1

2

3

PISMO

Japan, 1614. godine

Najdraa Des,Nadam se da e ovo pismo jednog dana stii do tebe. Sve ove godine pro-

veo sam izgubljen na moru. Bie ti drago da sazna da sam iv i zdrav.Otac i ja smo stigli do Japana avgusta 1611. godine. ao mi je to mo-

ram da ti kaem da je ubijen u napadu na na brod Aleksandriju. Jedinisam preiveli lan posade.

Poslednje tri godine uivao sam zatitu japanskog ratnika Masamota Ta-keija. Uio sam u njegovoj koli za samuraje u Kjotu. Bioje veoma paljivprema meni, ali mi ivot nije bio lak.

Plaeni ubica ninda Zmajevo Oko unajmljen je da ukrade oev priru-nik (siguran sam da se sea koliko je otac cenio navigacioni prirunik?).Ninda je izvrio povereni mu zadatak. Uspeo sam da povratim dragocenuknjigu uz pomo prijatelja samuraja.

Isti ninda ubio je naeg oca. To te nee uteiti, ali znaj da je plaeni ubi-ca mrtav. Pravdaje zadovoljena. Nindina pogibija nee nam vratiti oca.Mnogo mi nedostaje. Teko mi je bez njegovog vostva i zatite.

Japan je razdiran graanskim ratom. Stranci poput mene vie nisu do-brodoli. U bekstvu sam od predstavnika vlasti. Idem ka jugu, preko neo-bine i egzotine zemlje. Cilj mi je luka Nagasaki. Nadam se da u tamonai brod koji plovi za Englesku.

Putujem drumom za Tokaido, prepunim opasnosti. Goni me veliki brojneprijatelja. Ne brini za mene. Masamoto meje obuio za samurajskog rat-

4

nika. Borbom u prokriti put do tebe.Nadam se da e mi se jednog dana ukazati prilika da ti sam ispriam i-

tavu priu...Neka te bog uva, sestrice, do tog srenog dana.

Tvoj brat, Dek

P.S. Pismo sam napisao krajem prolea. Odonda su me kidnapovale nin-de. Otkrio sam da nisu neprijatelji, kakvim sam ih smatrao. U stvari su mispasli ivot. Predstavili su mi uenje o pet krugova: pet velikih elemenatavaseljene - zemlji, vodi, vatri, vetru i nebu. Usvojio sam nindicu vetine,koje daleko prevazilaze sve to sam nauio kao samuraj. Jo oklevam da upunoj meri prigrlim put nindi, zbog naina na koji je poginuo na otac...

5

1.

PROMRZAO

Japan, zima 1614. godine

Dekovi udovi su se ukoili i smrzli. Bilo mu je toliko hladno da je pre-stao da drhti. Koraao je kroz meavu samo zahvaljujui krajnjem naporuvolje.

Gorko je zaalio zbog odluke da krene preko planina. Moda je izmakaoogunovim samurajima, ali je na jedvite jade savladao planinski prevoj Fu-nasaka. Vreme se nou znatno pogoralo. Meava ga je nemilice zasipala igurala nizbrdo.

Naleti ledenog vetra prodirali su kroz svileni kimono. Dopirali su do ko-stiju, kao nevidljivi ledeni noevi. Trljao je ozeblo telo da bi se zagrejao.Saginjao je glavu dok ga je ibao vetar. Tanki slamnati eir predstavljao jeslabu zatitu od razgoropaene meave. Za pojasom je nosio dva samuraj-ska maa crvene drke, dar najbolje prijateljice Akiko. Na leima je imaoranac s njenim crnim biserom, pet urikena i oevim prirunikom - nepro-cenjivom navigacionom knjigom, sauvanom po cenu velikih napora i stra-danja. Nabrojani predmeti moda jesu bili dragoceni, ali su ga optereivalikao olovni tegovi oko vrata.

Promrzli, umorni i izgladneli Dek bio je na ivici snaga.

6

Podigao je pogled, ali nita nije opazio. Beli zastor pokrivao je okolinu.Beskrajni sivi oblaci progutali su nebo. Osvrnuo se za sobom. Olujna me-ava brzo je pokrivala njegove tragove u snegu.

Konano sam ostavio planinu za sobom, pomislio je, posmatrajui irokoprostranstvo, ravnicu Okajama. Moda bi trebalo da se odmorim, da dopu-stim da me sneg prekrije. Niko me ne bi naao, ak ni Kazuki...

Prenuo se. Nee poraziti samog sebe. Borie se s umorom. Usredsrediose na plamteu nadu u srcu: vratie se kui, sestri Des.

Dobro je napredovao na putu ka Nagasakiju, velikoj luci na jugu, poslerastanka s prijateljima, samurajem Roninom i devojicom Hanom. Nadaose da e tamo nai brod za Englesku. Imao je sree da bez veih problemaproe pored Osake. Iao je priobalnim drumom, izbegavajui samurajskestrae. Stigao je do utvrenog grada Himedija, u kom je napravio prvugreku. Ponestalo mu je zaliha. Izloio se velikom riziku da bi za poslednjepare kupio neto pirina. ogunovi samuraji behu sveprisutni. Vrebali sustrance, a pogotovo samuraja gajdina. Primeen je, iako je krio lice ispodeira irokog oboda. Morao je da bei. Samurajske trupe su tri dana pratilenjegove tragove. Uspeo je da im pobegne, koristei se vetinama nindi,tek kad je napustio priobalni drum, da bi zamakao u planine.

Ta odluka, po svemu sudei, bie mu poslednja.Teturao je naslepo kroz snenu oluju. U sebi se molio da to pre pronae

toplo utoite. Dva puta je pao na tle i ustao. Trei put, telo mu se predalo.Nedostatak hrane, sna i topline uzeli su svoj danak.

Sneg je lagano prekrivao njegovo onemoalo, smrznuto telo.Stapao se s ravnicom. U glavi mu je odjeknuo slabani glas njegovog pri-

jatelja Jorija... Sedam puta dole, osmi put gore!Mantra, koja mu je pre dve godine na tarju-dijaju, takmienju borilakih

vetina izmeu kola, spasla glavu, ponavljala se sve glasnije i glasnije.

Sedam puta dole, osmi put GORE! Sedam puta dole, OSMI PUT GORE!SEDAM PUTA DOLE, OSMI PUT GORE!

Svest o nemogunosti predaje bila je tako duboko utisnuta u Dekovu

7

duu da je nadvladala nemo koja mu je obuzela telo. Prikupio je poslednje ostatke snage i ustao. Sneg mu je padao s ramena. Odluno je koraknuo, pomislivi da je opazio narandasti treptaj lampe u daljini. Zateturao se put svetla. Iz oluje se postepeno pomaljao itav grad s brojnim svetiljkama.

Izbegavao je sve naseobine, ali ovog puta to nije mogao uiniti. Dotetu- rao se do najblie zgrade. Potraio je sklonite od otrog vetra u uglu ve- rande.

Osmotrio je okolinu kad se malo oporavio. Svetlost se prosipala po glavnoj ulici. Topli sjaj vatri prizivao je umorne

putnike, u brojne krme i ainice s obe strane druma. uo je smeh i pijanu pesmu. Male grupe samuraja, geji, trgovaca i metana urno su koraale izmeu drvenih nastambi, u potrazi za zabavom i sklonitem od snene oluje.

Dek je, uuren u zavetrini, shvatio da e ga neko iz tog mnotva usko- ro videti. Pribrao se i nabio slamnati eir preko lica. Ustao je i poao u grad. Trudio se da izgledom ne odudara od drugih samuraja.

Odasvud su ga napadali mirisi kuvanog pirina, sosa od soje i dimljene ribe. Desno od njega bila su delimino otvorena odi vrata. Ugledao je tri samurajska ratnika oko rasplamsalog ognjita. Pili su sake i gurali velike koliine kuvanog pirina u usta. Nije mogao da se seti kad je poslednji put pristojno jeo. Ve nedelju dana jeo je samo ono to bi ulovio. Zima nije do- bro vreme za lov. Uspeo je da ubije vevericu urikenom. U planinama nije ulovio nita osim nje. Sneg je sve ivotinje oterao u tople jazbine.

Jedan od samuraja zatvorio je odi. Deku je hrana bila prva briga. Nije imao novca, to je znailo da e, da bi jeo, morati da moli, da se trampi ili da krade.

Naleteo je na neto vrsto. Umalo to nije pao na tle. Pazi!, zareao je zdepasti samuraj u drutvu geje belo obojena lica.

Devojka se zakikotala. Sumimasen, smerno ree Dek. Izvinio se i s potovanjem naklonio.

Nije hteo nevolje. Zalud se brinuo. Pijani samuraj nastojao je da to pre stigne do sledee

krme. Nije mario za Deka.

8

odi ispred njega naglo se otvorio. Trojicu ljudi izbacili su iz svratita.Salva smeha je ispratila njihov pad u sneg.

Ne vraajte se ovamo!, povikao je krmar. Obrisao je ruke o izbaenegoste, a onda je zatvorio vrata.

Trojka se uspravila i snudeno otresla sneg sa sebe. U iznoenim haljamaliili su na prosjake ili siromane seljake. Dek je, na osnovu onog to imse dogodilo, zakljuio da ovaj grad nema razumevanja za lutalice.

Zaputili su se k njemu. Nisu delovali kao ratnici, ali bi ga mogli ugroziti,s obzirom na jadno stanje u kom se nalazio. Kad su se primakli, Dek seinstinktivno maio maeva. Smrznutim prstima slabano je stiskao drkukatane. Pitao se da li e imati snage da im se odupre ako ga napadnu.

Hajde!, ree voa grupe, mukarac kisela lica, upalih obraza i tankihsmeuranih usana. Gurnuo je najmlaeg lana druine ispred sebe.

Dek nije odstupao.Nervozni mladi bez jednog prednjeg zuba i s krupnim uima pitao ga je:

Da li ste vi... ronin?Dek je klimanjem glavom potvrdio da je samuraj bez gospodara. Spre-

mao se da krene. Mladi mu je presekao put. Dek je napeto iekivao daizaziva prikupi hrabrost za sledei potez.

Duboko je udahnuo i progovorio: Traite li posao?

9

2.

PIRINA

Dek je bio zateen ovom ponudom.Platiemo vam, oglasio se trei i najstariji mukarac, s nekoliko vlasi

kose na elavoj glavi.Dek je oklevao. Novac mu je bio preko potreban, ali mu nije bilo jasno

kako ovako siromani ljudi mogu ikog da plate. ak i kad bi mogli, prihva-tanje posla predstavljalo bi preveliki rizik. Kako da im veruje? Pre ili ka-snije uvidee da je stranac. Morao bi da na neko vreme prekine putovanje.Osim toga, njihova ponuda je najverovatnije zamka.

S nevericom je zavrteo glavom i pruio korak.Molim vas... posluajte nas, zavapio je starac. Pridruite nam se na

veeri. Upravo smo skuvali pirina.Stomak mu je zakrao na tu pomisao. Prepoznao je istinski oaj u stare-

vom glasu. ta moe da izgubi ako saslua njihov predlog? Glad je nadvla-dala razum. Sloio se.

Pristajem, ali nita ne obeavam, rekao je.Shvatamo, ree voa. S potovanjem se naklonio mladom samuraju.

Poite za nama.Krenuo je za ubogom trojkom. Sporednim uliicama stigli su do tronog

skladita na obodu grada. Budnim ulima pretraivao je okolinu. Osvrtao

10

se, tragajui za nagovetajima zasede, otiscima stopala to vode u mraneuliice, snegom obruenim s krova, kuama iz kojih bi mogli izleteti napa-dai. Nije uoio nita sumnjivo. Ako je napadaa i bilo, dobro su se sakrili.

ovek kiselog lica gurnuo je trona vrata i uao prvi. Dek je zastao napragu. Pokuavao je da proceni opasnost. Nije video nita u gustoj pomra-ini. Iz skladita je dopirao samo snani miris trule slame.

Oprostite, rekao je starac. Snebivljivo ga je pozvao da ue. Nismomogli da priutimo bolji smetaj.

Okrajak svee goreo je slabim plamenom. Osvetljavao je spartansku pro-storiju s podom od nabijene zemlje i grubom platformom za spavanje.

Mladi je zatvorio vrata za Dekom. Voa mu je ponudio da sedne naplatformu. Skinuo je ranac i spustio maeve pored sebe. Trojka je kleknulana tvrdo nabijenu zemlju ispred njega.

Zovem se Toge, rekao je voa, pognuvi glavu. Mi smo seljaci iz selaTamagai. Ovo je Sora. Starac se naklonio. Deak se zove Kunio.

Momi se duboko naklonio, s krezubim osmehom. Dek ga je posma-trao ispod duboko navuenog eira. Procenio je da nije mnogo stariji odnjega. Imao je esnaest, najvie sedamnaest godina.

Otpozdravio je seljanima klimanjem glavom, ali nije saoptio kako sezove. Bie oprezan dok ne dozna njihove namere. A opet, nije hteo da ihlae. Zavladala je neprijatna tiina. Seljaci su se uzvrpoljili u prisustvu ta-janstvenog samuraja.

Va pirina samo to nije stigao, hitro e Sora. Pokazivao je ka drugomkraju prostorije.

Dek je tek tada primetio etvrtu osobu u odaji. Umor mu je nesumnjivodobrano otupeo instinkte. Posegao je za vakizaijem. Predomislio se kad jebolje osmotrio devojicu koja je uala pored vatre. Istresla je porciju pi-rina iz ulubljenog lonca u zdelu i doskakutala do Deka. Pruila mu je ve-eru.

Mrava etrnaestogodinjakinja vezala je crnu kosu u punu. Slojevitaprljavtina krila je lepo, okruglo, bledo lice. Primetio je da njene maje oineprestano lutaju izmeu njega i seljaka. Iza zaputene spoljanjosti oi-gledno se krio ivahan duh.

11

Toge je nestrpljivo mahnuo devojici. Brzo se vratila loncu i napunila jotri zdele pirinem. Dodala ih je seljacima.

Posluite se, ree Toge bez trunke srdanosti.Hvala vam, odvratio je Dek. Upinjao se da ne proguta sadraj zdele u

dva zalogaja, da ne bi otkrio svoj oajni poloaj. Jeo je prstima, poto mudomaini nisu ponudili tapie za jelo. Oteo mu se zadovoljan uzdah posleprvog zalogaja. Navalio je na jelo.

Da li vam se svia?, pitao je Sora sa iskrenim zadovoljstvom.Klimnuo je. Nije mogao da se suzdri. Ispraznio je zdelu u nekoliko hala-

pljivih zalogaja. Hranljivi pirina zagrejao mu je stomak. Malice je iv-nuo.

Uzmite jo, obratio mu se Sora, zanemarujui Togeov ljutiti izraz. Sta-rac je dao znak devojici, koja je dopunila Dekovu zdelu.

Ovog puta nije urio, zato to je prvom zdelom utolio najgoru glad. Pla-io se da ne pretera i poremeti stomak.

Pa, zato su vam potrebne usluge samuraja?, pitao je, svestan da je vre-me da ispuni svoj deo pogodbe.

Da bi uvao nae zalihe pirina, objasnio je Toge. Lagano je vakao,kao da jede poslednja zrna.

To mi ne lii na zadatak dostojan samuraja.Toge mu je odgovorio kad je brzo progutao pirina: O, uveravam vas da

jeste.Pirina nam je dragocen', dodao je Sora. Opstanak sela zavisi od njega.

Moramo ga braniti, pogotovo zimi.Da li to znai da u vaem kraju ima mnogo lopova?, zanimao se Dek.Najvea opasnost preti od crnog meseca, odvratio je Toge kad je odlo-

io praznu zdelu.Dek je neko vreme razmiljao o onom to je uo.Da li je selo daleko odavde?Dok mu je Toge objanjavao da je selo na obodu ravnice Okajama, pri-

metio je da je seljacima ostalo samo jo malo pirina, a da je njegova zdelajo dopola puna. Bacio je pogled na devojicu, koja je strugala ostatke iz

12

lonca. Savest ga je grizla kad je shvatio da je pojeo najvei deo oskudnogobroka.

Ustao je i ponudi kuvarici svoj obrok, iako mu se inilo da moe da poje-de jo pet porcija. Izgledala je zabrinuto i zbunjeno. Podigla je lonac, poka-zala mu da je prazan i odmahnula glavom, kao da hoe da mu kae da vienema hrane.

To je za tebe, ree Dek. Ponudio joj je pirina.Devojica kao da nije razumela njegov japanski. Morao je da joj gurne

zdelu u ake da bi shvatila ta eli. Pogledala je Togea, ali nije ekala nanjegovu dozvolu. Poastila je Deka irokim osmehom i odskakutala uugao. Tri seljaka izmenjala su iznenaene poglede. Zakljuio je da su bilizapanjeni njegovim velikodunim gestom.

Vidite! Znao sam da ima dobro srce samuraja, proaptao je Sora Kuni-ju, koji je zevao od uda.

Mogao je da ga da i nama, promrmljao je deak.Dek se pravio da ne uje njihov razgovor. Razmiljao je. Seljaci su mu

iskreno pristupili. Podelili su poslednje ostatke hrane s njim, voeni slaba-nom nadom da e im pomoi. Kao samuraj odan buidu, oseao se obave-znim da odgovori na njihovo gostoprimstvo tako to e ozbiljno razmotritinjihov predlog.

Lako e izai na kraj s nekoliko lopova. tavie, usred zime, bez novca izaliha, nee daleko stii na putu za Nagasaki. Mora povratiti snagu. Selo bibilo dobro mesto za to. S druge strane, odluka da prekine putovanje i da sedue zadri na istom mestu suoila bi ga s novim rizicima. ogunovi samu-raji mogli bi mu ui u trag. Ni Kazuki i njegova druina sigurno nisu dale-ko.

Krenuo sam na hodoae, objasnio je Dek. Ne mogu dugo da se za-drim u vaem selu.

To nam odgovara!, odgovorio je Toge. Nada je oivela u njemu. Me-sec dana je sve to nam je potrebno... ostani do sledeeg mladog meseca.

Dek je nastojao da o svemu dobro razmisli. Selo je daleko od puteva,stoga je malo verovatno da e ga neprijatelji u njemu otkriti. Nita nije mo-glo da ga sprei da ga napusti im se vreme popravi, a drumovi postanu

13

prohodni.ta nudite?Tri seljaka izmenjala su snebivljive poglede. Toge se nakaljao pre nego

to je promrmljao: Mi smo zemljoradnici. Plaamo iskljuivo pirinem.Dva obroka dnevno i smetaj.

Hitro je nastavio kad je video da se ronin koleba: Tri obroka dnevno izalihe za put.

Sora se umeao u odsudnom trenutku: Zato ne bismo prvo otili u naeselo? Tamo ete nam saoptiti vau odluku.

Ponuda je bila veoma primamljiva. Dek je znao da bi bilo najpametnijeda je odbije, ali ga je nuda nagonila da se lati posla. Nije znao da li sme daim otkrije ko je. Time e se kasnije pozabaviti. Ako loe prime istinu, lakee pobei iz zabaenog sela nego iz grada.

Osim toga, da li ima izbora? Ako ne prihvati ponudu seljaka, borie se zaopstanak u Okajami, neprijateljski raspoloenom mestu punom samuraja,koji e ga sigurno otkriti i prijaviti vlastima.

Okrenuo se prema seljacima i saoptio: Prihvatam vae gostoprimstvo.

14

3.

NEKO

Sora i Kunio oduevljeno su reagovali na njegov pristanak. Toge je bioznatno suzdraniji. Dek je to pripisao nezgodnoj naravi.

Polazimo u zoru, ree Toge. Izvukao je veliku slamnatu prostirku ispodplatforme. Smestio ju je pored Deka, zajedno s gomilom slame.

Tri seljaka sklupala su se pored suprotnog zida, da bi se zagrejali. Osta-vili su itavu platformu Deku. Bio je samuraj. U hijerarhijski ustrojenomjapanskom drutvu podrazumevalo se da pripadniku ratnikog sloja pripa-da najbolje i najudobnije mesto za spavanje.

Oblikovao je slamu u slamaricu dok je devojica u zadnjem delu prosto-rije istila lonac u ledenoj vodi. Radila je bez gunanja. Nije joj zavideo naniskom drutvenom poloaju.

Pokrio je umorno telo pirinanom prostirkom i navukao eir preko lica.Tri seljaka razgovarala su apatom. Bio je previe umoran da bi prisluki-vao. Brzo je zaspao, s punim stomakom...

Naglo se probudio kad je osetio da mu neko skida eir. Reagovao je in-stinktivno, zahvaljujui tajdicu obuci. eir mu je pao na pod.

Shvatio je da dri devojicu. utala je, uprkos bolnom zahvatu. Zevala jeod uda zbog njegove plave kose, oiju i svetle koe.

15

Pustio ju je. Nadao se da nije povreena.Izvini, ali nije trebalo to da radi, proaptao je dok je trljala zglob u

tami.Ona se vie zanimala za njegove plave uvojke. Pomilovala je neposlunu

kovrdu. Osmehnula se, oduevljena njenom mekoom. Dek joj je uzvra-tio osmehom. Laknulo mu je zbog njene reakcije. Osvrnuo se i video da triseljaka vrsto spavaju. Kunio je hrkao kao vepar.

Vratila mu je eir s utivim naklonom, pre nego to je tiho otapkala dosvog ugla. Sklupala se na tlu. Nije skidala pogled s njegovog lica. Nije iz-gledala uplaeno. Iznenadilo ga je to nije probudila i upozorila seljake nasvoje otkrie.

Moda ne zna za ogunov dekret kojim je prognao sve strance iz Japana,pomislio je. Niti za zamanu nagradu raspisanu za moju glavu.

To mu je probudilo nadu. Ako se pokae da su seljaci neobaveteni, nji-hovo selo bie savreno utoite. Pokrio je glavu, eljan sna. Molio se usebi da reakcija seljaka, kad saznaju da je gajdin samuraj, bude jednakopovoljna.

Izaao je iz skladita, nadutih oiju i ukoen od hladnoe. Sinona olujaje prola. Snegom pokriveni pejza bio je kristalnobeo pod zracima tek iza-log sunca. Pojeli su skroman, ali topao doruak, retku mizo supu sa olji-com slabog zelenog aja. Brini Sora obeao mu je obilan obrok poprispeu u selo.

Tri seljaka su se prema njemu ophodila s potovanjem, kao i prethodnenoi. Iz njihovog ponaanja zakljuio je da ih devojka nije obavestila osvom otkriu. Vukla se na kraju kratke kolone, optereena kuhinjskim pri-borom. Petorka je napustila grad i krenula preko ravnice Okajama.

Napredovali su polako i muno u snegu dubokom do kolena. Dek je za-video seljacima na debelim izmama od slame. arape i sandale na njego-vim nogama nisu ga titile od ledenog zimskog vremena. Trupkao je uhodu, da bi povratio i ubrzao cirkulaciju.

Prestao je da saaljeva sebe kad je primetio da je sirota devojica boso-noga. Vukla se kroz sneg, pognuta pod teretom. Dahom je pravila malebele oblaie.

16

Da li ste sigurni da mu moemo verovati? proaptao je Toge starcu.Proreeni zimski vazduh dobro je prenosio glas. Dek je, nakon obuke ukoli Niten Ii Rju, s lakoom prislukivao razgovor.

Nemamo drugog izbora, odvratio je Sora maloduno. On nam je jedi-na nada.

Ne znamo ni kako se zove, vajkao se Toge.Samuraji su esto grubi i neljubazni. S prezrenjem se ophode prema

svim seljacima. ta bi bilo s njima da nema nas, pitam ja tebe?Ali ovaj odbija da pokae lice. Zaista je udan...Kunio se progurao do Deka. Poremetio mu je koncentraciju.Zima je ove godine otra, rekao je trljajui ruke.Dek je klimnuo. Nastojao je da uje razgovor dvojice seljaka. Mladi je

nastavio da govori.Odakle si?, pitao je.Iz Kjota, odvratio je Dek.Da li je stvarno tako lep kao to priaju? uo sam da tamo ima hramova

od srebra i zlata!To je istina, ree Dek.Momi je oduevljeno rairio oi. Dek se setio svoje reakcije kad mu je

Akiko pokazala Srebrni i Zlatni paviljon, Ginkakudi i Kinkakudi.Da li si na mua... mua... Deak je pokuavao da se seti pravih rei.Mua ugjo, pomogao mu je Dek. Mislio je na ratniko hodoae na

koje kreu samuraji, da bi proverili maevalaku vetinu u dvobojima naivot i smrt.

Tako je! Da li si se borio s nekim?Dek se setio kako je na prevaru naveden na dvoboj sa Sasakijem Bia-

monom, stranim samurajem ednim slave, i kako je zamalo izbegao da za-vri na vrhu njegovog maa.

Jesam, odvratio je. Stresao se od jeze zbog zlokobne uspomene.Kunio ga je posmatrao sa strahopotovanjem. Nikad nisam upoznao pra-

vog ratnika. Spustio je pogled na maeve na Dekovom boku. Zurio jekao opinjen u drke obavijene crvenom svilom. Divni su, rekao je i po-

17

segnuo za njima.I smrtonosni, dodao je Dek. Upozoravajue je stisnuo drku katane.Znam, sigurno su veoma otri, sloio se Kunio. Povukao je ruku s kise-

lim osmehom.Dek ga je pitao, da bi promenio temu: Reci mi, ko je ta devojica?Kunio se osvrnuo, kao da je zaboravio na nju. Zove se Neko. Tako je

zovemo, zato to se kree kao maka.Dek je gledao kako se devojica hrabro probija kroz sneg. Hteo je da

preuzme deo njenog tereta. Odustao je od te namere, zato to je bavljenjefizikim radom bilo nespojivo sa statusom samuraja. Ponaao se u skladusa svojom ulogom. Nije smeo da pothranjuje sumnje nepoverljivih seljaka.

Ipak, nije mogao a da ne zapita Kunija: Zato joj ne pomogne?Deak je izgledao zbunjeno. Zato bih?Zato to si snaniji od nje.Mladi je sa osmehom isturio grudi. To je istina, ali ne elim da uludo

traim snagu. Dug je put do Tamagaija.Dek je s nevericom odmahnuo glavom. Pitao se zato devojica sve to

utke trpi. Neko ne govori mnogo, zar ne?Kunio se nasmejao: Naravno da ne govori. Ona je gluvonema i glupa.Srce mu je zadrhtalo. Sad je znao zato nije nita rekla seljacima. A opet,

mogla je da ih probudi. Shvatio je da je u njoj dobio neoekivanog savezni-ka.

Podigla je glavu i presrela Dekov pogled. Lukavo se osmehnula i potap-ala se po nosu, kao da eli da mu kae da je njegov identitet njena malatajna. Devojka moda nije vladala svim ulima, ali je bila ilava, istrajna inimalo glupa.

18

4.

CRNI MESEC

Selo Tamagai sastojalo se od nasumice rasporeenih nastambi na iviciravnice Okajama. Severno od naseobine dizao se golemi planinski lanac.Dominirao je krajolikom. inilo se da e se svakog asa obruiti i smrvitisiune domove. Velika kedrova uma pruala se ka zapadu. Brojna pirin-ana polja zalazila su u ravnicu na jugu. Mala druina prilazila je selu saistone strane, iz ravnice. Dek nije video nikoga na poljima. Selo je iz da-ljine delovalo naputeno.

Proli su pored nekoliko tronih seoskih kua i starog mlina. Stigli su doiroke i brze reke. Drveni most zlokobno je kripao dok je petorka prelazilapreko. Ili su glavnom stazom izmeu pirinanih polja, ka selu. Zaobili suveliku baru i stigli do centralnog trga. Niko nije izaao da ih pozdravi. Seloje delovalo sablasno. Vrata i prozori malice bi se odkrinuli, da bi seljanikriom osmotrili pridolice. Sa strahom su posmatrali tajanstvenog samura-ja.

Od ega toliko zaziru?, pitao je.Ne plae se, odvratio je Toge malo prebrzo.Sora je progovorio s napetim osmehom: Zauzeti su pripremom veere,

to je sve.Dek nije stigao da postavi novo pitanje. Toge ga je preduhitrio: Seoski

19

stareina eli da ti iskae dobrodolicu.Krenuli su uz blatnjavo uzvienje, do najvee kue u selu. Trojica seljaka

su se izula i popela na verandu. I Dek je izuo sandale. Pridruio im se.Toge je dao znak devojici da vrati pribor za kuvanje starevoj supruzi.

Samo trenutak, molim vas, ree Toge nakon to se naklonio Deku.Pokucao je na vrata seoske kue. Uao je u nju sa Sorom. Dek i Kunio

ostali su na verandi.ta misli?, pitao je Kunio. S ponosom je mahnuo prema selu.Veoma je... mirno, odvratio je Dek, iako mu je teskobna tiina ila na

ivce.Selo Tamagai je, u poreenju s naseljem nindi, bilo mnogo siromanije

i slabije organizovano. Seoske kue bile su nasumice posejane. Veina jevapila za novim tranim krovom. Neke su bile na pragu ruenja. Dom seo-skog stareine bio je daleko od svake raskoi, iako je bio najvei u selu.Drvena veranda je neveto sklepana, a zidovi krivi i s mnotvom pukotina.

Moja porodica ivi u onoj kui pored bare, ree Kunio. Pokazao je namalenu naherenu izbu.

Momi mu je objanjavao gde ko ivi. Dek je bio preokupiran onim tose deavalo u kui seoskog stareine.

Odsustvovali ste tri nedelje da biste se vratili s jednim samurajem!,gnevno je siktao neki mukarac.

Niko drugi nije bio spreman da prihvati nae uslove, odvratio je Toge.Gde vam je onoliki pirina?Svi ronini bi se posluili naom hranom i otili, gorko se alio voa

druine. Odjurili bi u gnevu kad bismo im opisali zadatak i objasnili koli-ko plaamo. Nekolicina se i uplaila.

Ali imali ste dovoljno pirina za malu vojsku!Okajama nije bezbedno mesto, zakukao je Sora. Najvei deo pirina

je pokraden. Nema devojica nije bogzna kakav uvar.Idioti! I ta emo sad!Starac je progovorio promuklim glasom. Doveli smo jednog. To je po-

etak.

20

Joi, uz sve duno potovanje, kakva je korist od jednog samuraja?Predlaem da se upoznate s njim i to saznate iz prve ruke.Vrata su se uz kripu otvorila, otkrivajui Sorino izborano lice.Uite!, rekao je sa usiljenom srdanou. Seoski stareina i najstariji

itelj nestrpljivo ekaju da vam ukau dobrodolicu.Dek je zabrinuto prekoraio prag. Naao se u polumranom prostoru,

koji je mirisao na dim. U odaji nije bilo nametaja. Opazio je nekoliko gli-nenih kraga i vedro s vodom u uglu. Lonac s pirinem krkao se iznad og-njita u sreditu prostorije. Visio je na dugom lancu. Unutranjost domasvedoila je o oskudici, ali je plamen u ognjitu zamamno plamteo. Pozvanje da sedne na najbolje mesto, pored vatre.

Toge je sedeo s druge strane ognjita, pored dvojice ljudi. Dekovo licebilo je u senci ispod eira. Rizikovao je da podigne pogled. Jedan je biosredovean, s kratkom bradom i veito namrgoen. Drugi je bio izboranistarac s pauinastom kosom i upalim, kiljavim oima. Sva tri seljaka iz-gledala su mravo i preplaeno na treperavoj svetlosti ognjita.

Ja sam Junii, seoski stareina, predstavio se sredoveni ovek. Naklo-nio se gostu. Ovo je Joi, najstariji seljanin.

Starac je neto promumlao. Bio je previe ukoen da bi se poklonio.Dek je uzvratio naklon Juniiju. Ugledao je Neko. Virila je kroz pukoti-

nu na zadnjem zidu kue. Paljivo je pratila sastanak.Zahvaljujemo se to ste nam pritekli u pomo u najgorem trenutku, na-

stavio je Junii. Selu je neophodan hrabri samuraj, poput vas. ao mi jeto nudimo tako malo za va trud, ali ovde ete stei veliku ast i slavu -dostojnu samuraja.

Seoski stareina zvuao je toliko zabrinuto da se Deku utroba vezala uvor. Ne preterujte, govorimo o zatiti seoskih zaliha pirina od jednog ilidva lopova...

Starac Joi je proistio grlo. uli ste za crni mesec?Klimnuo je. Znao je japanski izraz za mlad mesec. Bio je spreman da u

selu provede mesec dana, kako je dogovoreno.I ne plaite ga se?Kako to mislite?

21

Joi je zatreptao, pre nego to se obratio Togeu. Niste mu objasnili?Nismo... nismo stigli, zamuckivao je voa druine. Nije nam se uka-

zala dobra prilika.Napetost u Dekovom stomaku se poveala.Joi je zabrinuto zavrteo glavom. Crni Mesec je ime koje smo nadenuli

planinskom razbojniku Akumi.Soba se smraila na pomen tog imena. Seljaci su zadrhtali, osvrui se po

senkama.Imenovali smo ga po vremenu kad napada, objasnio je Joi. Dolazi pr-

vog zimskog mladog meseca, kad je tama najgua. Napada selo i otimapirina. Gladujemo posle svake pohare.

Jedan ovek ini tolika zla?, zbunjeno e Dek. Zar selo nije u stanjuda zaustavi jednog razbojnika.

Ne dolazi sam.Koliko ih ima?Predvodi druinu od etrdesetak razbojnika.

22

5.

SEDAM SAMURAJA

Dek nije znao da li da se smeje ili da pobegne glavom bez obzira.ak ni najvei samuraj ne moe da pobedi toliko mnotvo!Lepo sam ti rekao, Joi, ree Junii. Sve je uzaludno. Predaemo piri-

na Akumi. Dii ruke od ovoga.Joi nije obraao panju na rei seoskog stareine. Obratio se Deku.

Koliko ljudi bi ti bilo potrebno za odbranu sela?Protiv etrdeset razbojnika?Dek nije mogao da se naudi samom sebi to uopte razmilja o tome.

Setio se onog to je video u bici za zamak Osaka. Tom prilikom se uverioda najbolji samurajski maevalac moe da izae na kraj s pet do sedamprotivnika u isti mah. Moda i s jo nekoliko, ako je neprijatelj neorganizo-van i slabo obuen, to bi se dalo pretpostaviti u sluaju razbojnika.

Sedmorica sposobnih i iskusnih boraca... mogla bi biti dovoljna.Sedmorica!, uskliknuo je Toge. Trebalo nam je nekoliko nedelja da

pronaemo jednog. Gde emo, za ime sveta, pronai sedam samuraja?ta je s vaim daimjom?, pitao je Dek. Znao je da su samurajski go-

spodari duni da obezbede red i mir na svojim posedima. Seljaci su prezri-vo zafrktali.

23

Daimjo Ikeda ne misli na nas, procedio je Junii. Dvolini feudalnigospodar ne bi mrdnuo prstom da nam pomogne, dokle god dobija svoj po-rez u pirinu.

Kako ete isplatiti porez ako vam razbojnici otmu celokupnu etvu?Akuma je prepredeni nitkov, objasnio je Joi. Napada tek nakon to

platimo porez.Ovo e biti trei napad zaredom, maloduno e Junii. Morali smo da

potraimo samuraje koji bi nam pomogli. Zalud smo se trudili. Sve jebeznadeno.

Dek je morao da se sloi sa seoskim stareinom. Bitka u kojoj uestvujejedan protiv etrdesetorice unapred je izgubljena.

ao mi je, oklevajui je prozborio. Ne mogu vam pomoi.Srdba roena iz oaja obuze Togea. Gnevno je zamahnuo pesnicama ka

Deku i zaurlao: Svi samuraji su od iste sorte! Dirinimo na poljima i ga-jimo pirina kojim punite stomake dok ratujete za slavu i ast feudalnih go-spodara. Nigde vas nema kad nama zatrebate.

ta oekujete od mene?, oglasio se Dek. Da li hoete da se borimsam protiv etrdeset razbojnika?

Zar se od samuraja ne oekuje da budu hrabri?, brecnuo se Toge.Hrabri smo, ali nismo skloni samoubistvu.Koliko samo prezirem...Dosta je bilo, Toge!, prekinuo ga je Joi. Nepristojno se ponaa pre-

ma gostu. Doao je svojevoljno. Moramo potovati njegove razloge.Napeta tiina zavladala je prostorijom. ulo se samo pucketanje vatre i

brbotanje kuvanog pirina.Deka je muila savest. Iskreno je eleo da pomogne seljacima. Samuraj-

ska ast ga je obavezivala da ih brani. Dobro je znao da e, u sukobu s toli-kim brojem neprijatelja, sigurno poginuti. Razbojnici e potom otetipirina.

Sora je zaplakao. Obrisao je nos prljavim rukama i zavapio: Kako emoda nahranimo neja?

Niko nije ni pokuao da mu odgovori. Seljaci su tupo zurili u pod, krei

24

ruke.Kunio je iznenada podigao glavu. Oduevljeno je uskliknuo: Moemo

da naemo jo samuraja!Toge je s nevericom odmahnuo glavom. Seti se koliko vremena nam je

trebalo za ovog jednog! Do crnog meseca ostalo je manje od mesec dana.Njemu e biti lake, ree Kunio. Pokazao je na Deka.Tako je, tako je!, sloio se Sora. Nada mu je zablistala u oima. Sa-

muraji ne sluaju seljake, ali sluae samuraja.Svi su se s nadom okrenuli Deku.Ne znam..., zapoeo je, i te kako svestan injenice da bi gajdin imao

jo manje anse od seljaka.Molimo vas!, ciknuo je Sora. Bacio se pred Dekove noge. Vi ste nam

jedina nada.I Kunio se bacio na pod. Junii i Toge sledili su njegov primer. Joi je

drhtao kao prut. Starac je sklopio ruke u molitvi. Deku je bilo neprijatnozbog nedostojanstvenog pokoravanja. Bili su tako oajni, a njihov daimjoim svakako nee pritei u pomo.

Mogao bih da ih obuim za borbu ili unapredim odbranu sela. Ipak, etr-deset razbojnika! - mislio je Dek.

Morae neto da preduzme, iako je odbrana sela protiv tolike sile bila ne-ostvariv poduhvat. Kad ga je sudbina dovela do obala Japana, veliki samu-rajski ratnik Masamoto Takei spasao ga je od sigurne smrti. Bio je siroe,daleko od doma. Masamoto ga je usvojio i nauio borilakim vetinama usamurajskoj koli u Kjotu. Tako je dobio ansu da se bori i opstane. Vremeje da vrati dug, sluei optem dobru. Znao je da stavlja sve na kocku. Nje-gov prijatelj i japanski sabrat Jamato pokazao mu je linim primerom dapripadnost Masamotovom samurajskom klanu podrazumeva spremnost nanesebinu rtvu.

Pomoi u vam, rekao je.Sora se ponovo rasplakao, ali ovog puta od sree. Priao je ognjitu da

sipa kuvani pirina u zdelu. Naklonio se i pruio hranu Deku.Arigato gozaimasu, arigato gozaimasu ponavljao je.Podelio je preostali pirina. Kunio je posluio sve prisutne oljom sene.

25

Junii je pompezno podigao olju.ast nam je to ste se stavili u nau slubu. Mogu li da vas zamolim za

vae ime, samuraju?Dek je procenio da je ovo dobar as da otkrije identitet. Bolja prilika mu

se nee ukazati. Seljaci mu mnogo duguju. Njegove usluge su im neophod-ne. Ako je suditi prema Nekoinoj reakciji, vie nema potrebe za skriva-njem.

Zovem se Dek Fleer, odvratio je i hrabro skinuo eir.

26

6.

POAR

Sora je bubnuo na zadnjicu. Kunio je zapanjeno zevnuo. Junii je ispustiopreneraeni krik, dok je Joi mirkao u neverici. Gajdin!, uzviknuo jeToge.

I to balavac! Napolje!, povikao je Junii i pokazao na vrata. Ali doao sam da vam pomognem!, negodovao je Dek kad mu je

Toge istrgao zdelu pirina iz ruku.Posmatrao je seljake, poraen njihovom reakcijom. Isti ljudi, koji su do

malopre plakali od sree, izbacuju ga na ljutu zimu.Junii se obruio na Togea.Da li je ovo neka neslana ala? Doveo si nam stranca koji se lano pred-

stavlja kao samuraj!Obmanuti smo!, ree Toge. ibao je Deka gnevnim pogledom.Ne manje od mene. Zaboravili ste da niste pomenuli Crnog Meseca,

odvratio je Dek. Moda nisam Japanac, ali jesam samuraj.A ja sam daimjo!, uzvratio je Toge sa sarkastinim smehom. uo si

Juniija: napusti nae selo. Ovde nisi dobrodoao.Sora se povratio od iznenaenja. Zauzeo se za Deka. A... ali pristao je

da se bori protiv Crnog Meseca. Momak nam je potreban.

27

Junii je presekao starca ledenim pogledom. Da li stvarno misli da de-ak moe da potue avola kao to je Akuma?

Sora je otvorio i zatvorio usta. Ostao je bez rei.Ponekad valja nai avola da potue avola, ree Joi. Najstariji itelj

se svrstao uz Soru.Gajdin e nam samo doneti nevolje, tvrdio je Junii. Trebalo bi da ga

se oslobodimo, da nas ne zadesi jo neka nesrea.Nijedan samuraj nije hteo da nas brani. Samo se stranac prihvatio te

obaveze, istakao je Joi.Ne moemo da preduzmemo toliki rizik, ree Toge. U Okajami sam

uo kako je ogun izgnao sve strance. Smrt eka sve koji budu krili gaj-dine!

Toliko o tome, ree Junii. Kao seoski stareina, objavljujem da ovajdeak mora smesta da napusti selo.

Dao je znak Kuniju da otvori vrata. Toge je izgurao Deka na verandu izalupio vrata za njim. Trenutak kasnije su se otvorila. Dobacili su mu eir.

Zaista umeju da izraze zahvalnost, pomislio je Dek. Sagnuo se da ga po-kupi.

Osvrnuo se po pustom selu i snenom krajoliku. Sva vrata behu zatvore-na. Budunost nije obeavala. Nije imao gde da se skloni niti ta da jede.Bio je usred nigdine. Ponovo se naao u hladnoj pustoi, sam i bez prijate-lja.

Pa, ne sasvim. Osetio je neiji pogled na sebi. Neko ga je posmatrala skraja verande, s meavinom zbunjenosti i tuge. Nemo ga je molila da neide dok je navlaio sandale. Pruio je korak blatnjavim drumom.

Staze su vodile na sve etiri strane sveta. Pitao se kojom da krene. Suncese pribliavalo liniji horizonta. Bilo mu je jasno da te veeri nee dalekostii. Vratie se u Okajamu ili krenuti ka glavnom priobalnom drumu najugoistoku, od kog je daleko skrenuo. Verovatno e skonati, ako se odluida krene pustom ravnicom izloenoj vetru. Planine na severu su suvieozbiljna i opasna prepreka. Ako bi se njima zaputio, udaljio bi se od svogcilja. uma se inila najizglednijom. U njoj e biti donekle zaklonjen odvetra i nepogode. Moi e da lovi. Nalazila se u pravcu Nagasakija. Preba-

28

cio je ranac preko lea i mahnuo oajnoj devojici. Krenuo je ka umi nazapadu.

Prolazio je pored seoskih kua, gledajui namuena seljaka lica. alio ihje, ali ne kao pre. Imali su krov nad glavom, vatru na ognjitu i neto zajelo. Ve je drhtao na ledenom vetru. Nije se radovao jo jednoj hladnojnoi na otvorenom. Jueranji obrok pirina bio je samo daleka uspomena.Glad mu je ponovo razdirala utrobu. Razbesneli Toge nije mu dozvolio nida pojede poslednji obrok!

Stigao je do ivice sela kad je Neko iskoila iza poslednje zgrade, zadiha-na od tranja. Predala mu je vreicu punu pirina.

Hvala ti, Neko. Duboko se naklonio pre nego to je primio dar.Stavio je dragocenu hranu u ranac i krenuo ka umi. Osvrnuo se za so-

bom. Devojica mu se poklonila. Retki sneg padao je oko nje. Nadao se danee imati nevolja zbog pomoi koju mu je pruila.

Odmicao je ka zapadu. Sunce je zalo iza horizonta. Padao je mrak.uma je delovala hladno i pretee. Nije daleko odmakao kad je uo uurba-ne korake iza sebe.

Brzo je mugnuo s glavne staze. Sakrio se iza drveta i isukao ma. Brani-e se. Da li su se seljani predomislili? Da li mu je za petama strani Akumas razbojnicima?

Progonilac se pribliavao.Sakrio se iza stabla. Prestao je da die. Skamenio se. Bie nevidljiv za

neprijatelja zahvaijujui obuci u gotonpu, vetini skrivanja nindi.Neko je protrao pored njega. Prilika se zaustavila na mestu gde se staza

ravala.Gvirnuo je iza stabla i ugledao Neko. Oaj se ogledao na njenom licu.

Pogledom je pretraivala umu. Htela je da krene dalje kad je Dek iskora-io iz skrovita.

ta hoe?, pitao je.Divlje je gestikulirala. Nije razumeo ta eli da mu porui. Slegnuo je ra-

menima i odmahnuo glavom.Odustala je od jezika znakova. Zgrabila ga je za ruku i povukla sa staze u

umu. Odvela ga je uzbrdo, do male istine. Uzbueno je pokazala na selo

29

ispod njih.U sve guem sumraku video je jarkocrveni plamen. Neto je gorelo na

glavnom trgu. Poar je gutao jednu od seoskih kua.

30

7.

BEBA

Dek je pojurio niz stazu. Trao je za devojicom. Za tako malo stvorenjebila je brza kao lisica. Energinim nastupom i upornou uspela je da gaprivoli na povratak u selo. Nije mu dala mira dok nije pristao. Pretpostavioje da Akuma napada skladite pirina. Obilni snegovi verovatno su ganagnali da porani.

Izleteli su iz ume i potrali blatnjavom stazom ka sreditu sela. Seljacisu se skupili na trgu. Sa uasom su posmatrali plameni pakao. Vatra je pro-dirala trani krov kuice. Neki su pokuavali da ugase poar vedrima le-dene vode iz bare. Nisu imali uspeha. Vatra je nastavljala da se iri.

ena je jecala u naruju mukarca okrugla lica i proreene kose. I on jeizgledao beskrajno tuno. Otimala se, gonjena oajnikom eljom da utriu kuu zahvaenu poarom.

Neko i Dek stali su pored Sore. Starac je izgledao tunije no ikad.Gde je Akuma?, pitao je Dek. Osvrtao se tragajui za razbojnicima.Akuma?, procedio je Sora, preneraen pominjanjem tog imena koliko i

injenicom da opet vidi Deka. Ne... u selu nema razbojnika. Sud pun uljase prevrnuo i izazvao poar.

Dek je vratio katanu u korice. Bio je besan na devojicu. Nije smela daga dovue u selo zbog poara. Ova tragedija ga se nije ticala. Okrenuo se,

31

spreman da nastavi put.A... ali beba je ostala u kui, dodao je starac.Kroz urlik plamenova i majine krike razabrao je vritanje detenceta.

Niko od seljana nije nita preduzimao, iako je pretila opasnost da se kuasvakog asa srui. Nisu smeli da pomognu detetu.

Nije gubio vreme. Dodao je maeve i ranac devojici i potrao ka najbli-oj upi. Iscepao je dak koji je visio na prozoru. Uzeo je vedro vode odjednog seljaka i prosuo ga preko sebe. Zadrhtao je od studeni i uzeo slede-e vedro. Prosuo ga je preko daka. Obavio se mokrim platnom, dubokoudahnuo i jurnuo u zapaljenu kuu.

Jedva je ostao na nogama posle sudara sa strahovito snanim toplotnimtalasom. Vreli vazduh ispunio mu je plua. estoko je kaljao. Provirio jeispod daka. Prostorija je bila puna dima, pepela i plamenova. Vatra je pro-dirala zid desno od njega. Kuhinjski prostor bio je plamtei pakao, u komniko nije mogao da preivi. Levo od njega bio je uzdignuti prostor za spa-vanje. Dimio se, ali jo nije goreo.

U dalekom uglu nazirao je improvizovanu kolevku i uo vritanje napu-tene bebe. Detence se guilo od dima.

Navukao je vlani dak na lice i potrao preko prostorije. Kroz onovesandala oseao je vrelinu drvene platforme. Uskoro e i nju zahvatiti pla-men.

Stigao je do bebe. Bilo je pravo udo to je ostala nepovreena. Stari altitio joj je lice. Izvadio ju je iz kolevke i obmotao dakom. Mokra tkaninagotovo se osuila. Uskoro e biti beskorisna. Potrao je ka izlazu kad se iz-nad njega razlegao moni prasak. Podigao je pogled na vreme da vidi kakomasivna krovna greda puca i pada.

U poslednjem trenutku je skoio da bi je izbegao. Zakotrljao se po podu sbebom u naruju. Greda je tresnula o pod. Detence je jo glasnije zavritalokad mu se svet okrenuo naopake. Ustao je, samo da bi otkrio da su u va-trenom obruu.

Vrata su bila vrlo blizu. Morae da proe kroz plameni zastor da bi stigaodo njih.

Mokri dak se sasvim osuio i zapalio na leima. Nije imao izbora. Zba-

32

cio je beskorisnu tkaninu s ramena. Stisnuo je bebu na grudi i poleteo kaizlazu. Plamenovi su ga lizali u trku. Uzdao se u mokri kimono, poslednjuliniju odbrane.

Kuica je zakripala i zastenjala, a onda se uruila, ba kad je izleteo natrg. Kaljao je i balavio. Pao je na sneg. Hladnoa mu je ovog puta prijala.

Moja beba! Moja beba!, kriknula je majka. Oslobodila se muevljevogzagrljaja.

Dek joj je dodao unezvereno detence. Uutalo se im se nalo u maji-nim rukama. Smirilo se u njenom zagrljaju. Gutala je dete pogledom. Za-gledala se u Deka. U oima su joj blistale suze zahvalnosti.

Arigato gozaimasu jecala je. Duboko se poklonila spasiocu.Priao mu je seljak proreene kose. Mislio je da mu sledi izbacivanje iz

sela. ovek je pao na kolena pred njim. Rairio je ruke i spustio elo dozemlje, u gestu krajnjeg potovanja.

Mladi samuraju, moja porodica bie ti veito zahvalna, rekao je. Zo-vem se Juto. Ja sam otac ovog deteta i tvoj ponizni sluga.

33

8.

OTETE

Dek se sluio iz najvee zdele pirina koju je ikad video. Seljanke su gaobasipale hranom. Nije gubio vreme na utivosti. Veto se sluio tapiimaza jelo. Ispraznio je zdelu i preao na miso supu, kuvano povre i neto di-mljene skue. Nije imao veliko poverenje u seljake. Reio je da maksimal-no iskoristi njihovu naklonost, dok traje.

Sedeo je u Juniijevom domu. Grejao se pored vatre, u novom kimonu.Bebina majka traila je da opere prljavi plavi kimono. Neko se uunjala ukuu. Kleala je pored njega i ponosno drala njegove maeve i ranac. Ju-nii, Joi i Toge sedeli su naspram njega. Jeli su, ispijajui olje tek skuva-ne sene. Sora i Kunio kleali su iza njega. Deak je kao opinjen zurio unovog heroja sela.

Molim vas da prihvatite izvinjenje, zbog mog nedostojnog ponaanja,obratio mu se Junii uz naklon. Brinuo sam za bezbednost naseobine. Pre-nerazio sam se kad sam video da ste stranac. Nismo eleli da se ogluimo oogunovo nareenje.

Razumem vas, odvratio je Dek. Znao je da ogun odluuje o ivotu ismrti svojih podanika.

Molimo vas da ostanete, makar nekoliko dana, dok se ne odmorite, na-stavio je Junii. Ako elite da due ostanete...

34

Razmisliu o tome, ree Dek. Seljaci su pokazali da su nestalne udi.Nije hteo da se obavee na bilo ta. Odluio je samo da prihvati njihovuponudu i ostane jo nekoliko dana.

U vama gori velika vatra, primetio je Joi. Uverili ste se u malodu-nost seljana. Potrebna nam je hrabra osoba poput vas.

Momak je hrabar, promrmljao je Toge, pijuckajui zeleni aj, ali ga tone ini samurajem.

Deku je bilo dosta Togeovih sumnjienja. Spustio je tapie za jelo i bezupozorenja potegao katanu. Kao brija otro seivo preseklo je Togeovuoljicu. Vreli aj mu se prosuo po krilu.

Toge je alobno zajecao dok mu je sena natapala kimono. Bio je previezaprepaen da bi se pokrenuo. Povratio se i panino osmotrio prste, da bise uverio da su svi na broju.

Neko je oduevljeno zapljeskala, dok se Kunio valjao od smeha. ak se iJoi bezubo osmehnuo posle demonstracije maevalake vetine.

Mogao bi da izazove deaka na dvoboj ako te ni ovo nije ubedilo, za-cerekao se Joi.

Tako je, izazovi ga na dvoboj!, oduevljeno e Kunio. Dek je namua ugju. Njegovi maevi seju smrt!

Postieni Toge samo je utke prekrstio ruke.Junii je urno odloio oljicu i saoptio: Nimalo ne sumnjam u vau

vetinu, mladi samuraju. Nastavio je s nervoznim osmehom: Sora vam jeponudio svoj dom dokle god budete eleli da ostanete. U svako doba semoete posluiti mojom kadom.

Dek je prihvatio njihovo gostoprimstvo. Rekao je ta je imao. Vratio jema u korice i navalio na hranu.

Odmoran, okupan i sit, Dek se oseao kao nova osoba kad je iskoraioiz Sorine kue na jutarnje sunce. Prole noi je prvi put u nekoliko nedeljauivao u zdravom i niim naruenom snu. Povratie snagu posle nekolikodana redovne ishrane i okrepljujueg sna.

Napolju ga je ekao stalni pratilac - Neko. Sora mu se pridruio u etnjioko bare u sreditu sela. Seljani su ga na svakom koraku pozdravljali dubo-

35

kim naklonima i blagonaklonim pogledima. Bilo mu je jasno da su ga me-tani prihvatili kao lana zajednice. Znao je da nikad nee postati ravno-pravni pripadnik japanskog drutva, ali je u pojedinim trenucima oseao dasu prepreke otklonjene i da je dobrodoao. U Akikoinom drutvu uvek setako oseao. Misli su mu odlutale ka najblioj prijateljici. Molio se u sebiza njenu dobrobit i zdravlje. Kazuki se zakleo da e joj se osvetiti zato tomu je obogaljila ruku kojom dri ma, kad ga je pogodila strelom u bici zaOsaku. Nije verovao Kazukiju, iako mu je nedavno spasao ivot u zamenuza obeanje da joj nee nauditi. Zato je poslao prijateljicu Hanu, da upozoriAkiko. Namerno je ostavljao tragove za sobom, da bi dumanin poao zanjim umesto za njom.

ta te mui?, zanimao se Sora kad je video deakovo natuteno lice.Zabrinut sam za moje prijatelje.Zar nismo svi?, saaljivo je odvratio seljak.Dek je prouavao starevo tuno lice. Svedoilo je o nekom strahovitom

gubitku. Svi seljaci imali su slian, alobni izraz. Pripisao ga je strahu odAkume. Zbunjivalo ga je to su ak i deca na trgu bila smrknuta i neobinopovuena.

U neko doba je primetio da nigde nema devojaka, ve samo zrelih ena idevojica.

Gde su devojke iz vaeg sela?Sora je mrcnuo. Otile su.Na pijacu?Ne, otete su.Zastao je u mestu. Ko ih je oteo?Akuma! Ko bi drugi?, procedio je Sora. Stiskao je pesnice u nemo-

nom besu. Odveo je i moju ki jedinicu.Nekontrolisano je zajecao.Prve dve godine je... krao samo pirina... ostavljao nam je samo neto

malo, za goli opstanak... Ali prole zime je... oteo i devojke. Odonda su urazbojnikom suanjstvu!

Znate li gde ih je odveo?, pitao je Dek, preneraen otkriem.

36

Ne znamo. Mesecima smo tragali za njima. Razbojniki logor skriven jeduboko u planini. Devojke su zauvek izgubljene!

Starac je otro suze iz oiju. Drhtao je od tuge i nemonog gneva.Dek je sada zaista shvatio koliko su Akuma i njegovi razbojnici naneli

jada siromanom seocetu. Ne samo da su im otimali hranu iz usta ve suim ubijali duu.

Moda nee doi ove godine, ree Dek, da bi uteio starog seljaka.Hoe, odvratio je Sora. Crni Mesec nas nee zaobii.

37

9.

REGRUTOVANJE

Pa kakva je Nekoina pria?, pitao je Dek, dok su etali oko bare, oivi-ene ledom i snegom. Ona nije odvedena.

Devojica se s oekivanjem zagledala u Deka. Nekako je znala da priao njoj.

Razbojnici je nisu hteli, odvratio je Sora s neprirodnom gorinom zanjega.

Njeni roditelji sigurno su sreni zbog toga.Sora je nastavio posle muklog uzdaha. Ubijeni su u prvom napadu.Ko se brine o njoj?Niko. Ona je seosko siroe. Svi se brinemo o njoj. Svojim prisustvom

nas podsea na ono to smo izgubili.Dek je kipteo od besa. Devojica je izgubila najmilije, ba kao i on.

Samo to je on imao sree da stekne prijatelje kao to su Akiko, Jamato iJori. Ona nije imala nikog. Pomisao na njene patnje samo ga je utvrdila ureenosti da se bori. Taj Akuma je okrutan i nemilosrdan - gori od samogavola.

Moram da se vratim u Okajamu, ree Dek na starevo iznenaenje.Ali ne moe sad da ode!

38

Ne brini, vratiu se s jo nekoliko samuraja!

Vesti o Dekovoj odluci proirile su se kao umski poar. Slavljen je kaospasilac naseobine. Tog jutra je bio tvrdo reen da ispuni obeanje. U me-uvremenu je posumnjao u svoje sposobnosti. Moda e uspeti da ubedidruge ratnike da mu se pridrue, ali kako e postupiti kad otkriju da jegajdin, to je neizbeno? Seljani su, po svoj prilici, zaboravili na tu inje-nicu.

Najstariji itelj naseobine, Joi, nije.Povedi Togea sa sobom, poruio mu je na ruku u Juniijevom domu.

Predstavljae se kao tvoj sluga. Tako e dobiti na ugledu. Toge nije de-lovao oduevljeno, ali nije imao izbora.

Sora mora krenuti s tobom, kao predstavnik sela.I ja u!, prijavio se Kunio.Ako ba mora, oprezno e Junii. Po izrazu njegovog lica bilo je jasno

da jedva eka da momku vidi lea, makar na nekoliko dana.I Neko e poi s nama, ree Dek.Zato? Mala grozno kuva, promrmljao je Toge.Hoe li ti da kuva?, pitao ga je Dek. Toge nije znao ta da mu kae.Mrak je pao kad su zavrili s pripremama.Polazimo sutra ujutru, ree Dek.

Probudio se u cik zore, odmoran i vedar. I vreme im je ilo naruku. Sjaj-no zimsko sunce obasjavalo je beli tepih popao po Okajami. Glavni drumbio je jasno vidljiv. Vijugao je ka horizontu.

Seljani su se okupili na trgu da ih isprate. Raspodelili su teret na petoricuputnika. Dek se postarao da Neko ne bude preoptereena.

Kunio!, povikao je kad se deak zaputio ka najmanjoj gomili prtljaga.Ovo dake pirina i lonac ne bi smeli da budu problem za tako snanogmomka.

Momi se osmehnuo. Nije hteo da se sramoti pred seljanima.Nema problema, rekao je i nabacio pozamani dak i gvozdeni sud na

39

lea. Blago se zateturao i krenuo za Dekom i ostalima.Prolazili su izmeu snegom pokrivenih polja. Preli su most pored mlina

i ostavili Tamagai za sobom. Neko je veselo skakutala pored Deka, oslo-boena statusa seoske robinje.

Dobro su napredovali po utabanom putu. Do sredine popodneva stigli sudo prvih kua Okajame. Toge je uspeo da iznajmi isto trono skladite.Ostavili su Neko i iscrpljenog Kunija da uvaju zalihe. Glavni trg bio jepun uurbanog, veselog sveta.

Danas je pijani dan, objasnio je Toge. Vodio je Deka kroz gomilu,pored tezga s ribom, svilom i zainima. Na trgu se prodavalo sve, od ulja iogreva do zemljoradnikih alatki i grnarije.

To su dobre vesti, ree Dek sa eirom natuenim na oi. Bie viesamuraja za regrutovanje.

Procenili su da na trnici vlada prevelika guva i da u takvom okruenjune mogu pristupiti kandidatima na odgovarajui nain. Dek je odabraomalu ajdinicu na uglu trga, iz koje se pruao lep pogled na pijacu. Bila jesastajalite ronina. Iz nje se moglo lako pobei, u sluaju da Dek bude ot-kriven.

Toge je, u skladu sa svojom ulogom, naruio bokal sene za svog gospo-dara. Nasuo je aj u oljicu i kleknuo pored Sore. Trojka je motrila trnicu.Tragali su za odgovarajuim samurajima.

Dek je ubrzo opazio jednog. Imao je uredno potkresanu bradu i skromni,crni kimono. Na boku je nosio par dobro odravanih maeva. Hodao jesamouvereno, ali ne i nadmeno.

Pokuajte s ovim.Toge je skoio i pourio ka samuraju. Dek i Sora gledali su kako se

predstavlja s dubokim naklonom i poziva ronina na aj. Ratnik mu je po-stavio pitanje i dobio odgovor. Odmahnuo je glavom i nastavio put. Togese vratio u ajdinicu. Delovao je neraspoloeno.

Zahvalio se na ponudi. Posao mu nije potreban.Nastavili su potragu.Kako bi bilo da pitamo onog tamo?, predloio je Sora. Pokazao je na

dobro odevenog samuraja, dugih brkova, punih obraza i poprilinog trbu-

40

ha.To ne bi bio dobar potez, ree Dek. Ratnik je bio previe imuan da bi

bio ronin. Tragamo za gladnim samurajem bez gospodara.A onaj tamo?, ree Toge.Pokazao je na mravog ratnika, upalih obraza, u pohabanom smeem ki-

monu.Moda bismo mogli da okuamo sreu, odvratio je Dek. Posmatrao je

kandidata preko oljice za aj.Samuraj im se pribliio. Proao je pored tezge s voem. Jedna jabuka za-

vrila je u rukavu njegovog kimona.Sad znamo da je gladan, ree Sora.I da je lopov!, promrmljao je Toge.Dek se slagao s Togeom. Tragali su za asnim i pouzdanim samurajima.

A opet, u ovim okolnostima, nisu mogli da budu preterano probirljivi.Gomila se iznenada uskomeala. Starica se probijala kroz guvu. Stigla je

gladnog samuraja. Poela je da ga tue po glavi vornovatim tapom.Ti li se izdaje za samuraja, jadnie!, vritala je. Vraaj jabuku!Ja... ja... hteo sam da platim, neubedljivo se pravdao samuraj. Maio se

za kesu.Platie, nego ta, ciktala je od gneva. tap se neumoljivo dizao i spu-

tao.Samuraj je izmicao pred stariinim udarcima. Ispustio je jabuku i pobe-

gao glavom bez obzira. Trgovci su se glasno smejali ratniku, jer je beaopred babom koja mu je jedva dopirala do pojasa.

Od ovoga neemo imati velike vajde, ree Dek. Potrebni su nam hra-bri ljudi.

Odabir kandidata pokazao se teim nego to su oekivali. Obeavajuihsamuraja bilo je malo. Retko su se pojavljivali.

Iskusni i ilavi samuraj proetao je ispred ajdinice. Po pohabanom ki-monu bez mona, zakljuili su da je ronin u potrazi za poslom. Na sajamasu se videli tragovi brojnih okraja.

On je na ovek, ree Dek.

41

Toge je pourio za njim. Poklonio se pred samurajem da bi privukao nje-govu panju.

Da li ste raspoloeni za razgovor s mojim gospodarem?, pitao je Toge,pokazujui ka Deku, lica skrivenog slamnatim eirom.

Ronin je kratko klimnuo. Seo je za Dekov sto. Spustio je maeve poredsebe. Sora mu je nasuo aja.

Hvala vam to ste odvojili vremena za susret sa mnom, ree Dek. Na-zdravio je roninu oljicom. Predstavio se imenom svog staratelja. Zovemse Takei.

Samuraj se naklonio. Ja sam Honen. Kako mogu da vam po mognem?Traim samuraje za selo Tamagai. Potrebni su da bi ga zimi branili od

razbojnika.To je astan cilj, mada sumnjam da e doneti veliku slavu.Vredan je svakog napora, dodao je Dek. Nastavio je, voen uverenjem

da e ronin znati da ceni iskrenost koliko i izazov. Voa razbojnika je zlo-glasni Akuma, koga zovu i Crni Mesec.

On je neustraivi ratnik. Pria se da je ubio stotine ljudi.Kakva hrabrost je potrebna da bi se porazili nenaoruani seljani?, ree

Dek. Razbojnik poput njega ne bi imao nikakve anse protiv samurajakao to ste vi. Da li ste spremni da nam se pridruite?

Honen je otpio dobar gutljaj sene. Razmiljao je o predlogu. I kolika ebiti nagrada za tako opasan poduhvat?

Seljaci su siromani. Nude tri obroka dnevno i konaite.Izraz utive panje nestao je sa samurajevog lica. Zamenilo ga je ogore-

nje.Kako se usuujete da me, kao samuraj samuraja, vreate tako skrom-

nom ponudom! zareao je i lupio oljicom o sto. Moda sam ronin, ali tone znai da sam prosjak!

Dograbio je maeve i odjurio.Stvar je beznadena, zakukao je Sora.Ne moemo tek tako odustati, rekao je Dek, iako ga je muila sumnja

u uspeh poduhvata.

42

Smrkavalo se. Na trnici je bilo sve manje ljudi. Uspeli su da privuku pa-nju jo dvojice samuraja. Prvi se udaljio s neuverljivim izgovorom, im jeuo da e imati Akumu za protivnika. Drugi je procenio da mu smrt u od-brani seljaka ne bi donela slavu.

Siguran sam da emo sutra imati vie sree, ree Dek da bi sakrio ra-zoaranje.

Maloduni Toge platio je raun. Trojka je krenula ka skladitu. Dek jeosetio da ih neko prati kad su preli ulicu. Nije se osvrnuo, ve je dao znakTogeu da skrene u sledeu uliicu.

Progonilac ih je sledio na bliskom odstojanju.Vrdali su sporednim uliicama. Dek je nagnao seljake da ubrzaju korak.

Nisu mogli da se otresu pratioca. mugnuo je u sokak i dao znak Togeu iSori da produe. Sneg je kripao pod progonioevim nogama. Stisnuo jedrku maa. Senovita prilika prola je pored njega.

Zastala je.Da li se uvek krije od prijatelja?

43

10.

STARI PRIJATELJ

Deak okruglog lica, bunastih obrva i pozamanog stomaka posmatraoje sa smekom na usnama Deka, skrivenog u sokaku.

SABURO!, povikao je Dek kad je prepoznao starog prijatelja. Otkudti ovde?

To sam ja hteo tebe da pitam.Toge i Sora su im zbunjeno prili.Poznaje li tog samuraja?, pitao ga je Toge. Posmatrao je maeve na

Saburovom boku.Da li ga poznajem? Tri godine sam se uio s njim!, povikao je Dek.

Zaboravio je na stroga japanska pravila ponaanja. Srdano je zagrlio prija-telja. Zajedno smo uili u Niten Ii Rjuu u Kjotu.

Dek je bio uiteljev ljubimac, zadirkivao ga je Saburo. Munuo je pri-jatelja u rebra.

Tako je. Mene je sensej Kjuzo najee utirao i bacao po dodu.Saburo se nasmejao. Pa pomagao ti je da ovrsne!Kako si me naao?Dugo sam se motao po trnici, objasnio je Saburo. Privukao si mi

panju, ali nisam bio siguran da si to ti. Saekao sam da krene iz ajdi-

44

nice.Da li e nam se tvoj prijatelj samuraj pridruiti na veeri?, zanimao se

Sora.Saburo se ozario na pomen hrane. S najveim zadovoljstvom.etvorka je krenula ka tronom skladitu.ivi kao feudalni gospodar!, zadirkivao ga je Saburo kad je video tru-

le drvene zidove i pod od nabijene zemlje.Ne smem da privlaim panju, objasnio je Dek kad je na Sorinom licu

video stid izazvan Saburovom nehajnom opaskom.Seljak je ustrim pokretima poistio platformu pre nego to ih je pozvao

da sednu.ta radi u Okajami?, pitao ga je Dek.Krenuo sam na mua ugjo.Ti od svih ljudi!, iznenaeno e Dek. Njegov prijatelj bio je odan i

hrabar samuraj, ali nije bio roeni borac i lovac na ratniku slavu.Saburo je alostivo klimnuo. To je bila oeva ideja. Posle bratovljeve le-

gendarne rtve u bici za zamak Osaka, moja rana od strele, zaraena kadsam ti spasao ivot tokom napada na kolu, nije uopte delovala impresiv-no. Zna kakav je moj otac. Ne zadovoljava se jednim herojskim sinom.Poeleo je da se hvali mojim ratnikim podvizima. Poklonio mi je i novidaio.

Saburo mu je dodao dva izuzetna maa. Darovao mi ih je radi dobresree.

Dek se divio seivu katane. U koliko dvoboja si pobedio s ovimorujem?

U svim, odvratio je Saburo.Zaista!, ree Dek. S potovanjem mu je vratio oruje. Sigurno si po-

stao moni maevalac.Saburo se nagnuo prema njemu i spustio glas. Stvar je u tome to se jo

nisam ogledao ni u jednom dvoboju, priznao je s lukavim osmehom. To,naravno, neu rei ocu.

Dek se nasmejao. Stari dobri Saburo!

45

Kako stoje stvari s tobom? uo sam da si ostavio Akiko u Tobi poet-kom prolea. ta si odonda radio?

Dek mu je pripovedao dogaaje iz poslednjih est meseci. Seljaci su seskupili u suprotnom uglu. Raspravljali su o pridolici dok je Neko pazilana pirina. Saburo je zaneseno sluao o prijateljevim podvizima i stradanji-ma. Dek mu je ispriao o bekstvu iz zamka Osaka s ranjenom Akiko; bek-stvu od ogunovih samuraja u Iga planinama; intervenciji ninda i njihovojpomoi; pljaki i gubitku svih stvari i pamenja; o Kazukiju i druini kor-piona koji su ga neumorno pratili po itavom Japanu.

Nije mu mnogo govorio o boravku meu nindama, iako mu je bezre-zervno verovao. Nije znao kako bi Saburo reagovao na vest da je u meu-vremenu postao obueni inobi.

Taj Kazuki je nasilnik i nitkov!, povikao je Saburo kad je uo da name-rava da potrai Akiko. Znam da je njegov otac naimenovan za daimja pro-vincije Kjoto. Njegova mo prelila se i na Kazukija. Udarila mu je uglavu.

Svakodnevno se molim da je Hana stigla do Akiko pre njega, reeDek.

Ne brini, teio ga je Saburo. Spustio mu je ruku na rame. Oboje zna-mo da je ona jedan od najboljih samuraja u koli. Ako je Kazuki i pronae,gorko e zaaliti zbog toga!

Ohrabrio je Deka svojom samouverenou. Bilo je dobro imati prijateljapored sebe. Osobu na koju moe raunati i pred kojom moe biti ono tojeste, bez straha ili predrasuda.

Neko je doskakutala do njih. Posluila ih je dvema punim zdelama pirin-a. Navalili su na hranu. Seljaci su jeli u svom uglu.

Dobar pirina, ree Saburo s punim ustima.Uivaj dok moe, odvratio je Dek. Seljaci ga nemaju u izobilju.Drago mi je to nisam roen kao seljak, ree Saburo. Nastavio je da

jede.Dek je znao da njegov prijatelj nije nameravao bilo kog da povredi. Va-

spitavan je kao samuraj. Nije mnogo mario za nie drutvene stalee.ta radi s ovim seljacima?

46

Pomaem im da unajme samuraje.Saburo zamalo to nije ispljunuo hranu. Ti! Zato?Rekao mu je za Akumu i napad koji e se zbiti sledeeg crnog meseca.Napae ih samo jedan razbojnik?, zanimao se Saburo.Ne, bie ih etrdesetorica.Krupni samuraj je otegnuto zazvidao. Seljaci nemaju ni najmanje anse

protiv njih!Zbog toga u se boriti na njihovoj strani.Saburo je zinuo od uda. Prestao je da jede. Ne misli valjda ozbiljno,

zar ne? Valjda ti je jasno da mora da napusti Japan, pre nego to te ogunili Kazuki pronau.

Dek je klimanjem glavom potvrdio nameru da ostane. Ako ne pomog-nemo seljacima, niko drugi nee.

Mi?, promucao je Saburo. Piskavim glasom skrenuo je panju seljaka.Da, nadam se da e mi se pridruiti.Gori si od mog oca!, ree Saburo razrogaenih oiju. Obojica elite da

me ubijete!Neemo biti samo nas dvojica, nastavio je Dek. Regrutovaemo jo

pet samuraja.Samo sedam samuraja protiv etrdeset razbojnika!Molim te, Saburo. Ovi ljudi su oajni. Nemamo mnogo vremena.Saburo je teko uzdahnuo. Razmiljao je o Dekovom predlogu. Seljaci

su utke ekali njegov odgovor. Dek je pomislio da moda suvie trai odsvog prijatelja.

Sahranie me, Dek!, konano je prozborio Saburo.Da li to znai da e mi pomoi?, odvratio je Dek, s meavinom ue-

nja i olakanja. Platie nas hranom.Pa zato nisi odmah rekao?, ree Saburo sa osmehom. Nita drugo mi

ne treba! Seljaci su se bacili na tle, u znak zahvalnosti.Prihvatio sam se ove obaveze, tiho e Saburo, samo zato to si ti to

traio. Izgleda da u ponovo morati da spasavam tvoj bedni ivot!

47

11.

PREDUSRETLJIVI KALUER

Gnjavite nekog drugog tim dejim igrama! progunao je samuraj. Srdi-to je terao Sabura od sebe.

Ali ovo je prava misija, nije se dao Saburo. Trkarao je za roninompreko trga.

Misli da sam glup. Da su seljaci imali ozbiljan problem, ne bi unajmilimladog samuraja poput tebe.

Zbog toga im je i potrebna tvoja pomo.Tebi je potrebna pomo. Pusti me na miru pre nego to ti prekratim taj

tvoj ne naroito dugaak ivot!Saburo se zaustavio u mestu i pustio ronina da se udalji. Vratio se do ula-

za u najvei budistiki hram u Okajami. Seo je na stepenice pored Deka.To je esti ronin koji me je odbio, alio se Saburo. Ne shvataju me

ozbiljno.Dek je posmatrao trg ispod duboko navuenog eira. itavo jutro su se

trudili da unajme nekog samuraja. Pazarni dan primicao se kraju. Na ulica-ma je bilo sve manje ljudi.

Ne mogu da verujem da dosad nismo nali nijednog samuraja voljnogda pomogne, ree Dek.

48

Saburo je slegnuo ramenima. Svako gleda samo sebe otkad je ogun do-ao na vlast.

Zato ne potraite spasenje?, posavetovao ih je sitni kaluer, koji sesputao stepenicama hrama.

U mantiji boje afrana nije bio mnogo vei od deteta. Nosio je akudobatinu sa iljatim metalnim vrhom i est metalnih prstenova, koji su zvealipri svakom koraku. Lice mu je bilo u senci velikog kupastog slamnatog e-ira. Dek je sretao sline kaluere na putovanjima. esto su krili lice da binaglasili odeljenost od spoljanjeg sveta.

Ne traimo pomo za sebe, objasnio je Dek. Ljubazno se naklonio ka-lueru. Pokazao je na Togea i Soru, koji su smrknuto kleali nedaleko odnjih. Seljacima su potrebni samuraji da bi zatitili etvu pirina. Nijedanronin ne eli da im pomogne.

Nijedan ronin ne eli da nas saslua, s uzdahom e Saburo.Zato se ne obratite mlaim samurajima?, predloio je kaluer. Po

hrabrosti ne zaostaju za starijim.Dek je razmiljao o tome. Moda se jo obuavaju i nisu dovoljno

umeni s maem. Previe bi rizikovali protiv razbojnika kao to je Akuma.Potrebni su nam ratnici s borbenim iskustvom.

Da li tebi nedostaje takvo iskustvo?Ne sasvim, priznade Dek. Setio se napada na Niten Ii Rju i bitke za

zamak Osaka.Zar se nisi borio u dvoboju s odraslim samurajem... i pobedio?Hmmm... jesam, odvratio je Dek, zateen pronicljivim pitanjem.Pa otkud zna da nema jo ratnika poput tebe?Zato to sam..., uutao se. Zamalo da kae: Zato to sam gajdin. Ali

kaluer bi mogao biti u pravu. Bio je spreman da se sukobi s razbojnicima.Ako je Niten Ii Rju stvorio ratnike poput Akiko, Jamata i njega, zato nebi bilo i drugih jednako vetih mladih samuraja?

Ali ovo nije Kjoto, negodovao je Saburo. Ovde sigurno nema mnogomaevalakih kola - ako ih uopte ima! Gde emo nai mlade samuraje?

Ponekad je ono za im tragate pred vaim nosom, odvratio je kaluer ipodigao eir.

49

Dek i Saburo zapanjeno su posmatrali sitnog kaluera, krupnih, bistrihoiju i glatko obrijane glave.

Ali ti bi trebalo da bude u hramu Tendaj u Iga planinama Ueno... sasensejom Jamadom, konano je prostenjao Dek.

Dok bi ti trebalo da bude na brodu koji plovi za Englesku, odvratio jeJori.

Neko je u skladitu kuvala senu, dok su Dek, Saburo i Jori upoznavalijedni druge sa svime to se u meuvremenu dogodilo. Jori nije mogao daveruje ta je sve Dek preturio preko glave. Saburo je zaneseno sluao pri-povest o Jorijevom grozomornom bekstvu od crvenih avola posle bitke zazamak Osaku. Zajedno su tugovali zbog traginog zatvaranja kole. Dek iJori su sa zadovoljstvom sasluali Saburovu priu o senseju Kanu, slepomuitelju boducua, koji je, pre nego to je nestao, uspeo da vrati preivelemlade samuraje u Kjoto. Dek se zalud nadao da e uti neto novo o sud-bini svog zatitnika Masamota, koji je prognan u daleki hram na planiniJavo. Tuga je uzmakla pred smehom, kad je Jori uo za Saburov borbamasiromani mua ugjo.

Ne vidim zato bih preduzimao nepotrebne rizike!, objasnio je Saburopodignutih obrva. Otkud ti u Okajami?

Sensej Jamada poslao me je na hodoae, odvratio je Jori. Religioznevrste.

Da li je i on ovde?, pitao je Dek. Radovao se susretu sa majstoromzen-filozofije, najdraim uiteljem u Niten Ii Rjuu.

Jori je odmahnuo glavom s tunim osmehom. Mislim da je neto umrlou njemu u bici za zamak Osaka. Trudi se da mi prenese sve to zna, kao daoekuje skori odlazak s ovog sveta.

Dek i Saburo izmenjali su zabrinute poglede.Pa zato nisi s njim?, pitao ga je Saburo.ivot je najvei uitelj, rekao mi je, kad me je poslao na hodoae. Za-

molio me je da dostavim poruku starom prijatelju u hramu Okajama.Prila im je Neko s vrelim ajnikom. Oprezno se popela na drvenu plat-

formu i nasula aj u tri oljice. Saburo je podigao svoju.

50

Za Niten Ii Rju!, rekao je da bi ih oraspoloio.Za prijatelje!, rekao je Dek, koji se jo nije oporavio od iznenaujueg

susreta sa Saburom i Jorijem. Bio je beskrajno srean to su ponovo zajed-no.

Za prijatelje kojih vie nema, ali nisu zaboravljeni, rekao se Jori, oijucrvenih od suza.

Ponovo okupljeni, mladi samuraji pili su u ast svojih prijatelja. Utonulisu u sveanu tiinu. Saburo je bio na ivici suza zbog seanja na hrabrogbrata Tara. Dek je alio za Jamatom, koji se rtvovao da bi spasao Akiko injega od ninde Zmajevog Oka.

Neko ih je zaprepaeno posmatrala. Mislila je da su takvi zbog njenogaja. Jori joj je pokazao da sena ima dobar ukus. Poklonila se i odskakuta-la u svoj ugao, da pripremi ruak.

Dek je, po ko zna koji put, bio zauen Jorijevim razumevanjem ljudi.Znao je da je Neko gluva i nema, iako mu to niko nije rekao. Ni za dlakuse nije promenio. Iako mali rastom, imao je veliko srce i dobru duu. Teosobine inile su ga savrenim monahom, iako mu nisu uvek bile od pomo-i na obuci za samurajskog ratnika. Pokazao je iznenaujuu otpornost i iz-uzetnu vetinu, koje su nadilazile njegovu neuglednu pojavu.

Jo ne mogu da verujem da sam naleteo na vas dvojicu, ree Dek.Jori se toplo osmehnuo. Boanstva neupadljivo deluju preko podudarno-

sti. Moda ti je pomogao Hotej, Nasmejani Buda, jedan od sedam boan-stava sree.

Moram da mu se zahvalim na ljubaznosti, ree Dek sa osmehom.Kad se vraa na Iga Ueno?

Kad se moj dobri prijatelj bezbedno vrati kui, ree Jori uz naklon.Odan si kao i uvek, ree Dek. Uzvratio je naklon. Obeao sam da u

pomoi seljanima pre nego to nastavim put.Jori je mudro klimnuo, kao da je oekivao takav odgovor. Nadahnut bu-

distikim uenjem, rekao je,: Pomaui drugima, pomaemo sebi.Ne mora da ostane, ree Dek. Ova misija bie opasna.Nije pitao Jorija da im se pridrui zato to je znao da njegov prijatelj iz-

begava nasilje kad god je to mogue. A opet, njegova mudrost i saveti bi

51

mu dobro doli u predstojeoj bici s Akumom.Gde god su iskreni prijatelji, tu je i nada, ree Jori. To sam od tebe

uo.Mudro zbori, Jori, napomenuo je Saburo. Ali gde da naemo mlade

samuraje, voljne da nam pomognu?Ima tako malo vere, Saburo!, ukorio ga je Jori, s lukavim sjajem u

oima, zbog kog je podseao na senseja Jamadu. Svetenik u hramu Oka-jama rekao mi je da se pored reke odrava streliarsko takmienje. Tamoe biti.

52

12.

RASCEPLJENA STRELA

Velika gomila slegla se na istonoj obali reke Asai. Ta oblast bila je sre-dite gradske trgovine. Na dokovima je bilo nekoliko renih brodova rav-nog dna i s jednim etvrtastim jedrom. Nosai su jurcali okolo, sdakovima pirina ili buradima sakea na sklepanim kolicima. Roba svihvrsta i namena iskrcavana je u prostrana drvena skladita pored obale. Pra-zna plovila ekala su da budu natovarena robom koju e razvesti irom Ja-pana.

Zamak s krovom u pet nivoa dominirao je suprotnom obalom. U crnoobojena graevina bacala je zloslutnu senku na itav kraj.

To je zamak Vrana, ree Toge dok su se probijali kroz gomilu. Domdaimja Ikede.

Dek je shvatio da gospodar koji ivi u tako raskonoj palati nema mno-go saoseanja za svoje podanike. To je pogotovo vailo za siromane selja-ne.

Streliarsko nadmetanje odravalo se na irokoj verandi ispred najveegskladita. est malih meta poreano je na jednom kraju verande. Strelci uzimskim kimonima postrojili su se na drugom, ezdesetak metara udalje-nom kraju. Ogolili su leve ruke, da bi bolje zatezali lukove i tanije gaali.

Strele su letele kroz vazduh kao jata usplahirenih vrabaca. Obalom su od-

53

jekivali snani udarci elinih vrhova o drvene mete. Takmiari su isputalistrelu za strelom.

U Okajami se svake godine odrava nadmetanje Toija, objasnio jeToge. Strelac koji ima najvie pogodaka u stotinu pokuaja biva proglaenza pobednika.

Novo jato strela poletelo je ka cilju. Drhtale su posle udarca u drvenemete. One koje bi promaile padale su ispred meta na verandi ili bi se zabi-le u zid skladita iza njih.

Saburo je opazio nekoliko mladih samuraja meu gledaocima. Kogaemo prvo da pitamo?

Dek je sledio njegov pogled. Grupa je bila meavina deaka i devojica.Niko nije bio ni blizu ceremonije odrastanja. Odmahnuo je glavom. Pre-mladi su.

A ono dvoje?, predloio je Sora.Malo stariji deak i devojica, verovatno brat i sestra, stajali su ispred

njih, opinjeni nadmetanjem. Dek je pogledom pretraio gomilu. Zaklju-io je da su njih dvoje jedini pogodni kandidati.

ta ti misli, Jori?Moram bolje da ih pogledam, odgovorio je. Nije mogao da ih vidi od

gomile.Sledi me, ree Saburo.Moni povik digao se iz gomile kad su stigli do prvog reda. Strelci su

prestali da odapinju strele. Poelo je brojanje. Gledaoci su se uutali. Sudi-ja u beloj halji pregledao je mete. Brojao je uspene pogotke svih strelaca.

Pedeset dva!, oglasio se. Publika je odgovorila pristojnim aplauzom.Prvi samuraj se skromno naklonio.

ezdeset etiri! Drugi strelac dozvolio je sebi da se osmehne. Publikamu je otpozdravila veselim klicanjem.

Dvadeset jedan!Utiv, iako mlak aplauz nije mogao prikriti zlurado cerekanje. Izdajniko

rumenilo buktalo je na strelevom licu. Nije dugo trpeo podsmeh gomile.Kolektivni uzdah uzdigao se ka nebu kad je saopten rezultat etvrtog tak-miara.

54

Devedeset osam!, objavio je zvaninik. Nije krio zaprepaenje. Novirekord!

Brkati samuraj ozbiljna lica, u belom giju i hakami iste boje, ispustio jepobedniki uzvik i podigao luk u vazduh.

Zato ne bismo pitali njega?, ree Jori, klimajui ka verandi kad je zva-ninik saoptio razoaravajuih etrdeset sedam, rezultat petog samuraja.

Odlui se, Jori, ree Saburo. Mislio sam da tragamo za mladim sa-murajem.

Slaem se, ree Jori. Mislio je na estog i poslednjeg takmiara. Meustrelcima je bio i usamljeni deak. Nosio je jednostavni crni kimono. Vezaoje kosu u perin. Nita na njemu nije plenilo panju. Lice mu je bilo otro iusredsreeno, a dranje dostojanstveno i spokojno.

Zvaninik je prebrojao strele na deakovoj meti. Prebrojao ih je ponovo,poto oigledno nije bio siguran. Uzbuenje je raslo u publici. Zvaninikse okrenuo i saoptio rezultat: Devedeset devet!

Isprva niko nije mogao da poveruje svojim uima - pogotovo samuraj stankim brkovima. Gnevno je posmatrao deakovu metu, kao da izdalekabroji umu strela. Publika se oglasila gromkim aplauzom.

Kad se buka slegla, zvaninik je priao deaku i poeo: Proglaavampobednika...

Ne, ja sam ampion!, prekinuo ga je drugi samuraj. Priao mu je ur-nim korakom. Reci nam koliko ima godina, zapitao je deaka.

Petnaest... i po.Vidite! Jo nije punoletan.Zato je to bitno?, bunio se deak. Pobedio sam te.Samuraj se jedva kontrolisao. Nadmeno derite! Pokazau ti ja gde ti je

mesto, rekao je i zamahnuo pesnicom ka deakovom licu.Momi nije ni mrdnuo. Prihvatam izazov.Dobro. Odmai emo metu na dvostruko vee odstojanje i postaviemo

je na vodi, dreknuo je samuraj. Ispaliemo po dve strele.Deak se spokojno naklonio, to je znailo da prihvata izazov. Gomila je

uzbueno zaagorila. Niko nije oekivao ovakav razvoj dogaaja. Zvani-

55

nik je naredio da se meta postavi na amac koji su zaustavili nasred reke.Raiena je staza od verande do pristanita, da bi strelci mogli nesmetanoda gaaju.

Pokazau vam ko je pravi ampion, ree samuraj. Zauzeo je poziciju zagaanje. Poniziu te, balave.

Podigao je luk s uvebanom lakoom, nategao oputu i odapeo strelu. Vi-nula se u vazduh. Opisala je luk visoko iznad gomile, ka dalekom amcukoji se ljuljukao na talasima. Svi su gledali da li e dosei daleki cilj. Zna-li su da je pogodila samo sredite mete i pre nego to je posluitelj u amcupodigao crnu zastavicu.

Gomila je podivljala. Niko nikada nije video tako sjajan hitac.Samuraj je, opijen uspehom, s visine pogledao deaka, a onda je odapeo

sledeu strelu. Pogreio je. Drugi hitac je, zbog malog predaha, bio za ni-jansu neprecizniji. Uplaeni posluilac skoio je u vodu trenutak pre negoto se strela zabola u klupu na kojoj je do malopre sedeo.

Gomila se glasno nasmejala.Hteo sam da vidim kako e reagovati, promrmljao je samuraj. Pokuao

je da prikrije promaaj nevetim izgovorom, dok se mokri posluilac pe-njao nazad u amac. Budi srean ako pogodi amac, balavko!

Deak nije sluao protivnikove zlurade upadice. Stao je postrance premameti. Telom je ispisao savreno slovo A. Dek je prepoznao pokrete s kju-ducu obuke. Savrena ravnotea i nepokolebljiva usredsreenost svedoilesu o postignutom jedinstvu duha, luka i tela.

Deakove kretnje bile su tene i usklaene. Strela je nakon odapinjanjasekla hladni vazduh kao no. Pogledi gomile pratili su je preko neba, kapominoj meti. Pogodila je cilj. Reski zvuk cepanja drveta stigao je doobale.

Posluitelj je podigao mokru zastavicu drhtavom rukom i povikao: De-ak je rascepao samurajevu strelu po sredini!

Gomila je odgovorila aplauzom.Mislim da smo nali prvog samuraja, sa osmehom e Dek.Deak je vratio drugu strelu u tobolac i siao s verande.Gde si krenuo?, pitao ga je samuraj.

56

Nemam vie ta da dokazujem, odvratio je deak.Vraaj se ovamo! Nisam zavrio s tobom.Deak je utke nastavio put, praen aplauzom gomile. Razdvajala se pred

njim. Ponieni i poraeni samuraj posegnuo je za strelom, s namerom damuki ubije protivnika. Dek je hteo da opomene deaka, ali ovaj se veokrenuo munjevitom brzinom. Napeo je luk i odapeo strelu na samuraja.

Preletela je preko ovekovog ramena i nestala u skladitu.Saburo je saaljivo odmahnuo glavom. Sagnuo se do Deka. Da li si si-

guran da ga elimo?Samuraj je, smejui se, namestio strelu i lagano zategao oputu. Sad e

platiti za svoju drskost.Deak nije odstupao.Gledao je kako se burad sakea kotrljaju s kolica. Odskakala su po drve-

nom podu i valjala ka samuraju. Prvo ga je udarilo i bacilo u stranu. Deakje strelom presekao konopac na kolicima i nekoliko tekih buradi otkotrlja-lo se u mutnu vodu, zajedno sa samurajem.

Polumrtvi samuraj izvaen je iz vode, a deak je za to vreme nestao u go-mili.

57

13.

HAJATO

Da li ste imali sree?, pitao je Dek, kad se vratio u skladite s Toge-om. Petorka je izgubila deaka strelca iz vida. Razili su se da bi ga lakepronali.

Sora je smrknuto odmahnuo glavom.Da li su se Jori i Saburo vratili iz potrage?ta misli?, kiselo e Kunio. Mahnuo je po praznoj prostoriji.Toge je opalio deaka preko uva. Pokai malo potovanja!Jao!, povikao je Kunio. Poklonio se Deku trljajui glavu. Zato ni-

sam mogao da gledam streliarsko nadmetanje? Sora je mogao da uva pi-rina.

Nismo ili tamo da bismo se zabavljali! Podseam te da je sudbina ita-vog sela na kocki!

Vrata su se otvorila. Jori je uao unutra sa snenim kovitlacem. Svi po-gledi su se upravili ka njemu.

Odmahnuo je glavom. Otresao je sneg sa sebe i odloio palicu u ugao.Pitao sam sve koje sam video. Niko ga nije primetio na mostu gde poinjezapadni put iz grada.

Dek je umorno uzdahnuo. Bio bi savren za ovaj zadatak.

58

Bie drugih, teio ga je Jori.Hoe li?, planuo je Toge. Izgledao je oajnije nego ikad. Isuvie smo

siromani da bismo platili prave ronine! Umesto njih jurimo decu! Nisamvideo tako mnogo mladih samuraja na takmienju!

Bilo ih je bar dvoje, napomenuo je Dek.Kako emo ih sad pronai? Imamo sve manje vremena. Za tri nedelje je

crni mesec!Imaj vere, ree Jori.Vere?, jetko e Toge. Svake godine molim se bogovima za kiu. Mo-

lim se za sunce. Molim se za dobru etvu. Molim se da prehranimo selo.Molim se da Akuma ne doe! I da li bogovi odgovaraju na moje molitve?

Odgovorie, uveravao ga je Jori.Moda e odgovoriti na tvoje, ali ne i na nae, seljake!, povikao je

Toge.Pojurio je ka zadnjem delu prostorije, gonjen besom. Svima je okrenuo

lea. Nemo su razmenjivali poglede.Neko se uskoro pojavila, uspanienog pogleda. Ispustila je uzdah olaka-

nja kad je videla Deka. Nastavila je da priprema veeru.Molim vas da mu ne uzimate ove rei za zlo, pomirljivo e Sora. Uz-

nemiren je, to je sve. Uvek je takav kad se blii crni mesec.Dek i Jori su klimnuli. Sedeli su na platformi i ekali Saburov povratak.Misli li da je s njim sve u redu?, pitao je Jori, posmatrajui sve masti-

ljavije nebo.Verovatno neto jede!, naalio se Dek da bi prikrio zabrinutost.Proao je jo jedan sat. Neko je posluila pirina s kuvanim povrem.

utke su jeli. Sve vie su brinuli zbog Sabura.Vrata su se naglo otvorila. Dek je skoio na noge s maem u ruci.Pronaao sam ga!, povikao je Saburo. Vetar je unosio sneg u sobu.Dek je vratio ma u korice. Stavio je eir na glavu, da bi pokrio lice,

kad je Saburo pozvao priliku ispred skladita da ue.Deak strelac je uao. Premeravao je prostoriju smeim, sokolovim

oima, u potrazi za moguim pretnjama.

59

Sedi, molim te, ree Saburo. Pozvao ga je da se pridrui Joriju i Dekuna platformi.

Deakov pogled zadrao se na Deku. utke ga je posmatrao. Odloio jeluk kad se uverio da mu ne preti neposredna opasnost. Kleknuo je u polu-sedei poloaj, s podignutim kolenom. Nije hteo da rizikuje. Katana mu jepoivala u krilu. Omoguavala mu je da brzo reaguje na svaki napad.

Neko je urno donela dve zdele vrueg pirina. Saburo je poeo da jede.Deak je ljubazno odbio obrok.

Ve sam jeo, sa Saburom, rekao je. Slobodno se poslui.Neko je pogledala Deka. On je nespretno pokazao da moe da pojede

pirina. Ozareno se poklonila Deku, a zatim i deaku.Ovo je Hajato, saoptio je Saburo sa ustima punim pirina. Naao sam

ga kako veba u poljima.Deak strelac se skrueno naklonio. Bacio je pogled na ugao u kom su

uali Toge, Sora i Kunio. Reeno mi je da ovi seljaci imaju problema srazbojnicima?

Tako je, odvratio je Dek, otpozdravivi deaku. Da li ti je Saburo ob-jasnio s kakvim neprijateljem emo se sukobiti?

Hajato je klimnuo. Pomisao na tako opasne i brojne protivnike nije ga za-brinjavala.

Da li zna da seljaci mogu da ti prue samo hranu i smetaj?Hajato je ponovo klimnuo. To je i vie nego dovoljno. Ja sam samuraj.

Dunost mi je i ast da zatitim pirina koji hrani na narod.Dek, Saburo i Jori izmenjali su poglede. Deak je ispovedao buido:

ideal koji je Masamoto predano usaivao svojim uenicima. Nisu moglipoeleti boljeg saveznika. Ostala je jo jedna prepreka.

Dek se okrenuo Hajatu i rekao: Ako eli da nam se pridrui, neto bitrebalo da zna.

Duboko je udahnuo pripremajui se na najgore. Skinuo je eir.Hajato je rairio oi. Ruka mu je pola ka katani. To su bile jedine reakci-

je.Pretpostavljam da si ti taj zloglasni gajdin samuraj.

60

I Dek je poeleo da se mai maa. Da li deak namerava da ga ubijekako bi se domogao nagrade za njegovu glavu?

Ima li jo iznenaenja? pitao je Hajato. Oprezno je posmatrao trojku.Saburo i Jori prili su Deku, kao da ele da ga zatite. Rastua napetost

izmeu etvorice samuraja nagnala je seljake da se povuku u ugao.Nema ih, ree Dek.Hajato se osmehnuo i opustio ruku. Ne brini. Ne tragam za tobom. U

stvari, borili smo se na istoj strani u bici za zamak Osaka. Daimjo Jukimu-ra bio je moj otac.

Dek se seao deakovog oca. Ninde su ga ubile u napadu koji je orga-nizovao ogun.

Moj otac je... priao o tebi, Hajato je propustio malo oseanja u svojglas. Spasao si ivot njegovom prijatelju, velikom daimju Takatomiju. Di-vim se svakom samuraju koji se suprotstavi nindi, pogotovo tako smrto-nosnom kao Zmajevo Oko.

Zatekao sam se na pravom mestu, u pravo vreme, to je sve, odvratio jeDek.

Preskroman si, ree Hajato. To mi se dopada. Bie mi ast da se borims tobom protiv razbojnika Akume.

Seljaci su savladali strah. Prili su mladom samuraju da bi mu se sa za-hvalnou poklonili. ak se i Togeovo raspoloenje popravilo. Nervozno jemahnuo Neko da skuva jo sene.

Dek se poverio Hajatu dok su pili aj: Imamo muke da pronaemo do-brovoljce. Zna li nekog ko bi nam se pridruio?

Hajato je spustio olju. Podigao je prst posle kraeg razmiljanja.Jedan momak mogao bi biti vredan truda.

61

14.

JUDAJ

ta mislite?, pitao je Hajato sledeeg jutra, pored dokova.Dek i ostali zadivljeno su posmatrali mladog samuraja koji je unosio

dva bureta sakea u skladite, dok su se dvojica nosaa muila s jednim.Veliki je kao planina!, otelo se Joriju, koji mu nije dopirao ni do poja-

sa.Dek nije bio nita manje zapanjen. Mladi samuraj imao je iroke grudi,

noge kao stabla i ruke prepune miia. Kosu crnu kao katran svezao je uperin. Lice mu je bilo kao isklesano od granita.

Judaj je krupan za svoj uzrast, ree Hajato. To ga ini velianstvenimratnikom.

U skladite je umarirala mrava ena, preka pogleda i sive, suve koe.Zato ste tako spori?, pitala je. Pretei je mahala tankim bambusovim

tapom. Jo tri broda ekaju na istovar. Miite se!Pojurila je za Judajem i drugim nosaima u skladite. Obasula ih je nare-

enjima i uvredama, kao da je ogun lino. Nosaa, presporog za njenukus, poastila je udarcem tapom po nogama.

Ta ena je gora od moje majke!, primetio je Saburo kad je njena rtvaothramala u zgradu.

62

Prodorni vrisak zaparao je vazduh.Moda samuraj vie nije mogao da je trpi?, ree Dek. Potrali su da bi

videli ta je razlog takve reakcije.Otrokonda je stajala na praznim kolicima, sivlja u licu nego ikad. Sti-

skala je kimono uz mravo telo.Ubijte ga! Ubijte ga!, vritala je i pokazivala vornovatim prstom na

siunog, smeeg mia na podu.Nosa je dohvatio metlu i pokuao da udari stvorenjce po glavi. Mi je

bio prebrz. mugnuo je uz toak kolica. ena je pomahnitala kad je pretr-ao preko njenih nogu. Skakala je okolo kao pomahnitala lutka. Nosai sus mukom susprezali smeh.

Ti, samurajski deae!, zapitala je, oiju izbeenih od straha. Pomozimi!

Judaj je priterao miia u oak. Sagnuo se i zgrabio stvorenjce.Zdrobi ga!, vrisnula je.Divovski deak nije obraao panju na usplahirenu enu. Izaao je iz

skladita. Zaustavio se na drugoj strani doka i pustio mia na obalu reke.Gledao je kako zamie u travu.

ena je huktala od besa na vratima skladita.Naredila sam ti da ubije to udovite!Kakvo zlo ti je mi naneo?, pitao je Judaj tihim i utivim glasom.ena je grickala usne, tragajui za smislenim odgovorom. Konano je

procedila: Kako se usuuje da bude neposluan! Danas e dobiti samopola sledovanja. Vraajte se na posao, iz ovih stopa!

Nastavila je s tiranskim ponaanjem. Mahala je tapom na nosae, koji supohrlili na svoja mesta. Kratkotrajna zabava je zavrena.

Judaj je duboko uzdahnuo i krenuo za njom.Malo je mek za samuraja, zar ne?, glasno je razmiljao Saburo.Veoma je jak!, ree Dek.Dopada mi se, ree Jori. Potuje ivot.Od kakve e mu to koristi biti pri susretu s krvoednim razbojnikom po-

put Akume?, negodovao je Toge.

63

Pouzdan je i odan, umeao se Hajato. To mnogo znai.Toge nije bio ubeen. Zato radi kao nosa ako je samuraj?Ostao je bez ikog svog, nastavio je Hajato. Mora da zarauje za ivot

- kako god zna i ume. Feudalni gospodari ustruavaju se da unajme mladesamuraje.

Misli da e hteti da nam se pridrui?, zanimao se Dek.Hajato je hitro klimnuo. Ne bih rekao da uiva u ovom to radi. Mora da

jede da bi ouvao snagu.Dek je, okrenut Joriju, proaptao: Da li te podsea na nekog?Jori je pogledao Sabura i pokrio usta da bi prikrio smeh. ekali su do

podneva, kad su nosai dobili kratku pauzu za ruak. Judaj je sedeo sam nadrugom kraju doka. Duge noge visile su mu preko ivice. Stopala su mu bilatik iznad vode. Priao mu je Hajato, poto ga je poznavao.

Dek i ostali izdaleka su posmatrali njihov razgovor. Hajato je pokazaona seljake, a zatim na tri samuraja. Judaj ga je sluao, lagano vaui. Ha-jato je zavrio s priom. Poklonio se i ekao odgovor. Svi su nakrivili gla-vu, nestrpljivi da uju Judaja.

Gigantski deak obrisao je ruke o odeu i ustao. Polako se zaputio dudoka. Daske su kripale pod njegovom teinom. Zaustavio se ispred De-ka.

Pogledao ga je sa osmehom. Tvoja ponuda ini mi se dostojnom.Dek se poklonio i rekao: Kada moe da nam se pridrui?Odmah, odvratio je divovski deak. Uzeo je nodai ma, naslonjen na

zid s unutranje strane skladinih vrata. Prebacio ga je preko lea. Nodaije, uprkos izuzetno dugom seivu, u njegovim rukama izgledao kao dejaigraka.

Mrava otrokonda je dreknula: Dovoljno ste dabalebarili! Vratite sena posao!

Umorni nosai nevoljno su ustajali.Kuda si ti krenuo, samurajski deae?, pitala je.Judaj joj se utivo naklonio. Dobio sam drugi posao.Oinula ga je gnevnim pogledom. Ako sad ode, ne raunaj da e ikada

64

raditi na ovom mestu!Sigurno ti je laknulo kad si to uo!, ree Saburo. Smeio se novom pri-

jatelju dok su se udaljavali od skladita.ena je ljutito posmatrala kako njen najjai radnik odlazi. Od muke je

udarila tapom po buretu sakea. Polomio se nadvoje.Ti si za ovo kriv!, ciknula je. Mahala je koatom pesnicom za Juda-

jem. Duguje mi novi tap!

65

15.

U URBI

Jo samo dvoje, ree Dek kad su se razili, da bi potraili mlade sa-muraje. Jo malo pa e biti u prilici da odri re datu seljanima. Pijani dani streliarsko takmienje su se zavrili. Okajama je bila gotovo prazna. Ni-gde nije bilo obeavajuih regruta.

Traili su ih itavo popodne. Spazili su samo jednu devojku, mladu sa-murajku vrednu njihovog interesovanja. Ona je brzo odbila ponudu. Reklaje da joj njeni roditelji ne bi dozvolili da im se pridrui. Strah je sevnuo unjenim oima na pomen Akume. Dek nije krivio devojku. Odbrana selanee biti lak zadatak. Oekuje ih pravi