl što ga je

iZlneđu njegovih sledbenika i bro ne obećava ovoj zenliji."

Zašto sem u u za ubistvo Ivana ća, on nikada, od strane domaćeg pravosuđa, nije sumnjičen za teške zlo-čine, uključujući i politička Ll

195

POl1ov(jenc misli -----------

"Ne vidim ništa čudno u tome jer su njegovi ljudi još na skoro sviln pozicijama u sudstvu i policiji, a kako izgleda, on uživa otvorenu ili skri­venu podršku velikog dela vladajućeg aparata."

Čelnici srpske, crnogorske i države SCG javno su, a to znači u ime dr­žave i gradana, izjavili saučešće porodici. Da li su na pravi način razumjeli svoje protokolarne obaveze ili je u pitanju balkanski atavizam motivisan strahom od smrti moćnog čoveka?

"Izjaviti saučešće porodici je sasvim u ukoliko se to radi privat-no, a ne državnički čin. naravno, savršeno je nemnesno izjavljivati

saučešće političkoj stranci je čini se da ga više izaziva živi vlastodržac nego umrli."

Kako tumačite odluku Okružnog suda da se dopusti, uz simboličnu kauciju od 15.000 evra, dolazak Mirjane Marković u SrbUu, uz "zadršku" o pasoša i da se uskoro pojavi pred sudom?

"Pa vidite, Mira Marković je optužena san10 zato što se nije pojavila službenog položaja'

uticala na dodelu stana svojoj

SPS i mnogo SnaZm}l od Miloševićevih "rezervnih" produ-kata. Hoće li se posvađati ili će zajedno formirati sljedeću

196

Mihajlo Mihajlov

ovom se SPS i neće ni u To će se desiti tek tada i ukoliko zajednički preuzmu I J\ 111111111 III

žavi, to jest u Skupštini."

U demokratskom svijetu i matu građanima koji su ga skinuli sa vla-sti, Slobodan je a i čar u modernoj srpskoj istorUi. za Vas predstavlja istorijska Slobodana Ivliloševića?

1110gU se složiti Sve zavisi od ciljeva

ili pešan političar. ja sam je on imao salno dan jedini cilj - ličnu vlast, vlast kao takvu. Niti je on bio kOlnunist, niti ~~""~J.'-/.LI.'.UJ.V'. Ja ga karakterišem razliku od, na prin1er, TuđInana koji je sledio Titovu matricu, mada nacionalist a ne komunist. Dovoljno je napOlnenuti odnos preIna opozi-

i je RTS i žnije novine, ipak je, dugo, dozvoljavao zaista opozicionu štan1pu, a

je

optički nadzor. MeđutiIn, ako se infarkt dogodio u snu nikakva optika ne Inože li spava ili je

197

Ponovljene misli

Bili ste u zatvorima SFRJ kao politički kažnjenik. Kako Vam izgleda jedno od insajderskih svjedočenja od strane nadzornika u Haškom tribu­nalu, da je u Miloševićevu ćeliju nesmetano ulazio alkohol i ljekovi nepo-znatog naziva i porijekla?

"Znate, teško je naći zatvor na ovorn svetu u koji je neInoguće proš­vercovati alkohol. Obično za velike pare to rade upravo zatvorski čuvari. Pa valjda je tako i sa lekoviIna. Pa ipak, ja duboko sumnjam da je Miloše­vić izvršio samoubistvo uprkos loše porodične predispozicije. Isto tako ne verujem da je bio ubijen nekim otrovom. Još mi se lnanje verovatna čini n1isao o nekoj 'kombinaciji' san10g Miloševića sa političkim ciljeln."

Kao mjesto sahrane, SPS pominje ne samo Aleju zaslužnih građana već i Groblje oslobodilaca Beograda, jedno partizansko groblje. Da li je Slobodan Milošević, ikada bio ljevičar? Koji je bio njegov ideološki, poli-tički i lični projekat?

,,0 torne sam već govorio - lična vlast na što većoj teritoriji i nad što većim brojem ljudi. UostalO1n, ne znaln šta bi to danas značilo biti 'levičar'. Prvo bi to trebalo definisati. JUL Mire Marković je nešto total­no suprotno autentičnoj levici, kako se do sada podrazumevala. To je

bila stranka novobogataša."

bilo Sloboda-

198

Sasvim je prirodno se Putin oslanja na svoje neka­dašnje kolege KGB-ovce, koji praktično drže i central­nu administraciju i vlast uregionima.

Sećam se jeseni 2000. godine. Tada sarn bio gostujući profesor na Državnom univerzitetu u Moskvi i držao kurs Ruski nemarksističlci politički mislioci 20. veka. Bio sam tamo onog dana kad je Putin vratio staru sovjetsku himnu, samo sa iZlnenjenim rečima, kao novu himnu Ruske Federacije, uprkos protivljenju Komisije za himnu ruske Dmne.

Time je izazvao grandiozne proteste miliona bivših logoraša ili ro­đaka ljudi koji su nastradali u staljinskiIn čistkaIna, ali i oduševljenje brojnih ortodoksnih staljinovaea.

je Putin uspeo da uravnoteži dva

Ali, ta paralela je ishitrena i netačna. Buša je postavio tada aktuelni ,-,-... ",--, .. u~~n. SAD za što je

199

Ponovljene misli

S druge strane, Vladin1ir Putin je bio operativac KGB-a, mada ne na Lubjanki, već u Berlinu. U vezi s tiln čak postoji jedan zagonetan de­talj. Naime, u svom satiričnom romanu Moskva 2042. godine Vladimir Vojnović, još u vrelne Sovjetskog Saveza, kada za Putina, uostalom kao i za Jeljcina, niko nije ni čuo, napisao je da će Moskv01n 2042. godine vladati bivši operativac KGB-a iz Istočne Nemačke! Na taj zagonetni "proročki" detalj nedavno je skrenuo pažnju Vasilij Aksjonov, nazivajući ga "lnističkin1".

Na stranu mistika, ali nema nikakve sumnje da, uprkos špijunskoj lJ.iI..,u.U . .l'-'n.v S Lubjanke, Vladimir Vladimiro-

se me, obećava da će čečenske teroriste "podaviti u klozetu" (u sovjetskim logorin1a su se logoraši na taj način razračunavali sa cinkarošima) i upo­trebljava ceo spektar izraza iz logoraško-lopovskog žargona, koji, oči­gledno, nije n10gao da nauči u Berlinu.

Verovatno je prirodno neprijateljstvo prema čečenskim teroristinla je na prošlim u Sjedinjenim DržavaIna

Putin izveo neuobičajeni postupak - apelovao je na američke birače da glasaju za Buša je ozna-

mu rnetara dalje selo, koje se malo razlikuje od onih neka-dašnjih zapuštenih kolhoznih sela. Dovoljno je pratiti TV

200

Mihajlo Mihajlov

na kablovskoj televiziji, pa uočiti neskrivenu lizam, te nelnoć sudske vlasti. I to uprkos ton1e što je vlV'VV''LLa vLU..U.lI-''-'

i elektronskih Inedija u Putinovoj Rusiji radikalno ograničena.

Sasvim je prirodno se Putin oslanja na svoje nekadašnje kolege KGB-ovce, koji praktično drže i centralnu administraciju i u re­gioniIna. Smn Putin je nedavno izjavio: "Oficiri KGB-a se nikad ne pen-zionišu". U vezi s tiln u to su

Navešću ih prvo na ruskom (latinicom), pa ...... ""Tr''''-'

la

it u novoi vlasti -Te

Probudio sam se - Zdravo! Nema više sovjetske vlasti! it u novoj vlasti -

Isti ti ljudi Zdravo!

201

Disidentske uspomene Mihajla Mihajlova

od dvojice najslavnijih disidenata Titove epohe Mihajlo Mihajlov, posle nekoliko decenija emigracije, vratio se u Beograd kao američki penzioner, da dokaže

samo tamo gde je sloboda.

Zašto je jedino srpski režim bio proglašen mrljom na licu čovečan­stva? Od odgovora na to pitanje umnogome zavisi budućnost srpskog naroda i Jugoslavije. Shvatiti II čemu je sopstvena krivica, znači uvek i otvoriti put ka iskupljenju. Optuživati druge, prečesto označava pro­HUJ'A-,U''- slepila. Svega toga ne bi n10gl0 biti da se srpski narod odupro nacionalističkoj delnagogiji i umesto za imaginarno srpstvo, borio za stvarnu demokratiju po svetskim standardima. Ko god tvrdi da se sa

ne može živeti postaje genocida.

!."'11 IlLIlL da okupiraju

Sve što se trenutno sve što se etnički očisti - biće vraćeno sa kaITlatmna.

nove

tizanUe pojavom lnoćnog antinacionalističkog, antifašističkog, antiko-111unističkog pokreta na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. ne samo

202

Mihajlo Mihajlov -----------

mirovnog. Njega, barein za sada, neina, a ukoliko bi se začeo u skinuo bi sa srpskog naroda današnju hipoteku krivice za rat i zločine protiv čovečanstva.

JUu .... "-~"' .... "'Jl"-U federacija obnavlja

U OVOln trenutku govoriti o Trećoj Jugoslaviji izgleda 1J\lllJlll"

misleno. Pa, ipak, pažljivom ne n10gu iZlnaći neki neobič­no važni trendovi kako u bivšoj Jugoslaviji tako i u svetu, koji svedoče o priprenlanju radikalnog zaokreta u balkanskoj krizi.

Na LJUIJU'-.l.u., ".,.".".!rr,,,

niIn pokušajima pranja ruku od učešća u krvavoj tragediji, svakim da­nom sve više raste svest o nemogućnosti etničke podele ne saIno Bosne i Hercegovine, već i cele teritorije bivše Jugoslavije. Ako su se ranije na prste Inogli prebrojati analitički članci i autori koji su pisali o ratu u biv­šoj Jugoslaviji, sa većinl ili manjim raZUITlevanjem problema, danas je situacija u tOln pogledu potpuno obrnuta. Danas se na prste lnogu pre­brojati članci i autori u uticajnoj zapadnoj štalnpi koji pokazuju nerazu­mevanje za ono što se događa na Balkanu. Više se ne lnogu naći izjave tipa - pa neka se razdvoje ako već ne mogu da žive zajedno.

I, razunle se, zajedno sa razunlevanjem suštine balkanske krize Bal-

slavije biti predloženo Sarajevo. To je, uostalOln, prema ideji policentri­zma predlagala DeIIlokratska alternativa još pre tri decenije.

Članak "Konfederacija kao brana ratu" zajedno smo napisali Maks Singer i ja, a objavljen je u "Vašington postu".

Osnovna ideja članka je da se nikakviIn etnički1n podelama i po­kušaj eIn stvaranja "nacionalno čistih" država ne nlOže postići mir na

203

Ponovljene misli

Balkanu, ni na teritoriji bivših država "realnog socijalizrna", niti uopšte u svetu. SaIna ideja stvaranja etnički "čistih" nacionalnih država u da-UU,JU/'-iU beskrajno iZlnešan01ll svetu jedino II zločin i patnju.

Članak o Balkanskoj konfederaciji u jednon1 od vodećih alnerič­kih i svetskih listova imao je 1994. godine za cilj suprotstavljanje toj

i na rub sukoba

svetskih raZInera. Pokušaj etničkog razdvajanja i stvaranja sve većeg broja n1alih nacionalnih san10 otvara krvavi proces k0111e neIlla kraja. čovečanstvo će - ili prihvatlti

ne

204

je spre-i Inože otvoriti put ka

i ja smo takvog razvoja

Inože radikalno

Mihajlo\'

Kad je Inoja zbunjenost prošla, nije bilo ne teze načisto

Prvo, nikakve disidentske k01nunističkoj zen1lji, a ponajmanje u Jugoslaviji.

- nikakve se ne računa takozvana

I treće - osinl još aktivnih partijaca iz Titove vih nešto "ii~''-'-J'iJ

iiH,UhJU.~l tri osnov-

deluju gotovo isključivo bivši disidenti iz k01llunističkog vremena.

Nažalost, komunistički jednopartijski sistelll je pao ne zbog bilo kakve i već se san1 urušio pod preteškim pritiskom sklerotičnih i potpuno okoštalih soci­jalnih struktura II svin1 sferama života, struktura decenijama formira­nih drova, nesposobnih za bilo kakvu V"U.U'-'jU.li\~l./u.L1

205

POllov~jelle misli

Zapadna javnost gotovo da nije pružala nikakvu moralnu podršku jugo­slovenskim disidentinla (Radio Slobodna Evropa sve do 1994. nije čak ni elnitovala prograrn za Jugoslaviju), a anlerički predsednik Karter je Josipa Broza Tita nazvao herojem slobode prilikorIl Titove posete Va­šingtonu, mada se u to vreme već naširoko znalo za brojne zatočenike savesti u jugoslovenskim zatvorilna.

Najzad, brojna jugoslovenska emigracija, uglavnom nacionalistič­ki orijentisana, od samog početka se sa sunlnjom, ako ne i sa neprijatelj­stvOln odnosila prema disidentskoj delatnosti, videći u njoj želju za poprav­~janjem a ne rušenjem komunizIlla. Sinlpt01natični su u tOln pogledu

i na i n1ene.

Sve su to bili osnovni razlozi malobrojnosti disidenata u Titovoj Ju­goslaviji. Druga je stvar, što se sarno disidentstvo začelo upravo u Jugo­slaviji. Prvi disident u k01nunističkom svetu, upravOln snlislu te red, postao je, i ostao gotovo celu deceniju usamljen, Milovan Đilas, još sre­dinom pedesetih godina. Tek kasnih sedamdesetih godina dolazi do pokušaja i hrvatskih disidenata.

Relativni procvat disidentskog pokreta u Jugoslaviji dešava se, me­đutim, tek posle Titove slnrti. Upravo u to vreme, od 1980. godine ja san1 bio na čelu KOlniteta za podršku delnokratskim disidentima u Ju­goslaviji (kao predsednici bili su dugo godina Milovan Đilas i Franjo

organizovanog u okviru Denlokratske internacionale i sa se­

".lICH'-J.'-> U Njujorku. Taj kOlnitet dvanaest godina je dvonlesečno Bulletin, koji je na Zapadu

,-U0'-'-.UU,L"l..U U.LLL'-J..L .... "'_'V;;, PEN-a

Međutim, ako bi se izuzeo i na beogradskoj političkoj sceni punu deceniju delovali su sve sami disi­denti (ili barenl peticionaši) iz vrenlena komunističke Jugoslavije.

206

lVFihajlo Mihajlov ------------

N ažalost, sva ta disidentska peticionaška delatnost u Beogradu puno presušuje posle Osme sednice kada se većina beogradskih peti­cionaša uvrštava među prvoborce antibirokratske revolucije.

Nije bilo do sada niti bilo kakve postdisidentske revolucije, te je razgo­vor o revolucionarnim prvoborcima potpuno nemnesan. Tek je rušenjem Miloševića nagoveštena nl0gućnost buduće demokratske građanske re-volucije, i to je najsvetlija trenutka hJ"JJ.J.I'-. Tek ako se takva revolucija dana biće

govoriti o njeniln prvoborcima, te o idejni1n i duhovnim očeviIna i hodnicima, lneđu koje će, bez ikakve sumnje, i to na prvom mestu, biti

iz savremenosti.

Sve češće nle pitaju prijatelji iz Beograda zašto se II poslednje vre­Ine tako retko javljam II jugoslovenskoj štampi. Ja u šali odgovaran1, sam najzad spoznao rnudrost drevnokineskog taoizn1a: Onaj ko zna

ne govori, onaj ko govori - ne zna.

l zaista, da čovek oseti potrebu nešto drugome, nije na činjenica što je spoznao ono što bi drugiIna trebalo saopštiti. Treba

LLU'_U\",1J U to, A je WI\.lJHIU' bi

L!.",-,CLL1IL - istinu

nom. A upravo tamo, u korenima, u dubini pretpolitičke sfere, mogu se naći i odgovori koji nikakvi ma ne Bl0gU

207

Ponovljene misli

SaIno U dubinama ljudskog duha se rađaju ideje oko kojih se kasnije

okupljaju ljudi željni autentičnih, a ne pseudo promena. Tako će sve i ostati dotle dok se ne čovek dovoljno hrabar i

ubeđen u ispravnost svojih stavova, i koji će ne samo reći: Dosta!, već i ukazati na pravac koji vodi izlazu iz tunela, ~a koliko to što govori

Korisno je setiti se Vinstona Cerčila, koji je godina-rna početak Drugog svetskog rata bio gotovo jedini engleski po­litičar koji je uporno i neuspešno zahtevao da se Britanija suprotstavi nemačkOln nacizn1u, ne plašeći se što je zbog toga neprestano bio u ma-

ismejavan i n1arginalizovan, te čak da je ratni huškač. je uprkos (a

berlena rat, ipak, započeo, upravo je Čerčil postao predsednik vlade.

Što se pak tiče Ineđunarodne politike, neophodno je uvek prisećati se toga, da je uprkos svin1 lnogućirn vidljivim i skrivenim nedostaciIna i gresima zapadnih saveznika i Atlantske alijanse, u dvadesetom veku, protiv te alijanse su vodili borbu na život i smrt najveći neprijatelji čove­čanstva i drugi. Može se slobodno reći, da je svako antizapadnjaštvo, svaki antiamerikanizam u

suštini - antihumanizanl. vidi istinu - neće je videti. Upravo to je i iza-Nisan1 uveren u to, II ovom trenutku

nlog uveren

U to u Moskvi nije postojao te-

lefonski ilnenik za javnu upotrebu, ali bilo je dosta kioska po ulicama

208

Mihajlo Mihajlov ----------­

gde se za nekoliko kopejki dobijao ~~'-'_L'V'-hH,'J.

je bila poznata godina njegovog rođenja i ime oca. Tako san1 "C'y .... ,-..,,+~

vio vezu sa nekolicinorn pisaca, a oni su me zatiIn povezali sa ~U~o:~~lna, čak i ~a nekiIna za koje do tada nisan1 ni čuo, a bili su najzna­~aJnIJl stvaraOCI svog doba. Bulat Okudžava, na primer. Iz tih susreta l razgovora rodila se knjižica Leto moskovska 1963, koja Ine je i protiv

~,-",,,,-~,,-,'U u orbitu na II

biti.

. NaiIne, moj spis je trebalo da bude štampan u nastavciIna II tri prva brop beogradskog časopisa "Delo" za 1965. godinu, ali na-

'-'U'::'VLJli)U je test, Tito me napao i ja sam bio uhapšen, upravo nekoliko meseci pre odbrane doktorata na Zagrebačkom sveučilištu.

Najvažnije u sveinu je to da sam ja sve ono zboa su n1e ~ali davno p:e toga na?isao i štampao u Jugoslavijt pa niko nije uopšte reagovao. Os.t~~ reakClp na moj tekst u časopisu "Delo" bila je rezultat prOl~l~ne pohtlCkog k~ll'sa u SSSR-u, gde je oktobra 1964. pao Hruscov. Ja to tada nIkako nisaln lnogao da predvidiIn, te sanl postao

nisanl dospeo do jednog od sekretara Hruščova.

da/se sretnem i da porazgovaram na tu tenlU sa drugon1 Hruščovom; sacu u a on je tu najvažniji čovek.

209

POl1ov(jelle misli

Sekretar n1i je hladno saopštio da je Nikita Sergejevič ovih dana u Kijevu, ali da će mu on referisati o mojoj želji kada se Hruščov vrati

u Moskvu, te će n1i se javiti u hotel. Prošlo je par dana, ja sam zaboravio na Hruščova, kad ujutru, pre

nego što sam izašao iz hotela, zazvoni telefon, te isti sekretar Hruščova, medeno ljubazan, saopšti n1i da se Nikita Sergejevič vratio u Mo­

skvu, da će naći vremena da mi da intervju o kulturi, ali da je potrebno da jugoslovenska an1basada da svoju saglasnost za taj razgovor.

Prijatno iznenađen, ja odmah odem u našu ambasadu računajući probleIna neće biti i će ambasada odmah dati saglas-

nost. Tamo je razvoj događaja kome sam ispričao šta Ine je tu dovelo, pozvao je drugog službenika, kome saln sve n10rao da ponovim, ovaj trećeg, pa tako redOln jedno desetak ljudi je saslušalo n10ju priču lnračnog izraza lica, sve dok po­slednji, valjda najviši po činu, nije počeo da viče na lnene kako sam se usudio da učinim tako nešto, da ja ne znam šta sam sve napravio, da sam u stvari da će Rusi misliti da je to neki skriveni potez Beograda, te da ću ja skupo platiti za sve ovo.

su i moju posetu Erenburgu i Leonovu ocenili kao narušavanje

svih pravila.

Sve se ću Hruščovljevon1 sekretaru

an1basade nisan1 dobio a ,""fV"Tr,., je bio san1 ambasador, to ne znanl - na

Kad ono, nakon dana, uoči Inog odlaska iz Moskve, ujutru zazvo-ni telefon, i isti kren1aljski sekretar mi saopšti da će Nikita Sergejevič

210

Mihajlo Mihajlov ------.----­

da Ine primi na razgovor, ukoliko ja lično daln pisInenu garanciju će moj intervju sa Hruščovim biti štaInpan u Jugoslaviji. Očito je Hru­ščovu u to vreme bilo stalo da istupi pred jugoslovenskon1 javnošću - valjda su za to postojali neki razlozi.

Tek tada sam se duboko zamislio. Traženu garanciju sam lako lno­gao da napišem, i u krajnjoj liniji, ona me ni na šta nije obavezivala. S druge strane, pred očima mi je još bilo ribanje u jugoslovenskoj sadi i to salno zbog samovoljnog da sa ščovim. Kakva li bi bila reakcija jugoslovenskih vlasti ako uprkos sve­mu razgovaram sa HruščovOln, pa još i daln pismenu garanciju da će

II

mogao dati? Znači treba da lažem? Pa još da se nakon toga vraćam u Ju­goslaviju. Pa tamo će Ine jednostavno obesiti!

u I tada sam doneo odluku da ne pišeln garanciju. Telefonirao sam

u Kremlj i rekao da ne Inogu ranciju da će intervju biti štalnpan u Jugoslaviji, mada ne vidim razlog zašto ne bi bio štampan. Posle toga nli sekretar Hruščova više nije tele­fonirao. Vratio sam se u Jugoslaviju.

Mnogo kasnije, u zatvoru, kada sam već bio svaki bilo kakvih vlasti, dugo sam se ždrao što nisan1 jednostavno napisao garancUu i razgovarao sa Hruščovom "o kulturi ". Taj razgovor bi, vero-vatno, krunisao Leto od

lo na moju odluku da se ne susretnen1 sa Hruščovon1.

na ni i zatvorenič-kih pesama, koje san1 uz pomoć nekih studenata zapisao na lnagneto­fonske trake.

211

PonovUene misli

To mi se činilo i važnijilu od razgovora sa NikitOlll Sergejevičem. Pa iako se nisalu sreo sa HruščovOlu, niti dao nemoguću pismenu ga­ral~cijU, ipak nisalU mogao da zaboraviIu nepri~atni d?gađa~ iz naše alubasade u Moskvi, dranje diplomata na lIlene l pretnju da cu odgo­varati kad se vratim u Jugoslaviju. Plašio sam se da će Iui dragocene n1agnetofonske trake biti oduzete. Zato salU odluah nakon što s~m.do­putovao iz Moskve u Beograd, ne produžavajući za Zadar, telefonIrao jedinom, kako 111i se tada činilo, politički luoćnOlu čovelu: koga s~m poznavao. Bio je to Dobrica Ćosić, s kojim sam bio raz~enlO n.e~olIko pisan1a vezanih za 1uOj rad o ruskom n10dernizluu u lIteraturI, stam-

je bio član

CK SK Srbije, a ja sam godinalua uporno izbegavao da uđem u part.i­ju, kada su me ne n1anje uporno zavlačili još od vrem~na kad s~m .blO postdiplomski student, pa se pritisak pojačao nakon sto sam bIO Iza-

bran za asistenta u Zadru. Ćosiću sam lako objasnio kakve sam značajne stvari doneo iz SSS~-a,

i on je, odluah shvativši situaciju, uzeo sve Iuagnetofonske ~.rake., otisa? zajedno sa mnon1 na Radio Beograd i napravio

v

za ~ebe kO~IJe .sVIh zapI­sa. Sada salU rnogao da budem miran: logoraske l Okudzavlne pesme neće i mi oduzluu zapise.

Dva Iueseca kasnije Hruščova su zbaciH dvorskim udarom. Taj doga-je Puzanova

II "Delu" bili štam­je

za lunOlU niz

Pomislio san1 Iui je lice nečiJu zalIlazano, pa Iue zato tako zagle-

daju; otišao salU u 'se Sve je u Otišao SalU u svoj kabinet, i tek što sam ušao, neko je zakuc.a~ na vr.ata: Bio je to jedan naš vanredni student, udbovac, praćen nekolIc1110lu ljudI

212

Mihajlo MiJlI~jlov

uniformisanih i bez uniforme, ali očito iz policije. dent je ulazeći rekao: "Profesore, dođe vrijeme ... "

CUi.L"' ... LLU stu-

I mene prvi put u životu uhapsiše. Ispostavilo se da su novine tog dana objavile Titov govor održan predstavnicima okružnih javnih tu­žilaštava, u kojelu je nekoliko rečenica bilo posvećeno lueni i mOlU tek­stu Leto moskovska, kao primeru ideološke diverzije protiv koje se treba boriti. Ljudi su me u hodnicima fakulteta zagledali zato što su već novine, a ja još nisanl.

I bez obzira na to što salU do tada čitao, izučavao, pa čak i pisao (u vezi sa stvaralaštvOlu Dostojevskog i Solženjicina) o

su me Do tada sam luogao kao svaki slobodan čovek da idem kud salU hteo, govorim s kim sam hteo, radi1u što sam hteo. I eto, odjednom sve se radi­kalno izmenilo. Drugi su me vodili kud su hteli, govoriti s bilo kim više nisam ilIlao pravo, morao sam da radiIu ono što su mi naređivali: "Stani ovde!"; "Idemo na saslušanje"; "Ustaj, jutro je!" i tako dalje. Bio salU potre sen. U sledećoj deceniji hapsili su lIle ne jednom, ali već nikakvih emocija, sličnih onim koje je izazvalo prvo hapšenje, nisan1 iskusio.

Ali, ma kako to paradoksalno zvuči, u zatvoru salU .U."'.L'-.L'V'

tačnije otkrio da salU slobodno biće, da niko i ništa ne Iuože uzeti n1ene tu slobodu, ja sarn ne pristanem je izgubim. pre ~iU~-";J"UIU. san1 nlogao da šta mi je ali to je nisanl bio svestan da sanl zaista ui~lJ'-'U.UJ.i.

tako

IUOg su "Delo". Razluue se, lurzeti se luogao celi nedernokratski sistem, ali jedna je stvar lurzeti a - žive

213

PonovUene misli

Nedavno sam pročitao u beogradskoj štalnpi da se prodaje CZ, to jest - Centralni zatvor, tačnije zgrada u kojoj se decenijama nalazio taj zatvor, u Bačvanskoj ulici bb - bez broja. Setio SaIn se tada te zgradu­rine, koju su posle rata izgradili nemački inženjeri - zarobljenici, što je Đilas opisao u svojoj autobiografskoj knjizi Vlast. Deo zloglasne Lu­bjanke, zatvora pri centrali Čeke, GPU-a, NKVD-a, KGB-a, u centru Moskve danas je pretvoren u rnuzej. Čudi n1e što niko nije predložio nešto slično i za CZ, ili barein j a o t01ne nisaln ništa čuo. A bilo bi korisno za buduća pokolenja. Naime, od svake epohe ostaje neki mu­zejski spo111enik koji savršeno karakteriše epohu. Egipćani su ostavili

U.~J-LL""·'.'-~ Grci - i Rimljani -drun10ve, vodovode, arene, evropski Srednji vek katedrale, hiljadugo­dišnja Kineska irnperija veliki Kineski zid i tako dalje. Komunistička epoha ostavlja za sobom bezbrojne zatvore, logore i za sada mauzolej sa večitiIn mrtvaceIn nedaleko od Lubjanke. Sve ostalo - kolhozi, ogromni industrijski kombinati, socrealistička umetnost, lnoralni Kodeks gradi­telja komunizma, pa čak i lnOnU111entalne visoke zgrade kakav je, na primer, Moskovski univerzitet, rapidno se pretvara u ništavilo. Ako se

muzejski primerci zatvora i logora od kOlnunističke epo­i od fašističke, neće ostati nikakvih ni materijalnih ni

duhovnih spo111enika. Celu istoriju komunističke epohe je moguće sa-zatvora Praga, Budirn-

U Centralnom zatvoru su se našli Beograđani - arhitekt Peđa Ri­po obrazovanju takođe arhitekt; Zagrepčani

arhitekte po obrazovanju, pisca i slikara Mire Glavurtića, advo-Barovića i ljudi uglavnon1 iz kruga Medijale.

Naravno, niko se od nas nije bavio nikakviIn udruživanjem protiv naroda i države, nikakve zavere nije bilo. Sve SIno radili strogo u okviru

214

Mihajlo NIihajlov ---------

zakona i savršeno otvoreno. Istraga se vrtela u Inestu. kasnije pročitao saln da je zaista u policiji postojala ideja nam se im­putira neka zavera, navodno, protiv Bakarića, te da nan1 se organizuje montirano suđenje kao na Moskovskim procesima. Sreć01n, bila su već druga vremena. Mesec dana posle hapšenja svih zaverenika, pušten je i Milovan Đilas sa svoje poslednje robije. Tito se brinuo o liberalnom irnidžu Jugoslavije. istraga je 3-4 meseca, 1-/'V.U~.v""'~.L.u su pušteni iz CZ-a, ko ranije ko kasnije, a suđeno je bilo samo meni u Beogradu u aprilu 1967. godine, ali naravno, ne zbog zavere i neprijatelj­skog udruživanja, već i opet zbog članaka koje sam mnogo obja­vio u zapadnoj štampi.

Međutin1, na sve nas, bez obzira na to koliko dugo je svako od nas bio u njelnu zatvoren, Centralni zatvor je ostavio nezaboravan utisak. Građen je duboko prcnnišljeno, tako da ne postoji nikakva mogućnost rneđusobnog k01nuniciranja zatvorenika, čak i ako se nalaze u sused­nim ćelijarna. Naime, svaka druga ćelija in1a vrata sa druge strane, pre­ma drugOln, paraleinOln hodniku, tako da susedi neInaju šansu da bilo kada vide jedan drugog. Svi mi, pohapšeni zbog arhitektonske zavere, bili SIno sn1ešteni u jedan hodnik, svakog dana smo vođeni na jedno­satnu šetnju u popločana dvorišta-bunare između zatvorskih zgradu­rina, ali dugo nismo smo u blizini. Ono što je u CZ-u najviše pritiskalo psihu bila je upravo zatvora i neka n1ašinska racio-HU.UH10L. Sudbina je upoznam zatvore u Zadru i NovOln

ali moraln priznati

pravilna u Jugoslaviji. Negde početkom marta te 1980. godine Inene su

iz FBI policije) i saopštila Il1i da su od odgovarajuće američke tajne službe

pouzdanu inforn1aciju se ilne na listi koje Udba, odnosno SDB planira da likvidira. Saopštili su Ini i to da, uzevši u ne Ini

215

Ponovljene misli

punu zaštitu te 111i jedino nude federal permit, to jest dozvolu za noše­nje oružja na celoj teritoriji Sjedinjenih Država, tako da se lnogu štititi bareIn revolverOln. Takođe su Ini dali celi niz telefona na koje bi se tre­balo obratiti u slučaju da priInetim nešto sumnjivo.

Ja sam se zamislio i odbio dozvolu za nošenje oružja. "Likvidator SDB Ine neće izazvati na dvoboj, te Ini revolver neće ništa pomoći", objasnio sam. Ljudi su obično ubijani s leđa na putu od kola ka ulazu II kuću, noću. Brojeve telefona sam uzeo i nekoliko dana raz111išljao - šta

činim.

sam, ne samo zbog osnivanja žen od SDB-a živeći na Zapadu, čak i više nego II IH<:..V0JlV

venskom zatvoru. Da n1i se nešto desilo u zatvoru - ceo svet bi smatrao odgovornon1 vrhušku jugoslovenske vlasti, što se pak tiče atentata na Zapadu, uvek je postojao izgovor: se o nekoj enligrantskoj ekstreln­no-nacionalističkoj terorističkoj grupi, pogotovo što sam se ja otvoreno izjašnjavao protiv nacionalizma bilo kog naroda Jugoslavije. Ma kakve vU-~.H~LI'- U neće moći ništa.

Setio saln se i toga da saln primetio kako Ine prvo u Londonu, a po-veoma vešto ljudi, i slučaj mi je

11H_'-'Ll0V'LlUlV kon1uniciraju na srpskohrvatskom. Policija me UilflU'liH:l.l0.l"-1 status. Ta ne

za američkim gradovima, u pone-kiln delovin1a grada, čovek se, verujem, sigurnije oseća ako je naoružan.

216

Mihajlo Mihajlov

To, Ineđutim) nikakve veze s politikOln nelna, i u policijska zaštita dovoljna.

je

U zagrebačkOln nedeljniku "Globus", koji n1i je slučajno dopao II ruke II VaŠingtonu, sa iznenađenjem san1 >"1"--"r';-"~ dopis koji se tiče n1ene. Naime, dr Dalibor Brozović, jedan od glavnih vrhovnika. HD~-a, o~govara na neistiniti podatak da je on kao partijski sekretar FIlozofskog fakulteta u Zadru 1966. kao nepoćudne izbacio sa radnih lnesta Mihajla i Franju Zenka:

"Protiv Mihajlova jesam istupao, jer je bio deklarisani, uvereni, idej­ni jugounitarist, što je ostao i danas u USA, gde sada boravi. Meni su tada, kao i danas, svetski ideološki sukobi bili sporedni, a osnovni pro­tivnik jugoslovenstvo."

Bili sn10 pohapšeni, najureni s posla, oklevetani u štampi. A rešenje o našem hapšenju je tada potpisao još jedan vrhunski HDZ-ovac - Josip Manolić, i kod Tuđmana glavni policajac Hrvatske. U stvari, ja sam bio

sa Filozofskog fakulteta godinu dana pre toga, 1965. kada me je Tito zbog knjige Leto moskovsko, u kojoj se samo o Rusi-ji, ne o Jugoslaviji.

obzira na rasu, naciju, pol, religiju i političku opredeljenost. Treba zaista pa smatrati je

- a to je sukob između demokratije i totalitarizn1a (ko111unističkog, naci-

- osnovno

217

Ponovljene misli

Međutim, nisu san10 nosioci hrvatske delatnosti bili jedini Balkan­ci koji su toliko zloglasili Balkansko poluostrvo u celOln svetu. Nosioci srpske delatnosti nisu ništa bolji.

Poslednji put sarn u Titovoj Jugoslaviji uhapšen 1974. i sledeće go­dine osuđen na sedam godina strogog zatvora, fonnalno zbog nekoliko članaka u "Njujork taj 111Slt. Pravi razlog je, po svemu sudeći, bila že­lja vlasti da uravnoteži lnnogobrojna hapšenja prosovjetskih elen1enata širOln Jugoslavije, nakon Barskog kongresa ilegalne KPJ 1.1 proleće 1974. I upravo tada, 1975. godine, dr Slobodan Drašković, predsednik udruže­nja Dušan Silni, štampa prvo u čikaškoj "Srpskoj borbi" u četiri nastav­

li poset)l1()m naslovom Titoizam, đila-sizam, mihajlovizam, kao da su sve to zapravo varijante jednog te istog.

U to vreme, ja robijan1 u Mitrovici, dugim i teškiIn štrajkovin1a alađu, zajedno sa ostaliIn političkill1 osuđenicima, pa i zajedno sa tim istiln učesnicima ilegalnog Barskog kongresa, borim se za status poli­tičkih zatvorenika, a u dalekoj Americi vodi srpsku delatnost dr Draš­ković. U svojoj odlučno pisanoj knjižici on dokazuje da Tito i nije bio u sukobu sa StaljinOln, već je to sve bacanje prašine u oči Zapadu, da Đilas nije bio u sukobu sa Titom, da je i to samo prašina za naivne oči, te da sam ja samo poslednji u redu fiktivnih protivnika komunizma, a koji u stvari služe pobedi boljševizrna u celOln svetu. Zato dr Draško-vić sve nacionalno svesne Srbe da Ini ne veruju ni reči.

Godinu-dve posle Inog dolaska u Ameriku, jedne večeri 111e i'-U",H.~.LH-', posetio dr Slobodan Drašković. Bio saln

SIno sasvim normalno. Da li je bio iZlnenio

govorim o jugoslovenskoj krizi, bilo

218

što se zna pragInatičnog i - obavezno su mi postavljali dva pitanja. Jedno:

ono ,što je zadesilo Jugoslaviju; i drugo:

_ koju konkretno političku silu treba podržati da bi se sprečila eska­lacija nasilja i bezumlja građanskog rata.

Mihajlo Mihajlov ----------

Na pitanje - koje kriv, obično sam odgovarao da su decenije ture Saveza komunista stvorile uslove za procvat nacionalizma, koji, na­ročito u balkanskim uslovima, neizbežno vode u međuetničke ratove i pokolje. Dodajući i to da Sjedinjene Države u izvesnom sInislu takođe snose deo krivice, uzevši u obzir gotovo bezrezervnu podršku koju su od početka pedesetih godina pružali jugoslovenskom diktatoru iz čisto pragmatičkih političkih razloga.

Uproleće 1967. godine meni je suđeno u beogradskOln OkružnOln sudu zbog dela neprijateUske propagande i jedna od četiri tačaka optuž­nice teretila n1e je za rasturanje ustaške štampe.

Osnova za su bila tri članka, ali očito, po mišljenju ovlašćenih, ti članci nisu bili dovoljno ubedljivi da naša javnost shva­ti kakav sam ja opasan neprijatelj. Tako se pojavila optužba o rastura­nju ustaške štaInpe. Naime, u toku priprelna za izdavanje prvog broja časopisa, na Inoju adresu iz inostranstva neko je poslao uvodnik od­štampan u jednom emigrantskOln listu u Argentini pod naslovom "Slučaj profesora Mihajlova ne tiče se hrvatskog naroda". U tom uvod­niku se dokazivalo, po Inon1 Inišljenju savršeno tizacija Inože samo učvrstiti Jugoslaviju; dok je pravi interes hrvatskog naroda, navodno, u tOlne da se odvoji od Jugoslavije. Ja sam, raZUlne se, taj uvodnik pokazao članovi1na redakcije nesuđenog časopisa.

rasturio

slavije iz svih n10gućih internacionalnih političkih i finansijskih orga­nizacija, uskraćivanje priznanja federaciji Srbije i Crne Gore ne samo kao pravnom nasledniku Jugoslavije, već i svakog diplomatskog nja

Kada se jedna takva državno-diplomatska Ineđunarodna mašina - tu nema ni ni blefa. ni jedna zapadna vlada ne

219

Ponovljene misli

može sebi dopustiti pretnje ukoliko nije spremna i da ih ostvari. Takva žestoka reakcija Zapada na rasplamsavanje rata u Bosni i Hercegovini, Ina kako izgledala neočekivana, mora se reći, osećala se u vazduhu. Isto onako kako je Irak kažnjen ne samo zbog nafte, već i egzemplarno, u cilju stvaranja novog svetskog poretka, koji, kako je zalnišljen, isključuje svaku državnu agresiju, ili kao što je Libija kažnjena u cilju trajne lik­vidacije državne podrške terorizmu, tako će i Jugoslavija poslužiti kao primer SVilIl lllogućim postkomunističkim nacionalističkin1 agresiv­nim državama i državican1a da se međuetnički sporovi ne smeju u bu­dućnosti rešavati silO1n, da sve nacionalne lnanjine moraju imati apso-

ista i prava više uopšte nisu unutrašnja stvar bilo koje države, te da nikome neće biti dozvoljeno razbijanje zajedničkog ekonomskog prostora i slo­bodnog tržišta, n1a koliko se n1enjale političke granice.

Drugin1 rečima, u današnjen1 procesu stvaranja globalnog dru­štva, na prin1erirna kažnjenih režilIla, sve države na planeti, bile nacio-

ili ne, bile male, usvojiće novo iskustvo; da od sada pa do večnosti, država kao takva gubi suverenitet nad građanskim i poli-tičkin1 svojih građana, nad ljudskim pravima svakog svog po-jedinog te gu-bi svako pravo da upotrebi vojnu silu izuzev u odbrani. Naravno, na

koja se hrabro borila na an1eričkoj strani na strani den10kra­tije - u dva svetska rata". Pa, ipak, bilo je neinoguće ne suprotstaviti se

220

Mihajlo Mihajlov -----------

Miloševićevoj Srbiji. Uvodnik "Zaustavite balkanskog L~~L'~I--'"U~'-< no je pozivao Ineđunarodnu javnost na podršku srpskoj opoziciji. čini saIno onda kada je diktator konačno otpisan.

Međutim, čak i opozicione vođe bile su tada saglasne da je "Srbija u ton1 trenutku najveći koncentracioni logor, te da se nad Srbin1a vrši ge­nocid". Na tako drastičan način nisu kažnjeni Nemci, !talijani, Austri-janci i drugi saradnici Hitlerove Nemačke, za više LLULLV~~U. uSlnrćenih i ubogaljenih u ratu.

221

Mihajlo 1VIihajlov PONOVLJENE MISLI

Izdavač

Javno preduzeće Službeni glasnik

Za izdavača Slobodan Gavrilović

direktor

V d. izvršnog direktora Izdavaštva

Sal~ja Jovičić

Dizajn Miloš lvIajstorović

Izvršni urednik Zorica Vidović-Paskaš

Unos i prelom Nina Popov