CME - Ekoloski Rizici Odbrambene Industrije Republike Srbije

Ekološki rizici odbrambene industrije Republike Srbije

Beograd 2007/2008.

2

SADRŽAJ

1. UVODNA RAZMATRANJA 2. GLAVNI PROIZVODI NAMENSKE INDUSTRIJE KOJI SADRŽE HEMIJSKO-

TEHNOLOŠKE MATERIJALE I EKOLOŠKI RIZIČNE TEHNOLOGIJE 2.1. Osnovni proizvodi 2.2. Osnovni materijali koji ulaze u sastav proizvoda 2.3. Tehnologije i ulazne sirovine

3. PROCENE ELEMENATA EKOLOŠKE OPASNOSTI

3.1. Ekološke opasnosti tehnoloških postupaka i sirovinskog i tehnološkog otpada 3.2. Ekološke opasnosti baznih sirovina i municije 3.3. Uništavanje eksplozivnih materija 3.4. Osvrt na kriterijume ekološkog zagađenja

4. PREGLED KAPACITETA I PRIZVODNIH POGONA ODBRAMBENE

INDUSTRIJE SRBIJE 4.1. Glavne fabrike odbrambene industrije i njihove pozicije 4.2. Osvrt na rešenje ekološke zaštite u pogonima fabrika 4.3. Tipovi zagađenja i uzročnici tehnološkog porekla 4.4. Specijalne karakteristike tehnologija eksplozivnih materijala 4.5. Zaključak o kritičnim tehnologijama

5. REGIONALNA DISPOZICIJA I MOGUĆI EKOLOŠKI UTICAJI 6. NACIONALNO ZAKONODAVSTVO I MEĐUNARODNA REGULATIVA

6.1. Zakonodavstvo 6.2. Opasne materije 6.3. Upravljanje otpadom 6.4. Procena uticaja projekta na životnu sredinu 6.5. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja 6.6. Standardi kvaliteta životne sredine – emisija, imisija i granične vrednosti 6.7. Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti 6.8. Postupanje sa opasnim materijama 6.9. Inspektor zaštite životne sredine 5.10.Međunarodno pravo zaštite životne sredine - Ujedinjene nacije

7. ZAKLJUČAK 8. PRILOZI

Prilog 1 – Elementi regulative o zagađenju vazduha Prilog 2 – Tipovi otpada Prilog 3 – Vrste zagađujućih materija za koje se vrši sistematsko merenje Prilog 4 – Dijagrami hipotetičkih zona sa graničnim zagađenjima u prostoru oko pogona odbrambene industrije

3

9. KARTE Karta 1 – Dispozicija fabrika i pogona u Srbiji Karta 2 – Pozicije pogona u odnosu na zone naseljenosti Karta 3 – Pozicije u odnosu na rečne tokove i slivove Karta 4 – Pozicije u odonosu na vegetaciju Karta 5 – Geotopološke pozicije Karta 6 – Dispozicije fabrika i poligona u odnosu na naselja

4

UVODNO RAZMATRANJE Kapaciteti vojne industrije Srbije imaju raznorodni tehnološki karakter, i u tom smislu različit je i koncept ekoloških pitanja. U opštem slučaju, odbambena industrija zahvata širi spektar svih onih proizvoda, koji se koriste za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Ipak, tehnologija i organizacija usaglašeni su sa potrebama snabdevanja i održavanja vojske, a proizvodnja tehnološkim postupcima i organizaciji koja podrazumeva mešovite koncepte industrijskih tehnologija (mašinske, elektro, hemijsko-tehnološke, bazno-hemijske, itd). U ovom studijskom konceptu biće razmotren samo onaj deo tehnoloških kapaciteta čija je osnovna namena proizvodnja sredstava naoružanja i vojne opreme. Dakle, neće biti razmatrane one fabrike, niti industrijski kapaciteti, koji povremeno dobijaju poslovno-proizvodni aranžman na proizvodnji neke komponente ili podsklopa za potrebe vojske, jer ne spadaju u odbrambeno-industrijski kompleks. Sa ekološkog aspekta, zagađivači okoline su uglavnom predstavnici one industrije koja koristi hemijsko-tehnološke, inženjerske procese za proizvodnju sredstava naoružanja i vojne opreme. To su uglavnom fabrike koje proizvode municiju i minsko-eksplozivna sredstva. Fabrike koje proizvode biološko, hemijsko ili nuklearno naoružanje ne postoje u Srbiji i pogoni za takvu proizvodnju su uništeni uz prisustvo Međunarodne zajednice. Dakle, u radu će biti razmotreni potencijalni zagađivači u čijim proizvodima municije i minsko-eksplozivnih sredstava postoje integrisane hemijsko-tehnološke smeše jedinjenja u većim količinama, čija je proizvodnja i integrisanje ekološki rizično, kao industrijski proces. Istraživački tim u sastavu:

• Prof. dr Momčilo Milinović, Menadžer projekta

• Marko Savić, CME Programski direktor

• Marina Živić, CME Izvršni direktor

• dr Mirjana Lukić, stručni saradnik

• dr Olivera Jeremić, stručni saradnik

• Marko Holclajtner, istraživač

• Branko Radan, istraživač

• Andrej Urošević, istraživač

• Vladimir Stojšić, istraživač

je u periodu od 06. septembra 2007. do 29. februara 2008. sproveo istraživanje Ekološki rizici odbrambene industrije Republike Srbije, koristeći metode sekundarne analize istraživačkih podataka Katedre za vojno mašinstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu i njenih saradnika, prikupljenih u prethodnih 15 godina, kao i novije relevantne domaće i strane literature. Pored toga, sprovedeno je i direktno terensko istraživanje na dole navedenim lokalitetima kao i informativni razgovori i intervjui sa odgovarajućim autoritetima u postrojenjima vojne industrije Republike Srbije. Posebno se zahvaljujemo državnom sekretaru Ministarstva odbrane Republike Srbije dr Zoranu Jeftiću, šefu kabineta državnog sekretara gospodinu Milanu S. Milutinoviću, savetniku pomoćnika Ministra odbrane gospodinu Milanu Menićaninu i drugim saradnicima Ministarstva odbrane. Veliku zahvalnost dugujemo i rukovodiocu

5

Odeljenja za demokratizaciju sektora bezbednosti OEBS-a gospođi Snežani Vukši, asistentkinji programa za odbranu i bezbednost OEBS-a gospođici Jovani Trifunović i republičkom Ombudsmanu gospodinu Saši Jankoviću.

6

2. GLAVNI PROIZVODI NAMENSKE INDUSTRIJE KOJI SADRŽE HEMIJSKO-TEHNOLOŠKE MATERIJALE I EKOLOŠKI RIZIČNE TEHNOLOGIJE 2.1. Osnovni proizvodi U ovom poglavlju biće razmotreni proizvodi klasičnog konvencionalnog naoružanja, kao i raketnog konvencionalnog naoružanja, koji u sebi sadrže spektar opšte eksplozivnih i zapaljivih materija čija je namena izvršenje bojevih funkcija oružja. U radu neće biti razmotreni tehnološki procesi proizvodnje oružja, niti sredstava, njegove zaštite u toku skladištenja, održavanja i upotrebe. U radu takođe neće biti razmotrene pomoćne materije i materijali koji se koriste u oružanim snagama za održavanje naoružanja i vojne opreme u celini. Osnovni cilj ovog poglavlja je da razmotri eksplozivne i zapaljive energetske materijale, čije količine mogu biti respektivne u toku proizvodnje sa aspekta ugrožavanja okoline i opštih ekoloških zahteva. Odbrambene tehnologije u okviru vojne industrije Srbije (namenska proizvodnja), načelno proizvode različite tipove klasične i raketne municije, punjene i pogonjene karakterističnim eksplozivnim i zapaljivim materijalima. Proizvodnja različitih tipova klasične i raketne municije periodična je i nije u skladu sa raspoloživim kapacitetima karakterističnih proizvodnih pogona. Tipovi i vrste municije i kategorije kojima pripadaju date su u tabeli 1. Vrsta proizvoda Vojni naziv ili

sastav Ulazne sirovine Priprema i završni tehnološki postupci

Karakteristike otpada i ulaznih materijala

1. Eksplozivna punjenja artiljerijske, topovsko-haubičke i raketne municije fugasnog i fugasno-parčadnog dejstva (kalibri 76 mm, 90 mm, 100 mm, 105 mm, 120 mm, 125 mm, 122 mm, 128 mm, 152 mm, itd.)

Smeša tnt-rdx u procentima, od 50/50 do 80/20 sa ili bez dodataka metalnog praha

- TNT u kristalnom stanju ili u manjim izmrvljenim komadima i - RDX u kristalnom stanju ili prahu - Metali u prahu, u manjim količinama

Termička obrada rastapanja, mešanja i livenja sa ili bez prethodnog usitnjavanja

- Čvrsti otpad eksploziva, eksplozivnih prahova raspršenih i izbačenih u atmosferu - Metalna prašina

2. Upaljači i detonacioni prenosnici (busteri)

PENT I TET Gotovi proizvodi u praškastom stanju

Tehnologija presovanja


3. Minsko eksplozivna sredstva, ručne bombe, mine...

Smeša tnt-rdx u procentima, od 50/50 do 80/20 sa ili bez dodataka metalnog praha

- TNT u kristalnom stanju ili u manjim izmrvljenim komadima - RDX u kristalnom stanju ili prahu - Metali u prahu, u manjim količinama

Termička obrada rastapanja, mešanja i livenja sa ili bez prethodnog usitnjavanja


TABELA 1: Tipovi i kategorije prizvoda odbrambene tehnologije1

1 VOJNE SKRAĆENICE TNT – trinitrotoluen – trotil DNT – dinitrotoluen RDX – trimetilentrinit1roamin – heksogen PENT – pentrit TET – tetril HMX – oktogen NC – nitroceluloza – NCB, nitrocelulozni barut NG – nitroglicerin – NDB, dvobazni barut, balistit NGH – nitrogvandin – NGB, nitrogvandinski, trobazni barut

7

U tabeli 1 takođe je dat zbirni pregled karakteristika specijalnih proizvoda namenske industrije poznatih pod imenom minskoeksplozivna sredstva, ručne bombe i ostala sredstva koja sadrže proizvode tehnologije opasnih materija kao i inicijalna sredstva sa osetljivim eksplozivnim materijalima U tabeli 2 dati su okvirni proizvodi čija se svojstva jedinstveno mogu nazvati pirotehničke smeše. Ovi proizvodi koriste se u odbrambenim tehnologijama bilo kao pomoćna sredstva, bilo kao specijalna sredstva konvencionalnog i raketnog naoružanja. Njihove količine su znatno manje u poređenju sa količinama navedenim u prethodnoj tabeli.

8

TABELA 2 - Pirotehničke smeše i punjenja U tabeli 3 dati su proizvodi sagorljivih materijala koji sadrže ekološki rizične tehnologije (baruti i raketna goriva, kao i kompozitne smeše), čija je namena pogon projektila i čije potrebne količine takođe podrazumevaju respektivni rizik po ekološke zahteve.

Pirotehničke smeše Sastav Ulazne sirovine Priprema i završni

tehnološki postupci

Karakteristike otpada i ulaznih

materijala

Crni barut kalijum nitrat

sumpor drveni ugalj

kalijum nitrat kno3

sumpor s drveni ugalj c

formiranje binarnih smeša sumpor-ugalj i kalijum nitrat-ugalj tehnološki postupak mlevenja, mešanja i

naknadnog presovanja sa

konačnim mlevenjem do željene granulacije

velika opasnost od eksplozije

otpadne materije sadrže

komponente crnog baruta i uništavaju

se spaljivanjem

Pripale raketnih goriva

- pripala - crni barut

mg, kclo4, kno3 fenilformaldehidna smola

etil alkohol hno3

s drveni ugalj

homogenizacija komponenata pripale,

dodatak smole rastvorene u alkoholu,

zrnčanje, sušenje, presovanje

metalna prašina, spaljivanje otpada

Razbacivači - pripala - crni barut

mg, cuo, kclo4, kno3

s drveni ugalj

homogenizacija sastojaka pripale sa rastvorom smole, zrnčanje, sušenje i

presovanje, posipanje crnog baruta u kartonski tuljak

metalna prašina, spaljivanje otpada

Pirotehnički busteri crni barut

kno3

s drveni ugalj

priprema data u tabeli 3 no 27

prašina, spaljivanje otpada

crvena žuta zelena bela

a) Osvetljavajuća i b) Svečarska

pirotehnika

vatromet i signalne baklje

i patrone

sr(no3)2

mg pvc

vosak

nano3

mg pvc

vosak

ba(no3)2

mg pvc

vosak

ba(no3)2

kno3 mg pvc

vosak

homogenizacija sastojaka sa

rastvorom pvc i dodatim voskom,

zrnčanje, sušenje i presovanje. montiranje u

kartonske tuljke

metalna prašina

crvena žuta zelena

kclo3

src2o4

kclo3

ba(no3)2

nac2o4 ba(clo3)2 signalna

pirotehnika

- signalna smeša

- crvene boje - žute boje

- zelene boje fenolformaldehidna smola etil alkohol

sastojci se zajedno sa rastvorom

fenilformaldehidne smole homogenizuju,

zrnčaju, suše i presuju

metalna prašina

termitna pirotehnika

smeša za visokotempe-

raturske procese

fe2o33, ferioksid al, aluminijum u prahu

bao, barijum oksid

mehanička homogenizacija,

punjenje kontejnera sa smešom

metalna prašina

9

Sastav Ulazne sirovine Priprema i završni tehnološki postupak

Karakteristike otpada i krajnjih

materijala

Jednobazni baruti

NITROCELULOZA (NC),

difenilamin (stabilizator) Isparljivi rastvarači

Nitroceluloza Centralit (stabilizator)

Etiletan (etanol) Grafit

Dibutilftalat Dinitrotuolen

Rastresanje nitroceluloze (NC) Dehidratizacija NC Želatinizacija NC

Unošenje rastvarača etileterai alkohola

Oblikovanje i presovanje pod pritiskom, sečenje i formiranje zrna

Izvlačenje rastvarača Površinska obrada nanošenjem tankog sloja flegmatizatora tipa

centralita

Štetnost po radnu okolinu

Opasnost od požara i izbacivanje para

otpadnih tečnosti u toku dehidratizacije i unošenja alkohola

(etanola)

Dvobazni baruti

NITROCELULOZA (NC), NITROGLICERIN (NG),

stabilizatori (centraliti etila), plastifikatori,

balistički modifikatori (čađ, kalcijumkarbonat,

vosak...)

Nitroceluloza Nitroglicerin Dietilftalat

Dinitrotoulen Rastvori alkohola i

centralita Vosak Čađ

Izrada jake smeše nitroceluloze sa isparljivim nitroglicerinom

Hladno valjanje radi ispuštanja viška vode i formiranja pripremka

Presovanje ili ekstrudovanje ili valjanje preko valjaka

Prethodno nitriranje celuloze jakom azotnom kiselinom

Viškovi rastvorene azotne kiseline koji se kao tečnost ispuštaju u

industrijsku vodu, rastvaraju i u graničnim

koncentracijama izbacuju u okolinu Čvrsti otpad koji nije

vraćen u proizvodnju i voda sa azotnim

jedinjenjima izbačena u procesu presovanja ili

valjanja

Trobazni baruti

NITROCELULOZA (NC) NITROGLICERIN (NG) NITROGVANDIN (NGV)

plus dodaci

nitroceluloza (nc) nitroglicerin (ng)

nitrogvandin (ngv) etanol aceton

U presu se stavlja smeša etanola, NC, NGV i naliva se sa NG

Ispresovana masa isključivo se formira u punjenje kroz ekstrudere visokog pritiska, suši se i iseca u

punjenje

Ostaci NG, isparela vodena para sa

smešom azotnih jedinjenja iz eksploziva Čvrsti otpad od sečenja

u amorfnom i komadnom stanju

Dvobazna raketna goriva

NITROCELULOZA (NC) NITROGLICERIN (NG)

Dibutilftalat etilcentralit

Dinitrotoulen Kalcijum karbonat Magnezijum oksid

Vosak, čađ, ulja itd.

Linters NC, NG, Dibutilftalat

etilcentralit Dinitrotoulen

Kalcijum karbonat Magnezijum oksid

Vosak, čađ, ulja itd.

Izrada jake smeše itd...slično kao kod dvobaznih baruta

Čvrsti otpad od enprerađenog baruta Produkti spaljivanja čvrstog baruta

Metalni oksidi u talogu olova, bakra, magnezijuma

Aromatični (ciklični) ugljovodonici

Livena kompozitna

raketna goriva sa i

bez dodataka praškastih

metala

Osnova: Amonijumperhlorat Kalijumperhlorat

i/ili jedinjenja fluora Veziva polietilenskog ili

poliizobutilenskog tipa kao što su: polibutadien,

polivinilhlorid, polimetilmetakrilat,

poliuretan sa hidroksilnim ili karboksilnim termalnim

grupama u pomenutu vezivnu plastičnu masu

Posebni dodaci: oksidi

metala (najčešće magnezijuma,

aluminijuma, cirkonijuma itd.) u praškastom stanju

Perhlorati Navedene plastične

mase kao veziva Feroceni – oksidi

gvožđa Amonijumnitrati kao

rastvarači Hromati olova kao

umirivači Metalni oksidi kao

energetski pojačivači

a) Livenje - Mehaničko mlevenje Priprema mase

Livenje punjenja u alatima ili direktno u komore raketnih motora

pod vakumom

b) Presovanje platna i valjanje radi formiranja punjenja u alatima

Čvrsti otpad Gasni otpad od

uništavanja čvrstog otpada sagorevanjem

bogat hlorovodonikom i hlorovodoničnom

kiselinom koja nastaje kondenzacijom

TABELA 3 – Baruti i čvrsta raketna goriva (punjenja) U tabeli 4 data su karakteristična eksplozivna punjenja municije i minsko-eksplozivnih sredstava i njihova karakteristična svojstva, strukturne formule kao i mogući rizici u toku tehnološke eksploatacije i vojne integraci

10

EKSPLOZIVI NAZIV I HEMIJSKA FORMULA ULAZNE SIROVINE

PRIPREMA I ZAVRŠNI

TEHNOLOŠKI POSTUPCI

KARAKTERISTIKE OTPADA I ULAZNIH

MATERIJALA

1 trotil - tnt

trinitrotoluen

toluen sumporna kiselina

azotna kiselina

sinteza: nitracija toluena sa azotnom kiselinom u prisustvu

sumporne kiseline ispiranje kiseline vodom

i neutralizacija natrijum-bikarbonatom

crvene vode u kojima je rastvoren

trotil i njegovi homolozi

opasnost od eksplozije

2 heksogen – rdx

ciklotrimetilen-trinitramin

heksametilentetramin (urotropin)

azotna kiselina

1. nitracija urotropina koncentrovanom

azotnom kiselinom 2. ispiranje vodom i

stabilizacija kuvanjem u vodi

3. prekristalizacija u acetonu

otpala kiselina koja se rekoncentriše i

vraća u proces

opasnost od eksplozije

3 oktogen hmx

ciklotetrametilen-tetranitramin

heksametilentetramin (urotropin)

azotna kiselina anhidrid sirćetne

kiseline

1. nitracija urotropina uz dejstvo azotne

kiseline i acetilanhidrida 2. nitracija

intermedijera azotnom kiselinom, anhidridom

sirćetne kiseline, dobijanje sirovog hmx

3. stabilizacija kuvanjem

4. prekristalizacija hmx u acetonu

otpale kiseline – azotna i sirćetna

obrada

neutralizacijom za dobijanje

neorganskih soli

pentrit - petn

pentraeritriroltetranitrat

četvorovalentni alkohol

pentaeritritan koncentrovana azotna kiselina

aceton voda

1. sinteza pentrita dejstvom azotne

kiseline na pentaeritritan

2. ispiranje sirovog kristalnog pentrita sa

vodom 3. kristalizacija pentrita

u acetonu

otpala azotna kiselina se neutrališe

neorganskim hidroksidima čime

se dobijaju neorganske soli

voda posle procesa odlazi u taložnik. talog se spaljuje

živin fulminat

2)( NOCHg ≡

metalna živa etil alkohol

azotna kiselina

nitracija rastvorene žive u azotnoj kiselini,

kristalizacija živinog fulminata u etilalkoholu

živin fulminat je otrovan. otpadne vode se pervode preko kaskada i

preliva gde se živin fulminat uništava hlorovodoničnom

kiselinom a zatim se vrši neutralizacija sa

cuo ili na2co3

olovo azid

olovo nitrat natrijum azid

reakcija dvostruke izmene između natrijum

azida i olovo nitrata dobija se olovo azid

otpadi olovo azida pri proizvodnji se

razlažu potapanjem u 5% azotnu

kiselinu u veoma malim količinama jer se oslobađa veoma otrovna azotovodonična

kiselina olovo azid izaziva

11

TABELA 4 - Vojni eksplozivi je.

trovanje teškim metalima

olovo tricinat

olovo nitrat magnezijumova so trinitrorezorcinata sumporna kiselina

mešanje rastvora olovonitrata i

magnezijumove soli trinitrorezorcinata u prisustvu sumporne

kiseline, posle reakcije dvostruke izmene

nastaje so olovotrinitrorezorcinat

olovo tricinat kao otpadak posle

sinteze uništava se dodavanjem

aluminijum acetata i naoh

tetrazen

vodeni rastvor nano3

aminogvanidinsulfat glacijalna sirćetna

kiselina voda

uvođenjem neutralnog vodenog rastvora nano3

u vodeni rastvor aminogva-nidinsulfata

kome je dodata glacijalna sirćetna kiselina sintetišu se kristali tetrazena. kristali se ispiraju

vodom

otpadi tetrazena se uništavaju vodenom

parom, a iz otpadnih voda

zagrevanjem do ključanja

nitroglicerin

alkohol triglicerol koncentrovana azotna kiselina

sumporna kiselina voda

reakcijom esterifikacije triglicerola

sulfonitrilnom smešom kiseline, nastaje tečan ekspoloziv nitroglicerin

male količine nitroglicerina se uništavaju 15%

rastvorom nahso4

nitroceluloza – nc

linters-celuloza azotna kiselina

sumporna kiselina

tretiranje celuloze koncen-trovanom

sulfonitrilnom smešom

nc se uništava prelivanjem vrućim

10% rastvorom naoh.

otpala kiselina, i

otpala kisela voda se obavezno neutrališu

rudarska i industrijska eksplozivna sredstva i materije

(praškasta, plastična i

druga)

gorivo nh4no3 uz dodatak tnt, dnt, i nacl oksidator – drveno brašno senzibilizirani tnt plastični

nitroglicerin nitroceluloza

nh4no3, drveno brašno, komadi

otpadni tnt, nacl i kalijum stearat nitroglicerin, nitroceluloza,

amonijum nitrat, tnt, dnt, nacl

mlevenje, prosejavanje i sušenje nh4no3

dodavanje komponenti, homogenizacija smese,

patroniranje i pakovanje.

mlevenje, prosejavanjesušenje

nitroglicerin se pre dodavanja

komponentama pomeša sa drvenim brašnom. obrađuje se u presi

(šnekuje se)

prašina nh4no3, i trotila, opasnost od eksplozije tokom homogenizacije

smeše. pare nitroglicerina

Nitrogvandin NGV

Kalcijum cijanid, amonijum nitrat i koncentrovana sumporna kiselina (99%

koncentrovana)

Kalijum cijanid sa amonijum centralitom

Proizvodi gvandinnitrata na koji se deluje koncentrovanom

sumpornom kiselinom i dobija se hemijski

prelaz u NGV

Sumporna kiselina neutralisana sa

vodom i rastvorene manje količine kalijum cijanida (veoma otrovno)

12

2.2. Osnovni materijali koji ulaze u sastav navedenih proizvoda kao polufabrikati ili sirovine čije tehnologije i sastav predstavljaju ekološki rizik U opštem slučaju eksplozivne materije čiji je smisao funkcionalna upotreba navedenih proizvoda u prethodnim tabelama, delimo po svojim efektima, aerotermohemijskim i tehnološkim svojstvima na: - eksplozivne materijale - barute - raketna goriva čvrstog tipa - tečne oksidatore raketnih goriva - tečna raketna goriva - pirotehničke smeše Glavne karakteristike ovih materijala su da su eksplozivni, reaktivni, ili eksplozivno reaktivni. Njihove tehnologije suštinski se razlikuju po navedenim kategorijama, pa se i tehnološki postupci i ekološki rizici razlikuju. Najveći broj navedenih materijala polufabrikatno se integriše u praškastom ili tečnom stanju, postupcima koji se generalno mogu podeliti na:

a) livenje b) presovanje (atmosferski ili u posebnim uslovima)

U ređim slučajevima se koriste postupci hemijsko-katalitičkog destilovanja određenog materijala u završnoj sintezi navedenih proizvoda u poglavlju 2.1. U tabelama 1 i 4, kolona 2, data je tehnološka struktura navedenih materija. U koloni 3 date su polufabrikatne sirovine koje se koriste za tehnologiju integracije proizvoda navedenih u koloni 1. Ovo se odnosi samo na eksplozivne materije. U koloni 4 Tabele 4 navedene su strukture tehnologije pripremne i završne obrade pri formiranju municijske borbene tehnike i specijalnih proizvoda. U koloni 5 (tabele 1 i 4), navedene su karakteristike otpada tehnologija završne sinteze navedene po proizvodima u koloni 3. Ovakav pregled po kolonama odnosi se i na barute, raketna goriva i karakteristilčne smeše koji su dati u tabelama 2 i 3. Sastav svakog od navedenih proizvoda iz Tabele 1 i Tabele 4 podleže vojnoj nomenklaturi koji karakteriše njegova vojna i komercijalna prepoznatljiva oznaka u odbrambenoj tehnologiji. To podrazumeva i hemijski sastav i strukturu dotične materije koja je sintetizovana za proizvode.

13

3. PROCENE ELEMENATA EKOLOŠKE OPASNOSTI 3.1. Ekološke opasnosti tehnoloških postupaka i sirovinskog i tehnološkog otpada u završnoj proizvodnji sredstava municije i eksplozivnih materija U tabelama 1, 2 i 3 navedeni su pripremni i završni tehnološki postupci formiranja municije, minskoeksplozivnih sredstava, barutnih punjenja, raketnih punjenja i pirotehničkih integralnih punjenja i smeša. U tabeli 4, razrađena je sirovinska baza za polufabrikatnu proizvodnju najčešćih sastava vojnih eksploziva kao i bazna tehnologija njihove sinteze. Ove materije sadrže značajne ekološke zagađivače, koje se kroz otpade u tehnologiji pojavljuju kao rizični u ekološkom smislu, ukoliko se realizuju u većim količinama od dozvoljenih. Vrste otpada za svaki od proizvoda prikazani su u koloni 5 tabela 1 – 4. Otpad je u različitom agregatnom stanju: gasnom, čvrstom, čvrsto-amorfnom (praškastom), tečnom i mešanom. Obično se njegovo opasno dejstvo neutrališe kod upotrebe agresivnih materija i hemijskih jedinjenja (kako je dato u tabeli 4 o tehnološkom postupku). Ipak, veće količine čak i neutralisanog otpada imaju određeno štetno dejstvo na okolinu. Vrsta otpada i njegovo stanje u kome se odlaže, navedeno u koloni 5 Tabela 1-4, karakteristika je ne samo materijala i jedinjenja koje ulaze kao sirovine u proces proizvodnje, već i tehnološkog postupka koji se primenjuje za njihovu obradu. Stanja tehnoloških rizika mogu se razvrstati po poreklu, i to:

a) svake od tehnologija koja se primenjuje u proizvodnji proizvoda navedenih u tabelama 1-3

b) svake od hemiskih materija i vrste otpada navedenih u tabeli 4, i to sa aspekta:

- uticaja na zagađenje vazduha i štetnosti po ljudsko zdravlje - uticaja na zagađenje voda - uticaja na zagađenje zemljišta - uticaja na dugotrajnije skladištenje i čuvanje sirovina i gotovih

proizvoda Ocena će biti vršena na bazi procene količina koje proizilaze iz maksimalno raspoloživog kapaciteta koji se može realizovati. Procena količina gotovih proizvoda neće se vršiti, već će ocena broja gotovih proizvoda biti data u skladu sa maksimalnim kapacitetom. U tabeli 5, date su mase eksplozivnih punjenja najvećeg dela karakterističnih proizvoda, kao i mase barutnih punjenja neintegrisanih jednodelnih i integrisanih konvencionalnih i raketnih projektila.

14

TIP MUNICIJE KALIBAR (mm) VRSTA EKSPLOZIVA

MASA EKSPLOZIVA (g) VRSTA BARUTA

MASA BARUTNOG PUNJENJA (g)

50 Rastopljeni TNT 141 NG - Dvobazni nitroglicerinski Oko 50




MINOBACAČ-KA GRANATA (MORTAR SHELLS)


76 Rastopljeni TNT 390 NC barut 1700


100 Rastopljeni TNT 1460 NGH barut 5500

105 Rastopljeni TNT 2195 NCD barut 1300

105 Rastopljeni TNT 2200 NC-33 barut 1550



152 Rastopljeni TNT 5860 NGH barut 8800

TOPOVI, HAUBICE I RAKETNI LANSERI (GUNS, HOWITZERS, ROCKET LAUNCHERS)

128 Rastopljeni TNT 4500 Raketno gorivo 21000

TABELA 5 - Mase eksplozivnih i barutnih punjenja u projektilima artiljerijske i raketne municije 3.2. Ekološke opasnosti u proizvodnji i sintezi uobičajenih eksplozivnih materija i municije Kao najopasnije materije u odbrambenim tehnologijama smatraju se eksplozivi koji su, kao što je i prikazano u prethodnim poglavljima, jedinjenja i smeše organskih i neorganskih hemijskih kompozicija. Neke od njih su vrlo opasne po okolinu ukoliko se sa njima nepravilno rukuje ili ukoliko se ne upotrebe odgovarajuće preventivne mere zaštite. Jedan broj ovih jedinjenja i smeša je neizbežan sastav otpadnih materija, koje, samim tim, podležu potrebi za njihovom neutralizacijom sa aspekta ekoloških opasnosti.

15

Zbog toga će ovde prvo biti razmotrene i navedene najčešće eksplozivne materije sa čijom sintezom i upotrebom je raspolagala i raspolaže odbrambena industrija Srbije. Te materije su:

a) heksogen – RDX b) trinitrotoluol – TNT c) oktogen – HMX d) nitroglicerin e) nitrogvandin f) olovni azid g) živin fulminat h) olovo rezorcinat i) pentrit (tetril) j) nitroceluloza k) privredni eksplozivi (amatoli)

Neke od navedenih materija sintetišu se ulaznim polufabrikatima ili korišćenjem starih eksplozivnih punjenja iz dotrajale municije (postupkom dopunske prerade), dok za neke postoji sirovinska baza u domaćoj hemijskoj industriji. Tehnologija proizvodnje svih ovih proizvoda predstavlja najveći ekološki rizik sa aspekta praćenja tog procesa, kako zbog rizika od eksplozije i nekontrolisanog izbacivanja ulaznih poluprerađenih sirovina u takvim hazardnim situacijama, tako i zbog otpada kojim se mora kontrolisano rukovati u toku odlaganja ili uništavanja. Iz kolone 5, tabela 1-4 vidi se struktura otpada na bazi koje se može fokusirati ekološki rizik u skladu sa sadržajem njegovih najopasnijih materija i njihovim količinama u okviru otpada. Na osnovu tabele 5 (u kojoj je prikazana struktura municije i količine eksplozivnih materija koje svaki od tipova sadrži) i kapaciteta proizvodnje koje ima odgovarajuća fabrika za proizvodnju navedenih proizvoda, može se vršiti procena ukupnih količina otpada i opasnih materija koje taj otpad sadrži, za celinu određene industrije i regiona. Ova procena vrši se na bazi maksimalnih količina eksplozivnih materija koje ulaze u navedene proizvode i otpada koji se formira kao nusproizvod. Na taj način se može periodično pratiti kretanje količina opasnih materija kroz količine i vrste otpada. Na bazi posmatranja svih tipova otpada u sintezi eksplozivnih materija navedenih u tabelama 2, 3 i 4 može se sistematizovati zaključak prikazan u tabeli 6. Pri sintezi eksploziva i eksplozivnih materija uopšte pod kojima se podrazumevaju i baruti, najveća ekološka opasnost od otpada čini grupa materija navedenih u prvoj koloni tabele 6.

NAČIN ZAGAĐENJA VAZDUH VODA ZEMLJIŠTE Sinteza živinog fulminata, olovo azida, olovotetrarezorcinata, tetrazena

Nitrozni gasovi Nastajanje azotovih

kiselina Otpala azotna kiselina

Azotna kiselina Živina jedinjenja

Soli olova

Sinteza trotila, heksogena, oktagena, pentrita Nitrozni gasovi Otpala azotna kiselina Otpala azotna kiselina

Sinteza nitroceluloze Nitrozni gasovi Otpala azotna i sumporna kiselina

Otpala azotna i sumporna kiselina

TABELA 6 - Ekološki rizici pri sintezi eksploziva 2

2 Zakonska obaveza proizvođača eksploziva je da otpadne vode neutrališe od kiselina i oslobodi od eksploziva i drugih

zagađivača, pa tek onda ispušta u otvorene vodotoke

16

Iz tabele se može zaključiti da su u prvom redu navedeni tzv. inicijalni eksplozivi (živin fulminat, olovo azid, olovotetrarezorcinat i slično) koji se koriste za proizvodnju inicijalnih kapisla u relativno malim količinama u industriji. Oni su ujedno i najosetljiviji pa predstavljaju i opasnost od eksplozije pri nepravilnom rukovanju. Drugu grupu čine eksplozivi kojima se pune bojeve glave i municija većeg kalibra i to: TNT, heksogen, oktogen i pentrit. Njihova količina je respektivna, nekoliko stotina puta veća od količine inicijalnih eksploziva, jer predstavlja glavnu energiju bojevih punjenja za potrebe dejstva eksploziva na cilju u vojnoj primeni. Oni predstavljaju glavnu količinu koju treba razmatrati sa aspekta ekološkog otpada u toku njihove proizvodnje. Treći tip eksplozivnih materija predstavljaju baruti i raketna goriva koji nisu materije namenjene eksploziji već brzom sagorevanju. One služe za pogon projektila i let pa su kao takve pogonske materije čija je eksplozija moguća, ali nije poželjna. Zbog toga i one kao polusirovine predstavljaju vrstu eksploziva, posebno zato što u sebi sadrže veću količinu tečnog eksploziva (tipa nitroglicerin, nitrocelulozu ili nitrogvandin). Ako se po štetnosti otpada u toku proizvodnje izdvoji samo nitroceluloza, onda se ona po tipu otpada i količinama po kojima ulazi u sastav završnih proizvoda može pridodeliti grupi eksplozivnih materija u tabeli 6. Ekološki rizik od otpada pri proizvodnji navedenih materija ima zajedničke karakteristike koje prikazuje tabela 6 sa aspekta polucije u atmosferu (vazduh), vodu (okolni tok) i okolno zemljište. U vazduh se u toku proizvodnje svih navedenih materija najopasnijim smatra izbacivanje nitroznih gasova karakterističnih za proizvodnju svih navedenih materija. Za vodu se smatra najopasnijim izbacijvanje azotovih i azotnih kiselina kao tečnosti, a pri proizvodnji baruta (nitroceluloze) pored azotnih i sumporne kiseline. Zemljište takođe, natapa tečnost manje ili više rastvorenih navedenih kiselina, ali kod proizvodnje inicijalnih eksploziva u manjim količinama pojavljuju se živina jedinjenja i soli olova. Ovde je važno naglasiti dve tehnološke značajnosti koje utiču na procenu ekološkog rizika. Prva se odnosi na proizvodnju eksplozivnih materija koja podrazumeva sve materijale navedene u tabelama 2, 3 i 4. Druga značajnost je tehnologija integracije tih materija u municijske sklopove. Prva značajnost odnosi se na tačno određeni tip fabrika koje su sastavni deo hemijsko-tehnološke industrije pa su i mere i problemi za ekološke procene slične kao u hemijskoj industriji. Druga značajnost vezana je za industriju koja koristi te materijale kao ulaz (poluproizvode) za svoju proizvodnju (njihovu preradu) i predstavlja deo mašinske industrije, ali sa specifičnim vezama sa hemijsko-tehnološkim procesima. To su fabrike municije i municijskih sklopova. Njihova tehnologija podrazumeva i proizvodnju i upotrebu materijala datih u tabeli 2, poznatih kao pirotehničke smeše, pa kao takve predstavljaju poseban ekološki rizik. U postrojenjima municije većeg kalibra posebni su pogoni gde se proizvode i obrađuju pirotehničke smeše tzv. postupkom presovanja. Karakteristike tih fabrika sa izrazito opasnom materijom po ekološki rizik je tzv. osvetljavajuća i dimna municija čiji je upotrebni zadatak formiranje plamena ili dimova. Ti proizvodi sadrže, između

17

ostalog, veoma otrovni materijal poznatiji kao Beli fosfor. Njegova prerada i otpad koji se formira jedan je od ekoloških problema fabrika koja imaju u svojoj proizvodnji osvetljavajuću i dimnu municiju. Otpad koji se formira pri integraciji eksplozivnih materijala u municijske sklopove podleže tehnologiji livenja kao jednom od velikih zagađivača atmosfere i otpadnih voda. Zato se problem proizvodnje većih količina municije mora tretirati sa posebnim ekološkim monitoringom. Naime, tehnologija livenja eksploziva u municiju oslobađa veoma opasna parna jedinjenja (azota i vodonika, azota i kiseonika) štetna po osoblje koje radi na otapanju čvrstih i praškastih eksploziva i njegovih kompozicija. Nedostaci baznih sirovina tj. industrijskog eksploziva iz primarne proizvodnje, najčešće usmeravaju isporučioce eksplozivnih materija proizvođačima municije na upotrebu starih eksplozivnih punjenja (njihovu mehaničku preradu i ponovno nalivanje u novu municiju). Ovo je tehnološki opravdano i ekološki korisno s obzirom da se ne vrši spaljivanje stare municije, ali povećava vreme eksploziva provedeno na termičkom otapanju (radi nalivanja) što prouzrokuje veće količine štetnog parnog otpada bogatog azotnim jedinjenjima. Takav otpad izbacuje se kroz dimnjake neposredno u okolinu ili se posebnim filterima prerađuje do određene mere, što zavisi od tehnologije zaštite sa kojom raspolaže fabrika. Dotrajalost opreme za preradu štetnih isparenja i otpadnih voda iz fabrika municije može da predstavlja ekološki rizik. Jedna od karakteristika tehnologije proizvodnje municije većeg kalibra predstavljaju pogoni za nanošenje prevlaka elektrohemijskim putem. To su postupci kojima se u posebnim kadama sa elektrodama prinudno vrši nanošenje tankih molekularnih slojeva nerđajućih materijala i legura radi zaštite metalnih sklopova municije u cilju njenog dugotrajnog čuvanja i skladištenja. Pogoni za elektrohemijsku zaštitu metalnih sklopova nisu karakteristika samo odbrambene industrije, već se koriste širom mašinske industrije kada neki metalni sklop treba da bude zašitćen od korozije. Ovi pogoni koriste tzv. postupke eloksiranja, kadmijumizacije i sl. Ispuštanje tečnosti u kojima se obavlja takav elektrohemijski postupak (pražnjenje kada) obavezno zahteva preradu takve otpadne tečnosti pre ispuštanja u rečne tokove. Specijalnu opasnost predstavlja nanošenje kadmijuma tj. postupak kadmijumizacije čija otpadna tečnost mora biti neutralisana u odvojenim bazenima u krugu fabrike (posebno projektovanim za te svrhe). Fabrike municije raspolažu takvom tehnologijom ali je verovatno da mora biti dopunjena savremenim metodama i opremom za prečišćavanje bez obzira na manje ili veće količine potreba za ovim specijalnim postupcima. Proizvođači pogonskih eksplozivnih materija (baruta) susreću se sa sličnim problemima kao i proizvođači municije pošto je njihova finalna proizvodnja direktno vezana sa završnom izradom municijskog sklopa. Takođe, proizvođači baruta svoju isporuku mogu vršiti ne samo domaćim, već i stranim proizvođačima municije – po porudžbini. Zbog toga njihov kapacitet može znatno premašivati potrebe za barutima domaćih prozvođača municije. U tom smislu količine iz tabele 1 mogu biti premašene i do 100%, ukoliko za to postoje kapaciteti. Jedna od važnih karakteristika proizvođača (i municije i eksplozivnih materija i pogonskih eksplozivnih materija i baruta) jeste da se veoma retko odriču porudžbina ukoliko smatraju da im proizvodna

18

organizacija omogućava isporuku u dogovorenim rokovima. Tada se najčešće mogu desiti fenomeni «smanjenog monitoringa» ekoloških aspekata. Fenomen potpune saglasnosti dve tehnologije (jedne hemjsko-tehnološke koja proizvodi eksplozivne materijale i druge municijsko-mašinske koja ih koristi za tzv. integraciju (laboraciju) municije) najčešće ima neusaglašene proizvodne intervale, iako završne isporuke municije traže potpunu vremensku i količinsku kontinuelnu ili periodičnu usaglašenost. Trenutno, pogoni baznih eksploziva za municijska punjenja zbog havarijskih i drugih zastoja iz bliže i dalje prošlosti, prerađuju najčešće uvezene količine gotovih eksploziva ili izvađene posebnim postupkom iz stare municije. Zbog toga nema hemijskih otpadnih materijala u značajnijim količinama, ali je povećana opasnost od rizika eksplozije, što nije predmet ove studije. Kada je u pitanju proizvodnja pogonskih eksplozivnih materija (baruta) njihova prerada manje koristi ili uopšte ne koristi stari barut kao sirovinu. Rešenje proizvodnje većih količina baruta za potrebe municije većeg kalibra i municije manjeg kalibra podrazumeva dva tehnološka postupka koji su po rangu opasnosti različitog nivoa, jedan je proizvodnja dvobaznih baruta (nitroglicerinskih) i manjih količina trobaznih (nitrogvandinski); a drugi su nitrocelulozni čije su otpadne karakteristike date u tabeli 6. Kao što je navedeno proizvođači baruta snabdevaju željenim količinama kako municiju velikog tako i municiju malog kalibra, čiji kapaciteti takođe mogu bitno da utiču na željene količine ovih materija. Naime, streljačka municija manjeg kalibra koristi nitrocelulozni barut i isporuke baruta kreću se u velikim količinama, pošto se proizvodnja svih tipova metaka meri desetinama miliona komada godišnje. Dakle, bez obzira što su male količine barutnog punjenja po metku, ukupna proizvodnja baruta može biti veoma velika. Ona zahteva apsolutni kontinuitet u isporuci baruta, pošto fabrike municije ne mogu držati velike rezerve, a zastoji u proizvodnji metaka su poslovno katastrofalni jer je njihova proizvodnja potpuno automatizovana. Na osnovu iznesenog vidi se da je tehnologija proizvođača municije i eksplozivnih materija jedinstvena proizvodna celina odbrambene industrije i da ima slične probleme otpada i slične inicijatore i uzroke ekološkog rizika. S toga je opravdano bilo fokusirati glavni ekološki rizik odbrambene industrije upravo na eksplozivne materije koje se na različit način kroz tehnologiju sopstvene proizvodnje i korišćenja u municijskim sklopovima pojavljuju kao materijali čiji različiti otpadi mogu da ugroze okolinu. 3.3. Uništavanje eksplozivnih materija Postupak uništavanja eksplozivnih materija predstavlja ekološki rizik sa dva aspekta. Jedan je izbacivanje produkata sagorevanja i eksplozije u okolnu atmosferu i čvrsti ostatak (pepo i talog) koji ostaje na ili u zemljištu. Drugi aspekt je buka, vibracije i tektonski uticaj na okolinu ili čak neželjeno mehaničko dejstvo udarnih talasa nastalih eksplozijom. Oba aspekta pojavljuju se u dva organizaciona oblika prisutna u procesima odbrambenih tehnologija. Jedan je u odbrambenoj industriji kod prethodno navedenih proizvođača municije koji koriste eksplozivne materije kao i kod samih proizvođača eksplozivnih materija.

19

Drugi je kod korisnika municije (obično vojske) koji vrše kontrolno-tehničke preglede, odgovaraju za njenu ispravnost i odlučuju o njenom uništenju, korišćenju kao sirovine za naknadnu preradu ili njenom daljem skladištenju. Ingerencije o uništavanju zbog toga su raspoređene bilo na poslovodno rukovodstvo industrije, bilo na odgovorna lica Ministarstva odbrane. Za te svrhe koriste se različita mesta koja podležu bezbednosnim i ekološkim propisima. Industrija koristi za to posebno namenjene prostore u krugu fabrika bezbedna od okolnih objekata sa svim merama zaštite od neželjenih efekata, uglavnom havarija. O hemijskim uticajima koje izazivaju produkti sagorevanja ili detonacija, kao i o talogu i pepelu (koji je ostatak ili otpad pri uništavanju), brine se u skladu sa procedurama i propisima lokalnog karaktera. To znači da se pravilnicima koji su u skladu sa propisima i zakonima takva mesta smatraju zagađenim ali izolovanim od okoline. Uticaj takvih mesta na okolinu obično nije značajan ukoliko okolina ne dolazi u dodir bliže od propisanih bezbednosnih rastojanja. Ispunjenje tog zahteva često može biti u nesaglasnosti s obzirom na nadležnosti fabrika i lokalne samouprave i zajednice koja ne mora biti upoznata sa takvim merama u postupcima davanja dozvola pri širenju okolnih naselja. Drugi organizacioni oblik uništavanja i izazivanja ekoloških rizika koji je u ingerenciji organa Ministarstva odbrane manje je rizičan po okolinu s obzirom da se obavlja isključivo na vojnim poligonima rezervisanim za ispitivanja i uništavanja municije. Ipak, nekadašnje ingerencije vojnog autoriteta po kojima su poštovana pomenuta bezbednosna rasojanja do naselja sa višestrukim stepenom zaštite, gube se u novim uslovima tržišne ekonomije koji precizno razgraničavaju vlasništvo nad zemljom. Zbog toga vojni poligoni na kojima je višestruko veći procenat taloga od eksplozivnih materijala, bilo zbog uništene municije, bilo zbog spaljivanja eksplozivnih materija, kroz protekli niz godina predstavljaju zonu ekološkog rizika zemljišta koje se najverovatnije ne može više koristiti kao ekološki podobno. Tipičan primer je poligon za vazduhoplovnu municiju u Senti gde je ekološki talog dostigao granice daleko iznad dozvoljenih, pa je čak javno demonstrirana pokrajinska i republička služba koja je zabranila njegovu dalju upotrebu – što je objavljeno i u medijima.

VRSTA OTPATKA PRODUKTI SAGOREVANJA ZAGAĐIVAČI

Čvrsti ostatak od nalivanja trotila i smeša trotila sa kristalnim

heksogenom VAZDUH VODA ZEMLJIŠTE

Talog kristalnih eksploziva – heksogena, oktagena, i pentrita

iz taložnika

Azot Azotni oksidi

Ugljenik (čvrst) Ugljenmonoksid

Voda (para) Voda (tečnost)

Amonijak Cijanovodonik

Ciklični ugljovodonici

Čvrsti otpad od kompozitnih raketnih goriva

Čvrst otpadak od raznih vrsta baruta

Azot Azotni oksidi

Ugljenik (čvrst) Ugljenmonoksid Ugljendioksid

Amonijak Hlorovodonična kiselina

Hlor Fluorovodonik Fluorni radikali

Oksidi metala (žive, bakra, olova, gvožđa, hroma)

Ugljenmonoksid Ugljendioksid Azotni oksidi

Cijanovodonik Amonijak

Fluorovodonik Fluorni radikali

Hlor Hlorovodonik

Oksidi metala

Žive

Bakra Olova

Gvožđa Hroma

Oksidi metala

Žive Bakra Olova

Gvožđa Hroma

TABELA 7 - Ekološki rizici pri uništavanju eksplozivnih materija spaljivanjem u toku proizvodnje

20

U tabeli 7 navedeni su neki zagađivači koji se pojavljuju u procesima uništavanja čvrstog otpada u prvom organizacionom obliku (odbrambenoj industriji) sa prvog aspekta koji generiše moguće zagađenje u vazduhu, vodi i zemljištu. Drugi organizacioni oblik uništavanja otpada takođe sa navedenog (prvog) aspekta dat je u tabeli 8.

ZAGAĐENJE UNIŠTAVANJE SPALJIVANJEM

VAZDUH VODA ZEMLJIŠTE

baruti i kompozitna raketna goriva

ugljenmonoksid, ugljendioksid, hlor,

hlorovodonik, azotovi oksidi, cijanovodonik, amonijak,

fluorni radikali, olovo oksid, živin oksid

metalni oksidi olova, bakra, magnezijuma, žive

amonijak

metalni oksidi olova, bakra, magnezijuma

amonijak hlorovodonična kiselina

eksplozivna punjenja od livenog trotila i smeša sa

heksogenom i akuminijumom

ugljenmonoksid, ugljendioksid, azotovi oksidi,

ciklični ugljovodonici, cijanovodonik, čađ, aluminijum oksid

ciklični ugljovodonici aluminijum oksid

ciklični ugljovodonici aluminijum oksid

beli fosfor i magnezijum fosfor pentoksid, magnezijum oksid

fosforna kiselina magnezijumove soli

fosforna jedinjenja magnezijumove soli

crni barut

sumporni oksidi, azotovi oksidi, ugljenmonoksid,

ugljendioksid, kalijum sulfid, kalijum sulfat, kalijum

karbamat, azot

kalijum sulfat, kalijum sulfid, kalijum karbamat

kalijum sulfat, kalijum sulfid, kalijum- karbamat,

povećanje kiselosti usled kiselih kiša

TABELA 8 – Ekološki rizici pri uništavanju eksplozivnih i zapaljivih punjenja u staroj municiji U principu zagađivači su kako vazduha, tako i vode i zemljišta, isti, ali zagađenja pri uništavanju vojnih dotrajalih municijskih punjenja imaju povećanu opasnost od tzv. osvetljavajuće i zapaljive municije, koja se ređe proizvodi poslednjih godina. Ovo je posebno značajno sa aspekta Belog fosfora i magnezijuma (tabela 8) koji se pojavljuju kao problematična jedinjenja u talogu i produktima sagorevanja. Na osnovu navedenih stavova i tabela može se zaključiti da je kontrola uništavanja čvrstog otpada eksplozivnih materija u oba organizaciona oblika neophodna, sa pojačanim ekološkim merama i sa metodologijom koja se mora inovirati preliminarnim ili naknadnim postupcima za neutralizaciju konačnih efekata taloga i produkata. U ovom poglavlju važno je napomenuti i drugi aspekt ekologije koji nije predmet eksplicitnog istraživanja u ovom elaboratu. To je zaštita od neželjene buke i vibracija. O tome je već bilo reči u ovom poglavlju u vezi sa poštovanjem bezbednosnih rastojanja, ali i inoviranja zaštitnih bedema, deflektora i drugih građevinskih instalacija kojima se sprečava delovanje mehaničko-tektonskog efekta uništavanja otpada na okolinu. Oba aspekta, verovatno, zahtevaju dodatno finansiranje od strane društvene zajednice kako bi stanje ekologije unapredilo do najviših standarda.

21

3.4. Osvrt na kriterijume ekološkog zagađenja Šire posmatranje kriterijuma ekološkog zagađenja podrazumevalo bi izučavanje svih faktora koji se tretiraju kao ekološki uzročnici i velikog broja materija ali i drugih parametara koji remete životnu i radnu okolinu i ekološku ravnotežu. Ova studija fokusirana je na hemjsko-tehnološke zagađivače i opasnosti od njihove polucije u procesima odbrambene industrije Srbije, pa kao takva neće tretirati druge ekološke opasnosti koje se javljaju. U dosadašnjem studijskom razmatranju selektirano je da odbrambena industrija hemijsko-tehnološke zagađivače formira u tehnološkim procesima proizvodnje i upotrebe eksplozivnih materija uopšte, što je karakteristika samih proizvođača tih materija i industrije koja ih koristi za svoje proizvode – industrije municije, a ne oružja. Pod pojmom municije, naravno, podrazumevaju se i minsko eksplozivna sredstva. Ekološki zagađivači ove industrije ne moraju biti sistematizovani zakonskom regulativom civilne ekološke službe. Prvi razlog za to je nepoznavanje svih materija koje koristi vojna industrija, ni po štetnosti a ni po količinskom otpadu. Drugi razlog je posebni propisi koji važe za zaštitu radne okoline i bezbednost tehnologije u vojnoj industriji koji o nekad mogu štetiti okolini, ali obezbediti radne i bezbednosne uslove pogona. Tako npr. prahovi eksplozivnih amterijala i neki ppraškasti materijali u smeši sa vazduhom pri graničnim koncentracijama mogu biti eksplozivni. Smanjenje njihove koncentracije vrši se provetravanjem koje ukoliko ne raspolažem specijalnim bezbednim taložnim filterima, zagađuju okolinu u manjim koncentracijama što civilna ekološka regulativa ne moe ni normirati, ni meriti, ni kontrolisati. Slična je situacija i sa otpadom koji se formira u tečnom stanju čija količina zavisi od nabavljenih ulaznih sirovina, pa je nekada veća ili manja što je čak funkcija i godišnjeg doba. Ovo se posebno odnosi na isparavanja i otpadne tečnosti u toku presovanja kojih je više u uslovima povišene atmosferske vlažnosti ili obrnuto. Svi ovi problemi zbog toga zahtevaju od vojne industrije posebnu internu kontrolu i povećanu odgovornost u skladu sa saznanjima koje civilna ekološka služba nema. Izvod iz regulative dat je u prilogu 1, kao i u tabelama 11 i 12 (poglavlje 4.1.). Na osnovu dela materija iznesenih u pomenutom prilogu i tabelama vidi se da se internim vojnim propisima vodi briga o uobičajenim koncentracijama zagađujućih materija. Odbrambena industrija je obavezna da sprovede ekološke mere za njihovo neutralisanje i održavanje u graničnim koncentracijama, ali nije poznat stepen usaglašenosti navedenih koncentracija sa ekološkom praksom evropskih država. Takođe, ostale vrste otpada (čvrstog, testastog, mešanog i sl.) koji se ne može nomenklaturisati koncentracijama pojedinih materija, svaka industrija pa i odbrambena odgovorno vodi brigu svojim lokalnim ekološkim propisima o načinu njegovog neutralisanja ili uništavanja. Uobičajeni otpad mešanog tipa opisno je dat u prilogu 2, a kategorizacija njegove pojave po regionima/lokacijama u Srbiji dat je u tabeli u prilogu 3. U istoj tabeli je utvrđen okvirni hemijski ili tehnološki oblik najčešćeg tipa otpada. On je kategorisan po stepenu opasnosti na: a) neorganski b) taložni na zemljištu c) organski d) kancerogeni – opasan po ljudsko zdravlje. Za svaki od navedenog tipa otpada postoji kontrola čija se efikasnost mora posebno analizirati kako u skladu sa zahtevima lokalne zajednice, tako i u skladu sa zahtevima proizvođača.

22

4. PREGLED KAPACITETA I PROIZVODNIH POGONA ODBRAMBENE INDUSTRIJE SRBIJE 4.1. Glavne fabrike odbrambene industrije Srbije i kapaciteti sa odgovarajućom pozicijom Glavni industrijski i poluindustrijski kapaciteti mogu se razvrstati u pet osnovnih kategorija, značajne za tretman zagađenja i to:

1. fabrike i proizvodni pogoni municije i minsko-eksplozivnih sredstava 2. fabrike i proizvodni pogoni naoružanja 3. fabrike i proizvodni pogoni vojne opreme 4. remontni zavodi vojne opreme, naoružanja i municije 5. poligoni za ispitivanje i održavanje funkcionalne ispravnosti, kao i uništavanje

eksplozivnih sredstava sa isteklim rokom upotrebe Ovakva sistematizacija je tehnološko-organizaciona i u sebi nosi dva tipa odgovornosti. Prvi tip odgovornosti vezan je za fabriku, odnosno kompaniju, kao poslovni subjekat. Njena odgovornost definisana je opštom i posebnom zakonskom regulativom i sastavni je deo civilne odgovornosti, isto kao i proizvodni pogoni i poslovni subjekti svih drugih fabrika civilnih proizvoda. Drugi tip odgovornosti je vezan za nadležnost Ministarstva odbrane, tj. za institucije čija se poslovna delatnost ili aktivnost izvršava u skladu sa poslovnim planovima i naredbama vojne hijerarhije. Takve institucije i poslovni subjekti odgovornost za ekološku zaštitu snose kroz svoje nadležnosti, u okviru Ministarstva odbrane. U tu kategoriju spadaju remontni zavodi i poligoni za ispitivanje i proveru naoružanja i vojne opreme, kao i za uništavanje sredstava. U tabeli u prilogu data je sistematizacija fabrika, pogona i poligona, kao i ostali relevantni podaci za ocenu ekoloških opasnosti u toku njihove eksploatacije, funkcije i upotrebe.

EKOLOŠKI RIZIK, OČEKIVANI

NAZIV FABRIKE/ POGONA/POLIG

ONA

VRSTA PROIZVODNE DELATNOSTI

GEOGRAFSKI POLOŽAJ

REGION/GRAD

GEOGRAFSKE KOORDINATE GEOGRAFSKA

ŠIRINA/DUŽINA, NADMORSKA VISINA

VAZDUH VODA ZEMLJIŠ

TE

LAT N 44o38'25.86''

LON E 020o15'43.43" 1. "Prva iskra", Barič-Obrenovac-Beograd

Proizvodnja eksploziva

BARIČ - OBRENOVAC -

BEOGRAD ALT 78 m

- DA DA

LAT N 43o50'53.59''

LON E 019o51'46.52" 2. "Prvi partizan", Užice

Proizvodnja streljačke municije

UŽICE

ALT 417 m

DA - DA

LAT N 43o51'25.07''

LON E 020o08'06.51" 3. "Milan Blagojević", Lučani

Proizvodnja baruta i raketnih

goriva LUČANI

ALT 296 m

DA DA DA

LAT N 43o53'16.96''

LON E 020o19'41.43" 4. "Sloboda", Čačak

Proizvodnja upaljača,

artiljerijske i raketne municije

ČAČAK

ALT 246 m

DA DA DA

23

LAT N 43o59'58.33''

LON E 020o54'17.93" 5. "Zastava-oružje", Kragujevac

Proizvodnja naoružanja KRAGUJEVAC

ALT 181 m

- DA -

LAT N 44o00'17.97''

LON E 020o54'43.11" 6. "Remontni zavod za municiju MES",

Kragujevac

Remont artiljerijske municije

KRAGUJEVAC

ALT 177 m

DA - DA

LAT N 43o35'15.70''

LON E 021o20'39.66" 7. "Trajal", pogon Obilić, Kruševac

Proizvodnja vojne opreme i ABH sredstava

KRUŠEVAC

ALT 146 m

- - DA

LAT N 44o48'14.64''

LON E 020o28'00.69" 8. "EdePro", Beograd Proizvodnja raketnih goriva BEOGRAD

ALT 120 m

- - -

LAT N 44o48'53.71''

LON E 019o52'52.11" 9. Poligon za uništenje, Nikinci

Uništavanje i ispitivanje municije i minsko-

eksplozivnih sredstava

NIKINCI- RUMA/ŠABAC

ALT 81 m

DA - DA

LAT N 44o07'52.17''

LON E 021o40'24.82" 10. Poligon za uništenje,

Pasuljanske Livade

Ispitivanje naoružanja i

vojne opreme

ZAJEČAR-KNJAŽEVAC

ALT 995 m

DA - DA

LAT N 45o10'00.00''

LON E 020o27'00.00" 11. Poligon za uništenje, Čenta

Uništavanje i ispitivanje avio-bombi i raketa

NOVI SAD-ČENTA

ALT 69 m

- - DA

LAT N 44o15'23.81''

LON E 019o48'05.43" 12. Poligon za

uništenje, Begove Vode

Industrijsko ispitivanje

artiljerijske i raketne municije i bojevih glava

BEGOVE VODE - VALJEVO

ALT 375 m

- - DA

LAT N 44o55'17.81''

LON E 020o15'33.55" 13. "Moma

Stanojlović", Batajnica

Ispitivanje vazduhoplovnih i PVO bojevih

sredstava (raketa)

BATAJNICA - ZEMUN - BEOGRAD

ALT 76 m

- - DA

LAT N 44o16'33.16''

LON E 019o55'15.35"

14. HK "Krušik",

Valjevo, teritorija grada

Proizvodnja raketne i

minobacačke municije, lovačke

municije, i inicijalnih sredstava

VALJEVO

ALT 170 m

- DA -

LAT N 44o24'55.00''

LON E 019o31'55.00" 15. HK "Krušik",

Valjevo, teritorija Osečina

Proizvodnja kompozitnih materijala i

lansera

OSEČINA

ALT 194 m

- - -

LAT N 45o23'08.02''

LON E 020o23'08.25" 16. "Mile Dragić", Zrenjanin

Proizvodnja kompozitnih materijala pešadijskih sredstava i

vojne opreme

ZRENJANIN

ALT 76 m

- DA -

TABELA 9 – Fabrike, njihov proizvodni program, geografska dispozicija i očekivani rizik

24

Takođe je dato kojom vrstom proizvodnje se odgovrajaući pogon/poligon bavi. U tabeli je naveden geografski položaj, region u Srbiji u kome se pogon/poligon nalazi, njegova detaljna geografska širina, dužina i nadmorska visina, kao i očekivani tip dominantnog zagađenja koji može imati na okolinu – vazduh, vodu ili zemljište. Ova tabela predstavlja skup najvažnijih proizvođača koji koriste mašinske i hemijske tehnologije i ne obuhvata proizvođače elektronike, agregata, borbenih platformi i druge vojne opreme koja podleže uobičajnim standardima ekološkog monitoringa. Regulativa Republike Srbije o fabrikama od posebnog državnog interesa podrazumeva samo 5 fabrika u državnom vlasništvu (pod kontrolom Ministarstva odbrane) i 3 remontna zavoda u kojima se obavlja delatnost vezana za municiju i naoružanje, kao specijalnim tehnologijama. To su: 1. HK Krušik, Valjevo 2. Sloboda, Čačak 3. Prvi Partizan, Užice 4. Zastava oružje, Kragujevac 5. Milan Blagojević, Lučani 6. Prva Iskra, Barič Tri remontna zavoda u nadležnosti Ministarstva odbranae koja su deo odbrambenih tehnologija su: 1. RZ Kragujevac 2. RZ Momo Stanojlović, Zemun 3. RZ Čačak Po strukturi tehnologije i funkcije proizvodni pogoni mogu se svrstati u tri kategorije:

a) pogoni bazne hemije koji koriste osnovnu hemijsko-tehnološku sintezu za proizvodnju sirovih, zapaljivih i ostalih materija

b) pogoni koji koriste polufabrikate eksplozivnih i zapaljivih materija za integraciju odgovarajućih eksplozivnih borbenih sredstava u vojno upotrebljivu formu

c) pogoni koji vrše razgradnju, dekompoziciju i uništavanje eksplozivnih i zapaljivih materijala, ili proveru njihove eksplozivne ili zapaljive upotrebe.

Svaki od tih pogona suštinski je vezan sa pojmom i sadržajem svoje namene i funkcije. U odbrambenoj industriji Srbije baznu sintezu eksplozivnih materija za prevashodno vojne namene vrši jedino pogon "Prva iskra" Barič. Delimičnu sintezu opasnih eksplozivnih i zapaljivih materijala vrše fabrike "Milan Blagojević" u Lučanima i HK "Krušik" u Valjevu, u manjim količinama. Tehnološke postupke integracije eksplozivnih i zapaljivih materija, kroz postupke njihove termičke i mehaničke obrade u cilju dobijanja završnih oblika i punjenja za potrebe municije i projektila, rade se u fabrikama (pogonima): "Sloboda" Čačak, HK "Krušik" Valjevo, "Prvi partizan" Užice i, delimično u pogonima fabrike "Milan Blagojević" Lučani. Pogoni Korporacije "Trayal" Kruševac, sa proizvodnjom industrijskih eksploziva, ABH-proizvoda za hemijsku zaštitu, dekontaminaciju i čišćenje, kao i sa posebnim pogonom za proizvodnju tzv. crnog baruta, predstavljaju predmet posebne ekološke analize, s obzirom da ta korporacija nije oficijelni deo vojno-industrijskog kompleksa. Važno je napomenuti da se u ovoj industriji vrši i montaža i sinteza sistema za protivgradnu odbranu i to, kako smeše za protivmeteorološka dejstva, tako i raketnih punjenja proizvedenih u pogonima u zemlji ("EdePro" kompanija) ili iz uvoza.

25

Od navedenih privrednih i državnih subjekata RZ Čačak nije naveden u gornjoj listi, pošto predstavlja pogon mašinske remontne industrije i kao takav snosi odgovornost za ekologiju u istoj ili manjoj meri nego bilo koja mašinska industrija civilne namene na teritoriji Srbije. S obzirom da je fokus ovog istraživanja ekološki rizici hemijsko-tehnološkog karaktera, tabela 9 proširena je svim potencijalnim zagađivačima u Srbiji koji se bave ovim tehnologijama za potrebe odbrambene industrije, ali je pomenuti remontni zavod iz Čačka izbačen jer ne koristi pomenute tehnološke postupke. Kapaciteti fabrika navedeni su u tabeli 10, kolona 4, u kojoj je pored kapaciteta dat i nomenklaturisani tip otpada koji svaka od fabrika najčešće odlaže/deponuje u čvrstom, tečnom, gasnom ili mešanom agregatnom stanju. Takođe je data nomenklatura materije po broju u tabelama 11 i 12, koje propisuje vojska za rad sa opasnim materijalima, kao i nomenklaturni broj materija iz tabela 13 i 14, za koje se propisuje kontinualno merenje po civilnim propisima. Na taj način je utvrđeno koju zagađujuću materiju svaka od fabrika izaziva u svom radnom ili širem okruženju, a koja je nomenklaturisana bilo vojnim bilo civilnim propisanim graničnim koncentracijama. Karakteristično je primetiti da koncentracije koje se propisuju za radnu okolinu, tj. pogone fabrika u tabelama 11 i 12 predstavljaju granice koje propisuje Zakon o radu u odbrambenoj industriji, da bi se obezbedio taj radni uslov postrojenja se provetravaju i čiste, što zagađuje okolinu van fabrika. Tabele 13 i 14 propisuju opasne otpadne materije koje mogu a ne moraju biti u tabelama 11 i 12 i tiču se odgovornosti kojoj podleže fabrika ukoliko ih izbacuje u okolinu. Moguće je da deo materija koji je rezultat kontrole radne okoline (provetravanja) biva deponovan u okolni vazduh, vodu ili zemljište, a da za to ne postoji zakonska regulativa koja obavezuje fabriku na kontrolu koncentracionih granica. Zbog takvih nesaglasnosti određene fabrike odbrambene industrije moraju pooštriti spoljašnju kontrolu svojih specijalnih otpada koji nisu u zakonskoj regulativi civilne ekologije. Ovo se posebno odnosi na fabrike koje se nalaze u naseljenim gradskim zonama. U prilogu je dat spisak i nomenklaturni broj svih tipova otpada iz tabele 10.

26

OCENA dozvoljenih vrednosti

Vojne civilne

NAZIV FABRIKE/

POGONA/POLIGONA

VRSTA PROIZVODNE DELATNOSTI

MOGUĆI KAPACITET

TIP OTPADA PO NOMENKLATURI

PRILOG 2

eksplozivne maerije u zatvorenom prostoru (nomenk.

iz T11)

kancerogenih

(nomenk. iz T12)

čvrste i opasne materije u zemlji i vodi

(nomenk. iz T13)

gasovi i pare u radnim

prostorij-ama

(nomenk. iz T14)

čvrsti 1,17

tečni 33,34,35,46

gasni 10 1.

"Prva iskra", Barič-

Obrenovac-Beograd

Proizvodnja eksploziva

preko 2000 tona godišnje (trenutno nije

u funkciji)

smeša 11,36,38

1,2,8,9,10, 3

čvrsti 9,14,19,30,31

tečni 5,

gasni

2. "Prvi partizan", Užice

Proizvodnja streljačke municije

preko 120 miliona metaka

godišnje

smeša 12

čvrsti 23,26,28,

tečni 25,43,44

gasni

3. "Milan

Blagojević", Lučani

Proizvodnja baruta i

raketnih goriva

preko 800 tona različitih tipova

baruta

smeša 12,20,22,24

3,

čvrsti 6,7,8,9,11,16,17

tečni -

gasni

4. "Sloboda", Čačak

Proizvodnja upaljača,

artiljerijske i raketne municije

preko 2,5 miliona različitih

projektila i municijskih podsklopova

smeša 12

čvrsti 9

tečni 12,

gasni

5. "Zastava-oružje",

Kragujevac

Proizvodnja naoružanja -

smeša 19,20,31,46

čvrsti 6,7,8,9,14,16

tečni 5,

gasni

6.

"Remontni zavod za

municiju MES", Kragujevac

Remont artiljerijske municije

-

smeša 12,21,23,28,30

,46

7. "Trajal", pogon Obilić, Kruševac

Proizvodnja vojne opreme i - čvrsti 6,15,30,31,38 11

27

tečni 12,33,

gasni

ABH sredstava

smeša 10

čvrsti 9,28,31,38

tečni

gasni

smeša 12

8. "EdePro", Beograd

Proizvodnja raketnih goriva -

čvrsti 16,21,23,26,28,30,31

tečni -

gasni

9. Poligon za uništenje,

Nikinci

Uništavanje i ispitivanje municije i minsko-

eksplozivnih sredstava

-

smeša 21,27,29,3

2

3,4,5,6 1,2,3,4,5,6,8,9,

10

3,10,13, 14,15,16, 18, 19,20

čvrsti 2,14,16,23,26,28,31

tečni -

gasni

10.

Poligon za uništenje,

Pasuljanske Livade

Ispitivanje naoružanja i

vojne opreme -

smeša 3,27,29,32

3,4,5,6 1,2,3,4,5,6,8,9,

10

3,10,13, 14,15,16, 18,19,20

čvrsti 14,16,21,23,26,28,31

tečni -

gasni

11. Poligon za uništenje, Čenta

Uništavanje i ispitivanje avio-bombi i raketa

-

smeša

2,3,27,29,32

3,4,5,6 1,2,3,4,5,6,8,9,

10

3,10,13, 14,15,16, 18,19,20

čvrsti 12,16,23,26,28,31,38

tečni 2,

gasni

12. Poligon za uništenje,

Begove Vode

Industrijsko ispitivanje

artiljerijske i raketne

municije i bojevih glava

-

smeša 3,27,29,32

3,4,5,6 1,2,3,4,5,6,8,9,

10

3,10,13, 14,15,16, 18, 19,20

čvrsti

tečni

gasni

13. "Moma

Stanojlović", Batajnica

Ispitivanje vazduhoplovnih i PVO bojevih

sredstava (raketa)

-

smeša 27,29,32

čvrsti 6,7,8,18,10,11,36

tečni 33,34,35,37,42

gasni

14. HK "Krušik",

Valjevo, teritorija grada

Proizvodnja raketne i

minobacačke municije, lovačke

municije, i inicijalnih sredstava

do 600000 komada krupnije municije

smeša 39,40,41

4,5,6

15. HK "Krušik", Valjevo,

Proizvodnja kompozitnih - čvrsti 9,31

28

tečni 34

gasni

teritorija Osečina

materijala i lansera

smeša 12

čvrsti

tečni

gasni

16. "Mile Dragić", Zrenjanin

Proizvodnja kompozitnih materijala pešadijskih sredstava i

vojne opreme

-

smeša

TABELA 10 - Kapaciteti, otpad i uslovi kontrole opasnosti po nomenklaturi navedenoj u ovom poglavlju NAZIV SUPSTANCE MDK (mg/m3) 1 Trotil 1,5 2 Tetril 1,5 3 Nitroglicerin 5 4 Olovo tricinat 0,2 5 Olovo azid 0,2 6 Živin fulminat 0,1 7 Magnezijum oksid 15 8 Heksogen Inhalacija izaziva iritaciju usne sluzokože 9 Oktogen Inhalacija izaziva iritaciju usne sluzokože 10 Pentrit Nije toksičan, ali je aktivan hipotenzor (snižava krvni

pritisak) 11 Amonijum nitrat Nije toksičan

TABELA 11 - Koncentracije ex – maksimalno dozvoljene koncentracije eksplozivnih materija u zatvorenom prostoru

NAZIV SUPSTANCE MDK (mg/m3) 1 Azbest 5 vlakana dužnih od 5 �m po 1 cm3 2 Arsen trioksid (proizvodnja, As2O3) 0,05

Antimon SbO2

6 ppm – gornja vrednost (krajnja) 0,05

3

Antimon Sb2O3 0,05 4 Hrom CrO 0,1 5 Organska policiklična jedinjenja 0,2 6 Nikl, dimovi, prašina, izraženi kao

N1 1

TABELA 12 - Maksimalno dozvoljene koncentracije kancerogenih materija

ZAGAĐIVAČ U ZEMLJI (mg/kg)

U VODI (mg/l)

1 Kadmijum (Cd) Do 3 0,01 2 Olovo Do 100 Do 0,1 3 Živa Do 2 Do 0,001 4 Arsen Do 25 Do 0,05 5 Hrom Do 100 Do 0,5 6 Nikl Do 50 Do 0.1 7 Fluor Do 300 Do 1,5 8 Bakar (Cu Do 100 Do 0,1 9 Cink (Zn) Do 300 Do 1,0 10 Bor (B) Do 50 Do 1

TABELA 13 - maksimalne dozvoljene koncentracije (mdk) ćvrstih opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi oslobođenih sagorevanjem eksplozivnih materija

29

NAZIV SUPSTANCE VREDNOST MDK (mg/m3) 1 Acetataldehid (etanat) 360 2 Acetil hlorid 3,3 3 Aceton 800 4 Arsen 0,5 5 Cijanovodonik 0,3 6 Etilživa hlorid 0,005 7 Karbonilnikl 0,007 8 Metilizocijanat 0,05 9 Nikotin 0,5 10 Olovo 0,15 11 Ozon 0,1 12 Radijum, rastvorljive soli 0,001 13 Sumpor dioksid 10 14 Ugljen dioksid 9000 15 Ugljen monoksid 58 16 Ugljen disulfid 50 17 Volfram (rastvorljiv) 1 18 Vodonik sulfid 10 19 Živa 0,1 20 Živina organska jedinjenja 0,01

TABELA 14 - Izvodi gvi gasova i para u radnom prostoru (vazduh)

30

4.2. Osvrt na rešenja ekološke zaštite u pogonima i prostorima fabrika odbrambene industrije Sa aspekta ekološke zaštite i njene tehnologije, mogu se postaviti tri ključna pitanja dugotrajnijeg ekološkog rizika. To su pitanja vezana za ekološku zaštitu vode, vazduha i zemljišta od industrijskog otpada i pratećeg tehnološkog procesa upotrebe pomoćnih fluida u lancu proizvodnje. Kao što je rečeno, materije koje su kategorisane kao potencijalni uzročnici tehnologija zagađivanja su tzv. eksplozivni, zapaljivi materijali, čija proizvodna sinteza može da nosi tri vrste rizika:

a) rizik zagađenja u toku proizvodnog tehnološkog procesa b) rizik zagađenja u toku uništavanja otpada nakon tehnološkog procesa c) rizik zagađenja u slučaju hazardnih situacija (eksplozija proizvodnih pogona, ili

delova proizvodnih pogona, kvarova, oštećenja, i sl.) Svaki od navedene tri kategorije karakterističan je uglavnom za sve navedene pogone u tabeli 10, ali se neki pogoni mogu svrstati u manje, ili više rizične. Sve fabrike vojne industrije projektovane su po važećim propisima za zaštitu od eksplozije i hazardnih situacija. Takođe je oprema i količine prilagođena opasnostima od istih. Ipak, rukovanje i proizvodnja ovakvih proizvoda uvek nosi sa sobom mogućnost nepaženje ili kvarova sa havarijskim posledicama i manjim ili većim posledicama po ekologiju u okruženju. Što se tiče aspekta prerade i rukovanja sa topadom, veći broj fabrika ima postrojenja za preradu otpadnih voda i filtere za zaštitu od gasnog otpada. Unapređenja bi možda bila zaštita od praškastog, čestičnog otpada u ventilacionom sistemu pogona i okruženju u neposrednoj okolini fabrika. Za to, kao i za prethodne instalacije potrebno je elaborirati tehnologiju i izfinansirati nedostajuću opremu. Najveći deo uzročnika koji zahtevaju dopunu ove analize u tehnološkom smislu navedeni su u prethodnom poglavlju (3). Njihovo otklanjanje specifičnost je koja se mora razmatrati na visokom stručnom i bezbednosnom ekološkom i hazardnom nivou. Na osnovu navedenog, mogu se naslutiti sledeći zaključci: a) ekološke opasnosti od bazno-hemijskih sinteza očekivani su u pogonima: "Prva

iskra" Barič, i, delimično, u pogonima "Milan Blagojević" Lučani, ali pogono Prva Iskra Barič trenutno nisu u funkciji i nije poznato kada će, i da li će, uspostaviti baznu proizvodnju eksploziva;

b) ekološke opasnosti od pogona koji koriste polufabrikate u tehnološkim postupcima livenja i presovanja, ekstrudovanja, šnekovanja (provlačenja pod pritiskom) itd, uz dopunsku ili tekuću termičku obradu, očekivani su u pogonima: "Sloboda" Čačak, HK "Krušik" Valjevo, "Milan Blagojević" Lučani, "Prvi partizan" Užice, i pogonima "Trayal" Kruševac, tj. proizvođačima municije i pirotehničkih sklopova;

c) ekološke opasnosti od uništavanja i ispitivanja otpadnog materijala očekivani su na svim poligonima i u remontnim zavodima navedenim u tabeli 10, ali takođe i na priručnim mestima u krugu proizvodnih pogona svih navedenih fabrika, koji su po bezbednosnim propisima obezbeđeni i projektovani za takve namene, kako je obrazloženo u poglavlju 3.

31

4.3.Tipovi zagađenja i uzročnici tehnološkog porekla U konceptu razmatranja tipova uzročnika zagađenja ovde će biti navedeni oni tipovi koji direktno utiču na tri glavna elementa okoline, pri čemu će ugroženost biodiverziteta3 biti razmotrena u okviru analize zagađenja tla (zemljišta). Zagađenje vazduha najčešće nastaje kao posledica: a) ispuštanja otrovnih isparenja sa koncentracijama štetnih materija b) provetravanjem proizvodnih pogona sa višefaznim smešama gasova, čestica i kapljica vazduha i otpadnih materija c) produkata sagorevanja ili detonacije ili eksplozija u kojima se ravnopravno pojavljuju sve tri faze uključujući i krupnije čvrste i tečne komponente pri hazardnim situacijama Svi navedeni pogoni i proizvodnja mogu izazvati ovakve rizike ukoliko ne raspolažu odgovarajućim preventivnim, bezbednosnim procedurama i opremom. Ocena je data u tabeli 10, kolona 5 za četiri tipa otpada i svaku od navedenih fabrika i poligona. Sistematizacija je izvršena spiskom u prilogu 3, a završni tip otpada koji se pojavljuje na određenim fabričkim/poligonskim za ekološki najkritičnije materije dat je u tabeli 15. Zagađenje voda najčešće nastaje kao posledica: a) direktnog izlivanja tečnih ili polutečnih (testastih) materija u direktnom obliku ili kroz smeše otpadnih voda koje služe za ispiranje u tehnološkim postupcima; posebnu opasnost čine materijali koji se ne razlažu u vodi, već sa njom čine kapljičaste emulzije, kao i materijali koji u njoj ostaju u formi čvrstih čestica. b) sakupljanja i mešanja kiša i magli sa sa otpadnim zagađivačima iz vazduha (problemi kiselih kiša); ovaj oblik zagađenja podjednako je opasan za zemljište, rečne slivove i živi svet u bližoj, ali i u daljoj okolini postrojenja c) otapanja i difuzije kroz zemljište, sa mesta otpadnih deponija čvrstih materija, posebno u fazi otapanja snežnih nanosa i u toku vlažnih i kišovitih perioda Zagađenje zemljišta najčešće nastaje kao posledica zagađenja u procesu otapanja kroz porozno tlo, pre svega tečnih otpadnih materija i pri razlaganju čvrstog otpada sa i bez dejstva vlage i vode meteorološkog porekla. Poseban oblik zagađenja zemljišta nastaje pri hazardnim situacijama, kada dođe do izlivanja polufabrikatnih i polupripremljenih eksplozivnih materija, bez obzira da li je nestao eksplozijom ili havarijom na postrojenjima. U opštem slučaju, zagađeno zemljište pojavljuje se najčešće na poligonima na kojima su u široj zoni deponovane veće količine produkata detonacije, sagorevanja i eksplozije, u dužem vremenskom periodu, a posebno jedinjenja specifično teža od vazduha. Ovo je karakteristično za pirotehničke smese koje najčešće u sebi sadrže soli metala i metale u prahu.

3 Biodiverzitet predstavlja sve vrste živih bića na određenom mikro- ili makrolokalitetu. Očuvanje biodiverziteta (što većeg broja vrsta) je jedna od najznačajnijih doktrina u okviru koncepcije očuvanja životne sredine.

32

4.4. Specijalne karakteristike tehnologija eksplozivnih materijala Eksplozivne materije koje se proizvode ili integrišu na municiju i oružje (oruđe), najčešće se pojavljuju u toku tehnološkog postupka, bilo koje procedure u odbrambenim tehnologijama, u vojnoj industriji, u sledećim oblicima: a) praškasto ili kristalno polufabrikatno stanje pakovano kao gotov proizvod (sirovina) b) tečno stanje pakovano u pokretnim ili fiksnim rezervoarima c) čvrsto stanje pripremljeno za odgovarajuću termičku i mehaničku obradu, u blokovima manjih dimenzija d) krupniji i sitniji komadi nepravilnog oblika u formi otpada e) rastopljena i testasta stanja velikog viskoziteta Borbena i municijska tehnika u bojevim glavama, u upaljačima, pirotehničkim proizvodima (patronama), obično ima integrisane eksplozivne materije u metalna kućišta, a minsko-eksplozivna sredstva i u plastična. Čvrsta raketna goriva pojavljuju se kao polufabrikati u testastom ili čvrstom stanju, a kao gotovi proizvodi u blokovima odgovarajućeg cilindričnog oblika. Drugu kategoriju čvrstih raketnih goriva čine tzv. punjenja koja se posebnim postupkom nalivanja integrišu, kao vezana, sa metalnim kućištima raketnih motora. Pirotehničke smeše integrišu se takođe kao otpresci ili samostalni blokovi u metalna kućišta borbenih pirotehničkih sredstava. 4.5. Zaključak o kritičnim tehnologijama Opšti zaključak o tehnologijama eksplozivnih materijala je: 1. da se bazne sirovine eksploziva kojima se obezbeđuje njihov sastav dobijaju hemijsko-tehnološkim postupcima u procesnim reaktorima bazne hemije 2. da se njihova integracija u municiju vrši:

a) livenjem b) presovanjem c) posebnim presovanjem tipa provlačenja (šnekovanje)

U tom smislu, svi tehnološki postupci su načelno ili livenja, ili presovanja u alatima, ili kroz alate. Svaki od navedenih postupaka prate dodatne mehaničke, termičke, hemijske ili kombinovane vrste otpada. Takođe, ovakvi postupci često koriste pomoćne fluide, koji se recikliraju u procese, ili delimično neutrališu kroz otpadne vode u prisustvu hemijskih dodataka - neutralizatora. Ovakve neutralizacije najčešće su pripremljene kao zaštita od hazardnih situacija, ali ne i od dugotrajnog zagađivanja okoline. O svemu ovome bilo je više reči u analizi u poglavlju 3.

33

5. REGIONALNA DISPOZICIJA I MOGUĆI EKOLOŠKI UTICAJI Regionalna dispozicija svih fabrika data je u prilogu sa kartama na kojim asu detaljno navedeni položaji fabrika u okviru granica teritorije Republike Srbije, u skladu sa tableom 9. U prilogu sa kartama nalaze se i zone rečnih slivova kao i geotopološki položaj predstavljen kartama koji ukazuje na moguću analizu ekoloških zagađenja i pravce prostiranja u širem regionu Srbije. Na manjima razmerama karata svaka fabrika/poligon iz tabele 9 locirani su u okviru naselja sa svojim proizvodnim pogonom i naznačeni odgovarajućim brojem. Karakteristike navedenih kritičnih tehnologija proizvodnje eksplozivnih materija i municije svih tipova kao mogućeg uzročnika zagađenja hemijsko-tehnološkog porekla pretežno su locirani na teritoriji Zapadne Srbije u regionu opština Čačak, Valjevo, Užice i pripadaju slivu Zapadne Morave i Kolubare, tj. Dunavskom kraku Crnomorskog sliva. Naravno da regionalno zagađenje zavisi od količina eksplozivnih materija ali i od položaja fabrike u odnosu na okolne planinske masive što često može biti uzročnik dugotrajnih atmosferskih taloga na nižim visinama. Sa aspekta položaja mesta za uništavanje eksplozivnih otpadnih materija fabrike Krušik i Sloboda Čačak imaju najnepovoljnije položaje jer to obavljaju u prigradskom okruženju. Poligoni su udaljeni od naseljenih mesta i njihove pozicije predstavljaju zone zagađenja ali ne i širenja rizičnih materija. Populacija postrojenja Milan Blagojević Lučani sa veoma nepovoljnom geotopološkom pozicijom i obimnom godišnjom proizvodnjom može se smatrati najkritičnijom tačkom ekološkog rizika u kompleksu odbramene industrije Republike Srbije, pošto pogoni Prva iskra Barič nisu u baznoj hemijsko-tehnološkoj funkciji. Isti stepen rizika i ugroženosti može se pridodeliti HK Krušik i Slobodi Čačak, ali se ne može govoriti o širem regionalnom ugrožavanju većeg od teritorije grada Valjeva, odnosno Čačka. Ovo se može relativno jednostavno sanirati primenom mera koje slede iz analize u poglavlju 3.2. i ostalim poglavljima. Fabrike Zastava oružje mere ekološke zaštite preduzimaju u okviru opšteg regionalnog problema grada Kragujevca sa ostalom mašinskom industrijom civilne namene (automobilska, itd.). Remontni zavo u Kragujevcu jedini je municijski pogon ove vrste sa savršenom bezbednosnom i ekološkog zaštitom i maksimalnom odgovornošću osoblja. Razlozi za ovaj kvalitet mogu se potražiti u oštroj vojnoj kontroli i krajnje nepovoljnoj dispoziciji pogona u gradu Kragujevcu, ali i odgovornom odabranom rukovodstvu i osoblju. Poligoni za ispitivanjei uništavanje minsko-eksplozivnih sredstava nisu kritična mesta kao što je već navedeno, ali se ipak mora napomenuti slučaj poligona Senta koji ukazuje na mogućnost da to postanu ukoliko se blagovremeno ne predvidi kakav tip otpada može da izazove uništavanje specijalne municije u većim količinama. Opšti zaključak je prepoznatljiv kroz hipotetičku graničnu simulaciju sa kojom se pokušalo utvrditi koliko kilograma otpada u obliku čestica vojnih zagađujućih materija koje ne podležu civilnim propisima može biti zahvaćena zapremina pololopte oko potencijalnog izvora. Simulacija je napravljena po modelu da se maksimalne koncentracije eksplozivnog materijala propisane za zatvoreni prostor nađu u stajaćem otvorenom prostoru oblika polulopte oko fabrike. Usvajajući koncept da je otpad od

34

eksplozivnih materijala kao gubitak njegove mase u okolni vazduh 1 promil dolazi se do količina koje bi fabrika trebala da preradi, tj. preostalih 99.9 %. Količina od 1 promila staje u hipotetičku zapreminu npr. polulopti poluprečnika 2, 5 ili 10 km oko odgovarajuće fabrike. Pretpostavljeno je da je tada hipotetička polulopta zasićena graničnom koncentracijom iz tabele 11 i da nema nikakvih vetorva koje raznose tu koncentraciju. Ovako dobijeni podaci govore da bi u tom slučaju proizvodnja i prerada eksplozivnih materijala u fabrikama municije i ovih materija 7 do 10 puta premašila godišnju proizvodnju sadašnjih kapaciteta da bi tu količinu čestica izbacila/napunila u te zapremine. To new znači da postoji rezerva ekološkog potencijala u odnosu na čestice eksplozivnih materija izbačenih u atmosferu, pošto njihova raspodela u takvoj polulopti nije homogena, već je struktuirana maksimalno oko izvora, ali se i prenosi atmosfersim vetrovima i kišama na okolno zeljište i vodu. Čak i desetak puta manje koncentracije imaju svoj odgovarajući uticaj na ekološku ravnotežu koja se nikako ne može smatrati kritičnom u odnosu na neke druge zagađivače, npr. petrohemija.

35

6. NACIONALNO ZAKONODAVSTVO I MEĐUNARODNA REGULATIVA 6.1. Zakonodavstvo Republike Srbije U Republici Srbiji do 2004. godine važio je Zakon o zaštiti životne sredine iz 1991. godine, kao opšti pravni akt koji je bio zasnovan na Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine, kojim je predviđeno da svaki čovekima pravo na zdravu životnu sredinu, ali i dužnost i obavezu da istu štiti i unapređuje. Ovakva pozitivna praksa uneta je i u Povelju o ljudskim i manjinskim pravima državne zajednice Srbije i Crne Gore usvojene početkom 2003. godine, koja kaže: svako, a posebno državna zajednica i države članice, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako je obavezan da čuva i unapređuje životnu sredinu.4 Na osnovu ovog pravnog dokumenta, napisan je i trenutno važeći Zakon o zaštiti životne sredine5, koji je još 2001. Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine počelo da razvija, da bi ga, posle niza dorada i usklađivanja sa međunarodnim propisima, deklaracijama i konvencijama, Skupština Republike Srbije usvojila krajem 2004 godine. Rokom izrade ovog Zakona, došlo se do zaključka da je neophodno doneti još tri zakona, kako bi se zaokružio sistem pozitivnog prava u ovoj oblasti. Tako su u paketu doneti još i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Pored ovih zakona, ostali su na snazi i zakoni i podzakonska akta donešeni početkom i sredinom poslednje decenije XX veka, a koja indirektno tretiraju ovu problematiku, kao na primer: Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o vodama, Zakon o šumama, Zakon o lovstvu, Zakon o ribarstvu, Zakon o postupanju sa otpadnim materijama, Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini itd. Zakon o zaštiti životne sredine proklamuje 11 posebnih načela, koja su preuzeta iz međunarodnih pravnih normi, pre svega Stokholmske deklaracije Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini iz 1972. i Deklaracije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i održivom razvoju koja je usvojena na konferenciji u Rio de Ženeiru 1992. godine. Osnovna načela ovog Zakona su:

1. Načelo integralnosti 2. Načelo prevencije i predostrožnosti 3. Načelo očuvanja prirodnih vrednosti 4. Načelo održivog razvoja 5. Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika 6. Načelo zagađivač plaća 7. Načelo korisnik plaća 8. Načelo supsidijarne odgovornosti 9. Načelo primene podsticajnih mera 10. Načelo infomisanja i učešća javnosti i 11. Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu

4 Povelja o ljudskim i manjinskim pravima, Službeni list SiCG, broj 6/03, član 46. 5 Zakon o zaštiti životne sredine, Službeni glasnik RS, broj 135/04

36

Kao i opšte načelo objektivne odgovornosti za prouzrokovanu štetu. U ovom poglavlju obradićemo samo one delove navedenih pravnih akata koji su u skladu sa temom ove studije i definisane u poglavlju Uvodna razmatranja. 6.2. Opasne materije U zakonodavstvu Republike Srbije, opasne materije su definisane kao hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike. Upravljenje opasnim materijama, kao i planiranje organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od udesa i pružanje adekvatnog odgovra na potencijalni udes.Svako pravni i fizičko lice koje upravlja opasnim materijama ili primenjuje tehnologije štetne po životnu sredinu, dužno je da preduzme sve potrebne mere kojima se rizik od opasnosti svodi na najmanju moguću meru. Mere su regulisane gorenavedenim paketom Zakona, ali i podzakonskim aktima. 6.3. Upravljenje otpadom Zakonodavac je definisao otpad kao svaki predmet ili supstancu, kategorisan prema utvrđenojh klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja. Upravljanje otpadom se sprovodi u okviru sistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, kao i nadzora. Vlasnik je dužan da preduzme propisane mere upravljanja otpadom u cilju sprečavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korišćenje otpada kao energenta, odnosno odlaganje otpada. 6.4. Procena uticaja projekta na životnu sredinu Procena uticaja projekta na životnu sredinu vrši se za projekta koji se planiraju i realizuju u prostoru, uključujući promene tehnologije, rekonstrukciju, proširenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi. 6.5. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja Za rad novih ili postojećih postrojenja koji mogu negativno uticati na zdravlje ljudi i životnu sredinu pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeđuje sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine reguliše vrste aktivnosti i postrojenja, kao i uslove i postupak za izdavanje integrisane dozvole, nadzor i druga važna pitanja. 6.6. Standardi kvaliteta životne sredine – emisija, imisija i granične vrednosti Zakon o zaštiti životne sredine definiše emisiju kao ispuštanje zagađujućih materija ili energije iz individualnih i/ili difuznih izvora u životnu sredinu, a imisiju kao koncentraciju zagađujućih materija i nivo energije u životnoj sredini kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu i prostoru. Granične vrednosti emisije i imisije određuje Vlada Srbije na predlog resornog ministarstva i to radi kontrole kvaliteta vazduha, voda, zemljišta, postupanja sa otpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom, nivoa buke i vibracija i dr.

37

6.7. Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti Izgradnja i rad postrojenja vrše se ako su ispunjeni propisani standardi emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije i obezbeđuje njeno očuvanje. Opasne materije se mogu ispuštati u vodu, vazduh ili zemljište na propisan način i u količinamakoje nisu iznad propisanih graničnih vrednosti. Ukoliko ove odredbe nisu ispoštovane, Vlada može doneti odluku o ograničavanju ili zabrani rada postrojenja. 6.8. Postupanje sa opasnim materijama Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je, u delu Mere zaštite od opasnih materija i načine postupanja sa opasnim materijama. Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, preradi, skladištenju i odlaganju vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina i obezbede druge mere predviđene zakonom. Pravno i fizičko lice koje proizvodi, stavlja u promet, koristi, prerađuje, skladišti ili odlaže opasne materije, po ovom Zakonu, dužno je da:

1. Izradi plan zaštite od udesa 2. Sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz Plana

zaštite od udesa 3. Izradi izveštaj o stanju sigurnostikoji je dostupan javnosti.

Navedena lica obavezna su da vode evidenciju o vrstama i količinama opasnih materija. Ukoliko izazove prekoračenje granične vrednosti emisije, dužno je da o tome bez odlaganja obavesti nadležno ministarstvo. 6.9. Inspektor zaštite životne sredine Nadzor nad primenom ovih zakona vrši Ministarstvo zaštite životne sredine, a inspekcijski nadzor Inspektor za zaštitu životne sredine. Takonom su precizno regulisane prava, dužnosti i ovlašćenja inspektora, koja su veoma široka i integralno pokrivaju sve aspekte potencijalnog ugrožavanja životne sredine sa ovlašćenjima koja omogućavaju efektivno i efikasno delovanje. Od prava i dužnosti, kojih ima 20, od značaja za ovu analizu su: 1. Inspektor zaštite životne sredine ima pravo i dužnost da utvrđuje da li se

primenjuju standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije 2. Da li su da li se domaće ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno

proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda , poliproizvoa i sirovina vrši u skladu sa propisanim normama zaštite životne sredine;

3. Da li se promenjuju propisane zabrane proizvodnje i prometa određenih proizvoda i vršenja određenih aktivnosti;

4. Da li se uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotačvrši u skladu sa zakonom;

5. da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vrši u skladu sa ovim zakonom; 6. da li se sprovodi monitoring stanja životne sredine; 7. da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih međunarodnihugovora u oblasti

zaštite životne sredine. U vršenju svojih poslova, inspektor zaštite životne sredine ima čak 27 precizno definisanih ovlašćenja, od kojih ovom prilikom izdvajamo:

38

1. Inspektor zaštite životne sredine ovlašćen je da naredi u određenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredinepri korišćenju prirodnih resursa i dobara;

2. zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi i normativi u pogledu emisije i imisije, ako nemaju odgovarajuću i ispravnu opremu i uređaje kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;

3. zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja;

4. zabrani ispuštanje zagađujućih i opasnih materija, otpadnihvoda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;

5. zabrani rad, upotrebu ili korišćenje tehnologije, tehnološkog procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

6. naloži da se u slučaju sumnje određena tehnologija, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogućeg štetnog uticaja na životnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili korišćenje dok se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

7. obustavi rad dok se ne ispita efikasnost uređaja koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani standardi;

8. zabrani uvoz i izvoz supstanci i proizvoda koji oštećuju ozonski omotač čiji je promet zabranjen ratifikovanim međunarodnim ugovorima i naredi da se vrati pošiljaocu;

9. zabrani uvoz ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez propisane dozvole ili suprotno uslovima u dozvoli;

10. zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla; 11. zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona i naredi

da se vrati pošiljaocu; 12. zabrani postupanje sa opasnim materijama protivno odredbama ovog zakona; 13. naredi obavljanje monitoringa na propisan način; 6.10. Međunarodno pravo zaštite životne sredine - Ujedinjene nacije Pravo zaštite životene sredine je jedna od najmlađih grana pravne nauke, jer je međunarodna zajednica tek sredinom šezdesetih godina XX veka počela da se brine o potrebi posebne zaštite ljudskog zdravlja i prirodne sredine, poštujući činjenicu da je čovekova životne sredine u sve lošijem stanju. Veliki trenutak u vezi sa ovom temom bila je i Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini, koja je održana na inicijativu Švedske u Stokholmu 1972. Ovom prilikom usvojena je Deklaracija UN o čovekovoj sredini koja je sadržala 26 osnovnih principa zaštite životne sredine koja su države članice ove organizacije trebalo da uključe u svoja zakonodavstva. Tom prilikom je 5. jun proglašen svetskim danom zaštite životne sredine. Ključni rezultat ove konferencije bio je i Odluka o osnivanju centralnog organa UN – Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP – United nations environment programme), koji je počeo sa radom 1973. godine. Iako su se i druga tela bavila razvojem i kontrolom implementacije međunarodnog ekološkog prava, UNEP ostaje vodeća institucija na ovom planu.

39

Najveći rezultat UNEPa predstavljala je Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i održivom razvoju, koja je održana u Rio de Ženeiru 1992. godine, na kojoj je usvojena Deklaracija UN o životnoj sredini i održivom razvoju, koja sadrži 27 osnovnih principa kojih države članice treba da se pridržavaju. Na osnovu ovih principa međunarodnog ekološkog prava formulisan je srpski paket zakona koji tretiraju životnu sredinu usvojenih 2004. godine.

40

7. Zaključak Celokupna vojna industrija sistematizovana je u 4 katgorije pogona kao potencijalnih zagađivača. Prvu kategoriju pogona predstavljaju fabrike sirovinskih baza, i to eksploziva, pirotehničkih materijala, baruta i raketnih goriva.Njoj pripadaju: Prva Iskra Barič (Obrenovac) kod Beograda, Milan Blagojević Lučani, i Trajal..pogon Obilić, Kruševac. Ove fabrike koriste baznu hemiju i sintezu i zbog toga su sirovine i otpad hemijske materije koje reaguju na specifičan način sa okolinom. Posebne karakteristike ovih fabrika su: materijali velike toksičnosti, kao i materijali visokog rizika od paljenja i eksplozija. Ulazne sirovine uglavnom se ne desintetišu u tim fabirikama i pripadaju baznoj hemiji. Pogone bazne hemije ima smo prva >Iskra iz Bariča. Nešto veći rizik predstavljaju praškovi eksplozivnih materija i amorfna stanja koja se u toku tehnoloških postupaka raznose u okolinu ventilacijom, provetravanjem prirodnog i prinudnog tipa. Smeše amorfnih praškastih eksploziva sa vazduhom i vodom poseban su oblik zagađivača koji se ne susreću u drugim industrijskim granama. U tabeli u ovom poglavlju sistematizovan je otpad kao čvrsti, tečni, gasni i mešani.Te kombinovane smeše i jedinjenja date su takođe u ovom poglavlju na spisku od 1-46, a brojevima nomenklaturisanim u datoj tabeli. Ocena ove kategorije fabrika strukturno se može dati kroz dva podzaključka: Prvi - koji je od tri navedena pogona ekološki najrizičniji sa aspekta kapaciteta i drugi, sa aspekta preduzetih preventivnih mera? Pogoni Prva Iskra Barič nedavno su doživeli havarijske katastrofe tako da se sada u njima ne prizvodi glavna, najčešće korišćena eksplozivna materija TNT. Takođe je obustavljena proizvodnja i Heksogena i Oktogena kako za potrebe livenja tako i presovanja ovih materija u bojeva sredstva. Za sada se proizvodi samo tetril i pentrit..što su inicijalni eskplozivi čije su potrebne količine i do 100 puta manje od prethodno navedenih eksploziva. Zbog toga se pogoni Prve Iskre Barič ne mogu tretirrati kao ekološki rizični iako njihova proizvodna tehnologija traži najskuplju opremu za ekološku zaštitu. Ukoliko proizvodnja TNT-a, heksogena i oktogena otpočne u kapacitetima PIB..sadašnji nivo ekološke zaštite verovatno ne bi bio zadovoljavajući ili bi morao da bude dopunjen novom savremenom opremom koja zadovoljava oštrije propise. Sa aspekta ekološke zaštite, najveća ulaganja izvršila je fabrika Milan Blagojević iz Lučana, posebno za preradu otpadnih voda sa dodacima tetrazena, nitroglicerina i nitroceluloze u rasvtorima natrijumovih soli u smeši sa vodom. Inače, pogoni Milan Blagojević iz Lučana proizvode barute i dvobazna raketna goriva, pa kao takvi predstavljaju fabriku smeša a ne baznih jedinjenja, dakle, fabriku tehnoloških postupaka hemijskog inženjerstva, a ne formiranja sastava komponenata. Zbog toga je njihov otpadni materijal složeniji i traži tehnološke postupke razgradnje otpada koji se formira u lancu proizvodnje. Najčešće postupak uništenja gotovih fabrikatnih i polufabrikatnih otpada u ovoj fabrici radi se spaljivanjem.što takođe formira otpadni pepeo koji se neutrališe i čini dalje zahteve za tretmanom neutralisanog otpada i njegovu spremnost za odlaganje u prirodi. Fabrika Trajal, pogon Obilić, predstavlja mali deo pogona gumarske industrije i bivše industrije sredstava ABH zaštite.Pogon Obilić bavi se isključivo proizvodnjom crnog baruta i njegovim granulisanjem (mlevenjem). On radi periodično a potrebe za crnim

41

barutom su veoma male. Ekološko zagađenje svedeno je na minimum od proizvodnje crnog baruta. Ipak, fabrika Trajal, proizvodi veće količine industrijskog praškastog eksploziva tipa amatola za rudarske i minersko-eksplozivne radove. Generalno posmatrano, ovo nije deo odbrambene industrije, ali opasnost od zagađenja podvodi se pod istu klasu zbog upotrebe sličnih ulaznih sirovina i karakterističnog otpada, koji je sličan proizvođaču eksploziva iz PIB. Drugu kategoriju čine proizvođači municije. Tu spadaju fabrike: Prvi partizan iz Užica, Sloboda iz Čačka, Holding Korporacija Krušik iz Valjeva, Kompanija EdePro iz Beograda. Prve tri kompanije su državna preduzeća, dok je četvrta privatna kompanija akcionarskog tipa pod kontrolom državnih organa. Kompanija Krušik iz Valjeva predstavlja proizvođača artiljerijske i raketne municije određenog tipa koja se vrlo blisko susreće sa ekološkim rizicima integracije eksplozivnih materija u municiju. Najveći rizici su postupci livenja i presovanja eksplozivnih materijala i smeša amorfnih eksploziva izbačenih u vazduh u postupku provetravanja proizvodnih pogona. Iako postoji vrlo oštra vojno-kontrolna regulativa, oprema za provetravanje i kontrolu dotrajala je i zahteva češće postupke provere nego što je to predviđeno periodičnim pregledima. Poseban problem u fabrici Krušik ali i u Slobodi Čačak predstavljaju dispergovani prahovi aluminijuma, magnezijuma i drugih metala koji su dodaci pirotehničkim smešama i inicijalnim sredstvima u toku završne integracije municijskih sklopova. Naime, fabrika Sloboda Čačak u svojim pogonima odbrambene industrije ima sličnu opštu tehnologiju proizvodnje bojevih glava, upaljača i artiljerijske PA municije, koja koristi skoro iste sirovine kao i HK Krušik Valjevo. Iako se tehnologije po postupku razlikuju, otpadi su vrlo slični -dispergovani TNT u vazduhu i prašine sa dodacima koji se stavljaju u eksplozivne materije u toku njihovog nalivanja ili presovanja. Pored navedenih tehnoloških otpada koji se disperguju u vazduh, pojavljuju se i tzv. crvene otpadne vode kod svih fabrika koje kkoriste eksploziv TNT koji je neizostavna komponenta svih artiljerijskih bojevih glava. Obe fabrike, HK Krušik i Slobofda, imaju postrojenja za preradu otpadne vode, ali njihova efikasnost nije poznata. Fabrika Prvi Partizan je posebno municijsko postrojenje koje proizvodi municiju za streljačko naoružanje i neke specijalne municijske sklopove za protivoklopno i tenkovsko naoružanje. ona ne koristi tehnologiju mehaničke ni termičke obrade eksploziva ni baruta već ga isključivo koristi kao gotov proizvod koji direktno integriše u municijski sklop.Njen otpad uglavnom je praškastog tipa i sastoji se od čvrstih čestica nitroceluloznog baruta u vazduhu kao posledice provetravanja pogona. Druga vrsta otpada slična je klasičnoj mašinskoj industriji i očituje se u povećanoj koncentraciji bakra i cinka u otpadnim vodama, a ponekad i olova. To su uglavnom čvrsti opiljci obrađenog metala. Kompanija EdePro ima potpuno zaštićenu ekološku tehnologiju iako proizvdi čvrsta raketna goriva i druge sklopove raketnih motora. Razlo g je specijalna tehnologija koja ne posrazumeva livenje komponenata već mehaničko presovanje u okviru koga se sav otpadni materijal vraća u postupak presovanja. Ova procedura povoljna je sa ekološkog aspekta ali ne obezbeđuje velike serijske proizvodnje pa je s toga ekološki vrlo pozitivna. Remontni zavodi ministarstva odbrane posebne su institucije gde se vrši tzv. delaboracija eksplozivnih otpadnih materijala. Od tri remontna zavoda u Srbiji dva obavljaju ovakve poslove s tim što remontni zavod Moma Stanojlović to radi za potrebe vazduhoplovnih ubojnih sredstava, a rem. zavod Kragujevac svih ostalih. Treći remontni zavod bavi se mašinskim remnotnim postupcima i nalazi se u Čačku.

42

Posebnu kategoriju predstavljaju poligoni koji su u nadležnosti ili fabrika ili remontnih zavoda ili vojske sa svojim organima upravljanja. Remontni zavod Kragujevac ima potpuno rešenu ekološku zaštitu svih tipova otpada eksplozivnih materijala i razrađenu bezbednosnu proceduru za zaštitu od rizika eksplozije i ekoloških katastrofa. Ostali remontni zavodi nemaju relevantne količine remontovane municije koja bi ugrožavala ekološko okruženje. Ekološki problem se može diskutovati na poligonima gde se najčešće vrši spaljivanje otpada dotrajale municije i demontiranih eksplozivnim punjenja. Opasnosti su navedene u posebnoj tabeli u prilogu 10, gde je kategorisano, precizno kakvu vrstu otpada u vazduhu, vodi i zemljištu stvaraju uništeni baruti i raketna goriva, uništena eksplozivna punjenja bojevih glava, kao i osvetljavajuća i zapaljiva municija i pirotehnika. Obično se količine normiraju tako da gasni produkti sagorevanja n idu dalje od bezbednosne zone poligona, ali zagađenje zemljišta nakon padavina i njegovo otapanje kao i podzemni uticaji kontrolisani su po posebnim vojnim propisima čiji rezultati uticaja nisu poznati. Kategorije poligona za ispitivanje koji podležu upravi ministarstva odbrane normirani su i standardizovani organima vojne kontrole i dokumentima kojim se ona rukovodi.Poligoni kao što su Begove vode i HK Krušik u nadležnosti su lokalnih dokumenata usaglašenih sa vojnim propisima ali bez obavezne vojno-kontrolne provere, što bi značilo da bi trebalo da podležu civilnoj proveri. Proizvodnja naoružanja i vojen opreme nema posebne ekološke opasnosti koje bi se podvele kao specifične za odbrambenu industriju. Ta industrija je slična klasičnoj mašinskoj industriji ili industriji proizvoda od plastičnih materijala. Njene ullazne sirovine su čelici i kompozitni materijali ali i lepkovi, smole i pomoćne sirovine za mašine i opremu. Jedini proizvođač naoružanja u Srbiji je Zastava Kragujevac, ali sintezu borbrnih platformi imaju i pogoni civilne mašinske industrije koji nisu navedeni i nomenklaturisani kao vojna industrija. Tu spadaju; Prva petoletka Terstenik, 14 oktobar Kruševa, FAP Priboj, Lola korporacija Beograd i drugi. Posebnu kategoriju čine proizvođači elektronske opreme i komponenata čiji sirovinski otpad može biti predmet ekološke rasprave, ali ne u okviru odbrambene industrije. U skladu sa analizom predstavljenom u prethodnim poglavljima, kao i sa strateškim pravcima delovanja Ministarstva odbrane izrečenim u nedavnim izjavama ministra odbrane gospodina Dragana Šutanovca da se planiraju velika ulaganja u istraživačko-razvojni sektor i kapacitete Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije, kao i povećanje izvoza proizvoda odbrambene industrije, istraživački tim CME-a svoje preporuke daje u tri nivoa.

1. Preporuke menadžmentu postrojenja odbrambene industrije i poligona za uništavanje i ispitivanje municije i minsko-eksplozivnih sredstava u skladu sa gore navedenim su:

a) da renoviraju i inoviraju postojeća postrojenja za preradu otpadnog tečnog

materijala, posebno u fabrikama municije i baruta b) da organizuju studijsko praćenje i obezbede tehničko-tehnološke mere za

prečišćavanje gasnog i parnog kontinuelnog otpada koji se izbacuje u atmosferu kroz dimnjeke i ventilacioni sistem

c) da obezbede oštrije tehnološke mere zonama sigurnog zagađenja gde se vrši uništavanje otpada eksplozivnih materija i čvrstog otpada tehnologije, a posebno otpada koji ima karakteristike taloženja u zemljištu

43

d) poboljšati mere zaštite protiv detonacije i akustičkog udara u zonama uništavanja, koje su sastavni deo pitanja bezbednosti okoline, za koju je pomenuto da je promenila karakter (poglavlje 3) u odnosu na onu koja je bila pre nekoliko decenija kada su zone projektovane u kruguovima pogona municije i minsko-eksplozivnih sredstava

e) da se poveća stepen zaštite na radu zaposlenih u ovim postrojenjima f) da se obezbedi transparentan sistem monitoringa stepena zagađenosti lokalne

sredine u saradnji sa nadležnim lokalnim organima, kao i inspektorom zaštite životne sredine, Ministarstvom odbrane i Ministarstvom za zaštitu životne sredine

g) da se poboljša komunikacija između: menadžmenta postrojenja odbrambene industrije i poligona, organa lokalne samouprave, ekoloških organizacija i republičkih organa nadležnih za zaštitu životne sredine

2. Preporuke nadležnim organima lokalne samouprave u skladu sa gore

navedenim su:

a) obzirom da su pogoni odbrambene industrije u opštinama Valjevo, Čačak i Lučani veći prizvođači i korisnici eksplozivnih materija, kao i da je realno očekivati povećanje njihove proizvodnje, preporuka je da se povede računa o detaljnom urbanističkom planu opština, obzirom da se povećanjem kapaciteta povećava i stepen ekološkog i hazardnog rizika

b) da se, u skladu sa prethodno navedenim, usaglase sve ekonomske, agrotehničke, komunalne i sanitarne mere kako bi se očuvalo zdravlje lokalnog stanovništva zbog potencijalnog ulaska opasnih materija u lanac ishrane

3. Preporuke nadležnim državnim organima (Ministarstvu odbrane i

Ministarstvu zaštite životne sredine RS) u skladu sa prethodno rečenim su:

a) da se prilikom potencijalnog investiranja u razvoj proizvodnih kapaciteta

odbrambene industrije Srbije posebno povede računa o ulaganju u nabavku moderne opreme za filtriranje i preradu otpada

b) da se pojača i intenzivira zajednička ekološka kontrola postrojenja i poligona odbrambene industrije i Vojske RS zajedničkim delovanjem, komunikacijom i saradnjom oba navedena ministarstva

c) da se obezbedi civilna kontrola i transparentnost izveštavanja o sprovođenju monitoringa stanja životne sredine na lokalitetima i regionima koje koristi odbrambena industrija Srbije

d) da Ministarstvo odbrane, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, navedenim opštinama i njihovim nadležnim organima, kao i postrojenjima odbrambene industrije inicira saradnju i pristup međunarodnim projektima i fondovima usmerenim na zaštitu životne sredine.

44

8. PRILOZI Prilog 1.

ELEMENTI REGULATIVE O ZAGAĐENJU VAZDUHA PRAVNA DOKUMENTA

- Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i uslovima merenja i evidentiranja podataka; Sl. Glasnik RS, br. 30/1997 i 35/1997

- Pravilnik o graničnim vrednostima metodima merenja emisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka; Sl. Glasnik RS, br. 54/1992, str 1696-1697 i br. 30/1999

Izvodi iz pravilnika o GVI (Granična Vrednost Emisije), član 3. VRSTE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA ZA KOJE SE VRŠI SISTEMATSKO MERENJE

1. Neorganske materije Sumpor dioksid Čađ Suspendovane čestice Azot dioksid Prizemni ozon Ugljen monoksid Hlorovodonik Hlor Fluorovodonik Amonijak Vodonik sulfid

2. Taložne materije iz vazduha

3. Teški metali u suspendovanim česticama Kadmijum Mangan Olovo Živa

4. Organske materije

Ugljen disulfid Stiren Tetrahloretilen Toluen Formaldehid 1,2 dihloretan Akrolein

5. Kancerogene materije Akrilonitril

Arsen Benzen Hrom (šestovalentni) Nikl Policiklični aromatični ugljovodonici (benzopireni) Vinil hlorid Azbest

45

Prilog 2

TIPOVI OTPADA 1. Čvrsti otpad od livenja TNT/RDX 2. Beli fosfor rastvoren u vodi 3. Isparljivi fosfor-pentoksid (P2O5) u vazduhu 4. Ugljen-disulfid (CS2) u tečnom stanju 5. Benzen (C6H6) u tečnom stanju 6. Dispergovani trotil (TNT) u praškastom stanju u vazduhu 7. Dispergovani tetril u praškastom stanju u vazduhu 8. Dispergovani heksogen (RDX) u praškastom stanju u vazduhu 9. Dispergovani aluminijum u praškastom stanju u vazduhu 10. TNT u parnom stanju u vazduhu 11. Praškasti TNT/RDX u vazduhu 12. Alkoholne pare pri ceđenju i sušenju 13. Prašine heksahloretana i cirkonijum oksida 14. Čvrsti otpad masnih kiselina za zaštitu od podizanja praha 15. Prahovi natrijum-nitrata (NaNO3) i barijum-nitrata (Ba(NO3)2) 16. Otpadni briketi u čvrstom stanju od tetrametilentetranitramin(HMX) i trimetilentrinitramin (RDX) 17. Prašina tetrametilentetranitramina sa voskom (RDX/vosak) 18. Otpadne vode sa ostatkom živinog fulminata neutralizovanog hlorovodoničnom kiselinom (HCl) 19. Prašina baruta 20. Isparenja homogenizovanih smeša nitroglicerina 21. Prašina i para u toku uništavanja TNT-a i pojava metana 22. Isparenja etil-centralita i nitroglicerina 23. Čvrsti otpad od dvofaznog baruta i raketnog goriva 24. Isparenja nitriranog lintersa od nitro-jedinjenja 25. Sumporna kiselina (H2SO4) kao otpad od nitrogvandinskog baruta i njenog rastvora u vodi koja se ispušta 26. Čvrsti otpad od 2B-baruta 27. Gasni produkti spaljivanja CO, CO2, NOX, cijanovodonika (HCN), metalnih oksida olova, bakra, magnezijuma, aromatičnih ugljovodonika (CnHm) 28. Čvrsti otpad od kompozitnih goriva na bazi jedinjenja hlora i plastičnih materijala 29. Gasni otpad spaljivanja sa produktima hlorovodonične kiseline i hlorovodonika 30. Otpadi od crnog baruta 31. Čvrsti otpad od gotovih proizvoda, metalna prašina 32. Produkti sagorevanja sa magnezijumovim, aluminijumovim, natrijumovim i barijumovim oksidima, fenolnim smolama i hlorovodoničnom kiselinom rastvorenim u vodi, vazduhu i zemljištu 33. Otpadne vode sa rastvorom TNT-a, crvene vode 34. Otpadne kiseline koje nisu vraćene u proces kao proizvodi heksogena (ciklotrimetilentrinitrolamin) 35. Otpadne kiseline, azotna (HNO3) i sirćetna (CH3COOH) u smeši sa vodom 36. Neorganske soli u smeši sa vodom nakon neutralizacije kiselina (azotne i sirćetne) 37. Isparenja neutralisane vode smešane sa neorganskim hidroksidima i azotnom kiselinom 38. Čvrst otpad od nerganske soli nakon isparavanja vode 39. Otpad olovo-azida u rastvoru 5% azotne kiseline 40. Otpad olovotricianata sa smešom aluminijum-acetata i natrijum-hidroksida 41. Otpad tetrazena u smeši sa vodenom parom 42. Otpadna voda sa tetrazenom 43. Otpad nitroglicerina u 15% rastvoru natrijum-hidrosulfata 44. Otpad nitroceluloze sa vrućim rastvorom natrijum-hidroksida i vode 45. Kisela voda sa neutralizovanom nitrocelulo 46. Aceton

46

Prilog 3 - Vrste zagađujućih materija za koje se vrši sistematsko merenje

Vrste zagađujućih materija Lokacije Sistematsko merenje

Neorganske materije

Sumpor dioksid Čađ

Suspendovane čestice

Azot dioksid Prizemni ozon

Ugljen monoksid Hlorovodonik

Hlor Fluorovodonik

Amonijak Vodonik sulfid

Poligon za uništenje, Nikinci

Poligon za uništenje, Pasuljanske Livade

Poligon za uništenje, Čenta

Poligon za uništenje, Begove Vode

stalno sistematsko merenje

stalno sistematsko

merenje



Taložne materije iz

vazduha Teški metali u

suspendovanim česticama

Kadmijum Mangan Olovo Živa

Poligon za uništenje, Nikinci

Poligon za uništenje, Pasuljanske Livade

Poligon za uništenje, Čenta

Poligon za uništenje, Begove Vode


stalno sistematsko

merenje



Organske materije

Tetrahloretilen Toluen

Laboratorije u namenskoj


Kancerogene materije

Benzen

Laboratorije u namenskoj


47

Prilog 4 – Dijagrami hipotetičkih zona sa graničnim zagađenjima u prostoru oko pogona odbrambene industrije

industrije

Dijagram mase za gasove i pare

0.000000001

0.00000001

0.0000001

0.000001

0.00001

0.0001

0.001

0.01

0.1

1

10

100

1000

10000

100000

1 6 11 16 21 26 31 36 41 46 51 56 61 66 71 76 81 86 91 96 101

radijus MDK (km)

mas

a (k

g)

acetataldehid

acetil hlorid

aceton

arsen

cijanovodonik

etilživa hlorid

karbonilnikl

metilizocijanat

nikotin

olovo

ozon

radijum, rast. soli.

sumpor dioksid

ugljen dioksid

ugljen monoksid

ugljen disulfid

volfram (rast.)

vodonik sulfid

živa

živina organska jedinjenja

48

Dijagram mase za gasove i pare

1

10

100

1000

10000

100000

1E+06

1E+07

1E+08

1E+09

1E+10

1E+11

2 5 10

radijus MDK (km)

mas

a (k

g)acetataldehid

acetil hlorid

aceton

arsen

cijanovodonik

etilživa hlorid

karbonilnikl

metilizocijanat

nikotin

olovo

ozon


sumpor dioksid

ugljen dioksid

ugljen monoksid

ugljen disulfid

volfram (rast.)

vodonik sulfid

živa


49

Dijagram mase za čestice eksplozivnih materija

0.1

1

10

100

1000

10000

100000

1000000

10000000

100000000

1 7 13 19 25 31 37 43 49 55 61 67 73 79 85 91 97

radijus MDK (km)

mas

a (k

g)Trotil

Tetril

Nitroglicerin

Olovo tricinat

Olovo acid

Živin fulminat

Magnezijum oksid

50

Dijagram mase za čestice eksplozivnih materija

1

10

100

1000

10000

100000

1000000

10000000

100000000

2 5 10

radijus MDK (km)

mas

a (k

g)Trotil

Tetril

Nitroglicerin

Olovo tricinat

Olovo acid

Živin fulminat

Magnezijum oksid

Napomena: identična kriva za Totril i Tetril i identična kriva za Olovo tricinat i Olovo azid.

51

Mase gasova i para u kilogramima, u zavisnosti od radijusa (km) maksimalne dozvoljene koncetracije.

radijus (km) acetataldehid

acetil hlorid aceton arsen cijanovodonik

etilživa hlorid karbonilnikl metilizocijanat nikotin

2 6031858 55292.03 13404129 8377.58 5026.548 83.7758 117.2861 837.758 8377.585 94247780 863938 2.09E+08 130899.7 78539.82 1308.997 1832.596 13089.97 130899.7

10 7.54E+08 6911504 1.68E+09 1047198 628318.5 10471.98 14660.77 104719.8 1047198

radijus (km) olovo ozon


sumpor dioksid

ugljen dioksid

ugljen monoksid

ugljen disulfid

volfram (rast.)

vodonik sulfid živa


2 2513.274 1675.516 16.75516 167551.6 1.51E+08 971799.3 837758 16755.16 167551.6 1675.516 167.55165 39269.91 26179.94 261.7994 2617994 2.36E+09 15184364 13089969 261799.4 2617994 26179.94 2617.994

10 314159.3 209439.5 2094.395 20943951 1.88E+10 1.21E+08 1.05E+08 2094395 20943951 209439.5 20943.95 Mase eksplozivnih materija, u zavisnosti od radijusa (km) maksimalne dozvoljene koncetracije. radijus (km) Trotil Tetril Nitroglicerin

Olovo tricinat Olovo acid

Živin fulminat

Magnezijumoksid

2 25132.74 25132.74 83775.8 3351.032 3351.032 1675.516 251327.45 392699.1 392699.1 1308997 52359.88 52359.88 26179.94 3926991

10 3141593 3141593 10471976 418879 418879 209439.5 31415927

52

9. KARTE

53

54

55

56

57

58

59

60

61

62

63

64

65

66

67

68

69

70

71

Documents

CME - Ekoloski Rizici Odbrambene Industrije Republike Srbije