110 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130.

Savremene revolucije Savremene revolucije Savremene revolucije Savremene revolucije ---- svojina i sloboda svojina i sloboda svojina i sloboda svojina i sloboda

DRAGUTIN LEKOVI]

CANU Svaka revolucija re{ava tri bitna problema - problem svojine, problem karaktera politi~kog sistema i oblika vladavine, i problem slobode. Ovi problemi su me|usobno tesno povezani i uzajamno se uslovljavaju. Pored toga, revolucija je us-pe{no ostvarena kad pozitivno razre{ava ove bitne probleme. Pomenuti problemi bili su klju~ni problemi u dvema najzna~ajnijim savremenim revolucijama - u velikoj Francuskoj revoluciji 1789. i u Oktobarskoj socijalisti~koj revoluciji 1917. godine. Iako su te dve revolucije po karakteru i intencijama bitno razli~ite, zajedni~ki imenitelj im je u tome {to su ta tri klju~na problema stavile u prvi plan. Bitna razlika je u tome {to je prva pitanje slobode re{avala i re{ila na osnovi privatne svojine i {to je stvorila koherenciju privatne svojine, individualne delatnosti i li~ne slobode. Druga je pitanje slobode re{avala na osnovima dru{tvene svojine - svojine podru{tv-ljene posredstvom dr`ave. Me|utim, praksa je pokazala da ona nije uspe{no re{ila ni problem svojine, a ni problem individualne slobode. Zato je danas opravdano govoriti o revoluciji, svojini i slobodi, oceniti njene domete i proma{aje i izvu}i pouke za teku}i momenat i dalje istorijsko kretanje. Razmotrimo najpre kako su se sukobi oko svojine i slobode odvijali u velikoj Francuskoj revoluciji 1789. godine. Heterogena ne samo po socijalnim slojevima i socijalnim akterima, nego i po socijalno-politi~kim nazorima samih lidera Francuska revolucija je morala postati, i stvarno je ubrzo postala, popri{te otvorene i o{tre borbe oko svojine, politi~kog oblika vladavine i individualne slobode. Iako je kao svoje borbene parole uzela slobodu i jednakost, u revoluciji se ubrzo pokazalo {ta je va`nije, sloboda ili jednakost. Oko ovog pitanja su se naro~ito su~eljavali montanjari i `irondinci. Prvi su tra`ili da jednakost bude ne samo pravna i politi~ka, nego da se pro{iri i na oblast ekonomije. Za njih je sloboda bila bezna~ajna bez stvarne jednakosti. Sukob oko svojine i slobode, koji je stalno bio prisutan, od po~etka 1791. godine znatno se zao{trava u Konstitutivnoj skup{tini. Tada su ultra-leve struje povele ot-voreni rat protiv bogata{a - zahtevale su da se nacija vrati u u`ivanje prvobitnih ili primitivnih prava koje karakteri{e jednakost i koje su aristokrati i bur`oazija ve} odavno naru{ili. U kritici svojine i{lo se tako daleko da se zahtevala ne samo op{ta imovinska jednakost nego ~ak i primena "agrarnog zakona", tj. pretvaranja zemlje u kolektivnu svojinu. Zna~aj problema svojine i odlu~no zahtevanje nivelera da se ona ukine stavili su lidere revolucije u situaciju da se i oni o tome izjasne. Tih njihovih istupa bilo je mnogo, ali mi }emo za ovu priliku odabrati one koji su najkarakteristi~niji. U skup{tinskom govoru od 2. aprila 1791. godine Mirabo je vatreno branio prin-cip svojine i pravo njenog postojanja. Na pitanje da li je svojina izraz primitivnog zakona prirode, ili je dru{tvena kreacija koja se reguli{e zakonom, on je odgovorio da je ona ovo drugo. Pobijaju}i egalitarizam svojine koji postoji u prirodnom stanju, Mirabo je formulisao najja~i argument protiv kolektivisti~kog principa - rekao je "da ono {to podjednako pripada svima, stvarno ne pripada nikome" (car ce qui apparttient également a tous n’appartient a personne). Govore}i o svojini istakao je

D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. 111 da ona ima osnovu u vlastitoj ~ovekovoj delatnosti - ona je proizvod rada, kultivisanja zemlji{ta, i jo{ vi{e proizvod kulture. I pravo svojine je socijalna kreaci-ja. "Zakoni ne prote`iraju, ne odr`avaju samo svojinu, oni je, na odre|en na~in, odre|uju, oni joj daju rang i {irinu koji ona zauzima u pravima gra|ana." Za princip svojine i pravo svojine jo{ odlu~nije je pledirao Tron{e - izjavio je da "treba po}i od prvog principa svojine", jer ako se ~ovek uzme u stanju prirode, te{ko je shvatiti istinsko pravo svojine, jer u prirodi ~ovek uzima sve {to mu odgovara. U prirodnom stanju svojina je manje pravo nego ~injenica, jer rezultira iz snage i mo}i. Istinski izvor prave svojine su konvencionalni zakoni, jer prirodni zakoni priznaju samo zajedni~ku svojinu. Za svojinu je u istom smislu, u ovo vreme, pledirao i Robespjer. Tokom naredne 1792. godine rat protiv bogata{a se poja~ao. Levi radikalisti su ne samo stavili jednakost iznad slobode, nego su ~ak izjavljivali da sloboda prevr}e dru{tvo. Polaze}i od toga oni su zahtevali ne samo ukidanje svojine nego i zavo|enje "agrarnog zakona". A da bi to ostvarili oni su postavili zahtev za promenu Ustava. U odbranu Ustava i principa privatne svojine ustao je Robespjer, koji je u ~lanku "Branilac Ustava" istakao da je agrarni zakon "apsurdno ~udovi{te" i "opasan pro-jekt koji je i nepravedan i neprimenjiv". Taj zakon ignori{e ~injenicu da je "jedna-kost dobra su{tinski nemogu}a u civilnom dru{tvu, jer ono nu`no pretpostavlja zajednicu". Agrarni zakon - to je "{imeri~na ideja", "ekstravagantni projekat", koji }e {okirati privatne posednike. Na kraju, Robespjer je istakao: "mi `elimo jednakost prava, jer bez njega nema ni slobode, ni socijalne sre}e". U diskusijama o svojini i njenom ukidanju, koje su se tokom kasnijeg perioda sve vi{e zao{travale, svoje gledi{te izneo je i Sen-@ist. Iako je Sen-@ist u mnogo ~emu bio blizak Robespjeru, on je u pitanju svojine oti{ao dalje od njega. On je jednakost stavio iznad slobode. Ustvari, on je pledirao ne samo za promenu obi~aja i nazora nego je tra`io i ograni~enje imetka. On je istu-pio protiv velikih bogata{a, jer gde oni postoje tu ima mnogo siroma{nih. Polaze}i od toga da je izobilje inframija, on je istakao da dru{tvu nisu potrebni ni bogati ni siroma{ni. Ali, on se ipak priklonio sirotinji - istakao je da treba uni{titi prosja~enje putem raspodele nacionalnih dobara sirotinji. Sen-@ist je zahtevao i zavo|enje op{te obaveze rada - svaki gra|anin, koji ve} nije u nekoj slu`bi a ima 25 godina, treba da obra|uje zemlju. Kao {to se vidi, Sen-@ist je svojinu i bogatstvo gledao sa negativne strane i ispoljavao je tendenciju ka radikalnoj jednakosti. Najve}e i naj`e{}e diskusije o svojini vodile su se tokom 1793. godine. Svrgava-nje monarhije, uspon levih ekstremnih snaga na dru{tvenu scenu i njihov prodor u skup{tinski `ivot otvorilo je prostor za bezobzirne konfrontacije svih vrsta, pa i o pi-tanju svojine, jednakosti i slobode. Kao branilac principa i ~injenice privatne svojine istupio je Vergnio. Njegov glavni argument u prilog privatne svojine bio je da su svojina i sloboda nerazdvojne i da sloboda i civilizacija nisu mogu}e bez priznavanja principa privatne svojine i neotu|ivog prava svojine. Polaze}i od toga, on se odlu~no suprotstavio podeli zem-lje i izjedna~avanju imetka. U Francuskoj, to je "isto tako nemogu}e kao i destruk-cija industrije i umetnosti". Pored toga, on je istakao da bi poku{aj jedne takve egalitarne revolucije "izazvao op{ti ustanak", da bi "gra|anski rat obi{ao sve delove republike" i da bi iza najstra{nije akcije nivelera "planula smrt nad gradovima i selima". U tom smislu, rat nivelera bi se zavr{io jednako{}u razo~arenja i grobova, kao i totalnom destrukcijom republike.

112 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. Protiv nivelerske revolucije Vergnio je upotrebio ekonomske i politi~ke razloge. Ekonomski razlozi su {teta koju bi ekonomija pretrpela, jer umesto da podsti~e ak-tivnost, destimuli{e, vodi lenstvovanju i osu|uje ekonomiju na i{~ezavanje. Politi~ka {tetnost takve revolucije sastoji se u tome {to nad radnim ~ovekom i ekonomom postavlja trojaku tiraniju - neznanja, lenjosti i ograni~enosti. Ako su ideolozi i branioci privatne svojine sve ~inili da je afirmi{u, niveleri su im se ne samo o{tro suprotstavljali, nego su svoje egalitarske zahteve i krajnje radikalizovali. Oni su zahtevali neodlo`no ukidanje privatne svojine, zavo|enje neposrednog poreza, ratne takse za bogata{e, uni{tenje dvoraca emigranata, ukida-nje prava zave{tanja i nasle|a, dono{enje zakona o konfiskacijama, ograni~avanje trgovine, uspostavljanje revolucionarnog suda i sl. Najradikalniji deo ove struje zahtevao je bezuslovno sprovo|enje "agrarnog zakona", {to zna~i pretvaranje ce-lokupne zemlje u kolektivnu svojinu. A Hebert i [omet i njihove grupacije tra`ili su ne samo sveop{tu jednakost, nego i obezvla{}enje posednika putem op{te plja~ke tj. oduzimanje imovine bogata{a plja~kom. Radikalizam egalitera i njihova prakti~na aktivnost u krugovima i na ulicama Pariza navela je Konvent da 18. marta 1793. godine dekretuje smrtnu kaznu za sve svoje ~lanove koji proklamuju "agrarni zakon". Iako je Konvent, zavo|enjem smrtne kazne za svoje ~lanove, nastojao da sukobe oko svojine, jednakosti i slobode ograni~i, nihova `estina se nije smanjivala. Oni su se preneli u klubove i dalje radikalizovali. U ovom pogledu karakteristi~ni su bili jakobinski krugovi. U tim debatama i konfrontacijama vidno se anga`ovao i Robes-pjer. On je 21. aprila 1793. godine na tribini jakobinaca pro~itao vlastitu "Deklaraciju prava ~oveka" koju je pripremio sa `eljom da bude Preambula ustava iz 1793. godine. U toj Deklaraciji Robespjer svojinu odre|uje kao "pravo koje svaki gra|anin ima da u`iva i da raspola`e delom dobra koji mu je garantovao Ustav" (art. 7). Brane}i svojinu, Robespjer je istakao da ona ne mo`e nanositi {tetu ni sigurnosti ni slobodi, ni postojanju (art. 9). Robespjer je zahtevao uspostavljanje prava rada. "Dru{tvo je obavezno da se stara o opstanku svih svojih ~lanova, bilo da im obezbe|uje rad, bilo da osigurava sredstva opstanka onima koji nemaju mogu}nosti da rade. (art. 9). U deklaraciji se isti~e da je pomo} imu}nih nu`na onima koji su u bedi i da zakon treba da odredi na koji na~in }e se ta pomo} ostvariti (art. 12). U njoj se tako|e ka`e da su gra|ani, ~iji prihod nije dovoljan za opstanak oslobo|eni obaveze da daju doprinos za javne rashode - njih treba da podnose drugi, saobrazno svom bogatstvu, tj. progresivno. Tri dana kasnije, tj. 24. aprila, Robespjer se ponovo vratio na problem svojine i na "agrarni zakon", o kome se jo{ uvek diskutovalo. Ako je u pitanju privatne svojine ostao na istim stavovima, "agrarni zakon" je odbacio novom argumentaci-jom. "Za mene je, ja verujem, da je jednakost dobara manje nu`na za privatnu sre}u nego za javnu sre}u. Radi se mnogo vi{e o tome da se siroma{tvo u~ini ~asnijim, nego da se progoni rasko{. U prikazivanju konfrontacija o svojini, slobodi i sudbini revolucije izlo`i}emo, sasvim kratko, i gledi{te koje je o tome imao Mara. On je najpre pledirao za smirenje, jer "svaka deklamacija protiv svojine" vodi zemlju u sterilnost, a neke gra|ane u bedu. Stavljaju}i se na stranu svojine, on odbacuje prigovor da luksuz {teti demokratiji, da se republika ~uva vrlinom, kao i da se vrlina korumpira bogatstvom. I on je bio mi{ljenja da su podela zemlje i nivelacija imetka u Francuskoj isto tako nemogu}i kao i uni{tenje industrije i umetnosti.

D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. 113 Krajem, ta~nije 31. maja, 1793. godine Konvent je zauzeo stav prema predlogu Robespjera i Sen-@ista - odbacio je njihove predloge i kona~no ozakonio pravo pri-vatne svojine. U posebnoj Deklaraciji koju je doneo svojina se odre|uje kao "prirodno i neprikosnoveno pravo". Posle tog ozakonjenja velika revolucija 1789. godine se kona~no pokazala kao bitno bur`oaska revolucija, a privatna svojina, koju je ona ozakonila, kao fundament gra|anskog dru{tva i kao garant individualne slobode. Revolucija, svojina i indi-vidualna sloboda su usagla{ene, a revolucija je time najzad postigla i ostvarila svoj identitet. Iza toga, ostalo je jo{ samo da se obave prljavi poslovi, {to je ubrzo ura|eno. Marta 1794. godine Robespjer i Sen-@ist su hebertiste poslali na giljotinu, a 9. termidora i oni su do`iveli istu sudbinu - oboreni su od strane umerene reakcije i `irondista. Posle velike revolucije 1789. godine konfrontacije i sukobi oko svojine, njenog ukidanja i ostvarenja dru{tva slobode su se ne samo nastavile nego i znatno pro{irile. One su se jo{ vi{e zao{trile. Taj sukob je bio dvojake prirode - sukob soci-jalizma i liberalizma s jedne, i me|usobni sukobi u krugu samog socijalizma, s druge strane. Socijalisti - prvo Sen-Simon, zatim Babef, a iza njega Prudon istupili su s te-zom da velika revolucija nije zavr{ena, jer je ostala na pravnoj i politi~koj jed-nakosti, i da je zato treba dovr{iti istinskim ostvarenjem velikih ideala koji su bili ispisani na jednoj zastavi. Tako je zapo~ela borba socijalizma i liberalizma, socija-listi~ko osporavanje revolucije i liberalizma kao njene osnove i liberalisti~ka ospora-vanja svih vidova socijalizma. Ta borba je bila ne samo vrlo o{tra, nego je davala i pe~at onom vremenu. Bilo je ~ak i okruglih stolova na kojima su u~estvovali socija-listi i liberali i na kojima su se potezali argumenti pro et contra. Najpoznatiji od njih, na kome je u~estvovao liberalni dr`avnik i pesnik Lamartin, odr`an je u Parizu 1846. godine. Zna~aj ovih prvih konfrontacija socijalizma i liberalizma sastoji se u tome {to su socijalisti ne samo ukazivali na slabe strane liberalizma, nego i u tome {to su liberali ve} tada ukazivali na te{ko}e, pa i na utopi~nost komunisti~kih i socijalisti~kih modela novog dru{tva. No, mi tu zanimljivu konfrontaciju na`alost ovde moramo izostaviti. Sukobi u taboru samih socijalista i komunista odnosili su se na to da li je za kon-stituisanje novog dru{tva va`nija jednakost, bratstvo tj. zajednica, ili sloboda, i kako da se to dru{tvo prakti~no ostvari. U ovom po~etnom odmeravanju i modelovanju novog dru{tva oformile su se tri osnovne struje - egalitarski radikalizam, etatisti~ka struja i anti-etatisti~ka, ili, liberterska. Rodona~elnik egalitarskog radikalizma bio je G. Babef. Tretiraju}i jednakost, koju je velika revolucija 1789. godine proklamovala, kao formalnu i nedovoljnu jed-nakost, on je kao sinonim novog dru{tva ozna~io istinsku, ili, stvarnu jednakost. "Mi ho}emo stvarnu jednakost, ili smrt" - isticao je Babef. Istovremeno on je izjavio da }e se za tu jednakost boriti svim silama i da nema cene koju ne bi platio za ostvare-nje te jednakosti. Dru{tvo stvarne i istinske jednakosti je dru{tvo u kome se ukida privatna svojina i u kome se zavodi agrarni zakon, ukida javni dug, novac, unutra{nja i spoljnja tr-govina, izvoz i uvoz zlata, i sl. Sva materijalna dobra neprijatelja novog dru{tva se konfiskuju i sva dobra kojima dru{tvo raspola`e se predaju velikoj nacionalnoj za-jednici, koja je nazvana "Republika jednakih". U "Republici jednakih" se ukida ne samo privatna svojina nego i svako li~no prisvajanje. U "Manifestu jednakih", svojevrsnom programskom dokumentu egali-tarskog komunizma, se izme|u ostalog ka`e: "da vi{e ne bude razlika me|u ljudima

114 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. osim godina i seksa. Po{to svi imaju iste sposobnosti, iste potrebe, me|u njima ne treba da bude vi{e do jedno vaspitanje, jedna ista hrana. Oni se zadovoljavaju jednim jedinim Suncem i jednim zrakom za sve: za{to ista porcija i kvalitet hrane ne bi bio dovoljan za svakog od njih?". Egalitarski komunizam nije samo ignorisao li~ne razlike, potrebe i mogu}nosti, nego je sasvim potcenio i duhovno stvarala{tvo i kulturne vrednosti. "Neka i{~ezne, ako treba, sva umetnost, samo da nam ostane stvarna jednakost" - ka`e se u pomenutom Manifestu. Za ostvarenje ovako krupnih promena, potrebna je stroga ekonomska centrali-zacija, re`im jake ruke i administrativnog posredovanja. Otuda se ne treba ~uditi {to su Babef i njegove pristalice bili zastupnici rigorozne ekonomske centralizacije i autoritarne vlasti. Tu je, na odre|en na~in, i koren ideje diktature pobednika, pa i diktature proletarijata. Etatisti~ki socijalizam i komunizam uzima dr`avu kao klju~nu polugu u izgradnji novog dru{tva. Najistaknutiji predstavnik ovog vida socijalizma je Luj Blan. Model svog etatisti~kog socijalizma Luj Blan je elaborirao u svom poznatom delu "Organizacija rada" objavljenom 1847. godine. Klju~na karika ove organizacije su "nacionalne radionice", koje zamenjuju individualne radionice i koje se stvaraju posredstvom dr`ave. U prvo vreme dr`ava ih inicira, finansira, podsti~e i kontroli{e. U tim radionicama izbor njihovih {efova prepu{ta se radnicima koji tu rade. Ali oni deluju pod nadzorom i kontrolom dr`ave. Dr`ava je faktor ostvarivanja kohezije i solidarnosti kako nacionalnih radionica u pojedinoj industriji, tako i solidarnosti razli~itih industrija. Kad sve industrije budu pre{le u dr`avne ruke onda }e dr`ava raditi na ostvarivanju solidarnosti nacionalnih radionica iste bran{e industrije i soli-darnosti svih vrsta industrija. Po{to su nacionalne radionice posredovane dr`avom, dr`ava je du`na da im priti~e u pomo} kada se one na|u u nevolji. Ona to ostvaruje novcem iz fonda za uzajamnu pomo}. Iako se nacionalne radionice osnivaju posredstvom dr`ave, one ipak posluju samostalno. One odre|uju cene proizvoda i iznos dobiti. Nadnice su jednake zato da bi se izbegla konkurencija sa radnicima iste industrije. Kasnije je Luj Blan jednakost nadnica napustio i uveo kriterij sposobnosti i potreba. Ukupni godi{nji proizvod deli se na ~etiri dela - 1/4 za amortizaciju kapitala koji pripada vlasnicima sa kojima je dr`ava u vezi, 1/4 za uspostavljanje fonda za stare, nemo}ne ljude i sl., 1/4 za podelu me|u radnicima i kao dobit, i najzad, 1/4 za fond rezerve. Za obavljanje ovako obimnih poslova Luj Blan je predvideo koncentraciju i cen-tralizaciju vlasti i sna`an administrativni aparat. Njegov etatisti~ki model mo`e se smatrati prototipom svih kasnijih ovakvih modela. Etatisti~ki model organizacije ekonomije bio je ~esto kritikovan i osporavan, kako od predstavnika liberalizma tako i od antietatisti~kih socijalista i komunista. Od liberalisti~kih kritika najkarakteristi~nija je ona koju mu je uputio dr`avnik i pesnik Lamartin. Od socijalisti~kih kritika etatisti~kog socijalizma najo{trije i najzna~ajnije su Lameneova i Prudonova. U pismu, koje je 1847. godine uputio glavnom uredniku lista "Nacional", Lame-ne je istakao da bi ostvarivanje jednog takvog plana dovelo narode u jedno takvo ropsko stanje, koje svet uop{te do tada nije video, jer bi ~oveka osudilo da bude prosta ma{ina, ~isto oru|e, i snizilo bi ga ispod crnca i ispod `ivotinje. Ne verujem da je ikada stra{nija, ekstravagantnija i degenerativnija ideja u{la u ljudski duh. Nema tako|e ni neprimerenije ideje - istakao je Lamene.

D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. 115 Prudonova kritika je isto tako o{tra, ali je ekonomski zasnovana i mnogo po-drobnije argumentovana. Za osnovnu karakteristiku etatisti~kog socijalizma i komunizma Prudon "uzima egzaltaciju dr`ave". Taj socijalizam i komunizam on kritikuje na dva plana - ekonomskom i politi~kom. Osnovna zamerka u domenu ekonomije je da te`i ka uniformizmu, a u politici autoritarizmu. U oblasti ekonomije, etatisti~ki socijalizam i komunizam su ne samo neefikasni nego i neracionalni. Oni ne znaju ni da broje, ni da ra~unaju, ni da organizuju. Oni dovode do pretvaranja proizvo|a~a u neradnika, do opadanja proizvodnje, do pove}anja cena i usluga iznad njihove vrednosti i dr. Njihova osnovna slabost u ovom domenu, isti~e Prudon, je gu{enje individualne inicijative. U oblasti politike, etatisti~ki socijalizam i komunizam imaju za posledicu netole-rantnost ideja i ljudi. Oni "individualnu slobodu podre|uju dr`avi". Oni su "nasilje nad individualnom slobodom". Oni vode "o~inskoj diktaturi". Oni "ukidaju sve in-dividualne volje i zavr{avaju u apsolutizmu". Ukidaju}i sve individualne volje, oni ih koncentri{u u najvi{i individualitet (individualité supréme). Ovim je Prudon predvideo ono {to }e se u na{em veku nazvati kult li~nosti.

Marks o svojini i njenom ukidanjuMarks o svojini i njenom ukidanjuMarks o svojini i njenom ukidanjuMarks o svojini i njenom ukidanju

Marksovom shvatanju svojine i ukidanja svojine pokloni}emo ne{to vi{e pa`nje, jer se on ne samo mnogo bavio tim problemom, nego je i izneo zna~ajna shvatanja o tom problemu. Pored toga, njegova shvatanja bila su mnogo uticajnija nego ostalih socijalista i komunista. Marksovi nazori o svojini formirali su se u vreme kad su francuski i ostali evrop-ski socijalisti pisali o svojini i sukobljavali se oko svojine i na~ina njenog ukidanja. Marks je ne samo pratio te diskusije, jer je tada boravio na tlu Francuske, Belgije i Engleske, nego i {to je u to vreme izgra|ivao svoj pogled na svet i svoju socijalis-ti~ku koncepciju. Njegovi rani radovi, a posebno "Ekonomsko-filozofski rukopis iz 1844. godine", to ubedljivo pokazuju, jer on tu ne samo navodi tekstove tih socijalis-ta nego ih i kriti~ki komentari{e. Socijalisti~ke i komunisti~ke kritike privatne svojine i zahtevi za njeno ukidanje svakako su vr{ili uticaj na Marksa i na njegovo politi~ko-ekonomsko opredeljenje. Ali, Marks je drugim putem i na osoben na~in elaborirao svoju koncepciju svojine i na~ina njenog ukidanja. On je po{ao od otu|enog rada i u takvom radu na{ao je klju~ kako za elaboraciju svojeg shvatanja svojine tako i za njeno ukidanje. Razmatraju}i otu|eni rad i svojinu, Marks je do{ao do zaklju~ka da je otu|eni rad osnova svojine i da je svojina rezime otu|enog rada. Otu|eni rad dovodi do otu|enja proizvoda rada od proizvo|a~a i do prelaska tog proizvoda u posed drugih lica - neproizvo|a~a. Tako, otu|eni rad dovodi do nejednake raspodele proizvoda. Otu|eni rad dovodi i do nastanka antagonisti~kog dru{tva, jer otu|enim radom ~ovek proizvodi i odnos u kome se nalaze drugi ljudi prema njemu i njihove me|usobne odnose. Ispituju}i odnos otu|enog rada i svojine Marks je utvrdio da svojina nije samo proizvod, rezultat i nu`na posledica otu|enog rada, nego i da ona sama vr{i povratni uticaj na otu|eni rad, i da tu postoji uzajamno delovanje. To uzajamno delovanje jo{ vi{e poja~ava otu|enje. Marks je tako|e ispitao odnos privatne svojine i ~oveka i ukazao na antro-polo{ke posledice privatne svojine. Ona je ne samo ogrubila ~ovekov odnos prema

116 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. svetu i ~ovekovo raznovrsno prisvajanje sveta, nego je i samog ~oveka redukovala na posrednika. Privatna svojina je otu|ila i determinisala ~ovekove potrebe - ona je omogu}ila izazivanje ve{ta~kih potreba i manipulisanje ~ovekovim potrebama. U kritici privatne svojine Marks nije bio jednostran. Osvetljavaju}i njene slabe strane on je ukazao i na njenu zna~ajnu istorijsku ulogu. Na tu jednostranost pos-rednika ~ovek je morao biti sveden da bi se stvorile materijalne pretpostavke za njegovo univerzalno i slobodno samopotvr|ivanje, istakao je Marks. Iznala`enjem nove osnove za kritiku privatne svojine Marks je na{ao i novo po-lazi{te sa koga }e razmotriti i na~in njenog ukidanja. Ukidanje privatne svojine tre-ba da bude u funkciji afirmacije ~oveka kao razotu|enog, univerzalnog i slobodnog bi}a. Ono mora da se ostvaruje uz uva`avanje svih civilizacijskih tekovina ~ove~anstva. Ono mora da se ostvaruje na na~in koji ~oveka ne uni`ava nego ga oplemenjuje i uzdi`e. Ovim stavovima Marks se ve} udaljio od tradicionalnog komunizma i njegovog shvatanja ukidanja privatne svojine i ostvarenja besklasnog dru{tva. Zato se sa njime moralo i konfrontirati. Svoju konfrontaciju Marks je ograni~io na tri osnovna tipa komunizma: Sen-Simon i Furije, egalitarni komunizam, i politi~ki komunizam. Marks je najkriti~niji prema grubom egalitarskom komunizmu, kakav je bio Babefov. On se, ustvari, obra~unavao sa Babefom, iako ga tu ne pominje. Radikalni egalitarski komunizam Marks karakteri{e kao "grubi i nemisaoni komunizam". On dru{tvenu zajednicu shvata kao zajednicu rada i plate. Tom komu-nizmu Marks prigovara da zastupa op{tu privatnu svojinu, da predstavlja uop{ta-vanje i dovr{enje te svojine, da posao radnika ne ukida nego ga pro{iruje na sve ljude, da potcenjuje duhovne tekovine, da ho}e nasilno da apstrahuje od talenta i dr. Politi~ki komunizam je komunizam koji besklasno dru{tvo sagledava kroz pre-ovladavaju}u ulogu dr`ave. Za taj komunizam Marks ka`e da jo{ nije shvatio pozi-tivnu su{tinu privatne svojine ni ljudsku prirodu potrebe. Taj komunizam, nagla{ava Marks, je shvatio pojam privatne svojine, ali ne i njenu su{tinu. Ovim vidovima komunizma Marks suprotstavlja svoju koncepciju, koju ovde zapo~inje da izgra|uje i koju karakteri{e kao realni humanizam. Osobenost tog komunizma sastoji se u tome {to ide do korena stvari - do pozitivnog ukidanja svih oblika otu|enja - kako otu|enog rada i privatne svojine tako i ostalih vidova otu|enja, i {to obezbe|uje "povratak ~oveka u svoje ljudsko, tj. dru{tveno postoja-nje". On preuzima celokupno bogatstvo dosada{njeg razvitka. On ostvaruje i jedin-stvo naturalizma i humanizma. Otklanjaju}i protivre~nost izme|u ~oveka i ~oveka, ~oveka i prirode, egzistencije i su{tine u samom ~oveku, taj komunizam je "re{ena zagonetka istorije i zna da je on to re{enje". Posle "Ekonomsko-filozofskog rukopisa iz 1844. godine", Marksov i Engelsov sadrug iz mladohegelijanskog kluba Maks [tirner objavljuje 1844. godine knjigu "Pojedinac i njegova svojina", u kojoj je ne samo dao jedno sasvim osobeno shva-tanje svojine nego je sa te osnove izvr{io i kritiku komunizma, uklju~uju}i tu i Marksov komunizam izra`en u njegovim ~lancima iz pariskih "Nema~ko-francuskih godi{njaka" iz 1844. godine. Taj [tirnerov rad podstakao je Marksa da zapo~ne novo delo u kome }e se obra~unati sa [tirnerom i dalje elaborirati svoju filozofsko-istorijsku i ekonomsko-politi~ku koncepciju. To obimno delo, koje je redigovao sa Engelsom, i koje je naslovio "Nema~ka ideologija" ili kritika nema~ke post-he-gelovske filozofije, ostalo je nezavr{eno i objavljeno je u Sovjetskom Savezu posle Oktobarske revolucije.

D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. 117 Osobenost ovog dela sa stanovi{ta Marksovog intelektualnog razvitka sastoji se u tome {to je on od filozofsko-antropolo{kih problema pre{ao na socijalno-istorijske probleme. Tu su formulisani polazni stavovi marksisti~kog shvatanja istorije i sa te osnove izvr{ene su konkretne istorijske analize pojedinih perioda. U navedenom delu Marks se na problem svojine osvr}e na dva na~ina - u pole-mici sa [tirnerom i u okviru konkretno-istorijskih analiza nastanka gra|anskog dru-{tva. Prvi osvrt je polemi~ki, a drugi je istorijsko-sistematski i zato mnogo va`niji. Marks se tu bavi poreklom oblika svojine i nastanka privatne svojine. Nastanak privatne svojine on izvodi iz raspada plemenskih zajednica i prvobitnih rodovskih zajednica. On tu daje i odre|enu tipologiju svojine - plemenska, robovlasni~ka, feudalna i moderna bur`oaska svojina. Ali on tu ne zalazi u podrobnije analize. Marks se u ovom radu bavi i problemom ukidanja svojine i ostvarivanja komu-nisti~kog dru{tva. Pretpostavke za re{avanje ovih pitanja nisu samo teorija otu|enja i filozofska antropologija, kao {to je to bilo ranije, nego i konkretno-istorijske anali-ze razvitka gra|anskog dru{tva i njegovih protivre~nosti. Zato su sada njegove analize ne samo mnogo konkretnije nego i mnogo zrelije. Ukidanje privatne svojine Marks neposredno vezuje za visoki nivo razvitka indu-strije i proizvodnih snaga dru{tva u celini. "Protivre~nost izme|u oru|a za proizvod-nju i privatne svojine je proizvod ba{ te industrije, a da bi mogla da ga stvori, ona mora biti ve} veoma razvijena. Dakle, tek sa njom je mogu}no ukidanje privatne svojine". Samo ukidanje privatne svojine nastaje kao rezultat prisvajanja totaliteta proiz-vodnih snaga. "S prisvajanjem totaliteta proizvodnih snaga, od strane udru`enih in-dividua, prestaje da postoji privatna svojina". U razmatranju komunizma Marks tako|e nagla{ava njegove objektivne istorijske pretpostavke. Te pretpostavke nisu lokalne i regionalne tj. date na lokalnom nivou, nego univerzalne, tj. date na nivou svetske istorije. Tako visok razvitak proizvodnih snaga, nagla{ava Marks, je apsolutna pretpostavka ostvarenja komunizma. Isto tako, ostvarenje komunizma pretpostavlja i svetsko-istorijski nivo razvitka samog prole-tarijata. "Proletarijat mo`e, dakle, postojati samo u svetsko-istorijskom smislu, kao {to je i komunizam, njegova akcija, uop{te mogu}a samo kao ’svetsko-istorijska eg-zistencija, kao egzistencija neposredno povezana sa svetskom istorijom’". Komunizam se ostvaruje samo revolucijom i to ne samo zato {to se vladaju}e klase druga~ije ne mogu oboriti sa vlasti, nego i zato {to se sam proletarijat druga~ije ne mo`e osloboditi gadosti starog dru{tva. [to se same revolucije ti~e, Marks je ovde smatrao da je ona mogu}a "samo kao delo vladaju}ih naroda izvr{eno ’odjednom’". Pored ukidanja privatne svojine, bitna karakteristika komunizma je promena karaktera delatnosti. Marks ~ak ka`e da komunizam ne samo menja karakter ljud-ske delatnosti, nego ukida i sam rad, {to zna~i da ukida rad kao jednostranu i otu|enu delatnost. Bitna osobenost komunizma, isti~e Marks, je gospodarenje ljudi nad svojim dru-{tvenim odnosima. "Sa komunisti~kim regulisanjem proizvodnje i s njim povezanim uklanjanjem otu|enosti, s kojom se ljudi odnose prema svom sopstvenom pro-izvodu, i{~ezava i mo} odnosa ponude i potra`nje, i ljudi opet po~inju da gospodare razmenom, proizvodnjom, na~inom na koji se pona{aju jedni prema drugima. (34) U bitne karakteristike komunizma Marks tako|e ubraja eliminisanje stihijnosti i svesno usmeravanje dru{tveno-istorijskih procesa. (61) Povodom ovih Marksovih stavova treba re}i da su isuvi{e maksimalisti~ki. Ust-vari, Marks na ovoj etapi svog intelektualnog razvitka jo{ uvek nije do{ao do

118 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. saznanja da komunizam prolazi kroz posebne faze, pa ga uzima u ~istom vidu i u punoj zrelosti. Dva rada koja su nastala neposredno posle "Nema~ke ideologije" - Marksova "Beda filozofije" i Marksov i Engelsov "Manifest komunisti~ke partije", sadr`e zna~ajne stavove o svojini i njenom ukidanju. Po{to je Prudon, kao teoreti~ar svojine, to pitanje tretirao i u svom radu "Sistem ekonomskih protivre~nosti", koji je Marks podvrgao o{troj kritici, on se morao pozabaviti i problemom svojine. Ali, on je to prete`no uradio sa negativne strane, tj. kroz osporavanje Prudonovih stavova. U "Manifestu komunisti~ke partije" on je - zajedno sa Engelsom - problem svojine i njenog ukidanja zahvatio sa pozitivne i sistematske strane, {to je mnogo zna~ajnije. U ovom delu Marks i Engels su najpre ukazali na razliku izme|u li~ne i privatne svojine kao oru|a eksploatacije tu|eg rada, i - tako|e istakli da li~na svojina ostaje i u komunizmu. Istovremeno, oni su vrlo o{tro kritikovali bur`oasku svojinu i ukazali na njene {tetne posledice u raznim domenima - da razla`e duh i mentalitet, porodi~ni `ivot i dru{tvene odnose. Tu je zaista izvr{ena najstro`ija optu`ba na ra~un svojine i najo{trija kritika bur`oaske svojine. Marks i Engels radikalizuju svoj stav ne samo prema svojini nego i prema njenom ukidanju. Oni isti~u da komunisti~ka revolucija predstavlja "najradikalnije kidanje s tradicionalnim odnosima svojine". Oni, za prvo vreme, ~ak predvi|aju i "despotsko posezanje u pravo svojine". Obezvla{}enje bur`oazije ostvaruje se pos-redstvom osvajanja politi~ke vlasti. "Svoju politi~ku vlast proletarijat }e iskoristiti da bur`oaziji oduzme sav kapital", dakle sav kapital, isti~u Marks i Engels i dodaju da }e se to ostvarivati postepeno. U ekonomske mere kojima se to posti`e Marks i Engels stavljaju najpre eksproprijaciju i centralizaciju ekonomije, a zatim i ~itav niz mera poznat iz prethodnog revolucionarnog repertoara. Sa Marksovim ranijim radovima zavr{ava se prva faza njihovog bavljenja ekonomijom, kritike svojine i razmatranja modusa njenog ukidanja. Posle Marksovih ranih radova, Marks se odaje sistematskim ekonomskim is-tra`ivanjima i kritici politi~ke ekonomije, koji }e trajati sve do kraja njegovog `ivota. Iako se bavi konkretnim izu~avanjem ekonomske materije - ekonomske lite-rature i empirijske ekonomije, on ne ide za tim da problem svojine posebno i sistematski obradi. On ne elaborira celovitu teoriju svojine. On vr{i kritiku politi~ke ekonomije i kroz nju izla`e svoje shvatanje svojine. Ovde imamo isti slu~aj kao i sa njegovom teorijom vrednosti. Kad su mu kriti~ari prigovorili da nije elaborirao svoju teoriju vrednosti, on je odgovorio: "Jadnici, oni ne vide da je ona data kroz pozitivnu obradu materije "Kapitala"." Iako se u ovom periodu najvi{e bavio bur`oaskom svojinom - odnosom najam-nog rada i kapitala i na~ina oplodnje i reprodukcije kapitala, Marks se pozabavio i oblicima svojine koji su prethodili kapitalisti~kom na~inu proizvodnje. Da bi {to bo-lje objasnio istorijske pretpostavke kapitalisti~kog na~ina proizvodnje, Marks je, u posebnom odeljku svog "Osnovnog nacrta" iz 1857-58. godine, razmotrio predkapi-talisti~ke dru{tveno-ekonomske formacije, u kojima vrlo podrobno razmatra patri-jarhalna dru{tva i oblike svojine koji u njima postoje. On tako|e osvetljava i modali-tete propadanja tih patrijarhalnih dru{tava i transformacije svojine koje su iza toga nastale, kao i uni{tenje bur`oaske svojine. Ova razmatranja izvanredno interesantna sa nau~nog stanovi{ta, na`alost, sve do sada nisu valjano obra|ena, ocenjena i kori{}ena. Razmatraju}i problem svojine, Marks u ovom periodu ukazuje na dru{tvenu odre|enost svojine, na dru{tveni karakter svojine. On ~esto isti~e da svojina nije stvar nego dru{tveni odnos. Dru{tveni odnosi su posredovani stvarima, ali im same

D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. 119 stvari ne daju osnovni pe~at i odre|enost. Kroz kritiku robnog feti{izma on demisti-fikuje svojinu i potpunije i adekvatnije je odre|uje. U ovim kasnijim Marksovim razmatranjima svojine, modaliteta njenog ukidanja i izgradnje komunisti~kog dru{tva, nema onog radikalizma i onog satanizovanja svojine koji se ~esto susre}u u njegovim ranim radovima. Njegova razmatranja sada su znatno odmerenija, smirenija i zrelija. U njima se sre}u i neka nova ukazivanja o ekonomskoj osnovi novog dru{tva. Tako Marks ukazuje na neophodnost objedinja-vanja industrije i poljoprivrede u novom dru{tvu, ranije su bile razdvojene i suprotstav-ljene. On tako|e ukazuje na zna~aj kredita u funkcionisanju socijalisti~ke ekonomije. Posebno su zna~ajne Marksove misli o kooperativnim fabrikama u kojima rad-nici zamenjuju kapitaliste, ali posluju po zakonima kapitalisti~ke proizvodnje. "Kooperativne fabrike samih radnika jesu, u okviru starog oblika, prvi proboj starog oblika, mada one svugde, u svojoj stvarnoj organizaciji, naravno reprodukuju i moraju reprodukovati sve nedostatke postoje}eg sistema. Ali je u njihovom okviru ukinuta suprotnost izme|u kapitala i rada, iako isprva samo u tom obliku da su radnici kao asocijacija svoj sopstveni kapitalista, tj. primjenjuju sredstva za proiz-vodnju radi oplo|avanja vrednosti svog sopstvenog rada." Ovde se novi ekonomski sadr`aj - komunisti~ki sadr`aj, izgra|uje starim kapitalisti~kim metodama i zakoni-tostima. U tom smislu, kooperativni oblik predstavlja najni`i oblik objedinjavanja radnika i sredstava za proizvodnju i prelaska u novo dru{tvo. Ovaj ekonomski oblik prelaza u socijalizam najvi{e odgovara zemljama sa negativnom ekonomskom osnovom tj. zaostalim zemljama. Do po~etka 70-tih godina Marks se bavio kritikom svojine i modusom njenog ukidanja, ali nije zalazio u probleme ekonomike prelaznog perioda, jer jo{ nije bio do{ao do otkri}a samog prelaznog perioda. On, istina, u "Gra|anskom ratu u Fran-cuskoj" iz 1871. godine, govori o prelazu u novo dru{tvo i nagla{ava da je to dugi period, ali jo{ uvek ne shvata da se tu radi i o specifi~nim fazama. Problemom ekonomije prelaznog perioda Marks se posebno bavio u kritici Got-skog programa. Tu je on ukazao ne samo da je ekonomija prelaznog perioda ekonomija prelaza i da, kao takva, ne mo`e biti isklju~ivo monisti~ka. Po svojoj prirodi to je, u osnovi, dualna ekonomija, koju ~ine elementi komunisti~kog i ele-menti kapitalisti~kog dru{tva. Element komunizma je kolektivno regulisanje dru{tvenog rada. Ono omogu}ava racionalno povezivanje rada i uskla|ivanje privrednih grana i ekonomskih oblasti. Ono istovremeno omogu}ava racionalno koordiniranje individualnih i dru{tvenih interesa i prevladavanje suprotnosti indi-vudualnog i dru{tvenog interesa, koji se u ovom domenu mogu pojaviti. Elementi kapitalizma proizilaze iz ~injenice da novo dru{tvo ne nastaje na vlasti-toj nego na kapitalisti~koj osnovi, i da iz nje direktno izlazi i izrasta. Po{to tu imamo posla sa dru{tvom "koje u svakom pogledu, u ekonomskom, moralnom, duhovnom, nosi u sebi tragove starog dru{tva iz ~ije utrobe izlazi", regulativni princip u odnosima proizvo|a~a i dru{tva je princip ekvivalentnosti. To zna~i da pojedini proizvo|a~ dobija od dru{tva - posle nu`nih odbitaka - ta~no onoliko koliko mu je dao. A po{to on dru{tvu daje odre|eni individualni kvantum rada, on od dru{tva, posle odbitka za zajedni~ke fondove, dobija potvrdu koliko ta~no iznosi taj njegov individualni kvantum rada i na osnovi toga dobija iz dru{tvenih zaliha sredstava potro{nje onu koli~inu predmeta potro{nje za koju je utro{eno isto toliko rada. Dru-ga~ije re~eno, on istu koli~inu rada koju je dao u jednom obliku dobija od dru{tva u drugom obliku. Kratko, radi se o razmeni jednake vrednosti. Iako su, isti~e Marks, ovde i oblik i sadr`ina promenjeni, jer se razmena vr{i na kolektivisti~koj osnovi,

120 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. ipak se radi o ekvivalentskom pravu, koje je u su{tini bur`oasko pravo. Ograni-~enost ovog prava, isti~e Marks, sastoji se u tome {to je to primena jednakog merila - merila rada, na fizi~ki, duhovno i obrazovno nejednake li~nosti. U tom smislu, ono je po svojoj sadr`ini pravo nejednakosti kao i svako pravo. Ova ograni~enost se ne mo`e izbe}i u prvoj fazi komunisti~kog dru{tva, jer pravo ne mo`e nikada biti iznad date ekonomske formacije. Iz ograni~enog horizonta bur`oaskog dru{tva izlazi se raspodelom prema potre-bama, koja postaje vladaju}i oblik raspodele u vi{oj fazi komunisti~kog dru{tva. Ali, najbitnija osobenost vi{e faze komunizma nije na planu raspodele - raspodeli prema potrebama, nego na planu rada - da ta faza zna~i ukidanje najamnog rada i pret-varanje ljudske delatnosti u slobodnu i univerzalnu delatnost. Globalno uzev{i, Marks je u pitanju oblika svojine i novog dru{tva i na~ina ekonomske organizacije tog dru{tva, ostao dosledan - on je u osnovi bio i ostao monist, centralist i planist. U pitanju politi~kog posredovanja ekonomske organizacije novog dru{tva on nije uspeo da bude tako dosledan. U stvari, kod njega se susre}u dve osnovne orijenta-cije - posredovanje ekonomske organizacije radni~kom asocijacijom, o ~emu govore raniji radovi i "Gra|anski rat u Francuskoj", i posredovanje dr`avom - podr`av-ljenje sredstava za proizvodnju i njihovo pretvaranje u dru{tvenu svojinu putem dr`ave, o ~emu govore "Manifest" i "Kritika Gotskog programa". Posle Marksove i Engelsove smrti dolazi do ideolo{kog diferenciranja u mark-sisti~kom pokretu, a krajem XIX veka i do direktnog ideolo{kog konfrontiranja. Te su se konfrontacije mnogo vi{e ticale politike nego ekonomskih pitanja, vi{e revolu-cije nego ekonomskog prelaza u novo dru{tvo. ^ak i ukoliko je bilo re~i o tome, nije se izlazilo iz Marksovih okvira. Jedina novost u ovom periodu je etatisti~ka vizija izgradnje novog dru{tva, koju susre}emo kod Marksovih ortodoksnih sledbenika - Kauckog, Bebela i dr. Ona je izra`ena kako u Erfurtskom programu, koga je redigovao Kaucki sa saradnicima, tako i u njegovom poznatom radu "Temeljna na~ela socijalne demokratije", koji je nastao kao komentar pomenutog programa. U pomenutom radu Kaucki neposredno identifikuje dr`avu budu}nosti i socija-listi~ko dru{tvo - "dr`ava budu}nosti, ili, kako se obi~no naziva, socijalisti~ko dru{tvo"(81). Govore}i o putu do dru{tvene svojine, Kaucki se naslanja na poznati Marksov tekst iz III toma "Kapitala" o kooperativnom preduze}u u kome su radnici svoji vlastiti kapitalisti, koji smo ranije naveli. Taj put Kaucki smatra kao najjednostavni-ji. "Najjednostavnije bi bilo kada bi se izjavilo da se svaki kapitalisti~ki posao ima pretvoriti u zadru`no preduze}e. Radnici odnosnog preduze}a postali bi ujedno i njegovi posednici". (69) Dalje se, isti~e Kaucki, ni{ta ne menja - proizvodnja robe i dalje ostaje. Svako pojedina~no preduze}e i dalje sasvim nezavisno proizvodi za tr`i{te i za proizvodnju. Re{enje se sastoji u tome da se radnici u~ine preduzetnici-ma - ne kapitalistima, jer tada vi{e ne bi bilo kapitalista, po{to su radnici u posedu svojih proizvodnih sredstava. (70) Drugi put do dru{tvene svojine je osvajanje poli-ti~ke vlasti. Sa osvajanjem politi~ke vlasti, isti~e Kaucki, dr`ava se pretvara u soci-jalisti~ku zajednicu. (80) Radni~ka klasa }e koristiti svoju politi~ku mo} da dr`avu preobrazi u tako veliku privrednu zajednicu koja }e u su{tini pokrivati sama svoje potrebe. (80) Mi te`imo da preobrazimo dr`avu u privrednu zajednicu, koja }e podmirivati svoje potrebe, ali ne mo`emo unapred praviti "Nacrt" po kom bi se ta dr`ava budu}nosti trebalo urediti, zaklju~uje Kaucki.(84)

D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. 121 Od niza elemenata kretanja ka besklasnom dru{tvu na koje je Marks ukazivao Kaucki je izdvojio dr`avu i nju apsolutizovao. On se ~ak ne koristi ni Marksovim razmatranjem ekonomije prelaznog perioda izlo`ene u njegovoj kritici Gotskog programa. Radi se ne samo o sni`avanju teorijskog nivoa marksizma, nego i o njegovom upro{}avanju i vulgarizovanju. Nasuprot Francuskoj revoluciji iz 1789. godine, koja se puno, protivre~no i ozbiljno bavila problemom svojine i odnosa jednakosti i slobode, Oktobarska revolucija tom pitanju nije poklonila du`nu pa`nju. Ovo je utoliko ~udnije {to se radilo o izgradnji novog dru{tva u jednoj jedinoj, i uz to, znatno nerazvijenoj zemlji. Umesto da se ozbiljnije pozabave pitanjem svojine i modaliteta njenog ukidanja, ak-teri revolucije su praksu izgradnje novog dru{tva saobrazili nasle|enoj tradiciji, koja je u me|uvremenu bila dogmatizovana i poprimila karakter dogme. Posle revolucije Lenjin i ostali bolj{evi~ki lideri su smatrali da izgradnja novog dru{tva, iako se radi o zaostaloj sitnoj selja~koj zemlji, treba da se odvija po tradi-cionalnim komunisti~kim principima - direktnog ru{enja nasle|enog dru{tveno-ekonomskog sistema, podru{tvljavanja proizvodnje, eliminisanja trgovine i tr`i{ta. Na ovakav kurs bolj{evi~ke lidere upu}ivali su ne samo nasle|ena marksisti~ka tradicija nego - po Lenjinovim re~ima - mnogo vi{e izuzetno te{ka situacija u kojoj se od 1918. godine Sovjetska zemlja na{la. To su bili ratna situacija i vojni zadaci - ^ehoslova~ki ustanak, po~etak gra|anskog rata, vojna intervencija - koji su stanje zemlje od kraja dramatizovali. U tim uslovima prema seljacima je bio zaveden prinudni otkup, po kome su oni morali davati odre|enu koli~inu hrane i namirnica, koja se delila zavodima i fabrikama. Kolektivisti~ki su bile organizovane i ostale sfere ekonomskog `ivota. To je bio period ratnog komunizma i ekonomija ratnog komunizma. Prakti~no iskustvo je pokazalo da takva ekonomska politika ograni~ava proiz-vodnost rada, ometa trgovinu i razmenu proizvoda, onemogu}ava li~nu zaintere-sovanost i da, ako se tako nastavi, vodi u pravu katastrofu. Ocenjuju}i kasnije pogre{ke i proma{aje u toku ~etiri godine posle pobede Le-njin je rekao da je ekonomska politika neposredne kolektivizacije bila najve}i i naj{tetniji proma{aj. Po {tetnosti on ju je uporedio ~ak sa gra|anskim ratom i me|unarodnom vojnom intervencijom. Ta pogre{ka je dolazila iz suvi{e velike revolucionarnosti - iz `elje da se u nerazvijenoj zemlji preska~u etape. Svest o nu`nosti napu{tanja te politike javila se po~etkom 1921. godine, a promena ekonomske politike ili kako se sam Lenjin izrazio "prelaz u drugi voz" ozvani~en je prvih meseci iste godine. Taj prelaz u drugi voz ozna~en je kao Nova Ekonomska Politika. Radilo se - precizirao je Lenjin - o perestrojci celokupnog ekonomskog `ivota. "Mi smo ve} po~eli da vr{imo nu`nu perestrojku na{e ekonomske politike". Kao {to se vidi, Lenjin je za~etnik i tvorac ne samo perestrojke kao koncepcije nego i samog termina perestrojka. O perestrojci i prestrojavanju u sferi ekonomije Lenjin je govorio i u drugim ra-dovima. I tada je on nagla{avao da je to ne samo vrlo slo`en i te`ak zadatak nego je i priznavao da stvari u tom domenu nisu sasvim jasne. "Gde i kako mi sada treba da se prestrojimo, pripremimo, reorganizujemo, da bi posle odstupanja zapo~eli uporno nastupanje napred, mi jo{ ne znamo." Ta perestrojka, konkretizovao je Lenjin, zna~i "uvi|anje nu`nosti pribegavanja ’reformisti~kom’ postupku, opreznom i strogo zaobilaznom metodu delovanja". Nasuprot ranijem revolucionarnom kursu, koji je zna~io neposredno razbijanje starog dru{tveno-ekonomskog sistema i onemogu}avanje sitnog gazdinstva i sitnog

122 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. preduzetni{tva i ostalog kapitalisti~kog nasle|a, perestrojka zna~i "obazrivo i pos-tupno ovladavanje njima" radi njihovog podre|ivanja dr`avnoj kontroli u meri nji-hovog o`ivljavanja. Umesto direktnog uvo|enja socijalizma, u socijalizam se ide zaobilazno, kroz odstupanje i dugo posredovanje. Konkretizuju}i novu ekonomsku politiku Lenjin je precizirao da se radi o zameni prinudnog otkupa porezom, podsticanju dobrovoljnih kooperacija, valorizaciji tr`i-{ta, ja~anju li~ne zainteresovanosti, davanju koncesija stranim kapitalistima, podsti-canju trgovine - trgovina je ~ak osnovna karika za koju se treba uhvatiti da bi se obezbedila pobeda -, kori{}enju tr`i{nih instrumentarija za unapre|enje ekonomije i sl. Lenjin je tako|e istakao da NEP donosi napu{tanje ekonomske homogenosti, pluralizaciju svojine i pretvaranje homogenog ekonomskog sistema u "me{ano dru{tvo". Nova ekonomska politika, po Lenjinovom priznanju, "predstavlja prelaz na ob-novu kapitalizma u znatnoj meri". To je korak nazad koji ne samo omogu}ava odre|eno o`ivljavanje kapitalizma nego i koji vodi tako o{troj konfrontaciji kapi-talizma i socijalizma da se radi o tome ko }e koga. Iako se uvo|enjem nove ekonomske politike radilo o tome ko }e koga prete}i i nadvladati - sovjetska vlast kapitalizam ili kapitalizam sovjetsku vlast - Lenjin je smatrao da sovjetska vlast ima {anse da iza|e kao pobednik ako se bolje organizuje i ako se "osloni na poslednji izvor snaga - na mase radnika i seljaka". Lenjin je smatrao da perestrojka nije nu`na samo u domenu ekonomije nego i u ostalim domenima dru{tvenog i politi~kog `ivota. Perestrojka u politi~kom `ivotu treba da zna~i debirokratizaciju dr`avnog i poli-ti~kog `ivota - borbu protiv birokratije uvla~enjem masa u upravljanje dr`avom i ja-~anjem demokratije i demokratske odgovornosti u svim oblastima politi~kog `ivota. Lenjin je zahtevao i perestrojku partije. Tu perestrojku on je ozna~io kao uskla|ivanje partije sa novim zadacima. U primedbama na zadnju ta~ku plana rada CK RKP(b), sastavljenog za X Sverusku partijsku konferenciju, zakazanu za 28. maj 1921. godine, Lenjin je sugerisao da budu dva referata o radu CK "u sada{njoj etapi (fakti~koj), a tako|e i plan njene perestrojke po novim zadacima". Uskla|ivanje partije sa novim zadacima dru{tvene izgradnje treba da zna~i ograni~enje uloge partijskog vrha - sekretarijata i politbiroa - ja~anje uloge CK, obezbe|ivanje prevage radni~kog elementa u CK, afirmaciju i ~e{}e sazivanje kon-gresa, tolerantniji odnos prema onima u partiji koji druga~ije misle i, {to je naro~ito va`no, "proveravanje rada partijaca pomo}u vanpartijaca". U okviru ove perestrojke je i Lenjinov predlog da se Staljin, zbog netoleran-tnosti i grubosti prema saradnicima, ukloni sa rukovode}eg mesta u partiji. Perestrojka treba da zna~i i izmenu stila rada najva`nijih dr`avnih i politi~kih or-gana. U pismu istaknutom bolj{evi~kom rukovodiocu A. D. Cjurupi od 21. januara 1922. godine u kome razmatra slabosti sovjetskog dru{tva i daje uputstva kako da se one otklone, Lenjin ne samo govori o "perestrojci rada CNK, CKO i malog SNK" nego istovremeno ukazuje i {ta ta perestrojka konkretno treba da zna~i. Polaze}i od toga da je odsustvo provere izvr{enja odluka "na{ najkorenitiji ne-dostatak" Lenjin je kao prvi i najpre~i zadatak postavio "proveru izvr{enja odluka i uspostavljanje li~ne odgovornosti". U perestrojku Lenjin je ubrojio i "radikalnu pre-radu na{eg odvratnog birokratskog rada", "smanjenje papirnosti" i "borbu s pa-pirnim morem". Druga~ije se iz birokratizma i samovolje koji nas gu{e ne}e iza}i, naglasio je Lenjin. U jeku izvo|enja perestrojke Lenjin je mnogo jasnije i potpunije sagledao mnoge stvari koje su se ticale izgradnje novog dru{tva, na koje treba ukazati. On se i prak-

D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. 123 ti~no tj. na delu uverio da bi bilo bolje da su stvari tekle po istorijskom redosledu - prvo dr`avni kapitalizam pa socijalizam, jer se u tom slu~aju posle osvajanja vlasti ne bi vra}ali dr`avnom kapitalizmu, a i te{ko}e izgradnje novog dru{tva bile bi neuporedivo manje. Tokom izvo|enja perestrojke Lenjin je potpunije shvatio ne samo da socijalizam na neadekvatnoj tj. negativnoj ekonomskoj i istorijskoj osnovi ne mo`e biti au-tenti~an nego se u to jo{ vi{e i prakti~no uverio. Iako je perestrojku teorijski osmislio i prakti~no inicirao Lenjinu nije bilo su|eno da je dovr{i - slabo zdravlje poslednjih godina njegovog `ivota i brza smrt su ga u tome definitivno omeli. No ~ak i da je Lenjin perestrojku ostvario ona socijalizam ne bi oslobodila njegove istorijske ograni~enosti tj. negativne ekonomsko-istorijske osnove sa koje je on startovao, ali bi njegovu izgradnju u~inio uspe{nijom, vi{e au-tenti~nom i svakako manje dramati~nom. Posle Lenjinove smrti do{lo je najpre do zaklinjanja na vernost Lenjinu - to rade ne samo Staljin, Buharin i Zinovjev, nego oficijelno i sva partija - a zatim do razli~itih interpretacija Lenjinovog dela, onoga {to je bitno u tom delu i zna~aja tog dela za praksu socijalisti~ke izgradnje. Razli~ite interpretacije i razli~ito isticanje u prvi plan pojedinih elemenata Lenjinovog dela i te{ko}e izgradnje socijalisti~kog dru{tva doveli su ubrzo i do o{trih sukoba oko lenjinizma i njegove prakti~ne pri-mene, {to je sasvim i razumljivo, jer teorijski stavovi imaju neposredne prakti~no-politi~ke implikacije. Dva najzna~ajnija, a i najsudbonosnija, teorijska sukoba bila su sukob Trockog i Staljina oko permanentne revolucije ili izgradnje socijalizma u jednoj jedinoj zemlji, i diskusija oko ekonomskih osnova sovjetskog dru{tva i agrarne politike tj. sukob Staljina sa Buharinom i njegovim istomi{ljenicima, koji je poznat kao sukob s desnim skretanjem u RKP(b). Prva diskusija je op{teg karaktera i u njoj su strate{ka politi~ka pitanja bila prvo-razredna. Ekonomska politika bila je drugostepena pa zato u tu diskusiju ne}emo zalaziti. Uzgred }emo primetiti da se u raspravi o permanentnoj revoluciji dis-kutovalo i o ekonomskim osnovama sovjetskog dru{tva i agrarnoj politici, i da je Trocki o tome rezonovao sa anti-nepovskih pozicija. Strah od obnove kapitalizma posredstvom NEP-a odveo ga je na put levog radikalizma i u ovom pitanju. U diskusiji o permanentnoj revoluciji ili izgradnji socijalizma u jednoj zemlji, gledano u celini i u istorijskim razmerama, ni Trocki ni Staljin nisu bili u pravu - prvi, jer je sama istorija njegovu teoriju o permanentnoj revoluciji prakti~no demantovala, a drugi, {to nije shvatio da u izolovanoj i nerazvijenoj zemlji, i uz to okru`enoj sna`nim kapitalisti~kim antagonistom, izgradnja autenti~nog socijalizma nije mogu-}a. Pod parolom izgradnje socijalizma, naknadno se izgra|uju materijalne i socijalne pretpostavke socijalizma, ali ne i sam socijalizam u pravom smislu te re~i. Revolu-cionarni subjekti i radni narod, forsiranjem istorije, tokom vremena uspevaju da naknadno ostvare stvarne pretpostavke za socijalizam, ali sam politi~ki sisteme po-staje `rtva ubrzanja istorije, tj. socijalizam postaje deformisan i osaka}en, pa kao takav ne mo`e da obezbedi trajnu istorijsku egzistenciju. Druga diskusija neposredno se ti~e na{eg predmeta i mi }emo joj zato pokloniti vi{e pa`nje. Za ovu diskusiju treba re}i da je trajala mnogo vi{e od prve - trajala je sve do sredine 30-tih godina. Glavni antagonisti u ovoj diskusiji bili su Staljin i Bu-harin sa svojin najistaknutijim istomi{ljenicima - Rikovom, Pjatakovim, Ugljanovim i dr. U prikazivanju diskusije o agrarnoj politici na selu i ekonomskim osnovama sovjetskog dru{tva vi{e pa`nje }emo pokloniti Buharinovim shvatanjima, jer su ona manje poznata od Staljinovih.

124 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. Pitanjima ekonomike prelaznog perioda Buharin se, kao {to je poznato, poza-bavio za Lenjinovog `ivota - 1920. godine objavio je posebnu studiju o tom pitanju. To je, kako stoji u podnaslovu, bio prvi deo obimnije knjige koja razmatra op{ta pi-tanja transformacionog procesa. Tu se razmatra op{ta struktura svetskog kapitaliz-ma i op{te pretpostavke komunisti~kog dru{tva. Tu knjigu Lenjin je, kao {to je poznato, i visoko pohvalio i o{tro kritikovao, kako sa stanovi{ta metoda tako i stanovi{ta teorijskih stavova i zaklju~aka. Drugi deo knjige, koji je trebalo da neposredno razmatra ekonomiku prelaznog perioda od kapitalizma ka komunizmu Buharin nije uspeo da zavr{i. Ali, on je od 1920. godine na tu temu objavio niz ~lanaka ili samostalnih bro{ura. "Novi kurs ekonomske politike" objavljen je 1920. godine i tu on obja{njava nu`nost prelaza na NEP. Opravdavaju}i ratni komunizam vojnom situacijom i te{kim stanjem u zemlji, Buharin smatra da sada tj. posle sloma intervencije treba uspostaviti ravnote`u izme|u proletarijata i selja{tva, koja je u periodu gra|anskog rata postojala, jer su njihovi interesi i sada isti. Ta nova ravnote`a treba da se ostvari Novom Ekonomskom Politikom. U drugom, zna~ajnijem radu o ovom pitanju - referatu koji je 17. aprila 1925. godine podneo na sastanku aktiva moskovske organizacije, Buharin je istakao zna~aj trgovine, privatne inicijative selja{tva, robne razmene, zavo|enja kooperacije i dr. On je zatra`io da se selja{tvu otvori {iri prostor ne samo za robnu razmenu, tr-govinu i privatnu inicijativu, nego i da se sa njega skinu i mnogi nalozi i optere}enja iz ranijeg perioda. Takvom politikom se ne samo podsti~e ekonomski uspon sela ne-go stvaraju uslovi i za ograni~eno boga}enje seljaka. Podsti~u}i boga}enje seljaka kao vrlo pozitivnu ekonomsku meru on je ~ak formulisao i parolu "Oboga}ujte se!". Po{to je ova parola izazvala iznena|enje i otpore, Buharin je smatrao za potrebno da stav precizira i da time nesporazume otkloni. Tom prilikom je istakao da je sasvim pravilnu misao izrazio na nepravilan na~in, tj. da je du`nost partije da radi na podizanju narodnog blagostanja. Buharin se izjasnio i protiv zao{travanja klasne borbe na selu i njenog razvijanja "sve dok ne obesna`imo i ne ekspolati{emo kulake". U podnetom referatu Buharin se usprotivio administrativnom me{anju u ekonomski `ivot. "Manje administrativnog uticaja, vi{e ekonomske borbe, vi{e razvijanja privrednog obrta" - istakao je on. Buharin je istakao da politika NEP-a nije smi{ljenja na kratko vreme, nego da je vrlo duga orijentacija. Pitanjem ekonomske politike prema selja{tvu Buharin se pozabavio i u radu "Neka pitanja ekonomske politike", objavljenog 1925. godine, u kome je i dalje raz-vijao svoje nazore o tom pitanju. On se u tom radu dotakao i ostalih pitanja teku}e politike, kao i stavova vode}ih sovjetskih rukovodilaca. Tu je ne samo ukazao na razliku u shvatanjima Lenjina i Trockog nego je dao i vrlo o{tru kritiku Trockog. Na XIV konferenciji RKP(b), odr`anoj aprila 1925. godine, Buharin se posebno pozabavio pitanjem srednjaka, njegovoj ulozi u privrednom `ivotu zemlje, o kome se tada mnogo diskutovalo. Ono {to ovde treba posebno ista}i je da se energi~no zalagao za bedne slojeve na selu i za ostale trudbenike, ~ak je rekao "da ih treba podr`avati do groba", ali se pritom distancirao od naglog i radikalnog raskula}enja. "Borbu sa kulakom mi }emo ustrojiti na nov na~in, kako to proizilazi iz sada{njih uslova" - istakao je Buharin. U svim radovima koje je napisao, Buharin je isticao zna~aj krupne industrije za izgradnju socijalizma. On je krupnu industriju tretirao kao "polaznu ta~ku celokup-

D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. 125 nog tehnolo{kog razvitka", kao "bazu ekonomskih odnosa komunisti~kog dru{tva", kao "polugu socijalnih snaga". U tom smislu, razvitak proizvodnih snaga je "osnovni zadatak privredne politike" - naglasio je Buharin. Hlebna kriza, koja se zao{trila po~etkom 1928. godine, podstakla je Buharina da se ponovo osvrne na ekonomsku politiku na selu. On je to uradio u ~lanku "Primedbe ekonomiste", objavljenog u partijskom listu "Pravda", 30. septembra 1928. godine. Pored izno{enja ranijih teza, on je ovde razmotrio i neke druge prob-leme. Osvr}u}i se na strukturu dru{tva u prelaznom periodu ka komunizmu Buharin isti~e da klase jo{ uvek ostaju i da "se klasna borba povremeno zao{trava". Ali, dru{tvo u tom periodu "predstavlja i odre|eno jedinstvo, iako protivre~no". Ovde treba primetiti ne{to bla`i stav Buharina u pitanju klasne borbe. Za razliku od Sta-ljina koji, od vremena revolucije, isti~e da klasna borba ja~a i da se zao{trava, Bu-harin je smatrao da se ona povremeno zao{trava. U pomenutom radu Buharin je istakao neophodnost ostvarivanja privrednih proporcija, tj. obezbe|ivanja me|usobne podudarnosti raznih grana proizvodnje i potreba, i razli~itih sfera same proizvodnje, ili, druga~ije re~eno, uslova prakti~ne ravnote`e. Pri tome, on je pravio analogiju sa II tomom Marksovog "Kapitala". Proporcije narodne privrede obezbe|uju se planom. Govore}i o planu, Buharin is-ti~e da on "istovremeno predstavlja i predvi|anje (prognozu) i direktivu". U pomenutom ~lanku Buharin se osvrnuo i na postoje}u hlebnu krizu i istovre-meno istakao da su nju proizveli vi{e faktora - prvo, naru{avanje privrednih pro-porcija, a zatim i jo{ vi{e, slabost rukovo|enja. On je istupio protiv svakog diletant-stva o pitanjima agrarne politike partije i zatra`io kolektivno i nau~no razmatranje datih problema. Istovremeno on je naglasio da birokratizam i prenagla{ena centrali-zacija predstavljaju ozbiljne prepreke na tom putu. Od Buharinovih radova pomenu}emo jo{ samo "Lenjinovo politi~ko zave{tanje". To je referat koji je on podneo na sve~anom zasedanju odr`anom povodom petogodi{njice Lenjinove smrti, i on je objavljen 1929. godine. Po svom sadr`aju referat predstavlja komentar pet poznatih Lenjinovih ~lanaka nastalih pred sam kraj njegovog `ivota - "O na{oj revoluciji", "O kooperaciji", "Bolje manje, ali bolje", "Stranice iz dnevnika" i "Kako treba da reorganizujemo Rabkrin?". Buharin ne samo tuma~i smisao Lenjinovih ~lanaka, nego ukazuje i na njihov ogromni ak-tuelni zna~aj za socijalisti~ku izgradnju. Hvale}i Lenjina za izuzetnu teorijsku nadarenost i za prakti~nu politi~ku mudrost, Buharin je naro~ito isticao njegovo upozorenje da o pitanjima agrarne politike i odnosima prema selja{tvu treba biti vrlo oprezan i da treba izbegavati zaletanja i neodmerenosti. Tretiranje pet poslednjih Lenjinovih ~lanaka kao Lenjinovo zave{tanje i isticanje njihove izuzetne va`nosti za teku}u socijalisti~ku izgradnju u vreme kad je Staljin krenuo suprotnim putem, nije samo bio izazov Staljinu, nego i manifestno neslaga-nje sa njegovim kursom. Staljin je to vrlo dobro razumeo i to ga je najvi{e podstaklo da se sa Buharinom nemilosrdno konfrontira i definitivno obra~una. Staljinovu konfrontaciju sa Buharinom ne}emo hronolo{ki izlagati jer je to vrlo obimna materija. Ukaza}emo samo na neke podatke i odluke, koje smatramo zna~ajnim. Prilikom kontroverzne diskusije o tempu razvitka zemlje na novembar-skom plenumu CK 1928. godine Buharinova koncepcija bila je ne samo podvrgnuta o{troj kritici nego je ve} tada okarakterisana kao "buharinov{tina", {to zna~i odstu-panje od partijske politike i ozbiljna politi~ka diskvalifikacija. Ubrzo iza pomenutog plenuma tj. krajem januara i po~etkom februara 1929. go-dine odr`ana je sednica politbiroa CK i Prezidijuma CK RKP(b). Na tom zasedanju

126 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. Staljin je ne samo istupio sa o{trom nego i sa podrobnom kritikom Buharinovih stavova. Staljin je Buharina optu`io naro~ito za njegovu umerenost tj. za njegovo protivljenje izvanrednim merama protiv kulaka, protiv optere}ivanja kulaka dodat-nim nalozima i sl. Staljin je tom prilikom Buharina svrstao i u antipartijske elemente - za njegov ~lanak "Primedbe ekonomiste" rekao je da je "antipartijski eklekti~ki ~lanak". Time se ve} konstitui{e jedna od bitnih crta staljinizma - da se onaj koji druga~ije misli tretira kao neprijatelj. Kritiku Buharinove koncepcije Staljin je nastavio u nekoliko svojih posebnih ra-dova i u nizu referata za partijske plenume. Ta Staljinova kritika je, manje vi{e, poznata i mi je ne}emo posebno razmatrati. Ukaza}emo samo na glavne motive i bitne osobenosti. Staljin se protiv Buharina usmerio ne samo radi pobijanja njegove ekonomske koncepcije nego jo{ vi{e zbog njenih politi~kih implikacija. Buharin je javno istupio protiv administriranja u sferi ekonomije i protiv nametanja i prisile. On je na-gla{avao li~nu zainteresovanost i dobrovoljnost. Buharin je implicitno bio i protiv etatizma, ~iju je opasnost ve} naslu}ivao. To mu Staljin u kritici naro~ito prebacuje. "Kudikamo je realnija opasnost s desna, opasnost od ljudi koji `ele da likvidiraju regulatorsku ulogu dr`ave na privredu" - istakao je Staljin. Plediraju}i za autonomi-ju privrednih subjekata, za tr`i{te i robnu proizvodnju, Buharin je implicitno uteme-ljivao politi~ku liberalizaciju, koju takva ekonomska organizacija nu`no sobom do-nosi. On je politi~ku liberalizaciju utemeljivao ekonomskom liberalizacijom. Uz to, svojom tr`i{nom orijentacijom on je bio prepreka birokratskom administriranju i etatisti~koj orijentaciji sistema. Time je on bio odlu~ni protivnik staljinizma i to na samom njegovog po~etku. To, kako smo ve} istakli, pre svega, a mo`da i vi{e od svega ostalog, obja{njava tragi~ni ishod njegove konfrontacije sa Staljinom. Po{to je u Buharinovoj ekonomskoj koncepciji, pa i u njegovoj koncepciji agrarne politike, bilo op{te-teorijskih i metodolo{kih slabosti - teorija ravnote`e i teorija urastanja u socijalizam, Staljinu nije bilo te{ko da ih primeti i da ih uspe{no iskoristi. U Staljinovoj kritici Buharina bitna su tri prigovora - da podriva jedinstvo radnika i seljaka u borbi za novo dru{tvo, da svojom tr`i{nom orijentacijom ugro`a-va sam socijalizam i da je zbog toga "desno skretanje najve}a opasnost za socijali-zam". Smisao Staljinove kritike je afirmisanje etatisti~ko-centralisti~ke i komandne ekonomije za koju se ve} bio odlu~io. Staljinovoj konfrontaciji sa Buharinom oko ekonomskih osnova sovjetskog dru-{tva i agrarne politike partije napisano je vrlo mnogo radova i te{ko je biti pouzdan sudija o tom sukobu i u tim pitanjima, utoliko vi{e {to ni sama istorija taj sukob nije do kraja prakti~no verifikovala. Ipak }emo se osmeliti da se, o op{tem stanju u zemlji i o toj konfrontaciji, kriti~ki odredimo. Najpre }emo formulisati dve klju~ne ocene: 1. Za sovjetsku ekonomiju posle Lenjinove smrti treba re}i da nije bilo opti-malne alternative, jer su je te{ka situacija u zemlji, stanje u partiji i spolja{nji faktor onemogu}avali. Glavno u datim uslovima nije bilo iznalaziti najbolju, nego izbe}i najgoru alternativu. 2. U celini uzeto, posle Lenjina, niko nije bio u pravu, jer su svi operisali sa poluistinama. Buharin i njegove pristalice su bili u pravu kad su insistirali na NEP-u, ali su gre{ili {to su ga radikalizovali. Trocki je bio u pravu kad je upozoravao na kapitalisti~ke elemente i tendencije NEP-a, ali je gre{io kad ga je, iz straha od kapi-talizma, minimizovao i odbacivao. Staljin je bio u pravu kad je uvi|ao kuda vodi radikalizovani NEP, ali je gre{io {to je bio protiv nastavka NEP-a u Lenjinovom smislu. Ove klju~ne ocene }emo poku{ati da konkretnije razvijemo i doka`emo.

D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. 127 Osnovna Buharinova orijentacija bila je u su{tini pravilna - odbrana NEP-a i plediranje da se NEP nastavi i o~uva. Ali opravdano plediraju}i za NEP, Buharin ga je radikalizovao. Na dobrom putu, on je pre{ao dozvoljenu i pravu meru stvari. Pored toga, on nije dovoljno sagledao sve implikacije njegove koncepcije - me|u kojima ima i lo{ih i {tetnih. Staljinova slabost sastojala se u tome {to NEP nije dovoljno uva`io i nastavio, nego ga je preskakao i eliminisao, i {to je ekonomiju prelaznog perioda pretvorio u rigoroznu monisti~ku, centralisti~ku i komandnu ekonomiju. Dok je Buharin radikalizovao NEP, Staljin je radikalizovao komunisti~ku komponentu ekonomskog sistema - podru{tvljavanje, koje je nasilno ostvarivao. Svaki je, u odre|enoj meri i na odre|en na~in, bio `rtva manje ili ve}e jednostranosti. Ne mo`e se sigurno tvrditi da je Staljinova koncepcija rigorozno monisti~ke i etatisti~ke ekonomije bila efikasnija i progresivnija od NEP-a, jer NEP nije izrazio sve svoje potencijalne mogu}nosti, po{to je bio prevremeno i nasilno prese~en i eliminisan. Ali, po{to je polet privrednog `ivota u periodu NEP-a bio veliki, mo`e se pretpostaviti da bi njegovi rezultati bivali sve ve}i. Da li bi u svom razvijenom vidu mogao da ugrozi socijalizam? Mi smo mi{ljenja da ne bi morao, jer je njegove ekscese bilo mogu}e ograni~avati uvo|enjem odre|enih faktora sa suprotnim dejst-vom, i jer je pravno-politi~ka nadgradnja bila dovoljno jak faktor za{tite socijalizma. Da se NEP nastavio on bi sigurno bio na nivou mogu}nosti sovjetske privrede. Me|utim, Staljinov model monisti~ke i centralisti~ko-komandne ekonomije bio je, vi{e ili manje, ispod stvarnih mogu}nosti sovjetske privrede. Drugim metodama moglo se i vi{e posti}i. Alternativa je, po svoj prilici, bila nastavljanje dualne ekonomije i me{ovitog dru{tva, koje je inicirao Lenjin, produ`avanje NEP-a i njegovo postupno usagla{ava-nje sa strate{kim ciljevima revolucionarnog pokreta. NEP se nije mogao sve vi{e radikalizovati, ni postati trajna strate{ka orijentacija, jer se radi o prelasku iz kapita-lizma u komunizam. Ali, on je i dalje, za odre|eni period, morao biti prihva}en i nastavljen kao istorijska neminovnost, i kao posreduju}a karika u izgradnji sov-jetskog dru{tva. Nastavljanje NEP-a imalo bi i korisne politi~ke posledice - otvorilo bi prostor za demokratizaciju sovjetskog dru{tva i za borbu protiv birokratizma. Kritikom i odbacivanjem Buharinovih koncepcija, napu{tanjem NEP-a i prela-zom na ubrzanu industrijalizaciju i nasilnu kolektivizaciju kona~no je oformljena koncepcija monisti~ke i centralisti~ko-komandne ekonomije, koja je suvereno vla-dala u Sovjetskom Savezu i ostalim socijalisti~kim zemljama sve do sredine 80-tih godina. Koliko je bila neprikosnovena pokazuje i ~injenica da se sve do perestrojke nije smelo govoriti o ekonomskim reformama i reformisanju sovjetske ekonomije. Govorilo se samo o usavr{avanju ekonomskog sistema, ili o ubrzanju ekonomskog razvitka. Slabosti u ekonomiji nisu se izvodile iz samog sistema nego iz njegove slabe primene.Druga~ije re~eno, smatralo se da je sistem - u tom smislu i ekonomski sistem - dobar, a da slabosti nastaju iz odstupanja od modela, ili, od njegove neadekvatne primene. Monisti~ka i komandno-planska ekonomija je - blagodare}i centralizaciji snaga i resursa, za relativno dugo vreme davala vidne rezultate i, blagodare}i njoj, Sovjetski Savez se uzdigao na nivo svetske super sile. Ali, ona se vremenom pokazala i kao unutra{nja granica samog na~ina proizvodnje, jer je ignorisala materijalnu zainteresovanosti proizvo|a~a, ometala racionalno gazdovanje ekonomijom, ko~ila reforme i onemogu}avala modernizaciju. A po~etkom 80-tih godina dovela je zem-

128 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. lju u ozbiljnu krizu. Ta kriza naterala je sovjetsko rukovodstvo da se orijenti{e na perestrojku. Ta perestrojka je po~ela sa dolaskom Gorba~ova na ~elo partije 11. aprila 1985. godine. Osobenost perestrojke sastoji se u tome {to je donela nove orijentacije, kako na planu ekonomije tako i na planu politi~kog sistema. U oba domena ona se nadove-zuje na Lenjina i revalorizuje njegove stavove iz poslednjeg perioda njegovog `ivo-ta. Ustvari, prestrojka se od po~etka inspiri{e Lenjinom i nastoji da se odvija u duhu Lenjinovih vizija. Gorba~ov ne samo ~esto navodi Lenjinove stavove nego ih smatra i kao strate{ke orijentire u izvo|enju perestrojke. Okosnicu perestrojke, sa gledi{ta ekonomske reforme i modernizacije ekonomske organizacije, predstavljaju tri doga|aja - junski plenum 1987. godine, plan Javlinskog, poznat kao plan "500 dana", i odluke 28. kongresa KP SS, na kome su ozvani~ene radikalne promene u ekonomiji - pluralizacija oblika svojine, ubrzani prelaz na tr`i{te, dekolektivizacija, privatizacija zemlje i sl. Ekonomske promene u duhu Lenjinovog NEP-a Gorba~ov je najavio ~im je do{ao na ~elo perestrojke. Na plenumu CK 23. aprila 1985. godine on je najavio promene u sferi rada, dalje aktiviranje ljudskog faktora, pove}anje odgovornosti u radu, borbu protiv rasipni{tva i gubitnika i sl. On je ukazao na zna~aj daljeg razvitka krupne industrije i kapitalne izgradnje. Po{to je naveo korake koje treba napraviti u sferi ekonomije, Gorba~ov je zaklju~io: "Sada nam je postala jasnija koncepcija perestrojke preduze}a". Dalji vrlo zna~ajan korak u elaboraciji ekonomske perestrojke imao je Plenum CK KP SS odr`an 25. juna 1987. godine. Zna~aj ovog Plenuma sastoji se u tome {to se isklju~ivo bavio ekonomskom problematikom, ozna~io svestrani pristup toj problematici i {to je nazna~io projekat celokupne dalje ekonomske reforme. Plenum je ozvani~io novi kurs, tj. orijentaciju na autonomiju preduze}a, poslovanje po privrednom ra~unu, uvo|enje tr`i{ta i robno-nov~anih odnosa, ma-terijalno stimulisanje trudbenika i sl. Isto tako, on je dekretovao ubrzanje kapitalne izgradnje, usavr{avanje proizvodnog mehanizma kao i pove}anje stru~nosti i stru~njaka u proizvodnom procesu. Ukratko, on je nazna~io imperative kako u teh-ni~ko-proizvodnoj sferi tako i u sferi organizacije rada i stru~ne osposobljenosti. U isto vreme, na planu dr`avne regulative, usvojen je "Projekat zakona o dr`avnim preduze}ima", koji je postulirao potpunu finansijsku samostalnost pre-duze}a - ono mora da racionalno gazduje, da `ivi od svog dohotka i da samo snosi rizik, tj. posledice svog neuspe{nog poslovanja i likvidacije. Projekat predvi|a da se preduze}a osloba|aju potpune zavisnosti od ministarstava - ona dobijaju mogu}nost i da samostalno obavljaju spoljno-trgovinske poslove i dobijaju pravo na samostalni devizni fond i dr. Sve navedeno je dobro zami{ljeno ali nije ni blagovremeno a ni uspe{no ost-vareno, ~emu su doprineli kako otpori ortodoksne struje u rukovodstvu tako i ne-doraslost i neodlu~nost samog Gorba~ova. Tako je reforma zaostajala iza zahteva teku}eg momenta. A, ka{njenje reforme, po prirodi stvari, zna~ilo je pove}anje i ubrzanje ekonomske krize, a time i krize samog dru{tva. U tra`enju izlaza iz krize anga`ovan je ekonomist Grigorij Javlinski koji je pripremio plan, poznat pod nazivom "500 dana". Taj plan je ozna~io oslobo|enje od preostalih dogmi i radikalan iskorak u reformisanju sovjetske ekonomije. Bitna osobenost tog plana sastoji se u tome {to je bio radikalno reformski - predvi|ao je ubrzani prelazak na tr`i{te i nazna~io je ~itav mehanizam tog prelaza, kako kate-

D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. 129 gorijalni tako i institucionalni. Plan je tako|e sadr`avao i koncepciju dobrovoljnog ekonomskog dogovora republika koje su ~inile Sovjetski Savez. Kao radikalno reformski, plan Javlinskog je ekonomsku racionalnost i tr`i{nu efikasnost stavio iznad socijalne odgovornosti, ili, druga~ije re~eno, dimenzije tr`i{ta pro{irio je na ra~un socijalne odgovornosti sistema. Zato, pored ostalog, i nije bio prihva}en. Pojedini akteri perestrojke kao na primer Jakovljev smatraju da je taj plan predstavljao poslednju {ansu da perestrojka uspe i da je odbacivanjem plana "500 dana" ona ve} bila osu|ena na propast. Odbacuju}i plan Javlinskog, Gorba~ov je istupio sa svojim planom sadr`anim u "Osnovnim smernicama ...". U tom planu on je poku{ao da pomiri ekonomsku re-formu i socijalnu odgovornost, ali je ipak ekonomsku reformu ograni~io radi soci-jalne odgovornosti. Pluralizacija svojine, privatizacija i univerzalizacija tr`i{nog me-hanizma jo{ uvek su bili ograni~eni kolektivizmom i socijalnom odgovorno{}u. Isto je, u osnovi, bio slu~aj i sa planom predsednika vlade Popova. Ograni~enje ekonomske reforme jo{ vi{e je ne samo produbilo ekonomsku krizu nego je dramatizovalo i celokupnu ekonomsku situaciju. Radi izlaska iz pogubne krize i o~uvanja dru{tvene stabilnosti silom prilika se, na kraju, pribeglo dekolek-tivizaciji, privatizaciji, uklju~uju}i tu i zemlju i suverenizaciju tr`i{ta. Taj kurs je oz-vani~en na XXVIII partijskom kongresu odr`anom po~etkom jula 1990. godine. Ali, ovaj reformski radikalizam do{ao je isuvi{e kasno da bi privredni sistem mogao spasiti od propasti. Pored toga, ekonomsku krizu pratila je i te{ka politi~ka kriza - politi~ka pluralizacija sistema, osnivanje politi~kih partija i pokreta od strane aktera same perestrojke, sukob centra tj. saveza i republika, {to je sve doprinelo da i ekonomija i politika krahiraju i da ne samo sistem, nego i zemlja nestane sa istorij-ske scene. Ko je u pitanju ekonomske reforme bio u pravu, kako danas treba ocenjivati ak-tere i antagoniste, i koje su pouke kraha perestrojke za savremenost, pa i za trans-formaciju dru{tvene svojine posle kraha realnog socijalizma? U pogledu bitne antitetike - reformski radikalizam ili socijalna odgovornost, re}i }emo da se, na~elno gledano, u reformisanju ekonomije moralo obavezno voditi ra~una o socijalnoj odgovornosti, jer sistem bez socijalne du{e nije i ne mo`e biti socijalisti~ki sistem. Ali, situaciono gledano, tj. kad je perestrojka zapala u takvu ekonomsku krizu koja je zapretila da sasvim ugrozi kako nju tako i celo dru{tvo, ekonomska racionalnost i efikasnost koju obezbe|uje br`i ekonomski rast, morali su i}i ispred socijalne odgovornosti. Bolje je bilo da se blagovremenom dekolektivi-zacijom i univerzalizacijom tr`i{ta dru{tvo polarizuje na bogate i siroma{ne nego da, iz straha od toga, sve propadne. Lenjin se u vrlo te{kim me|unarodnim i unu-tra{njim uslovima nije pla{io da otvori vrata kapitalizmu ~ak do mere da se stvarno radi o tome ko }e koga nadja~ati, jer je verovao u podr{ku {irokih radnih masa i organizatorsku snagu partije i politi~kog sistema. Takva smelost bila je i u vreme perestrojke neophodna, ali ona je, na`alost, sasvim izostala. Umesto nje postojali su zbunjenost, zapla{enost i neodlu~nost. Zato je pored ostalog i do{lo do kraha svega. Tragedija realnog socijalizma sastoji se u tome {to je bio isuvi{e dugo veran kolektivizmu. Budu}i predugo zarobljenik kolektivne svojine, ekonomskog moniz-ma i monisti~kog dogmatizma, on je izgubio mogu}nost da se blagovremeno i efi-kasno reformi{e, da ide naporedo sa zahtevima istorije i da ostane na nivou istorije. Ako je tragedija realnog socijalizma bila u tome {to je i suvi{e zagovarao kolek-tivizam, tragedija dru{tva koje nastaje na razvalinama realnog socijalizma mo`e biti, i po svoj prilici }e biti, u tome da spas tra`i i iznalazi u radikalnoj dekolektivizaciji,

130 D. Lekovi}, Savremene revolucije - svojina i sloboda, LU^A XII/1-2 (1995) 110-130. privatizmu i grubom individualizmu i da u ime toga zaboravi na svaku socijalnu odgovornost. Time bi se ne samo izgubila socijalna stabilnost nego bi se zapalo u anahronizam. U stvari, vreme ~vrstog i tvrdog liberalizma i liberalnog kapitalizma ve} je i na Zapadu pro{lo, pa i sami razvijeni kapitalizam ide putem socijalizacije profita i socijalne integracije. U tom smislu, ekonomska alternativa posle sloma realnog socijalizma i na{eg teku}eg stanja nije rigorozna dekolektivizacija ni uni-verzalna privatizacija nego svojinska pluralizacija, koja ostavlja mesta i za dru{tvenu svojinu, ali koja je stavlja u situaciju da svoju racionalnost i opravdanost dokazuje u konkurenciji i kompeticiji sa ostalim vidovima svojine. Kult dru{tvene svojine treba napustiti. Nju treba tretirati kao kolektivno bogatstvo, odr`avati i unapre|ivati je kolektivnim naporima njenih subjekata i racionalnim oblicima funkcionisanja, i ~uvati je od privatisti~ke opsesije njenih rukovode}ih struktura, ili od pohlepe spoljnjih novope~enih bogata{a. A kad ona ne mo`e da sebe opravda i doka`e svoju valjanost onda je ne treba le{inarski ra{~upati, nego se sa njom dostojno oprostiti - oprostiti se kao sa dostojanstvenim pokojnikom. S druge strane, privatnu svojinu i individualno preduzetni{tvo ne treba satanizovati. Njima treba otvoriti prostor da se nesmetano afirmi{u, ali njihove efektne rezultate treba ograni~avati socijalizacijom dobiti i profita. Svojinu treba tako reformisati da bogatstvo njenih oblika uve}ava kako individualno bogatstvo tako i dru{tveno bogatstvo i da njihova povezanost do-prinosi blagostanju individua i stabilnosti dru{tva. Na{e izlaganje zavr{i}emo jednom smelom konstatacijom. Najnegativnija posle-dica kraha realnog socijalizma nije na strani svojine nego na strani rada i ona je uto-liko te`a. Ona se sastoji u tome {to su obezvre|eni rad i proizvodna delatnost i {to ljudi izlaz tra`e izvan rada - u sitnoj trgovini, {vercu, lakoj zaradi i sl. Otuda je vra-}anje dostojanstva radu, proizvodnji i stvarala{tvu isto tako bitno kao i iznala`enje racionalnih modaliteta transformacije dru{tvene svojine. I najzad - kao puku istoriju i krajnji zaklju~ak iz svih konfrontacija - da se jednakost, u smislu kolektivizma i socijalne odgovornosti, i sloboda, u smislu individualne inicijative i individualne al-ternative, ne mogu ni razdvajati ni suprotstavljati i da se pitanje svojine i danas mo-ra re{avati ne samo u funkciji ekonomskog progresa nego i u funkciji ostvarivanja individualne slobode. U ekonomiji treba otvoriti prostor za razne oblike svojine, ali i samu individualnu slobodu treba {tititi ekonomijom i ekonomskom organizacijom.