dr Merilin Rosens Beret

DA II SU VAMv

NAOCARI ZAISTAPOTREBNE?

Prevela sa engleskogMilena tuki

N

Druga tehnikaTrea tehnikaetvrta tehnikaPeta tehnikaesta tehnikaVae tre

8 Da li SlI vam tul(l{ari zaista po/re/nl/P

Dananji lekari su uglavnom zaokupljeni postav-ljanjem odgovarajuedijagnoze i odreivanjem terapi-je za ustanovljeno ono oboljenje. Daleko manje pa-nje poklanjaju jednako valloj oblasti - preventivnojmedicini.

Tehnike opisane II knjizi ,,Da fi su vam naoarizaista potrebne?" unmogome e jX)ffioi osobama sa

uobiajenim anomalijama oka.Katkada e ak i pacijenti sa ozbiljnim oboljenjimapostii znatan napredak (poboljanje) kombinacijomovoga metoda i uobiajene oftalmoloke nege,

Sluajevi koji su II ovoj knjizi opisani, paljivo suodabrani, a tclmike koje su ti pacijenti praktikovali bi-le su izvodene pod stalnom kontrolom lekara.

Tehnike relaksacije korisne su za veinu ljudi. Ka-da se pravilno izvode, one mogu da doprinesu pobolj-anju vida. Kod pacijenata kod kojih do poboljanja ne

doe, potrebno je ponovno razmatranjc psiholokih iorganskih aspekata poremeaja vida.

Veoma je vano naglasiti da se ovom metodu moraprii s pozitivnim stavom i motivacijom. Osobe kojesu postigle najvee uspehe, tj. kojima se u najveoj me-ri vid poboljao, primenjivale su tchnike veoma dis-ciplinovano i redovno, vebale svakodnevno.

Osobi koja iskreno eli da pobolja svoj vid, ovaknjiga ima mnogo da ponudi.

DireklQr Gellolt centro zo p:riho.teropijll i trening II NjujQrkudr Valentin Iv. CetIin

PREDGOVOR NOVOM IZDANJU

Prola jc ertdesetjedna godina otkako sam pocl.ada svoje pacijente poduavam da primenjuju vcbe OpI-sane u ovoj knjizi, i tako poboljavaju svoj vid. Jouvek me oduevljavaju rezultati o kojima mc moji pa-cijenti izvetavaju; hiljade njih mi iznosi pozitivneefekte primene ovih tehnika.

lako sam oekivala da posle etiri decenije puneuspenih individualnih sluajeva moj rad post~ne ne-to to e svima biti poznato i dostupno, shvatila samda mnogi ljudi imaju tekoa u primenjivanju ove me-tode.

Takoe sam shvatila i to da se mnogi koji nisu biliu stanju da na ovaj nain poboljaju svoj ..vid, mo~abore s unutranjim preprekama, unutranjIm emocIO-nalnim povredama i drugim problemima koji predstav-ljaju konicu za napredak i poboljanje. .. .

za one koji su spremni da se pozitivno razvIJaJu, ato je veina ljudi, ovaj metod izuzetno. uspeno pono-vo uspostavlja, poboljava i odrava vid.

U ovo proireno izdanje uvrstili smo dva nova po.~lavlja. Prvo, "Dodatne tebnike" specifine informacijeo onom zamoru pri radu s kompjuterom, o uravnote-

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

/o Da li su vam nao&:iri zaista potrrorw?

avanju vida, umirivanju uma, umanjivanju efekata stre-sa, kao i ..televizijske tehnike".

Drugo poglavlje, "Oi koje stare" nudi nove infor-macije O raznim oblicima slabljenja vida, okatarakti,glaukomu, makulamoj degeneraciji (degeneraciji ma-kule), i zapaljenskim procesima i stanjima oka.

V ovoj knjizi takoe mocte proitati detalje veza-ne za primenu nekih srodnih metoda koji se s velikimuspehom koriste II Kini, a koji su II stanju da otkloneveliki broj smetnji koje pacijenti imaju. Mi smo tc teh-nike neznatno adaptirali primenjujui ih na naoj kli-nici II Njujorku.

Konano, II ovo izdanje sam ukljuila i studiju sko-rijih sluajeva, primere pacijenata koji su primenomovih tehnika znaajno poboljali svoj vid.

Sve ovo, naravno, ima za cilj da vas ohrabri da pre-duzmete prvi korak u poboljanju svog vida. itajteotvoreni za nova iskustva, bez ikakvih predrasuda; nap-ravite raspored vebanja koji odgovara vaim potreba-ma i obavezama, i uivajte u svetlu koje poinje jasnoda se ukazuje pred villlim oima.

Merilin Rosens BeretOsniva i izvrni direktor GeIta!t Celltra

za psihoterapiju i trening u Njujor/lU

BOUI VID BEZ UDA

Verovatno nosite naoari, inae ova knjiga teko dabi privukla vau panju.

Sigurno oekujete da ete ih nositi do kraja ivota,i da e vam se dioptrije iz godine u godinu samo po-

veavati, kako vae oi budu postajale sve slabije i sla-bije. Medutim, sem ako niste ba neki poseban sluaj,i vi moete nauiti da vidite bez naoarabolje nego tosada vidite uz njihovu pomo. to se Amerike tie, tose odnosi na onih sto miliona Amerikanaca koji sadakoriste naoare i dodatnih osam miliona koji koristekontaktna soiva, jo skuplja za odravanje nego nao-

ari.Ova knjiga e vam pokazati KAKO da to uradite.Pre nego to celu ovu ideju odbacite kao neto a-

avo, proitajte neki od narednih primera - sluajevakoje sam imala u svojoj praksi.

Kada sam je upoznala, gospoda H. je imala 84 go~dine, i bila je praktino nepokretna usled prekornemedebljine i artritisa; bilaje i gotovo potpuno slepa.

Bila sam svesna koliki je profesinaini izazov za me-ne ona predtavljala.

PedjaHighlight

12 Da fi n' vam naoari zaista pct'relme? Bolji vid bez .tuda 13

Nisam mogla nita da uinim s njenom gojaznoui artritisom, jer nisam bila lekar; ali, kao staista kojiradi na treningu za poboljanje vida, trebalo je da po-kuam da neto uradim s njenim slepilorn.

Gospoa H. bila je moj prvi pacijent izvan institu-ta gde sam stairala, i da je nisam poznavala, posum-njala bih da ju je neko poslao kod mene samo zato dame ubedi kako sam upravo odabrala pogrenu profesi-JU.

Problemi gospoe H. s oima poeli su na uobi-ajen nain, pre mnogo godin~ prezbiopijom, takoz-vanom starakom dalekovidou, koja se uobiajenojavlja kod ljudi II srednjim godinama. Smatra se daprezbiopiju izaziva opadanje elastinosti miia. Dale-kovidost gospode H. poveavala sc izuzetnom brzi-

. nom, a ubrzo joj je zapretio i razvoj katarakte (za ovooboljenje je karakteristinoda ono soivopostaje nep-rozirno u promenijivom stepenu, koji varira od osobedo osobe). Ona soiva gospode H. postala su potpunoneprozirna, pa su standardnom hirurkom proceduromodstranjena. zatim su usledila tri napada akutnog gla-ukoma, bolesti pri kojoj tenost nagomilana u onimkanalima stvara ponekad bolan, a uvek opasan pritisakna one jabuice.

Gospoda H. je iza sebe imala pet operacija - trioperacije glaukoma i dve operacije katarakte; ishodsvega bio je - gotovo potpuno slepilo. Mogla je jedinoda razlikuje svetlost od tame. Ovde su naoari izgle-

dale potpuno izline: i najjaa soiva deluju tako toneto ispravljaju; inilo se da gospoda H. nije imala ni-ta to bi se njima moglo ispravljati.

Poseti vala sam gospou H. jednom nedeljno, unjenom stanu koji se nalazio na severu njujorke etvrti koja se zvala "kuhinja pakla". Te posete obino sutrajale po 90 minuta. Moja pacijentkinja ivela je sastarijim bratom i prezaposlenom erkom - udovicom,koja je nekako izdravala porodicu. Prilikom svakeposete poduavala sam gospodu H. vebama koje suosmiljene da bi podmladile i poboljale vid, pretpos-tavivi da kod nje jo postoje tragovi sposobnosti kojihona verovatno nije bila svesna. Izmeu mojih posetagospoda H. je s puno entuzijazma vebala, sat za sa-tom, onako kako sam joj ja to objasnila. Ionako nitadrugo nije ni mogla ni imala da radi; otkrilaje prostoda su joj vebe postale prijatna razonoda.

Tri meseca nakon moje prve posete, gospoa H. jepoela da nazire sto j stolicu u svojoj kuhinji; a kad jesvetlo bilo dobro, ak i vazu i inije jarkih boja. Posleest meseci vebanja, jednog jutra se rasplakala odradosti: otkrila je da moe da proita one najkrupnijenaslove u novinama koje je itao njen brat.

Tokom narednih nedelja ponovo je poela da uivaII kolor fotografijama magazina Laj! i u deifrovanjumanje krupnih naslova.

Uske-fO je ponovo poelada slae pasijans i da piekrupna slova debelom crnom olovkom. Bez naoara!

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

14 Da li $u vam naoarimista /J(Jtrelme? &lji vid bez luda 15

A cajvanije od svega - i za nju, i za njenu terku, -poela je ponovo da kuva. lako se ovo desilo pre vieod dvadeset pet godina, jo uvek mogu jasno da sc se-tim ukusa pirinanogpudinga koji je spremila da mi sezahvali.

Posebno se ponosila time to je ponovo mogla dakoristi kuhinjsku posudu za merenje, sa tankim zare-zima.

Pet godina kasnije, kada smo sc poslednji put srele,bila je II stanju da tokom kraih vremenskih periodaita novine uz pomo jakih naoara.

Znaajno je bilo i to to se manje alila na artritisa i kretala se mnogo vie nego to je to bio sluaj kadasmo se prvi put srele.

Gospodin Q. doao je kod mene na preporuku svo-je prijateljice, kojaje ve bila moja pacijentkinja; imaoje 65 godina; kao inenjer, vei deo svog posla obav-Ijao je za pisaim stolom. Gospodina Q. je njegov oftal-molog upravo bio obavestio da je glaukom dostigaoopasan nivo i da to zahteva neodlonu operaciju. Dolisu kod mene veoma zabrinuti jer bi ta operacija gospo-dina Q. trajno onesposobila da obavlja svoj posao. Mo-gu li ja tu neto da uinim?

S mnogo vie drskosti no to sam to u stanju da is-poljim danas, rekla sam: ,,Ako ste spremni da sa mnomradite dve nedelje po osam sati dnevno, pokuau!"

Naredne dve nedelje gospodin Q. je osam ~atidnevno sledio proceduru slinu onoj koju je praktiko-vala igda H. Petnaestog dana gospodin Q. je opet po-setio svog onog lekara.

Lekar je utvrdio da se glaukom znaajno smanjio;operacija je otkazana na neodredeno vreme.

A gospodin Q. je otkrio da moe da radi i sa starimnaoarima, koje su bile znatno slabije od onih koje jepre naSeg susreta koristio. Nastavio je da praktikujetehnike koje je tokom ove dve nedelje bio nauio. Svedo njegove smrti usled sranog oboljenja, osam godi-na kasnije, nikada se viSe glaukom nije pojavio.

etrdeset jednogodinja gospoda L., koju je pre-gledalo nekoliko onih 1ck.ara, upravo se spremala da

pone da ui Brajovu azbuku - oekivalo ju je pot-puno slepilo.

Prethodnih deset godina patila je od akutnih napa-da koroiditisa, zapaljenja srednjeg sloja omotaa onejabuice (sudovnjae). Lekari koji su je letili isproba-li su ve sve uobiajene i eksperimentalne tretmane,

ukljuujui i davanje doza kortizona i razliitih antibi-otika; medutim, levo oko joj je bilo ve potpuno slepo,a desno je postepeno poputalo.

Gospoda L.je kod mene dola puna skepse, vie dabi udovoljila navaljivanju svoga mua i sestre.

Odrala sam joj dva asa; rastale smo se uz njenoobeanje da e naredna tri meseca vebati to to je nau-ila.

/6 Da li su vam ~ri zaista potre/me? Bolji vid bez uda 17

Posle tri meseca primila sam njeno pismo; onilekar joj je rekao da se koroiditis povukao i da sc ote-eno tkivo izgleda polako oporavlja. S relativno sla-bim naoarima mogla je da vidi bolje nego sa znatnojaim staklima koja je koristila pre pojave koroiditisa.

Kad je svom lekaru rekJa ta je radila, onje samofrknuo: ,,Hrianska nauka" Ovaj metod, uza sve po-tovanje hrianske nauke, s tim nema veze.

Sada, II svojim ezdesetim godinama, gospoda L.radi veoma odgovoran posao u jednoj korporaciji, po-sao koji iziskuje puno paljivog itanja. Ona jo uvekpraktikuje one tehnike kojima sam je nauila tokomnaa prva dva asa, ve i ne razmiljajui o njima. Ko-roiditis je tada potpuno zaustavljen, i nikada se vienije pojavio.

Gospoda Z. bila je II ranim ezdesetim godinamakada je iz Atlantik Sitija dola na Floridu, gde samtada drala predavanja. Oni lekar joj je rekao da kodnje poinje da se razvija katarakta. Da bi bila potpunosigurna, onaje konsultovala i drugog oftalmologa, kojije dijagnozu potvrdio.

Pre nego to je krenula na estonedeljno putova-nje, odrala sam joj dva asa u razmaku od etiri dana.

* Meri Bejker Edi. 1886. zasnovala je pokret koji se bazimona tvrdnji da su bolest, greh i mentalna bolest identine kate-gorije; stoga se i 'eJ'.enje moglo odvijati samo kao spiritualnaaktivnost. bez upotrebe lekova i drugih klasinih medicinskihtretmana!

Tokom putovanja priljeno je vebala tehnike koje samjoj pokazala. Kad se vratila s puta, posetila je lekara kojije prvi uoio pojavu katarakte. On ju je ponovo pre-gledao i rekao: "Mora da sam vam p?stavio"pogrenudijagnozu. Sada od katarakte nema 111 traga.

Ona mu je odgovorila: "Ne doktore. bili ste II pra-vu. Poto ste me preglrdali, ja sam konsultovala i dru-gog lekara; i on je JXtt\"Tdio vau dijagnozu.."

Doktor je odmahivao glavom: "To se I11kad ne do-gaa, " rekao je, "katarakta ne nestaje." . .

Gospoda Z. je onda poela da mu pna O tehnIka-ma koje je upranjavala na brodu.

Manje utiv od doktora koji je otpustio gospoduL.. ovaj lekar je gospodu Z. samo presekao uzvikom:..Budalatina!"

Budalatina ili ne, tek, deset godina posle toga do-gaaja, gospola z. jo uvek svakodnevno prak~~kujetehnike iz ovoga programa, a kad sam poslednji putbila s njom u kontaktu, rekla mi je da nije dolo doponovnog razvoja katarakta. Nije vie parila ni od prez-biopije, starake dalekovidosti, od koje je takoe pari-la u vreme naeg prvog susreta.

Sluaj gospodina C. koji je dobro poznat po svojimemisijama vesti na televiziji, mnogo je manje dra-

matian od ovih koje sam vam ve ispriala, ali jc jedi-ni sluaj u kome sam nekome pomogla preko telefona.Gospodin C. bio je dvadesetpetogodinjak kada smo

18 Da li su vam naoo:'ari zaista potrebne? Bolji vid bez uda 19

se upoznali. Njegov slu~j za mene nije predstavljaoneki poseban izazov - radilo sc samo o umerenoj krat-kovidosti, ali sam uoila upornost s kojom je napornovebao izmedu naih nedeljnih susreta. Svaki put kadabi doao kod mene, bilo je oiglednopoboljanje kojeje vehom uspevao da postigne. Posle dvadeset asovanije mu vie bila potreb'na moja pomo: njegova krat-kovidost je iezla.

Iako mi je tokom vremena poslao nekoliko pacij~nata, godinama nismo bili II direktnoj vezi. Onda mi sejednog dana javio telefonom, iz inostranstva.

Njegovo dete je imalo latentni strabizam (razro-kost). Predlagali su im operaciju koja e to da korigu-je, rekao je. eleo je da zna ta ja mislim o tome.

Telefonom sam mu opisala tehnike koje inae ko-ristim II takvim sluajevima.Tokom narednih nekolikonedelja imali smo niz takvih telefonskih razgovora.Dete nikada nisam videla; gospodin C. me je samoobavestio da je dolo do sjajnog poboljanja.

Uz gore navedena, nudim vam i sopstveno isku-stvo.

Sa dvadeset sedam godina patila sam od tri pore-meaja vida: imala sam hiperopiju - koja se ~esto po-minje kao hipennetropija, (kod nje se zraci svetlostikoji udu u oko presecaju iza mrenjae, umesto nanjoj). rtve hiperopije se obi~no opisuju kao daleko-vide, jer bolje vide udaljene predmete od onih koji senalaze sasvim blizu; ali; u stvari, njihov vid na daljinu

je retko iznad prosenog. Takoe sam imala i astigma-tizam. Ovo je jo jedan vrlo nezgodan poremeaj u pre-lamanju svetlosti. Umesto da ronjaa bude sferinogoblika, ona je zaravnjenija nego to je to uobiajeno;ovo zaravnjenje kako se pretpostavlja, uzrokuje priti~sak onih kapaka na jabuicu, po drugima, pritisaknastaje zbog suvie napetih miia. Da, sve bude jokomplikovanije, bila sam i blago razroka.

Kad god bih bila umorna, desno oko bi poelo dami "eta", i tada bih videla odvojene slike; moj vid nijeuspevao da ih stopi u jednu. Takoeme je muio i vrloest zamor oiju, koji je dugo trajao.

Lekari su mi prepisivali sve jae naoari, a vid mise uporno pogorliavao.

Oseka samopouzdanja u mom ivotu nikad nijebila vea. Tada mi je jedan prijatelj - novinar SidniFilds - rekao da postoji nain kako da poboljam vid,i da to nema veze s noenjem naoara.Njegovo dete jeupravo prolazilo kroz taj trening.

Na njegovu preporuku potraila sam organizacijukoja se tada zvala Amerika asocijacija za oni tren-ing. Prosto nisam mogla da poverujem da sam ve po-sle prvog ~asa videla bolje, a oseaj napetosti je pola-ko poeo da se gubi. Posle nekoliko asova, odbacilasam naoare.

Danas, a otada je prolo vie od dvadeset godina,naoari mi jo uvek nisu potrebne, iako ih veina ljudimojih godina, kao to je uobi~ajeno,odavno nosi.

Da li $u vam naoari mista potrebrnJ?

Ovo iskustvo me je navelo da odluimda studiramoni trening, da bih i ja mogla da drugima prenesemtehnike koje su i meni i mnogima pre mene veomapomogle.

Ove tehnike su tako jednostavne da ih je jedan mojprijatelj u ali uporedio sa situacijom kada uti ratepokvareni radio aparat da biste iz njega najednom ulisjajno izvodenje Malerove Druge simfonije. Jedna odvcbi koje su pomogle, na primer, gospodi H. sastojalase samo u tome da zatvorenih oiju sedi pred sijalicomi da polako pokree glavu sleva nadesno. U postupkukoji je tome sledio, trebalo je samo da dlanovima pok.rije oi i opusti se.

Medu vcbama koje sam smislila za gospodina Q.,postoji jedna koja bi od vas sigurno izmamila uzvikneverice: sastojala se u tome da njegova negovateljicakad god prode pored njegovog kreveta, uzme areni

asopis i njime nekoliko puta zamae pred njegovimoima. (Kod glaukoma, od koga je gospodin Q. patio,funkcionalno podruje okaje veoma sueno tzv. tunel-ski vid; kada bi oi gospodina Q. pratile arene pokreteu vazduhu, one bi malo-pomalo proirivale tu funkcionalnu oblast, dok se ona, konano ne bi proirila naonu prvobitnu veliinu.)

Sve ove tehnike su detaljno opisane u narednimpoglavljima, zajedno s uputstvima kako da ih prime-njujete, i s objanjenjima zato su one toliko delotvor-ne.

OTKRIA SUMNJIAVOG DOKTORA

Tehnike onog treninga razvile su se iz istraiva-nja doktora Vilijema H. Bejtsa, poznat~g njujorko.goftalmologa, koji je postao jedna od naJkontrover'::n1-jih figura modeme medicine. .

Bejts nikada nije ostavljao utisak nekog ko .e tol~ko ustalasati zvaninu medicinsku javnost. DIplomI-rao je na Komelu i na njujorkom koledu za lekare ihirurge; predavao je oftalmologiju lekarima na njujor-koj medicinskoj koli za postdiplomske studije. estosu ga sa raznih onih klinika pozivali kao konsultanta,posebno za latentni strabizam (koji se javlja povreme-no). Njegova saradnja i veze s bolnicama ka~ to suBelvi, Harlem hospital, Klinika za uho, grlo I nos naMenhetnu, Njujorka ona bolnica, bile su veoma vrste. Doktor Bejts se godinama svojom profesijom ba-vio na potpuno ortodoksan nain. U tome je bio bes-prekornn. . .

Medutim, tokom ispitivanja, a pregledao Je oko tn-deset hiljada pacijenata godinje, Bejtsa je sve vie

poela da uznemirava injenica da se ono to j~ on upraksi zapaao, nalazilo u prilinom sUkob~ s.omm tase lekarima po kolama predav2.!o, i'emu Je I on sada

poduavao svoje studente.

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

22 Da li su llam naolari z.aisw potrebne? Otkria $lI11Injilavog doktora 23

Jedna od glavnih anomalija oka II vezi je sa spo-sobnou oka da premcta fokus s udaljenih na bliskepredmet~ (i obrnuto), procesom koji oftalmologija na-ziva akomodacija. Slaha akomodacija znai slab vid, ato se manifestuje kroz kratkovidost, prezbiopiju i dru-ge poremeaje.

Oftalmolozi su bili dugo uvereni da znaju kakoakomodacija funkcionie. Jo od 1851, kada je nema.ki naunik Hennan Ludvig Ferdinand fon Helmholckonstruisao oftalmoskop - pomou koga se moe pos.matrati ivo oko - objanjenje ovoga fenomena posta.lo je dogma: ono soivo, menjajui svoj oblik vri ak~modaciju, verovatno (ni sam Helmholc nije bio ba sas-vim siguran II ovo) kao posledica pomeranja cilijamih

miia Tehnika uloga onog soiva je da skrene, tj.da prelama zrake svetlosti koji uu II oko. i da ih usme-rava na mrenjau. Ako neto ne valja s ovim prela-manjem, vidimo loe, a to je objanjavano na sledei

nain: soivo je ili suvie spljoteno, ili suvie iroko,ili suvie oteeno procesom starenja da bi funkcioni-salo kako treba.

Ako je sa soivom sve II redu, onda mora da netone valja kod cilijarnog miia.

u svakom sluaju, pacijentu treba dati naoari.Bejtsa je muilo sled!Xe pitanje: Ako je tano da

od soiva zavisi akomedacija oka, kako se onda oiakomodiraju ak iako im je ono soivo odstranjeno,pri operaciji katarakte?

Bejts je takode dovodio u pitanje i uobiajen i opte-prihvaen stav da se oblik onih jabuica, jednom for-miran, nikada vie ne mcnja. Kada je ona jabuicakraa od uobiajenog rastojanja od prednjeg do zad-njeg dela, dolazi do hiperopij({, tzv. dalekovidosti. Akoje onajabuicadua no obino, (izduena po osi), re-zultatje miopija ili kratkovidost.

U oba sluaja oko se ponaa kao loe fokusiranakamera, i prema saznanjima oftalmologije tu sc nitadrugo ne moe uiniti, sem da se prepiu naoari.

Ali, dr Bejts je tvrdio da su se kod njegovih paci-jenata i dalekovidost i ktatkovidost ponekad povla-

ile: pacijenti su bili II stanju da II nekim prilikama vi-de bolje nego inae. Dokazivao je da ona jabuicamoe da menja svoj oblik.

Bejtsje zapoeo istraivanja, i ona su trajala etrdeset godina. Medu zakljucima do kojih je doao, bilisu i slcdci:

Na poremeaje vida, pa ak i 1Ia bolesti kaoJto je glaukom, veliki uticaj imaju emocionalnastmija i stres: ne izdaju oi 1/as nego mi tijih. Ka-da smo zdravi i opuJteni, vidimo bolje (to ne zna-

i da vidimo kao neko drugi - kad dobro vidi). Ka-da smo napeti, umorni ili bolesni, vidimo mnogoloJije. (Kada /lapetost i trauma dou do krajno-sti, kao 1/a primer; u ratu, u borbi, moe se pojaVi-ti potpuno slepilo i kod ljudi ije Sll oi potpunozdrave.)

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

24 Da li $u vam naoari zaista potrebne? Otkria SlImnjial'Og doktQra 25

Ako izbegavQte prenapregnulost i oslobaatese stresa, i va vid e se poboljati - ponekad pos-tepeno. ponekad zapanjujuom brzinom. Nape-tost se moe izbei ako promenimo neke svakod-nevne navike. Stresa se moete osloboditi tako to

ete upraf!Javati neku od antistres te/mika.

lakoje starenje neizbetno, staraka dalekovi-dost (prezbiopija) koju veina ljudi razvije veposle etrdesete godine, ipak nije neizbena. Sastarenjem se smanjuje fleksibilnost miia, pa jezato umm!iena i usporena sposobnost oiju da seprilagoavaju.

Miopija i hiperopija - (krarkovidost i dale-kovidost), nisu stalne i nepopravljive nesposob-lIosti oka, odreene fiksnim oblikom onih jabu-

ica; '!iil/ov oblik se moe stalno menjati, li za-visI/osli od razlitit;h faktora. Ako onajabuicalIe menja svoj oblik, to moe da bude zbog na-petill ili zgrenih miia (koji je onda stalllO drezategllutom); ili: mifii mogu biti mlitavi zbogpreterane ili nepravilne upotrebe, tako da nisu vi-e u st01yu da se napregnu, i pri daljem napreza-'yu nema rezultata.

Naoari generalno. donose veu tetu negokorist; lyihova namella je da isprave greku u

pre/amO/yu svetlosti na ''.1ellvm pif/U i.O mre1ya-e (re/ine), ali, pokazuje se da one, s/varno, samodoprinose pOllavljmyu ove greke. Prirodno je daoko grei, naroilO /roda posmatramo oblike kojisu nam nepoznati. M07ak takoe le greke brzoispravlja (gubimo iz vida da se pornka nekolikoputa prenela do mozga vraa. pa vizija neke sli-ke. to je due posmatramo. biva jasnija). Nao-ari vam mogu itanje lIl-rifliti prijatnijim (udob-mjim). ali. ofle SU kao "taka" - lIe utiU no !Izrokkoji se nalazi u osnov; ovog poremeaja vida.

Dr Bejts se upotrebi naoara protivio s tolikim ube-enjem da je imao obiaj da ih strgne svojim pacijen-tima i pred njima ih razbije. Godine 1912, on se ener-

gino usprotivio predlogu da se veliki broj uenikanjujorke gradske kole opremi naoarima, besplatno.Rezultat ove njegove "neposlunosti", ili esnafske ne-lojalnosti (prema svojim kolegama i itavoj industrijikoja je ta pomagala proizvodila) - bio je taj da su ga

ak i bez zvaninog objavljivanja izbacili jz Amerikemedicinske asocijacije AMA. Privatno, asocijacija gaje optuila za "neetiko ponaanje", ali je pritisak kojije, u ovom sluaju, izvrila multimilionska optikaindustrija bio oigledan, i da je to bio pravi razlog zaovo ekskomuniciranje dr Bejtsa.

lako je, potom, dr Bejts pozvao lanove AMA daispitaju njegovu teoriju, i dokau da j~ ona pogrena,oni to nikada nisu uradili. Bejts je umru 1931. godine,

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

2fi Da li su vam nao&lri wirt" potrebne? Otkria sumnjifavog doklora 27

a njegove teorije nisu ni oborene ni prihvaene od nje-govih kolega.

Svakome je, naravno, jasno da je za Bejtsovu ekskomunikaciju prvenstveno odgovorna ista ona optikaindustrija koja je mnog()~odinaposle Bejtsove smrti,obelodanila da plaa velike odtete pacijentima kojimasu profesionalci pogreno prepisali naoari, i tako ihotetili.

Postoje svakako i druga., racionaJna obja!lnjenja zaBejtsovo razilaenje sa kolegama.

Medicina je (ona to mora biti) konzervativna pro-fesija, veoma oprezna prema novim idejama dokle godse onc ne dokau. Ponekad, kao II sluajuLuja Pastera,ta opreznost moe se pokazati preteranom i suvinom.S druge, praktine strane gledano, mnogo je lake jednom prezauzetom lekaru da prepie naoari nego da sepoduhvati zahtevnog onog treninga, koji moe dapotraje mesecima. Na kraju krajeva, naoari, kroz istoriju ve dugo uspeno pomau ljudima da bolje vide.Postoje jako stari arheoloki dokazi o tome da su i udavnim vremenima ljudi koristili neke vrste soiva za

uveanje. Neron, je recimo, gladijatorske borbe pos-matrao kroz gemu (posebno izrezbaren dragi kamen),i koristio neku vrstu lornjona. Kinezi su jo u desetomveku itali uz pomo na~ara. Roder Bejkonje o nao

arima pisao daleke 1268. godine, kada ih je Florenti-nac Salvino delji Armati doneo u Evropu. Zato naputati efikasno pomagalo, dugim vremenom potvrde.

no, zarad neke nove teorije? Svako kome se naoarizamagle kad ue u kuhinju (ili spolja u neku zagrejanuprostoriju), svako kome je uniten radni dan ~ jer jezaboravio svoje naoare kod kue - moe na ovo pitanje odgovoriti drugaije.

Isto bi tako odgovorili i mnogi koji dobijaju svejaa i jaa stakla (sve vce i vee dioptrije) jer im oiod oputanja postaju sve slabije i slabije: naoari preoslabljuju no to jaaju njihove oi.

Medutim, oftalmolozi nisu uzimali u obzir ove raz-loge kad su se bili okomili na dr Bejtsa.

Njihova panja nije bila usmerena na uspehe Bejtsovog metoda (kao to su sluajevi ge H. i gdina Q.),nego na njegove promaaje.

Dr Bejts je bio izvanredan pionir, ali, kao i veinadrugih pionira onje tek bio otkrio novu teritoriju i nijemogao da je ispita u potpunosti. Posle njegove smrtiosmiljene su mnoge nove tehnike koje su zamenileone koje je on preporuivaoza relaksaciju tela i uma,a neke od tih tehnika su sadrane II ovoj knjizi.

Vano je istai da su neke tenzije u nama tako duboko ukorenjene da ih jednostavne relaksacione tehni-ke ne mogu da dosegnu. U takvim sluajevima neophodna je drugaija vrsta terapije, koja je takoe raz-motrena kasnije u knjizi.

U svakom sluaju. ono to je vano naglasiti jesteda je poboljanje vida nadohvat milionima ljudi, i tobez pomoi naoara, kao dosad.

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

KAKO DA KORISTITE SVOJE OI

Cak i oni najzdraviji i najoputeniji medu nama ne-maju konstantno savren vid. Niko ga nema. Oi funk-cioniu besprekomc samo onda kada smo potpuno od-marni, pa ak i tada, periodi samenog vida svode sena nekoliko minuta, ak i dok spavamo.

Ali, kad stignete do kraja ove stranice, ve moetepreduzeti veliki korak ka tome da poboljate svoj vid iuinite da dobro vidite vei deo dana. U tom trenutku- kad doete do kraja strane - odloite knjigu na tre~Dutak. Ako nosite naoari, skinite ih naas (nemojte ihodmah baciti, kao to je to imao obiaj dr. Bejts). Pog-ledajte kroz prozor. Pustite da vam oi lutaju, bilo dagledate II blokove zgrada niz ulicu, ili II polja II dalji-ni, ka horizontu. Nemojte pokuavati da ceo vidik obuh-vatite tim jednim pogledom; pogledajte II jednom tre-nutku II jednu taku, a onda preme!Hajte pogled na sle-deu, pa na narednu, itd, leao to Indijanac prelee i.tav vidik u potrazi za antilopama. Pokuajte da jasnovidite neku malu oblast, odravajui pritom svesnost ocelom vidiku koji vam se ukazuje. Nemojte se napre.zati da vidite. Oputenost je esencijalna za dobar vid _to se vie budete trudili, slabije ete videti. Ako nemoete jasno da vidite ono u ta gledate, zatvorite oi

Kako da korisrite slJCJje oi,

na nekoliko sekundi, opustite se i diile duboko. (Oima je kisconik neophodan; kad ga nemaju dovoljno,nisu II stanju da funkcioniu kako treba). Kada ponovobudete otvorili oi vidcete otrije.

Sada sc vratite u sobu, preite pogledom po uglo-vima na tavanici, zadrite se malo na slici koja visi nazidu, pogledajte pepeljaru ili stoi za kafu koji stoji uuglu sobe. este i lagane promene fokusa opustie va-e one miie.

Kada budete nastavili sa itanjem,moete ponovostaviti naoari; pustite oi da lagano klize preko redo-va, bez naprezanja. Nemojte sebe primoravati da itatebrzo. Produite sasvim oputeno i bez urbe - vie ete uivati u tekstu, ta god da itate, razumcetega bo-lje i - izbci zamor. Odvajajte oi od knjige poslesvake stranice da biste pogledali kroz prozor i zatimpogledom prelete1i po sobi. Dozvolite sebi treptanje,ali ne tako to ete naglo griti one kapke, nego takoto ete ih putati da se zatvore blago i prirodno. Kadgod trepnemo, oi se kupaju u umirujuoj ali jakoj anti-

septikoj tenosti, u poredenju s kojom su sredstva zaodravanje soiva - samo bleda fabrika kopija. Ali,nemojte misliti na treptanje, pustite da sc samo dogo~di. Sklopite oi na nekoliko sekundi kad god dovritestranicu. Oi bolje uspevaju da vide kako treba kadaim dopustite da sc ee odmore.

Ako itate u toku dana, sedite blizu prozora - zauz-mite takav poloaj da svetlost moe nesmetano da pada

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

Da li su VWII naoari taista potrebne? Kako da kcriSfiU SlIOj6 oo 31

na knjigli koju itate. Nemojte se brinuti da svetlostkakvog sivog, vctrovitog popodneva moe da bude ne-zadovoljavajua- ako mocte da itate nonnalno, zna-i da ima dovoljno svetla. (to oputeniji postanete _kako bi jedino trebalo ako sledite uputstva iz ovogpoglavlja, manje svetla e vam biti potrebno.) Tokomnoi, izbegavajte itanje u sasvim zamraenoj sobi se-deti ispod ogranienogkruga svetlosti koji vam pruasamo jedna lampa, bez obzira na to to su nai dedovimorali da ine upravo tako, pa su ipak preiveli. Osta-vite neko makar slabo svetlo da obasjava ostatak sobe,a lampu koja bi trebalo da vam obasjava knjigu posta-vite na levu suanu i malo unazad Kada podignete oisa teksta koji itate da biste preleteli pogledom po se-bi, varijacija u intenzitetu svetla nete biti tako velika,prijate vam. Neki ljudi nalaze da im je ovo problema-tino u poetku ali na duge staze rezultati su takvi daje vredno izdrafi bilo kakvu privremenu nelagodnost

Najbolje mcsto za itanjeje ono na kome se DSeate prijatno i oputeno. zaboravite savete svoje majke ouspravnom sedcnju u stolici sa tvrdim uspravnim nas-lonom. Isto tako moete (ako ne i bolje) da itate lee.i na kauu, ili oslonjeni na veliki jastuk u svom kre-vetu - dobar je svaki polOaj koji omoguava pravilnodisanje i dovoljno svetla. Takoe zaboravite i ono na-

reenje koje kae da stranicu knjige koju itate trebada drite udaljenu od vrha nosa tano 35cm.

Drite knjigu tamo gde vam se ini da najbolje vi-dite - ali promenite ponekad to rastojanje da biste pro-menili fokus.

Izbegavajte da itate kad ste umorni ili bolesni.Ako ba morate. inite to s estim prekidima da bistese odmorili.

Kada sa itanja predete na gledanje televizije, ne-mojte pogasiti sva svetla; ostavite da soba bude barslabo osvetljena. Nemojte svoj pogled fiksirati nepre-kidno za ekran, nemojte da zurite u njega; pustite oida klize s jednog kraja na drugi, pomerajte pogled s

take na taku. Oi se nonnahlO pomeraju - menjajusvoj poloaj 80 puta u sekundi, a zurenje opasno ome-ta taj prirodni proccs. Pogledajte na trenutak van ekra-na, preletite pogledom po sobi, da biste promenili fo-kus. Sklopite oi ponekad (neetemnogo toga propus-titi) i trepite esto. Ako ovako inite. televizija ~ mata ona mogla da uini vaem umu - nee moi da na-kodi vaim oima.

Pridravajte se istog postupka i kad gledate filmo-ve - pustite oi da klize preko ekrana, umesto to setrudite da coo ekran odjednom obuhvatite pogledom.(Moda ete zapaziti da najbolje vidite jednu oblast injenu najbliu okolinu.)

Ako esto idete u bioskop, promenite uobiajenomesto sedenja: sedite dalje pozadi ili blie, napred -zavisno od toga da Ji ste krntlmvirli ili dalekovidi.

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

32 Da /i su vam na.oXt:iri zaista p()/.-ebne? KaJw da koristile svoje oi 33

U okviru onog treninga, ja sam gledanje filmovakoristila kao deo programa: kratkovidi pacijenti ~ narav-no, bez naoara - prve veeri sedcli bi II petom redu,sledee II estom redu, i tako progresivno, dok nisusasvim dobro videli i iz veoma udaljenih redova. Zaone dalekovide, sve je bilo ohrnuto II odnosu na rasto-janje od ekrana. Povremeno, menjajte svoj fokus: akosie kratkovidi, umesto ekrana posmatrajte nakratko redgledalaca koji sede ispred vas; ako stc dalekovidi. posmatrajte tavanicu.

U svim ostalim aktivnostima prilikom kojih ste ra-nije imali obiaj da nosite naoari, skinite naoari svremena na vreme i probajte da nastavite to to radite,dokle god oscate da moete. Poto kvalitet vida moeda se menja zapanjujuombrzinom, moe se desiti daimate periode kada vidite savreno i bez naoara. Upra-vo ti periodi mogu biti veliki moralni podstrek za oneljude koji se boje da nikada nee videti dobro.

Kada idete u etnju, posmatrajte svet oko sebe kaodaje TV ekran ili film. Pustite oi da vam lutaju, s take u daljini, do ptice na oblirtioj grani, od Iiea lepedevajke koja prolazi pored vas, ili zgodnog mukarcakoji vam ide u susret, do oblaka iznad vas... Nikad nenosite tanme naoari, bez obzira kako sunan bio dan,sem ako vam ba oni lekar nije preporuio da ih no~site kao deo terapije vaeg onog obolenja. Iako lekariprepisuju tamne naoari uglavnom zato to to pacijen-ti od njih trae, produena - nametnuta tama za oi je

I

isto onoliko loa koliko je svetlost za njih blagotvoma.Tamne naoari prouzrokuju preteranu osetljivost nasvetlost, pa ak je ine i nepodnoljivom. Mornari kojiceo svoj radni vek provode na palubi slal~o gledajuil, more, koje dodatno ref1ektu.je svetlost, mkada ne no-se naoari za sunce, a ipak po pravilu, sauvaju dobarvid do u duboku starost; njihove kolege koje rade uutTobi broda, sa mainama, pri vrlo slabom ~;yetlu, veo-ma esto razviju u starosti kataraktu i druge ozbiljne

poremcajevida. Magarci koji su nekada davno kori-eni II rudnicima da bi izvlaili tovare uglja na povr-inu, u mraku bi bili potpuno slepi; vid bi im se pono-vo vraao kada bi ih pustili na panjake. Nemojte bitimagarac u rudniku uglja ako ba ne morate. Dakle, bez

naoara za sunce!Kada ste za volanom, nemojte da "prilepite" pog-

led za autoput. Pogledajte ee ka horizontu na trenu-tak, zatim natrag na autoput, onda pogledajte na ko-mandnu tablu pa zatim ponovo na put. Premetajtepogled s jedne strane puta na drugu, simultano, buditesvesni polja koja okruuju put, iako ete ta polja vide-ti manje jasno. Ako vozite nou, nemojte gledati direk-tno u farove vozila koja vam nailaze u susret - nas-tavite da jednako pokrcete oi tako da izbegnete davas rtiihova svetla zaslepe; gledajte mimo njih ili is~pod. Ako se vozite autobu.som ili vozom gde su redovisedita takvi da putnici sede jedni prekoputa drugih,''JTIcstojedni iza drugih -kao to je to sluaj u Njujarku

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

Da li $u vam nlUJari zaista potrebne? Kako da koristile sllOje oi 35

- nemojte "buljiti" u saputnike ak i ako je va pogled"prazan". Trudite se da pokreete oi, ne samo zato totime pokazujete svoje lepo ponaanje, ve zato to jeto bolje i za va vid.

Nem~ nieg misterioznog u ovakvom nainu ko~rienja eiju.

Sve o;le injenice bile su dosrupne godinama, a go-tovo je depresivno koliko se o njima malo zna. Na pri-mer, skicu ovoga poglavlja pokazala sam svom pri-jatelju kojije pisac i puno putuje: Kako se nikada rani-je nije susreo sa bilo kakvim vebama za poboljanjevida, nije uspeo da prikrije svoj skepticizam predamnom. Kada sam ga nekoliko dana kasnije srela, priz-nao mi je: "Ono to si ti napisala nisam uzeo ba zaozbiljno, ali sam pokuao da iz radoznalosti sledimtvoje savete. Radio sam kod kue za pisaom mainomi poeo sam da s vremena na vreme gledam kroz pro~zor, i da putam oi da lutaju po sobi. I zatvarao sam

oi esto. Kada sam zavrio posao, na kraju dana, po-eo sam da rasprernam svoj radni sto, i naiao najednuporuku na koju sam bio potpuno zaboravio. Proitaosam je, i tek kad sam je spustio nazad, na sto, prilino

iznenaen shvatio sam da nemam naoari. Prvi put po-sle trideset godina da sam bio u stanju da proitam bilota manje od naslova u novinama bez pomoi nao~

ara!"Video bi i bolje kad bi mu neke od tehnika postale

svakodne....!la navika, kao' to su postale, recimo gi L,

naoj prijateljici iz prvog poglavlja koja i sada, u svo-jim ezdesetim godinama, vjd~ sasvim dobro.

Kada bi svakom detetu II Zemlji na vreme pokaza-li ove tehnike, kada bi svaki odrastao ovek bio uverenu njihovu vrednost i opravdanos:, moda bismo usko~ro prestali da budemo narod u kome naoari nosi vieod 10% dece ispod 16 godina, sbro 32% ljudi izmedu17 i 44 godine, i gotovo 59% onih koji imaju iznad 45godina. Ove cifre su medu naj.".iima na svetu, pa izgle-da da Amerikanci imaju najbolju moguu oftalmolo-ku negu, ali to nije tako. Mi samo vie zavisimo od

naoara; a radei tako, mi unitavamo svoj vid.

Kako (la iskoristiIlI slI1i'tlo 37

KAKO DA ISKORISTITE SVETLO

Dobre navike o korienju vida prvi su korak, alisamo prvi korak ka ostvarivanju boljeg vida Koracikoji vam slede na ovoj stazi sastoje se od koritenjatehnika koje relaksiraju v~ um i telo. koje doprinoseboljoj cirkulaciji krvi II oima i mozgu, koje oputajunapele miie, ukljuujui i onc koji pomau da oifunkcioniu kako treba, tj. ukljuujui i napregnute imlitave miie.

Ove tehnike - koje nesumnjivo nisu vebe II uobi-ajenom smislu rei- - osmiljene su da odagnaju iliublae kratkovidost, dalekovidost, prezbiopiju i ostal~

uobiajene poremeaje vida. Kada se pokau kao be-zuspe:!:ne. to jc najee zato to ih pacijenti nisu k0-rektno izvodili, ili zato to su poremeaji vida takoduboko emocionalno ukorenjeni (a oko je produetakmozga) da jc ponekad polrebno II pomo pozvati psihotcrapiju.

Neke od ovih tehnika osmislio je dr. Bejts, a nekesu delo njegovih occnika koji su njegovom metodomnastavili da se bave; ali, najveCi deo tehnika koje ete

Kad kaemo ..vebc" obinOmislimo na neku vrstu gim-nastike, znaCi ndto ~to se radi mehaniki i ~to izaziva fizikiefekat

nai u ovoj knjizi predstavljaju novi postupci, ili pos-tupci na neki nain izmenjene stare tehnike ije je mo-difikovanje bilo neophodno. kako je moja praksa ned-vosmisleno potvrdila.

SUNANJE OIJUJedna od osnovnih tehnika (moda najlake prime-

njiva a nepobitno korisna) jeste tehnika koja se zovesunanje, a sastoji se iz jednostavnog izlaganja oijusvetlosti, bilo da je ona prirodna ili vetaka.Ona sebazira na dvema injenicamakoje su u medusobnoj ve-zi, a to su: (I) oi prosto cvetaju na svetlu i (2) oi vide

razlikujui svetlost od tame - to su oi vie izloCllesvetlosti i to su vie naviknute da velike koliine svet-losti prihvate. one su u stanju da efikasnije funkcioni-u, bilo da je svetlo dobro ili loe. Sunanje obezbe-

uje svetlOSl A njegovi efekti su zadivljujueoigledm.

Kao prvo, sunanje relaksir.:t i telo i um, tako da onoprija svakome, bez obzira na oni poremcaj.

Ljudima pogoenim kratko\'idou,dalekovidouili prezbiopijom. sunanje op~t:J. napete m;ie, kojisu (delimino) odgovorni za ove poremcaje.Kada je

re o razrokosti, sunanje ,,ispravlja" oi makar priv-remeno, ponekad u velikom stepenu.

Sunanje stimulie mrenjau (retinu), koja posta-je slaba i ncosetljiva ako je dugo liavamo svetla.

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

38 Da li su vam mwlari zaisra pol~ebne? Kako da islwrisrile sverio 39

Svetlost je hrana za mrenjau i os~la ncrvna tkivaneophodna za dobar vid. Liena svetlosti, mrenjaapropada - to je jedan od glavnih razloga zato samtako odluno protiv noc,:!ja naoaA za suncc.

Postoji teorija koja tvrdi da ,,sunanje" stimuliuiretinu, usporava i starenje mozga. Ta teorija se bazirana sledeim injenicama: (,1) kada je stimulisana, retina prenosi slike mozgu preko jednog velikog nerva, aonda preko nekoliko razliitih nervnih puteva, do centra za vid koji se nalazi na potiljanom delu modanekore (okcipitalni reanj); (2) ti nervi su od sutinskogznaaja za funkcionisanje samog mozga; (3) kada su IIupotrebi, ti nervi uzrokuju, kao odjek, aktivnost i IIdrugim nervima koji se nalaze II povezanim asocija-tivnim oblastima; (4) aktivni nervi znae aktivan mo-zak. Aktivan mozak, kao i aktivni miii, traje due.

Sunanje, takoe, otklanja fotofobiju, preosetlji-vost na svetlost, koja ljude koji od nje pate navodi danose naoari za sunce to ih obino ini jo vie foto--

fobinima.Mada manje upadljivo, sunanje takoe isti zakr-

vavljene oi, a takoe, otklanja i svrab (Nikada nemo}te trljati ili eati oi ako vas svrbe; radije ih sunajte- svrab e brzo nestati).

Uza sve dobre efekte koje donQsi, sunanje je ta-koe i tehnika koja zahteva najmanje napora. Za oi jesunanjeprijatno i umirujue, onako kao to je to toplakupka za telo. Sunanje na prirodnoj svetlosti j~ sva-

kako korisnije, ali je izlaganje vetakoj svetlosti ta-koe neophodno, jer oi moraju da se postepeno na-viknu na sve vee i vee koliine svetlosti.

Da biste vcbali sunanje, potrebna vam je udobnastolica sa uspravnim naslonom, obina stona lampa nakoju se stavi sijalica s uarenim vlaknom (nikada ne-mojte za Sunanjekoristiti infracrvenu lampu, koja sekoristi u kozmetike svrhe, ili neku fluorescentnu lam-pu).

Ponite sa sijalicom one snage koja odgovara va-im oima (obino je to 25 ili 40 W); lampa sa sijali-com treba da bude udaljena 90 do 180 cm od vas. Akoste ve preli neke srednje godine, vrlo je vano dazatitite svoje oi tako to ete poeti sa sijalicom sna-ge od 25 W i to na maksimalnoj udaljenosti od 180 cm.Postepeno iz nedelje u nedelju menjaete sijalice; vedruge nedelje moete prei na sijalicu od 40 W, pa za-tim 60, pa 100 i, konano, zavrite sa sijalicom od 150 W.Kada zamite vcbanje sa sijalicom od 150 W, moete,recimo da predete na reOektor sa zaklonom, koji fo-kusira snop svetlosti da biste imali veu koncentn.cijusvetlosti.

Zapamtite da na sijalicu vee snage moete da pre-ete tek kada su se vae oi potpuno privikle na pret-hodnu koliinu svetlosti. Da biste zapoeli da spro-vodite tehniku sunanja, pogledajte ilustraciju na slicil, i sledite naredne korake - uputstva:

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

Da li su vam nl(ln wis/(l {'QIrelme? Kako da iskoristite sve/lo 41

(I) Postavite lampu na udaljenosti od 90 do 180 cmispred stolice sa uspravnim naslonom, zavOlitesijalicu kojom poinjete vebanje, i ukljuite pre-

kida.(2) Smestite se udobno u stolici, ali tako da vam leda

budu uspravna; stopala treba da su vam na podu,nos uperen pravo napred, ne uvis ili nadole.

(3) Skinite naoari i lagano sklopite oi (nemojte,molim vas, stiskati one kapke; jednostavnopustite da sami padnu).

(4) Sada okreite glavu sasvim lagano i ritmino sjedne strane na drugu; krajnja taka trebalo bi dabudu do ivice ramena, nikako preko toga - pre-vie naprezanja uinie napetim vae vratne mi-

ie, a osnovna svrha sunanja jeste da miieopusti.

(5) Pustite da se vae oi kroz zatvorene kapke napajaju svetlou. Osetite kako vam se eela glava

pokree polagano i slobodno, kao klatno na sta-rom dedinom satu. Postanite svesni mnogih tan-kih, siunih miia koji povezuju va potiljak savratom; pomozite im da se opuste tako to etezamisliti da "diete" u njih. Usmerite svoju pa-nju i na miie koji polaze s prednje strane vaihuiju i koji kontroliu vilicu. Opustite ih tako to

ete zevnuti.(6) Ograniite svoja prva sunanja na po pet minuta.

Posle perioda od mesec dana, taj period slobodnoproduite i na dvadeset minuta, ako moete. Ova-ko, takode oputate i eeo svoj nervni sistem. Sun-

anje, ini se, mnogo e.fikasnije deluje, pogotovukod starijih ljudi, ako se veba nekoliko putadnevno po dvadeset minuta; nego u vie navratakoji bi trajali krae - po neknliko minuta. S drugestrane, mladi ljudi izgleda da imaju jednake ko-risti i od vie kraih perioda sunanja, i od neko-liko duih.

Slike l

Kad se naviknete na reflektor, iii na!iau sijalicu,spremni ste za kupa;nje u sunevoj svetlosti - napolju,

PedjaHighlight

42 Da li $u vam naOCari mista fX'tTebrnl?

na otvorenom, ili pokraj prozora, ili ak i kroz prozor-sko okno.

Ograniite prirodno sunanje na etiri minuta napoetku. Drite nivo !l0sa koji stc imali kod prethodnevebe; nemojte podizati oi ka suncu; ni, uprkos pre.porukama dr Bejtsa. i'nekih drugih predavaa, treplatina suncu niti pokuavati da otvorenih oiju gledate IInjega. Bez strunog nadzora, ovakvi postupci vode IIzurenje j produ1..eno fokusiranje, to je nesumnjivo tet-no za oi.

Kada sc izvodi po uputstvima koja su vam ovdedata, sunanje je savreno sigurno; uobiajenaje pos-ledica praktikovanja i to da se II celini osetate bolje.Ponekad se kod poetnikadeava da sunanje isprovo-cira oseaj munine ili neprijatnosti; ako vam se to do-godi, nemojte odmah odustajati; oseaj nelagodnostibrzo prolazi, No, ako i posle poetnog perioda nasta-vite da se Oscate neprijatno, moda sunanjc nije re-enje za vas; tada verovatno treba konsultovati psibo-terapeuta.

ak i kada nemate vremena za celu proceduru sun-anja. koristite blagotvoran uticaj svetlosti. Hodajtesunanom stranom uliee; ako jc svetlo toliko jako damrtite elo i stiskate kapke, idite polusklopljenih oiju. Kada ve postanete veteran u sunanju, sunev sjajvas verovatno nete brinuti vie nego mornara kome jeto sasvim normalna stvar; ne samo da ete videti boljc,nego ete se i uOPte oseati vitalnijim.

OPUSTITE SE POMOU DLANOVA

Posle sunanja pokrijte oi dlanovima. ak iakoniste probali sunanje, probaj tc oputanje oiju po-

mou dlanova."Prekrivanje oiju dlanovima" sastoji sc od pokri-

vanja oiju akama koje su blago savijene tako da for-miraju kupe; kao ni sunanje, ova tehnika nije veba usmislu napregnute aktivnosti. Naprotiv, ona u sebi sadr-i prizivanje neaktivnosti: njcna svrba je da temeljnoopusti i um i telo, da opusti i revitalizuje oi. "Prekri-vanje" je posebno vano posle sunanjajerpoboljavacirkulaciju u svim onim krvnim sudovima i okolnimtkivima, a pravilna cirkulacija jcste osnova za dobarvid. Dobra cirkulacija je posebno vana kada preemoneke srednje godine i uemo u tree doba.

"Prekrivanje" moete vdbati gotovo svuda - kodkue u stolici, ili u krevetu, u kancelariji za svojimradnim stolom, u automobilu, u vozu, u autobusu. Ali,da bi bilo uspeno, da bi vam koristilo, morate ga iz-voditi na tano odreen nain.

Ako vcbate kod kue, bie vam potreban samojastuk. Ako putujete, mocte ga zameniti aktentanomili nckom manjom putnom torbom. Ako ste u kance-

PedjaHighlight

PedjaHighlight

44 Da li su vam naolari zaista potrebne? Opustite ye pomou dlaru:wa 45

lariji, posluie va radni sto. Da biste otpo~1i s ve-banjem, pogledajte ilustraciju i prot":tbtite korake kojepreporuujemo:

(l) Ponite tako ti:tete zagrejati Sake. Hladne akemogu usporiti 'priliv krvi II predeo oiju, topleSake e ga .ubrzati. Ako su vam ruke hladne,zagrejte ih tako to ete ih protrljati ili tako toete ih malo protresti.

(2) Sedite uspravno II udobnu stolicu pravog nas-lona.

(3) Namestite jastuk ili predmet koji vam slui ume-sto njega na krilo, pa oslonite laktove na njega.Ako leite na krevetu ili kauu, poloite glavuna jedan jastuk, a na drugi oslonite ruke.

(4) Lagano sklopite oi.(5) Opustite ruke; zatim prekrijte dlanovima (savi-

jenim blago, da formiraju kupe) oi, i to tako dadlanovi dodiruju s jedne strane ivicu nosa, sdruge strane da su palevi poloeni na slepoonice, dok ostali prsti stoje na elu. Pazite da dla-novima ne pritiskate one jabuice; kroz takopostavljene dlanove svetlo ne treba da dopire dooiju.

(6) Dok sedite tako prekrivenih oiju, pustite um daluta; prizovite neko od prijatnih seanja - danproveden na pecanju na mimom planinskomje-zeru, ili porodini izlet, neki prizor sa nezabo-

ravnog putovanja, ili bilo koju drugu sliku kojavas moe uiniti oputenim.

(7) Nemojte se naprezati dajasno vidite detalje, slike - pustite da oni sami dodu. Ova veba moese shvatiti kao neka vrsta konstruktivne medi-tacije, a svaki napor --ak i napor da se neegaprisetite - ponitie re)aksbciju koja je ovdeglavni cilj. Stoga se ja ne slaem sa sugestijama

Slik. 2

Da fi $u vam naolari zaista potrebne?

koje je davao dr Bejts da treba da sc trudite da"vidite crno". Ako vidite sve crno, u redu - veste postigli vrhunac u ovoj vebi. Ali, nemojtesvesno initi napor da to postignete. Na poetku, ete verovatno v.ideti sivo pre nego crno.

(8) Ako se osctite n~Petim u toku vebe, ustanite iblago se razmrd.ajte, rastrcsite udove. Nelagod~nost bi trebalo da nestane. Ako vam se rukezamore, olabavite ih, malo ih protresite, ili ihpomerajte ritmino levo-desno. Onda ponovouradite vebu.

Kada osetate da su vam oi teke ili posebno umor-ne, kombinujte sunanje s ovom vebom. Prekrijte oii polako odbrojavajte unazad. od 10 do I. Onda sun-ajte oi, isto tako odbrojavajui. Ponavljajte ove dvevcbe, naizmenino, etiri ili vie puta zaredom, sas-vim lagano, bez ikakve napetosti.

Vae e oi videti bolje, a u celini ete se oseatibolje.

Prekrivajte oi koliko god esto moete i kolikogod vam prija, nema nikakvog ogranienja u trajanju.

ak i pet minuta vcbanja prekrivanja oiju u tokunapornog radnog da.tla uinie da bolje vidite i da sc

oscate bolje. Bilo d2 vreme za vebanje nadete u tokuradnog dana ili ne, obavezno odvojte dvadeset minutaza vebanje uvee, na kroJu dana. Uradite vebu i akoimate glavobolju - videete da e se bol ublaiti. Ako

Opustite se pomou dlanova

imate ozbiljniji poremcaj vida, trebalo bi da prekri-vanju oiju posvetite i vie od dvadeset minuta dnev-no.

Dr. Bejts je esto imao obiaj da prepriava aneg-dotu o jednom svom pacijentu koji je drao, a zasigur-no jo uvek dri, svetski rekord II neprekidnom prak-tikovanju ove tehnike za poboljanje vida. ovek kojije tada imao negde oko sedamdeset godina, patio je odhiperopije, astigmatizma i prezbiopije, a poela je damu se razvija i katarakta na oba oka.

Nosio je naoari ve punih etrdeset godina, ali jebio doao do take kada vie ni s njima nije mogao davidi dovoljno dobro da bi radio. Dr Bejts mu je pre-poruio da vcba prekrivanje oiju, na ta ga je paci-jent upitao: ,,Doktore, mogu li ja da preteram s tim?".Bejts je odgovorio: "Ne, ova tehnika jednostavno do-nosi oputanje vaih oiju."

Posle nekoliko dana pacijent se vratio i rekao:,,Doktore, bilo je dosadno, jako dosadno, ali uspeosam." Vcbao je neprekidno itavih dvadeset sati, pra-

vei pauze jedino da bi pio vodu. Kada mu je dr Bejtstestirao vid bez naoara, pacijent je mogao da proitadonji red na standardnoj test tabli sa rastojanja od okoest metara, a uzorak sa sitnim slovima na malom ras-tojanju mogao je da proita i sa udaljenosti od oko15 cm i 50 cm. Daljim ispitivanjem otkrio je da se za-muenje, zatamnjenje njegovih onih soiva, to jeosnovna manifestacija katarakte, znaajno smanjilo.

PedjaHighlight

PedjaHighlight

Da li s14 vam Molari zaista potrebne?

~~ na kontroli dve godine posle toga, njegovo stanjeniJe se pogoralo.

I?a zavrimo s ovom tehnikom; nete bID: svakomOI o.dmah da s~ opusti vebajui prekrivanje oijudlanOVima M?O~1 od ~as imaju punu glavu misli, poceo ~a~. T~ misli sastoje se od raznih briga, planova i

razm~lJanJa o stvarima koje bi trebalo da radimo. Ako~am J.e p.roblem da tak.-ve misli jednostavno prekinete ilZ?aCI~ IZ glave,.pokuajte da se usredsredite na sebe,~l n~ Jedan sasvim nov nain; postanite svesni svogadlsan~a. Ne pokuavajte da ga izmenite, samo na njega~bra~lt.e svesnu panju. Pratite kako vazduh ulazi iIzlaZI ~Z vaeg tela. Vae disaqje tada, u principu, tre-balo bl da postane mirnije nego pre, dok se niste ovakokoncentrisali.

Po~~m ete .pOCeti ~a se oseate oputenijim, paete blt.1 u stanju da pnzovete neka prijatna seanja.Ako se JO uvek~te uznemireni, predlaem da pres-

tane~ sa v~b~llJem I proitate poglavlje koje se zove"OI, u:~o I pSihoterapija", kako biste dobili nove in.formaCije o tome kako da se uspeSno opustite.

NIIITE SE DA BISTE VIDELI BOUE

U svom klasinom delu Ples ivota Havelok Elis jenapisao: "Ritam obelcava ne samo ivot, ve i uni-verzum".

Penuavi talasi se, ritmino udarajui, razbijaju oobalu. Drvee se ritmino njie na vetru. Postoji skri-veni ritam u letu ptica, u zujanju komarca, II pokreta-nju slonova, u kretanju (po orbitama) zvezda i planeta.Ljudi koji ive II prirodi - mislim na pripadnike afrikih plemena, amerike Indijance, Aboridine - obo-avaju svoje bogove kroz ritam svojih tradicionalnihigara, U vreme kada se putovalo brodovima, mornaribi razvijali ogromno jedro uz ritam mornarske pesme.

Moderni mukarci i ene, meutim, odavno suizgubili taj oseaj za primaine ritmove prirode; nema-ju nikakav kontakt s njima, uvek smo jedan korak nap-red ili nazad, nikad u ritmu. Mi ne martiramo, mi se,figurativno reeno, borimo i spotiemo. Pokreti njibanja oivljavaju, i uspostavljaju fizike i mentalne rit-move, produbljuju harmonian odnos s prirodom - izato nas ospo,sobljavaju da vidimo bolje.

Meu najbolje njiuc kretnje spada i dugo stojeenjihanje.

PedjaHighlight

Da li SII mm naolari zaista potrebne? NjiIire se d biste videli bolje 51

To je relaksant: kada se izvodi pred spavanje, pred-stavlja uvod u no punog odmora, i ima mo da odag-na nesanicu. Takoc poboljava cirkulaciju.

Ako ga izvodite ujutru, neposredno po ustajanju,ono c dan pred vama uiniti manje optereujuim i

zastrauJ"uim. ..",Ako u svoj pretrpani dan moete da udenete i nji-

hanje - a idealno je da se vcba posle sunanja i prek-rivanja oiju dlanovima - uinie da se popodne ose-ate osveenim umesto umornim.

Osim toninog dejstva, njihanje blagotvorno delu-je na rad oiju, posebno kada su u pitanju kratkovi-dost, staraka dalekovodost i razrokost. Dr Bcjts, kojije uz sunanje i prekrivanje preporuivao i ovu teh-niku, zapazio je da ona ima blagotvorno dejstvo i koddiplopije (dupla slika), i poliopije, viestruke slike.

Da biste poeli s izvoenjem ove vebe, pogle-dajte sliku 3 i proitajte uputstvo:(I) Pustite neku od starih ploa Persija Fejta ili Man-

tovanija, da bi vas muzika uvela u ritam koji nji-hanje zahteva. Kad proe prva nedelja veba-nja, moete se osloniti na svoj unutranji ritam;vano je da njihanje bude lagano i ravnomemo~

(2) Skinite naoari i stanite na sredinu sobe tako dagledate kroz prozor"

(3) Stanite blago rairenih nogu, tako da vam stopa-la budu paralelna. Ako stc nieg rasta, rastoja-nje izmedu stopaJa trebalo bi da bude oko ISem',

ako ste pak visoki, to rastojanje trebalo bi dabude dvostruko vee. Nemojte se optereivatida to rastojanje mente; jednostavno, zauzmiteonaj poloaj u kome se oscate oputeno i pri-rodno; vano je jedino da ose3.te da imate dob-ru ravnoteu.

(4) Pustite da vam ruke padaju slobodno, nos dritepravo - znai, isti onaj poloaj glave o komesmo govorili kod sunanja.

(5) Sada zanjiite telo: prvo glavu, zatim trup, paprenesite taj pokret na celo telo. Prebacujte te-inu s jedne noge na drugu. Ponite prvo s kre-tanjem udesno, pa se vratite u poetni poloaj izatim zanjiite naleva. Kada je teina tela sas-vim na jednom stopalu, moete lagano da odig-nete onu drugu peru od poda.

(6) Kada doete u poloaj da su vam ramena para-lelna sa zidom, treba da se kroz njihanje vratiteu centralni poloaj, pa zatim nastavite da se po-lagano okreete ulevo. Teina e se preneti nalevo stopalo, a onda ete desnu petu moi daodignete od poda.

(7) Dok se njietc, zamiljajte da-se gornji deo vaekime istec na gore, a donji deo kime kao da seistee na dole, kao da vas neto vue u tom prav-cu i pojaava vae istezanje.

(8) Nemojte se previe okretati u stranu - njietc se,ne radite aerobik. Nemojte ii preko onog po-

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

52 Da li su VIII naoari wis/", potrebne? Njilte se da biste videli bolje 53

Slika 3

laaja kada su vam ramena paralelna sa zidomka kome se okreete.

(9) Dok vam je glava II onom neizmenjenom polo-aju (tako da nos stoji pravo), pustite da vam oiprate linije koje obeleavaju granicu izmeduzidova i tavanice.

(10) Posle nekoliko kompletnib pokreta, spustite oineto malo ispod vrha prozora, i pratite zami-ljenu liniju II toj visini, koja prelazi preko zida.Pratite tu liniju mirnim pogledom, bez preki-danja, kao da lagano plovite. Ovo baS nije lakokako izgleda, treba stalno da mislite na to to ra-dite. i

(ll) Dok oima prelazite" preko prozora, usmeritepogled II daljinu i obuhvatite njime cca vidik,koliko god vam to svetlo dozvoljava. Promenafokusa opustite one miie. Trudite se da oiodrite na nivou one linije koju ste "vukli" duzida.

(IZ) Sa svakim dovrenim zamahom promenite vi-sinu linije koju pratite oima za tridesetak cen-timetara gore ili dole, kako elite. Ova promenaje veoma vana - ne dozvolite da vCba postanemonotona.

Tokom njihanja doivocete neto to je iluzija. Iz-gledate vam da se mm prozora kree u suprotnompravcu od pravca vaega kretanja, a tako e se ..po-naati" i drugi oblinji predmeti. Predmeti koji se na-laze izvan prozorskog okna, kao to su drvee i uda-ljeni predmeti, izglec;iac kao da se kreu s vama. Akovam se to ne dogodi, znai da se ne njiete na pravilan

nain; verovatno se drite oct'vie kruto.Isti zakljuak mOe se iivesti i ako se dogodi daoscate vrtoglavicu ili uznemirenost - ili ste kruti pri

" .

PedjaHighlight

54 Da li su vam naoc"ari zaista porreblU:? NjiJite se da biste videli bolje 55

kretanju ili ste dopustili da vam oi zure. Ako se ose-ate nelagodno ili vam se vrti II glavi, prekinite za tre-nutak, zatim vebu ponovite pokreui se skladno isasvim smireno, a lo e dovesti do neophodne relak-sacije. Jedna od vanih"posledica koju donosi njihanjejeste da razbija naviku zurenja, a druga je io se naovaj nain oputate ako ste previe stegnuti i napeti.Idealno bi bilo da njihanje izvodile tri puta dnevno:ujutro, negde II toku popodneva, i uvee pred spava-rUe.

Ponite sa trideset kompletnih njihanja. Tokom vre-mena moete taj broj poveati da dnevno dosegne sto.Ako vam sc ovo ini mnogo, seti te se da nonnalnombrZinom moete izvesti trideset zamaha II toku jednogminuta, io znai da vam za dnevnih sto treba tri mi-nuta i dvadeset sekundi. To jc mala cena da biste se bo-lje oseali tokom dana, da biste imali bolji san i boljivid.

Vebajte njihanje dokle. vam to ne postane dosadno - dosada nije ba prijatelj relaksacije.

Ako vam dosadi ceo postupak, napravite pauzu odnekoliko dana, ili pokuajte drugu varijantu:

(I) ZanjiSite se udesnc; kao kod obinog njihanja,ali podignite uvis desnu ruku i rairite sasvimprste na njoj.

(2) Kada ramena dodu u paralelan poloaj premazidu, spustite desnu i podignite levu ruku, tako-

de rairenih prstiju, i nastavite da se sada njieteulevo.

(3) Sve vreme vebanja pratite prste uzdignute rukei zamiljajte da 'njima povlaite crnu liniju pozidu.

Sem ispruenih prstiju i ,,slikanja po zidu" prstima,ovaj postupak identian je prethodnom. Ali, veini lju-di je lake da povlaenje linije zamisle na ovaj nain.Zbog podizanja i sputanja ruku, ova varijanta je malo

dinaminija i ima stimulativno dejstvo, pa se ne prepo-ruuje ba pred spavanje jer e vas dodatno rasaniti.

KRATKI ZAMASI(Sedea variianta)Stariji ljudi kojimaje te~o da stoje - kao to je to

bio sluaj sa gdom H. - mogu takode da iskoriste veinu pozitivnih efekata ove vebe, tako to e izvoditikratke zamahe - neku vrstu sedee varijante njihanja.

Ovaj postupak zahteva da se udobno namestite ustolici s uspravnim naslonom, da skinete naoari ipustite da vam ruke slobodno padaju niz telo. Otvore-nih oiju i ravno upravljenog nosa pokreite gornji deotela sjedne strane na drugu. Ruke bi trebalo da vam se

krcu II skladu s torzom,lagano i ritmiki. Glava, narav-no, mora da se pokrete zajedno s telom. Posle prvih

PedjaHighlight

PedjaHighlight

Njiile ~e da bisre videli bolje 57

nekoliko pokreta; ponite da zamiljate iste one linijepo zidovima kao to sam to objasnila u prethodnoj vc-bi za nonnalno njihanje.

LEEE OSMICEOva veba, koja ima bezbroj varijacija, sastoji se u

tome da vrhom nosa opisujete poloen broj osam (ili,ako vam je lake. znak za beskonanost).

Zvui pomalo aavo, zar, ne? Ali, "leee osmice"oputaju miic vaeg vrata i leda, i umiruju eca nerv-ni 'sistem kada ste stegnuti i napeti.

Male leee osmice opulaju siune onc miie.Velike, pak, oputaju krupnije miie, i ine da krvbre potee ka mozgu, svuda kroz glavu, vrat i oi.Velike ili male, osmice moete izvoditi bilo kad i bilogde, i lo tako da niko i ne primeti da vi u stvari nelovcbate. Ja, recimo, ovu vcbu radim kada u velikojposlovnoj zgradi moram da ekam na lift, ili sedei upozoritu dok traje pauza, ili u svojoj kancelariji doktelefoniram.

Jednostavno, zatvorite oi i "crtajte" leee osmicevrhom svoga nosa; one mogu posle da postanu i polo-ene, iskoene ili ak uspravne - vano je da glavupomerale lagano i ravnomemo. Kada vam dosade os-mice, crtajte u vazduhu krugove, pa ih pogledom "se-cite" na male delove, nite. "Crtajte" tokove voza, oz-

Slik,4naite svaku preku na njima. "Crtajtc" strelice okrenute u svim pravcima. Ponekad samo pokrenitc glavulagano, tako da primetite da su se sva ova tkiva aktivi-rala: treba da osetite kako vam se sve pomera u rame-nima i vratu. Ovo zahleva koncentraciju; zamislite dasvesno posmatrate unutranjost svoje glave i vrata.Pogledajte i1ustn>.\~iju br. 4.

Svi postupci koje sam dQ:-ada opisala, od sunanjado osmica, oputajui su, i QSmiljeni da poveaju va-u senzitivnost, osetljivost :''1 sopstveno telo. ukljuu-

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

58 Da li su vam nactari zaist" potrebne?

jui i oi. Nasuprot fizikim vebama, koje imaju zacilj da izgrade i zategnu miie, i koje obino ne zahte-vaju nikakvo razmiljanje, vebe za poboljanje vidaobavezno iziskuju koncentraciju. One se moraju izvo-diti polako i ritmino.

U poglavljima koja slede baviemo se specifinimtehnikama koje su c:muljene za odredene vrste prob-lema s vidom.

KAKO DA KORIGUJETEPOREMEAJE VIDA

u veini poremeaj~ koji su posledica nepravilnogprelamanja svetlosti pri prolasku kroz oko, postojincka miina neravnotea. Neki miii su vrlo zateg-nuti, a neki pak, previe olabavljeni. Svaki od poreme-aja vida nastaje kao posledica odreenih nedostataka.i zahteva precizan pristup ti leenju. Korektivni pos-tupci nisu teki niti komplikovani, ali zahtevaju da imsc posvetite - samo itanje ove knjige nee uiniti dase s vaim oima dogodi udo.

Oi morate da trenirate, da bi radile ono to vi e-lite; taj trening zahteva bar isto onoliko panje kolikoje neophodno da biste psa nauili poslunosti.

Pokazalo se da stariji ljudi csto postiu bolje re-zultate od mlaih ljudi; moda je to zato to imaju vieupornosti i strpljenja, i svakako vie vremena.

Ali, bez obzira na godine. vai izgledi na uspeh suveliki ako zaista elite da ponovo dobro vidi.te, i zaistaradite svakodnevno na lome.

PedjaHighlight

PedjaHighlight

60 o.:. li $u MlItI naoari zaista potrebtu>? Kako da korigujere poremeaje viJa 61

MIOPIlA - KRATKOVIDOSTJedan od najrasprostranjenijih poremeaja vida je-

ste miopija. ili kratkovidost. Ona se, uglavnom, javljavc II ranom ivotnom dobu - izmedu est i des~t go-dina, a ponekad i neto kasnije, II pubertetu.

Fiziki gledano, do miopije dolazi zbog izduenos-ti onih jabuica. Sem kada se dete rodi kratkovido(to jc veoma redak sluaj), uzrok kratkovidosti je naj~ee emocionalne prirode; rezultat je opte napetostii naprezanja; ili je dete prinuena da pone da ita ka-da za to jo nije spremno, ili muje dosadno II koli, ili- kako je jedna od studija pokazala - dele ima otporprema uitelju, ne voli ga, i tada iz ,.nepoznatih" razlo-ga ne vidi tablu i ono lo pie na njoj.

Moja prouavanja ovoga problema pokazala su daje kratkovido dete uvek izuzetno posluno i dobro vas~pitano, a obino pati od anksioZ1losti, ili je rtna repre-sije, iako je potpuno nesvesno toga.

Ono samo priguuje, iskljuuje spoljanji svet kojibi ga mogao dovesti u iskuenja da bude nevaljalo (ne-posluno); s lakoom ita na blizinu, ali ne vidi jasnonita izvan sigurnosti svojih knjiga.

Meutim, uprkos injenici da ovakvi emocionalniuzroci kratkovidosti podrazurnevaju i pomo psihote-rapeuta, oni, zbog svog definitivnog fizikog uzroka,mogu biti otklonjeni i bez te vrste tretmana.

Da biste otklonili ovaj problem. trebalo bi da ponetesa sunanjem i prekrivanjem oiju dlanovima tokom

nekoliko kraih perioda, pa onda prckrivajte oi jedandui period.

Zatim poredajte 14 obinih domina (treba da imajunajvie 12 taaka na sebi), tako da budu na meusobnom rastojanju od po 2,5 cm, a da stoje u visini vaeglica. Moete ih poredati na naslagane knjige na stolu,ili na policu, ili na gornju povrinu televizora.

Sedite dovoljno udaljeni. toliko da vam domine iz-gledaju blago zamuene,nejasne.

Skinite naoari, kao i u svim vcbama dosad, zat-vorite oi i opustite se. Oi treba da vam se oseaju la~ko i udobno u svojim dupljama, kao beba u kolevei.

Sada udahnite lagano i duboko. Izdahnite isto tako,sasvim lagano.

Otvorite oi i pustite ih da lagano klize du strani-ca (ivica) domina: po gornjoj, a zatim po donjoj ivicidomine koja sc nalazi prva sleva u nizu. Nemojte setruditj da jasno vidite njene take, samo prelazite duivica, svuda okolo. Zamislite kako se ba sada aktivi-ra onaj deo vaeg mozga koji se nalazi II potiljanomdelu modane kore, gde su smeteni centri za vid.

Ovaj postupak ponovite est puta sa pIVom domi-nom, pa preite na sledeu.

Kad stignete do este domine, blaga zamuenostvizije s kojom ste otpoeli vebanje e se izgubiti, adomine na desnom kraju niza izgledae vam sasvimjasno'i ostr" ;f~lljive.

PedjaHighlight

Da li su vam naoari roisra poIreb.,.,?

Ako take na dominama ne vidfte sasvim jasno,isto belo, sklopite oi i vizualizujte (zamislite slikukoju ste ve videli) prvu dominu; mentalno pojaajtenjenu sliku, da bude otrija i jaa nego to ste je zaistavideli; pojaajte i kontrast boja.

Utisnite tu sliku u svoju memoriju. Memorija (se-anje) vrlo je vana za funkciju vida: objekte koji sunam poznati vidimo boljeod onih koje vidimo prvi put.

Sada otvorite oi i, priseajui se one zapameneslike, pustite da vam oi klize du ivica prve domine.Be-L obzira na 10 kako u stvari, vidite tu dominu, za-pamena i projektovana slika uinie da je vidite jas-niJe.

Ponovite postupak s preostalih pet domina. Svakiput kada se neka od njh pred vaim oima uka1.e sas-vim jasno, zapamtite tu sliku i ponovo je prizovitesklopljenih oiju (tj. sklopite oi i vizualizujte slikuponovo).

Kada vam sve domine budu jasne dok ih gledateotvorenih oiju, pometite stolicu 15 em unazad, i po-novite celu igru jo jednom. To vam nee oduzeti takomnogo vremena kao to biste mogli pomisliti; trajatetek negde oko pola sala; ako svemu moete posvetiti ivie vremena, utoliko bolje.

Drugog dana vebanja, preite sa domina na karteza igranje.

Ostavite na stranu tihove (one karte koje i~ajuvelike slike) i dokere i izdvojite karte na kojima su

Kako da korigujele poremeaje iliJa

samo brojevi; one vam daju kontrast koji se bolje ijas-nije moe uoiti.

Na meusobnomrastojanju od po 2,5 cm prilepiteprovidnim selotejpom karte na zid, u visini oiju (na-ravno, kad sedite). zatim se odmaknite od njih na onoodstojanje na kome ih vidite malo zamueno, i pono-vite ceo postupak kao sa dominama.

Treeg dana, uzmite zidni kalendar sa veim cifra-ma, tako da ih moete razlikovati s udaljenosti od trimetra (ili manje, ako ba morate) bez naoara, i takoesamo blago zamuene. Pusti te oi da lagano klize duivica okvira svakog datuma, kao to ste to ranije radiliS

64 Da li $u lIGIm naolari zaista polubIle? Kako da kongujete poremeaje viJa

Odravajte sledei redosled: jednog dana domine,sledeeg karte, pa kalendar - i tako najmanje mesecdana. Ako elite, moete umeSto sa kartama ikaIendarom da vebate sa slikama koje ste isekli iz nekog

asopisa, tampanim simbolima ili bilo kojom drugomslikom koja vam se uini sloenija ili interesantnija.Vodite rauna samo o tome da uvek pogledom prela-zite du ivica slike, da ne gledate direktno II nju samu,i inite to lako i neno.

esto prekidajte vebanje da biste promenili fokus.Slaite pasijans, kad god vam se ukae prilika; ova

igra aktivira miie oka ali je osloboena napetosti itenzije, to je inae karakteristinoza druge igre kar-tama.

Posle mesec dana vebanja (moda i ranije), svakoko ima, recimo, presenu kratkovido~t! .p.9ie znaajno poboljanje vida. Ako je rd o jaem poremeaju,za to prvo primemo poboljanje trcbae vam vie vre~mena. (Kod slabe i umerene miopije, greka u prela-manju ne prelazi est dioptrija ~ jedinica koja se kori-sti II optici. Ako ne znate tanu vrednost svojih diop-trija, moete to proveriti kod optiara ili lekara.)

Jedna moja klijentkinja iz dravne kole u Njujor-ku, posle samo jednog asa upoznavanja s vebama zakorekciju kratkovidosti, nastavila je samostalno da ve~ba. Poslc mesec dana, otkrila je da, po prvi put u tokucelokupnog svog dugogodinjeg kolovanja, moe davidi ta je napisano na tabli, i to bez naoara.

Nikako nemojte odustajati od vebanja posle tihprvih mesec dana. Nastavite s vebanjem dokle god nebudete sasvim zadovoljni kvalitetom svoga vida. Ve-bajte kad god imate vremena: kada putujcte autobu-som ili vozom, pustite oi da slobodno preleu prekovelikih reklamnih panoa, ali pri tom ne itajte ta nanjima pie, ponaajte se kao'da su oni karte ili velikikalendar, s kojima ste vebali. Ako gledate II njih to-kom kratkih vremenskih perioda, uopte nije bitno toto su oni daleko iznad nivoa vaih oiju.

zatim, promenite fokus i posmatrajte, recimo, dug-mad na kaputu nekoga ko sedi preko puta vas, klizeipogledom du ivica svakog dugmeta. Pri tom se ne-mojte snebivati: pokrete vaih oiju drugi teko da mo-gu da uoe.Ako ste od onih koji imaju vie samopouz-danja, moete vebati tako to ete pratiti konture licai tela svojih saputnika.

HIPEROPIJA - DAtEKOVIDOSTHiperopija JX>Znatija kao dalekovidost, pogaa mno-

gu decu, a esto se odrava i o sasvim zrelog doba.rtva hiperopije ne moe da fokusira oba oka na obje-kat koji se nalazi sasvim blizu; pa itanje postaje ote-ano, ponekad ak praeno muninom i glavoboljom.Hiperopija esto prati detetov slab uspeh u koli.

Dalekovida osoba dobro vidi na daljinu ali.ima te-koa sa vidom kada su male razdaljine u pitanju.

PedjaHighlight

66 Da /i su va", naoari zaisw"potreime? Kako da korigujeu poremeaje vida 67

(1) Uzmite knjigu ili stranicu tampanog teksta, aJitakvu da ima dosta praznog prostora izmeu re-dova. Postavite tekst ispred sebe na ono rastoja-nje na kome su slova blago zamuena.

Ovaj trening sa karticom moe se izvoditi jednomdnevno: kad su u pitanju deca, ponavljam, potrudite seda izvedete celu stvar tako da dete dobrovoljno uestvuje. Ovom vebom postie se oputenost onih mi-

ia; ako dete to doivi kao jo jednu obavezu, do e-ljenog rezultata nee doi.

Sada je na redu tehnika s kartama koja moe daolaka itanje.

I kod ovog poremeajauzrok je i emocionalni fak-tor: hiperopija moe da bude jedan od naina ispolja-vanja anksioznosti. Da bi se ova neravnotea izbalan-simIa, trebalo bi primenjivati sunanje, prekrivanje oijl! dlanovima, njihanje i esto menjanje fokusa s dalek-ih na bliske predmete. i obrnuto. Sve ovo treba prak-tikovati zajedno sa specifinim tehnikama koje pre-

poruujem za korigovanje hiperopije.Ako elite da otklonile hiperopiju kod svog deteta,

napravite od vebanja igru - ako on ili ona treba daveba sunanje, njihanje i sve ostalo kao to mora daveba skale na klaviru, nee biti uspeha. Uinite celustvar zabavnom, uz obeani bolji vid, uivanje II itanju i oslobodenje od glavobolja i onog zamora.

Prva od specifinih tehnika koju vam predlaem,zaista lii na neku vrstu igp::.

(I) Uzmite vizitkartu i okrenite njenu praznu stra-nu.

(2) Olovkom nainite crnu taku u samom centru.(3) Drei kartu u ruci na rastojanju koje vam odgo-

vara, premetajte pogled s jedne strane karte nadrugu, sve dok ne pone da vam se ini da je

taka poela da se pomera levo kad se vae oipokreu desno, i obrnuto (ova iluzija naroitofascinira decu).

(4) Posle nekoliko minuta ovakvog vebanja, docr-tajte jo nekoliko tataka na oko 1,25 cm jednuod druge, i to II horizontalnom nizu.

(S)

(6)

(7)

(8)

Sada polako idite pogledom od take do take,napred i nazad kroz ovaj horizontalni niz, i tako

etiri puta.Potom sklopite oi i iz seanja prizovite slikuniza taaka. Pomerajte se od take do take, bakao {to ste radili i maloas, kad su vam oi bileotvorene. Ponovite ovo etiri puta.Zatim, poredajte take vertikalno, na istoj uda-ljenosti, 1,25 cm. etajte pogledom gore-dolepo kartici, etiri puta, pa etiri puta ponoviteisto u mislima, sklopljenih oiju.Uzmite drugu karticu i iscrtajte je takama uboji - recimo, svojoj omiljenoj - pa ponoviteceo postupak jo jednom.

Da li su mm naoarimuta fJOlrebne?

(2) Sada taj tekst okrenite naglavce, tako da ne mo-ete da ga itate.

(3) Preletite oima polako preko margina, nekolikoputa, i zamiljajte da se upravo sada pojaavaaktivnost vaih centara vida u mozgu.

(4) Izaberite dve take na gornjoj ivici stranice, ionda odaberite neku treu taku koja se nalazidalje u sobi, recimo teme neke kutije.

(5) Premetajte sada pogled sa tih taaka na strani-ci do one na kutiji, i obrnuto, nekoliko puta.

(6) Zatim, paljivo razgledajte prostor izmedu re-dova, idui nadale. kao da itate. Kad budetenegde oko polovine strane, sve e vam postatijasnije. Nemojte se tada naprezati da vidite jas-no; samo nastavite da gledate.

(7) Kad doete do kraja stranice, okrenite je na pra-vu stranu. i preite pogledom prazan red ispodplVog reda slova.

(8) Zatvorite oi, i iz seanja prizovite bele prostoreizmedu redova, zatim ih pomerajte napred-na-zad.

(9) Otvorite oi i paljivo razgledajte prostor izme-du plVih nekoliko redova; zamislite daje to onabela boja koju ima svc sneg na jakom suncu.Ponovite ovo nekoliko puta, naizmenino otva-rajui i zatvarajui oi.

(10) Zatim pustite oi da plove po redovima tekstanapred i nazad. bez voljnog pokuaja da itate.

KakQ da korigujele fXJremdaje vida

(II) Pogledajte malo okolo po sobi, pa opet vratitepogled na stranicu. Crna slova isticae se sasvimjasno, a beli prostori izmeu njih izgledae beljinego to ste ih videli ikada ranije. Rei e sesasvim jasno isticati na belom papiru.

Kada sam pIVi put izvel~ovu vcbu. bila sam toli-ko uzbuena rezultatom da sam odmah otrala do tele-fona i nazvala prijatelja koji me je uputio na oni tre-ning, Sidnija Fildsa. Ne dopustite da vas entuzijazamsasvim ponese - posvetite celoj proceduri 15 minuta,to e biti dovoljno za taj dan.

U nedeljama koje slede postepeno smanjujte veli-inu slova sa kojima vebate. sve dok ne budete u sta-nju da itate sitna slova kojima su ispisane uobiajenereklame u novinama.

Ovu vebu moete s vremena na vreme zamenitijednom od narednih:

Uzmite olovku ili akalicu u boji i idite njenimvrhom od poetkado kraja napisane rei; pratei pog-ledom vrh koji se kree. Uradite to etiri puta. Zatim,zatvorite oi i uradite istu stvar etiri puta tako to etezamiljati pomeranje take (levo-desno). Ponovite pos-tupak sa desetak rei. Kad budete" zavrili. celokupnastruktura vaih oiju bie sasvim oputena. (Oi senapreu kada itate, pogotovu kada itate neto to nerazumete ba najbolje; pritisak. tog naprezanja odraa-va se i na oi i na um.)

,O Da li .fil vam naoari U1ista pt:Jrulme? Kako da korigujete poremeaje viJa 71

Jo jedna tehnika za lake itanje:

(I) Stavite mali depni kalendar na udaljenost nakojoj inae drite knjigu kad itate (oko 35 cmod oiju).

(2) Nasumice izaberite est datuma, i premetajtepogled s jedne strane na drugu svakoga od njih;pri tom se nemojte naprezati da datume jasno.vidite.

(3) Sada zatvorite oi i vizualizujte sliku jednoga'od datuma.

(4) Ponovite postupak sa vie od pet brojeva, otvarajui a zatim zatvarajui oi za svaki od njih.Kada budete zavrili, svih est brojeva e se jas-no ocrtavati na svojoj podlozi.

Narenoga dana, stavile kalendar na 30 cm (ili 25cm ako ste poeli sa 30), a sledeeg dana, pribliite

oima jo za 5 cm.Ceo ovaj postupak ne zahteva vie od 15 minuta

dnevno, a veoma olakava itanjena blizinu, II ia etese i sami vrlo brzo uveriti.

PREZBIOPllAZa prosene sluajeve prezbiopije, ili sredovene

kratkovidosti (ne vee od pet dioptrija), osnovne korek-tivne vebe su identine s onima koje se koriste kodhiperopije. Znaajan dodatak je naglasak na ~stommenjanju fokusa sa dalekih na bliske predmete I obr-nuto, to je ee mogue.

Da biste izbegli da nosite bifokalne naoari, ve-bajte tehnike koje su preporueneza miopiju. Kao do-datak, otvarajte pasijans kad god vam se ukae prilika,igrajte ping-pong, onglirajte loptom, ako umete. pra-

tei pri tom oima njeno kretanje II vazduhu.za ene (i mukarce koji u tome nalaze zabavu).obino ivenje iglom i koncem takoe moe da budeod koristi. Uzmite najdeblju iglu koju moete da naete, to deblji konac i to redu tkaninu. Posle svakogaboda razvucite konac tako da ispruile celu ruku, anju ~ratite pogledom. Pratite pogledom ceo taj pokretnapred i nazad, do tkanine. Umesto igle moe da pos-lui i nokat: pravite velike pokrete, preterujui namer-no; pratite svaki pokret pogledom. pa ga ponavljajte ijednom i drugom rukom.

Za prezbiopiju koja je jaa od uobiajene (vie odpet dioptrija), moete dodati i sledee:

Uzmite kartu za igranje sa crnim brojevima i posta-vite je na rastojanje norma]no za itanje. ali ipak takoda vam slova budu malo zamuena. Sedite onda takoda moete da vidite i sliku koja visi na zidu, a koja je

PedjaHighlight

PedjaHighlight

72 Da li $li ~m naola..-; misIa potrebne?

malo dalje od vas. Dok drite kartu II ruci, pomerajtepolako glavu, tako kao da vrhom nosa hoete da obi-ete" konture karte; zatim prebacite pogled na sliku nazidu i obiite njcn okvir. Naizmenino gledajte slikupa karm, sve dok se ne umorite, ili vam ne dosadi. za-tim malo radite ,Jefee osmice" pa sc ponovo vratitena sliku i na kartu.

Ako na ovo moete da potroite 20 minuta, dobroje; ak i krai periodi jednom dnevno - ili ee, akovam vreme dozvoljava - bie od velike pomoi.

Moete da pokuate i ovo: uzmite kuglu neke jarkeboje ili ukras zajciku, ili pomorandu, ili limun. zatimdrei taj predmet II ruci, pravite predmetom II rucikrugove po vazduhu, ne odvajajui pogled od njega; mo-

..,.:!fIe praviti velike i male krugove naizmenino.OvomJednostavnom vcbom potpuno ete opustiti svoje one

miie.Kada etate, pustite oi da se kreu po vrhovima

krovova i drveta, zatim ih vratite na plonik kojim ho-date, zbog promene fokusa, koja je viestruko korisna.

MOE LI SE RAZROKOST ISPRAVITI?Skoro isto onoliko uobiajen koliko i drugi pore-meaji vida o kojima sam dosad govorila, ali mnogovie zabrinjavajui i po decu i po roditelje svakako jestrabizam, ili razrokost. Razrokost je nemogunostobaoka da gledaju istovremeno u istom pravcu, i da takoproizvode jedinstvenu sliku onoga u ta gledate. Raz-rokost uzrokuju kombinacije neurolokih i miinih

poremeaja, i ekstremna je manifestacija nepravilnefunkcije vida, iako veina ljudi od nje pati u nekomslabijem obliku.

U nekim sluajevima, pacijent vidi dve sasvim odvojene slike. Poto mozak ovo smatra nepodnoljivim,on se trudi da ispravi sliku razrokog oka kako bi se,kao rezultat, dobila normalna slika. Ova produenainterakcija za rezultat ima to da se dodatno slabi ot-rina slike koja se na kraju dobija.

Neka deca se raaju s ovim poremeajem,madaje,poznato i to da sva deca do 18 meseci ivota jo uveknemaju formiranu odgovarajuu "sliku". U tako ra-nom ivotnom periodu, oigledna razrokost moe bitii znak detetovog zaostajanja u razvoju, iako se najee deava da takav poremeaj vremenom sam iezne.

U sluajevima da ostane, lekari obino preporuuju operaciju, ali esto biva da ona ima samo kozmetiki

PedjaHighlight

PedjaHighlight

PedjaHighlight

Da fi S'U vam Melan zaista polrtinw?

efekat. Posle hirufke intervencije oi izgledaju isp-ravljene, ali one nastavljaju da interno nepravilno funk-cioniu. Ponekad, kad prva operacija u ispravljanjuoka ..koje eta" ne uspe, preduzima se i druga operaci-ja. Ali ak i tad sc moe desiti da rezultati ne budu za-

dovoljavajui, ili bar ne trajni.Pristup onog treninga ovom problemu sastoji se u

tome da one miie i nerve navede da ponu da fimkcio-niu kako treba. da oba oka ponu da rade s istovet-nom efLkasnou.Kod razrokosti oko koje gleda u stra-nu, ili nanie, ili u bilo kom drugom pravcu., ne obav-Ija potpuno onaj deo posla koji mu sleduje: u nekimsluajevima, oi divcrgiraju naizmenino.

Bez obzira da Ii samo jedno oko "eta", ili se todeava kod oba, vebe za korigovanje ovoga poreme-

aja poinju sunanjem, prekrivanjem oiju dlanovi-ma, njihanjem i "lccim osmicama". Svaku od ovihvcbi trcbalo bi da uvodite postepeno: prvu ete raditinedelju dana, a tck potom ete uvesti sledeu, i takoredom.

Ako je samo jedno oko pogoeno, treOOJo bi da nji-hanje raditc na sledei nain: pokrijte dlanom zdravooko, i dok se njietc ispruite slobodnu ruku. Kaipr-stom pokazujte u pravcu za koji znate da razroko okone moe lako da prati. Trudite se da pogledom pratiteisprueni kaiprst

Ako su oba oka problematina,naizmeninoprek-rivajte jedno pa drugo oko, kroz njihanje. Ako sc desi

MQk fi ;re razrokost i$pml/iti?

da oselite vrtoglavicu ili muninu, zaustavite se, pa ne-ko vreme vebajte ..leee osmice", a zatim ponovitevefbu izpDetka.

Osim sunanja,prekrivanja, osmica i njihanja, vet-bajte puzanje- po podu. Nemojte se uditi, stvarno!Ipak, puzanje koje se praktikuje II ovom onom tre-ningu razJikuje se od onoga kojim se kreu bebe prenego to naue da hodaju.

To je vie kao plivanje, najslinije kraul stilu: zah-teva da vam stomak bude na podu dok se izvlaite nap-red, prvo pokreui levu ruku i levu nogu, a zatim des-nu ruku i desnu nogu. Istegnite svaku ruku koliko godmoete, kao da plivate. Radite ovo jednom dncvno, naj-vie deset do petnaest minuta. Ako je razroko vae de-te, vebajte kraul zajedno s njim, kako bi se ono ose-

ala kao da se igra - i kako ne bi brzo odustalo. Ovuvebu su razvili neurolozi kako bi postigli poboljanjeprostome percepcije. Iako deluje neverovatno, kraul sepokazao kaO,$u:etno korisna veba kod razrokih pa-cijenata.

Posle "plivanja" sedite u naslonjau koja se ljulja.na oko metar rastojanja od lampe koju inae koristiteza sunanje. Upotrebite sijalicu one jaine koju koristite za sunanje.pa se ljuljajte napred-nazad ispred lampe. Ovo vebajte bar jednom dnevno.

Crawl u engleskom jeziku znai i puzanje i stil u pliva-nju koji i mi zovemo kraul (prim. prev.).

76 Da li

78 Da li $u vam Moltl,; zaista potrebne? Mole li se razrokosr ispravili? 79

Slik,6

Slik,7

Ponavljajte OVU vefbu est puta na dan; to e umno-gome pomoi vaim oima da ponu da konvergiraju

(zajedniki da funkcioniu). Pogledajte sliku broj 6 ko-ja ilustruje ovu "karate" poziciju, a zatim sliku broj 7,na kojoj se vidi poloaj ruke kada je ona okrenuta dla-nom ka licu.

Za decu je idealna veha hodanje po uskoj dasci.Doslovno tako. Na tri poloene cigle postavite daskutako da jedna cigla bude oslonac II sredini, a druge dvena krajevima. Dete treba da hoda po toj dasci napred,nazad, postrance.

I za decu i za odrasle, najvanija tehnika koju samspomenula II knjizi jeste tehnika fuzije koja je opisanaII poglavlju "Kako da uinite da vae oi vide II tridimenzije".

Ali na nju nemojte prelaziti dok sasvim ne ovladatetehnikama koje su opisane u poglavlju koje upravo itate.

Moja prijateljica, koja je tada bila u etrdesetimgodinama, primenjivala je sve tehnike koje su ovdedetaljno opisane, i, naravno, tehniku fuzije, i uspela dapostigne iznenaujue rezultate.

Ona je dugo patila od jedne vrste paralize miiabitnih za pokretanje levog oka, tako da njime nije mog-la da gleda naleva, jer oko II tom pravcu nije moglouopte da se pokree.

Ono drugo, relativno zdravo oko je zbog njenih go-dina bilo, ve (predvidljivo) prezbiopino,dalekovido.

JO NEKI UOBiAJENI PROBLEMI

Poremeaj koji zovemo .,lenjo oko" jX)gada goto-vo svakoga u izvesnom stepenu. naj~~e v~m~ bla-gom. Kod ambliopije (slabovidost), kOJaJ~ naJgon mo-

gui sluaj ovoga poremeaja,jedn~ oko.J~n~s.tavn.~,ne vidi tako dobro kao ono drugo, lako pn IspitivanJI-ma ne odaje nikakvu deformaciju - poremeaj. Iako je

uobiajenoda se o ovom poremeaju govori kao o "I~njom oku", on u stvari esto nas.taje ~o rezulta~ pSI-

hikog potiskivanja slike koju daje retma (mre~Ja~):Ponekad je slika koju daje "lenjo oko" p~a ~~ICa, Ihsadri samo delove realne sUke koji se pojavljUjU pov-remeno i gube. Ali, lenjo oko se moe "razdrmati" izsvoje lenjosti.

Evo kako:

1JG fi su vam naocari misia potrebne!

Vebala je sananje, prekrivanje oiju dlanovima,njihanje kao i vebu u kojoj se pogledom prati ispru-eni kaiprst, nekoliko meseci, kao to je radila i naispravljanju hiperopije i ambliopije (tzv. lenjog oka).Ranije paralizovani miii postepeno su poeli ponovoda funkcioniu. Uz to, na njeno veliko zadovoljstvo,otkrila je daje, sasvim neoekivano, dobila i dve veli-ke nagrade, na koje uopte nije bila pripremljena.

Prva nagrada bila je da je njeno doskora paraliza-vano oko poelo da se ponaa kao "mladi partner": ne-dodirnuta sredovenom dalekovidou, ono je odjed-nom postalo oko koje bolje vidi, ak je, zahvaljujuinjemu, ponovo mogla s lakoom da ita.

Druga nagrada ticala se povrede oka koju je mojaprijateljica imala: ogrebana komea, ronjaa. Uprkosuvrecnom gleditu da komea nikada sama ne zacelju-je, povreda je potpuno nestala. Njen lekar je taj uspehpripisivao terapiji kautcrizacije, koju je primenjivaona taj oiljak, a smatrao je i da je znaajno j to to seona dve nedelje puno odmarala. Ipak, nikako nije mo-gao da objasni niti razume zato se to nije deavalo idrugim pacijentima koji su tretirani na identian nain. (I)

(2)

Pokrijte oko koje je zdravo komadom tkanine ilidlanom, pa onim okom koje se ulenjilo veba~tesa dominama, kartama ili kalendarom. VebaJteovo po pet minuta, onako kako je to preporueno za krat.kovidost.Sada otkrijte oko koje je bilo pokriveno pa saoba oka preletite pogledom po sobi. radi pco,?e-ne fokusa. Pustite oi da klize preko tavamce,

82 Da li su vam naoari zaisla pt)lrebmt? Jo mh uobiajeniproblemi 83

preko poda, preko zidova, slika, lampe, pepe-ljare, knjiga.

(3) Pustite da oi prale ivice predmeta koje posmat-rate, kao to je to ve objanjeno II vcbama zamiopiju.

(4) Zamislite da svu svesnu panju i sposobnost vid-nih centara II mozgu, koji su zadueni za vid, mo-ete da skonccntriete na aktivnost Jenjog oka."Mislite" kroz svoje lenjo oko.

(5) Saa pokrijte lenjo oko i koristite ono koje jesasvim zdravo nekoliko minuta, ali ne vie odpet.

(6) Sada, sa oba oka otkrivena, stanite na sredinusobe, tako da gledate II zid. Uzmite olovku, lcnjir ili metar, i drite ga II sasvim ispruenoj rucinegde II visini nosa, tako da ona otra ivica budeokrenuta ka vama. to je predmet dui, to bolje.tap, dugaakmetar, moda bi bio i najbolji, aline morate se time optereivati.

(7) Gledajte gore-dole du tapa nekoliko puta - triili etiri - a :zatim gore i dole po zidu, nekolikoputa. Trebalo bi da :zapamtite izgled tapa i daga periferno vidite dok gledate zid. Ako vae oifunkcioniu kako valja, trebalo bi da vidite dvatapa dok budete gledali zid! Na poetku, celaveba treba da traje oko tri minuta. Postepeno,kako budete vcbali (u danima koji slede), pro-

duavaete vreme vebanja, kao i svoje rasto-janje od zida.

(8) Ako ne vidite dva tapa, prekrijte jedno oko igledajte iza tapa. zatim prekrijte drugo oko, paponovite isto. tap e se, naravno, za svako okopojaviti na drugom mestu (svakom oku e izgle-dati da je u drugom poloaju). Zapamtite mestana kojima ste videli tap i za jedno i za drugooko. Kada ponete da koristite oba oka otkrive-na (pri emu ete se seati onih zapamenih raz-

liitih poloaja), trebalo bi da imate iluziju davidite dva tapa. Ako vam to jo ne polazi za ru-kom, malo se odmorite radei osmice, a zatimse vratite na posmatranje tapa.

Kada budete spustili tap, odvcbajte dvadesetakpokreta njihanja. Koristite oba oka j svesno se kon-centriite na proces gledanja. Zamislite da su vam vid-ni centri u mozgu sada