CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD FINANSIJSKI … izvestaji... · Agencija za privredne registre je počela s primenom nove Klasifikacije delatnosti 12. avgusta 2010. godine

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJIZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2010.I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SADFinansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2010.

Sadržaj

Izveštaj nezavisnog revizora

Bilans stanja

Bilans uspeha

Izveštaj o tokovima gotovine

Izveštaj o promenama na kapitalu

Statistički aneks

Napomene uz finansijske izveštaje 1-69

NAPOMENEUZ

FINANSIJSKE IZVEŠTAJEza 31.12.2010. godine

Novi Sad, mart 2011. godine

Credit Agricole Banka Srbija AD Novi SadN a p o m e n e u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a g o d i n u k o j a s e z a v r š a v a 3 1 . d e c e m b r a 2 0 1 0 .( s v i i z n o s i s u i z r a ž e n i u 0 0 0 R S D o s i m a k o n i j e d r u g a č i j e n a z n a č e n o )

1

SADRŽAJStrana

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

1.Opšte informacije 2 2.Značajne računovodstvene politike 4

3.Upravljanje finansijskim rizicima 184.Prihodi i rashodi od kamata 365.Prihodi i rashodi od naknada i provizija 376.Neto rashodi od kursnih razlika 37

7. Prihodi od dividendi i učešća 38 8.Ostali poslovni prihodi 389.Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 39

10.Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 40 11.Troškovi amortizacije 4012.Operativni i ostali poslovni rashodi 4113.Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 4214.Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 4215.Porez na dobit 4216.Dobitak od odloženih poreskih sredstava 4317.Gotovina i gotovinski ekvivalenti 4318.Opozivi depoziti i krediti 4419.Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje promene fer vrednosti

i druga potraživanja 4520.Dati krediti i depoziti 4521.Hartije od vrednosti 4922.Udeli 5023.Ostali plasmani 5124.Nematerijalna ulaganja 5225.Osnovna sredstva i investicione nekretnine 5226.Odložena poreska sredstva 5327.Ostala sredstva 5428.Transakcioni depoziti 5529.Ostali depoziti 5630.Primljeni krediti 5831.Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 5932.Rezervisanja 6033.Obaveze za poreze 6134.Odložene poreske obaveze 6135.Ostale obaveze 6236.Kapital 6437.Vanbilansne pozicije 6538.Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije 6739.Usaglašavanje potraživanja 6740.Odnosi sa povezanim stranama 67

41.Događaji nakon bilansa stanja 69 42.Kursevi značajnih valuta 69


2

1. OPŠTE INFORMACIJE

Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad (u daljem tekstu : Banka) je osnovana 15. avgusta 1991. godine podnazivom Yuco – Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodne bankeJugoslavije od 19. februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u Novom Sadu 3.marta 1992. godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom Meridian Bank A.D.Novi Sad, u skladu sa Odlukom Privrednog suda u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta 2006.godine rešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registere, Republike Srbije Banka je izvršilapromenu naziva u : Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo, Novi Sad, i promenuskraćenog naziva u: MEBA – CA GROUP AD, NOVI SAD.

Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 iz APR-a od 04.09.2009.godine Banka je promenila naziv izMERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA, odnosno punoposlovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKO DRUŠTVO NOVI SAD,BRAĆE RIBNIKARA 4-6.

Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris,jedne od najvećih evropskih grupacija.

U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavljasledeće poslove: 1. depozitne poslove (primanje i polaganje depozita);2. kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita);

3. devizne, devizno-valutne i menjačke poslove; 4. poslove platnog prometa;5. izdavanje platnih kartica;6. poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.);7. brokersko-dilerske poslove;8. izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao);9. kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.);

10. poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije;11. poslove za koje je ovlašćena zakonom; 12. druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tač. 1. do 11. ovog stava, a u skladu sa osnivačkim aktom i statutom Banke.

Organi Banke su: Skupština banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori.

Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade, Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, i posebnu organizacionu jedinicu Odeljenje zaupravljanje rizicima.

Skupština Banke bira i razrešava predsednika Skupštine Banke. Predsednika i članove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od četiri godine, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika i članove izvršnog odbora Banke.

Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i 83 filijale u svim većim gradovima Srbije (31. decembar 2009. godine – 83 flijala).

Banka je na dan 31. decembra 2010. godine imala 963 zaposlenih (31. decembar 2009. godine – 1.002zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931.

Donošenjem Zakona o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS br. 104/2009) stvoreni su uslovi zausklađivanje klasifikacije delatnosti u Republici Srbiji sa klasifikacijom delatnosti koja se primenjuje u Evropskoj uniji.

U vezi s tim Vlada Republike Srbije 04. avgusta 2010. godine donela je novu Uredbu o klasifikacijidelatnosti („Službeni glasnik RS br 54. od 4. avgusta 2010. godine) i Uredbu o metodologiji zarazvrstavanje jedinica razvrstavanja prema Klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS br 54. od 4.avgusta 2010. godine ) kojom se propisuje Klasifikacija delatnosti po nazivima, širama i opisimadelatnosti.


3

1. OPŠTE INFORMACIJE (nastavak)

Agencija za privredne registre je počela s primenom nove Klasifikacije delatnosti 12. avgusta 2010. godine. Promenu podataka o šiframa delatnosti za sve privredne subjekte i druga pravna i fizička lica Agencija za privredne registre je izvršila automatski.

Za Banku je izvršena promena šifre delatnosti na 6419 Ostalo monetarno posredovanje. Nova šifradelatnosti je automatski dodeljena od strane APR-a i ne postoji mogućnost izbora alternativne šifre delatnosti.

Ugovorom o kupoprodaji preostalih 1.650 akcija (ukupno 13.750 akcija, nominalna vrednost RSD 1hiljada), 30.maja 2008. godine Meridian Bank-CA Group a.d. Novi Sad postaje jedini akcionar brokersko-dilerskog društva Meridian Invest A.D. Beograd (u daljem tekstu „Društvo“) sa sedištem u NovomBeogradu ul. Milentija Popovića 5a. Društvo je osnovano kao berzanski posrednik brokerskog načina trgovine „OLIT BROKER“ a.d. Beograd. Ugovor o osnivanju Društva je potpisan 21. novembra 2002.godine. Komisija za hartije od vrednosti je izdala Društvu dozvolu za rad 26. decembra 2002. godinerešenjem broj 5/0-02-975/-02. Trgovinski sud u Beogradu je 3. februara 2003. godine doneo Rešenjebr.XII Fi-15811/02 o upisu Društva u sudski registar.

Po usklađivanju sa zakonskim propisima, Društvo je Rešenjem Komisije za hartije od vrednosti br. 5/0-12-902/12-03 donetim 15. jula 2004. godine, dobilo dozvolu za obavljanje brokersko – dilerske delatnosti.Od 20. avgusta 2004. godine, dobijanjem sudskog rešenja br.XI Fi 7901/04 Brokersko-dilerskodruštvo posluje pod sadašnjim nazivom "Meridian Invest" a.d., Beograd. Društvo je na dan 31. decembra2010. godine imalo 5 zaposlenih (31. decemabar 2009. godine – 7 zaposlenih).

Skupština zatvorenog akcionarskog Brokersko-dilerskog društva Meridian Invest AD Beograd je23.09.2010.godine usvojila Odluku o izdavanju V emisije običnih akcija radi uvećanja osnovnog kapitala. Akcije su prodate unapred poznatom kupcu, Credit Agricole Banci Srbija AD Novi Sad. Takoda je Banka postala vlasnik dodatnih 7.375 komada akcija pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 1 hiljada dinara.

Društvo Meridian Leasing d.o.o osnovano je Odlukom o osnivanju privrednog društva odstrane Meridian Bank-Credit a.d. Novi Sad na Skupštini akcionara Banke 10.05.2007.godine, a dozvoluNarodne banke Srbije broj 8725 dobilo je 12.07.2007.godine. Društvo je registrovano u skladu saodredbama Zakona o finansijskom lizingu kao i u skladu sa drugim propisima donetim na osnovu togzakona i obavlja isključivo poslove finansijskog lizinga (šifra delatnosti 6491). U registar Agencije za privredne registre Republike Srbije upisano je 20.07.2007. godine pod brojem BD 78002/2007.Registrovani, upisani i uplaćeni osnivački kapital iznosi 1.000.000 EUR-a, u dinarskoj protivvrednosti od RSD 78.667 hiljada. Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad sa 100% osnivačkog kapitala je jedini osnivač Meridian Leasing d.o.o Beograd. Poreski identifikacioni broj Meridian Leasing d.o.o je 105 117 875, a 27.08.2007. godine počinje sa obavljanjem pravnog prometa. Sedište Društva je u Novom Beogradu ul. Milentija Popovića 5a. Društvo je na dan 31. decembra 2010. godine imalo 18 zaposlenih (31. decemabar 2009. godine – 17 zaposlenih).

Finansijski izveštaji Banke za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2010. godine su usvojeni odstrane Upravnog odbora Banke na sednici održanoj 28. februara 2011. godine.


4

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ br.46/06, 111/09), Zakonom o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 91/10), Zakonom o deviznomposlovanju („Službeni glasnik RS“, 62/06), Zakonom o tržištu hartija od vrednosti („Službeni glasnik RS“,47/06) i drugim podzakonskim aktima donetim na osnovu pomenutih zakona, Zakonom o porezu na dobitpreduzeća („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 18/10) i drugim poreskim zakonima, Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za banke („Službeni glasnik RS“, br. 8/07, 98/07, 57/08, 3/09), Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnikRS“ br. 8/07, 18/07, 74/08, 3/09, 12/09, 5/10), Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki(„Službeni glasnik RS“, br. 57/06, 116/06, 129/07, 63/08,104/09, 30/10), Odlukom o obaveznoj rezervibanaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“, br.116/06, 3/07, 31/07, 93/07, 35/08, 94/08,100/08, 107/08, 110/08, 112/08, 12/09, 39/09, 44/09, 47/09, 111/09, 12/10, 78/10), Odlukom o spoljnojreviziji banaka („Službeni glalsnik RS“,br. 57/06, 41/07, 59/08), Odluka o privremenim merama zaočuvanje stabilnosti bankarskog sistema u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, br. 116/08,12/09, 43/09, 104/09, 111/09), Odluka o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br 129/07, 63/08 i112/08), Odluka o upravljanju rizikom likivdnosti banke („Službeni glasnik RS“ br. 129/07), Odluka oadekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br. 129/07, 63/08), Uputstvo o izveštajima banaka„Službeni glasnik RS“ br. 59/08, 31/10), Odluka o posebnim merama podrške finansijkoj stabilnosti zemlje(„Službeni glasnik RS“ br. 34/09, 36/09, 51/09, 83/09, 95/09, 104/09, 12/10), Uputstvo o izveštajimabanaka u vezi s pokazateljem adekvatnosti kapitala, kapitalnim zahtevima i knjigom trgovanja banke(„Službeni glasnik RS“ br. 59/08, 30/10), Uputstvo o obavezi i načinu prikupljanja, obrade i dostavljanja podataka o stanju i strukturi plasmana, potraživanja i obaveza banaka („Službeni glasnik RS“ br.125/07,62/10).

Finansijski izveštaji Banke za 2010. godinu prikazani su u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima isadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke ("Službeni glasnik RS br.8/07,18/07,74/08,3/09, 12/09, 5/10).

Na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ 46/06 i 111/09) pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskihizveštaja vrše u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir zapripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), Međunarodne računovodstvene standarde („MRS“) odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“).

Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine(„Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan prevod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine, koji se upotrebljavaju na datum pripreme finansijskih izveštaja.

Do datuma pripreme finansijskih izveštaja nisu prevedene sve promene i dodaci postojećih standarda, revidiranih standarda i novih tumačenja koje izdaju Odbor za međunarodne računovodstvene standarde i Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda, koji su na snazi u tekućem izveštajnom period, tj. koji se prvi put primenjuju za finansijsku godinu započetu 1. januara 2010. godine. Pomenute izmene i dodaci i nova tumačenja koji nisu zvannično prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1. a i Napomeni 2.1.b).

Izuzev kako je navedeno niže, finansijski izveštaji Banke za 2010. godinu pripremljeni su u skladu saMeđunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Finansijski izveštaji su sastavljeni po principu istorijske vrednosti, modifikovanom za revalorizaciju finansijskih ulaganja raspoloživih za prodaju,finansijskih sredstva i obaveza iskazanih po fer vrednosti preko bilansa uspeha i derivatnih ugovora.


5

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak)

2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak)

Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem:

- „Vanbilansna sredstva i obaveze“ su prikazana na obrascu bilansa stanja (Napomena 37). Ovestavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze;

- Finansijski izveštaji su prikazani u formatu koji se u određenim aspektima razlikuje od prezentacije zahtevane u skladu sa MRS 1- Prikazivanje finansijskih izveštaja, budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije.

- Obzirom da Banka dostavlja Narodnoj banci Srbije nekonsolidovane finansijske izveštaje bezuključenja zavisnih preduzeća, ovi finansijski izveštaji uključuju potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine matične banke, što nije u skladu sa zahtevima MRS 27 – Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji.

Obzirom na gore navedeno, ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Medjunarodnihstandarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa nameromda prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu saračunovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih ključnih računovodstvenih procena. Ono, takođe, zahteva da Rukovodstvo koristi svoje prosuđivanje u primeni računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za finansijske izveštaje obelodanjeni su u napomeni 2.22.

a) Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na periode koji počinju na dan 1.januar 2010. godine

MSFI 3 (revidiran) „Poslovne kombinacije“ i MRS 27 (revidiran) 'Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“

MRS 39 (izmena) „Finansisjki instrumenti: priznavanje i odmeravanje“

MSFI 1 (izmena) „Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“– Dodatni izuzeci za prvu primenu

MSFI 2 (izmena) „Plaćanje akcijama“ MSFI 5 (izmena) „Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja“ MRS 27 „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“ IFRIC tumačenje 15 „Sporazumi za izgradnju nekretnina“ IFRIC tumačenje 16 „Hedžing neto investicija u inostranom poslovanju“ IFRIC tumačenje 17 „Raspodela nemonetarne imovine vlasnicima“ IFRIC tumačenj 18 „Prenos sredstava od klijenata“ Izmene nekoliko standarda i tumačenja standarda kao rezultat godišnjeg unapređenja istih u

toku 2009. godine – MSFI 2, MSFI 8, MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 38, MRS 39, IFRICtumačenje 9, tumačenje 16


6


2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak)

b) Standardi i interpretacije koje su objavljeni ali nisu još uvek u primeni

Banka nije prevremeno usvojila sledeće standarde i tumačenja standarda koji su objavljeni, ali nisu u primeni za obračunske periode koji počinju od 1. januara 2010. godine:

MRS 12 (izmena) „Porezi na dobitak“ MRS 24 (revidiran) „Obelodanjivanja povezanih strana“ MRS 32 (izmena) „Finansijski instrumenti:prezentacija“ MSFI 7 (izmena) „Finansijski instrumenti: obelodanjivanje" MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ (stupa na snagu od 1. januara 2013. godine) IFRIC tumačenje 14 MRS 19 (izmene) „- Limit za sredstva sa definisanim benefitima, minimalni

zahtevi za finansiranjem i njihova međusobna interakcija“ Unapređenja Međunarodnih standarda finansijskig izveštavanja (izdata u maju 2010. godine, a

stupaju na snagu od 1. januara 2011. godine) – MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 27, MRS 34,IFRIC tumačenje 13

Ograničeno izuzimanje uporednih obelodanjivanja prema MSFI 7 za prvu primenu – Izmena MSFI 1 (na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2010. godine)

Obelodanjivanje – Prenos finanasijskih sredstava – izmene MSFI 7 (izdate u oktobru 2010.godinei na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2011. godine)

Povraćaj predmetne imovine – Izmena MRS 12 (izdata u decembru 2010.godine i na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. januara 2012. godine)

Hiperinflacija i uklanjanje fiksnih datuma za prvu primenu – izmene MSFI 1 (izdate u decembru2010. i na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2011. godine)

2.2. Preračunavanje stranih valuta

a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom banka posluje (’’funkcionalna valuta’’).Finasijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i valutu prikazivanja.

b) Transakcije i stanja

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na Međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na Međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikompreračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspeha kao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika.

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po zvaničnom kursu na dan bilansa stanja.


7


2.3. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikujukao raspoloživi za prodaju ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru ’prihoda od kamata’ i ’rashoda plaćenih kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Prihodi od kamate uključuju i prihode po osnovu finansijskih instrumenata zaštite od rizika, uglavnom po osnovu vezivanja anuiteta za kurs dinara u odnosu na stranu valutu (EUR).

Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte.

Kad se finansijsko sredstvo ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

2.4. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Naknade po osnovu odobrenih kredita koje se obračunavaju i naplaćaju jednokratno unapred, razgraničavaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Prihodi od naknada su prikazani u okviru pozicije prihodi od kamata.

Ostali prihodi i rashodi od naknada i provizija se priznaju u momentu nastanka usluge, a po načelu uzročnosti prihoda i rashoda na obračunskoj osnovi. Ostale naknade i provizije uglavnom nastaju po osnovu izvršenih usluga platnog prometa, izdavanja garancija i akreditiva, kao i drugih usluga.

2.5. Sporazumi o prodaji i ponovnoj kupovini

Hartije od vrednosti kupljene po sporazumu o ponovnoj prodaji („reverse repos“) evidentiraju se kaoDepoziti kod Centralne banke i HoV koje se mogu refinansirati kod Centralne banke ukloliko im je rokdospeća kraći od tri meseca od datuma kupovine. Razlika izmedju cena prodaje i ponovne kupovine tretira se kao kamata i razgraničava se na period trajanja sporazuma primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.6. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U izveštaju o novčanim tokovima pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumeva se gotovina (žiro račun i blagajna), obavezna dinarska rezerva koja se izdvaja u okviru žiro računa kod Narodne banke Srbije, sredstva na tekućim računima kod drugih domaćih i stranih banaka.


8


2.7. Finansijska sredstva

a) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koji nisukotirana na aktivnom tržištu.

Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Svi krediti i pozajmice priznaju se kada sesredstva prenesu korisniku. Nakon inicijalnog priznavanja, naknadna odmeravanja se vrše poamortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost se izračunava uzimanjem u obzir svih troškova odobravanja kredita kao i svih popusta ili premija u vezi sa izmirenjem obaveza.Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade na ove instrumente se razgraničavaju na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta(napomena broj 20).

b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva se klasifikuju u ovu kategorijju ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine ukratkom roku, ili ako je tako označeno od strane rukovodstva.

Kupoprodaje finansijskih sredstava priznaju se po fer vrednosti na datum trgovanja, tj. dan kada sebanka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Dobici i gubici proistekli iz promena u fer vrednosti derivata koji se vode zajedno sa određenim finansijskim sredstvima ili finansijskim obavezama se uključuju u Bilansu uspeha.

Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha senakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti.

Kada se finansijska sredstva klasifikovana kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala knjiže se u bilansuuspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od vrednosti.

Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno,Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta.


9


2.7. Finansijska sredstva (nastavak)

c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Pri početnom vrednovanju finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se priznaju po njihovoj fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcije.Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finasijskog sredstva raspoloživog za prodaju priznaje se direktno kao kapital. Kada finasijsko sredstvoprestane da se priznaje, tada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u bilansu uspeha.

d) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i mogućnost da drži do dospeća. U slučaju da Banka odluči da proda značajan deo finansijskih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća klasifikuju se kao dugoročna sredstva, osim ako su rokovi dospeća kraći od 12 meseci od datuma bilansa stanja; tada se klasifikuju kao kratkoročna sredstva. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća sastoje se od eskontovanih menica i državnih zapisa. Na dan bilansa stanja hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti. Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove istrumente iskazuju se u okviru pozicije prihodi od kamata (napomena 4).

e) Učešća u kapitalu

Učešća u kapitalu se sastoje od ulaganja u zavisna preduzeća iskazana po nominalnoj vrednosti, kao i učešća u kapitalu nastala po osnovu konverzije dela nesporno priznatog potraživanja u okviru sprovođenja mera i sredstava za realizaciju plana pretvaranja dela potraživanja u akcijski kapital.

2.8. Ugrađeni derivati

Banka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu koja predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici/gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansuuspeha kao prihodi/rashodi od promene vrednosti sredstava i obaveza.

2.9. Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana

Na dan svakog bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvređenja nekog sredstva ili grupe sredstava. Smatra se da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređeni ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi oobezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su ukorelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi oobezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.


10


2.9. Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana (nastavak)

Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju: Značajni finansijski problemi emitenta ili dužnika Kršenje ugovornih obaveza, kao što je kašnjenje u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate. Ako banka učini zajmoprimcu iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na finansijske

probleme zajmoprimca, ustupak koji zajmodavac inače ne bi razmatrao Ako postaje verovatno da će zajmoprimac pasti pod stečaj ili biti podvrgnut drugoj finansijskoj

reorganizaciji Nestanak aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih problema Dostupni podaci koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova gotovine od

neke grupe finansijskih sredstava od početnog priznavanja tih sredstava, iako se to smanjenje još ne može povezati sa pojedinačnim finansijskim sredstvima u toj grupi, uključujući nepovoljne promene u statusu zajmoprimca u grupi u pogledu plaćanja ili nacionalne ili lokalne ekonomske uslove koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza po osnovu sredstava u banci.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realniizgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koje se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti.

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. U pojedinim slučajevima, za pojedine individualno značajne izloženosti, a na osnovu dostupnih objektivnih indikatora za ocenu, može se izvršiti korekcija ovako izračunate neto sadašnje vrednosti. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala, umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala, bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrsta plasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraživanja i ostale relevantnefaktore.

Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje nadan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.


11


2.10. Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevimaNarodne banke Srbije

U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“, br. 57/06,116/06, 129/07, 63/08, 104/09, 30/10), banka vrši rezervisanje za procenjene gubitke za bilansnu ivanbilansnu aktivu prema kriterijumima definisanim u navedenoj odluci.

Prema odredbama ove Odluke utvrdujeni se uslovi pod kojima je Banka dužna da obrazuje posebnurezervu iz dobiti za procenjene gubitke koja se obračunava kao zbir :

0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A ;5 – 10% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B ;20 -35 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju V ;40 -75% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G ;100 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju D ;

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenomnaplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoračen rok dospeća glavnice i kamate, finansijskog položaja komitenta i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja.

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrdjene internom metodologijom, kojaobuhvata primenu MRS 39, pri čemu se formiranje obračunate rezerve u toku godine vrši na teret rezerve iz dobiti i ostalih rezervi. U slučaju da dobit banke za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenje gubitke nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve razlika se iskazuje kao iznos te rezerve koji nedostaje.

Pokriće obračunate posebne rezerve vrši se na teret nerasporedjene dobiti na osnovu Odluke Skupštine Banke.

2.11. Nematerijalna ulaganja

a) Računarski softver

Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i peroda na koji sulicence izdate.

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodukada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontrolišeBanka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja.

Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja po proporcionalnom metodu, primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u toku korisnog veka trajanja. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.


12


2.12. Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Banka drži radi ostvarivanja prihoda odizdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog.

Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti. Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost.

Nakon početnog priznavanja, naknadno merenje investicione nekretnine vrši se primenom metode nabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju.

Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionih nekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja.

Razlika između knjigovodstvene vrednosti i prodajne vrednosti investicionih nekretnina koje se prodaju, priznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je nastala, a potraživanje po osnovu prodate irazmenjene investicione nekretnine, inicijalno se vrednuje u visini njene poštene vrednost.

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena, u skladu sa važećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, jeste cena po kojoj je Banka stekla imovinu, umanjenu po osnovu amortizacije utvrđene u skladu sa važećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

Ako postoje bilo kakve indicije, da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Bankaprocenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednostikroz bilans uspeha. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukolikoje bilo naknadne promene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim izdacima pripasti Banci i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja terete troškove perioda u kome nastanu. Kada investicionu nekretninu koristi njen vlasnik, ona se reklasifikuje nanekretnine, postrojenja i opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njenazatečena vrednost koja će se nadalje amortizovati.

2.13. Osnovna sredstva

Osnovna sredstva čine građevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva i osnovna sredstva u pripremi.

Sva osnovna sredstva prikazuju se po istorijskoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju. Istorijska vrednostuključuje izdatke koji se mogu direktno pripisati nabavci tih pozicija.

Naknadni troškovi se uključuju u iskazani iznos sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kako je prikladno, samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi vezane za tu poziciju priticati banci i kada vrednost pozicije može pouzdano da se izmeri. Sve druge popravke i održavanje evidentiraju se nateret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju.

Amortizacija se obračunava na nabavnu opreme po proporcionalnom metodu, primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u toku korisnog veka trajanja. Obračun amortizacije, opreme i nematerijalnih ulaganja počinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.


13


2.13. Osnovna sredstva (nastavak)

Primenjene godišnje stope amortizacije važeće u 2010. godini su:

Opis %

Građevinski objekti 2.20-2.58%

Kompjuterska oprema 33,33-35.59%

Nameštaj i druga oprema 14.30-19.88%

Putnička vozila 20,00-20.84%

Softver 25-33.33%

Licence i ostala nematerijalna ulaganja 20-100%

Ulaganja na tuđim osnovnim sredstvima prema roku zakupaposlovnog prostora

Osnovna sredstva isknjižavaju se iz evidencije po otuđenju ili kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od upotrebe ili otuđenja tog sredstva. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa osnovnog sredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda (napomena 25).

2.14. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava

Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kadadogađaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstvaveća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti,sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednostise revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti

2.15. Zakup /Lizing

a) Banka kao zakupac

Zakup u kome značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu klasifiukuje se kao poslovni zakup. Banka uglavnom zaključuje ugovore o poslovnom zakupu. Ukupna plaćanja po osnovu poslovnog zakupa terete rashode u bilansu uspeha na osnovi proporcionalnoj periodu zakupa. Kada seposlovni lizing okonča pre isteka perioda zakupa, svaka se isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje kao rashod u periodu u kome se desio prestanak zakupa. Rashodi Banke po osnovu zakupaautomobila na dan 31.12.2010 godine iznose 35.340 RSD hiljada (2009: RSD 33.753 hiljada), dok poosnovu zakupa bankomata iznosi RSD 190.564. hiljada (2009: RSD 180.379 hiljada).

b) Banka kao korisnik lizinga

Banka je 29. juna 2009 godine zaključila Ugovor o finansijskom lizingu sa preduzećem Meridian Leasing doo. Predmet lizinga su dva polovna putnička vozila. Ukupna vrednost ugovora je EUR 45.977 na 60 rata. Uplatom poslednje rate, kao i svih ostalih dospelih rata i troškova Banka stiče pravo da otkupi predmet lizinga po ceni preostale vrednosti predmeta lizinga iz Ugovora uz obavezu da u celini snosi troškovetakvog prenosa svojine uključujući i plaćanje svih zakonom predviđenih poreza koji budu na snazi u tom trenutku. Korisnik lizinga – Banka je dužna da najkasnije do 30 dana pre isteka Ugovora Davaoca lizingaobavesti o svojoj odluci da otkupi predmet lizinga ili produži ugovor.


14


2.16. Kapital i rezerve

Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, ostali kapital, rezerve i neraspoređeni dobitak/gubitak. Akcionarski kapital Banke obrazovan je iz uloženih sredstava osnivača Banke u novčanom obliku.

a) Akcijski kapital

Akcijski kapital Banke sastoji se od 9.304.198 običnih akcija koje se inicijalno i naknadno vrednuju po nominalnoj vrednosti na dan emisije.

b) Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke

Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke obračunavaju se kao razlika između ukupnih ispravki vrednosti i rezervisanja procenjenih u skladu sa unutrašnjim aktom Banke i ukupne posebne rezerve za procenjenegubitke obračunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki ( „Sl. Glasnik RS“ br. 57/06, 116/06, 129/07, 63/08, 104/09, 30/10), propisanom od strane Narodne banke Srbije.Nedostajući iznos za pokriće navedenih rezervi iskazuje se kao odbitna stavka kapitala u skladu sa navedenom odlukom.

2.17. Rezervisanja

Rezervisanje se priznaje kada:- postoji obaveza (pravna ili stvarna) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja, - je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza, - iznos obaveze može da se pouzdano proceni.

Banka vrši rezervisanja na teret rashoda za preuzete potencijalne obaveze na vanbilansnim stavkama donivoa potrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane.

Banka vrši dugoročna rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, za potencijalne odlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina i drugepotencijalne obaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja, na osnovu odluke Izvršnog odbora.

Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.

Iznos koji je priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdataka koji je potreban za izmirenjesadašnje obaveze na dan bilansa stanja.

Rezervisanja se ispituju na dan bilansa stanja i koriguju tako da odražavaju najbolju sadašnju procenu.Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavlja ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze, rezervisanje se ukida.

2.18. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. Unarednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha uperiodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji je verovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnog povlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kredita verovatno, naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.


15


2.19. Primanja zaposlenih

a) Obaveze za penzije

Banka obračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Banka nemadodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu..

b) Otpremnine

Banka nema sopstvene penzione fondove niti opcije za isplatu zaposlenima u vidu akcija i po tom osnovunema identifikovane troškove na dan 31.12.2010. godine.

U skladu sa važećim zakonskim propisima Banka je dužna da zaposlenom isplati otpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visinitri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Ove isplate se priznaju u bilansu stanja kao obaveza, u skladu sa procenom ovlašćenog aktuara u diskontovanom iznosu.

Aktuarski dobici i gubici koji proizilaze iz korekcija po osnovu iskustva kao i iz promena u aktuarskimpretpostavkama u iznosu većem od 10% od vrednosti sredstava plana ili 10% od definisane obaveze po osnovu primanja zaposlenih, idu na teret ili u korist bilansa uspeha i razgraničavaju se na očekivani prosečni preostali radni staž odnosnih zaposlenih.

Pretpostavke koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju :

- podaci o zaposlenima:- ukupan radni staž na dan 31.12.2010,- godina rođenja i pol, - broj godina do starosne odnosno pune penzije,- tablice smrtnosti Republike Srbije 2001-2003,- kamatna stopa 7%,- prosečna bruto zarada u RS (u vanprivredi) na dan 30.11.2010. godine, izvor CEKOS uvećana

za pretpostavljeni rast cena na malo za decembar mesec 2010 godine (1%)- pretpostavljeni rast zarada od 5% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu

sredstva.

c) Obaveze za bonuse

Banka ima definisane obaveze za isplatu bonusa zaposlenima koji pripadaju menadžmentu Banke naosnovu rezultata Banke ostvrenih u 2010. godini, i na osnovu ostvarenja individualnih rezultata.

2.20. Tekući i odloženi porez na dobit

a) Tekući porezi

Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa stanja na osnovu važeće zakonske poreske regulative Republike Srbije gde preduzeće posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Rukovodstvo periodično vrši procenu stavki sadržanih u poreskoj prijavi sa stanovišta okolnosti u kojima primenjiva poreskaregulativa podleže tumačenju, i vrši rezervisanje, ako je primereno, na osnovu iznosa za koje se očekuje da će biti plaćen poreskim organima.


16


2.20. Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak)

b) Odloženi porezi

Odloženi porez na dobit se ukalkulisava u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) kojesu na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti.

Poreski efekat po osnovu poreskih gubitaka koji je raspoloživ za prenos u naredni period priznaje se kaosredstvo kada je verovatno da će buduće oporezive dobiti biti na raspolaganju, a na čiji teret će se ovi poreski gubici iskoristiti

Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti.

Odloženi porez koji se odnosi na ponovno odmeravanje fer vrednosti ulaganja u hartije od vrednostiraspoložive za prodaju koje se evidentiraju direktno na teret ili u korist kapitala, takodje se direktnoevidentira na teret ili u korist kapitala i naknadno priznaje zajedno sa odloženim dobitkom ili gubitkom ubilanu uspeha.

2.21. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za račun trećih lica, gde Banka ima ulogu agenta, nisu uključeni u bilansne stavke banke.

U vanbilansnoj aktivi Banka evidentira sredstva plasirana od strane Republike Srbije, a u svrhuodobravanja stambenih kredita u skladu sa ugovorom između banke, Republike Srbije i klijenta.

2.22. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke koje utiču na iznose sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima za sledeću finansijsku godinu. Procene i mišljenja se neprekidno evaluiraju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koja se smatra da su razumna u datim okolnostima.

a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita

Banka najmanje na mesečnoj bazi revidira svoje kreditni portfolio radi procene obezvređenja. Pri utvrđivanju da li bi rashodi indirektnog otpisa trebali da se evidentiraju u bilansu uspeha, banka donosi sud da li postoje bilo kakvi dostupni podaci koji ukazuju na to da postoji merljivo smanjenje procenjenihbudućih tokova gotovine od nekog portfolia kredita pre nego što to smanjenje bude moglo da se identifikuje sa pojedinačnim kreditom u tom portfoliju. Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena u statusu zajmoprimca u banci u pogledu plaćanja ili nacionalnim/lokalnim ekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza. Kada planirasvoje buduće tokove gotovine Rukovodstvo planira procene zasnovane na istorijskom iskustvu sa gubicima po sredstvima sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima obezvređenja koji su slični karakteristikama sredstva u portfoliju. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlika između procena gubitka i stvarnog iskustva sa gubitkom.


17


2.22. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (nastavak)

b) Rezervisanja

Rezervisanja su, u velikoj meri, stvar prosuđivanja, posebno kad su u pitanju sudski sporovi. Banka procenjuje verovatnoću nastanka nepovoljnog događaja koji je rezultat prošlog događaja i ako je procenjeno da će događaj nastati sa više od pedeset procenata verovatnoće, Banka vrši rezervisanje ukupnog iznosa obaveze. Banka je prilično konzervativna u procenama, ali zbog visokog stepena neizvestnosti, u nekim slučajevima, procena može da ne bude u skladu sa eventualnim ishodom spora.

c) Turbulencije na globalnim finansijskim tržištima

Tekuća kriza likvidnosti u svetu koja je počela sredinom 2007. godine je, između ostalog, rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na tržištu kapitala, smanjenjem likvidnosti bankarskog sistema i katkadapovećanjem međubankarskih kamatnih stopa i velikim kolebanjima na tržištu hartija od vrednosti. Neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima je takođe dovela do nestanka banaka kao i potrebe pružanja pomoci ugroženim banakama u Sjedinjenim Američkim Državama, Zapadnoj Evropi, Rusiji i drugim delovima sveta. Nije moguće s preciznošću predvideti obim posledica finansijske krize niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite od njih.

Rukovodstvo nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte bilo kog daljeg pogoršanja likvidnosti finansijskih tržišta i povećane nestabilnosti valuta i tržišta i kapitala na finansijski položaj Banke. Rukovodstvo smatra da preduzima sve neophodne mere kako bi podržalo opstanak i razvoj poslovanjabanke u tekućim okolnostima.

Dužnici mogu doći u situaciju smanjene likvidnost što posledično može uticati na njihovu sposobnost da otplaćuju pozajmljene iznose. Pogoršanje uslova poslovanja dužnika takođe može uticati na tokove gotovine planirane od strane Rukovodstva kao i na našu procenu umanjenja vrednosti finansijskih inefinansijskih sredstava. U meri u kojoj su informacije bile dostupne, rukovodstvo je pravilno iskazalorevidirane procene očekivanih budućih tokova gotovine u procenama umanjenja vrednosti.


18

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

3.1. Uvod

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Bancije u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti itržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorani za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i zaodobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci.

Odbor za upravljanje rizicima

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima iimplementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanjurizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik,čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovorno za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao i sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, kojaispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizijadiskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima ipreporukama.


19

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

3.1. Uvod (nastavak)

a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja

Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati.Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru,Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnuizloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racijalikvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravkivrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima kojisadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena.

Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sveposlovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama.

Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Banke o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.

b) Prekomerna koncentracija rizika

Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom područiju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje.

Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.

3.2. Politike upravljanja rizicima

a) Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Banke neće biti potpuno naplaćena pod uslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika, da izmiri svoje obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Banci. Jednim dužnikom smatraju se sva povezana lica u smislučlana 2 Zakona o bankama.


20


3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak)

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka oplasmanima Banke;

2) Banka utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikom podrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Banka prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnompolitikom Banke;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenih ugovora isključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Banke, utvrđena je u skladu sa njihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od strane Banke. Ovi kriterijumi osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sa standardima i kriterijumima Credit Agricole grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva naanalizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućih planova i očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava obezbeđenja; 5) nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta menadžmenta klijenta,konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanje kredita, itd. i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikompraćenja i vraćanja kredita.

Svi jemci-platci po svakom potraživanju Banke, prolaze isti proces pocene kreditne sposobnosti kao iosnovni dužnik.

Banka redovno prati kvalitet svog kreditnog portfolija dnevno za klijente koji imaju problema salikvidnošću i mesečno za kompletan kreditni portfolio.

Proces automatizacije funkcije praćenja i upravljanja svim svojim potraživanjima započet 2005. godine obezbedio je značajno povećanje efikasnosti i ekonomičnosti procesa upravljanja kreditnim rizicima Banke čime je stvorena pretpostavka za brže uvođenje Basel II standarda kao i mogućnost izračunavanja, procenjivanja verovatnih novčanih tokova po granama delatnosti i regionima.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima NBS-a, u Banci su formirane organizacione jedinice za zaštituod rizika kao i odeljenje za podršku korisnicima koje je zaduženo da obaveštava klijente o njihovimobavezama prema Banci, tekućim dospećima, mogućim kašnjenjima i otvorenim pitanjima. Ovo odeljenje sprovodi i postupak prinudne naplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta u skladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne radnje u cilju naplate.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 112/08) velika izloženostbanke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica predstavlja izloženost koja iznosi najmanje 10%kapitala banke.

Na dan 31.12.2010. godine velika izloženost Banke prema pojedinačnom dužniku je bila kod sledećih komitenata.

17.04% neto izloženost IMPERIAL TOBACCO SCG (činidbena garancija u iznosu od RSD 2.258.335 hiljada, neiskorišećne preuzete obaveze od RSD 995.925 hiljada), 13.73% neto izloženost MIONI d.o.o Beograd (plativa garancija u iznosu od RSD 909.922 hiljada), 11.22% neto izloženost ROAMINGELECTRONICS (dugoročni kredit u iznosu od RSD 597.214 hiljada, kratkoročni kredit u iznosu od RSD 39.878 hiljada, ostala aktiva u iznosu od RSD 3.858 hiljada, neiskorišćene preuzete obaveze u iznosu od RSD 420.983 hiljada, nepokreiveni akreditiv u iznosu od RSD 138.414 hiljada, činidbene garancije u iznosu od RSD 109.365 hiljada), 8.77% neto izloženost VICTORIAOIL AD FABRIKA (dugoročni kredit u iznosu od RSD 1.582.473 obezbeđen garancijom banke u iznosu od RSD 1.002.223 hiljada, ostala aktiva u iznosu od RSD 968 hiljada), 7.97% neto izloženost SOJA PROTEIN AD (kratkoročni kredit u iznosu od RSD 527.491 hiljada, ostala aktiva u iznosu od RSD 704 hiljada), 6.21% neto izloženost FASHION CODOO Beograd (plativa garancija u iznosu od RSD 411.443 hiljada).


21



U 2010. godini analiza praćenja kreditnog rizika Banke je pokazala da je postojeća primenjena metodologija praćenja kreditnog rizika bila na zadovoljavajućem nivou, tako da su zadovoljeni svi ciljevi politike kreditnog rizika. Osnivanjem institucije keditnog biroa za pravna lica u 2007. godini je, zajedno saveć postojećim Kreditnim biroom za fizička lica, Registrom imalaca računa, Registrom pravnih lica, Registrom pokretne zaloge, Registrom nepokretnosti doprinelo daljem smanjenju kreditnog rizika Banke.

b) Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezuda izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

Maksimalna izloženost kreditnom riziku ne uzimajući u obzir kolateral ili bilo koje sredstvo obezbeđenja

Sledeća tabela pokazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku pozicija bilansa stanja. Maksimalna izloženost je prikazana u bruto iznosu, ne uzimajući u obzir ispravke vrednosti plasmana i efekte smanjenja rizika putem kolaterala ili drugih instrumenata zaštite od rizika:

Maksimalna brutoizloženost

2010 2009

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

(osim gotovine u blagajni) 560,484 3,451,191

Opozivi depoziti i krediti 4,380,200 5,104,832Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje , promene fer vrednostiderivata i druga potrazivanja 148,866 150,394

Dati krediti i depoziti 33,996,829 26,035,728

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 3,987,872 1,826,031

Udeli (učešća) 109.474 102.179

Ostali plasmani 353,058 1,665,386

Ostala sredstva 5,633,435 2,191,390

Ukupno 49.170.218 40.527.131

Potencijalne obaveze 7,481,469 8,295,532

Preuzete neopozive obaveze 9,412,329 7,259,905

Ukupno finansijske garancije 16,893,798 15,555,437

Ukupna izloženost kreditnom riziku 66.064.016 56.082.568

c) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku

Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na pojedinačne komitente, geografska područja i industrije. Maksimalna kreditna izloženost prema nekom klijentu ili grupi povezanih komitenata na 31. decembar 2010. godine je iznosila RSD 6.952.992 hiljada (2009.RSD 3.062.725 hiljada), neuzimajući u obzir odbitne stavke (sredstva obezbeđenja ili ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika), odnosno neto RSD 4.304.902 hiljada (2009.RSD 3.052.716 hiljada ) uzimajući u obzir sredstva obezbeđenja.


22



c) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku (nastavak)

Najznačajnija finansijska sredstva Banke, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, mogu se analizirati kroz sledeća geografska područja:

Računi kod NBS, drugihbanaka iostaliplasmanibankama

Plasmanikomitentima

Udeli ukapitalu ihartije odvrednosti

Kamate,naknade iostala sredstva

Preuzete ipotencijalneobaveze Ukupno 2010.

Srbija 4,625,803 34,224,236 4.070.181 5,782,303 16,893,798 65.596.321

- Beograd 4,625,803 14,386,576 3.767.083 5,626,834 11,284,634 39.690.930

- Vojvodina - 10,787,331 303,098 72,086 3,877,841 15,040,356- ostatak

Srbije - 9,050,329 - 83,383 1,731,323 10,865,035Evropskaunija 333,425 107,105 27,165 - - 467,695

Ukupno 4,959,228 34,331,341 4.097.346 5,782,303 16,893,798 66.064.016

Računi kod NBS, drugihbanaka iostaliplasmanibankama

Plasmanikomitentima

Udeli ukapitalu ihartije odvrednosti

Kamate,naknade iostala sredstva

Preuzete ipotencijalneobaveze Ukupno 2009.

Srbija 8,789,792 26,130,403 1.900.356 2,341,784 15,555,437 54.717.772

- Beograd 7,346,016 8,836,035 1.892.711 1,987,452 9,663,265 29.725.479

- Vojvodina 1,443,776 9,262,119 347 277,482 4,211,946 15,195,670- ostatak

Srbije - 8,032,249 7,298 76,850 1,680,226 9,796,623

Evropska unija 1,229,279 107,663 27,854 - - 1,364,796

Ukupno 10,019,071 26,238,066 1.928.210 2,341,784 15,555,437 56.082.568


23



c) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku (nastavak)

Analiza finansijskih sredstava Banke po industrijskim sektorima pre i nakon uzimanja u obzir sredstavaobezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika je prikazana u sledećoj tabeli:

Brutomaksimalna

izloženost

Netomaksimalna

izloženost

Brutomaksimalna

izloženost

Netomaksimalna

izloženost

2010. 2010. 2009. 2009.

Stanovništvo 13.611.066 5.690.603 9.745.782 4.599.209

Prerađivačka industrija 13.453.790 6.697.909 8.077.310 3.540.100

Trgovina 16.595.167 8.004.213 15.686.325 7.995.505

Rudarstvo i energetika 22.880 10.288 731.969 355.382Poljoprivreda. lov. ribolov išumarstvo 1.444.720 653.199 836.854 507.319

Građevinarstvo 2.741.259 1.012.560 2.803.311 1.217.583

Saobraćaj i veze 1.766.746 853.076 3.207.250 1.224.558

Usluge. turizam i ugostiteljstvo 928.388 782.745 252.011 123.698Ostale komunalne,društvene ilične uslužne delatnosti - - 39.768 28.233

Ostalo 15.500.000 1.061.376 14.701.988 1.852.078

Ukupno 66.064.016 24.765.969 56.082.568 21.443.665

d) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

za komercijalne kredite, zaloga na nekretninama, zalihama i potraživanjima, za plasmane stanovništvu, hipoteke na sopstvenim stanovima

Banka takođe koristi garancije od matičnih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima, Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

e) Restruktuirana plasmani komitentima

Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Banka preduzima, a kojima semenjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu originalno odobreno. To obuhvatapromenu ročnosti, kamatne stope, promenu datuma dospeća rata, promenu iznosa rate i sl. Restruktuiranje potraživanja se ne radi nužno samo u slučaju pogoršanja finansijske sposobnosti dužnika.

U slučaju pogoršanja finansijskog položaja dužnika restruktuiranje takvog potraživanja moguće je vršiti samo pod uslovima i na način opisan u Kreditnim standardima banke. Restruktuiranje potraživanja u ovom slučaju moguće je samo ako će novo – restruktuirano potraživanje omogućiti da klijent redovno servisira svoje obaveze prema Banci i pod uslovom da klijent i dalje bez obzira na pogoršanje svojefinansijske pozicije ima mogućnost da generiše prihode koji će omogućiti normalno servisiranje duga. Bez obzira da li je komitent fizičko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice u slučaju pre donošenja odluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskom monitoringunjegovog poslovanja ili prihoda.


24



e) Restruktuirana plasmani komitentima (nastavak)

Svako restruktuiranje potraživanja koje je odobreno u originalnom iznosu preko EUR 25.000 podležeprethodnom odobrenju Odeljenja kreditnog rizika u Direkciji Banke.

Iznos potraživanja koja su restruktuirana usled pogoršanja finansijske sposobnosti klijenta, pri čemu bi takvo potraživanje u protivnom bilo u docnji ili obezvređeno na 31. decembar 2010. godine iznosi RSD 1.576.148 hiljada s pripadajućom ispravkom vrednosti potraživanja RSD 519.539 hiljada (2009: RSD 915 hiljada).

f) Naplata potraživanja u kašnjenju i obezvređenih potraživanja prodajom instrumenata obezbeđenja

U skladu sa politikama Banke preuzeta sredstva obezbeđenja se prodaju u uobičajenom toku poslovanja. Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Banka ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja.

Ukupan iznos potraživanja naplaćenih u sudskim postupcima prinudne prodaje založenih instrumenata obezbeđenja tokom 2010. godine iznosio je RSD 115.308 hiljada (2009: RSD 16.288 hiljada).

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po tipovima sredstava koji se nalaze u bilansu stanja, zasnovanim na sistemuklasifikacije Banke:

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepenkvaliteta 2010.

Standardnistepen

kvaliteta2010.

Substandardnistepen kvaliteta

2010.

Dospelineobezvređeni

2010.

Pojedinačno obezvređeni

2010.Ukupno

2010.

Plasmani bankama 11.160 - - 96 56 11.312

Plasmani komitentima:

-Korporativni plasmani 7.069.286 2.234.831 1.073.706 289.988 5.160.352 15.828.163- Plasmani malim i srednjim preduzećima 2.697.246 632.729 36.458 107.300 2.330.932 5.804.665-Hipotekarni plasmanistanovništvu 6.125.003 53.060 33.263 3.620 96.689 6.311.635

Ostali plasmanistanovništvu 4.663.246 10.131 11.908 50.326 1.308.455 6.044.066

Ostalo - - - 37.145 312.901 350.046

20.565.941 2.930.751 1.155.335 488.475 9.209.385 34.349.887-Hartije od vrednostikoje se ne kotiraju nafin.tržištu 127.264 - - - 302.527 429.791

Ukupno 20.693.205 2.930.751 1.155.335 488.475 9.511.912 34.779.678


25



Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepenkvaliteta 2009.

Standardnistepen

kvaliteta2009.

Substandardnistepen kvaliteta

2009.

Dospelineobezvređeni

2009.

Pojedinačno obezvređeni

2009.Ukupno

2009.

Plasmani bankama 16.610 - - 82 55 16.747


-Korporativni plasmani 4.055.608 973.207 1.154.355 237.428 4.735.400 11.155.998- Plasmani malim i srednjim preduzećima 3.417.110 738.559 30.659 105.059 2.242.434 6.533.821-Hipotekarni plasmanistanovništvu 3.594.731 13.560 13.192 576 62.063 3.684.122

Ostali plasmanistanovništvu 3.296.389 14.598 22.771 70.352 1.245.061 4.649.171

Ostalo 1.438.332 - - 2.014 220.909 1.661.255

15.818.780 1.739.924 1.220.977 415.511 8.505.922 27.701.114-Hartije od vrednostikoje se ne kotiraju nafin.tržištu 115.197 - - - 26.523 141.720

Ukupno 15.933.977 1.739.924 1.220.977 415.511 8.532.445 27.842.834

Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni:

Do 30 danaOd 31 do 60

danaOd 61 do 90

danaViše od 91

dana Ukupno 2010.

Plasmani bankama 95 - - - 95


-Korporativni plasmani 289.988 - - - 289.988- Plasmani malim i srednjim preduzećima 107.300 - - - 107.300-Hipotekarni plasmanistanovništvu 3.620 - - - 3.620

Ostali plasmani stanovništvu 50.326 - - - 50.326

Ostalo 37.146 - - - 37.146

Ukupno 488.475 488.475

Do 30 danaOd 31 do 60

danaOd 61 do 90

danaViše od 91

dana Ukupno 2009.

Plasmani bankama 82 - - - 82


-Korporativni plasmani 237.428 - - - 237.428- Plasmani malim i srednjim preduzećima 105.059 - - - 105.059-Hipotekarni plasmanistanovništvu 576 - - - 576

Ostali plasmani stanovništvu 70.352 - - - 70.352

Ostalo 2.014 - - - 2.014

Ukupno 415.511 - - - 415.511


26



Ukupna fer vrednost kolaterala koji se odnose na bruto plasmane komitentima koji su dospeli, a nisuobezvređeni iznosi RSD 3.843.139 hiljada na dan 31. decembra 2010. godine (2009: RSD 3.655.673 hiljada).

g) Procena obezvređenja

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u sevisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 30 dana, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslovadefinisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom.

h) Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne fisnansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i češću procenu.

Sledeća tabela prikazuje bruto vrednost plasmana koji su pojedinačno obezvređeni zajedno sa fer vrednošću kolaterala na dan 31. decembra 2010:

Stanovništvo Privreda

31. decembar 2010.Hipotekarni plasmani

Ostaliplasmani

Korporativniplasmani Plasmani SME Ukupno

Bruto plasmani 96.689 1.308.455 5.775.835 2.330.932 9.511.911

Fer vrednost kolaterala 96.414 16.502 3.066.032 664.192 3.843.139

Stanovništvo Privreda

31. decembar 2009.Hipotekarni

plasmaniOstali

plasmaniKorporativni

plasmaniPlasmani

SME Ukupno

Bruto plasmani 62.063 1.245.061 4.982.888 2.242.434 8.532.446

Fer vrednost kolaterala 62.063 34.458 2.856.094 703.058 3.655.673

i) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima), kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši svakog datuma bilansa stanja i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavljaspecifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama.

Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom polrtfoliu Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju uzimajući u obzir sledeće informacije: istorijski poznate gubitke nastale na nivou kreditnog portfolia, važeće ekonomske uslove, kao i približno kašnjenje od trenutka kada je gubitak nastao do trenutka kada se identifikuje potreba za individualnom procenom obezvređenja, do trenutka kada će obezvređeno sredstvo biti naplaćeno ili povraćeno.


27


3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novčane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćenja za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva.

Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti i diversifikovanih sredstavakoja mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Banka ima na raspolaganju i kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti, zapotrebe održanja likvidnosti. Banka takođe održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije.

Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog idrugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzii ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Prethodno pomenuti pokazatelj tokom godine bio je sledeći:

31.12.2010. 31.12.2009.

Koeficijent likvidnosti na dan 31. Decembar 1.13% 1.09%

Tokom 2010. godine Banka je obračunavala dnevni pokazatelj likvidnosti uzimajući u obzir iznos neiskorišćenog dela kreditne linije koja je odobrena Banci od strane njene matične banke Credit Agricole S.A. Francuska. Kreditna linija nije zasnovana na ugovoru između Banke i Credita Agricole S.A. Francuska, već je potvrđena budžetom Banke za 2010. godinu koji je odobren od strane Credit Agricole S.A Francuska.

Kreditna linija je bila na raspolaganju Banci u skladu sa njenim potrebama za likvidnosšću i do odobrenog iznosa od EUR 120 miliona. Prosečan nivo korišćena ove linije tokom 2010. godine iznosio je EUR 62.2 miliona.

Ukoliko bi se iznos neiskorišćenog dela kreditne linije isključio iz obračuna, pokazatelj likvidnosti na dan 31.12.2010. godine iznosio bi 0.7%.

Prosečni mesečni pokazatelji likvidnosti obelodanjeni u Napomeni 38 uključuju iznos neiskorišćenog dela kreditne linije.

Banka je tokom januara i februara 2011. godine preuzela niz mera u cilju usklađivanja pokazatelja likvidnosti sa propisanim nivoom (Napomena 41).

Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće moći da servisira svoje obaveze u adekvatnom roku i sa prihvatljivim nivoom troškova finansiranja. Rizik likvidnosti proizilazi iz neusklađenosti novčanih priliva i odliva (rizik strukturne likvidnosti), odnosno nemogućnosti prodaje/konvertovanja finansijskih instrumenata/aktive u novčani oblik, u prihvatljivom roku i po adekvatnoj ceni (rizik likvidnosti finansijskih instrumenata). Banka na dnevnoj osnovi mora da, bez ograničenja, obezbedi dostupnost novčanih sredstava po osnovu tekućih računa i dospelih depozita klijenata kao i povlačenja kredita.

Banka ne ograničava raspoloživost novčanih sredstava da bi uredno servisirala finansijske potrebe svojih klijenata. Rukovodstvo Banke smatra da se minimalni nivo reinvestiranja dospelih sredstava može sasigurnošću predvideti.

Obezbeđenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasive Banke je od fundamentalnog značaja za rukovodstvo Banke u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za banke nije uobičajeno da postoji potpuna ročna usklađenost, budući da neusaglašena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka.


28


3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak)

U skladu sa politikom upravljanja likvidnošću Banke, propisani su način, dinamika i odgovornosti merenja istog, određivanje limita, kao i izveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti, sve u cilju njegovog smanjenja na najmanju moguću meru.

Jedan od ključnih prioriteta Banke je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u isto vreme u potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje centralna banka. S tim u vezi Banka je obezbedilaadekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje imovinom i obavezama sa gledišta finansijskih tokova, novčanih tokova i s gledišta njihove koncentracije, a s ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih potreba za likvidnim sredstvima imajući u vidu anticipaciju promena u ekonomskim, političkim i zakonskim uslovima poslovanja. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategija upravljanja imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Banke za novčanim prilivima.

Analiza finansijskih obaveza prema dospeću

Sledeća tabela prikazuje finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2010 godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate. Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom, dok sledeća tabela ne reflektuje očekivane gotovinske tokove na osnovu istorijskih iskustava Banke o zadržavanju depozita.U dole navedenoj tabeli pozicija ostalih obaveza je umanjena za iznos pasivnih vremenskih razgraničenja zbog nepostojanja ročnosti za iste.

Po viđenjuDo 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina

Ukupno

2010.

Transakcioni

4.437.889 - - - - 4.437.889depoziti

Ostali depoziti 3.917.634 6.273.164 9.506.131 850.572 43.847 20.591.348

Primljeni krediti 2.740.946 - - 3.586.939 - 6.327.885Obaveze poosnovu kamata,naknada i promenevrednosti derivata 2.091 58.206 33.675 14.070 - 108.042

Ostale obaveze 5.560.910 74.634 24 - 2.113.018 7.748.586

Ukupno: 16.659.470 6.406.004 9.539.830 4.451.581 2.156.865 39.213.750

Po viđenjuDo 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina

Ukupno

2009.

Transakcioni

3.936.414 - - - - 3.936.414depoziti

Ostali depoziti 3.639.989 11.009.630 4.756.895 228.093 4.674 19.639.281

Primljeni krediti 3.210.449 1.795 - - - 3.212.244Obaveze poosnovu kamata,naknada i promenevrednosti derivata 6.456 22.319 25.547 7.196 140 61.658

Ostale obaveze 2.120.474 9.825 3.839.000 5.969.299

Ukupno: 12.913.843 11.043.569 4.782.442 235.289 3.843.814 32.818.896


29


3.4. Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izloženariziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta,Banka nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija.

Rizik promene kamatnih stopa

Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bise osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim limitima.

Rizik kamatne stope utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Banke negativnom efektu promena kamatnih stopa na tržištu, posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Banke (primarno, neto finansijski rezultat) i adekvatnost nivoa kapitala Banke.

Svrha upravljanja rizikom kamatne stope, kao segmentom menadžmenta aktive i pasive, je da odredioptimalnu kamatnu stopu, a samim tim i prihod Banke, uzimajući u obzir uslove na tržištu i konkurentno okruženje, a da istovremeno kamatnu stopu usklađuje sa bančinom aktivom i pasivom. S obzirom na ovaj cilj, veoma je bitno da se proceni osetljivost prihoda prema naglim promenama kamatne stope na tržištu.

U cilje zaštite izloženosti riziku kamatne stope, Banka ugovora varijabilnu kamatnu stopu, usklađuje strukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstva upravljanja rizikom kamatnih stopa.

Banka upravlja kamatnim rizikom tako što:

a) adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže, odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa na pozicijama kamatno osetljive aktive i pasive, uz istu ročnost i vremenski interval u okviru koga se ponovo utvrđuje visina kamatne stope; i/ili

b) obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksna kamatna stopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnih stopa u slučaju kada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).

Pregled izloženosti Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2010. godinepripremljen je u skladu sa praksom Banke da, iako ugovara pravo promene ugovorenih kamatnih stopana plasmane klijentima, osim kod kredita kod kojih je ugovorena kamatna stopa u EURIBOR-u, ovo pravone koristi pre ugovorenog roka dospeća odnosno pre zaključenja novog ugovora.


30


3.4. Tržišni rizik (nastavak)

Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2010. godine. Sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

Do mesecdana

Od mesecdo tri

meseca

Od tri došest

meseci

Od šestmeseci dogodinu dana

Preko jednegodine

Nekama-tonosno Ukupno 2010.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 560.484 - - - - 982.583 1.543.067

Opozivi depoziti i krediti - - - - - 4.380.200 4.380.200Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje i promene fervr.derivata 93.803 - - - - - 93.803

Dati krediti i depoziti 1.695.112 196.400 378.760 10.145.791 16.948.249 - 29.364.312Hartije od vrednosti (bezsopstvenih akcija) - - 2.765.921 813.227 374.819 27.165 3.981.132

Udeli (učešća) - - - - - 109.474 109.474

Ostali plasmani 141.162 - - - - - 141.162

Nematerijalna ulaganja - - - - - 143.947 143.947Osnovna sredstva i investicionenekretnine - - - - - 1.879.320 1.879.320Stalna sredstva namenjena prodajii sredstva poslovanja koje seobavlja - - - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - - - 212.405 212.405

Ostala sredstva 163.288 - - - - 5.393.831 5.557.119

Ukupna aktiva 2.653.849 196.400 3.144.681 10.959.018 17.323.068 13.131.925 47.408.941

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 4.437.889 - - - - - 4.437.889

Ostali depoziti 6.327.577 2.760.498 4.378.293 6.045.282 1.079.698 - 20.591.348

Primljeni krediti 2.704.302 - - - 3.586.939 36.644 6.327.885Obaveze po osnovu hartija odvrednosti - - - - - - -Obaveze po osnovi kamata ,naknada i promene vrednostiderivata 211 - - - - 1.880 2.091

Rezervisanja - - - - - 160.532 160.532

Obaveze za poreze 2.800 2.800

Obaveze iz dobitka - - - - - - -Obaveze po osnovu sredstavanamenjenih prodaji i sredstavaposlovanja koje se obustavlja - - - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - - 2.716 2.716

Ostale obaveze 402.941 2.109.965 5.634.009 8.146.915

Ukupne obaveze 13.872.920 2.760.498 4.378.293 6.045.282 6.776.602 5.838.581 39.672.176

Neto izloženost kamatnom rizikuna dan 31. decembra 2010. (11.219.071) (2.564.098) (1.233.612) 4.913.736 10.546.466 7.293.344 7.736.765


31




Do mesecdana

Od mesecdo tri

meseca

Od tri došest

meseci

Od šestmeseci dogodinu dana

Preko jednegodine

Nekama-tonosno Ukupno 2009.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.451.191 - - - - 1.289.093 4.740.284

Opozivi depoziti i krediti 1.100.000 - - - - 4.004.832 5.104.832Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje i promene fervr.derivata 102.535 - - - - - 102.535

Dati krediti i depoziti 1.045.237 47.270 256.828 9.521.325 11.280.213 - 22.150.873Hartije od vrednosti (bezsopstvenih akcija) - - 1.782.251 15.913 - 27.853 1.826.017

Udeli (učešća) - - - - - 102.179 102.179

Ostali plasmani 1.514.254 - - - - - 1.514.254

Nematerijalna ulaganja - - - - - 120.294 120.294Osnovna sredstva i investicionenekretnine - - - - - 1.976.470 1.976.470Stalna sredstva namenjena prodajii sredstva poslovanja koje seobavlja - - - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - - - 212.395 212.395

Ostala sredstva 198.466 - - - - 1.930.846 2.129.312

Ukupna aktiva 7.411.683 47.270 2.039.079 9.537.238 11.280.213 9.663.962 39.979.445

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 3.936.414 - - - - - 3.936.414

Ostali depoziti 6.632.860 3.654.036 6.052.125 2.576.957 723.303 - 19.639.281

Primljeni krediti 3.178.460 - - - - 33.784 3.212.244Obaveze po osnovu hartija odvrednosti - - - - - - -Obaveze po osnovi kamata ,naknada i promene vrednostiderivata 4.460 - - - - 1.996 6.456

Rezervisanja - - - - - 207.441 207.441

Obaveze za poreze 5.294 5.294

Obaveze iz dobitka - - - - - - -Obaveze po osnovu sredstavanamenjenih prodaji i sredstavaposlovanja koje se obustavlja - - - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - - 2.785 2.785

Ostale obaveze 121.544 3.835.552 2.275.828 6.232.924

Ukupne obaveze 13.873.738 3.654.036 6.052.125 2.576.957 4.558.855 2.527.128 33.242.839

Neto izloženost kamatnom rizikuna dan 31. decembra 2009. (6.462.055) (3.606.766) (4.013.046) 6.960.281 6.721.358 7.091.834 6.736.606

Banka je izložena promenama u nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijskupoziciju i tokove gotovina. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća ili smanji. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnostupravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišnekamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Komitet za upravljanjeaktivom i pasivom upravlja ročnom uslađenošću aktive i pasive na osnovu: makroekonomskih analiza i predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti, kao i analize i predviđanja trendova kamatnih stopa na tržištu za različite segmente aktive i pasive.


32




Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnihkamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

U upravljanju kamatnim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopa i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promena kamatnih stopa na profit banke a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene :

Osetljivost bilansa uspeha na promenu kamatnih stopa za 31.12..2010.

Uvećanje kamatnih stopa Uticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Smanjenje kamatnih stopaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSD+100 bp 3.991 -100 bp (3.991)

Osetljivost bilansa uspeha na promenu kamatnih stopa za 31.12.2009.

Uvećanje kamatnih stopa Uticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Smanjenje kamatnih stopaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSD+100 bp (3.602) -100 bp 3.602

Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja tržišni rizik, koji se javlja kao rizik od gubitka po otvorenim pozicijama kojiproizilazi iz fluktuacije deviznog kursa i posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Banka ima plasmane i obaveze. Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlikakoje se evidentiraju u bilansu uspeha. Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka mora biti pre svega svesna njegovog postojanja, ustanoviti adekvatne metode zanjegovo praćenje i merenje, interno utvrditi nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa), ustanoviti alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznihpozicija. Tokom 2010. godine Banka je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznom tržištu i koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom. Kako bi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Bankaje dnevno pratila i merila devizni rizik i vršila “skverovanje” devizne pozicije.


33



Devizni rizik (nastavak)

U sledećoj tabeli prikazana je neto devizna pozicija sredstava i obaveza Banke:

Na dan 31. decembara 2010. godine EUR

Ukupnodevizni

podbilans Dinarski podbilans Ukupno

Ostale

USD valute

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 396.681 124.859 130.100 651.640 891.427 1.543.067

Opozivi depoziti i krediti 4.380.200 - - 4.380.200 - 4.380.200Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje i promene fervr.derivata 8.597 - - 8.597 85.206 93.803

Dati krediti i depoziti 19.983.526 104.935 - 20.088.461 9.275.851 29.364.312Hartije od vrednosti (bez sopstvwnihakcija) - 27.165 - 27.165 3.953.967 3.981.132

Udeli (učešća) - - - - 109.474 109.474

Ostali plasmani 17.968 8 - 17.976 123.186 141.162

Nematerijalna ulaganja - - - - 143.947 143.947Osnovna sredstva i investicionenekretnine - - - - 1.879.320 1.879.320Stalna sredstva namenjena prodaji isredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - - 215.405 215.405

Ostala sredstva 2.871.981 66.547 5.590 2.944.118 2.613.001 5.557.119

UKUPNO AKTIVA 27.658.953 323.514 135.690 28.118.157 19.290.784 47.408.941

PASIVA

Transakcioni depoziti 1.467.992 22.595 4.586 1.495.173 2.942.716 4.437.889

Ostali depoziti 16.874.660 112.959 115.508 17.103.127 3.488.221 20.591.348

Primljeni krediti 4.600.491 83.982 3.021 4.687.494 1.640.391 6.327.885Obaveze po osnovi kamata , naknada ipromene vrednosti derivata 1.741 - - 1.741 350 2.091

Rezervisanja 6.144 164 - 6.308 154.224 160.532

Obaveze za poreze - - - - 2.800 2.800

Obaveze iz dobitka - - - - - -Obaveze po osnovu sredstavaposlovanja koje se obustavlja

Odložene poreske obaveze - - - - 2.716 2.716

Ostale obaveze 4.724.019 446 94 4.724.559 3.422.356 8.146.915

Kapital - - - - 7.736.765 7.736.765

UKUPNE OBAVEZE 27.675.047 220.146 123.209 28.018.402 19.390.539 47.408.941

Neto devizna pozicija

Na dan 31. decembar 2010. g. (16.094) 103.368 12.481 99.755 (99.755) -


34

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)3.4. Tržišni rizik (nastavak)

Devizni rizik (nastavak)

Na dan 31. decembara 2009. godine EUR

Ukupnodevizni

podbilans Dinarski podbilans Ukupno

Ostale

USD valute

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.651.649 98.856 129.172 1.879.676 2.860.608 4.740.284

Opozivi depoziti i krediti 4.004.832 - - 4.004.832 1.100.000 5.104.832Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje i promene fervr.derivata 1.373 - - 1.373 101.162 102.535

Dati krediti i depoziti 15.141.480 107.663 - 15.249.143 6.901.730 22.150.873Hartije od vrednosti (bez sopstvenihakcija) - 27.854 - 27.854 1.798.163 1.826.017

Udeli (učešća) - - - - 102.179 102.179

Ostali plasmani 1.466.761 - - 1.466.761 47.493 1.514.254

Nematerijalna ulaganja - - - - 120.294 120.294Osnovna sredstva i investicionenekretnine - - - - 1.976.470 1.976.470

Stalna sredstva namenjena prodaji isredstva poslovanja koje se obustavlja

Odložena poreska sredstva - - - - 212.395 212.395

Ostala sredstva 1.135.244 16.541 - 1.151.785 977.527 2.129.312

UKUPNO AKTIVA 23.401.339 250.914 129.172 23.781.424 16.198.021 39.979.445PASIVA

Transakcioni depoziti 1.191.682 28.962 2.529 1.223.173 2.713.241 3.936.414

Ostali depoziti 15.577.245 79.655 62.539 15.719.439 3.919.842 19.639.281

Primljeni krediti 1.470.851 133.630 51.731 1.656.212 1.556.032 3.212.244Obaveze po osnovi kamata , naknada ipromene vrednosti derivata 1.938 4.249 - 6.187 269 6.456

Rezervisanja 6.020 10.427 - 16.447 190.994 207.441

Obaveze za poreze - - - - 5.294 5.294

Obaveze iz dobitka - - - - - -Obaveze po osnovu sredstavanamenjenih prodaji i sredstavaposlovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - 2.785 2.785

Ostale obaveze 4.716.799 270 9.628 4.726.697 1.506.227 6.239.924

Kapital - - - - 6.736.606 6.736.606

UKUPNE OBAVEZE 22.964.535 257.193 126.427 23.348.155 16.631.290 39.979.445

Neto devizna pozicija

Na dan 31. decembar 2009 g. (276.344) 169.846 17.056 (89.442) 89.442 -

U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promena deviznih kurseva na profit banke a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene:

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31.12.2010.

ValutaPromena deviznog

kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Promena deviznog kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSDEUR 15% (2.173) -5% 724

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31.12..2009.

ValutaPromena deviznog

kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Promena deviznog kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSDEUR 15% 58.969 -5% (19.656)


35



Operativni rizik

Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne možeočekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim ricima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju.

3.5. Upravljanje kapitalom

Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog ubilansu stanja su:

da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije. da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama. da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja kojepropisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenimvrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju daodržavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanjausklade sa pokazateljima poslovanja propisanim članom Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni glasnik Republike Srbije. broj 86/2007,129/07,63/08,112/08) i Odlukom o adekvatnosti kapitala(Službeni glasnikRepublike Srbije. broj 56/2007,129/07, 63/08).

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskom uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala, Banka može korigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije(Službeni glasnik Republike Srbije broj 56/2007, 63/08) utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Osnovni kapital Banke definisan je pomenutom odlukom i mora daiznosi najmanje 50% kapitala Banke. Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala Banke. kao i obračuna adekvatnosti kapitala.

2010. 2009.

Osnovni kapital 7.390.683 6.331.888

Dopunski kapital 2.134.414 3.860.620

Ukupan osnovni i dopunski kapital 9.525.097 10.192.508

Odbitne stavke od kapitala 2.897.261 2.691.309

Kapital 6.627.836 7.501.199Ukupna rizična bilansna aktiva 31.852.155 24.714.866Ukupna rizična vanbilansna aktiva 6.374.641 7.612.783Ukupna otvorena devizna pozicija 491.862 474.118Ukupna rizična aktiva 38.718.658 32.801.767

Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 17.12% 22.87%


36

4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

Prihode i rashode od kamata čine:

2010. 2009.

Prihodi od kamata

Povezane banke 493 1.529

Banke i druge finansijske organizacije 11.888 26.669

Narodna banka Srbije 45.978 87.277

Preduzeća 1.725.325 1.752.867

Javni sektor 303.478 64.108

Stanovništvo 837.363 979.702

Drugi komitenti 373 566

Ukupno: 2.924.898 2.912.718

Rashodi od kamata

Povezane banke 254.083 257.665

Banke i druge finansijske organizacije 163.658 196.489

Narodna banka Srbije - 6

Preduzeća 356.218 259.224

Javni sektor 24.505 684


Strana lica 153 263

Ukupno: 1.077.158 985.514

Neto prihodi od kamata 1.847.740 1.927.204

Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:

2010. 2009.

Prihodi od kamata

Gotovina i kratkoročna sredstva 493 1.529

Depoziti kod Narodne banke Srbije 45.978 87.277

Plasmani bankama i drugim finansijskim organizacijama 11.888 26.669

Plasmani komitentima 2.063.130 2.722.938

HOV 322.877 62.837

Ostalo 480.532 11.468

Ukupno: 2.924.898 2.912.718

Rashodi od kamata

Depoziti banaka i drugih finansijskih institucija 114.915 213.561

Depoziti komitenata 659.418 531.354

Obaveze po osnovu kredita 302.825 240.599

Ukupno: 1.077.158 985.514

Neto prihodi od kamata 1.847.740 1.927.204


37

5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihode i rashode od naknada i provizija čine:

2010. 2009.

Prihodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji 461.410 473.173

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 78.368 42.468

Poslovi kupovine i prodaje deviza 507.877 272.661

Kreditni poslovi 56.942 43.169

Poslovi sa platnim karticama 196.301 193.369

Garancijski i drugi poslovi jemstva 98.703 122.199

Brokerske naknade i provizije 3.468 1.826

Ostale naknade i provizije 9.566 1.586

Ukupno: 1.412.635 1.150.451

Rashodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji 24.159 23.026

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 23.491 24.540

Poslovi kupovine i prodaje deviza 419.184 145.393

Kreditni poslovi 1.079 383

Brokerske naknade I provizije 524 450

Usluge knjigovodstvenih agencija 2.531 3.051

Naknade Udruženju banaka 11.345 12.127

Dinarske provizije za primljene devizne gararancije i jemstva 10.636 3.870

Ostale naknade i provizijeRashod od platnih kartica

9037.144

7132.219

Ukupno: 530.183 245.130

.Ostali prihodi od naknada i provizija u 2010. čine provizije na devizne prilive u iznosu od 3.459 hiljada ili 36.15%, provizije za aktiviranje namenskih depozita u iznosu od 1.496 hiljada ili 15.64% i naknade iprovizije za životno osiguranje u iznosu od 2.151 hiljada ili 22.49%.

6. NETO RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA

2010. 2009.

Pozitivne kursne razlike 24.217.021 19.039.507

Negativne kursne razlike (25.687.434) (20.323.015)

Neto rashodi od kursnih razlika (1.470.413) (1.283.508)

Neto rashodi od kursnih razlika za 2010. godinu uključuju iznos od RSD 1.069.717 (2009: RSD 778.297) hiljada po osnovu transakcija sa povezanim licem Credit Agricole SA.


38

7. PRIHODI OD DIVIDENDI I UČEŠĆA

Banka u 2010. godini nije ostvarila prihode od dividendi po osnovu posedovanja VISA i MasterCard hartija odvrednosti .

2010. 2009.

VISA akcije - 44MasterCard akcije - 1.030Ukupno: - 1.074

8. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2010. 2009.

Dobici od prodaje osnovnih sredstava 6.658 1.068

Prihodi od zakupnina 3.935 4.028

Prihodi od prefakturisanja 6.590 25.952

Prihodi od pružanja usluga tehničke asistencije 2.277 2.072

Naplaćena šteta od osiguranja 1.037 1.697

Naplaćeni sudski i advokatski troškovi 2.252 1.555

Prihodi od smanjenja obaveza 16.100 48.364

Ostali poslovni prihodi – CASA povezana lica - 202

Ostali poslovni prihodi 15.325 13.253

54.174 98.191

U strukturi ostalih poslovnih prihoda dominantno učešće beleže sledeći prihodi:od povezanih lica (Meridian Leasing) prihodi od usluga u iznosu od 4.431 hiljada ili 28,91%, prihodi od Metro-a C&C uiznosu od 1.981 hiljada ili 12.93%, prihodi od refundacije troškova računa mobilnih telefona zaposlenih u iznosu RSD 2.154 hiljada ili 14,05 %, prihodi od povrata sredstava za plaćenu školarinu u iznosu od 1.089 hiljada ili 7.10 % i prihodi iz operativnog poslovanja po VISA platnim karticama u iznosu od 2.337hiljada ili 15.25%.


39

9. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana čine:

2010. 2009.

Prihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilansnih pozicija:

- Plasmani bankama u zemlji (napomena 20) - 8

- Plasmani komitentima (napomena 20) 1.192.442 1.928.338

- Potraživanja za kamatu i naknadu (napomena 19) 34.462 55.815

-Hartije od vrednosti (napomena 21 ) 4.081 219

- Učešća (napomena 22) 23.615 21.216

- Ostali plasmani (napomena 23) 6.378 7.539

-Ostala sredstva (napomena 27) 11.566 3.395

Ukupno prihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilasnih

pozicija 1.272.544 2.016.530

Rashodi indirektnih otpisa plasmana:

- Plasmani bankama u zemlji (napomena 20) (1) -

- Plasmani komitentima (napomena 20) (1.824.294) (3.206.547)

- Potraživanja za kamatu i naknadu (napomena 19) (41.648) (62.494)

-Hartije od vrednosti (napomena 21 ) (10.806) (234)

- Učešća (napomena 22) - (44.831)

- Ostali plasmani (napomena 23) (64.911) (81.751)

- Ostala sredstva (napomena 27) (17.448) (60.910)

Ukupno rashodi indirektnih otpisa plasmana (1.959.108) 3.456.767

Neto rashod po osnovu indirektnih otpisa plasmana : (686.564) (1.440.237)

Prihodi od ukidanja rezervisanja:

- Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (napomena 32) 98.242 117.570- Rezervisanja za sudske sporove- Rezervisanja za operativni rizik (napomena 32) - 521

- Naplaćena suspendovana kamata 157.452 135.033

- Prih.od ukid.neisk.ost.rezerv.(aktuar) 1.162 -

256.856 253.124

Rashodi rezervisanja:

- Rezervisanja za sudske sporove (napomena 32) (11.253) (45.367)

- Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (napomena 32) (86.253) (109.248)

- Rezervisanja za operativni rizik - (4.383)

- Rash.po osnovu susp.kamate (4.850)

Ukupno rezervisanja: (102.356) (158.998)

Neto prihod po osnovu rezervisanja : 154.500 94.126

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana irezervisanja: (532.064) (1.346.111)


40

10. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2010. 2009.

Neto zarade i naknade zarada 1.133.801 1.097.856

Porezi i doprinosi na zarade 561.156 535.708

Ostali lični rashodi 6.907 41.015

1.701.864 1.674.579

11. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

2010. 2009.

Amortizacija osnovnih sredstava 229.070 240.588

Amortizacija nematerijalnih ulaganja 81.897 72.990

310.967 313.578


41

12. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI

2010. 2009.

Doprinosi na zarade na teret poslodavca 19.214 59.671

Profesionalne usluge 44.256 28.543

Donacije i sponzorstva 5.466 8.698

Reklama i propaganda 98.581 75.541

PTT i telekomunikacione usluge 102.154 111.511

Premije osiguranja 70.509 79.357

Održavanje osnovnih sredstava 51.894 53.883

Otpis nenaplativih potraživanja 29.159 9.072Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje osnovnih sredstava inematerijalnih ulaganja 250 32.187

Troškovi materijala 163.394 150.196

Zakup 439.905 377.600

Porez na imovinu 5.852 5.863

Naknada za korišćenje građevinskog zemljšta 22.661 16.725

Komunalna taksa 19.849 14.887

Manjkovi i štete 1.812 3.031

Održavanje bankomata 1.075 23.111

Transportne usluge 1.189 3.245

Službeni listovi i čaopisi 1.327 1.317

Transport i pratnja novca 24.720 26.102

Obezbeđenje objekata 15.722 7.938

Eksterna revizija 11.821 9.431

Osiguranje opšte i tehničke odgovornosti 1.331 1.180

Tehnička asistencija 56.680 36.395

Obuka kadrova 11.004 12.685

Čišćenje prostorija 24.062 22.930

Hotelski smeštaj i ishrana na službenom putu 3.527 5.633

Advokatske usluge 25.148 21.007

Reprezentacija u zemlji 14.497 13.126

Sudski troškovi 37.035 1.103

Kazneni penali i naknade štete 11.061 243

Smart kartice 2.142 1.142

Troškovi telekomunikacija -Rojters 5.061 4.143

ISO Sertifikat 9001 334 297

Reinstalacija SW ATM softwer-a 2.499 4.385

Prevoz I dnevnice 27.018 24.620

Članarine u udruženjima 2.041 1.867

Taksi usluge u inostranstvu 683 551

Komunalnie i elektroinstalaterske usluge 3.104 3.308

Održavanje nematerijalnih ulaganja 86.714 38.367

Registracija motornih vozila 304 220

Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 8.707 1.208

ovogodišnja proslava 6.492 6.810

Projekti 4.789 33.664

Ostalo 5.620 6.589

Ukupni ostali poslovni rashodi 1.470.663 1.339.382


42

13. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

2010. 2009.

Prihodi od promene vrednosti finansijskih sredstava:

- Krediti i plasmani bankama i komitentima – valutna klauzula 2.826.289 3.604.066

Prihodi od promene vrednosti finansijskih obaveza – valutna klauzula 21.552 5.582

Prihodi od promene vrednosti derivata 66.895 -

Ukupno prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 2.914.736 3.609.648

14. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

2010. 2009.

Rashodi od promene vrednosti finansijskih sredstava:

- Krediti i plasmani bankama i komitentima – valutna klauzula 1.171.111 504.223

Rashodi od promene vrednosti finansijskih obaveza – valutna klauzula 141.296 1.587.370

Rashodi od promene vrednosti derivata 43.633 -

Rashodi od promene vrednosti hartija od vrednosti 80 -

Ukupno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 1.356.120 2.091.593

15. POREZ NA DOBIT2010. 2009.

Gubitak poslovne godine (1.142.989) (1.507.313)

Ostatak kapitalnog dobitka (3.361) -

Kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza i doprinosa 29 319

Novčane kazne i penali 10.981 282

Poreski efekti rashoda i prihoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 61.268 66.239Obračunate a neisplaćene otpremnine i novčane naknade po osnovu prestanka radnog odnosa (602) 26.098

Ukupan iznos amortizacije obračunat u finansijskim izveštajima 310.967 313.578

Ukupan iznos amortizacije obračunat u poreske svrhe (217.206) (200.479)Otpis pojedinačnih potraživanja za koje nije pružen dokaz o neuspeloj naplati 30.688 -

Dugoročna rezervisanja koja se ne priznaju u poreskom bilansu 33.795 49.750Razlika kamate i pripadajućih troškova na zajam dobijen od povezanih lica 153.852 -

Poreski gubitak (762.612) 1.251.526

Oporeziva kapitalna dobit 3.392 -

Obračunat porez na dobit 340 -

Umanjenje po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 170

Obaveza za porez na dobit 170 -

Umanjenje plaćenog poreza po ostalim obavezama 301 -

Plaćen porez 7.524 7.524

Potraživanje za više plaćen porez na dobitak 7.053 7.524

Na dan 31.decembra 2010. godine banka nije priznala odložena poreska sredstva po osnovuneiskorišćenih prenosivih poreskih gubitaka u iznosu od RSD 4,093,133 hiljada iz 2007. i 2008. i 2009. godine. Prava na prenose neiskorišćenih poreskih gubitaka i kredita ističu u periodu od deset godina nakon datuma bilansa stanja.


43

16. DOBITAK OD ODLOŽENIH PORESKIH SREDSTAVA

Odložena Odložene Odložena Odložene

poreska poreske Bilans poreska poreske Bilans

sredstva obaveze uspeha sredstva obaveze uspeha

2010. 2010. 2010. 2009. 2009. 2009.

Odložene poreske obaveze po osnovu

revalorizacije HoV rasp. Za prodaju - 2.717 - - 2.785 -

Privremene razlike na nekretninama,

opremi I nematerijalnim ulaganjima 17.129 - 3.179 14.451 - 10.283

Ukidanje poreskog kredita po osnovu

ulaganja u opremu (14.119) - (14.119) (32.690) - (32.690)

Neiskorišćeni prenosivi

poreski krediti 212.395 - 13.950 230.634 - 22.407

Ukupno 215.405 2.717 3.010 212.395 2.785 -

Pregled odloženih poreskih sredstava prikazan je u Napomeni 26.

17. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju:

2010. 2009.

U dinarima

Žiro račun 227.059 2.221.912

Gotovina u blagajni 664.368 638.696

891.427 2.860.608

U stranoj valuti

Računi kod povezanih banaka 333.425 1.229.279

Gotovina u blagajni u stranoj valuti 318.215 650.397

651.640 1.879.676

Stanje na dan 31. decembra 1.543.067 4.740.284

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnikRS“,br.116/06,3/07,31/07,93/07,35/08,94/08,100/08,107/08,110/08,112/08,12/09,39/2009,44/09,47/09,111/09 , 12/10, 78/10) koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 5% (2009: 10%) na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu (u daljem tekstu dinarska osnovica).

Dinarsku osnovicu za obračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza i to: obaveza po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na drugedinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica a koji ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita, u prethodnom kalendarskom mesecu, osim dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom.

Obračunata dinarska obavezna rezerva na dan 31. decembra 2010. godine iznosila je RSD 685.160 hiljade (31.decembra 2009. godine: RSD 1.589.174 hiljada). Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarima na žiro račun Banke. Na dan 31. decembra 2010. godine Banka je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije u pogledu obračuna i izdvajanja dinarske obavezne rezerve.


44

18. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI

Depoziti kod centralne banke obuhvataju:

2010. 2009.

U dinarima

Repo plasmani kod Narodne banke Srbije - 1.100.000

U stranoj valuti

Obavezna devizna rezerva 4.380.200 4.004.832

Stanje na dan 31. Decembra 4.380.200 5.104.832

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnikRepublike Srbije“. br.116/06, 3/07, 31/07, 93/07, 35/08, 94/08, 100/08, 107/08, 110/08, 112/0812/09,39/09,44/09,47/09, 111/09, 12/10 i 78/10) i Odlukom o posebnim merama podrške finansijskojstabilnosti zemlje („Službeni glasnik RS“, br.34/09,36/09,51/09,83/09,95/09, 104/09 i 12/10) kojepropisuju da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 25% (2009: 45%) na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca.

Deviznu osnovicu za obračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje deviznih obaveza i to :obaveza po deviznim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti i na druge devizneobaveze, kao i na depozite, kredite i druga devizna sredstva primljena iz inostranstva po poslovima kojebanka obavlja u ime i za račun trećih lica u prethodnom kalendarskom mesecu i prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza po dinarskim depozitima, kreditima, hartijama od vrednosti, kaoi na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje banka obavlja u ime iza račun trećih lica a koja ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu.

Prema Odluci o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“.br.12/2010 i 78/2010) banke su bile obavezne da u obračunskom periodu 18.mart-17.april 2010. godine izdvajaju dinarsku obaveznu rezervu i deviznu obaveznu rezervu u iznosima i po valutnoj strukturiutvrđenim pri obračunu obavezne rezerve koji su dostavile 17. marta 2010. godine.

Počev od obračunskog perioda 18. april – 17. maj 2010. godine, a zaključno sa obračunskim periodom 18. januar – 17. februar 2011.godine – banke su bile dužne da prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve održavaju najmanje u visini bazne devizne obavezne rezerve, u obračunskim periodima u kojima im je obračunata devizna obavezna rezerva manja od bazne devizne obavezne rezerve.

Bazna devizna obavezna rezerva je bila jednaka obračunatoj obaveznoj rezervi u evrima na dan 17. marta 2010. godine umanjenoj za obračunatu obaveznu rezervu na ovaj dan po osnovu deviznih sredstava koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod banke i uvećanoj za obračunatu dinarsku obaveznu rezervu na taj dan po osnovu obaveza u dinarima indeksiranih deviznom klauzulom.

Bazna devizna obavezna rezerva utvrđivala se u evrima, dok se obračunata dinarska obavezna rezerva preračunavala u evre primenom zvaničnog srednjeg kursa Narodne banke Srbije koji je važio na dan 17. marta 2010. Godine.


45

19. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA , PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTIDERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

Potraživanja za kamatu i naknadu obuhvataju:

2010. 2009.U dinarima

Banke i druge finansijske organizacije 231 220

Preduzeća 64.876 58.851


Drugi komitenti 19 2

Potraživanja po osnovu prodaje 151 139

Potraživanja po osnovu promene fer vrednosti 2.981 -

148.866 150.394

Ispravka vrednosti potraživanja (55.063) (47.859)

Stanje na dan 31. Decembra 93.803 102.535

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

2010. 2009.

Stanje na početku godine 47.859 41.171

Nove ispravke vrednosti 41.648 62.494

Ukidanja ispravke vrednosti (34.462) (55.815)

Kursne razlike negativne 18 9

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 55.063 47.859

20. DATI KREDITI I DEPOZITI

2010. 2009.

Plasmani bankama i drugim finansijskim organizacijama 15.532 20.585

Plasmani komitentima 33.981.297 26.015.143

Ispravka vrednosti potraživanja (4.632.517) (3.884.855)



46

20. DATI KREDITI I DEPOZITI (nastavak)

a) Plasmani bankama i drugim finansijskim organizacijama obuhvataju:

2010. 2009.

U dinarima

Kratkoročni krediti 11.312 11.307

Dugoročni krediti - 5.442

11.312 16.749

U stranoj valuti

Kratkoročni depoziti 4.220 3.836

4.220 3.836

Ukupno: 15.532 20.585

Ispravka vrednosti potraživanja (35) (34)

Stanje na dan 31. decembra 15.497 20.551


2010. 2009.

Stanje na početku godine 34 42

Nove ispravke vrednosti 1 -

Ukidanja ispravke vrednosti - (8)

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 35 34

Kratkoročni kredit za trajna i obrtna sredstva u iznosu od RSD 11.160 hiljada odnosi se na Meridian Invest.

Kratkoročni depozit u stranoj valuti u iznosu od RSD 4.220 hiljada odnosi se na Centralni registar hartija od vrednosti.

Eurski međubankarski plasmani sa ročnošću do tri meseca odobravaju se uz kamatne stope od 0.38-1.00% na godišnjem nivou u zavisnosti od tržišnih uslova.

RSD međubankarski plasmani sa ročnošću do tri meseca odobravaju se uz kamatane stope od 10.00- 11.50% na godišnjem niovu u zavisnosti od tržišnih uslova.


47


b) Plasmani komitentima obuhvataju:

2010. 2009.

Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani:

- Preduzeća 14.163.197 7.223.898 21.387.095 11.504.635 6.022.263 17.526.898

- Stanovništvo 2.815.752 9.539.137 12.354.889 3.224.236 5.108.237 8.332.473

- Javni sektor 10.607 31.729 42.336 5.121 34.087 39.208

- Strana lica 821 - 821 813 - 813

- Drugi komitenti 36.712 46.379 83.091 150 - 150

Ukupno u dinarima 17.027.089 16.841.143 33.868.232 14.734.955 11.164.587 25.899.542

U stranoj valuti

Krediti i plasmani:

- Preduzeća 5.959 - 5.959 5.417 - 5.417

- Strana lica - 107.106 107.106 - 110.184 110.184

Ukupno u stranoj valuti 5.959 107.106 113.065 5.417 110.184 115.601

Stanje na dan 31.decembra 17.033.048 16.948.249 33.981.297 14.740.372 11.274.771 26.015.143Ispravka vrednostipotraživanja 4.346.189 286.293 4.632.482 (3.564.926) (319.895) (3.884.821)

Stanje na dan 31.decembra 12.686.859 16.661.956 29.348.815 11.175.446 10.954.876 22.130.322


2010. 2009.

Stanje na početku godine 3.884.821 2.547.658

Nove ispravke vrednosti 1.824.294 3.206.547

Ukidanja ispravke vrednosti (1.192.442) (1.928.338)

Kursne razlike negativne 115.809 58.954

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 4.632.482 3.884.821

Banka je u 2010. godini odobravala kredite klijentima za sledeće namene: finansiranje nabavke osnovnih i obrtnih sredstava, uvoza i izvoza, finansiranje investicija, nabavku robe, repromaterijala, kao i zaodržavanje tekuće likvidnosti.

U strukturi kratkoročnih kredita u dinarima, krediti sa deviznom klauzulom učestvuju sa 18.09% i iznose RSD 1.868.018 hiljada, od čega se RSD 1.154.522 hiljada odnosi na kratkoročne kredite plasirane preduzećima.

Najznačajniji iznos kratkoročnih plasmana stanovništvu se odnosi na revolving kreditne kartice u iznosu od RSD 1.358.567 hiljada.


48


Dugoročni krediti su odobravani sa rokom dospeća preko 5 godina U strukturi dugoročnih kredita dominantno učešće od 79.49 % imaju krediti sa deviznom klazulom i iznose RSD 7.583.257 hiljada.

Banka je od juna meseca 2007. godine započela finansiranje kupovine stanova.

Na dan 31.12.2010. godine stambeni krediti iznose RSD 6.311.637 hiljada, od čega je RSD 4.832.577 hiljada osigurano kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i podržano sredstvimaNKOSK -a uz šestomesečni EURIBOR uvećano za kamatnu stopu u rasponu od 3.25- 4.95%, ( EKS 6.36%), za stambene kredite bez osiguranja kod NKOSK-a šestomesečni EURIBOR uvećano za kamatnu stopu u rasponu od 3.35-4.75%. (EKS-6.07%), stambeni krediti uz subvencije državešestomesečni EURIBOR uvećan za kamatnu stopu od 5.25%.fiksno do 31.12.2012.godine, a nakon 2012.godine po kamatnoj stopi od 4.50%.

Tokom godine nastavljeno je odobravanje keš kredita koji na dan 31.12.2010. godine iznose RSD2.785.748 hiljada. Gotovinski krediti se odobravaju sa periodom otplate od 6 do 60 meseci uz kamatnustopu od 20.95% na godišnjem nivou za neindeksirane gotovinske kredite. Indeksirani gotovinski kreditiodobravaju se uz kamatne stope od 4%(u slučaju 100% depozita) do 15.95%.

Stanje potrošačkih kredita na dan 31.12.2010. godine iznosi RSD 429.037 hiljada, plasiranih uz tromesečni BELIBOR uvećan za 6%. od čega je iznos od RSD 268.336 hiljada subvencionisano u skladu sa Programom Vlade odobreni za kupovinu trajnih potrošnih dobara proizvedenih u Republici Srbiji.

Banka je u 2008. godini otpočela plasiranje kredita za obrtna sredstva. Na dan 31.12.2010. godine iznos ovih plasmana je RSD 2.576.920 hiljada, od čega je iznos od RSD 2.237.980 hiljada subvencionisano u skladu sa Programom Vlade odobreno privredi za održavanje likvidnosti.Krediti za obrtna sredstva seodobravaju na period od 24-36 meseci: za kredite u dinarima NKS 17.95-18.95% na godišnjem nivou , zaindeksirane kredite u evrima plasirane po šestomesečnom EURIBOR-u i NKS 11.50-13% na godišnjem nivou..

Banka je u 2009. godini otpočela finansiranje auto kredita sa ročnošću za nova vozila na period do 72 meseca a za polovna vozila na period do 60 meseci. Indeksirani auto krediti odobravaju se uz kamatnestope 11% (uz 30% depozita) ili 12% (uz učešće od 30-90%), a dinarski auto krediti uz tromesečni BELIBOR uvećan za 6%( u zavisnosti da li se ovi krediti odobravaju uz depozit ili učešće).

Pored navedenih, u 2010. godini povećao se i iznos plasiranih investicionih kredita čije je stanje na dan 31.12.2010. godine RSD 2.124.605 hiljada. Dugoročni investicioni krediti za kreditiranje malih i srednjih preduzeća odobravaju se na period do 84 meseca uz šestomesečni EURIBOR uvećan za kamatnu stopu od 7.90%-11% na godišnjem nivou.

Banka je u 2009. godini otpočela odobravanje izvoznih kredita subvencionisanih u skladu sa Programom Vlade, na dan 31.12.2010. godine iznos kredita je RSD 169.879 hiljada.

Iznos kredita odobrenih licima koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobiti(preduzetnicima) za neposredno ulaganje u proizvodne, odnosno uslužne namene iz njihove delatnostina dan 31.12.2010. godine iznosi RSD 1.161.852 hiljada.


49

21. HARTIJE OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti obuhvataju:

2010. 2009.

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 27.165 27.853

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 3.953.967 1.798.164


Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju:

Hartije od vrednostiraspoložive za prodaju

Hartije od vrednostiraspoložive za prodaju

2010. 2009.

Hartije od vrednostii –VISA 20.751 21.704

Hartije od vrednosti - MasterCard 6.414 6.149


Banka u 2010. godini poseduje 361 komad akcija kompanije MasterCard Inc. nominalne vrednosti USD0.0001 , kao i hartije od vrednosti kompanije Visa Inc . Akcije se svakog poslednjeg dana u mesecusvode na fer vrednost koristeći cenu akcije, na dan obračuna, sa Njujorške berze.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća obuhvataju:

Hartije od vrednosti kojese drže do dospeća

Hartije od vrednosti kojese drže do dospeća

2010. 2009.

Državni zapisi 3.640.389 1.782.252

Eskont menica 320.318 15.927



2010. 2009.

Stanje na početku godine 15 -

Nove ispravke vrednosti 10.806 234

Ukidanja ispravke vrednosti (4.081) (219)

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. Decembra 6.740 15

Banka na dan 31. decembra ima 384.924 komada državnih hartija od vrednosti čija vrednost po jednoj HOV iznosi RSD 10 hiljada dinara.


50

21. HARTIJE OD VREDNOSTI (nastavak)

Banka je u 2009. godini započela eskont menica, što je nastavljeno i u 2010. godini po sledećim uslovima. Eskontuju se menice u valuti RSD sa ročnošću do 1 godine. Eskontovanje menica Banka vrši primenom eskontne stope, koja je definisana ugovorom na mesečnom nivou. Obračun eksonta vrši se prilikom isplate klijentu, unapred, za ceo period od datuma eskontovanja do datuma dospeća menica primenom konformne metode. Eskont se razgraničava poslednjeg dana u mesecu za broj dana u tom mesecu sve do datuma dospeća. Razgraničenje se vrši za sve menice koje imaju datum eskontovanja i datum dospeća u različitim obračunskim periodima (mesecima). U momentu eskontovanja Banka isplaćuje indosantu (klijentu banke) na tekući račun ukupan nominalni iznos na koji je izdata menica umanjen za iznos eskonta.

Jednim ugovorom može biti ugovoren eskont više komada menica sa istim ili različitim datumom dospeća i iznosom. Predmet jednog ugovora su menice jednog trasanta. Na datum dospeća menica se šalje banci trasanta na naplatu. Banka trasanta realizuje menicu na teret tekućeg računa trasanta. Ukoliko se banka ne naplati od trasanta, indosant (klijent sa kojim je sklopljen ugovor) ostaje krajnjidužnik do konačne realizacije menice i plaća banci zateznu kamatu.

22. UDELI

Učešća u kapitalu klasifikovana u okviru finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju koja se ne kotiraju na tržištu uključuju sledeća ulaganja u zavisna i pridružena pravna lica:

Učešća u kapitalu po nabavnoj vrednosti

Učešća u kapitalu po nabavnoj vrednosti

2010. 2009.

Učešća u kapitalu – zavisna pravna lica 108.905 101.530

Ostala učešća 569 24.264

Ispravka vrednosti potraživanja - (23.615)



2010. 2009.

Stanje na početku godine 23.615 -

Nove ispravke vrednosti - 44.831


Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. Decembra - 23.615

% učešća 2010. % učešća 2009.

Učešća u kapitalu zavisna pravna lica

Meridian Leasing 100.00% 78.667 100.00% 78.667

Meridian Invest 100.00% 30.238 100.00% 22.863

Ostala učešća

Beogradska berza 0.24% 302 0.24% 302

Tržište novca 0.63% 267 0.91% 347

Agroživ 0.00% - 0.34% 23.215

Ispravka vrednosti potraživanja - - (23.215)



51

22. UDELI (nastavak)

Skupština zatvorenog akcionarskog Brokersko-dilerskog društva Meridian Invest AD Beograd je23.09.2010.godine usvojila Odluku o izdavanju V emisije običnih akcija radi uvećanja osnovnog kapitala.Akcije su prodate unapred poznatom kupcu, Credit Agricole Banci Srbija AD Novi Sad. Takoda je Banka postala vlasnik dodatnih 7.375 komada akcija pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 1 hiljada.

Dopunskim Rešenjem Privrednog suda u Pančevu posl.br.5.St.7/2008 se dana 27.09.2010. poništavaju izdate akcije stečajnog dužnika Kompanije za proizvodnju mesa „Agroživ“ a.d. Pančevo, po osnovu konverzije priznatih potraživanja poverilaca, a sada obustavljenog plana reorganizacije, određen je postupak bankrotstva stečajnog dužnika.

23. OSTALI PLASMANI

Ostali plasmani obuhvataju:2010. 2009.

U dinarimaPlasmani po osnovu akceptiranja. avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 334.488 212.579

Potraživanja od NBS - provera novčanica 96 155

334.584 212.734

U stranoj valuti

Plasmani domaćim bankama - 1.438.333

Ostali finansijski plasmani- centralni registar 2.908 3.907

Potraživanja za plaćene garancije 15.558 10.345

Potraživanja od NBS - provera novčanica 8 67

18.474 1.452.652

Ispravka vrednosti potraživanja (211.896) (151.132)

Stanje na dan 31. decembra 141.162 1.514.254


2010. 2009.




Kursne razlike negativne 2.231 7

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 211.896 151.132


52

24. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Promene na nematerijalnim ulaganjima:

Nematerijalna ulaganjaNematerijalna ulaganja

u pripremiUkupno nematerijalna

ulaganja

Nabavna vrednostStanje na početku godine 2010. 278.039 34.890 312.929Povećanje nabavke u toku godine - 105.550 105.550Prenosi sa investicija u toku 138.414 (138.414) -Otuđenja i rashodovanja - - -Stanje na kraju godine 2010. 416.453 2.026 418.479

Akumulirana amortizacija i Obezvređenje Stanje na početku godine 192.635 - 192.635Amortizacija 81.897 - 81.897Otuđenja i rashodovanja - - -Stanje na kraju godine 274.532 - 274.532

Neto sadašnja vrednost na dan31. decembra 2010. 141.921 2.026 143.947

Stanje na dan 31. decembra2009. 85.404 34.890 120.294

Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2010. godine najvećim delom čine licence i softver

25. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE

Promene na osnovnim sredstvima investicionim nekretninama i nematerijalnim ulaganjima:

Građevinski objekti

Oprema iostala

sredstva

Osnovnasredstvana lizing

Osnovnasredstva

upripremi

Ulaganje uiznajmljeni

poslovni prostorInvesticione

nekretnine

Ukupnaosnovnasredstva

Sitaninventar

Ukupnoosnovnasredstva

i sitaninventar

Nabavna vrednostStanje na početku godine 1.586.057 1.175.319 3.846 153 135.919 15.796 2.917.090 - 2.917.090Povećanje u toku godine - 980 - 103.050 - 39.289 143.319 12.304 155.623Prenosi sa investicija utoku 469 95.440 - (103.101)

7.192- -

- -

Otuđenja i rashodovanja (9.172) (88.851) - - (940) - (98.963) (12.304) (111.267)Stanje na kraju godine 1.577.354 1.182.888 3.846 102 142.171 55.085 2.961.446 - 2.961.446

Akumulirana amortizacijai obezvređenje Stanje na početku godine 135.988 757.074 385 - 43.374 3.799 940.620 - 940.620Amortizacija 39.566 161.138 769 - 26.917 680 229.070 - 229.070Otuđenja i rashodovanja (1.039) (85.835) - - (690) - (87.564) (87.564)Stanje na kraju godine 174.515 832.377 1.154 - 69.601 4.479 1.082.126 1.082.126

Neto sadašnja vrednostna dan 31. decembra2010. 1.402.839 350.511 2.692 102 72.570 50.606 1.879.320

-

1.879.320

Stanje na dan 31.decembra 2009. 1.450.069 418.245 3.461 153 92.545 11.997 1.976.470

-1.976.470


53

25. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE (nastavak)

Ukupna površina objekata u vlasništvu Banke je 18.436m2 čija je sadašnja vrednost RSD 1.453.445 hiljada (2009: RSD 1.462.065 hiljada). Na dan 31.decembra 2010. godine Banka ne posedujeodgovarajuće vlasničke listove za građevinske objekte čija sadašnja vrednost iznosi RSD 514.550 hiljada (2009: RSD 390.807). Rukovodstvo Banke, kao i stručne službe, preduzimaju sve neophodne mere za uknjižavanje ovih nepokretnosti.

Na dan 31. decembra 2010. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2010. godine najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila.

26. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

Odložena poreska sredstva se odnose na:

2010. 2009.

Ulaganje u osnovna sredstva u 2005. godini 176.603 176.603

Ukidanje odloženih poreskih sredstava u 2009.godini (32.690) (32.690)

Ukidanje odloženih poreskih sredstava u 2010.godini (13.950) -



Korišćenje poreskog kredita u 2008. godini (527) (527)


Ulaganje u osnovna sredstva u 2010. godini 13.950 -

Korišćenje poreskog kredita u 2010. godini (168) -

Odložena poreska sredstva u 2008. godini 4.168 4.168

Odložena poreska sredstva u 2009. godini 10.283 10.283

Odložena poreska sredstva u 2009. godini 3.178 -

Stanje na dan 31. Decembar 215.405 212.395

Banke je u 2010. godini izvšila ukidanje dela odloženih poreskih sredstava nastalih u 2005. godini izulaganja u osnovna sredstva.

Nova odložena poreska sredstva, u iznosu od RSD 13.950 hiljada, su formirana iz ulaganja Banke uosnovna sredstva u 2010. godini.


54

27. OSTALA SREDSTVA

a) Ostala sredstva obuhvataju:

2010. 2009.

Potraživanja od zaposlenih

-u dinarima 841 1.230Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa. osim poreza na dobit 770 1.280

Potraživanja za više plaćen porez na dobit 7.053 7.524

Dati avansi

-u dinarima 37.226 20.426

-u stranoj valuti - 131

Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa

-u dinarima 31.128 42.205

-u stranoj valuti 80.719 83.986

Potraživanja u obračunu – SPOT transakcije

-u dinarima 2.431.050 818.335

-u stranoj valuti 2.539.460 479.444

Potraživanja u obračunu kupoprodaja deviza NBS


Potraživanja u obračunu - arbitraža


Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu:

- u dinarima 92.744 67.411

- u stranoj valuti - 168

Razgraničena potraživanja za ostale obračunske prihode

- u dinarima 6.295 6.956

Razgraničena potraživanja za ostale troškove:

- u dinarima 2.374 6.039

- u stranoj valuti - 2.679

Razgraničeni rashodi kamata:


Ostala aktivna vremenska razgraničenja:

-u dinarima -

Sredstva stečena naplatom potraživanja

-nepokretnosti 326 -

-pokretne stvari 10.476 -

Prelazni računi 7.157 12.089

Ukupno: 5.633.435 2.191.390

Ispravka vrednosti (76.316) (62.078)


b ) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

2010. 2009.




Kursne razlike negativne 8.356 2.200



55

27. OSTALA SREDSTVA (nastavak)

Banka je na dan 31.decembra 2010. godine imala potraživanja u obračunu u dinarima po osnovu SPOT transakcija od domaćih banaka i to od Raiffeisen Bank u iznosu od RSD 212.560 hiljada, Vojvođanska banka u iznosu od RSD 529.170 hiljada, Banka Intesa u iznosu od RSD 420.200 hiljada, , Alpha Banka uiznosu od RSD 211.800 hiljada, Hypo – Alpe Adria Banka RSD 317.070 hiljada, Unicredit Banka uiznosu od RSD 106.220 hiljada, Societe Generale Banka u iznosu od RSD 105.750 hiljada i EFGEurobank u iznosu od RSD 423.330 hiljada, Volks Banka u iznosu od RSD 104.950 hiljada.

Banka je na dan 31.decembra 2010. godine imala i potraživanja u obračunu u stranoj valuti po osnovu SPOT transakcija sa domaćim bankama i to od UniCredit Bank u iznosu od RSD 949.484 hiljada, Alpha Bank u iznosu od RSD 105.498 hiljada, Banka Intesa u iznosu od RSD 105.498 hiljada, Hypo – AlpeAdria u iznosu od RSD 105.498 hiljada, Raiffeisen Bank u iznosu od RSD 105.498 hiljada, SocieteGeneral Bank u iznosu od RSD 421.993 hiljada, Vojvođanska Banka u iznosu od RSD 316.495, Privredna Banka u iznosu od RSD 210.996 hiljada, EFG Eurobank u iznosu od 105.498 hiljada i u iznosuod .RSD 105.498 hiljada, Volks Banka u iznosu od 105.498 hiljada i CA CIB u iznosu od RSD 7.504hiljada.

28. TRANSAKCIONI DEPOZITI

2010. 2009.

Transkacioni depoziti komitenata u dinarima 2.872.860 2.451.121

Transkacioni depoziti komitenata u stranoj valuti 1.068.064 973.832

3.940.924 3.424.953

Transkacioni depoziti banaka i drugih finansijskih organizacija udinarima 69.857 262.120Transkacioni depoziti banaka i drugih finansijskih organizacija ustranoj valuti 427.108 249.341

496.956 511.461


Sektorska struktura depozita komitenata:

2010. 2009.

Javna preduzeća 29.300 74.027

Preduzeća 3.312.016 2.705.949

Strana lica 69.729 126.033


Stanje na dan 31. decembar 3.940.924 3.424.953


56

29. OSTALI DEPOZITI

2010. 2009.

Depoziti bankama 1.121.981 1.286.455

Depoziti komitentima 19.469.367 18.352.826


a ) ostali depoziti banaka obuhvataju:

2010. 2009.

Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima:

- Druge banke - 12.657 500 13.157 - 11.825 - 11.825

- Finansijske organizacije - 333.000 - 333.000 - 105.000 - 105.000

- Osiguravajuće organizacije 75.500 317.000 - 392.500 104.000 442.000 - 546.000

UKUPNO 75.500 662.657 500 738.657 104.000 558.825 - 662.825

U stranoj valuti:

- Druge banke - - - 0 464 - - 464

- Finansijske organizacije 274.940 696 - 275.636 251.177 - - 251,177

- Osiguravajuće organizacije 1.557 105.498 633 107.688 2.818 245.697 123.474 371.989

UKUPNO 276.497 106.194 633 383.324 254.459 245.697 123.474 623.630

Stanje na dan31.decembra 351.997 768.851 1.133 1.121.981 358.459 804.522 123.474 1.286.455

Banka na dan 31 decembra.2010. godine ima obavezu prema Izvoznoj banci ad u likvidaciji na imedepozita položenog do 90 dana u dinarima u iznosu od RSD 12.657 hiljada.

Kratkoročni depoziti u dinarima osiguravajućuh organizacija najvećim delom čini depozit do 1 meseca Delta Generali osiguranja u iznosu od RSD 150.000 hiljada.

Kratkoročni depoziti u dinarima osiguravajuih organizacija čine depozit do 15 dana Agencije za osiguranje i finansiranje u iznosu od RSD 100.000 hiljada i depoziti do 3 meseca DDOR-a u iznosu od RSD 177.000hiljada i Delta Generali osiguranja i reosiguranja u iznosu od RSD 40.000 hiljada.

Depozit po viđenju u stranoj valuti finansijskih organizacija u iznosu od RSD 274.940 hiljada odnosi se na namenski depozit preduzeća Meridian Leasing.

Depozit po viđenju u stranoj valuti osiguravajućih organizacija odnosi na depozit CA LIFE osiguranja u iznosu od RSD 1.557 hiljada.

Kratkoročni depozit u stranoj valuti osiguravajućih organizacija čini depozit oročen do 1 meseca u iznosu od RSD 105.498 hiljada od strane CA LIFE osiguranja.

Dugoročni depozit u stranoj valuti čini depozit položen od strane Sava životnog osiguranja u iznosu od RSD 633 hiljada.


57

29. OSTALI DEPOZITI (nastavak)

b) ostali depoziti komitenata obuhvataju:

2010. 2009.

Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima:

- Preduzeća 41.866 3.491.427 39.445 3.572.738 854 3.214.440 67.328 3.282.622

- Javni sektor 20.167 1.600 2.000 23.767 10.167 - 1.221 11.388

- Stanovništvo 33.567 21.164 5.757 60.488 28.335 26.441 41 54.817

- Strana lica 453 2.154 - 2.607 767 2.154 - 2.921

UKUPNO 96.053 3.516.345 47.202 3.659.600 40.123 3.243.035 68.590 3.351.748

U stranoj valuti:

- Preduzeća 216.582 326.518 81.215 624.315 8.895 361.551 54.735 425.181

- Javni sektor 8.503 8.503 7.728 - - 7.728

- Stanovništvo 3.209.160 4.690.379 681.420 8.580.959 3.224.784 3.185.051 234.328 6.644.163

- Strana lica 35.339 6.291.923 268.728 6.595.990 - 7.681.830 242.176 7.924.006

UKUPNO 3.469.584 11.308.820 1.031.363 15.809.767 3.241.407 11.228.432 531.239 15.001.078

Stanje na dan31. decembra 3.565.637 14.825.165 1.078.565 19.469.367 3.281.530 14.471.467 599.829 18.352.826

Sektorska struktura ostalih depozita komitenata:

2010. 2009.

Javna preduzeća 32,270 19.116

Preduzeća 4,197,053 3.710.724

Strana lica 6,598,597 7.924.006

Stanovništvo 8,641,447 6.698.980

Stanje na dan 31. decembar 19.469.367 18.352.826

Depoziti po viđenju malih preduzeća i preduzetnika u dinarima su deponovani uz godišnju kamatnu stopu do 1%.Depoziti po viđenju i tekući računi fizičkih lica u dinarima su deponovani po godišnjoj kamatnoj stopi do 1%.


58

29. OSTALI DEPOZITI (nastavak)

Devizni depoziti po viđenju fizičkih lica su deponovani po godišnjim kamatnim stopama od 0.3 za sredstva deponovana u USD, CHF i EUR.

Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 1.75 do 7% godišnje, a u stranoj valuti od 0.25 do 3% godišnje u zavisnosti od perioda oročavanja i valute.

Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 6.5 do 10% godišnje, odnosno od 0.5 - 9% godišnje, u zavisnosti od valute i periodaoročavanja.

U okviru obaveza prema komitentima najznačajnije učešće beleže obaveze prema Credit Agricole S.A. Pariz po osnovu uzetih depozita u stranoj valuti i to depozit na period do 14 dana u iznosu od GBP 100hiljada po kamatnoj stopi od 0.63%, depozit na period od 31 - 90 dana u iznosu od EUR 5.000 hiljada pokamtnoj stopi od 0.75% na godišenjem nivou, depozit na period od 91 - 180 dana EUR 15.000 hiljada pokamatnoj stopi od 0.96%, EUR 10.000 hiljada po kamatnoj stopi od 0.89%, EUR 5.000 hiljada pokamatnoj stopi od 0.93% i EUR 5.000 hiljada po kamatnoj stopi od 1% i depozit na period od 181 - 365dana EUR 18.000 hiljada po kamatnoj stopi od 1.47%.

30. PRIMLJENI KREDITI

2010 2009

Po viđenju Dugoročni Ukupno Po viđenju Dugoročni Ukupno

U dinarima od banaka

Overnight kredit banke 100.000 - 100.000 - - -Ostale finansijskeobaveze 933 - 933 932 - 932

100.933 - 100.933 932 - 932U dinarima odkomitenataOvernight kreditipreduzeća 1.539.458 - 1.539.458 1.555.102 - 1.555.102Ostale finansijskeobaveze - - - -

-

1.539.458 - 1.539.458 1.555.102 - 1.555.102

U str.valuti od banaka

Overnight kredit CASA 1.028.764 1.028.764 1.623.358 - 1.623.358

Primljeni kredit CASA 3.586.939 3.586.939 - - -

1.028.764 3.586.939 4.615.703 1.623.358 - 1.623.358

U str.valuti odkomitenataOvernight kreditipreduzeća 36.080 - 36.080 32.852 - 32.852Ostale finansijskeobaveze 35.711 - 35.711 - - -

71.791 - 71.791 32.852 - 32.852

Ukupno:2.740.946 3.586.939 6.327.885 3.212.244 -

3.212.244


59

30. PRIMLJENI KREDITI (nastavak)

Banka na dan 31.12.2010. godine ima overniht kredit u iznosu RSD 100.000 hiljada od Unicredit BankeBeograd.

Banka na dan 31.12.2010. godine ima overnight kredite u iznosu RSD 1.539.458 hiljada kod sledećih preduzeća: Metro Cash&Carry u iznosu od RSD 1.040.952 hiljada, Phoenih Pharma u iznosu od RSD 64.832 hiljada, Telenor Direct doo u iznosu od RSD 187.600 hiljada, Facion Co u iznosu od RSD 27.300hiljada, Philip Moris u iznosu od RSD 1.185 hiljada, Eurostar u iznosu od RSD 4.940 hiljada, Agroglobe uiznosu od RSD 20.000 hiljada i Direktna Trgovina u iznosu od RSD 36.700 hiljada, Skupština OpštineBačka Palanka RSD 124.000 hiljada, D.o.o Target Bačka Palanka RSD 19.350 hiljada, Messer Tehnogas AD u iznosu od RSD 2.302 hiljada, DTD Ribarstvo u iznosu od RSD 6.000 hiljada, Preduzeća „Petković Export-Import“ u iznosu od RSD 2.360 hiljada i druga preduzeća u iznosu od RSD 1.937 hiljada.

Banka na dan 31.12.2010. ima overnight kredite od CASA Pariz u iznosu od RSD 1.028.764 hiljada i toEUR 9.000 hiljada i USD 1.000 hiljada.

Banka je u 2010. godini primila kredit od CASA Pariz u iznosu od EUR 34 miliona, odnosno na dan31.12.2010. godine RSD 3.586.939 hiljada.

31 . OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA

2010. 2009.

Obaveze za kamatu u dinarima prema stranom fizičkom licu 211 211

Obaveze za naknadu u dinarima prema domaćem fizičkom licu - 58

Obaveze za naknadu u stranoj valuti prema NKOSK-u 1.880 1.939Obaveze za naknadu u stranoj valuti prema stranom pravnomlicu - 4.248

Stanje na dan 31. Decembar 2.091 6.456


60

32. REZERVISANJA

2010. 2009.

Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 83.397 85.160

Rezervisanja za sudske sporove 14.960 48.705

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 28.438 38.438

Rezervisanja za operativni rizik 33.737 35.138


Promene na rezervisanjima bile su sledeće:

Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih


Povećanja na teret bilansa uspeha 7 26.096

Ukidanje rezervisanja (1.772) (228)


Rezervisanja za sudske sporove


Povećanja na teret bilansa uspeha (napomena 9) 11.253 46.617

Isplata rezervisanja (45.191) (2.422)

Kursne razlike 193 -


2010. 2009.

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi


Povećanja na teret bilansa uspeha (napomena 9) 86.253 109.248

Ukidanje rezervisanja (napomena 9) (98.242) (117.570)

Kursne razlike 1.989 1.791


Rezervisanja za operativni rizik


Povećanja na teret bilansa uspeha (napomena 9) 0 16.829

Isplata rezervisanja (1.560) (24.663)

Kursne razlike 159 -



61

33. OBAVEZE ZA POREZE

2010. 2009.

Porez na dodatu vrednost 2.095 3.228

Obaveza za taksu za isticanje firme - 2.036

Obaveza porez na dohodak građana 705 30


34. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE

2010. 2009.

Odložene poreske obaveze – Visa hartija od vrednosti 2.075 2.170

Odložene poreske obaveze – MasterCard hartija od vrednosti 641 615


Banka od decembra 2008. godine vrši formiranje odloženih obaveza na osnovu promene vrednosti ceneakcija preduzeća VISA inc. na NY berzi.

Tokom 2010. godine pored formiranja odloženih poreskih obaveza za Visa akcije, formiraju se i zanovostečene akcije preduzeća MasterCard.


62

35. OSTALE OBAVEZE

2010. 2009.

Ostale obaveze:

Obaveze za neto zarade i naknade zarada - 91.411

Obaveze za poreze. doprinose i druge dažbine. osim poreza na dobitak - 727

Obaveze prema dobavljačima 29.879 119.902

Obaveze u obračunu SPOT transakcije

- u dinarima 2.545.480 480.720

- u stranoj valuti 2.426.459 815.055

Obaveze u obračunu kupoprodaja deviza NBS

- u dinarima 318.150 -


Obaveze u obračunu arbitraža

- u stranoj valuti 69.418 14.362

Dugoročne obaveze za finansisjki lizing 3.053 3.448

Primljeni avansi 6.226 6.774

Ostale obaveze 232.623 14.290

Subordinirane obaveze 2.109.964 3.835.552

Prelazni računi 1.818 5.379

UKUPNO: 7.743.070 5.961.220

Pasivna vremenska razgraničenja

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu:

- u dinarima 12.264 8.760

- u stranoj valuti 93.687 34.378Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode: - u dinarima 2.937 4.617

- u stranoj valuti 21.853 14.752

- u dinarima 46.864 23.617Razgraničeni prihodi po osnovu naknada na odobrene kredite i garancije:

- u dinarima 143.571 108.846

Razgraničeni ostali prihodi:

- u dinarima 16.654 23.936

Ostala pasivna vremenska razgraničenja:

- u dinarima 66.015 52.798

UKUPNO: 403.845 271.704



63

35. OSTALE OBAVEZE (nastavak)

Banka je na dan 31. decembra 2010. godine imala obaveze u obračunu u dinarima po osnovu SPOT transakcija sa sledećim bankama i to prema Unicredit Banka u iznosu od RSD 948.620 hiljada, Hypo – Alpe Adria Banka u iznosu od RSD 106.100 hiljada, Banka Intesa u iznosu od RSD 105.900 hiljada,Alpha Banka u iznosu od RSD 106.100 hiljada, Raiffeisen Bank u iznosu od RSD 106.100 hiljada,Societe Generale Banka u iznosu od RSD 423.730 hiljada, EFG EUROBANK u iznosu od RSD 106.000hiljada, Vojvođanska banka u iznosu od RSD 318.000 hiljada, Privredna banka Beograd u iznosu od RSD 211.950 hiljada, Volks banka u iznosu od RSD 105.480 hiljada i CA CIB RSD 7.500 hiljada.

Banka je na dan 31. decembra 2010. godine imala i obaveze u obračunu u stranoj valuti po osnovu SPOT transakcija sa domaćim bankama i to prema Raiffeisen Bank u iznosu od RSD 210.996 hiljada, Vojvođanska Banka u iznosu od RSD 527.491 hiljada, Alpha Bank u iznosu od RSD 210.996 hiljada, Banka Intesa u iznosu od RSD 421.993 hiljada, Hypo – Alpe Adria Bank u iznosu od RSD 316.495hiljada, Volksbank u iznosu od RSD 105.498 hiljada, Societe Generale Banka u iznosu od RSD 105.498hiljada, EFG EUROBANK u iznosu od RSD 421.993 hiljada i UniCredit Bank u iznosu od RSD 105.498hiljada.

Banka je 25. novembra 2010. godine izvršila konverziju EUR 20 miliona subordiniranog kredita u osnovnikapital. Na dan 31. decembra 2010. Banka je imala subordinirani kredit u iznosu od RSD 2.109.964hiljada.


64

36. KAPITAL

2010. 2009.Akcijski kapital – obične akcije 12.095.457 9.954.530

Emisiona premija 1.523.079 1.523.079

Kapital 13.618.536 11.477.609

Rezerve iz dobiti 14.788 14.788

Revalorizacione rezerve 24.449 25.068

Dobitak iz ranijih godina 259.356 259.356

Gubitak prethodne godine (5.040.215) (3.532.902)

Gubitak tekuce godine (1.140.149) (1.507.313)


Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija.

Na osnovu Odluke Skupštine akcionara Banke od 29.01.2009. godine Banka je realizovala XXV emisijuakcija bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala u ukupnom iznosu do RSD 1.511.325 hiljada tj. 1.162.558 komada akcija nominalne vrednosti RSD 1.300.00 po akciji. Kupac akcija, CREDITAGRICOLE S.A. PARIS uplatu je izvršio u novcu na račun Credit Agricole Srbija a.d. Novi Sad.

Na osnovu Odluke Skupštine akcionara Banke od 25.11.2010. godine Banka je realizovala XXVI emisijuakcija bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala u ukupnom iznosu do RSD 2.140.927 hiljada tj. 1.646.867 komada akcija nominalne vrednosti RSD 1.300.00 po akciji. Kupac akcija, CREDITAGRICOLE S.A. PARIS upalatu je izvršio tako što je novčana sredstva, a koja su predstavljala deo sredstava iz subordiniranog kredita, pretvorio u akcije Banke.

Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2010. godine iznosi 9.304.198 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 12.095.457 hiljada (2009: 7.657.331 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 9.954.530 hiljada).

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31.decembra 2010. godine je sledeća:


65

36. KAPITAL (nastavak)

Broj običnih akcija Učešće

Credit Agricole S.A. 9.304.198 100.00%Ukupno

9.304.198 100.00%

Banka nema otkupljenih sostvenih akcija.

U skladu sa propisima Narodne banke Srbije važećim na dan 31. decembar 2010. godine Banka ima dovoljno neto kapitala da zadovolji minimalne zahteve Narodne banke Srbije. U skladu sa pomenutimZakonom novčani deo akcijskog kapitala Banke ne sme biti manji od EUR 10.000.000 preračunatim po srednjem kursu na dan bilansa. Pregled usaglašenosti pokazatelja Banke sa zahtevima Narodne bankeSrbije dat je u Napomeni 38.

Iznos posebne rezerve za procenje gubitke u iznosu od RSD 2.788.357 hiljada (2009: RSD 2.671.450hiljada) obračunate su kao razlika između ukupnih ispravki vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i ukupne posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“ 57/2006, 116/06, 129/07, 63/08,104/09, 30/10) propisanom od strane Narodne banke Srbije.

Ako je iznos posebne reserve za procenje gubitke obračunate u skladu Odlukom NBS veći od utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivoudužnika, za zbir utvrđenih pozitivnih razlika- banka je obavezna da formira rezevu iz dobiti za procenjene gubitke, u skladu sa odlukom skupštine Banke.

U slučaju da dobit Banke za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenje gubitke nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve – razlika se iskazuje kao iznos te rezerve koji nedostaje u skladu sa tačkom 3. stav 2. odredba pod 4 Odluke o adekvatnosti kapitala banke (Službeni glasnik Republike Srbije. broj 57/2006, 116/06, 129/07, 63/08).

37. VANBILANSNE POZICIJE

a) Vanbilansne pozicije 2010. 2009.

Poslovi u ime i za račun trećih lica 432.786 199.040Garancije. jemstva. imovina za obezbeđenje obaveza i

preuzete neopozive obaveze 18.671.929 16.920.906

Derivati 799.450 -

Ostale vanbilansne pozicije 4.344.121 2.666.266


Poslovi u ime za račun trećih lica

2010. 2009.

Kratkoročna potraživanja 251.098 8.662

Dugoročna poraživanja 181.688 190.378



66

37. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak)

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od kratkoročnih i dugoročnih kredita odobrenih stanovništvu iz sredstava primljenih od Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od RSD 158.806 hiljada, dok se iznos od RSD 90.971 hiljada odnosi na sredstva primljena odNacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita.

Banka na dan 31.12.2010. godine ima potraživanja po derivatima u iznosu od RSD 799.450 hiljada. Upitanju su forvard poslovi sa preduzećima PIN Computers doo u iznosu od RSD 337.174 hiljada, EWE Computers u iznosu od RSD 53.326 hiljada i Metacon doo u iznosu od RSD 12.011 hiljada.

Preuzete buduće obaveze

2010. 2009.

Garancije, avali i akcepti menica

Izdate plative garancije za otplatu kredita 3.603.336 5.038.986

Činidbene garancije 3.836.463 2.532.321

Dati avali i akcepti menica 60.990 123.289

Nepokriveni akreditivi 669.904 631.835

Ukupno garancije. avali i akcepti menica 8.170.693 8.326.431

Preuzete neopozive obaveze 10.501.236 8.594.475


Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksne datume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetih obaveza.

Druge vanbilansne pozicije

2010. 2009.

Potraživanja po suspendovanoj kamati 1.892.117 1.390.209

Druga vanbilansna aktiva :

-Primljena garancija 2.417.440 1.275.492

-Pismo o namerama 34.556 557

-Čekovi u depou 8 8


b) Sudski sporovi

Banka vodi sudske sporova protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraživanja. Na dan 31.12.2010. godine Banka vodi 1.938 spora (2009: 1.844 sporova) radi naplate svojih potraživanja u kojima najveća vrednost glavnog potraživanja iznosi RSD 676.627 hiljada.

Protiv banke se vodi 84 spora čija je ukupna vrednost 1.333.777 RSD hiljada i EUR 605 hiljada (2009: 33 spora vrednosti RSD 2.164.580 hiljada). Rezervisanja po sudskim sporovima prikazana su u okvirupozicije Rezervisanja (napomena 32).


67

38. USAGLAŠENOST SA POKAZATELJIMA NARODNE BANKE SRBIJE

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim

Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni glasnik Republike Srbije broj 86/2007, 129/07, 63/08, 112/08).

Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2010. godine bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanjaPropisana

vrednost

Ostvarenavrednost

2010.

Ostvarenavrednost

2009.

Ulaganje banke maks. 60% 28.35% 26.35%

Izloženost prema licima povezanim s bankom maks. 20% 0.37% 10.80%

Zbir velikih izloženosti banke maks. 400% 65.31% 51.50%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:

– u prvom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.23% 1.32%

– u drugom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.19% 1.33%

– u trećem kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.46% 1.13%

– u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.26% 1.18%

Pokazatelj deviznog rizika Maks. 20% 7.42% 6.32%

Izloženost banke prema jednom licu 25% 22.95% 14.70%

Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom 5% 0.18% 0.29%

Za potrebe izračunavanja pokazatelja likvidnosti Banka koristi neiskorišćeni deo kreditne linije koju je dobila od matične banke Credit Agricole S.A. Francuska sa limitom od EUR 120 miliona. Linija nije zasnovana na formalnom ugovoru ali je predviđena Budžetom Banke koji je odobren od matične banke (Napomena 3.3).

39. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA

U skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Banka je obavila usaglašavanja potraživanja slanjem izvoda otvorenih stavki svim pravnim licima i preduzetnicima na dan 31.12.2010. godine. Najveći deo potraživanja je usaglašen.

Među neusaglašenim potraživanjima nema značajnih pojedinačnih potraživanja.

40. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Naknade članovima Izvršnog odbora u 2010. godini su iznosile RSD 102.330 hiljada (2009: RSD 107.376 hiljada).

Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem

Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobičajenim tržišnim uslovima. Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan 31. decembra Stanje na dan 31. decembra

2010. 2009.Minusi na tekućim računima. kreditne Kartice. gotovinski i potrošački krediti 3.847 3.421

Stambeni krediti 41.862 -

Ostali plasmani i potraživanja 2.535 1.369

Depoziti 85.639 248.762


68

40. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Efekti transakcija sa povezanim licima – pravna lica

Banka ulazi u poslovne odnose sa licima koji imaju značajnog uticaja na Banku i na koje Banka ima značajnog uticaja. Sledeća tabela prikazuje stanja potraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa ostalim povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

Prihodi Rashodi Potraživanja ObavezeFinansijske

garancijeZavisna i pridruženapravna lica

2010.

Credit Agricole S.A. Paris 755,694 2,153,837 414,913 13,264,111 4,215,147Meridian Leasing d.o.o.Beograd 34,042 79,379 7.920 662,460 3,463

Mertidian Invest a.d. Beograd 1,318 75 11.260 5,187

Credit Agricole Life - - - - -

Prihodi Rashodi Potraživanja ObavezeFinansijske

garancijeZavisna i pridruženapravna lica

2009..

Credit Agricole S.A. Paris 787.230 1.836.767 1.216.142 13.430.653 4.332.693Meridian Leasing d.o.o.Beograd 4.493 19.954 60 584.903 5.275

Mertidian Invest a.d. Beograd 610 4 11.246 135 864

Credit Agricole Life 24.356 25.698 216 271.316 1.328

Uslovi transakcija sa povezanim licima

Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza, kao i prihoda i rashoda iz poslovnih odnosa sapovezanim licima rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti. Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih tržišnih kamatnih stopa.

Strane sa smatraju povezanim ako jedna strana ima mogućnost da kontroliše drugu stranu ili ima značajan uticaj preko drugih strana u donošenju finansijskih i operativnih odluka. Transakcije sa povezanim stranama su deo svakodnevnog poslovanja Banke.

Lica povezana sa Bankom u skladu sa Osnovnim odredbama Zakona o bankama su: članovi bankarske grupe, članovi Upravnog i Izvršnog odbora Banke, članovi odbora Banke utvrđenih ovim zakonom, članovi organa upravljanja i rukovođenja člana bankarske grupe u kojoj je Banka, kao i članovi njihovih porodica, lica sa učešćem u Banci i učešćem u licima koja su članovi bankarske grupe, kao i članovi porodice ovih lica.

Bankarske transakcije se obavljaju sa povezanim licima kao deo redovnog poslovanja Banke.

Credit Agricole Life, novembra 2010. godine, više nije povezano lice sa Bankom.

Documents

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD FINANSIJSKI … izvestaji... · Agencija za privredne registre je počela s primenom nove Klasifikacije delatnosti 12. avgusta 2010. godine