Dabar 12 K01 - mitropolijadabrobosanska.org · 26.Osvetio obnovqenu crkvu u Bijelom Brdu i slu-ìo Sv. liturgiju 27.NaVozdvièwe~asnogkrstasluìoSv.liturgijuu kapeli Duhovne akademije

BROJ 12BROJ 12GODINA 1998GODINA 1998

EPARHIJA DABROBOSANSKA BILTEN MANASTIRA DOBRUNA-EPARHIJA DABROBOSANSKA BILTEN MANASTIRA DOBRUNA-

2

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWAWEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA

DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

��

1. Sa ~lanovima me|ureligijskog vje}a sastao se u Sa-rajevu sa ameri~kim kongresmenima, obi{ao i raz-gledao grad i u~estvovao na zajedni~kom ru~ku.

2. Posjetio episkopa zahumsko - hercegova~kog i pri-morskog g. Atanasija u manastiru Tvrdo{u kodTrebiwa.

3. U Srpskom Sarajevu izvr{io ~in osve}ewa Investbanke i razgovarao sa presjednikom R.S. prof. dr.Biqanom Plav{i} i premijerom Miloradom Dodi-kom.

7. Posjetio Staru pravoslavnu crkvu u Sarajevu, hramSv. Save u Blaùju, crkvu Sv. proroka Ilije u Ki-seqaku, srpsko grobqe na Rudniku kod Rakovice- sastao se sa prof. dr. Petrom Mandi}em pred-sjednikom Akademije nauka R. S. i prof. dr. Mi-trom Miqanovi}em.

9. Slu`beno boravio u Beogradu.13. Povodom 25. g. Arhijerejske slu`be sluìo Sv. li-

turgiju u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovijeu Srbiwu sa mitropolitom crnogorsko-primor-skim g. Amfilohijem, episkopom zahumsko-hercego-va~kim g. Atanasijem, episkopom osje~kopoqskimg. Lukijanom uz u~e{}e sve{tenika, monaha, mona-hiwa i brojnih prijateqa i visokih gostiju.

14. Posjetio Pale - obi{ao izgradwu nove crkve uPodgrabu i Sarajevo.

15. Na poziv Jevrejske op{tine prisustvovao otvara-wu Jevrejskog grobqa u Sarajevu.

16. Pred po~etak radova na Sabornoj crkvi u Sarajevuposjetio crkvu i zgradu Mitropolije Dabrobosan-ske. Primio sekretara kenteberijskog nadbiskupau Sarajevu.

19. U manastiru Dobrunu odrào sastanak sa redakci-jom Dabra.- Posjetio manastir Mile{evu.

20. Sa Wegovom Sveto{}u Patrijarhom Srpskim G.Pavlom u~estvovao na osve}ewu obnovqenog mana-stira Davidovica i sluìo Sv. liturgiju. Sluìoprazni~no ve~erwe u crkvi Ro|ewa Presvete Bogo-rodice u Vi{egradu uo~i hramovne slave.

21. Sluìo Sv. Arhijerejsku liturgiju u crkvi Ro|ewaPresvete Bogorodice u Zenici i presjekao slavskikola~ i osvetio slavsko koqivo za hramovnu slavu.Postavio o. Jadrana Danilovi}a i o. Zorana Jere-mi}a za parohe u Zenici.Primio predstavnike Evropskih posmatra~a.

23. U Vladi~anskom dvoru u Sokocu primio g|u. Anto-nelu Notari i Xejmsa Rejnoldsa predstavnike Me-|unarodnog Komiteta Crvenog Krsta.- Primio predstavnike udruèwa Otaxbinskog sa-veza dobrovoqaca.- Primio dekana Muzi~ke Akademije prof. BrankaBenovi}a i prof. Ogwena Bomo{tara.

26. Osvetio obnovqenu crkvu u Bijelom Brdu i slu-ìo Sv. liturgiju

27. Na Vozdvièwe ~asnog krsta sluìo Sv. liturgiju ukapeli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.

28. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beo-gradu.

29. Posjetio Sabornu crkvu u Sarajevu i blagosloviopo~etak radova na sanirawu i obnovi crkve, a za-tim pregledao radove u parohijskom zdawu u Bla-ùju i izgradwi hrama Sv. Pantelejmona na Vu~jojLuci.

��

2. Primio u Sarajevu ambasadora Italije- U S. Sarajevu razgovarao sa potpredsjednikomR.S. g. Mirkom [arovi}em o predstoje}im jubile-jima SPC.

4. Sluìo Sv. Liturgiju u hramu Sv.Save u Blaùju,odrào pomen blaènopo~iv{em mitropolitu\or|u Nikolajevi}u.

5. Posjetio Episkopa bawalu~kog gospodina Jefrema- sastao se sa pred. R.S. prof.Nikolom Popla{e-nom.

6. Primio u Vladi~anskom dvoru pred. u predsjedni-{tvu BiH g. @ivka Radi{i}a.

7. Sluìo Sv. Liturgiju i presjekao slavski kola~ osv.vel.mu~.Tekli u staroj crkvi u Sarajevu- presjekao slavski kola~ i osvetio krsno koqivoKSS-a “Sv.Tekla” na Palama.

8. Otvorio izlo`bu fotografija o manastiru Hilan-daru Veqka Mihajlovi}a u S.Sarajevu.

9. Sluìo Sv.Arhijerejsku liturgiju u hramu Sv.pro-roka Ilije u Sokolcu i rukopoloìo u ~in |akonaMarka Bilinca- Odrào parastos poginulim i preminulim o zadu-{nicama (Mihoqdanskim).

10. U crkvi Sv.Nikole u Srbiwu sluìo Sv. Liturgi-ju i rukopoloìo u ~in sve{tenika Marka Bilina-ca.

12. Posjetio Episkopa ì~kog Stefana u manastiru@i~i,a zatim manastire Vavedewe i Sretewe u Ov-~aru.

13. Prisustvovao inauguraciji i zakletvi predsjedni-ka u Predsjedni{tvu BiH- posjetio Sabornu crkvu i Vladi~anski dvor u Sa-rajevu.

� � � � � � � � �

3

��

14. Prisustvovao Sv. Liturgiji u hramu sv.prorokaIlije u Sokolcu i propovjedao o Pokrovu Presve-te Bogorodice- primio u Sarajevu komadanta italijanskih vojni-ka SFOR-a.

18. Prisustvovao Sv. Liturgiji u hramu sv.prorokaIlije u Sokolcu i propovjedao- sastao se u Sarajevu sa Landrumom Boningom.

19. Posjetio manastire Sretewe, Vavedewe i Dobrun- u Vladi~anskom dvoru primio ambasadora Ma|ar-ske.

23. Posjetio crkvu brvnaru u Rijeci posve}enu Sv.Ni-kolaju i crkvu Uspewa Presvete Bogorodice u ê-lebi}ima.

24. Vjen~ao g. Du{ka Korwa~u i Lidiju u hramu Uspe-wa Presvete Bogorodice u âjni~u.

25. U~estvovao na osve}ewu novopodignutog hrama isluìo Sv. Liturgiju sa W. Sv. Patrijarhom Pav-lom u Malom Mokrom Lugu kod Beograda.

27. Sluìo Sv. Liturgiju u Bijelom Brdu, osvetio slavskokoqivo i presjekao slavski kola~.

28. Posjetio gr~ke vojnike SFOR-a u Visokom i ~e-stitao im dràvni praznik, a zatim obi{ao radovena Sabornoj crkvi u Sarajevu i zgradi vladi~an-skog dvora sa Episkopom zahumsko-hercegova~kimAtanasijem.

31. Sluìo Sv. Liturgiju u manastiru Sv.Petra Ce-tiwskog povodom slave manastira i bogoslovije.

��

1. Sluìo Sv. Liturgiju u crkvi Uspewa PresveteBogorodice u êlebi}ima i razgovarao o izgradwijo{ jednog hrama na podru~ju ove parohije.

2. U~inio kanonsku posjetu C.O.Kalinovik i razgo-varao o izgradwi kapele.

4. Primio Episkopa zapadnoevropskog Konstantina uvladi~anskom dvoru u Sokolcu.

5. Prisustvovao u Bawaluci sastanku Episkopa iz R.S. i ri-mokatoli~kih biskupa i nadbiskupa.

7. U Rudom izvr{io osve}ewe ku}e protojereja sta-vrofora Sava Bradowi}a- Posjetio manastir Dobrun- Prisustvovao ve~erwem bogosluèwu u hramu Sv.proroka Ilije u Sokolcu.

8. Sluìo Sv. Liturgiju u hramu sv. proroka Ilije uSokolcu, osvetio upravnu zgradu {umarstva u So-kolcu i osvetio Krsno koqivo i presjekao slavskikola~ povodom praznika Sv. vel. mu~. Dimitrija.

9. Prisustvovao vandrednoj sjednici Sv. Arhijerej-skog Sabora SPC u Beogradu.

14. Posjetio manastir Ostrog i poklonio se mo{timaSv. Vasilija Ostro{kog i prisustvovao ve~erwembogosluèwu sa maturantima bogoslovije Sv. TriJerarha- posjetio manastir Pivu.

15. Sluìo Sv. Arhijerejsku liturgiju u manastiru Sv.Petra Cetiwskog.

17. U S. Sarajevu se sastao sa dr Nikolom Popla{e-nom predsjednikom R.S.- u 19.00. prisustvovao otvarawu festivla monodra-me R.S. u organizaciji SRNA FEST-a i mati~nebiblioteke S.Sarajeva.

18. Slu`beno boravio u Bawaluci.

21. Sluìo Sv. Liturgiju u Sarajevu i presjekao slav-ski kola~ za hramovnu slavu stare pravoslavne cr-kve Sv. Arhangela Mihajla.

22. Sluìo Sv. Liturgiju u crkvi u Palama.23-27 Slu`beno boravio u Gr~koj.

��

3. Blagoslovom g Mitropolita obavqena Sveta tajna is-povjesti profesora, studenata i u~enika u Duhovnojakademiji i Bogosloviji.

4. Na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice slu-ìo Sv. Arhijerejsku liturgiju u kapeli Duhovneakademije i Bogoslovije i pri~estio profesore,studente i u~enike.

12. Izvr{io prijem zgrade Vladi~anskog dvora u Sa-rajevu poslije generalne popravke i unutra{wegure|ewa.

13. Posjetio zgradu vladi~anskog dvora i izvr{iokonsultacije i dogovor oko ure|ewa enterijera.

17. Odrào sjednicu nastavni~kog vje}a u bogosloviji“Sv. Tri Jerarha” povodom zavr{etka prvog polu-godi{ta.

18. Prisistvovao ve~erwem bogosluèwu u Hramu sv.pro-roka Ilije u Sokolcu i besjedio o sv. Nikolaju Mir-likijskom ~udotvorcu.

19. Sluìo Sv. Liturgiju u hramu sv.proroka Ilije iproslavio krsnu slavu sv.Nikolaja u Vladi~anskojrezidenciji sa gostima i zvanicama.

20. Drugi dan Krsne slave po ustaqenom obi~aju pri-mio podru~no mu sve{tenstvo i profesore bogo-slovije na ~estitku.

23-24 Slu`beno boravio u Srpskoj Patrijar{iji u Beo-gradu.

25. Prisustvovao promociji doktora nauka u prosto-rijama Sarajevskog Univerziteta u Palama.

26. Prisustvovao proslavi povodom 40. godi{wice po-stojawa fo~anske bolnice i obratio se prisutni-ma prigodnom ~estitkom i govorom.

27. Prisustvovao Sv. Liturgiji u hramu Sv.proroka Ilijeu Sokocu i odrào besjedu o prazniku materica.

28. Posjetio kardinala Vinka Puqi}a u Sarajevu i~estitao Boì}.

29. Postavio i uveo u du`nost novog sekretara u zgra-di Vladi~anskog dvora u Sarajevu i u~inio kanon-sku posjetu Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu.

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

HRI[]ANINvisoko zvawe, nebesko

Nema ve}eg, vi{eg, po{tovanijeg,slavnijeg i plemenitijeg imena podnebom od imena hri{}anin... Nebe-sko je zvawe, pa nebeski ìvot i po-na{awe zahteva. O ovome moli hri-{}ane suàw u Gospodu Pavle govo-re}i:

Molim vas ja suàw u Gospodu, dadostojno hodite zvawa u koja ste po-zvani (Efes. 4, 1), jer nas ne prizvaBog u ne~istotu nego u svetost (1Sol. 4, 17). Javi se blagodat Bo`jakoja spasava sve qude, u~e}i nas da seodreknemo bezbo`nosti i èqa ovo-ga sveta, i da po{teno, pravedno ipobo`no poìvimo na ovome svetu,~ekaju}i blaènu nadu i javqaweslave velikoga Boga i Spasiteqa na-{eg Isusa Hrista, koji je dao sebe zanas, da nas izbavi od svakoga bezako-wa i o~isti sebi narod izbrani, kojirevnuje u dobrim delima (Titu 2,11-14); da ne hodimo po telu nego poduhu (Rimq. 8, 1, 4), jer smo do{qacii stranci u ovom svetu, da se ~uvamood telesnih pohota, koje vojuju na du-{u, imaju}i dobar ìvot (1 Petr. 2,11-12), kao deca svetlosti da hodimo(Efes. 5, 8), kao deca neporo~nausred roda nevaqalog i pokvarenogda svetlimo (filib. 2, 15)... Svakikoji ~ini greh, rob je greha(Jov.8,34). Blud i svaka ne~istota i la-komstvo da se i ne spomiwu me|u va-ma (Efes. 5,3). Tela hri{}ana suhram Duha Svetoga, koji ìvi u wi-ma (1 Kor. 6,19). Kako je velika lu-dost od hrama Bo`jeg praviti hrambesovski... Hri{}ani su jedno telo uHristu... i sinovi Bo`ji (Rimq.12,5; Gal. 3,26; 1 Jov. 3,1)...(Tihon Za-donski).

OTAYBINA HRI[]ANINOVAJE NEBO

Ako si ti hri{}anin, onda ti nema{ svoga gradana zemqi, jer zidar i tvorac na{eg grada je Bog (Jevr.11,10). Ma stekli svu vaseqsnu, ipak }emo ostati uwoj putnici. Mi smo nebu pripisani, tamo }emo daìvimo (Flb. 3,20). Zato da ne postupamo kao deca:prenebregavaju}i veliko, divimo se malom... (Zlato-ust).

Hri{}anska otaybina jeste nebo, gde je slava ne-beskog Oca, kome se oni mole: O~e na{, koji si na ne-besima; gde je preslavni dom Wegov, u kome su mnogistanovi (Jov. 14,2). Tamo je nastawen zbor praotaca sasvojim pravednim potomcima: prorocima, apostolima,mu~enicima, svetiteqima, podvi`nicima. Tamo sijaSunce pravde, koje ne zalazi, Hristos, i sve prosve}u-je blistawem slave svoje, zagreva najtoplijim zracima

svoje qubavi, i blagoda}u svojom privla~i Sebi sve,koji u ovom svetu stranstvuju i sveto ime Wegovo po-{tuju i priznaju. Tamo ~esto slave okruùju hiqadehiqada i tu{ta i tma nebeskih bestelesnih sila, iGospoda i Cara slave proslavquju neprestano: Svjat,svjat, svjat, Gospod Savaot (Isa. 6,3).

U onoj otaybini nema straha od tu|ina, nema boja-zni od neprijateqa, nema opasnosti od bolesti, smrti,gladi, hladno}e, siroma{tva, mr`we, zlobe i drugih

zala. Ne ~uje se tamo kukwava, udaqili se otuda pla~,tuga i uzdisawe; nema briga o hrani, pi}u, ode}i, o do-mu i doma}ima. Tamo nema bure i nepogode, nego jeuvek prijatno vedro. Tamo nema jutra ni ve~eri, negoje uvek dan; nema jeseni i zime, nego je uvek krasno iprijatno prole}e i leto... Tamo je ìvot bez smrti,odmor bez umora, radost bez tuge, zdravqe bez bole-sti,... blaènstvo bez nevoqe,... sunce bez oblaka, sve-tlost bez tame. Tamo nema starog, hromog, slepog, uze-tog, nakaznog, nego su svi u rascvetanoj mladosti... Ta-mo niko nikoga ne vre|a, ne mrzi, ne gwevi se, nikonikome ne dosa|uje, ne quti, niko nikome ne zavidi,svaki je zadovoqan onim {to ima: po{to vi{e od ono-ga {to ima ne èli, jer je dobio i zadovoqan je onimdobrom od koga ve}eg nema...

U onoj preslavnoj otaybini vladaju ti{ina, mir,qubav. Tamo drug druga qubi kao sebe, i drug druguraduje se kao sebi, jer je drug druga vidi u blaènstvu,kao i sebe...

Ovu otaybinu praroditeqi na{i zatvorili sugrehom svojim i za sebe i za nas, ali Hristos, SinBo`ji, koji je blagovoleo da radi nas si|e na zemqu,otvorio je svojom poslu{no{}u i smr}u na krstu...(Tihon Zadonski).

4

��

VERA JE MATISVIH DOBARA

Svuda nam je potrebna vera. Ona jemati svih dobara, lek za spasewe; bezwe nije mogu}e usvojiti ni jedan dog-mat...

Vera je glava i koren; ako je sa~u-va{, ma sve drugo izgubio, opet }e{sve ste}i sa ve}om slavom... ( Sv. Jo-van Zlatoust)

Znaci ìve vere su:1. Boga po{tovati i slu{ati.2. ûvati se od svakoga greha.3. Zahvaqivati Mu iz srca za sva

dobro~instva.4. Iz srca Ga prizivati i pomo} od

Wega prositi.5. Ovaplo}ewe Sina Boìjeg i sve

Wegovo promi{qawe o nama i na-{em spasewu za najve}e blago sma-trati.

6. Isus Hristos je jedini Iskupi-teq i Spasiteq svega sveta i Wemuspasewe ve~no pripisivati.

7. I}i za Hristom, nose}i krstsvoj.

8. Srcem ne prijawati ni~emu uovome svetu: ni bogatstvu, ni ~asti,ni slavi, nego na budu}a blaga gleda-ti, o wima misliti, wih èleti iwima se nasla|ivati... Jer vera ìvas neba dolazi i zato vernu du{u nebupodiè.

9. Vera ima strah Bo`ji i duhovnuradost i veseqe.

10. Vera smirena, trpeqiva, krot-ka, qubiteqka, milosrdna, milosti-va, mirna i tako daqe. Jer gde je vera,tamo je blagodat Svetog Duha, kojasve ovo dejstvuje u vernoj du{i...

HRI[]ANI SU SE ZAKLELI NAVERNOST HRISTU

Iz svakodnevnog ìvota vidimoda vojnici pri stupawu u vojsku po-laù zakletvu, i ~inovnici pri stu-pawu u slu`bu ili drugu kakvu du-`nost. Tako ~ine i hri{}ani prili-kom stupawa u Crkvu Hristovu.

Te{ko gre{e qudi koji ne ~uvajuzakletvu, datu gospodaru i dru-{tvu... Tako veoma te{ko gre{e hri-{}ani koji su se pri svetom kr{te-wu zakleli i obe}ali da sluè Go-spodu Hristu, ali su obe}awa naru-{ili i slagali. Ovde spadaju blud-nici, prequbo~inci,... zlobnici,ubice, otmi~ari, lopovi, grabqiv-ci, nasilnici, ugweta~i udovica isiro~i}a, klevetnici, lukavi, vara-lice, la`qivci, nepokorni rodite-qima i vlastima, psova~i, gatari ioni koji ih sebi prizivaju, koji volesujetu ovog sveta, koji ìve u gordo-sti i rasko{i, i svi koji se protivere~i Bo`joj. Svi ovi naru{ili su

hri{}ansku zakletvu i obe}awa da-ta prilikom kr{tewa. Raskinuli suspasonosni savez sa Hristom, i odWega se odvojili, i satani, od kogasu se odrekli i na koga su pquvali,opet se okrenuli; a Hrista, Gospodai cara svoga, kome su se zakleli, iz-dali. Jer Gospod govori: “Ko nije samnom, protiv mene je” (Mat. 12,30).Svi takvi nisu sa Hristom. Jer ka-kva je zajednica izme|u pravde i be-zakowa, izme|u svetlosti i tame?Kako se slaè Hristos sa Velijarom(2 Kor. 5, 14-15)? Dakle, protiv Hri-sta su (Tihon Zadonski).

5

��

Jedan seqak, koji ìvqa{e u blizini obite-qi svetog Arsenija, zakopa u {umi svoje blago,èle}i da ga sa~uva. Posle nekog vremena ovaj ~o-vjek do|e opet onamo gde be{e sakriven wegov no-vac, stade ga traìti, ali ga ne mogade na}i. Se-qak pade u veliku tugu, stade jadikovati i plaka-ti. On ~ak htede i da se obesi, i ve} be{e prive-zao uè za drvo. U tom iznenada stade pred wegablagoobrazni mu` i re~e mu: Za{to si, ~edo, na-mislio zlo u srcu svom? Za{to ho}e{ da pogubi{du{u svoju i osudi{ sebe na ve~ne muke?

Seqaka spopade strah i trepet: On stade pla-kati. Na pitawe krasnog muà, za{to tako gorkopla~e, on odgovori da je sakrio svoj novac i ne mo-è da ga prona|e. Blagoobrazni mu` udari èzlomu zemqu i re~e: Na ovom mestu }e{ na}i to {totraì{. - Seqak, raskopav{i zemqu, na|e svojeblago. Poraèn time on stade pred blagolikog mu-à i upita ga: Odakle si, ~asni o~e, i kako se zo-ve{, da bih ti ja mogao zablagodariti {to si mespasao i {to sam na{ao svoje blago? - Ja sam Ar-senije i ìvim u obiteqi, podignutom tvojim tru-dom. Idi tamo i uznesi dostojnu blagodarnost Bo-gu. Seqak htede da se baci na kolena pred starca,ali ovaj postade nevidqiv.

R O \ E W E H R I S T O V O

“Slava Bogu na visini, i na zemqi

mir, me|u qudima dobra voqa”.Ovom pesmom, po svedo~anstvu

svetog jevan|eliste Luke, an|eli suobjavili ro|ewe Hristovo.

Ova an|eoska pesma, nazvana odsvete Crkve “Veliko Slavoslovqe”,ispuwuje duh rado{}u i likovawem udan velikoga praznika, kada hri{}a-ni s verom i molitvom proslavqajunajve}i doga|aj u istoriji sveta imolitveno se se}aju male vitlejem-ske pe}ine, koju je Bog izabrao za me-sto ro|ewa Svoga jedinorodnog sina.

U ovoj tajanstvenoj i svetoj no}imnogo vekova zvuci an|eoskog pod-nebeskog hora pome{ali su se sa zvu-cima zemaqske molitve i ~itavu va-sionu obasjalo je svetlo nebeskog`rtvenika. Nebo i zemqa, an|eli iqudi , mudraci i pastiri, pa ~ak iìvotiwe, u~estvuju u ovom velikomslavqu. U du{i ~ove~ijoj odjekujezvowewe sa hri{}anskih hramova ipesma an|ela. @ivot i smrt u Hristuna{li su svoj ciq i otkrili svojutajnu.

Kakvu ~udesnu mistiku krije u se-bi boì}na no}, moè da sazna samoonaj koji ima sluh da ~uje u woj veli-~anstveno an|eosko “Veliko slavo-slovqe” i wegov pripev: “svjati Bo-è, svjati krjepki, svjati besmert-ni”..., koje je samo jedan od smrtnih~uo, prema predawu, u boì}noj no}i.

Re~i “Velikog slavoslovqa” supokajna molitva carinika u Jerusa-limskom hramu. One su ~udesno jedi-wewe pokajawa gre{nika i molitvepravednika. “Budi, Gospodi, milosttvoja na nas, jakoè upovahom na tja”.

Nikada verni ne sme da zaboravire~i ove molitve, jer, kroz hri{}an-

sku nadu dolazi milost, a kroz veruspasewe!

Ro|ewe Spasiteqevo pra}eno an-|eoskim likovawem i pesmom neobavqa se samo jednom u godini, u du-{ama vernih. Hristos se ra|a svakogdana i ~asa. Ro|ewe Hristovo je samoprazni~no se}awe, pred kojim CrkvaHristova èli da u svaku hri{}an-sku du{u ulije nebesku radost Hri-stove blizine. Ro|ewe Hristovo ujaslama qudske du{e je ~ove~iji ula-zak u carstvo nebesko. Ulazak u tocarstvo pla}a se molitvom, postom iborbom protivu greha.

Spasiteq se ra|a svakoga trenut-ka i svakoga ~asa u du{ama onih kojisu u sebi pripremili ~ista jasla zaWegovo ro|ewe, koji duboko veruju uWegovu spasonosnu nauku i koji su

gotovi da prime mu~eni{tvo imenaWegova radi.

O svetlom prazniku Ro|ewa Hri-stovog ne treba zaboraviti, da seblizina Boga ne ose}a u sitosti i za-dovoqstvima, nego u deobi posledwekore hleba sa gladnima, posledwegodela sa nagim, nesre}e sa tu`nim,posledweg nov~i}a sa siroma{kom.Hristos poziva na gozbu gladne ièdne pravde radi, uvre|ene i osra-mo}ene imena Wegova radi. I ukoli-ko je àlost ve}a utoliko nam je Bogbliì.

Ne zaboravimo nikada, da na{ebolesti i stradawa otvaraju vratana{e du{e, da bi se u wu uselio Spa-siteq.

I ove godine vam èlim, bra}omoja, da u sebi osetite slatku radostro|ewa Hristovog. @elim, da u du-{ama svojim osetite dolazak vitle-jemskog deteta kao cara slave, Kojidolazi nose}i ja~inu vere, utehu iblagoslov u svim ~asovima ìvotana{eg. Poklonimo Mu se sa verom iokvasimo presvete noge Wegove su-zama pokajawa, da bi nas se setio udan stra{noga Suda i uzeo nas u za-{titu. @elim vama i svoj vernoj de-ci svete matere Crkve, da ~ujete ~ud-nu, nadzemaqsku, an|eosku muziku“Velikog slavoslovqa” u ovoj pra-zni~noj no}i.

“Slava Bogu na visini, i na zemqi

mir, me|u qudima dobra voqa”.Neka bi u radosti i plamenu te

svete pesme sagoreo i i{~ezao du-hovni mrak, koji li{ava ìvot div-nih boànskih plodova, qubavi imira.

Hristos se rodi! Amin.

6

��

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EGISIHIJA POSNIKA

Od samog povoja dobro vaspitan uvrlinama, veliki ugodnik Bo`jiIsihije omrznu zemaqska pristra-{}a, i postade obitali{te SvetogDuha. I uzdisa{e za ve~nim blagom unebeskom Sionu. Zato postade do-brovoqni izgnanik: napusti svojupostojbinu Galatiju (u Maloj Aziji)i traà{e pusto mesto. Rodom be{eiz okoline Bruse u primorskom kra-ju. Traè}i pusto mesto, svetiteqza|e u jednu goru, zvanu Majonis. Nodemoni koji su tamo ìveli, boje}ise da ih svetiteq ne protera otuda,namisli{e da wega odvrate od wego-ve namere da se nastani tu. Zato u|o-{e u neka dva ~oveka, Jovana i Ila-riona, i susrev{i Bo`jeg ugodnikapitahu ga kuda ide. I kada sazna{ewegovu nameru, oni mu reko{e: Nezna{ li, ~ove~e, da je to mesto opa-sno, i ti ide{ u sigurnu smrt? Jerovde ima bezbroj divqih zverova, pajo{ i qutih razbojnika, te ne moè{ovde ni jedan dan ìv ostati. A sve-titeq, razumev{i Duhom da ovo nisure~i qudske ve} demonske, re~e: Jazbog mno{tva grehova svojih zaslu-ùjem smrt, stoga idem da poginemili od zverova ili od razbojnika.

Rekav{i to, on satvori molitvu, ikrsnom silom odagna bestelesne ne-~iste duhove i tela qudska, pa produ-ì svoj put. I kad nai|e u gori na jed-no mesto, dopade mu se, na~ini sebikeliju, i stade tu ìveti podvizava-ju}i se u isposni~kim trudovima pu-stiwa~kim. Tu i ba{tu sebi napravi,koju obra|iva{e, te se tako od trudaruku svojih hrawa{e. A dogodi se jed-nom da mnoge ptice nagrnu{e na we-govu ba{tu, je|ahu mu povr}e i plodo-

ve, i pravqahu mu {tetu. Svetiteq sepomoli Bogu, i odmah ptice koje behujele od wegovog truda, popada{e izvazduha na zemqu, i ne behu u stawu dalete, nego raspostrte leàhu na ze-mqi. A one koje tek naletahu, ~im biokusile od wegovih ba{tenskih plo-dova, nisu mogle da uzlete nego su sekao otrovane vaqale po zemqi. I na-puni se ono mesto mno{tvom raznihptica, popadalih na zemqu. A poslenekog vremena prepodobni se saàlina wih, iza|e iz kelije i re~e im:Idite odavde, i vi{e nemojte uni-{tavati mona{ki trud. - îm to sve-titeq re~e, odmah sve ptice {to behupo zemqi odlete{e, i nikada se vi{ewegovoj ba{ti ne pribliì{e.

Zatim prepodobni prona|e u jednojdolini vodu. Tu podiè crkvicu u ~astsvetog apostola Andreja. I tu on sasvojim u~enicima ìvqa{e bezmol-vno u bogorazmi{qawu. Jednom dove-do{e k wemu jednu ludu devojku. Weniroditeqi pripado{e k nogama sveti-tequ, i moqahu ga da istera ne~istogduha iz wihove k}eri. Pomoliv{i seBogu, prepodobni odmah istera |avolaiz devojke, a roditeqima wenim re~e:Ovako govori Duh Sveti, da }e poslemoje smrti na ovom mestu biti mana-stir svetih èna podvi`nica; i silawegovih molitava otera}e odavde svevojske demona. - Ovo se proro{tvo sve-titeqevo i zbi u svoje vreme.

Jednog dana prepodobni Isihijeizi|e iz svoje kelije i vide nekog ~o-veka gde tera pretovarena volovskakola. Utom se jedan vo spota~e, padena zemqu, i ne moga{e da ustane. ô-vek pritr~a i mu~a{e se da ga podig-ne, ali uzalud. Jer pali vo ostade ne-

pomi~an kao neki teàk kamen. I~ovek, sav malaksao od naprezawa,stade plakati. Videv{i to, prepo-dobni se saàli na wega, pri|e volu,pogladi ga po vratu, i kao razumnomstvoru re~e mu: Ustani, lewiv~e, ipre|i svoj put, da te vrag, na{av{ite izli{na, ne satvori oru|em svojezlobe. - Rekav{i to, oseni vola kr-snim znakom, i on odmah ustade, ikrenu voze}i krotko kola. A onaj ~o-vek se mnogo udivi i pokloniv{i sesvetitequ s blagodarno{}u, ode ra-dostan svojim putem.

Svetiteq se iz dana u dan pruà{eka boqem i boqem. I ulaze}i ka savr-{enstvu vrlina, udostoji se biti sa-besednik An|ela. I na trideset danaranije saznade od An|ela Bo`jeg zasvoje prestavqewe k Bogu. Zbog togase ispuni velikom rado{}u, i pri-prema{e se za odlazak. Pred smrtprizva svoje u~enike i dade im po-trebne pouke. Zatim u pono} iznena-da sinu s neba svetlost, i obasja ne sa-mo svetiteqevu keliju nego i celoono mesto. A svetiteq, s rado{}u iz-govoriv{i ove re~i: Gospode, u ruketvoje predajem duh svoj! - pre|e u ne-beska naseqa, krajem osmog veka.

Sveto i ~esno telo wegovo bi sa-hraweno u gorespomenutoj crkvi sve-tog apostola Andreja, u kamenu rakukraj svetih vrata. Docnije episkopamsijski Teofilakt prenese ~esnemo{ti svetiteqeve netqene u gradAmasiju, oko 781. godine, i poloì sdesne strane oltara. A na onom mestupustom, gde se prepodobni podviza-vao, bi ustrojen ènski manastir,kao {to svetiteq be{e prorekao.

Iz @itija Svetih

7

��

BO@I]NARADOST

Dva-tri dana vrzo{e se qudi oko Gruji~ine ku}eposle wegove sahrane, pa onda je ostavi{e; ostavi{ei wu i siro~ad. Niko vi{e ni glave ne okreta{e.

Ivana je tek sad osetila {ta je izgubila. Ona sadmorade o svemu da se pobrine. Nastupio je praznik,praznik Boì}a i radosti. I mlado i staro, i mali iveliko, radovalo se tome svetlome danu, a jadna Ivanastrepela je od wega. ÄAjde {to treba Äleba, Äleba je ipokojnik ostavio, ali treba mrsa. Ona, sirotica, togane ima|a{e.

Ona preè da zaradi. I radila je, ali opet ne mo-è toliko spe~aliti pe~enicu da kupi...

I do|e praznik, a ona zakla jednog }urana.De~ica su igrala oko vatre gde se }uran pekao, i

radovala su se sutra{wem prazniku, sutra{wem omr-{aju.

Uve~e je prostrla svuda slamu po ku}erku.De~ica su pijukala i radovala se, nisu od radosti

mogli ni ve~erati, nego je pitahu:- Je lÄ, nano?- Oj, Ärano!- A kad je Bogin dan?- Sutra, Ärano.- JelÄ kad spavamo? - pita{e, tepaju}i mali{a.- Jeste, diko!- Sejo! ÄAjde da spavamo, neka pre do|e Bogin dan.I de~ica polego{e i pospa{e..Ivana ostade, sede}i sama uz vurunu... ÄIqadama

misli vrzlo se po wenoj glavi. A suze ~esto polivahuweno snu`deno lice...

- [ta da radim? - mislila je ona. - Da mi je samoiz zime izma}i sa ovom sirotiwom, pa ve} posle kakoBog da... prole}e je opet nekako druk~ije!... Ono, ne-sta}e Äleba; ali i meni je tada lak{e ostaviti wiÄ, pai}i, te zaraditi!... Onda ne}u ovako!... Idu}eg letamoram ja zbrinuti sve {to ku}i treba! Ne}e mene zi-ma zate}i ovako bez i~ega... Bi}e i Äleba, i mrsa, i dr-va... i svega.

Zaradi}u ja, pa da celog leta ne biÄ glave digla!...De~ica se otkrivahu. Ona ih po~e pokrivati.- I on mi re~e: “Ne ostavqaj decu!” - A ko bi iÄ mogÄo

ostaviti?! Kud bi pristala na ovoj zimi, jadna neja~?...

I gleda{e de~icu, i milova{e ih po wihovim je-drim obra{~i}ima... Jelica, najstarija, zagrlila ma-li{u, pa mu metnula jednu ruku pod glavu.

Izi|e u ku}u, te spotaknu ugarke te metnu jo{ jed-no drvo u vurunu. Namesti badwak, kako }e pregoreti,pa izi|e napoqe.

Nebo be{e obla~no, a ti{ina, kao da je sve mrtvo.Od severa pirnuo je vetar.

- Ba{ }e biti snega! - re~e ona zevnuv{i.Pa se vrati u ku}u, pokri opet de~icu, pa leè...I naskoro zaspa i ona, uspavana snom umora.

Petli ogla{avaju zoru, kad se stari popa Stojandiè iz svoje posteqe... On se po obi~aju prekrsti, pase diè i po~e obla~iti. Zatim izi|e i probudi mom-ka.

- Dede, Stanko, polij da se umijem!I mom~e ustade, uze vedricu i ode na bunar, da se

umije i da donese sveè vode.

Popa pre|e nekoliko puta preko sobe. Srce mu jelagano lupalo u grudima. On sam uìva{e od nekeunutarwe radosti.

Stanko donese vode i poli mu.Kad se ubrisa i o~e{qa, on re~e Stanku:- Uzmi, sinak, onaj xak i ono prase onde, pa ponesi

za mnom.- A kuda }emo popo?- Ponesi ti samo za mnom.Stanko uprti i jedno i drugo.Popa na|e u }o{ku svoj {tap, otvori vrata i izi-

|e napoqe.Sneg je vejao. Bio je preko ~lanaka. Ali stari po-

pa kora~a{e kao delija. On ose}a sve ve}u i ve}u ra-dost u du{i svojoj. Sluga kora~a{e za wim; ve} se biooznojio, jer ono {to je nosio, ne be{e ba{ tako lako.

Popa zastade pred ku}om Gruji~inom i zakuca navratima.

Niko se ne odazva.On zakuca opet.Opet tajac.On zakuca i po tre}i put i viknu:- Ej, doma}ine!- Oj, - odazva se Ivana.- Ima li vas ìvi`?- Ima! - re~e ona i sko~i.Izi|e u ku}u sa ì{kom. Pogled joj pade na wenu

“pe~enicu” - }urana. Ona se seti da je Boì}; seti seda je to poloàjnik i re~e:

- Sad! ... sad!I ode tumarati po }o{ku, dok iz jednog ko{i}a iz-

vadi pregr{t kukuruza. - Daj ovamo! - re~e popa Stanku.I uze pe~enicu sa wegovog ramena, pa je zaturi se-

bi na rame.Vrata ku}na otvori{e se.- Hristos se rodi! - re~e popa, pun blaènstva.Ivana ga posu kukuruzom i odgovori:- Vaistinu se rodi!Popa prekora~i prag i u|e sa pe~enicom u ku}u.Svemu pre nadala se Ivana nego tome; mislila je

da }e pre videti svoga Grujicu, nego {to }e ovo do~e-kati... Suze joj grunu{e na o~i. Ona po|e ovoj svetojruci, koja tako “puno” blagosiqa, pa posrte, sirota;malÄte nije pala...

- @iva bila, }eri! - re~e popa, a i wemu suze vrca-ju, pa se liju niz wegovu belu, svetiteqsku bradu...

8

��

On pri|e ogwi{tu, razgrte vatru, uze pregorelibadwak, kresnu jedared.

Cerov àr prsnu, i hiqadama varnica polete{e uvis.

- Gospode milostivi!... Daj ovoliko zdravqa u ovo-me domu!...

Pa opu~i kresati i govoriti:- A ovoliko sre}e i zadovoqstva... A ovoliko mi-

ra i qubavi!... A ovoliko napretka i beri}eta!...U taj par zvuk zvona sa visokog torwa prolomi va-

zduh; jeknu silovito i odjeknu u popinim grudima...On se ma{i kese, izvadi dukat u zlatu, pa ga polo-

ì na ogwi{te i prekrsti se.Ivana mu stade qubiti ruku... Deca se izbudi{e, i

jedno po jedno izlazi{e iz sobice.- Sedi, popo! - re~e Ivana.- Red je! - re~e popa i sede, a ona ga ogrte jednom

powavom.- Je li, nano, jelÄ jako Bogin dan?- Jest, Ärano! Eno {ta vam je Boga poslÄo.I pokaza deci pe~enicu.- Gica! Gica!.. Da viÄ{, sejo, gicu! - uzviknu mali-

{a i zatap{a rukama.I de~aci povrve{e iz sobe, i stado{e igrati oko

pe~enice.- ÄVala ti, popo! Ti meni radost, Bog tebi zdra-

vqa.- Nije meni!... Nemoj meni re}i Ävala, nego Bogu,

koji mi to u glavu uli, a ja sam time napravio radosti vama i sebi!...

- Tu u xaku ima{ bra{na za ~esnicu; evo ti para u~esnicu; a od danas }u se ja brinuti tvojom ku}om itvojom decom. ûvaj ovaj krov, nadziravaj sve, a moja jebriga ostalo...

Ne blagodari meni, nego Bogu! Ävala mu!... Zbo-gom!...

I opet sirotica izqubi one smeùrane slaba~keruke, i popa izi|e napoqe. Za wim se ~ula vesela vi-ka de~ija i usklik pun molitve: “Bog ti zdravqa dao”!

A vazduh be{e pun zvuka zvona, koji popi dolaza-{e kao blagoslov Bo`ji... I stare noge pod wim ~istopoigravahu...

Do|e do crkve, u|e u oltar, naturi na se zlatotka-nicu i pun odu{evqewa zapeva. A glas mu je zvoniokao glas nebeskog svetiteqa, koji izgovara{e re~i:“S nami, Bog, razumjejte, jezici, i pokarjajte sja: jakos nami Bog!”

��

“Da praznujemo ne rasko{no, nego boànstveno; nesvetski, ve} nadsvetski” (sv. Grigorije Bogoslov)

Umesto da se brinemo za preobilnu trpezu, posta-rajmo se kao istinski hri{}ani da pripremimo Bo-ì}ni poklon nekoj siroma{noj porodici ili poje-dincu. Neka im svetli praznik Ro|ewa Hristovog bu-de jo{ radosniji. Zadovoqstvo {to tome i sami ne-{to doprinosimo bi}e nam najve}a nagrada.

Janko M.

Veselinovi}

PITAWA IODGOVORI

��

Pitawe: Da li je poverilac od svog imu}nog du-`nika treba da napla}uje interes?

Odgovor: Pismo govori o pravednom, da on srebrasvojega ne daje pod lihvu (interes) (Psal. 14,5). A tozna~i da mi treba da uzmemo natrag samo ono {to smodali.

Pitawe: A ako je moj du`nik siroma{an?Odgovor: I o tome je re~eno: ako je siroma{an

brat tvoj, ne ~ini mu na ào nateruju}i da ti vrati,{to je duàn ( Sir. 31, 37).

Pitawe: Ako je moj du`nik siroma{an, a i ja samsiroma{an, da li gre{im ako mu natrag traìm dug,radi svoje potrebe, nu`de?

Odgovor: Ne gre{i{. Ali dobro je, ukoliko je mo-gu}e, ne oàlostiti i iscediti svog bli`weg, kojinije u stawe dug vratiti.

Pitawe: Ako ~ovek koji ìvi nepobo`no predsmrt obe}a Bogu, da }e se postarati, da ìvi bogou-godno, ako ostane u ìvotu, - da li }e mu Bog u tom-slu~aju produìti ìvot.

Odgovor: Bog kao srcevidac gleda na ispravnostsrca. A ako On vidi da }e se taj ~ovek od sve du{e po-kajati, to }e mu produìti ìvot po re~ima: da }e tiGospod po srcu tvojem (Psal. 20, 4). Jer voqa je Boì-ja spasewe qudi, kako je sam Bog kazao: tako bio jaìv nije mi milo da umrem bezbo`nik, nego da se vra-ti sa svoga puta i bude ìv (Jezek. 33, 11).

Pitawe: Koliko je korisno dobrovoqno u~iwenodobro djelo, a koliko preko voqe u~iweno?

Odgovor: Dobrovoqno u~iweno dobro delo savr-{eno izbavqa du{u od smrti; a preko voqe u~iwenone dostiè ovu blagodat i mewa je od prvog.

Pitawe: Da li je neprili~no ili greh krstiti selevom rukom, kad se ne moè desnom usled bolesti?

Odgovor: Niti je greh, niti je neprili~no.

9

��

Jedne godine be{e glad u obla-sti Kampanijskoj. I u obiteqiprepodobnoga Benedikta nastadeoskudica u hlebu, jer ostade samopet hlebova, {to mnogobrojnojbratiji nije bilo dosta ni za je-dan obrok. I bratija se veomasneveseli{e, ne znaju}i gde }ena}i hranu za vreme gladi. A sve-titeq im re~e: Za{to se oàlo-stiste, maloverni, {to osku|e-vamo u hlebu? Zar se ne uzdate uBoga koji ne ostavqa one koji Musluè? Ne se}ate li se Spasite-qevih re~i u Evan|equ: I{titenajpre Carstva Bo`jeg, i ovo }evam se sve dodati; jer zna Otacva{ nebeski ono {to vam trebapre no {to zai{tete (Mt. 6,33.32). Stoga ne padajte duhom! Da-nas osku|evate, a sutra }ete ima-ti u izobiqu ono {to vam treba. -I sutradan, po Bo`jem promislu,obrete se pred manastirskimvratima dvesta modija (oko hi-qadu oka) bra{na u vre}ama. Iniko ne mogade saznati otkuda iko im donese toliko bra{na. Iuvide{e da im Bog na nevidqivna~in posla hranu molitvamaoca wihova.

Iz @itija svetih

SVETI PETAR ZIMOWI] MITROPOLIT DABRO-BOSANSKI

Pre devedeset{est godina, krajem meseca maja, po-sve}en je za mitropolita zahumsko-hercegova~kog vi-soko-preosve{teni gospodin Mitropolit Petar. Toje bio zna~ajan datum za na{ srpski narod u Bosni iHercegovini, jer je na Arhijerejsku katedru ~uveneZahumsko-hercegova~ke eparhije do{ao wegov najmi-liji kandidat, sin slavnog hercegova~kog vojvode,Bogdana Zimowi}a. Sa velikim slavqem i sve~ano-{}u proslavqeno je nare~ewe i hirotonija novogEpiskopa. Ro|en je u Grahovu 24. Juna 1866. Svr{io jeBogosloviju u Reqevu god. 1887, a zatim bogoslovskifakultet u êrnovicima 1893. God. Op{te i bogo-slovsko obrazovawe nadopuwavao je neumornim radom.Predvi|aju}i te{ke i sudbonosne dane u skoroj bu-du}nosti, sa iskustvom deteta porodice, koje je naj-lep{e dane svoje mladosti provelo u zbegovima i pat-wi, re{io je da ne osniva porodicu, nego da po prime-ru na{ih prosvetiteqa, primi mona{ki ~in. Zamona-{en je 6. Septembra 1895. god. Od 15. Oktobra 1893.godine do 20. Jula 1901. Sluì kao nastavnik i profe-sor na Bogosloviji u Reqevu, gde svojim neumornimradom i istinski pedago{kim stavom zadobiva simpa-tije mladih bogoslova. Skroman u svom ìvotu i pri-vatnom opho|ewu, prema svakom qubazan, iskren,osvajao je i sticao brojne poznanike i prijateqe bla-godarstvom svoga karaktera. Wegove vrline zapazilesu pretpostavqene crkvene vlasti i po wihovoj èqiimenovan je za konzistorijalnog savetnika u Sarajevu,koju je du`nost vr{io revnosno do Wegovog posve}e-wa za Mitropolita Zahumsko-hercegova~kog. Prili-ke, u kojima se narod tada nalazio, bile su vrlo o~aj-ne. U crkvi se rasplamsala borba za autonomiju, na-rod je u mnogim mestima ostavqao crkve i obrede, dokje s druge strane inoverna propaganda pretila siro-ma{noj i neza{ti}enoj pastvi. Zahvaquju}i, jedinovisokom autoritetu Mitropolita Petra, wegovoj ume-{nosti i vanrednom opho|ewu i taktici, izbegli suse mnogi sukobi i mnoge stvari do{le na svoje pravomesto. Odan duboko svome narodu, sin junaka-vojskovo-|e-sve{tenika, demokratski vaspitan, daleko od svakestale{ke prepotencije, uìvaju}i hri{}anskuli~nost i cene}i ulogu u~e{}a svetovwaka u crkve-nom ìvotu, delovao je na svoje drugove episkope u du-hu pomirqivosti prema zahtevima naroda. Po svr{et-

ku borbe za crkveno-{kolsku autonomiju MitropolitPetar u~estvuje u radu pojedinih crkvenih tela, starase oko podizawa crkava i novih srpskih {kola. Tre-balo je u~estvovati na sednicama Velikog upravnog iprosvetnog saveta i slu{ati sa kakvim se odu{evqe-wem i energijom zauzimao za srpske {kole i nacio-nalne ustanove. Obilazio je mnoga mesta svoje eparhi-je, unosio je u {iroke slojeve naroda svoj nacionali-sti~ki optimizam i uzdizao one, koji su sumwali iklonuli. Kao vrli ~lan Sabora istupao je uvek sa ve-likom oprezno{}u i taktikom, izbegavaju}i name{te-nost politi~ara od profesije.

Kao pravi, istinski monah, ~uvar starih tradici-ja, svetiwa i na{ih starih manastira i zadu`bina,imao je nameru da stvori mona{ku {kolu. DragutinTihi, sve{tenik, u~inio je inicijativom Mitropoli-ta Petra sve pripreme za osnivawe mona{ke {kole,ali ovu je zamisao omeo svetski rat.

Za vreme rata wegove intervencije nailazile suna nepredusretqivost upravnih i vojnih vlasti. Kadje usled rekvizicije nastala glad, Mitropolit prekosvojih sve{tenika, koji su se izbavili tamnica i tao-{tva, skupqa decu i {aqe u Vojvodinu.

Oslobo|ewe i oslobodila~u vojsku do~ekuje u Mo-staru svojim divnim poetskim govorom sa obele`jemnarodnog pesni{tva. U ovom govoru ogleda se ono ve-liko odu{evqewe, koje se kao talas razlio u du{i na-{eg mu~eni~kog naroda.

Tad aktivno u~estvuje u radu na ujediwewu srpskepravoslavne crkve, gde se zauzima za obnovu Patrijar-{ije i ujediwewe. Izborom Sv. Arhijereskog saboraujediwene srpske crkve i ukazom Wegovog Veli~an-stva Kraqa od 7. Novembra 1920. Godine postavqen jeza mitropolita dabro-bosanskog.

Mostar se tu`na srca rastao sa omiqenim svojimMitropolitom, koji ga nije ostavqao ni u najteìmdanima wegove pro{losti. Sarajevo je sa najve}imodu{evqewem do~ekalo svoga Arhipastira, za ~ije suime vezane najqep{e uspomene narodne pro{losti.

Pro{ao je jedan decenij rada, koji je pokazao zai-sta najlep{e uspehe. Crkveni ìvot potpuno se izme-nio u Sarajevu i u mnogim mestima eparhije, gde se po-navqaju stare i podiù nove crkve. Izra|iju se noviikonostasi, nabavqaju zvona. Vr{e se kanonske vizi-tacije u udaqenim mestima, gde narod do~ekuje svogaArhipastira sa najve}im odu{evqewem. Obra}a senajve}a pa`wa na {kole i na katihizacije. Razvija sedobrotvorna akcija do krajwih granica mogu}nosti.Osniva se sve{teni~ki penzioni fond eparhije da-bro-bosanske, u koji je uloèno oko 600.000 - dinara.Posve}uje se pa`wa versko-prosvetnoj akciji i èn-skom mona{tvu. Sre|ena je crkvena administracija,koju je rat u mnogim mestima eparhije uni{tio. Obra-}a se pa`wa na bogosluèwa, litije, na crkvene utva-ri, odjejawe. U crkvama se weguje propoved i horskopevawe.

Zauzimawem Mitropolita Petra crkvi je povra-}en imetak Reqevske bogoslovije, koji je jo{ za vremerata oduzet.

Mitropolit dabrobosanski Petar sklonio se po-sle bombardovawa Sarajeva po savetu prijateqa u ma-nastir Svete Trojice kod Pqevaqa, ali se ve} 21.

10

��

aprila vratio u Sarajevo. Kad su mu prijateqi ponovosavetovali da se skloni u Srbiju ili Crnu Goru, sjedimitropolit je odgovorio: “Ja sam narodni pastir, teme veè du`nost, gdje sam dijelio dobro sa narodom,da isto tako i zlo sa narodom podijelim, I prema to-me mora se sa narodom sudbina dijeliti i ostati nasvome mjestu”. 27. aprila upalo je u mitropolitovstan pet gestapovaca sa zadatkom da izvr{e pretres.Bahatni nema~ki oficir posle raspravqawa upitamitropolita: “Jeste li vi taj mutropolit koji je zah-tevao rat sa Nemcima” i dodao da ga za to treba ubi-ti. “Gospodine, vi se quto varate - odgovorio je mi-tropolit - mi nismo za rat krivi, mi nikoga nismonapali, ali se nemojte varati,-mi se ne damo poubija-ti, mi nismo kap vode koja se da progutati, nego narodkoji ima pravo na ìvot”, zavr{io je povi{enim to-nom mitropolit. Kako je tuma~ r|avo prevodio overe~i, po~eo je mitropolit sam da obja{wava svoju mi-sao na nema~kom jeziku. To je Nemce iznenadilo. Sve-titeqski lik i snaga mitropolitovih re~i porazilisu ih i oni napusti{e mitropoliju.

Kad je iza{la odredba o zabrani }irilice, saop-{tio je mitropolitu tu vest jo{ istoga dana usta{kipoverenik za Bosnu i Hercegovinu rimokatoli~kisve{tenik Boìdar Bralo, prete}i mitropolitu da}e biti odgovoran za neizvr{ewe ove odredbe. “]iri-lovo pismo se ne moè ukinuti za 24 ~asa, a osim to-ga-rat nije zavr{en”, odgovorio je mitropolit krat-ko. To je Bralu posluìlo kao povod za mitropolito-vo hap{ewe. 12. maja usta{e su oterale mitropolitaPetra u zatvor “Beledija”, a 15. maja ve} je otpre-mqen u Zagreb. Tu su ga fotografisali, uzeli mu oti-ske prstiju i dali mu broj kartoteke 29781. Odatle jepo{ao na svoju Golgotu. “U Kerestincu je, veli izvje-{taj, obrijan, skinuta mu je mantija I tu je stra{nomu~en. Odatle je odveden u Koprivnicu a posle toga uGospi} ili Jasenovac. Po svedo~anstvu Jove Furtulei Jove Lubure iz sarajevskog sreza, mitropolit je ubi-jen u Jasenovcu i ba~en u uàrenu pe} za pe~ewe ci-gle. Ipak, izgleda verovatnije da je mitropolit ot-premqen u Gospi} i Jadovno gdje je na{ao mu~eni~kusmrt.

pripremio

mitropolit

Nikolaj

VERU TREBA ÛVATI VI[E NEGO@IVOT SVOJ

Budi veran do smrti, i da}u ti

venac ìvota, govori Hristos

(Otkriv. 1,10)

Po{to vera podleè raznovrsnimisku{ewima, treba je usled nevoqatako paziti i ~uvati, kao du{u svojuili ìvot svoj, ili jo{ vi{e. Jer iìvot svoj mi smo u izvesnom slu~ajudu`ni da prenebregnemo, da bismoveru sa~uvali. jer ako du{u ili ì-vot radi vere izgubimo, zadobi}emove~ni ìvot u budu}em veku, kao {toHristos govori: ko izgubi du{u svo-ju Mene radi i evan|eqa radi, spa-{}e je (Mk. 8, 35). Jer se u veri sveblaènstvo na{e sastoji. Verom uHrista izbavqamo se od grehova na-{ih, gneva, proklestva, vlasti |a-

volske, ve~ne osude, pakla i ve~nemuke, i udostojavamo se Bo`je milo-sti, blagodati, blagoslova, CarstvaBoìjeg i svih ve~nih blaga, po We-

govom nela`nom obe}awu. Ako da-kle veru sa~uvamo, sva ova blaga na-{a }e biti; a ako veru izgubimo, svihovih blaga li{i}emo se, potpa{}e-mo pod sve nevoqe, gnev Bo`ji, pro-kletstvo, vlast mraka, ve~nu osuduimu~ewe...

ûvamo od lopova na{e trule`noi prolazno blago; koliko vi{e tre-ba da ~uvamo du{evno, ve~no blago,veru svetu, da to blago ne bi satana,kao lukavi lopov, ugrabio. ûvamotelesno zdravqe i ìvot; mnogo vi-{e treba ~uvati du{evno zdravqe iìvot, da ne bismo umrli zauvek. û-vamo sebe od neprijateqa, koji na{etrule`no telo ho}e da pogubei odu-zmu nam prolazni ìvot; koliko sevi{e treba ~uvati od du{evnih ne-prijateqa, koji se staraju da pogubedu{u na{u i oduzmu nam ve~ni ì-vot. Ovoj predostro`nosti i stara-wu savetuje nas apostol Petar: Budi-te trezveni (budni) i pazite, jer ne-prijateq va{, |avo, kao lav ri~u}ihodi i traì koga da pro`dere. Bra-nite se od wega ~vrstom verom, zna-ju}i da se takva stradawa doga|ajuva{oj bra}i po svetu (£ Petr. 5, 8-9).Vera se ~uva molitvom, ~itawem ilislu{awem re~i Bo`je i drugim ( Sv.Tihon Zadonski).

Ko sebe predaje “svakom vetruu~ewa” (Ef. 4,14), toga kolebaju ta-lasi, zahvata bura i doìvqava bro-dolom. Postoji jedno plovewe, jedanput, jedno pristani{te: vera. Ona jeputovo|a, ona pruà uto~i{te. Ko jeotpao od vere, taj je pretrpeo brodo-lom... Ko sleduje veri, taj svoj broduvodi u tiho pristani{te (Sv. JovanZlatoust).

11

��

O BLA@ENSTVU MIROTVORACA

�� je rekao da me|u duhovnimdobrima najve}e je dobro videti Boga, a jo{ uzvi{e-nije od ovoga jeste postati sin Bo`ji.

�� ? Po re~imaAvramovim, on je “zemqa i pepeo”, a po re~ima Davi-da “~ovek je kao trava”.

A {ta je Bog? Kako uop{te da i{ta kaèm o Ono-me kojega ne moèmo ni videti ni ~uti, ni srcem obu-hvatiti... Kakve re~i mogu da izuzmem da opi{em Ne-izrecivoga i Neizglagolivoga?! Bogoslovski pojmoviSvetoga pisma, koji se nalaze u delima bogonosnihotaca, veoma su visoki za meru na{eg razumevawa iprevazilaze svaku veli~inu, no ipak ti pojmovi ne do-seù do istinske veli~ine Boga. “S kime }ete Meuporediti?”, govori Gospod (Is. 46, 5). I taj nedo-stupni i neobuhvativi Bog prima ~oveka i usvaja ga zasvoga sina. Bog uzdiè ograni~enog ~oveka van grani-ca wegove prirode i od smrtnoga bi}a uzdiè ga u be-smrtno, od prolaznog u ve~no bi}e, jednom re~ju, ~o-vek postaje Bog i naslednik svih dobara svoga nebe-skog Oca. Kolika li je tu velikodu{nost Vladike ne-beskog! Grehom obe{~a{}eno ~ove~anstvo Bog uzvisu-je skoro u istu ~ast sa samim sobom.

Takva ti je nagrada ako bude{ mirotvorac: dobi-}e{ blagodat usinovqewa Bo`jeg. A ima li i{ta sla-|e za qude od mirnoga ìvota?

Tamo gde odzvawa zveket oru`ja, sukobi i rvawana boji{tu, gde je zemqa ovlaèna krvqu rawenih imrtvih - i svi uàsi koji se mogu videti u ratu - zartu moè neko da na|e vremena za razmi{qawe o onom{to je najlep{e i najvoqenije?

Zato, Nagraditeq Bog, ako si spre~io te uàserata, dariva}e te sa dva dara umesto jednim, da ima{mir u sebi i oko sebe. Re~eno je: “Blaèni su miro-tvorci”, a mirotvorac je onaj koji daje mir drugima.No niko ne moè dati drugom ono {to sam nema.

[ta je mir? To je raspoloèwe puno qubavi. A{ta je suprotno qubavi? Mr`wa, gnev, razdra`qi-vost, zavist, zlopamtewe, licemerje, ratni uàs. Mirse protivi svemu ovom i s pojavom mira i{~ezavajusve strasti od |avola uba~ene... Ko moè prikladnoda opi{e strast gneva? Pogledaj na one koji su obuze-ti tom bole{}u, zar u nastupu gneva nisu kao beso-mu~ni? Ko bi mogao da ispri~a sva zla koja dolaze od

razdraènosti. Zato onaj koji ne dopu{ta sebi takvenastupe besnila zasluùje da se nazove blaèni i do-stojan je uvaàvawa. Ako neko izbavi ~oveka od neketelesne bolesti, on zasluùje po{tovawe, ali jo{ vi-{e ako neko oslobodi du{u od neke strasti ili sla-bosti. Jer koliko je du{a boqa od tela, toliko je ilekar du{e va`niji od lekara tela.

Ali, niko neka ne pomisli da su po mome mi{qe-wu neprijatnosti koje prouzrokuju razdraèni ~ovekgore od zlih dela koje moè da u~ini potajni pako-snik. Strasti, kao {to su zavist i licemerje, gore suod gneva galamyije, kao {to su gori i stra{niji gresikoji se ~ine tajno od onih koji se ~ine javno. Mi se

vi{e bojimo onih pasa koji ne laju, a krotko i tihonam prilaze i iznenada ujedaju. Kao ti naizgled mirnipsi, takve su i strasti zavisti i licemerja u qudimakojima je u dubini srca sakriven led mr`we, a spoqase prikrivaju velom prijateqstva. Tako je Kajin zavi-deo Avequ {to je Bog pokazivao naklonost premaAvequ. Zavist je navela Kajina na ubistvo, a licemer-je je izvr{iteq zlo~ina, jer je Kajin nastupio kaoprijateq i odveo Aveqa u poqe, daleko od roditeq-ske za{tite, i tamo otkrio svoju zavist ubistvom.

Zato svakoga ~oveka koji iskorewava takvu bolestiz ~ove~jeg srca i le~i ga mirom i saglasjem prija-teqstva Bog naziva mirotvorcem i sinom Bo`jim, jertakav ~ovek zaista podraàva Hrista Boga, koji je re-kao: “Blaèni su mirotvorci, jer }e se oni nazvatisinovi Bo`ji”.

Ali pohvalu mirotvorstva dobija i onaj koji jeuspeo da pobedi sukob tela i duha i koji je uspeo daunutar samog sebe uspostavi mir i sklad, jer je potpu-no obuzdao telesne porive koji se protive zakonu uma.Kad neko uspe da iskoreni u sebi poroke, onda on uistinskom smislu postaje jedinstven. Sve wegove du-hovne sile su ujediwene i u takvom ~oveku sjediwenoje wegovo spoqa{we i unutarwe bi}e.

@urnal Moskovskoj

Patriar., br. 7/77

12

��

Putovao neki gospodin krozplaninu. Vreme je bilo lepo, pase naobla~ilo. On se upla{i,pa poùri. U tom ugleda ~oba-nina, kako bezbri`no sedi krajovaca i svira. Tada upita gospo-din ~obanina: “Zna{ li ti, ka-kvo }e vreme biti?” Odgovori~obanin: “Znam: bi}e onakvokakvo se meni dopada”. Za~udise onaj gospodin, pa opet re~e:“Kako to? Zar ti opredequje{vreme?” Odgovori ~obanin:“Bi}e onakvo vreme kakvo seBogu dopada: a ono {to se momeBogu dopada, dopada se i meni”.

VOSAK

Vosak, proizvod specijalnih vo{tanih `lezdap~ela graditeqica, postao je nezamenqiv ne samo uizgradwi osnove sa}a, ve} i u terapijama, kozmeti~kojindustriji, koàrskoj, tekstilnoj, papirnoj, gra-fi~koj, staklarskoj, drvarskoj, elektrotehni~koj,farmaceutskoj, avionskoj, automobilskoj, industrijiboja, galvanoplastici, poslasti~arstvu, poqoprivre-di (vo}arstvu) i drugim oblastima, tako da je te{kona}i neku granu industrije u kojoj se ne primewuje.Ina~e, od davnina se vosak upotrebqavao i za balsa-movawe, jer ima i konzerviraju}e osobine, a u narod-noj medicini za omek{avawe ~ireva i zaceqivawe ra-na, protiv kijavice i ka{qa, astme i sl. Vosak se sma-tra univerzalnom sirovinom, jer se moè koristiti uoko dve hiqade razli~itih proizvoda.

Vosak se sastoji od slobodnih masnih kiselina(13,5-15%), estera (70-74%), ugqovodonika (12,5-15,5%), mineralnih sastojaka (0,03%), vode (do2,5%),karotinoida, bojenih i aromati~nih materija. U 100grama voska ima 4096 IJ vitamina A, dok ista koli~i-na gove|eg mesa ima svega 60 IJ.

Prema na~inu dobijawa i poreklu vosak moè biti:1. Vosak iz sun~anih topionika, koji je najkvali-

tetniji.2. Presovani - dobijen presovawem prethodno ras-

topqene vo{tine (nerastopqenog starog vo{tanog sa-}a) pomo}u razli~itih presa.

3. Ekstraktivni - dobijen od voskovarine (ostatakposle topqewa vo{tine).

4. Beqeni - dobijen izlagawem sun~anoj svetlosti.Postoje jo{ i biqni voskovi - koji poti~u od ra-

znih biqnih vrsta i nose naziv po imenu biqke od ko-je poti~u. Od prirodnih p~eliwih voskova razlikujuse po izgledu i sastavu, a ~esto se koriste za falsi-fikovawe p~eliweg voska.

Vosak nema ukus ali ima prijatan miris meda od od-govaraju}eg nektara. Rastopqen ima ja~i miris. Boje jesvetloùte, naranxaste, blago crvenkaste, ponekad ze-lenkaste do tamnomrke. Vosak od starog p~eliweg sa}aje mrke boje, odnosno taman. Ta~ka topqewa voska je na60-64 o

C. Potpuno se rastapa u hloroformu, etiletrui terpentinskom uqu, a delimi~no u 96 % alkoholu ibenzinu. U vodi se ne rastvara. Beli vosak je tvr|i i~vr{}i od ùtog, bez sjaja je i mirisa.

POUKA O SVE]AMA

U crkvenim pravilima napisano je, a time i nare-|eno da se pred Bogom u crkvi - na `rtveniku Bo`jemu oltaru - prinosi ~ista `rtva; ~ist hleb, ~isto vinood vinove loze, ~ist tamjan i sve}e samo od ~istog vo-ska. Kod bogoboja`qivih sve{tenosluìteqa i cr-kvenih tutora - tako i biva - sve im je na svome mestu,kako treba.

I kod pobo`nih doma}ina moè se videti kako zasvoju krsnu slavu u domu pa i u hramu pale ~iste, vo-{tane, sve}e kao pravu `rtvu Bogu i svome svetitequ.Kod nepobo`nih i malovernih sve je obrnuto, oni ine pritaju i ne gledaju od ~ega je sve}a, samo neka jejeftina.

No, sve do Prvog svetskog rata jedva je ko i znaoza parafinske sve}e, ~ija je sadrìna od nafte i ra-znih masno}a; a nafta je opet ìvotiwskog porekla -izumrlih ìvotiwa, a sve takvo je ne~isto i gad zasvetiwu Bo`ju.

Sada se stawe u mnogome izmenilo - naàlost ikod mnogih Hri{}ana, koji ne prave razliku izme|u~istog i ne~istog. Zaboravqaju naime, da Bog ne pri-ma ne~iste `rtve. Od mnogih primera za to nave{}e-mo samo jedan:

Pre Drugog svetskog rata ìvela je u Kragujevcujedna vrlo pobo`na èna Darinka. Pored svojih do-brih dela i molitava ona je palila i mnogo sve}a zazdravqe ìvih, a jo{ vi{e za upokojene. I kad ne biimala vo{tane sve}e palila je ne~iste - parafinske.A kad je ~ula od propovednika da treba paliti samo

~iste, vo{tane sve}e, odmah je tako i postupila. I odtada je èlela da sazna razliku izme|u ~istih i ne~i-stih sve}a. Jedne pak no}i u snovi|ewu javi joj se we-na upokojena majka - kao na javi - sva okruèna zapa-qenim vo{tanim sve}ama, a malo daqe stajala je go-mila poga{enih sve}a od parafina i drugih ne~isto-}a. I majka joj je rekla: Evo k}eri, ovo su tvoje sve}eod voska {to si ih palila, i one mi gore neprestano;a one sve}e {to vidi{ na gomili polomqene i poga-{ene, to su ne~iste sve}e od raznih me{avina i kaotakve odba~ene su, Bog wih ne prima kao `rtve jer sune~iste.

Zato, Hri{}anine, obrati pa`wu kakve sve}e Bo-gu i Svecima pali{; kakve su tvoje `rtve - ~iste iline~iste, koje prinosi{.

Zbog sagorevawa takvih ne~isto}a mnogi hramovisu nam pocrneli od dima i neprijatnog zadaha koji seapsorbuje - zadràva u wima.

No mnogi kupuju i skupocene vence i mnoge daroveza svoje upokojene, a ono {to je bitno, to ne ~ine -ào im je prosto da plate ne{to skupqe vo{tane sve-}e, i da ih pale, i da plate slu`be za upokojene - da-kle ono {to je Bogu ugodno. Kome je du{a ~ista tomeje ~ista i vera - i darovi su mu ~isti {to ih prinosi.A ko je pak zanemario svoju du{u, zanemario je veru isve {to je Bo`je, zato mu Gospod ne~iste `rtve i neprima.

Shiarhimandrit

Gavrilo

13

��

BO@I]NA PRIÂ

Tek {to je Stanko posle poduèg izbora, dva triput udario sekirom u jedan vitki i krasni ceri}, dr-è}i da se za badwak pogodniji ne moè na}i u celojseoskoj {umi, a trè ga iznenadni {um u blizini. Onpogleda na stranu, otkuda {um dolaza{e, ali od {umene moè u prvi mah spaziti toga vinovnika svogastraha, koji ga momentalno obuze, no koji se ubrzopretvori u smu}eno ose}awe nelagodnosti, kad predwega iskrse wemu tako nemilo lice, wegov zakletineprijateq Mladen. Pogledi im se susreto{e. A nijedan od wih ne moè se setiti, kad su se u ìvotu po-gledali tako o~i u o~i.

Wihovo je neprijateqstvo preno{eno zajedno saAdamovim grehom od predaka. Iz ~ega je ono poteklo,to je neizvesno. Jedni misle iz suparni{tva wihovihdedova ili pradedova oko kmetstva u selu, drugi vele,{to je Stankov neki predak naveo hajduke na Mlade-novog, tre}i tre}e itd. Jedno je nesumwivo, a to je daje u tradicijama wihovih domova duboko urezan zavet,da se neprijateqski odno{aji ne prekidaju; re~ju, ne-prijateqstvo je me|u wima bilo tako ukoreweno, da jeono strujalo po svima ìlama wihovim zajedno s kr-vqu i postalo sastojak ove.

Stanko uznemireno pogleda oko sebe i kao da o~e-kiva{e da se zemqa otvori, da u wu potone ili svogneprijateqa proguta. Blagodare}i slu~aju, pogled muse zaustavi na sekiri, ~ije o{trice stajahu u stablu,namewenom za badwak; on opqunu dlanove i produìzapo~eti posao.

Mladen dugo osta u poloàju ~oveka, koji je izgu-bio u zabuni svaki pojam o ciqu svoga kretawa. Po-{to mu se pribranost najzad povrati duhu, on naglokrenu ustranu i izgubi se u {umi. Malo za tim i we-gova je sekira davala zvu~ne poqupce badwaku.

U du{i obojice pojavi se staro ose}awe neodoqi-ve mr`we.

Dan ve} be{e spreman da ustupi mesto no}i, u ~e-mu ga ùra{e i maglovito nebo, koje baca{e tamnu

senku na prostoriju. Vejavica, sitna kao prah, pra}e-na surovom muzikom vetra zasipa{e zemqu.

- Otkud, do |avola, on da odocni, ako sam ja morao,pomisli Stanko, ~elo mu se pri tom jo{ vi{e namra-~i, silnije zamahnu sekirom, ceri} se povede na jednustranu, a on kao da je o ne~em gre{nom mislio, izrak-nu se i pqunu poput onoga mesta, odakle dopira{eglas Mladenove sekire.

I Mladen je slu{ao tupe zvuke sekira, koji seslivahu sa nerazgovetnom hukom vetra i u~ini mu seodnekud, da to li~i na sva|u, koju se vetar tru|a{e da

zaglu{i. A wemu go|a{e to uobraèno neprijateq-stvo i wihovih oru|a. No kad bi vetar uminuo za ~asda pribere snagu, Mladen oseti harmoniju u naizme-ni~nim odjecima sekira. To ga naquti i on po~e za-stajkivati ili ubrzavati udare, samo da poremeti pra-vilnost ovoga dueta; a u tome ga i vetar potpomoè.

Sne`na vojska sve u gu{}im redovima pada{e itako ispuwava{e prostor, da se oko s opasno{}u mo-glo otvoreno dràti. Sneg pada{e i zajedno s wim imrak. Stanku to ne do|e tako te{ko kao blizina ono-ga, od ~ijih malopre|a{wih stopa odvra}a{e pogledi radova{e se {to ih sneg zasipa. Be{e uprtio na ra-me pose~eno drvo i po|e. Ali ne putem. Poduè ve}nije ~uo glas neprijateqske sekire, {to ga dovede namisao, da je gotov i izvesno je po{ao, pa da se ne biopet na putu sreli, to bi im bilo mrskije, nego ne do-~ekati sutra{wi Boì}, on udari kroz {umu s name-rom da izbije na drugi put.

Iako ubrzo uvide opasnost ove namere, jer se po~espoticati o paweve i suvarke, klecati zbog neravninazemqi{ta, posrtati i svaki ~as zaka~ivati badwakomza {umsko drve}e, ipak uporstvo onog ose}awa koje gai nagna stranputicom, osta nepokolebano.

Ja sumwam da je u wegovoj du{i bilo ikakvog ose-}awa prijateqstva, za qubav koga bi se re{io na vra-tolomne postupke, na kakve ga bez razmi{qawa navo-|a{e neobuzdana mr`wa.

On kora~a{e brzo, u koliko mu to bi mogu}no nasuprot svima preprekama. Znoj ga be{e oblio a teretmu biva{e sve teì. Na jedan put kosa mu se diè avrele kapqe znoja ohladne{e; do u{iju mu dopre glasnemilih i strahovitih ìteqa {ume. Jezivo urlawe,koje vetar umede na svoj na~in saop{titi kud i kamostra{nije, izraàva{e ùdwu, kojoj je ceo svet nedo-voqan.

- Eh, kako odocnih, poluglasno izgovori Stanko. -[to ovuda da po|em? ... Ali on ... i wemu se nabra{eve|e. On prokliwa{e slu~aj, koji ih sastavi danas,ba{ danas u o~i ovog velikog dana. Mo`da je, pomi-sli, Provi|ewe htelo da se na{ali kad ih vidi u za-buni licem u lice, mo`da, {to je verovatnije, da ihpomiri (tu se Stankovo ~elo namr{ti), a mo`da, {toje najverovatnije, da ih kazni, tj. bar jednog od wih, asre}a je donela, da taj jedan bude on. - Badwak udari ojedan grm tako jako, da Stanku noge pokleca{e i onpade. Drvo mu prigwe~i jednu stranu lica, a ruka ko-

14

��

jom poumi da se opre o zemqu, upade duboko u sneg iudari na ne{to o{tro, {to mu pri~ini jak bol.

- [ta me nagna ovuda? izgovori on glasno, kad po-|e daqe, ali u isti mah stvori mu se u du{i slikaMladenova. I pre nego {to ona izazva u wemu ono jo-gunasto ose}awe on za~u ponovo promukle, otegnute i- o Boè, - u blizini glasove zverova.

Stanko se strese.- [ta me nagna ovuda? ponovi gledaju}i tupo na

onu stranu otkuda mu vetar dono{a{e grozne izve-{taje. - [ta me nagna ovuda? I opet slika Mladenova.On se zadubi u wu. Ovo ose}awe odsustvova{e. Nemi-li hor mu para{e mozak. I pored one slike stvori{emu se u du{i i slike ovih krvoèdnih stvorova. Po-re|ewe bi kratko. Stanko pro{apta:

- Ta i on je ~ovek.Mrak se be{e ve} uveliko spustio. Vejavica i ve-

tar nadmetahu se u besu. Stanko ose}a{e neizmeranbol u ruci. Malaksao od umora i straha smi{qa{e dabaci teret sa sebe, pa da bezobzirno tr~i i ìvotspase. Kad ve} pomisli da je blizu puta, blizina onihuàsnih paklenih glasova ispuni ga beskrajnom stra-vom; on se zatrese kao u groznici. Najedanput poslesurovog i promuklog urlawa koje se razlega{e dubra-vom, on za~u meki glas koji jauknu. Jo{ korak dva i onse na|e na velikom kolskom putu, gde se umalo ne su-dari s nerazgovetnom prilikom u tami, koja staja{epognuto drè}i pred sobom ne{to uspravqeno visoko.Stanko bi tako blizu, da ~uja{e dah nepoznatog. Srcemu se malo otkravi, kad pored sebe opazi qudsku pri-liku.

- Jesi li ti, Stanko? isprekidano progovori nepo-znati.

- Ja sam, ~u se iznemogli glas Stankov.Ose}awu straha i umora prido|e i malo hrabro-

sti, i taj topli zra~ak povrati u wima nadu.- Beìmo, Mladene, zverovi su gladni i pomamni,

re~e Stanko. - Mi im ne bi ni ~equsti omastili, do-dade onaj.

Kad ve} behu blizu ku}a Stanko jauknu od bola uruci.

- [ta ti je, zapita ga Mladen.Stanko ispri~a, {ta mu se slu~ilo.Mladen po}uta, pa re~e:- [ta tebe, Boga ti, nagna da ide{ preko onih an-

draka po no}i i po ovom zlom vremenu?- A tebe?

- E! - Mladen opet po}uta. - Trebali smo i}i pu-tem, ali...

- Ja sam drào, da }e{ ti putem.- A ja sam mislio, ti }e{ to u~initi.Na mestu, gde trebahu da se rastanu, oni zastado-

{e. ]utahu.- Sutra Boì}, Stanko?- Ja.- Ho}e{ li u crkvu do}i?- Mislim.- Do vi|ewa!- U zdravqu!

� � �

Sneg {kripa{e pod nogama zdravih planinaca.Oni se pozdravqahu pred crkvom veselo qube}i se. Asrca im behu puna. Od jednom svi behu ganuti prizo-rom, koji se pred wima ukaza. Stanko i Mladen, ~ijeje neprijateqstvo i maloj deci bilo poznato, stajahuzagrqeni na uglu crkve, qube}i se i pozdravqaju}i sa“Hristos se rodi”!

- Neka vas Bog, deco, blagoslovi! progovori ganu-ti sedi sve{tenik. - E, sad }e mi ovaj Boì} biti ra-dosniji nego dan, kad bi me sv. Petar u raj uveo. Tako

i treba. Sad ste Srbi, Hri{}ani; sad ste qudi, sino-vi moji. Slava nek je Bogu!

Stanko i Mladen pri|o{e mu ruci, a on ih poqu-bi u obraz. Za tim se sa svima izqubi{e, i svi behuispuweni neopisanom rado{}u zbog ovoga doga|aja.

Svi se u radosti rastado{e i odo{e svojim ku}a-ma, gde ih do~ekivahu sa pucwem iz pu{aka.

Nikad se Stanku i Mladenu nije u~inilo lep{esunce, i ako ono jedva prosjajiva{e kroz tmurnu at-mosferu, niti im kad be{e toplije oko srca nego ovo-ga hladnoga i maglovitog dana. I jo{ }u ne{to kaza-ti, iako }e mi ~itaoci prebaciti slabost da sam pod-loàn romantici i sentimentalnosti, mada sam ja re-{en samo da ispri~am sve {to je bilo, a nisam jakriv, nego slu~aj, {to u ovome ima i romantike. Da-kle, nikad se Stanku nije u~inila Mladenova sestraQubica lep{a, nego toga dana, kad je wih dvojica sre-to{e , gde ide s vode. On je prvi put tada u ìvotu po-gleda u o~i slobodno i bez nemira savesti. Zaèleo jeu tom ~asu, da mu je Bog mesto nogu krila stvorio.

Vladika Nikolaj

15

��

Neki te{ki pijanac pozna qu-bav Hristovu prema gre{nici-ma, i dirnut tom qubavqu pre-stane piti. Dok je pijan~io, we-gova je ku}a bila prazna, a kad jeprestao piti, on je od u{te|enognovca snabdeo svoju ku}u lepimname{tajem. Jednom kad je on po-{ao u crkvu sretne ga wegovdrug, s kojim je on zajedno ranijepio, i zapita ga kuda ide. Kadonaj obra}eni odgovori da ide ucrkvu, nasmeje mu se drug pijanaci rekne: “Zar si ti toliko glupda veruje{ u ~udesa biblijska; naprimer: da je Hristos pretvoriovodu u vino?” Odgovori obra}e-ni: “O za mene to nije nimalo te-{ko verovati. Do|i mojoj ku}i, ija }u ti pokazati jedno ve}e ~udoHristovo. Na ime, pokaza}u ti,kako je Hristos pretvorio raki-ju u }ilime”.

DESET GORKIH GROZDOVA PIJANSTVA

Niko ne moè tako ugoditi |avo-lu kao pijanica, iz prostog razloga,{to niko tako ne vr{i wegovu voqu,kao pijanica.

Jednom pustiwaku u Egiptu obe-}ao je |avo, da ga ne}e vi{e ku{ati,ako u~ini jednom ma koja od ova trigreha: ubistvo, blud ili pijanstvo.Ma koji od wih u~ini , govorio mu je|avo, ili ubi ~oveka, ili u~ini pre-qubu, ili se opi jedanput i posle to-ga ìve}e{ mirno, ja te ne}u isku-{avati nikakvim sablaznima.

Pustiwak je onda sam u sebi raz-mi{qao: ubiti ~oveka, to je stra-{no, to je veliki greh i kazni sesmr}u i po Bo`jem i po qudskom za-konu; u~initi prequbu, stidno je iàlosno onakaziti dotle o~uvanutelesnu ~isto}u; a opiti se jedan-put, izgleda najmawi je greh, jer }ese ~ovek uskoro posle spavawa otre-zniti. Idem, napi}u se, da mi vi{e|avo ne dosa|uje i da posle mirnoìvim u pustiwi.

On uzme, {to je bio izradio zaprodaju, otide u grad, proda stvari,u|e u kr~mu, po~ne piti i napije se.Uticajem |avola stupio je u razgo-vor sa jednom bludnicom i sagre{io.Ujedanput do|e mu` te ène i zate-kav{i pustiwaka u grehu, po~eo ga jetu}i, ali je pustiwak bio ja~i savla-da ga i ubije.

I ovaj pustiwak izvr{io je svatri greha, po~iwu}i s pijanstvom.One grehe kojih se ~uvao dok je biotrezan, sada je bez straha pijan u~i-nio. Vidi se jasno, da pijanstvo gonina sve grehe i li{ava spasewa, ubija-ju}i vrlinu. Apostol veli: “pijani-ca carstva Boìjega ne}e nasledi-ti” (£ Kor. 6,10).

Jedan ruski svetiteq na{ao je upijanstvu deset gorkih grozdova, ko-ji ~oveku nanose {tetu i àlost.

Prvi je grozd: pomra~ewe uma, po-metenost rasu|ivawa, gubqewe sve-sti, jer iz prepuwenog stomaka vi-nom, ono ide u glavu, uti~e na mozaki muti um. Zato mnogi u pijanstvu neznaju {ta rade, {ta govore, sasvim subezumni, i ma kakvo se zlo s wim de-silo, oni se sutra dan ni{ta ne opo-miwu.

Drugi je grozd: bestidnost, jer sepijanica ni~ega i nikoga ne stidi,ve} kad izgubi svest, govori gadosti,hulne, ru`ne, vre|aju}e re~i.

Tre}i je grozd: ne~uvawe tajne.Pijanica otvoreno svima i svakomepri~a, sve one tajne, svoje ili tu|e,koje je bri`qivo tajio u dubini svo-je du{e, }ute}i kada je bio trezan.Ovo je jo{ malo. Ono, {to je odavnove} pro{lo i predano zaboravu, toon izbrbqa i kao mrtvaca vaskrsavaiz groba.

êtvrti je grozd: gotovost na te-lesnu pohotu, {to i apostol napomi-we: “ne opijajte se vinom u wemu jeblud”(Ef. 5, 18).

Peti je grozd pun zmijskog otro-va: jarost, gwev, mr`wa, sva|a, boj ikrvoproli}e. Pijani qudi s jaro{}uustaju jedan na druge. Solomon veli:“Kome jaoh? kome kuku? kome sva|a?kome vika? kome rane ni za {to? ko-me crven u o~ima? Koji sede kod vi-na, koji idu ti traè rastvorena vi-na” (Pri~e 23, 29, 30).

[esti je grozd: gubitak zdravqa,iznemoglost telesnih sila, drhtaweruku, obolewe glave, slabqewe vida,bolovi èludca, prevremena sta-rost, skra}ivawe godina ìvota inesre}na smrt.

Sedmi je grozd: upropa{}ivaweimawa, gubitak bogatstva, li{ewezadovoqstava. Koliko je bogatih qu-di zbog pijanstva do{lo do pro-sja~kog {tapa.

Osmi je grozd: gubitak spasewa.Kao i imawe, tako isto i duhovnoimawe - blago upropa{}uje se pijan-stvom, jer je pijanica sklon na svegrehe. Koga se greha trezni boje, sti-de i gnu{aju, toga se greha pijanicane stidi, ne gnu{a niti stra{i.

Deveti je grozd: gwev Boìji, jerpijanica gre{e}i protiv Boìjih za-povesti, navla~i na sebe gwev Bo`ji.

Deseti je grozd: potpuna smrt du-{e. Drugi gre{nici, kada im nastu-pi samrtni ~as, mogu se kajati za svo-je grehe, jer im je um trezven, a pija-nica, umiru}i, kako se moè pokaja-ti, kad ne zna za sebe i da mu smrt na-stupa, koju on nije o~ekivao? A zaone, koji umru bez pokajaqa, du{evnaje smrt neizbe`na.

16

��

17

��

POBOJTE SE BOGA

��

� �� !�� "

� #" ��$� �� %��! �� !�� &�� $�� !�� "

� � �'" ��$� �� !�� " (�� !�� !�� "

� )�� %�� $��"

� �� $�� *�� " +�� ! *�� ,�� -�� ."

� /��, �� $ ��!�� 0�&��" 1�� &�� 2�� 3�� 4��, 5��*��, ��" 4��! +��6� '7 !��"

� /��, �� 0�!� � �� !�� !"

1�� %�� $� �� " 1�� %�� %�� $�� 8

HRISTOV PUT NAGOLGOTU I KRSNIPUT NERO\ENOG

DJEÂKA

� %�� & �� !��

��' �� &�� (� �� !�� )�� *�� #�� +�*�� ! � �� ! ,�� !� �� !� ��!�� -� �� %��

.� �� )� ��

,�� (�� )� �� / �� 0 �� 1��!�� )�. �� !�� 0�� 2��. !�-� �� ! - 0�� . ��0 �� 3�� 4 �� %�� !� ��.� ��

�� .�� *��

*�� 5��,�� !�.�6�� 2 �� 5��6 !� �� #��

#,�� 0�� *��

�� 0�� 1��!�� 7 �� !�� 8 �� ,�� 2�� 7 �� !��2� �� *�� !�.� �� 9�� ,� 1��!

'� � %�� !� �� 0�� 0��*� � ��

�� !� �� (�� 7 �� !� ��. �� 0�� .�� ,�� 2� � �� '� � %�� ,��

��: �� *�� *�� !��2� �� ! �� !� ! �� !�� (�� .� �� ! � ��;

��<�� !�� 2�� ' �� *�� (�� *�� 7��. �� +� ��

DNEVNIK NERO\ENE

DJEVOJÎCE

��

�� !�" �� #�$� ��

�� $��%� ��& ��

�� '�� ( �� &��

��)��$� � )��$� � ��

�� )�� "��

*�� " �� ( �� +�� , �� "�� )�� )��

)�� -��")� �� .��.�� /�� $�� ( ��#�� " ��.�)� ��

$�� .�)�, �� "��

��)�%��

�� 0��, &�, )��,�� 1��, ��, ��

��&�� 2�� .� �� )��)��0��$ ��3 4%�� "�& �" ��)�� &56�� )��78�� 8��, ��& �� $� ��

$�7 �)� �$� � �� , ��)� ��$�� "�� )� � ��")�� 8��' 8��' 1�� 7 6�� 7 &�� )��7 8��, �� ' �� (�"�� &�� )�� 8��

�� ' �� ' 8�� -��'

� � ��1��+�, �� 0��

��$�� 9�� )�

BUDI OBAZRIV UIZBORU PRIJATEQA

U izboru druga i prijateqa vi{etreba da pazi{ na srce, nego na pri-jatnost spoqa{wosti, a ako si ga na-{ao, ~uvaj ga kao o~i u glavi i qubiga kao svoju du{u. Ne vre|aj ga nika-da, no svaka nu`da wegova neka buditvoje u~e{}e; i budu}i da je ìvotbez prijateqstva samo pola ìvota,to ceni prijateqa i nedaj mu se od te-be odvratiti. Savetuj se s wim u svi-ma preduze}ima tvojim, poveravaj muposlove tvoje, otkrivaj mu srce tvo-je, no ne optere}avaj ga tajnama tvo-jim, koje za samog sebe i samom sebivaqa da zadrì{, jer nema ve}eg nasvetu tereta od tu|ih tajni. Vrlina,nek ti bude glavni predmet dru`be,jer ona samo ~ini du{u spokojnu. û-vaj se prevare vi{e nego smrti, odkoje da bi sebe sa~uvati mogao, imajsvagda pred o~ima sveznaju}eg i sve-mogu}eg Boga.

BRA]A PO HRISTU

“Novu vam zapovest dajem, da qubi-

te jedan drugoga, kao {to ja vas qu-

bim, da se i vi qubite me|u sobom”.Uzajamna dru`ba, jedinstvo i qu-

bav, jesu najosnovnija na~ela religi-oznog hri{}anskog ìvota. “Po tom}e svi poznati da ste moji u~enici,ako imate qubav me|u sobom”, - govo-ri Hristos u svojoj posledwoj opra-{tajnoj besedi sa svojim u~enicima.

I zaista, uzajamna qubav i dru`bame|u hri{}anima, kako u apostol-skom veku, tako isto i u najstarijevekove hri{}anske istorije, javqase kao ne{to neobi~no, to nije ima-lo ni{ta sli~noga sa starim nezna-boà~kim svetom.

^lanovi raznih hri{}anskih cr-kava, rasejani po celom svetu na ra-zne strane i plemena, okruèni istalno goweni sa svih strana mnogo-brojnim neprijateqima, bili su kao~lanovi jedne porodice, bra}a i se-tre, kao {to su oni i zvali jedan dru-

goga sa punom iskreno{}u, i u pra-vom smislu ove re~i.

Ne sa~iwavaju}i nikakav poli-ti~ki savez, nemaju}i nikakvih po-liti~kih zadataka, i ne koriste}i senikakvim politi~kim sredstvima zaostvarewe svojih moralnih ciqeva,oni su u istini survali i preporodi-li ne samo spoqa{we forme dru-{tvenog ure|ewa, nego su i same mo-ralne osnove dru{tva preporodilijedino duhom vere u Spasiteqa i svo-jom qubavqu.

Pred sudijom stajala je gomilahri{}ana. Svi su oni bili osu|enina mu~ewa. Ali na wihovu licu sija-lo je spokojstvo, i re~ima, punimprijateqstva i qubavi starali su seosu|eni, da hrabre jedan drugoga.Pribliìo se trenutak kazne. Na-stalo je dirqivo opra{tawe, za vre-me ovo, hri{}ani su se qubili i bla-gosiqali jedan drugog.

- Vi se pona{ate kao bra}a. Kakavste rod? upitao ih je sudija.

- Mi smo svi bra}a u Hristu! odgovo-rili su mu~enici. - Vera u Spasiteqazbliìla nas je vi{e od krvnih veza.

Ove re~i sv. mu~enika, stavqajunam u du`nost, da imamo uzajamnuqubav i bratstvo u Hristu.

18

��

��

�� ! � ��!�

�� !"�� !�� #$ � �

��!� ��"�� %��!&�

' ��(�� "�� !"�� ) #*�

�� %�� %��+&

,�� ) #' �� !��

�"��&� #�� -� �� +& .��

(!/�� !"�� "�� ,��

��) #,� �� "��

�� -� ��

�� ,��-� �� !

�� !&� � ��

�.��/�� "�� " �(��

�� !(�� 0��

��! �� 0�� !��

�� " �� (� ��

Jedna la|a plove}i od [tokholma bude, zahva-}ena burom, doneta do {kotskih obala i tu razbi-jena. Svi putnici i la|ari potonu, samo se jedande~ko la|ar uhvati za neku dasku i sretno isplivana obalu. No tu padne u nesvest. Kad su ga pretre-sli da bi saznali ko je on, na|u mu na gajtanu okovrata privezano malo jevan|eqe, koje mu je daro-vao wegov otac pri stupawu na du`nost la|arsku.Na jednom listu stajalo je napisano: “Svome sinu -na spasewe. Otac”. Kad je de~ko do{ao svesti, po-qubio je jevan|eqe i zaplakao se.

BUDI DARE@QIV

��"� �� )�� )� ��( �&�, � �� "�� )�(��&"�)�)�, �� )� ��)�, ��"��)�� $�� )�� "� ��)�� , ��)�& �� )� ��)� � � ��.�$�)��, ��"��&�� )��2�)� �� ."�� , � )��&�� )� ��)�. ��&�� "�� (�, � �� "� �� )�� )�.�, �� "�� )��, �� )�� )� ��, �� ."�, )� ��)�. ��)� �� )�� ,�� )�� .� �� )� )��"� �� . �� )��)� ��"�� .��)� �&�,�)�� .�$�)� ��, �� .� �� +� � �� , � )�� )� �� .��, �� .�� 2�)� �� &)��, � ��$�� )��"� ��)� �, �� "�& �� )�� . .��)�, �� "� �� "�� )�� )� ( ��, )� )�� . �� )�, �� )�.� �� )��, � ��.��.�, �� .� � � ��&,&�� &, )� ��& � )� ��&� !�� , ��)� ��, �� )�)��")�� )�� )�$�, �� )��, �� ()��"�)� ��) �� -�� "�� . ��$� �)��, �� &� ��&,�� &� � � )��"� �� . )�&�.�� )� �� )� ��&"� )�&��9��, )� �� )� ��)�� )��")�. �� )��, �� & ��$ �.� ��&�� )� �)� �)�� )� ��&� *�)�� &� ��."� ��)�� , � )� �� )��"��)� ��, �� )� �� . � �. �� , �� )� �� )�� &�, �� )��$�)�� )�, �� +�)� �(�"� �� )��)�� )�� )��)� ��, �� .�� "�. �� "� �, ��&�� # �� -�� .� �� 1�

SLOBODA

Hristova nauka daje nam ìvot, ali slobodan, upravom smislu ove re~i. Niko tako ne teì slobodi,kao istiniti sledbenici Gospoda na{eg Isusa Hri-sta; niko tako ne èli da zbaci jaram tirana sa sebe ida da slobodu sebi i svojim bli`wima kao oni. Miznamo da pravi tirani nisu vlasti ni upravqa~i ovo-ga sveta, ve} ~ove~ije strasti. îm ~ovek samo uneko-liko pozna sebe, on se uverava da je rob svojih stra-sti; on se bori s wima moè biti za dugo vreme, moè

biti ~ak sa ve}im usiqavawem, i ova borba ube|uje~oveka, kako su jaki ti okovi, u kojima su wegove stra-sti okovane; on se uverava, da pravi neprijateqi nisuqudi, skojima bi lako bilo mogu}e boriti se, ve} we-gove sopstvene strasti. Hristova nauka u~i nas, da jena{ najve}i neprijateq pobe|en na Golgoti. Hristosnas je svojom smr}u spasao od greha. Ako budemo vero-vali i upravqali se po Hristovoj nauci, onda moèmore}i, da smo slobodni od greha. Pogledajmo na u~eni-ke Isusa Hrista, kada su po vaznesewu Isusa Hrista,dobili Sv. Duha i po~eli propovedati wegovu nauku,veliki sud jevrejski starao se svim silama da im za-brani propovedawe. Apostole su zatvarali u tamnice,tukli ih, osu|ivali na smrt, samo da ih prinude da neu~e u ime Isusa Hrista. Ali je sve uzalud bilo. Predsudom su stajali qudi, koji su dobili slobodu Hristo-vu; oni, ti siroma{ni ribari galilejski, smelo su od-govorili u~enim i silnim stare{inama judejskim:“Sudite je li pravo pred Bogom, da vas ve}ma slu{amonego li Boga? Jer mi ne moèmo ne govoriti {to vi-

desmo i ~usmo” (D.A. 4. 19-20). Svet je prvi put videoqude u pravom smislu slobodne, koje ni{ta, ~ak i sa-ma smrt, nije mogla da spre~i u delu sluèwa IsusuHristu. Sloboda nije u tome, da bi zavladao ovaj ilionaj, ve} u tome da vlada samo jedan Bog. Onde gde Bogne vlada, vlada ~ovek. Carstvo Boga jeste carstvopravde u umovima i milost u srcima. Zakon pravdeu~i tome, da su svi qudi ravni pred Bogom Ocem; za-kon milosti u~i qubavi i pomo}i jedan drugome, kaosinovima jednog Oca i u~enicima jednog U~iteqa.Ima qudi koji govore: “niko do danas nije znao {ta jepravda, pravda je od nas, verujte nam i mi }emo datitakvu pravdu, da }ete svi biti zadovoqni”. Ovi qudiobmawuju, ili ako iskreno obe}avaju, sami sebe obma-wuju, jer oni traè da budu priznati za gospodare itada }e sloboda ostalih biti samo poslu{nost ovimnovim gospodarima. Svi oni koji traè pravu slobo-du, unutra{wu slobodu, izvor svih ostalih sloboda,neka je traè u nauci Isusa Hrista, i samo }e je tamona}i. H.P.

19

��

ÛVAJ SE ODNEZADOVOQSTVA)��!�� ! ��

(� ��!�� !� �!�� ! -�� #�� (� �� ! (� (�!�� * �� !� �� !�� !� �� ! ( �� (�� )��!� �� (� ��(�� ! �� !� �� (� ��(��!�� .� �� !�� 2�� *�� !� �� .�( !.� �! �� !��- �� .� .�( �� 2�� *��*�� (�� (�� . �� *�� *�� ! ��!� �� !��&�� !��!�� #� �� ! �� !�� = ( � �� !�� *�� -� �� .�� *�� !�� 2� �� !�� *�� *�� !�� .��

“ÎNI DOBRO I NE KAJ SE”

Blagoje Mari}, kova~ u selu N be{e siroma{an~ovek. Sva wegova zarada jedva je dostizala da sa womishrani ènu i dete. I da bi nevoqa bila ve}a, patioje od grudne bolesti, koja pre}a{e da ga pre vremenaodvede u grob. Ali niko u selu ne vide i ne ~u ovoga~oveka da se àli na svoju zlu sudbu. Mada mu je nema-{tina zadavala tako mnogo patwi, snosio je on sve ne-da}e, hrabre}i sebe i svoju ènu sa stalnom nadom uboqa vremena, pripisuju}i sve voqi Boìjoj, kojoj jeon svoj ìvot, i ìvot svojih, sa puno vere predavao.Wegova }erka, wegova mala Milena, be{e sva radost inajve}a naknada za sve tegobe siroma{nog ~oveka. Kadse vra}ao ku}i sa rada, na vratima mra~ne i niskeizbe ~ekala ga je wegova qubimica, dugo se maze}i iumiqavaju}i oko wega. To behu najmiliji i najsre}ni-ji trenutci kova~evog ìvota. Drè}i svoju malu }er-~icu na kolenima, govore}i joj re~i pune milo{ti iqubavi, zaboravqao je sav umor od rada, sve svoje te-gobe, sve svoje brige. Jednog ve~era vra}aju}i se ku}i,be{e Blagoje neraspoloèn i turoban. Zarada je bilasuvi{e mala, gotovo nikakva... Ku}i nema bra{na, ne-ma ni~ega... O, rado bi gladovao on, kad bi znao da }eèna i dete imati dovoqno... A zdravqe se wegovosvakim danom pogor{avalo sve vi{e i vi{e. I zanetovakvim crnim mislima, vide on svoju qubimicu - ka-ko }e, posle wegove smrti, morati da bude tu| sluga,kako }e morati, jo{ tako mala, jo{ tako slaba da samasebi zara|uje komad hleba. Vrele mu suze navre{e nao~i, ali kao da ga opeko{e... On baci pogled ka nebu ipolu-glasno govore}i sam sa sobom re~e: “A zar }eBog dozvoliti da moje dete propadne? Zar on nijeotac sviju nas, svemo}an i svemilostiv?”... Ova pomi-sao, ovo nekoliko glasno izgovorenih re~i podigo{ewegovu klonulu du{u, ohrabri{e ga i rastera{emra~ne misli, koje ga behu toliko obrhvale. Blagojese prekrsti i sa puno pouzdawa progovori: “Dobar jeBog... Bi}e ipak dobro”... u to stiè pred svoju ku}u.Mala Milena je istr~ala pred wega i nazvav{i muBoga, ne`no se privi uz o~evu ruku... A on, odgovaraju-}i svojim mislima re~e: “Ne, ne}e dati Bog... dobar jeBog”... Ne razumevaju}i svoga oca, ne proziru}i wego-ve misli Milena je }utala ozloja|ena... Primetiv{izbuwenost svoje }er~ice, on je uhvati za ruku, i vese-lim glasom zapitiva{e je ~as o ovome, ~as o onome,

ulaze}i u svoju izbu. Jer Blagojeva ku}a, upravo be{eizba. Niska, mra~na i vla`na izba. Mali prozor~i}nije bio dovoqan da kroz wega prodre dovoqno sve-tlosti. U jednom uglu krevet na nogarima, vi{e wegastara, ~a|ava ikonica sa zemqanim kandilom ispodwe. Na sredi mali sto~i}, sa dve klupe pored wega. Ujednom }o{ku ogwi{te, na kome se podgrevao pasuq umawem zemqanom lon~i}u. Sve odava{e krajwu siro-ma{tinu. Ali izvanredan red i ~istota carova{e uovoj sirotiwskoj kolebici, jer vredna èna kova~eva,iznad svega je pazila da joj sirotiwska izba bude bes-prekorno ~ista i ure|ena. Kad u|e Blagoje èna gapogleda bri`no, nazvav{i mu dobro ve~e. Videla je na

wegovom licu izraz sete, i ne htede ga pitati ni o ~e-mu. Postavila je, i po{to se pomoli{e Bogu, prihva-ti{e se jela. Svak je bio zauzet svojim mislima, i negovore}i ni re~i, ve~erali su svoju sirotiwsku ve~e-ru. U to neko zalupa na vrata. Za~u|en ko bi to mogaobiti, ustade Blagoje da vidi ko je. Pred vratima je

stajao jedan de~ak od svojih petnaest godina. Bledo,umorom ispijeno lice, i od zime stisnuta usta gr~evi-to su podrhtavala. Prepla{eni pogled be{e upro uBlagoja, ne govore}i ni jednu re~. Za~u|en jo{ vi{e,Blagoje pozva de~ka da u|e unutra, {to ovaj snebivaju-}i se u~ini. Zapitan ko je, odakle je i {ta ho}e,de~ko isprekidanim re~ima, sa glasom koji je s ~asana ~as podrhtavao, ispri~a ko je, odakle je, i za{to jedo{ao. Iz sela je B. koje je nedavno pogorelo, ku}a jeupaqena, nigde ni~ega nema. Otac i majka su oti{lida, gde-god, traè posla, a wega poslali ovamo, da samsebi zaradi hleba. Wegov otac, poznanik i prijateqkova~a Blagoja, poslao ga je Blagoju, da ga ovaj primikod sebe da ga nau~i zanatu i da ga hrani i odeva. îmto ~u èna Blagojeva ona re~e: “poslali su te kod nas,a ne znaju da i mi nemamo {ta da jedemo. I mi se zlo-patimo i gladujemo, od kud jo{ i tebe moèmo primi-ti”... Ali Blagoje je }utao. On se seti svojih doskora-{wih misli, i u ovom de~aku ugleda on svoju }erku,svoju malu Milenu, koja bi, kao i onaj de~ko, i{la datraì hleba, ~im on bude umro. Jest, te{ko ga je pri-miti, jer i wih troje jedva sastavqaju dan sa danom.Ali, zar ga treba odbiti, i dozvoliti da se potuca posvetu mole}i par~e hleba. Blagoje pogledom zaustavigovor svoje ène, koja, o~ito, ne be{e nikako sklonada primi do{qaka. Bila je ona dobra, vrlo dobra.Ali nema{tina koja pre}a{e da satre wu, weno detei wenog muà, spre~ava{e je da dragovoqno primijo{ ve}u nema{tinu. “Dobro ostani kod nas”, re~eBlagoje de~ku. Nemamo ni mi, ali ako ho}e{ da deli{s nama i na{u sirotiwu, ja te ne}u odagnati od sebe.A kako ti je ime: “Milivoje @ivanovi}”... odgovoride~ko, i Milivoje osta u ku}i kova~evoj.

Pro{lo je ve} dve godine kako je Milivoje u ku}ikova~evoj. Ve} izu~io kova~ki zanat i gotovo u svemuodmewivao svoga majstora, koji je bivao sve slabiji islabiji. I Blagoje i èna wegova, kao i Milena, behuzavoleli Milivoja kao svoga. êsto su se ponosiliwime, kao svojim ro|enim, a sam Milivoje ne odvaja-{e, tako|e, svoje dobrotvore od svojih najro|enijih...êsto je, istina, ùdeo za svojima, ali to nikada negovora{e. Bojao se da tom èqom ne uvredi svojedobrotvore, a za tim, Milivoje zavole Milenu koja seve} be{e podevoj~ila. Niko to nije znao i on je }utao

20

��

ne otkrivaju}i tu svoju naklonost, smatrju}i sebe ne-dostojnog da se oèni }erkom svoga dobrotvora. Ali

jednog dana bila je re{ena sudbina i Milivojeva iwegovih dobrotvora. Savim iznenada dobije Milivojepismo od svoga oca. U wemu pisa{e otac Milivojev dase vratio u selo, koje je ve} opravqeno od poàra.Zvao ga da se vrati u svoje selo i da tamo svojim zana-tom zara|uje hleba sebi i svojima. Ovo pismo jakoutica{e na Milivoja. On se najpre poradova {to }eopet u svoje selo kod svoga oca i majke. Ali ubrzo is-~eze radost. Zar da napusti svoje dobrotvore, koji suga primili onda, kad je bio bez igde i~ega? Zar da ihnapusti sada, kada im je najvi{e potreban, kad je po-stao zamena Blagoju u radwi? Zar da se tako zahvaliza sva dobro~instva svojim dobrotvorima, i - zar danapusti, da se za uvek rastane od Milene?... I Mili-voje se re{i {ta da ~ini. Sa o~evim pismom ode kodBlagoja, i re~e mu da ga otac poziva u svoje selo. Kaogromom pogo|en bio je Blagoje, kad je ~uo ovu vest.

Zar da ga ostavi Milivoje, koji ga u svemu odmewuje uposlu? [ta }e biti sa wim, kad vi{e ne mogadne daradi? ... Ali dobri kova~ pre}uta svoje misli, i re~e:“Uradi kako ho}e{, Milivoje. Ja nemam prava da tezadràvam. Ti si nam postao mio kao da si na{, aliako ho}e{ ja te ne}u i ne mogu zadràvati. - Ne, ja ne-}u da idem, odgovori Milivoje. Istina, i ono mi jeotac, ali ste mi i vi otac, jer ste me primili golog ibosog, nau~ili me zanatu i pazili me kao svoga ro|e-nog. Ali ja ho}u da vas zamolim, da vas upitam za ne-{to... Milivoje se zbuni i u}uta. A po tom, na nava-qivawe svoga majstora, on re~e da ho}e da se èni, ida traì Milenu za ènu. Sre}an je bio i Blagoje iwegova èna, i sa rado{}u blagoslovi{e i dado{esvoj pristanak za brak. Milivoje napisa ocu pismo iodgovori mu da ne}e dolaziti, da ho}e da se èni, ipozvao ih da do|u na dan ven~awa. A kad je, na dan sa-mog ven~awa, sre}an i presre}an Blagoje nazdravqaozetu, on se okrete i re~e svojoj èni: “Se}a{ li se,kad je Milivoje do{ao u na{u ku}u, jo{ pre dve godi-ne? Ti si se dvoumila da ga primi{ kod sebe, a eto jaga primih i do~ekah da me Bog ovako usre}i. Sad mogumirno umreti, jer ni ti, ni moja }erka, ne}ete ostatibez staraoca, niti }e te i}i da se po svetu, bez mene,mu~ite i zlopatite. Uvek sam ja govorio da je dobarBog - da ne}e dati zlo onima, koji zlo nisu zasluìli.ûjte i znajte prijateqi moji: “u~ini dobro - ne kajse”...

BUDI ISKREN IPROSTODU[AN

Ni{ta tako ne krasi, i qubavidostojna ne ~ini ~oveka, kaoiskrenost i prostodu{nost, kojase sastoji u tome, kad se misli na-{e s re~ima na{im, a ove s delimasagla{avaju; tj. kad ono govorimo,{to mislimo, a ne kad jedno govo-rimo, a drugo mislimo. Zato ne go-vori nikad sine qubazni ono, {todobro ne zna{, no strogo ispitajsvaku malenkost, i tako te jeziknikada postideti ne}e. Uzimaj sva-ki dan sebe na ispit {ta si radio,da li se misli tvoje s re~ima, kojesi onaj dan izgovorio, s delom, kojesi u~inio, slaù; i na|e{ li, da sigde pogre{io, izobli~i sam sebe,da i sebi iskren bude{ i da drugipogre{ku tvoju na tebi ne prime-ti. Budi u svakom razgovoru tvomosobito pa`qiv, i promisli, daonu re~, koju si jedanput iz usta is-pustio, nikada vi{e povratiti nemoè{; zato drì uvek ra~un sasrcem tvojim, pa se ne}e{ lako ure~i prevariti. Ne rugaj se niko-me, jer je rugawe porok najgnusni-ji, koji proizilazi ili iz poganogsrca, zlobe, i pravog nevaqalstva,ili od nedostatka razuma. Ne me-{aj se nikada u dela suseda tvojih,koja te se ne ti~u, ako ti je milospokojstvo du{e tvoje. Sau~e{}ujo nesre}nima, i u~i se primeromwihovim biti oprezan, da i sam se-be sa~uva{ od svake nesre}e. Negovori ni za kim zlo, niti podajpriliku, da drugi za tobom zlo go-vori, tako }e{ samo spokojno ì-veti, i kod svakoga biti u najve}empo{tovawu.

21

��

Jednom kada prepodobni Teo-fan be{e zaspao, |avo, èle}ida mu napakosti, pojavi se kao di-vqi vepar, i ujede svetiteqa zapalac od ruke. Svetiteq osetisilan bol, trè se od sna i videna prstu tragove od neprijateqe-vih zuba. I po{to ga prst veomaboqa{e, on htede da ga otkine.Ali se predomisli, uze miro {toje imao kod sebe od @ivotvornogKrsta, pomaza wime svoj bolesniprst, i odmah se isceli. Od togadoba on dobi vlast nad |avolima,i izgowa{e ih re~ju iz qudi be-somu~nih koje su mu dovodili.

Iz @itija svetih

JAVNO I TAJNO DELOVAWE \AVOLA

%!�� .�� !"� �� 2� /�� (!3�4�� -� �� " �-��

�5 �� 6�7�

Ovim re~ima, naravno, apostol ukazuje na delova-we na{eg neprijateqa, |avola. On èli da nam kaèda |avo upravo sve ~ini da bi nekoga isku{ao, oraspo-loìo za greh i povinuo ga pod svoju vlast. Upravo toje wegovo delovawe. Otpav{i od Boga sam, on èli dai sve qude udaqi od Tvorca i da ih upravi na dela ko-ja su protivna voqi Bo`joj. Po~ev{i od prvog, prao-ca na{eg, pa u produètku roda qudskog, uz bezbrojnomno{tvo svojih sila. On prohodi zemqu i nadziresva~ije misli, èqe i raspoloèwa, trude}i se da sveu~ini gre{nicima sli~nim sebi, protivnicimaBo`jim, delateqima nepravde. U takvom stawu qud-skog roda, pri tako o~iglednoj opasnosti za svakog ve-ruju}eg, kako je neophodna i spasonosna opomena apo-stola jasno nam je svima! Ako postoje neprijateqi,zli dusi, koji su nam blizu i okruùju nas, nije li po-trebno da budemo oprezni, da bdimo i da se brinemo.

Neko se moè zapitati: “A gde su ti nemi neprija-teqi? Ko ih vidi? Koga oni napadaju? Napadaju sva-kog, ali ih ne mogu videti svi. Nemogu}e ih je videti,jer su oni dusi i deluju prvenstveno na du{u qudsku.Na wene misli, namere, èqe i raspoloèwa. No,ipak, nekad deluju i otvoreno, vidqivo, javqaju}i se uraznim oblicima, uglavnom sa wima prili~no ne~i-stom. To vidimo u ìvotu pustiwaka, starih hri{}an-skih podvi`nika. Onaj ko je ~itao i poznaje ìtijasvetih, koji su se podvizavali daleko od sveta - na pu-stim mestima - wima je poznato kako su ih napadalidemoni, u kakvim oblicima su im se javqali, kako suih isku{avali, kakvim su ih nevoqama zastra{ivali.Tako je pustiwa glavno pozori{te |avola. Mesto we-govih li~nih, vraìjih delovawa. On sam napada sve-titeqe Bo`je, ~esto sa wima vidqivo ratuje, iakoskoro uvek od wih biva pobe|en.

U svetu je sasvim druga~ije. Ovde mi ìvimo naiz-gled spokojno, ne znamo za te neprijateqeve napade, neispitujemo wegove smicalice, a on sam nikoga od nas nepla{i svojim javqawem. Kad bi sve to bilo ba{ tako,mogli bismo se i obradovati. Ali ne, bra}o. \avo ne spa-va; nikoga ne ostavqa bez svojih, vraìjih spletki. On

deluje i u svetu, samo ne tako kao u pustiwi. U pustiwideluje sam, a u svetu posredstvom qudi; u svetu “dejstvu-je”, po re~ima apostola “u sinovima protivqewa” (Ef.2,2), dejstvuje posredstvom onih koji ispuwavaju wegovuvoqu i koji pod wegovim uticajem napadaju na sebisli~ne qude, koji se protive wegovoj bogoprotivnoj vo-qi.

I tako neprijateq qudi, |avo, razli~ito deluje naqude: u pustiwi on deluje uglavnom vidqivo, otvoreno,sam, bez posredstva drugih, a u svetu deluje uglavnomtajno, skriveno, posredstvom qudi. Za{to je tako? Nemoèmo sasvim odgovoriti; lukava dejstva satanska po-znata su samo svetim boànskim qudima; samo wima, za-jedno sa apostolima “wegove namjere nisu nepoznate”(2. Kor. 2,11). A uzroci tome su s jedne strane svetost udu{i i `rtva pustiwskih podvi`nika, protiv kojih sepodiù stra{na isku{ewa, a s druge strane - nemo} isklonost ka grehu qudi koji ìve u svetu, koji ~estobez protivqewa bivaju pobe|eni svojim pomislima istrastima. Ovome treba dodati i sam na~in ìvota imesto na kome ìve i jedni i drugi. Pustiwski pod-vi`nici ìve usamqeno, udaqeni od sveta, u nepresta-nim molitvama, strogom uzdràvawu i postu. Oni nema-ju ~ime da budu isku{ani. Telo im je umrtvqeno, negledaju svetske sablazni. Zato spletke protiv svetite-qa preuzima na sebe sam |avo, protiv duhovnih ratujeduh i isku{ava ih ili pomislima ma{tawa o wihovomduhovnom ìvotu i svetosti, ili uvla~i u wih telesneèqe i pohote, ili na wih navodi demone i zastra{ujeih stra{nim predstavama.

A svetski qudi ìve u svetu, usred sablazni, naj-ve}im delom slobodno, povinuju}i se potrebama svojetelesne prirode. [ta tu ima |avo da radi? Za{to daupotrebqava sopstvene, otkrivene i neposredne smi-calice, kada je svet ve} prepun isku{ewa i sablazni,kada “sav svet” kako kaè apostol “u zlu leì” (1.Jov. 5,19). Na{a strasna plot je uvek spremna da usrd-no sluì grehu; zli, poro~ni qudi se sami prqaju, a idruge uvla~e u greh, i na taj na~in, nalaze}i se poduticajem |avola, postaju wegove verne sluge i ispuni-teqi wegove zle voqe. To se jasno videlo i u ìvotuna{ega Spasiteqa Isusa Hrista. Kada se Gospod na{podvizavao u postu i molitvi nalaze}i se u pustiwi,ko ga je ku{ao? Sam |avo. Poznata su tri wegova is-

ku{ewa, kojima je Gospod dopustio da mu se |avo pri-bliì. A zatim? Kada je Gospod na{ oti{ao u svet,kao ~ovek, propovedao i ~inio ~uda u narodu, ko subili neprijateqi koji su ga ku{ali? Zli, poro~niqudi. Takvi su bili fariseji, kwièvnici, prvosve-{tenici i ~ak i jedan od apostola. To su bile prave|avoqe sluge. Sami prosudite da li je mogu}e do}i dotakvog slepila i nesre}e da se drzne na sam ìvot ta-kvog Blagodjeteqa i ûdotvorca? Ne, nemogu}e je. Tuje delovao |avo, samo preko wemu predanih slugu. Sve-ti Jevan|elist je o izdajniku Judi primetio to da nave~eri, ~im je uzeo hleb iz ruku Spasiteqa, “u|e uwega Satana” (Jov. 13,27). A {ta su govorili neprija-teqi Wegovi kod Krsta? “Ako si Sin Boìji, si|i skrsta!” (Mat. 27,40). Koga ovde prepoznajete? îji jeto glas? Zar to nije glas samoga ku{a~a, koji je govo-rio Hristu jo{ u pustiwi: “Ako si Sin Bo`ji, sko~idole” (Mat. 4,6), i o kome je jo{ tada prime}eno da“ide od Hrista za neko vreme” (Lk. 4,13).

Vidite li kako je zao i prepreden na{ neprijateqi kako su brojne i razli~ite wegove spletke. Ako se ondrznuo da vi{e puta isku{ava Gospoda i Boga na{eg ida sa svom adskom zlobom ratuje protiv Wega, onda - ko-ga }e od hri{}ana da po{tedi? Koga od veruju}ih ne}eloviti u svoje pogubne mreè? Niko, ba{ niko nijeslobodan od wegovih lukavih spletki. Naprotiv, svi su,u svako vreme, u opasnosti od wega. Svakoga, i na sva-kom mestu on napada: u pustiwi javno i otvoreno, a usvetu tajno i skriveno. Ako wega i ne moèmo da vidi-mo, moèmo wegova dela. îje su, ako ne wegove, stra-sti koje napadaju na nas? îje su, ako ne wegove, prele-sti, isku{ewa i sablazni u svetu? Ko, ako ne on, stvarazle qude, neprijateqe; ko, ako ne on, {iri u svetu zlo,razru{ava red, stvara uzrujanost, meteè, sva|e? Sve,bez izuzetka, sve {to je zlo od wega je; svaki na{ padjeste pobeda lukavstva,, svaki na{ greh jeste slavqe zawegovu zlobu. Jadan je onaj ko mu se ni u ~emu ne proti-vi i u svemu ispuwava wegovu zlu voqu; sto puta je ne-sre}an onaj ko mu ~ak sluì kao rob, koji sabla`wava,uvodi bli`wega u greh i na taj na~in i sam postaje “|a-vo”, kako se Gospod izrazio o svom izdajniku (Jov. 6,70).Veoma je va`no pamtiti zapovest apostola protiv ne-prijateqa na{eg! Uvek je potrebno biti trezven i bdi-ti, da nas ne bi ulovio na{ neprijateq |avo. Verni{tit na{ protiv sila vraìjih jeste Isusova molitvai krsno znamewe, ~ijom silom se razvejavaju i i{~eza-vaju sve protivni~ke sile. Boè na{, slava Tebi!

22

��

VEÂN @IVOT

@ivot svakog ~oveka po~iva na boànskoj osnovi,stalno teì ve~nosti. Nau~nici se nikada ne zadovo-qavaju svojim znawem, ve} misle, da su tek na praguistine. Pravednik, koji smerno teì svetosti - BoguStvoritequ, jo{ vi{e saznaje razliku izme|u ve~no-sti i blede stvarnosti. ôvek se ne moè umeriti niu qubavi, ni u vrlini, ni u poroku, ni u zabludi. Uveki svagda on teì potpunom savr{enstvu. Duh je ~ove-~iji srodan Duhu Boìjem. @ivot cele vaseqene nestoji, ve} se postepeno razvija, jer vaseqena ne samo

da postoji ve} i ìvi. Beskrajno razvi}e, to je zakonsvetskog ìvota. Ovo razvi}e u beskona~nost, trebada je razumno, po ve~nim stalnim zakonima, a na}i tezakone, da bi po wima ìveli, jeste najglavnija zada-}a ~ove~jeg ìvota, jer je ~ovek razumno - slobodnobi}e, stvoren za sjediwewe s Bogom. Svaki rad razum-nog ~oveka ima razumni smisao, ta~no zna~ewe. Ciqìvota celog ~ove~anstva i svake li~nosti otkrivenje u Jevan|equ i sastoji se u usavr{avawu po obrazu ipodobiju Boìjem, u priblièwu Bogu, u stvarawusvetog Carstva Boìjega, kome ne}e biti kraja. “Bu-dite savr{eni, kao {to je savr{en otac va{ nebeski”(Mat. 5,48). “I{tite najpre carstva Boìjega i prav-

de wegove i ovo }e vam se sve dodati” (Mat. 6, 33).Ali ovo usavr{avawe bilo bi nemogu}no, kad ne biimalo svagda pred o~ima ìvi Primer Bogo~ove~ijegsavr{enstva u licu Hrista Spasiteqa.

Hristos je put i istina i ìvot, za sve qude bezizuzetka (Jov. 14,6). Usavr{avati se mogu}no je samopo primeru Isusa Hrista - Boga, jer samo onda idemopravilnim putem ve~noj istini, a to zna~i i ve~nomìvotu. Vaseqenu je stvorio jedan ve~ni Razum, jer seu wenom ure|ewu vidi jedan veli~anstven plan, jedna

predobra namera Tvorca. Du{e svih qudi tako su istopodjednake, dakle i duhovni ìvot ima jedan odre|enciq, jednu zada}u.

ôveku je dan slobodan razum i te`wa istini.Svaki ~ovek razmi{qa o krajwem ciqu svoga ìvotai traì wegovo re{ewe. Nauka ne moè dati odgovo-ra na ova pitawa; umetnost jo{ mawe moè odgovori-ti pitawima du{e. Ostaje jedina vera, gde moèmo na-}i odgovore na pitawa ciqa ìvota, jer ovde govoriVe~ni Bog, a hri{}anstvo u~i, da je Bog beskrajno ve-liki, svet i svemogu}, da je On qude stvorio iz quba-vi, za slobodno - razumnu dru`bu s Wim u svetlosti iblaènstvu, radi usavr{avawa bez kraja i granica.

Carstvo Boìje po~iwe na zemqi. Qudi, koji voleBoga i ve~nu istinu sa rado{}u i qubavqu prilazeHristu i jo{ ovde na zemqi postaju stanovnici neba:“Otuda je razumqivo, za{to je Hristos traìo od svo-jih posledovaoca potpuno savr{enstvo” (Mat. 5,48). Ra-zumqivo je prema tome, za{to Sveto Pismo traì odqudi smernost i bezuslovnu pokornost voqi Boìjoj.Zato svaka gre{na misao, svaka ru`na te`wa, svaki se-bi~an rad, udaqava ~oveka od Boga od pravde i istine(Jov. 17,31); i naprotiv, svaka te`wa smernosti i po-kornosti voqi Boìjoj, svako dobro delo u~iweno uslavu Boìju, molitva i proslavqawe, svaki rad quba-vi i po`rtvovawa u ime Hristovo, svaki pokajani uz-dah, svako saznawe prirodne slabosti i Boànske mo}i,podiè ~oveka nad samim sobom i pribliàva ga OcuNebesnom. Gospod nije stvorio qude da ~ine greh i be-zakowe, da vode sebi~nu borbu za zemaqska blaga. Akose greh pojavi, zato je kriv sam ~ovek, wegova zloupo-treba slobode, i za ovo je ~ovek odgovoran samome Bogu.Greh ubija du{u i udaqava ~oveka od Boga. Zato je Hri-stos do{ao ne samo da uzme na sebe grehe celoga sveta,ve} da povrati qude prvobitnoj dru`bi sa Bogom upravdi i istini. Do{av{i s neba na zemqu Gospod IsusHristos, traìo je od qudi veru u sebe, kao u SinaBoìjega i Spasiteqa, a zato je obe}ao vernima ve~niìvot i sjediwewe s Bogom.

Ve~ni ìvot, kao i Boìji ìvot, nikada ne pre-staje. Hristos veli: “Ovo je voqa onoga koji me je po-slao da svaki koji vidi sina i veruje ga ima ìvotve~ni” (Jov. 6,40). Prvi uslov da zadobijemo ve~ni ì-vot, koji po~iwe ovde na zemqi i samo se produàvana nebu, jeste smerno pot~iwavawe voqi Boìjoj inemogu}nost da se spasemo samo svojim zaslugama.Ve~ni ìvot kod qudi izraàva se u qubavi premaBogu i bli`wima, dobrom svetom ìvotu i stalnomborbom sa niskim strastima du{e i tela.

Nemogu}e je ugoditi dvama gospodarima: Bogu i ma-monu. Hri{}anin treba da preda sebe Hristu, da posta-ne oru|e Svetoga Duha, da ne misli o svojoj slavi, osvojim strastima i zadovoqstvima ve} o slavi Bo`joj, oostvarewu vi{ih svetih ciqeva Carstva Boìjeg na ze-mqi. “I{tite najpre carstva Boìjega i pravde wegovei ovo }e vam se sve dodati” (Mat. 6,33).

23

��

[TA SKRA]UJE NA[ @IVOT

Na{ je ìvot kratak, a mi sami gonimo Boga, da gajo{ vi{e skrati. Na zemqi je bilo samo dobro u raju.Za nas je ìvot bio samo u raju, jer se samo ìvot uraju moè nazvati ìvotom, a on se provodio u rado-sti, koje tako mnogo prièqkuje na{e srce. Adam iwegova pomo}nica Eva, uìvali su sve {to nije gre-{no, telo su imali lepo, a du{u jo{ lep{u, jer je onabila sveta i sli~na Bogu, wihovo je srce bilo priqu-bqeno Bogu i wegovoj svetoj voqi, èqe wihove te-ìle su Bogu, izvoru dobra, savest wihova bila je ~i-sta. Oni su bili deca u kojima se ogledala slika nebe-snog Oca. Nisu se ni~ega bojali, ni za{ta plakali. Isve je ovo greh izmenio. Greh je od ~oveka stvorio ne-prijateqa Bogu i wegovoj voqi i dao mu drugi stra-{niji izgled. Svetu i bogoqubivu du{u wegovu u~i-nio je sebi~nom, svet je obratio u takvu bolnicu u ko-joj se ni{ta ne ~uje osim vapaj, ni{ta se ne vidi osimbede. Greh je i sam na{ ìvot uàsno skratio. Smrtje u{la ne samo u svet, nego i u telo na{e i ona vlada-ju}i svetom uni{tava ga raznim bolestima i pretvarau prah. Rajska sre}a pro{la je kao san, i samo je kodnas ostala gorka uspomena o woj. Ipak je milostiviBog voqan da produì na{ ìvot. Matusal je ìveo969. god. Praoci i Patrijarsi ìveli su po nekolikostotina godina i oni nam sluè za primer, kako Bognagra|uje vrlinu. Ali se na zemqi mnoè nesre}e, ja-~a nepravda, raste zloba i mr`wa, kao potok razliva-ju se bezakowa, vapiju na nebu gresi, ogor~ava se Sve-mogu}i. Greh se zacario u ~ove~ijem srcu, izgnao qu-bav i strah Boìji, vlada o~ajan i mrzak Bogu ìvoti mi umiremo u pola veka, a mnogi to i ne doìve. Do-bri qudi nisu nikome na {tetu, ve} svima, koliko jemogu}e, ~ine dobro i sve vole. Wihov se ìvot nebroji po danima, ve} po vrlinama, jer r|av ~ovek za 70godina ne u~ini toliko dobra, koliko u~ini dobra za7 dana. Ipak i dobri umiru pre vremena. Onaj, koji sneba sve vidi, zna, da dobri dugo ne}e ostati dobri, da}e r|avi u~initi dobrim r|avije od sebe i ne daje imda vi{e ìve.

Koliko dugo ìve drva i kamewe, samo smo mi je-dini, u sravwewu s wima ni{ta. Mnoge su ìvotiwevrlo sna`ne i dugo ìve, a ~ovek, wihov gospodar,slab. Srebro je stalno, zlato dugove~no, a srebroqu-bac brzo umire i postaje prah. Ve~nost je more bez

obala, a na{ ìvot ki{na kapqica, {to je kanula nazemqu, osu{ila se i nepoznaje se. Kad imamo na umu,da je ~ovek optere}en te{kim nesre}ama i neda}ama,zar se onda u pola kra}i ne pokazuje na{ ìvot. Isti-na da i u ìvotu ima radosti, ali je to kapqa {e}erau ~a{i gor~ine. Ovaj kratak ìvot dat nam je zato, dase pripremimo za ve~ni ìvot. Ali se mi u svemu sta-ramo za budu}e dane, samo ne za stra{ni dan; za pra-znike imamo lepe haqine i nakite, a za praznik i sve-~anost ve~nu, ni{ta; sve pamtimo, brinemo se za sve,

jedino smo samo du{u zaboravili; na{e su misli viso-ke ali ne lete na nebo; èqe beskrajne, ali ne teève~nom ìvotu; saveti mudri, ali nanose smrt re~imnoge ali ne onih s kojima bi predstali Bo`jem sudu;imamo i qubavi, ali ne prema Bogu; imamo i straha,ali ne od ve~nih muka.

Pobrinimo se du{om za du{u, da bi je prilikomsmrti predali u ruke Boìje a ne u ruke |avola.

UÎTEQI UÊNIK

Ne ba{ tako davno, u jednoj pustiwi, nedaleko je-dan od drugog ìvqahu dva monaha. S vremena na vre-me dolazili su jedan drugom i prijatno provodili ponekoliko ~asaka u razgovoru. Jedan od wih je bio pi-smen i imao je Sveto Pismo. Drugi nepismen, kad godje dolazio ovome, on mu je svagda po {togod ~itao izsvete kwige. Jednom posle ~itawa, nepismeni se zami-sli i dugi je }utao. Pismeni ga upita:

- O ~emu razmi{qa{, brate?- Mislim, - odgovori upitani, - kako si ti presre-

}an {to zna{ ~itati. Nikad nisi sam. Kad si tuàn,dosadna ti samo}a, ti uzme{ tu Bo`ju Kwigu, ~ita{ -i ve} nisi sam: s tobom Gospod govori. Ja sam te rado-sti li{en: nisam pismen.

- Zbog toga si zami{qen? re~e pismeni. Ima kadda i to nau~i{. Ja }u te u~iti, pa kad nau~i{ ~itati,tada }e{ mo}i da ~ita{ i Kwigu Boìju.

Sa velikom blagonaklono{}u nepismeni monah jena to pristao, i odmah je po~eo u~iti; kako druge kwi-ge osim Sv. Pisma nisu imali, to su iz we u~ili.

- Od ~ega da po~nem ? - re~e u~iteq - Koju stranuda razjasnim? - Po~e}u sa najglavnijim. Ti zna{ zaglavnu zapovest Gospodwu. To }u na}i i tim }emo po-~eti.

U~iteq monah na|e desetu glavu Jevan|eqa od Lu-ke, po~e ~itati, obja{wavaju}i i pokazuju}i mu slova.

“I gle, ustade jedan zakonik i ku{aju}i ga re~e:U~itequ! {ta }u ~initi da dobijem ìvot vje~ni? AOn mu odgovori:[ta je napisano u zakonu? kako ~i-ta{? A on odgovaraju}i re~e: qubi Gospoda Boga svo-jega svim srcem svojim, i svom du{om svojom, i svomsnagom svojom, i svom misli svojom, i bli`wega svo-ga...”

- Stani! - Prekinu ga u~enik - Za danas dosta. Po-novi to isto jo{ jedanput! U~iteq ponovi.

- Jo{ jedanput, zamoli u~enik. Ponovili su jo{jednom.

- Hvala! Za danas je dosta. To sam nau~io. Produ-ì}emo drugi put. Monah se oprosti i ode u svoju }e-liju.

U~iteq ga o~ekiva{e sutra dan, - sused ne do|e;nadao mu se drugog, tre}eg dana, cele nedeqe - wega

24

��

nema. U~iteq po|e da poseti svog u~enika, ali ne na-|e nikoga u pe}ini. Vidi se da je nekud i to ve} odav-na oti{ao jer je i pepeo sa ogwi{ta vetar razneo. û-de}i se i tuguju}i za drugom vrati se monah u~iteqsvojoj ku}i. Uskoro za tim dobio je za suseda drugogisposnika, za ovim je do{ao tre}i, ~etvrti, i tako jeu~iteq postepeno dobijao druge u~enike.

Pro{lo je deset godina. Jedwe letwe ve~eri sedeoje pred svojom pe}inom u~iteq - monah i ~itao Jevan-|eqe. Odjednom u daqini ukaza se jedan putnik. Do-{ao sasvim blizu. Ne poznaje ga. Duga bela brada, iz-nuren, lice potamnelo, o~i upale. Vidi se da je takavusled rada, ispa{tawa i posta. Pozdravi se.

- Evo me k tebi brate - re~e do{av{i. Do|oh daproduìmo na{e u~ewe!

- Kako? za~udi se ovaj.- Se}a{ li se da si me u~io ~itawu re~i Bo`je?

Do|oh k tebi...- Ti si to? - obradova se monah u~iteq. Pa gde

i{~eznu? [to ode a i ne javi se.- Ja sam neprestano lekciju u~io. Seti se, kad si

ti pro~itao: “Najglavnija je i prva zapovest: qubiGospoda Boga svojega svim srcem i du{om”. Ne mogu sepohvaliti, da sam to potpuno nau~io i izvr{io, teksamo po ne{to od toga usvojio sam. Sad, brate, daj dau~im drugu drugu polovinu zapovesti, koju onda nismoni pro~itali.

U mesto odgovora ustade monah i gostu se do zemqepokloni.

- Ne mogu ja tebe da u~im, ti si mene nau~io. Nau-~io si me, da re~ Bo`ju treba ~itati, ne o~ima ve} sr-cem, a da bi razumeli voqu Bo`ju i izvr{ili je, pou~ewu Hrista Spasiteqa, treba da obratimo najve}upa`wu, da ceo na{ ìvot bude ispuwen qubavqu iusr|em. Brate moj, ostani ovde u zajednici sa mnom, ida po tvome izu~avamo re~ Hristovu.

Mnogo su godina proìveli monasi zajedno, mnogosu vremena proveli u ~itawu velike kwige - Biblije,mnogo razmi{qali i mnogo ose}ali ~itaju}i je. Mno-go je qudi iz udaqenih krajeva dolazilo k wima, imnoge su dobrom nau~ili. Na wima se ispunila re~Hristova: “Ko je èdan neka do|e k meni i pije”. Koveruje u Mene, u toga }e, po re~ima Sv. Pisma, izutrobe pote}i reka ìve vode.

KAKAV TREBA DA BUDE PUTHRI[]ANSKE OMLADINE

“Ja sam put, istina i ìvot...”

Traè}i izvore za napajawe du{e maloga ~oveka,na{a Crkva pravilno je po{la putem qubavi premadomovini, kao neophodnom vaspitnom ciqu. Ovo je, ite kako, potrebno za vaspitawe omladine, jer je ona

bila suvi{e zatrovana internacionalnim utopijama iparolama i beskrajno se udaqila od svojih neposred-nih zadataka i vekovnih ideala svog naroda. Uporedosa linijom povratka na zdravo nacionalno i religij-sko podnebqe svesrdno se zastupa pravac vaspitawana{e omladine idealima rada, po{tewa i marqivo-sti. Ovo je u potpunoj harmoniji sa najpozitivnijimcrtama na{ega naroda. Dugo se lutalo yunglom tako-zvane savremenosti. I ako sa zaka{wewem - nai{lose na pravi put. Potrebno je, da se u detetu jo{ od naj-ranijeg uzrasta formira ìvi hram Duha Svetoga. Ato }e biti samo tada, kada se dete ne`no i smernoprivede Hristu. Vaspitawem i sistematskim obrazo-vawem ono treba da se upozna sa Hristovim zapovesti-ma, da upozna duh hri{}anstva. Sve Hristove zapove-sti nadahnute su li~nim primerom. Onoga Koji iznadsvega voli decu, te je i prirodno, da }e Gospod Isus

od dece uvek stvarati bogolike likove, koji }e ìvotu~initi lepim i dragocenim podvigom u slavu Troji-ce i za dobro ~ove~anstva. Mo}ni narodi i velike dr-àve za svoju snagu i kolosalni procvat i napredakduguju religiozno-moralnom vaspitawu mladih nara-{taja, koji rastu i cvetaju, produùju dela pokolewakoja odlaze i prihvataju wihove brige i zadatke, idu-}i novim stremqewima i novim uspesima uz pomo}Bo`ju. Glavna du`nost svakog naroda koji èli daìvi i napreduje jeste starawe za religiozno-moral-no obrazovawe svoje omladine. Ono mora u~initi sveda omladina upozna i zavoli Gospoda Isusa Hrista, daGa usvoji, da Mu sluì svom du{om svojom i ispuwujesve zapovesti Wegove. Sluèwe Hristu je slu`ba ~o-veku i ~ove~anstvu, slu`ba velikoj Boìjoj premudro-sti i qubavi na kojima po~ivaju dru{tvo, narod, vase-qena. Praznik na{e hri{}anske mladeì ima vaànzadatak, da de~iju du{u pribliì wenom izvoru - Bo-gu. Na{a zemqa ose}a vapiju}i neophodnost za vi{imi hri{}anskim nepokolebivim karakterima, koji }epo primerima boànske `rtve sa Golgote usvojiti za-vet Onoga, Koji s pravom, vla{}u i silom kaè o Se-bi: “Ja sam put, istina i ìvot”. I kad svetlost sla-ve, koja dolazi sa boànskog oreola Golgotskog krsta,dopre u ~iste i nevine de~ije du{e, bi}emo potpunomirni za budu}nost roda na{ega i zemqe na{e, jer }etada velike i svete du{e, zagrevane, rukovo|ene iodu{evqavane od iskrene i ìve religiozne vere uGospoda Isusa Hrista, Koji nas toplo voli, sluìtihramu, crkvi i otaybini, uzdiù}i duh naroda Bogu i~oveku, stvarala~kom ìvotu, savr{enstvu i besmrt-nosti. Pribliùju}i omladinu Gospodu Isusu u~ini-}emo, da na{ narod razumno i veselo ponese blagodat-ni ogaw spasonosne golgote i podigne jake i neobori-ve temeqe budu}nosti, koja }e sve vi{e blistati izdana u dan i i}i iz slave u slavu za dobro i veli~inuCrkve, naroda i otaybine. Veliki zna~aj, va`nost imudrost skriveni su u re~ima Bogo~oveka. “ Pustitedecu k meni i ne branite im, jer je takvih carstvo ne-besko”. Neka bi na{i mladi nara{taji po{li stopa-ma svete plejade onih koji sagore{e u slu`bi Bogu inarodu. Amin.

25

��

MO] VERE

- Gospodine popo, - otpo~e Marko i ne pozdraviv-{i se sa sve{tenikom - moja jedinica bori se s du-{om... Tu ga glas izdade i suze mu grunu{e niz obraz.Sve{tenik iznena|en staja{e kao okamewen, posma-traju}i neo~ekivanog gosta i upiwuju}i se da na wego-vom licu pro~ita {ta se to dogodilo. I doista pre-pla{eno i uznemireno popino lice o~as povrati uo-bi~ajenu mirno}u i spokojstvo, koje ga i u najteìm~asovima ne napu{ta, Wemu bi jasno radi ~ega je Mar-ko do{ao kod wega, te ga odmah otpo~e te{iti i uli-vati mu nadu i milost Bo`ju. Posle suza i ovakvih po-pinih re~i novodo{av{em kao da malo laknu na du{i,ma da mu istu jo{ obavija{e gust veo crne slutwe.

- Kako, o~e, mogu da se nadam, kad su jutros krajwene posteqe bila vi{e lekara i svi su jednoglasnokonstatovali, da joj je ovo posledwi dan ìvota...Otvoreno su mi rekli da su ~asovi moje k}eri izbro-jani.... da smrt polako nastupa...

Pri tim re~ima on se - po{to duboko uzdahnu iuhvati obema rukama za sede vlasi - zaniha i htede pa-sti, ali ga popa pridrà i posadi u naslowa~u....

Nekoliko trenutaka potom Marko se povrati i wego-vo lice preliveno lakim bledilom dobi miran izgled.

- Naposletku gospoÄn popo, re}i }e on, ja i onakonemam vi{e nade u zemaqske lekare. Oni su ~inili{to su mogli. Ako bi Bog hteo, On bi zacelo mogao dau~ini vi{e od wih.

Ma da mu glas podrhtava{e ipak iz wegovih re~ividno izbijahu refleksi nade. Sve{tenik u mesto od-govora otvori nekakvu kwiìcu i stade iz we na glas~itati:

“I ako imate vjere koliko zrno goru{~ino re}i}ete gori ovoj: pre|i odavde tamo, i pre}i }e, i vamane}e ni{ta biti nemogu}e” (Jevan|eqe po Mat. 17,20).Potom preturiv{i nekoliko lista opet nastavi: “Ido|e k wemu s uzetijem koga ~etvoro no{ahu. I ne mo-gu}i pribliìti se k wemu od naroda otkri{e ku}ugde on beja{e i prokopav{i spusti{e odar ne komeuzeti leà{e. A Isus videv{i veru wihovu re~e uze-tome: sinko opra{taju ti se gresi tvoji.... ustani iuzmi odar tvoj i idi doma. I usta odmah i uzev{i odarsvoj izi|e pred svima, tako da se svi divqahu i hvaqa-hu Boga govore}i: nigde toga videli nismo” (Jevan|e-qe po Marku glava 2; stih 3-13).

Novodo{av{i slu{a{e pa`qivo pro~itane re~ii kad popa prestade, on duboko uzdahnu. Na licu mu sejasno opaàhu tragovi unutarwe borbe izme|u vere isumwe, nade i o~ajawa. Popa se u~ini kao i da ne opa-à ovu stra{nu borbu u du{i svoga parohijana, te po-{to ponovo preturi nekoliko listova iste kwige,opet nastavi: “Ne boj se samo veruj, jer ako moè{ ve-rovati sve je mogu}e onome koji veruje. A otac detiwipovika sa suzama govore}i: verujem Gospode! pomozimojemu neveriju. A Isus zapreti duhu ne~istome govo-re}i: du{e nemi i gluhi! ja ti zapovedam iza|i iz we-ga.... I povikav{i i izlomiv{i ga iza|e i u~ini sekao mrtav. A Isus uzev{i ga za ruku podiè ga; iusta” (Jevan|. po Marku gl. 5 stih 36 i 9 stih 23 - 28).

Kad i posledwi eho popinih re~i umu~e, ti{inanema vlada{e u sobi koju samo naru{avahu jasni otku-caji uzbu|enog srca roditeqskog.

- A ako ona izdane dok mi stignemo? re}i }e Mar-ko tu`nim, ali ve} sigurnijim glasom.

- “Ne boj se samo veruj, jer je sve mogu}e onome ko-ji veruje” - re~e popa. Ono {to se nama ~ini nemogu}eBogu nije, “jer je Bogu sve mogu}e” (Jevan}eqe poMarku glava 10, stih 27).

Nekoliko trenutaka potom Marko i popa N. odmi-cahu }ute}i, ùrno hitaju}i bolesnici. Svaki od wihbe{e zanet svojim mislima, te zato izme|u sebe ni re-~i ne progovori{e. Popa pod mi{kom be{e stegao ne-kakav pove}i zamotuqak, koji bi ovda onda boqe na-mestio. [to su se vi{e bliìli ku}i, Marko je biosve uzbu|eniji i to uzbu|ewe i na licu mu se opaàlo.Najzad, ukaza se i ku}a. Oko we sve mirno i tiho.Marku prvo laknu na du{i, ali se odmah zatim stresei uzdrhta. Popa to primeti pa }e mu dobaciti!

- “Ne boj se, Marko, samo veruj”. Sve }e se, akoBog da, na dobro svr{iti !

- Daj Boè, gospoÄn popo iz tvojih usta u Boìjeu{i - odgovori Marko.

U|o{e u jednu prostranu i lepo name{tenu sobu.Kroz polutamu nazirahu se dve siluete, obadve blede,islabele i neispavane. Po licu wihovu videlo se, dasu podjednako bolovale, samo dok je jedna leàlaopruèna na krevetu, ona druga bila je na nogama krajwe. Videv{i sve{tenika mati se odvoji od krevetasvoga ~eda i briznuv{i u pla~ pohita da presretnesve{tenika.

- Ne boj se, snaho, samo veruj i uzdaj se u milostBo`ju. Neki mi unutarwi glas {ap}e, da }e tvoja jedi-

nica ubrzo ozdraviti - re}i }e popa. Bog je svemogu}i milostiv. U~ini}e nam ako mu se iskreno sa verom isuzama pomolimo. Pri tim re~ima oba roditeqa pado-{e ni~ice na zemqu i osta{e tako za sve vreme obre-da ispovesti i pri~e{}a. S vremena na vreme oteo biim se po koji uzdah iz grudi ili bi se po neka suza kaobiser zasijala pri trepere}oj svetlosti sve}e i brzoskotrqala niz smeùrano lice wihovo. Bolesnica naprotiv be{e mirna i pribrana a jo{ se uz to i nekoosobito blaènstvo be{e se razlilo po wenom ble-dom licu te ga ~iwa{e jo{ lep{im.

Posle svr{enog obreda popa N. ostade jo{ nekovreme kod bolesnice ulivaju}i veru u Boga i nadu umilost Wegovu ~as bolesnici ~as roditeqima. Tu jesad saznao da je sama bolesnica zahtevala da se ispo-vedi i pri~esti, polaù}i nadu u nebeskog Lekara kadsu je zemaqski napustili. Otac wen, po ugledu na sveimu}nije qude, verovao je jedino - kesi svojoj. Zato jebio iznena|en kad je ~uo èqu bolesnice. U po~etkunije mislio da joj tu èqu ispuni, ali kad ona sveupornije zahteva{e, dodaju}i da je jedino pri~e{}emoè podignuti, on popusti i ode po sve{tenika. Ma-ti je to pomi{qala mnogo ranije, ali mu nije smelapomenuti, znaju}i ga kakav je.

Sve{tenik se u razgovoru prili~no zadrà, ~ita-ju}i razne stvari iz one ~udnovate kwiìce, koja no-sa{e naslov: Novi Zavet Gospoda na{eg Isusa Hri-sta. Za sve to vreme bolesnica otvorenih o~iju pra}a-{e pa`qivo tok razgovora i ~itawa ne odaju}i svojeunutarwe muke i bolove. Na rastanku popa re~e da gasutra izveste kako je bolesnici.

- E moj gospodine, da li }e ona do~ekati jutro, pi-tawe je? reko{e oboje skoro u jedan glas ispra}aju}isve{tenika.

- Ne bojte se, samo verujte i u Boga se uzdajte. Onje blizu onih koji Ga prizivaju i gotov je da im pomog-ne - re~e popa opra{taju}i se.

Sutra-dan popa N. be{e od ranog jutra na nogama.Taman je preturao nekakve hartije u svojoj kancelari-ji kad neko zakuca i u|e ne ~ekaju}i popine dozvole.To be{e Marko. Od silnog uzbu|ewa ne mogade ni re~prozboriti ve} ~im u|e wega zagu{i{e suze. Popa be-{e na velikoj muci te ne moga{e ni da zapita Markakakve mu glase donosi. U wegovoj du{i blesnu sumwa,ali istovremeno s wom i zrak nade, koji brzo postaja-{e sve ja~i. Neki unutarwi glas {aputao mu je ute-{ne re~i - osobito sino} posle ve~erwe molitve, u

26

��

kojoj se dugo molio za isceqewe bolesnice. Sve mu toza tren oka iza|e pred o~i. Do{av{i k sebi upita}eMarka:

- Je li boqe bolesnici?Umesto odgovora Marko pade na kolena i dohva-

tiv{i popinu ruku po~e je celivati oblivaju}i je su-zama. Popi tad laknu na du{i i lice mu zablista odnekog osobitog unutarweg zadovoqstva. I po{to Mar-ka ponudi stolicom otpo~e blagim, malo prekornimglasom:

- Ne rekoh li ti, Marko, da se ne pla{i{. Bog je idanas isti onakav kakav je bio u pro{losti: Silan,Svemo}an, Milosrdan i ôvekoqubiv. U wegovoj jevlasti ìvot i smrt - du{a i telo. Sveto Pismo nasuverava da je On darivao slepcima vid, uzetima i ra-slabqenima hod, besnima razum, mrtvima novi ìvot.Wemu i danas nije te{ko da ista i jo{ ve}a ~uda u~i-ni, samo, mi to Boìje blagovoqewe ne zasluùjemo.On nam je preko svoga Sina zapovedio da verujemo uWega, dok mi danas teramo {egu sa onima koji gaveruju; zapovedio nam je da Ga qubimo, a mi na svakommestu ruìmo i skrnavimo wegovo sveto ime; zapove-

dio nam je da mu se molimo i da Mu blagodarimo, me-|utim koliko ima takvih, koji crkvu barem jednom go-di{we - da ne kaèm ~e{}e - poha|aju, koji u o~i ne-deqe i praznika okupe celu porodicu na zajedni~kumolitvu, koji po uspe{no zavr{enim poslovima pada-ju na kolena pred milostivim Ocem nebesnim da Muzablagodare na wegovoj milosti?!

Tu se iz grudi Markovih ote dubok i bolan uzdah,dok popa nastavi:

.... I onda nije ~udo {to nam je Gospod okrenuo le-

|a. Po na{im zlim delima ne zasluùjemo ni da nasono sunce obasjava, a kamo li druge blagodeti kojimanas On jo{ tako obilno obasipa....

Tu popa za}uta i u sobi nasta grobna ti{ina. Pokat-kada bi bacio pogled na Marka, koji gledaju}iutu~eno u zemqu, uzbu|eno disa{e. Videlo sa da je uwemu besnela stra{na borba sa samim sobom, sa svo-jim dotada{wim ìvotom i navikama. U wemu se tihtrenutaka ra|ao nov ~ovek koji nije hteo da i{ta za-jedni~ko ima sa starim.

- Gospodine popo, - otpo~e posle duèg }utawaMarko - sad vidim da sam nedostojan Boìje milosti.

Ja u wega nisam verovao, ~ak nisam priznavo ni da po-stoji. Nikad se nisam molio a ne bih ni umeo. Crkvusam nazivao “popovskim du}anom” i svaki put smejaosam se èni kad je u wu odlazila. Ah, Boè, veliki lisu moji gresi!....

.... Pa ipak Bog nije hteo da me kazni! Hteo je samoda me opomene da bi se vratio sa zabludela puta. I posvojoj velikoj mudrosti upotrebio je takav na~in iizabrao takav momenat kad Mu se ja nisam mogao pro-tiviti. Ja sam poslu{ao svoju jedinicu i vas pozvaovi{e iz obzira prema woj: hteo sam samo da joj u~inimpo voqi. U Boga nisam verovao pa se nisam mogao ninadati wegovoj pomo}i. Ali ti si mi sino} probudiouspavani razum i otvorio zaslepqene o~i. Ti si mi udu{u posadio klicu vere i ulio zra~ak nade. Du{amoja dotle neosetqiva osetila je prisustvo Boìje usebi i tada joj se na mah otkrila namera Svevi{wega.Neka neodoqiva sila savila me je na kolena i ja sam -videli ste - u takvom poloàju ostao za vreme obreda.Kad sam ustao ja sam bio drugi ~ovek. Va{e posledwere~i na rastanku rasterale su i ono malo zaostalesumwe i strepwe, a na wihovo mesto rasplamte se na-da u milost Boìju.... Na{a jedinica posle toliko ne-prospavanih no}i odmah po va{em odlasku sklopi svo-je umorne o~i izgovoriv{i re~i kojima jo{ vi{eohrabri na{a roditeqska srca:

- Gospode, hvala ti na tvojoj milosti.... Sad mi je~ini mi se lak{e!....

Ja i Jelka proveli smo na kolenima skoro celu bo-govetnu no} liju}i suze i mole}i se Gospodu da sesmiluje na nas gre{ne i podigne na{e ~edo. I Bog je -hvala Mu na wegovoj milosti - usli{io glas nas gre-{nih i te{ku boqku na{eg ~eda okrenuo naboqe. Po-sle vi{e~asovnog spavawa razbudila se znatno opora-vqena. Weno lice posle toliko vremena preli se div-nom rumenom bojom a wene skoro uga{ene o~i zaplam-te{e ponovo ìvotnim sjajem. U znak moje duboke bla-godarnosti prema Bogu polovinu mog imawa stavqamti, popo, na raspoloèwe, ~ini od wega kako te Bogu~i!

Bolesnica se doista jako brzo oporavqa{e da ve}deseti dan usta iz kreveta. Od tog doba Marko sa svo-jima ne izosta od crkve. Svake nedeqe i praznika vi-de}ete ga u, jednom }o{ku hrama, kako sa strahopo-{tovawem prati tok bogosluèwa i {apu}e svoje mo-litve.

@. M.

27

��

SRPSKE GUSLE I WIHOV ZNAÂJ

Primitivni instrument, izdubqeno drvo sa jagwe-}om koòm pokriveno, zakovano drvenim i gvozdenimklincima, a od vrha do dna zategnutom kowskom dla-kom-strunom. I nehotice simboli~ki veù na{ na-rod. Jagwe}a koà-stradawe na{eg naroda kroz veko-ve; drveni gvozdeni klinci- patwa; kowska struna-lanci, a gusle na{ srpski narod.

Onaj ko o guslama ni{ta ne zna, wega i ne zanima-ju. Za wega su gusle obi~na stvar. Ipak gusle su uistoriji srpskoga naroda igrale neizmernu ulogu.One su vekovima sa kolena na koleno prenosile isto-riju i nacionalno vaspitavale srpski narod ulevaju}imu u du{u sve ono {to je ~estito, ìgo{u}i ono {toje nevaqalo i nemoralno. One su slavile pravdu i ju-nake a prokliwale silnike i izdajnike. One su {iri-le qubav i veru, te podraàvale nadu.

U srpskim guslama se ogledaju najva`nije osobinehri{}ana: qubav, vera i nada.

Gusle su nam vekovima govorile da verujemo, davolimo i da se nadamo. I onda kad su u na{em narodubili pismeni samo sve{tenici i kalu|eri po mana-stirima, gusle su pri~ale o doga|ajima iz pro{losti,narod se okupqao oko guslara i hranio svoju du{u to-plim zvukom i pjesmom: “Boè mili ~uda velikoga...”

Svi nepismeni Srbi do kojih je zvuk gusala dopiraoznali su o slavnim Nemawi}ima; o Nemawi, o Sv. Savi,Caru Du{anu i wegovom carstvu i gospodstvu, o kraquVuka{inu i Wegovom pravednom sinu Kraqu Marku,~iju su pravi~nost gusle digle do nebesa i podigle we-govo juna{tvo do bajki. Gusle su nas nau~ile da ga jewegova majka Jevrosima pravdom zapajala prekliwu}i:

“Boqe ti je izgubiti glavu, Nego svoju ogre{itidu{u!”

Mnogo je re~eno u tim re~ima, koje su i dan danasaktuelne i bi}e dok je sveta.

Pri~aju}i nam o Kosovskoj bitci i srpskim juna-cima; Caru Lazaru, Carici Milici, Milo{u Obili-}u, Vuku Brankovi}u, Kara|or|u, Gavrilu Principu,Kraqu Petru Oslobodiocu ... i kroz svoj zvuk i pjesmugusla~a u~ile kakav treba da bude pravi Srbin. Kakoda ~uva svoju Pravoslavnu veru i du{u. Svaka pravdase nagra|uje a svaki grjeh ka`wava.

Stole}ima su gusle prikupqale u sebe sve doga|a-je srpskog naroda i verno ih ~uvale kao {to kremen

~uva u sebi tajanstvene varnice i kad god je trebaloda se te varnice seju u potomstvo, gusle su ih prosipa-le, kao {to ih je kremen davao za ogrev potrebnima.Srpske narodne pesme su jedno neizmereno blago, kojetrebamo svi {to ~e{}e da ~itamo.

Koliko su gusle lepote ulevale u du{u na{ega na-roda te{ko bi bilo opisati i velikom istori~aru.

Bezbroj divnih moralnih primera ~uli smo od gu-sala. Sigurno da je, da je to bila jedina prosveta u{irokim masama srpskoga naroda kroz vekove.

I danas, kad gledamo druge narode u modernoj - de-moniziranoj muzici gdje jure za modernim zvucima iinstrumentima koji ubijaju du{u, gusle su nam jo{ je-dino preostalo obile`je koje nas podsje}aju na starogdedu: “koji je uzeo svog unuka na krilo i pri~a mu {toje nekad bilo...”, koje nas podsje}a na vekovno ropstvoi plamen sve}e gdje su uve~e nakon napornog dana i tu-ge ucveqeni srbi privijali melem za svoju du{u. Ia-ko im preti muzej i pra{ina gusle ipak svojim zvukomunose mir i snagu dostojanstvo i ponos da ne budu Sr-bi kukavice siwe, da ne budu izdajice judine pameti,da ne budu olo{ jer to nam |edovi i pra|edovi i Sve-ti Sava ne}e oprostiti. Zato “Gusle moje od javorasuva, gdje vas nema tu je ku}a gluva...” zagudite pa Bogaslavite, bra}u mirite snagu dajite, qubav {irite ka-ko ste uvijek ~inile ... “ko mira i odmora èli nek seBoga i gusala drì...”

Danas kao i nekada treba pri~ati o staroj slavi,moralu, juna{tvu, izdajstvu, propasti i robovawu, jernarod ne zna ~uvati slobodu ako nije osjetio te{kiudar robovawa tu|inu.

Gusle, tu tajanstvenu istoriju srpskog naroda, tre-ba da ima svaka srpska ku}a.

Ali danas, neka na{a bra}a i sestre kaù, da gu-sle vi{e ne vrede i da su proste. Srpske ku}e su puneradio i teve aparata, a gusle su seqa~ke i nisu u mo-di. Ne slu{ajmo ih, ve} ~uvajmo srpske gusle, koje sunam sa~uvale srpsko ime srpsku veru i srpsku slavu.

#� �!�� .�� "��"��!3� %��! �� ! �!2� �� 8�� /� "�3� �� "��&

sin|el Antonije

Dragovi}

O MAJCI

Bila tako i ìvela majka, sin,snaha i unuk. @iveli su mirno dok jebilo hleba.

No dogodi se nerodica i nastadeglad. Snaha pomisli, da treba da ubi-ju majku, da bi ih bilo mawe na hrani.Ali se mu` wen nije mogao nikakosaglasiti. On je toliko po{tovaomajku, da mu je misao o o ubistvu maj-ke bila nepodno{qiva. Ali glad jesve vi{e pritje{wivala. Tada kaèmu` èni ajde da ubijemo jedno od na-{e djece, jer nema hqeba za sve, akoumre jedno od na{e djece mi moèmodobiti drugo djete, a ako li majkaumre, vi{e se majka ne ra|a. Prista-ne èna (misle}i da }e nakraju ubje-diti muà da on wu ubije) i odu da is-kopaju grob. No kad su po~eli kopa-ti, zvekne motika o neki predmet. Ioni iskopaju lonac pun zlatnika. Itako se svi spasu od gladi.

28

��

Avi Makariju do|e brat neki i upita ga: re-ci mi re~ kojom }u se spasiti? Starac mu odgo-vori: Idi na grobqe, i grdi mrtvace. -I bratotide na grobqe, izgrdi mrtvace, i kamewem izu-dara grobove, pa se vrati i ispri~a starcu {taje uradio. A starac ga upita: Ni{ta li ti ne re-ko{e? Ni{ta, odgovori ovaj. Onda mu starac re-~e: Idi opet, i pohvali ih. I otide, i po~e po-hvalama obasipati mrtvace,govore}i: apostoli,sveti i pravedni! - I vrati se starcu i obavestiga o tome. Starac ga upita: Ni{ta li ti ne odgo-vori{e? Ni{ta, odgovori brat. Re~e mu starac:Vidi{, oni ti ne odvrati{e merom kad si ih gr-dio, niti {to prozbori{e kad si ih pohvalamaobasipao. Tako i ti: ako ho}e{ da se spase{ bu-di kao mrtvac: ne quti se kada te sramote, nitise gordi kada te hvale, i spa{}e{ se.

OTISCISTOPALA

Jedne no}i ~ovek je usnio san. Sawao je da se {etapo plaì sa Gospodom. Na nebu su bqeskale scene izwegovog ìvota. Za svaku scenu, primetio je dva parastopala u pesku: jedan koji je pripadao wemu, a drugiGospodu.

Kad je posledwa scena iz wegovog ìvota bqesnu-la pred wim, on je pogledao iza sebe na stopala u pe-sku. Primetio je da je mnogo puta na stazi wegovogìvota postojao samo jedan par otisaka stopala. Ta-ko|e je primetio da se to de{avalo u najteìm i naj-tu`nijim trenucima u wegovom ìvotu.

Ovo ga je istinski uznemirilo i upitao je Gospodao tome: “Gospode, rekao si kad jednom odlu~im da tesledim, bi}e{ stalno uz mene, du` celog mog puta.Ali ja sam primetio da je u najteìm trenutcima mogìvota postojao samo jedan trag stopala u pesku. Nerazumem za{to si me napu{tao onda kada si mi bionajpotrebniji”.

Gospod odgovori: “Moje drago, drago ~edo, ja te vo-lim i nikada te ne bih napustio. U vreme tvojih isku-{ewa i padova, kada si video samo jedan par stopala,to je bilo onda kada sam te nosio. ”

E. N. A.

BLA@ENIKOJI PLAÛ

Blaèn je ~ovek koji za vreme molitve PresvetojBogomajci zapla~e od radosnog umiqewa {to postojiOna - ~udesna molitvenica za sav rod qudski i svemi-lostiva Pomo}nica u svakoj bedi i nevoqi. Blaèn je~ovek koji zapla~e od radosnog ushi}ewa {to postojitako divan, tako ~ovekoqubiv, tako svemilosradanSpasiteq Sveta kao {to je Gospod Hristos. Blaènje ~ovek koji zapla~e od radosti {to ima oko sebe to-like hiqade hiqada svetih svedoka Blagovesti Hri-stove, te ga svi u~e, i pomaù, i potpomaù u wegovomidewu, u wegovom bauqawu za Gospodom Hristom. Bla-èn je ~ovek koji pla~e od radosti {to postoje mnogiqudi koji ìve po zapovestima evan|elskim, i {toima mnogo tajnih evan|elskih dela, evan|elskih pod-viga, evan|elskih raspoloèwa. Blaèn je ~ovek kojipla~e od molitvene zahvalnosti {to je ~udesni Bogo-~ovek na~inio Crkvu od An|ela i qudi, te ih izme-{ao da ìve zajedno kao bra}a i sabra}a. Blaèn je~ovek koji pla~e od umiqewa pred smerno{}u, predmilosr|em, pred ~ovekoqubqem, pred stradawem, predtrpqewem krotkoga Gospoda Isusa Hrista. Blaèn je~ovek koji u molitvi zapla~e tronut stradawem nekogMu~enika ili podvigom nekog Svetiteqa. Uop{te,blaèn je ~ovek, svaki ~ovek koji pla~e pred ma ~im,za ma ~im svetim, evan|elskim, Bo`jim.

Sve su te suze, ustvari, suze blagovesne, suze bla-ène, suze radosnice. Zar se ne radovati, svagda rado-vati; i zar ne plakati, od radosti plakati - {to je ta-ko divno, tako ~arobno, tako milo, tako svemilosti-vo, tako svene`no, tako svemo}no bi}e, kao {to je Go-spod Hristos si{lo u na{ tu`ni, u na{ gre{ni, una{ jadni zemaqski svet? Pa ne samo si{lo, nego iostalo tu, s nama, me|u nama, daju}i nam neprestanosve svoje: sve boànsko, sve besmrtno, sve ve~no, sveblaèno. Zar zbog svega toga ne treba biti uvek bla-èn, u svima suzama, u svima tugama, u svima stradawi-ma za Wega - blaèn?

o. J.P.

BUDI SMERAN IKROTAK DUHOM

Kad stavimo nasuprot gordost smirewu, onda samovideti moèmo, da je smernost vrlina najve}a i do-stojna qubavi, a gordost porok najgnusniji i najdo-stojniji prezirawa. Sva ostala preimu}stva ne vredeni{ta onom, koji je gord i koji je kod qudi toga radiu prezirawu. Lepo je, kad ~ovek o sebi blagorodno mi-sli, kad sebe pristojno ceni kao ~oveka, i kad sam se-be svojevoqno ne prenebregava, no, kad mnogo vi{emisli o sebi, nego {to je, kad ~oveka prema sebi kaoneprimetna mrava smatraju}i, ho}e da pukne od gordo-sti, podlo{}u svoje du{e ~ini sebe neophodnim, ni-{ta gadnije, ni{ta prezriteqnije biti ne moè. Zatosine moj qubazni, promisli, da su i ono qudi, pa seophodi s wima blagosklono i snishoditeqno. Siro-mah u zakrpqenoj haqini, koji po{teno misli, trebada ti bude i pred o~ima, i u srcu tvom, onako isto va-àn, kao i najbogatiji, koji u zlatu trepti sa svimsvojim spoqa{wim preimu}stvima jer ni{ta ne moèbiti na Boìjem svetu nepravednije, nego siromahajavno prezirati zato {to je siromah i {to je neznatanro|ewem. Smiren i snishodwiv ~ovek zasluùje kodsvakoga veliku pa`wu, a gord sam sebi {kodi, jer gasvaki ìvi, koji blagorodno misli, prezire, i beìod wega kao od ne~oveka. Ni~im mawe ti budi sinequbazni sli~an we`nom {eboju, koji cveta po lugovi-ma neprimetan, zanose}i miris svoj oko sebe prosipa,i koji }e svak ìvi uzabrati i omirisati, a ne gordiboùr, koji se samo svojom la`qivom bojom preuzno-si, zbog smrada wegova svako ga prezire i obilazi.ûvaj se kao ìve vatre gorda ~oveka, koji se ne trudio vaspitawu srca i o vrlini, no na kojekakve samo ma-lenkosti i koje{ta obra}a svoju pa`wu. Nemoj visokomisliti o sebi, ma kako da si obdaren, i ma kakva dasu savr{enstva tvoja, niti ih uzimaj ikada za predmetrazgovora tvoga pred drugima, da ti slava tvoja na ve-ki ostane stalna.

29

��

@ENA I MAJKA@ena stari, majka ne stari.@ena kao èna, mewa se i sta-

ri, majka kao majka ne mewa se ine stari.

@ena predstavqa pad ~oveka uprirodu, majka predstavqa uzdi-zawe ~oveka k nebu.

Majka, koja nije bila èna, do-bila je slavu i ~ast iznad angela,dok je èna kao èna bila i osta-la veza ~oveka sa prirodom.

Svojom ulogom majke èna is-kupquje svoju ulogu ène.

“Kakva je korist ~oveku ako

zadobije sav svet a du{i svojoj

naudi”(Mk. 8,36)

MRAK JE ... KOJIM ]U PUTEM?

Preìveo sam stra{nu no}... No}bez sna, no} punu briga. Trebalo jeu~initi korak, za koji ne ima|ah do-voqno odlu~nosti, da bih ga mogaou~initi. Jedan pogre{an korak, jedanpogre{an pokret, i ja bih pao u crni,mra~an ponor bez dna koji kao da gle-dah pred sobom. Kuda }u... Da li pro-duìti putem, kojim do sada i|ah, -putem patwi i jada?... Teret je bio vi-{e nego teàk za moja slaba, qudskaple}a, i ja èqah da ga se oslobodim,ma da me je glas uma i savesti zvao nastari put - put jada, nevoqe i patwe...Hiqadu misli, hiqadu odluka javqa-hu mi se u pameti, ali ni jednu nisammogao da usvojim. Kad bih se trenutnoodlu~io da napustim svoj stari put,ose}awe ~asti i du`nosti, ose}awepo{tewa budilo se u meni, i odlukaje padala, a ja nisam ose}ao u sebi do-voqno snage da prihvatim, opet, svojestaro breme, i po|em starim, svojimputem, na kome zastadoh...

Pono} je pro{la, a borba moje sa-vesti sa crnim utvarama zla, traja-{e jo{ uvek. I, odjednom, kada seopet, o~ajni~ki pitah: “{ta da ra-dim?” - moj mali sin~i} - koji spava-{e kraj mene - uzbu|en i upla{enr|avim snom, uzviknu:

“Tata, mrak je - daj mi ruku, drìme”...

A kad ga umirih, i kada naslonisvoju malu glavu na za{titni~ku ru-ku svoga oca, wegovo uzbu|ewe odr|avog sna, kao i wegov strah od mra-ka, is~ezo{e.

Ali {ta se samnom desilo? Za{toje, na mah, zadrhtala moja du{a? Za{tome, tako naglo, obuze ose}awe stida?...

Gle kako mnogo poverewa, kakomnogo pouzdawa ima|a{e moj mali

sin~i} u mene - wegovog oca... A ja?! Ustrahovitim momentima klonulostisvoje du{e, bejah kao izgubqen. Ja ni-sam traìo pomo}i od Onoga, koji jenesravweno boqi otac meni, nego{to sam to ja svome detetu. Ja nisammolio pomo} svoga najve}ega prijate-qa i dobrotvora - Nebesnog Oca svo-ga... Da - postideh se onog i onakvogpoverewa svog malog sin~i}a u mene.

Ovakvo saznawe unese svetlosti umoju savest, u du{u i srce moje. Stra-hovita borba je prestala - ja sam znaokuda treba i}i, pa se izbaviti pat-we, briga i isku{ewa. I tada ~uh bo-ànski glas na{ega spasiteqa:

“Hodite k meni vi svi, koji steobremeweni i natovareni brigama ipatwama ovoga sveta. Ja }u vas uzdi-}i, okrepiti, osnaìti, ute{iti ipomo}i vam.”

I po prizivu ovom, kleknuh predikonu i pruìh svoje ruke Ocu nebe-snom, - izvoru utehe i pomo}i i, sao~ima punim suza, zavapih:

“O~e moj nebesni! Evo ti ruku mo-jih, da ih prihvati{. Evo ti srca,evo ti du{e moje, otvorenih pred to-bom - O~e moj: podigni me i silomboànske mo}i svoje, izbavi me od

isku{ewa. Osnaì moju du{u za bor-bu sa brigama i patwama, za borbu sanevaqalcima ovoga sveta, te da biposramqeni i posti|eni sami sebe,primili u du{e svoje, bezmernu qu-bav tvoga sina - Spasiteqa na{ega”.

Boè i O~e moj! Oprosti mi {tobejah u nedoumici, biraju}i put, ko-jim da po|em, i {to neznadoh od kogapomo}i da traìm. Hvala ti, {tomoje dete izabra za sredstvo, da bimene oca wegova, spasao. Sad, vi{enego ikada, shva}am i razumem za{toje sin tvoj - spasiteq na{ Isus Hri-stos, isticao decu za primer nama,zrelim i starijim qudima".

Neiskazano ose}awe miqa, rado-sti i spokojstva ispuni celo moje bi-}e, kad zavr{ih svoju molitvu. Stra-ha i kolebawa nestade od jednom, a jase osetih osnaènim i jakim. Ne sa-mo ruke svoje, ne samo pogled i glassvoj {to uputih Bogu, nego i celo bi-}e svoje stavih pod svemo}nu za{ti-tu Wegovu, i preda mnom se ukaza je-dini pravi put, put Hristov, koji vo-di qubavi prema Bogu i qudima, - po-bedi istine i pravde.

I ja se odlu~ih da po|em wime i dao{trim ma~em Hristove istine ipravde, vojujem protivu zla i pomra-~ine koja nas okruàva, da bi jednom,u srcima, du{ama i delima svih qudi,zasijala boànska svetlost Hristo-ve nauke, - wegovog sv. Jevan|eqa...

prota Vel. P. Savi}

30

��

U Mohauk dolini u Americi stoji jedna ta-bla sa ovim natpisom: “Isus re~e: Ja sam put,istina i ìvot”, pa onda daqe: “Bez puta ne mo-è se hoditi; Bez Istine ne moè se shvatiti;Bez @ivota ne moè se ìveti”.

I MOLITVA MO@E DA BUDE GRE[NA

Gospod Isus Hristos kazao je: “Akad se molite, ne govorite mnogo kaoneznabo`ci; jer oni misle da }e zamnoge re~i biti usli{ani. Vi daklene budite kao oni , jer zna Otac va{{ta vam treba pre molitve va{e”.

Qudi se vrlo ~esto mole Bogu nemisle}i, da ono za {ta se mole, moèbiti vrlo {tetno za wihove du{e.

Za vreme gowewa hri{}ana u Per-siji, izveli su pred sud episkopa Mi-lija. “Dokaì istinitost svoje ve-re”, - govorio je sudija, - “Mi znamoda se ti ~esto moli{ Bogu, ali i mise ne mawe od tebe molimo, a ti na{uveru prezire{”. Episkop Milija od-govori: “moja je vera istinita i ja jene}u braniti od tvojih la`qivihre~i: moje je u~ewe ~isto i za tvojene~isto uho, ja je ne}u dokazivati.Ali evo kaza}u ti istinu: te{ko te-bi bezbo`ni zlikov~e, {to okri-vquje{ slabe, - te{ko svima koji à-loste Boga. Ti kaè{ da se mnogomoli{ Bogu, ali znaj, da i molitvamoè biti gre{na, ti se moli{ ido-lu - satani”.

Pre nekoliko decenija godina za-vladala je glad u jednoj pokrajini.Jedan je hri{}anin nakupovao mnogoìta i nije ga prodavao dok cena ì-tu nije dostigla jedan dinar za jedankilogram, {to je onda bila neobi~naretkost u tome mestu. Ne{to je hra-ne prodao i za to dobio veliku sumunovaca, {to ga je vrlo obradovalo.Posle toga on je svakoga dana i{ao uobli`wu crkvu i molio se Bogu, dahrana jo{ vi{e poskupi. Toliko gaje novac zaslepio i pro{lo je mnogodana i hrana je sve vi{e poskupqiva-la. Ali evo {ta se desilo. Jednog da-na ba{ kad je bio u hramu i molio se

Bogu, da jo{ vi{e hrana poskupi, uwegovom domu se desio poàr. Sve jeizgorelo, i ambari sa hranom i ku}a,~ak ni novac nisu uspeli da spasu,ve} je i on izgoreo. Nesre}ni tvrdi-ca to je saznao u putu, stra{no je bioporaèn ovom ve{}u, pao u o~ajawe iumesto da u ovome vidi prst Boìji,on se ubije.

Koliko drugih idola mi, osim no-vaca, èlimo u svome srcu, da dobije-mo, silno tome teìmo i molimo usvojim molitvama Boga, da nam on za-to pomogne.

Treba da izbegavamo sve, {to na-{e molitve ~ini nedostojnim predBogom, i da mu se molimo za ono {toje Bogu po voqi.

QUBI BOGA

%�� " ��(�� "�(�� !�� %�3� �� " ��.�� 3� �.!�� %�3� " ��!� �� !�!�� ! (�� " ��3�0�� !�� ! � �! 0�� !�� !2�� .�� %�3� " �� .��.��0� � �� /!�� !� � %�3� ��" �� " �� " �� ! �� !�� %�3�� !�� 2�� !�-�� !�� (�� 0�-��23!� !�� ! �� !�� ! �� !�� ! ��-0�� - �� -�� 2�� 0�� 2�� ! �� !-�� !� �� !��.��

" �� 2�� " �� . �� !�� ! �(�!�� (�� " �� 2�� (� .�� !�� -�� . �!�� (��0�-�� 3�� . !�� 0� �� !.�!/�0� �!2� �� %��! �� 3�0� � �� )#%�-� " ��(��9 �� " ��!� �� !3�� !! �� !�� " �� " �� ! 4��! �� 0� � �� - ��!�� " ��20�� " �� -�� %�-� �!2� � � �� 0� �� /�� .�� !� �� . ��3� ! ��3� �� 0� �� -�� 2: ��(!��-�� ! �� "�� (�� !� �� "��-� �� "!� �� .��!�� " �"��&�;�� 3� ��

�� !�� .�!3� �. .��!�� 3�0�� 3�� !��3� ! �� " ��3�0� �" ��!� �� 3� �� " �� ! �!2� ��

31

��

Iz na{e slavne pro{losti

MONA[KE TRADICIJE ME\U SRBIMA

8�� !(��<��(�� 2��2�4 " �� =� �� "�� "�� " �� ! "��0� ��=� � �� 2� � ��

Mona{tvo kod Srba ima vrlo dugutradiciju, svoje zna~ajno mesto uistoriji srpskog naroda, mnogobroj-ne zasluge i uticaje. To nije te{kodokazati.

Mona{ewe srpskih vladara,vlastele i wihovih èna,

sinova i k}eriZa Hilandar vezan je po~etak jed-

nog ~ina koji }e, potom trajati vi{evekova. A to je mona{ewe srpskihvladara, vlastele i wihovih èna,sinova i k}eri, kao jo{ jedna od tra-dicija nastalih po uzoru na vizan-tijske careve i vlastelu.

Te nove pojave mona{ewa iz redo-va najvi{ih slojeva srpskog dru-{tva, naravno opet po~iwu neizbe-`nim Nemawi}ima.

Mladi vladarski sin Rastko Ne-mawi} napu{ta poloàj o~evog na-mesnika oblasti Huma i 1191. godinedolazi u Svetu Goru gde prima po-strig i postaje monah Sava. Samo petgodina kasnije, i wegov otac mo}nira{ki veliki ùpan Stefan Nema-wa odri~e se, 1196. godine, prestola ukorist svog sredweg sina Stefana,prima mona{ki zavet i kao monahSimeon povla~i se u manastir Stude-nicu, svoju tek sagra|enu zadu`binu.Istovremeno, zamona{ila se i wego-va èna Ana, koja se kao monahiwaAnastasija pridruùje sestrinstvumanastira Svete Bogorodice u Rasu.

To je po~etak tradicije mona{e-wa mu{kih i ènskih lica visokogroda.

Naredna dva mona{ewa me|u Ne-mawi}ima obavi}e li~no prvi srp-ski arhiepiskop Sava, sada ve} tvo-rac i ~elnik autokefalne Srpskepravoslavne crkve. Najpre }e Savazamona{iti svog starijeg brata kra-qa Stefana Prvove~anog, pred samukraqevu smrt u Rasu 1228. godine,pod imenom monah Simon. A potom}e zamona{iti i svog bratanca Ste-fanovog najstarijeg sina kraqa Ra-doslava - koga je, 1234., smenio saprestola wegov mla|i brat Vladi-slav - posle ~ega }e biv{i kraq pri-miv{i mona{ki obraz dobiti imeJovan.

Tre}i sin Stefana Prvoven~anog- Predislav po}i }e stri~evim pu-tem: posta}e monah Sava, potom epi-

skop, a kasnije }e naslediti i tronsrpskog arhiepiskopa kao Sava ££.

A ~etvrti, najmla|i sin Prvoven-~anog - kraq Uro{ £, posle napu{ta-wa prestola, 1276. godine, zakalu|e-ri}e se kao Simon monah. U mona{keredove stupi}e, kasnije, i wegovaudovica kraqica Jelena Anùjska.

Uro{ev i Jelenin najstariji sinkraq Dragutin - posle predaje pre-stola, 1282. godine, mla|em bratuMilutinu - zamona{i}e se kasnijedobiv{i ime Teoktist. A mla|i sinkraqa Dragutina - Uro{ica posta}emonah Stefan.

@ena mo}nog srpskog kraqa Mi-lutina - k}erka vizantijskog caraAndronika ££ Paleologa - Simonida,posle muèvqeve smrti 1321. godi-ne, vrati}e se na vizantijski dvor izamona{iti u carigradskom mana-stiru Svetog Andreje. I k}erka kra-qa Milutina - Ana, kao udovica bu-garskog cara Mihaila [i{mana, za-mona{i}e se pod imenom Jelena.

@ena kraqa Stefana De~anskog -Marija Paleolog, kao udovica, po-sta}e monahiwa Marta. A k}erkakraqa Stefana De~anskog i kraqiceMarije - Teodora, èna despota Deja-na, zamona{i}e se kao Evdokija.

To isto u~ini}e i èna cara Du-{ana - carica Jelena koja }e, kao udo-vica, postati monahiwa Jelisveta.

Jo{ dva Nemawi}a pone}e mona-{ku rizu: unuk Nemawin, a sin veli-kog kneza Vukana - Dimitrije zamo-na{i}e se pod imenom David; dok }eunuk kraqa Stefana De~anskog, asin epirskog vladara Simeona Uro-{a - Jovan Uro{ odre}i se o~evogprestola i postati monah Joasaf.

32

��

To su sedamnaest monaha i monahi-wa iz svetorodne vladarske loze Ne-mawi}a.

Na takvoj tradiciji zasnovano je isve ono {to je sledilo posle Nema-wi}a. Iz roda Dejanovi}a - srodnikaNemawi}a - putem svoje majke Teodo-re - monahiwe Evdokije - po{la jek}erka despota Dejana, èna zetskoggospodara \ur|a £ Bal{i}a - Teodo-ra, koja je postala monahiwa Kseni-ja. A wena bratanica, k}erka gospo-dina Konstatina Dejanovi}a Draga-{a - Jelena, kao udovica vizantij-skog cara Manojla ££ Paleologa, za-mona{ila se u Carigradu kao mona-hiwa Hipomena.

I Mrwav~evi}i su dali dve mona-hiwe: posle pogibije bra}e Mrwav-~evi}a u bici na Marici 1371. godi-ne - Jelena, èna despota Vuka{ina,zamona{ila se pod imenom Jelisave-ta, a èna mla|eg Vuka{inovog bra-ta Ugqe{e i k}erka }esara Vojihne,gospodara Drame - Jelena, postala jepoznata monahiwa Jefimija, ~ijipoetski tekstovi predstavqaju bi-sere srpske sredwovekovne kwièv-nosti.

To se ponovilo i sa Lazarevi}i-ma: knegiwa Milica, èna kneza La-zara, zamona{ila se u svojoj zadu-`bini Qubostiwi kao monahiwaEvgenija, a potom primila i velikushimu kao Efrosinija. Sestra knezaLazara - Dragana, èna kneèvog ve-likog ~elnika Muse, a majka kneè-vih vitezova bra}e Stefana i Laza-ra Musi}, postala je monahiwa Teo-dosija.

Posledwa srpska vladarska lozaBrankovi}a dala je, isto tako, neko-liko monaha i monahiwa. Sin rodo-na~elnika ove loze sevastrokatoraBranka Mladenovi}a - Nikola Rado-wa bio je Hilandarski monah Roman,

a potom kao velikoshimnik Gerasim,koji je svog mla|eg brata Vuka Bran-kovi}a, najmo}nijeg me|u bra}ompreneo iz Srbije i sahranio na Sve-toj Gori.

Najstariji sin Vuka Brankovi}a -Grgur postao je monah Gerasim. Sindespota \ur|a Brankovi}a - Grgur,koga su, zajedno sa mla|im bratomStefanom, kao zato~enika oslepiliTurci, zamona{io se kao German, isahrawen je u Hilandaru.

Snaha despota \ur|a Brankovi}ai èna wegovog sina despota Stefa-na Slepog - despotica Angelina po-znata je kao monahiwa mati Angeli-na, a druga snaha despota \ur|a, è-na wegovog najmla|eg sina despotaLazara - Jelena zamona{ila se kaoHipomena.

Sin despota Stefana Brankovi}aSlepog i despotice Angeline - \or-

|e, ustupio je presto sremskih despo-ta svom mla|em bratu Jovanu i po-stao monah Maksim, kasniji mitro-polit Sremsko - Kru{edolski.

To je jo{ 12 monaha i monahiwa izroda Mrwav~evi}a, Lazarevi}a iBrankovi}a.

Nije u tome zaostajalo ni srpskoniè plemstvo. Potvrdi}e to navo-|ewe samo nekoliko primera. Takoje me|u Sankovi}ima, gospodarimahumske zemqe, sestra kaznaca Sankai k}erka ùpana Miltena - Rada~apostala monahiwa Polihronija. Me-|u pomoravskom vlastelom Crepo-vi} sin ùpana Vukoslava - Dr`manzamona{io se kao Dionisije, a dvojedece vlastelina Crepa Vukoslavi}a- nosila su mona{ke rize: sin jero-monah Venedikt Crepovi} i k}erkamonahiwa Anisija.

Haxi \or|e

Ranisavqevi}

33

��

Kada je sveti Antonije videorazapete sve mreè |avoqe, i uz-dahnuv{i upitao: “Pa, ko }e ih iz-be}i”, Bog mu je odgovorio: “Izbe-gava ih smirewe”. I {to je jo{~ednije, dodao je: “One ga se ~ak nine doti~u”. Vidi{ li silu brate?Vidi{ li blagodat ove vrline?Zaista nema ni~eg mo}nijeg odsmirenoumqa, niti ga {ta pobe-|uje. Ako mu se desi ne{to nepri-jatno, smireni se istog ~asa okre-}e sebi. On osu|uje sebe kao da jekriv. I ne}e sebi dozvoliti da bi-lo koga ukoreva, da na drugoga sva-quje krivicu. Tako prolazi bezsmu}ivawa, bez àlosti, sa potpu-nim spokojstvom. Zbog toga se negnevi, niti koga razgnevquje.

BO@I]

<�� "� � ��"2� �� !�;�� 2!�� ! "��!�

$ "�3�� 2� �� (�� =�� 1 ��%�-��

� �� "�� 4� �! �� );� �� 4 "��

<�� .� � ��3�! �� >�� !�� %��

>�(!2� �� !�� !�� /�� .�"��2�"��! ��!� "��!�

#�� %��! �� !' �� .�� ?�/! !�� &�

Svetlana ]erani}

BO@I]

=�� .�� -� � � !��=�� .�� !��=�� 2� �� %��! ��=�� %�-�3 1 �� 9

%�� 2�� 2�� !��-� ��2� �� ' �� !2� ��=�� %�-�3 1 �� 9

@�/�� !�� .�� 2� � �� "��-! �� ?� %�-�� !��=�� %�-�3 1 �� 9

%�� .� �� " �.�� .��-� � ��=�� 3� �� .�� =�� %�-�3 1 �� 9

%�-�� !�� "!�� !� �3!�� @�/�� (�� 4��=�� %�-�3 1 �� 9

Proto +Janko

Breàn~i} Sarajevo

MI U SRBIWU

Gospod Isus Hristos je rekao: “Nebo i zemqa pro-}i }e ali rije~i moje ne}e pro}i” (jevan|eqe po Ma-teju 24, 35). Ko vjeruje u rije~i Gospoda na{ega i idestopama Wegovim bi}e nagra|en u Carstvu Nebeskom,mjestu blizine i prisutnosti Boìje. Mi smo gre{ni-ci kojima je potreban savjet kroz ìvot kako ne bipogrije{ili i skrenuli sa puta istine i blagostawa,trnovitog ali pravednog. Crkva nas u~i da ~inimo do-bra djela, da ne ~inimo grjehe i samo uz Boga i crkvuHristovu moèmo da istrajemo i prevazi|emo sve pre-preke u ìvotu. Zbog toga treba da se molimo Bogu dane padnemo u napast, jer je duh krepak, ali je telo sla-bo.

22. novembra 1998. god. dje~iji hor Romanijske La-zarice imao je priliku da posjeti qude koji su odlu-~ili da svoj ìvot posvete Bogu i molitvi. Bo`jimblagoslovom sreli smo i upoznali studente DuhovneAkademije sSv. Vasilija Ostro{kog i u~enike bogo-slovije Sv. Tri Jerarha u Srbiwu. Sa sve{tenikomMomirom Vasiqevi}em pripremali smo program zaizvo|ewe priredbe. U programu su se izdvajale dvijecjeline. Temeq prve cjeline bio je duhovnog karakte-ra, a drugi dio programa proèt je zanimqivim dra-mama i recitacijama poznatih srpskih autora. Najzadse ispunila na{a èqa. Osvanuo je nedeqni dan i mismo autobusom krenuli ka Srbiwu. Cjelim putem ~u-vala nas je ruka Sv.Arhan|ela Mihajla. Autobus se za-ustavio pred srbiwskom bogoslovijom i duhovnom aka-demijom. Pomislih u sebi: Gospode ja po velikoj milo-sti tvojoj ulazim u dom tvoj i klawam se u svetoj cr-kvi tvojoj sa strahom mojim. Poslije pozdravnog govo-ra prote Momira Vasiqevi}a. Prisutnima se obrati-la Milijana Koji} i pozdravila ih u ime svih ~lano-va hora.U prvom djelu programa izveli smo duhovnepjesme i recitacije. Nakon svake ta~ke bili smo po-

34

��

zdravqeni spontanim aplauzom. Drugi dio programaispuwen je {aqivim dramama i recitacijama koje suproète nekom poslovicom ili porukom. [aqivadrama “Kom{ije” privukla je pa`wu svih prisutnih.Na licima sve{tenika, profesora, studenata i bogo-slova ocrtavalo se zadovoqstvo i sre}a.

Po svr{etku priredbe pozvani smo u obilazakprostorija u ovom svetom domu. Zatim smo se malo od-morili i okrijepili. Posle kratkog odmora krenulismo ka Sokocu. U na{im mislima i srcima osta}e du-boko urezan ovaj dan.

Nata{a Tomovi}

DAN ZA PAM]EWE

S Boìjom pomo}u u Srbiwu su otvorene dvije{kole, bogoslovija Sv.Tri Jerarha i Akademija Sv.Vasilija Ostro{kog jedine {kole ove vrste u R.S.

^lanovi hora Romanijske Lazarice pripremali suse da odrè priredbu u bogosloviji u Srbiwu, uz ve-liku pomo} prote Momira Vasiqevi}a. U tim prired-bama sam i ja li~no u~estvovala. Naporno smo radili,da bi program bio {to uspje{niji. Trudili smo se iskoro svako ve~e odràvali probe, da bi smo mogliizbaciti ne{to lo{e, a dobro uvrstiti u program.

Do{ao je i dan na{eg polaska. Molili smo se zasre}an put i krenuli. U glavi su mi kruìle misli opriredbi i nastupu, bila sam uzbu|ena i sre}na, a udu{i sam osje}ala neku neobi~nu toplinu.

Posle nekoliko ~asova vo`we stigli smo u Srbi-we. Pred bogoslovijom nas je do~ekao sve{tenik i po-veo nas do dvorane, koja je bila skromna, ali je prijat-no boraviti u woj. Priredba je odmah po~ela. Prednama su bili budu}i sve{tenici i pa`qivo gledali.Izraz na licima ovih mladi}a nam je ulivao sigur-nost i pouzdawe. U ime svih nas se obratila ~lanicahora Milijana Koji} i zahvalila se bogoslovima iwihovim profesorima {to su nas primili i posveti-li pa`wu na{em programu. U duhovnom dijelu progra-ma bilo je rije~i o 800 godi{wici manastira Hilan-dara i o dolasku ikone Presvete Bogorodice Hilan-darske u na{u eparhiju i na{ grad. Bilo je nekolikoduhovnih pjesama koje smo pjevali sa posebnim zado-voqstvom, a i recitacija “Sv.Sava” i “Srpske majke”.Slobodni dio programa bio je zanimqiv i komi~an.Dramski komad “Kom{ije” koji su izveli BranimirBorov~anin, Nenad Simeunovi} i Aleksa Dundi},izazvao je veliko odu{evqewe publike. Kom{ije suispri~ale svoje brige i doìvqaje. Pored “Kom{ija”bila su tu jo{ dva dramska komada “Dvije prije” i“Naslednice”, a kako cigana ima na sve strane bili

su uvr{teni i u program ove priredbe. Gusle su davna-{wi srpski instrument. Mladi guslar sa Romanije,Wego{ Prùq guslama je govorio o tome kako Sv.Sa-va miri zava|enu bra}u, a Sokola~ki pjesnik Milan-ko Borov~anin proiznosio je svoje stihove. Poslesvake ta~ke ~uo se gromoglasan aplauz.

Kraj priredbe ozna~ila je moja ta~ka. Sva ustrep-tala iza{la sam na binu i po~ela govoriti “Izokre-nutu pri~u”. Srce mi je tako jako lupalo kao da jehtjelo da isko~i. Na kraju mog nastupa, svi smo zajed-no iza{li i poklonili se. Dvoranom se ra{irio gro-moglasan aplauz. Publika je bila toliko odu{evqenada su svi ustali na noge i aplaudirali sa velikim za-dovoqstvom.

Poslije priredbe okrijepili smo se i posluìlii kako svemu do|e kraj do{ao je i ovom na{em druè-wu. Bili samo tu`ni {to se rastajemo sa na{om bra-}om, ali ipak radosni jer smo imali nadu da }emo po-novo do}i.

Nina Prùq

35

��

36

��

:� �� ;��<��+�) :=�>?�:@=A�#�� "��!� ��A��B�� 0�

B� � �� ;!��<��+�) :@�>:�:@C:�#�� "��!� ��A��B�� 0�

D� �� ;!��<�� +�) >C�>B�:@?C�#�� "��!� �A��A��B�� 0�

?� �� ;��<��+�) BC�>D�:@=>�#�� "��!� �B��A��B�=�0� % ��

=� �� ;��<�� +�) :?�>B�:@?C�#�� "��!� �B��A��B�=�0� % ��

C� �� ;!��<��+�) BD�::�:@C:�#�� "��!� B6��A��B�� !2�

E�� ;��<��+�) :D�>A�:@DC�#�� "��!� B��A��B�8��3�

A� �� ;��.�<��+�) :@�::�:@C@�#�� "��!� ��6��B�C��3�

@�� ;!��<��+�) :C�>@�:@CC�#�� "��!� �A��6��B�>�� 2!��

:>� �� ;#� �<��+�) :>�>@�:@=:�#�� "��!� ��6��B�C�(�3�

::��!�� ;F��<��+�) >B�>E�:@=E�#�� "��!� ��6��B�C�(�3�

:B� "�� ;!��<#��+�) :B�>=�:@=@�#�� "��!� ��6��B�D��

:D� �� ;8��&�<��+�) B>�>=�:@==�#�� "��!� �6��6��B�=�0� ,� ��3

:?� $�� ;#��<��+�) ::�::�:@CE�#�� "��!� ��6��B�C�(�3�

:=� %�� ;��.�<��+�) >A�>=�:@CC�#�� "��!� ��6��B�C�(�3�

:C�&�� ;!��<��+�) >E�>B�:@D>�1��"��!� B��6��B�?� !2�3�

:E� �� ;8��<��+�) :>�>:�:@DA�#�� "��!� B6��6��B�>�� 2!��

:A� '�� ;/��&�<'��+�) :E�>=�:@C?�#�� "��!� B6��6��B�>�� 2!��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

37

��

:@�� ;%��<��+�) :@�>B�:@C>�#�� "��!� B��6��B�D��

B>�� ;/� �)�<�� +�) :A�>E�:@=B�#�� "��!� BE��6��B�,��

B:� �� ;�� $�<(��+�) >A�>A�:@C?�#�� "��!� B6��6��B�>�� 2!��

BB� �� ;G��<)��+�) B@�>@�:@?A�#�� "��!� B6��6��B�>�� 2!��

BD�� ;��+�<$��+�) BE�>=�:@CB�#�� "��!� B��6��B��

B?� *�� ;!��<*��+��+�) BE�>=�:@CA�#�� "��!� B6��6��B�>�� 2!��

B=�� ;��<(��+�) >D�>@�:@CD�#�� "��!� B��6��B��

BC� �� ;F��<#��+�) BC�::�:@=D�#�� "��!� B��6��B�>�� 2!��

BE� *� ��;/�� <��+�) BD�>?�:@CD��"��!� B��6��B�>�� 2!��

BA� �� ;��<(��+�) :A�>D�:@=A�#�� "��!� B��6��B��

B@� �� ;#�� <�� ,��+�) :=�>A�:@E>�#�� "��!� �A��F��B�%� ��

D>� �� ;��.��<��+�) B?�>?�:@C?�#�� "��!� �A��F��B�%� ��

D:� ��-�� ;��<.��+��+�) B>�:>�:@C:�#�� "��!� ��F��B�8��"�

DB� �� ;8��<.��+�) :=�>D�:@=A�#�� "��!� ��F��B�D��

DD� �� ;#��)�<��+�) >=�>@�:@=E�#�� "��!� ��F��B�?� !2�3�

D?�� ;��)��<��+�) :@=C�1��"��!� ��F��B�?� !2�3�

D=�� ;1��<��+�) :>�>B�:@E:�#�� "��!� �A��F��B�%� ��

DC� �� ;�� <(��+�) >=�>C�:@EB�#�� "��!� �A��F��B�%� ��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

38

��

DE� '�� ;��<�� ,��+�) :A�>D�:@CD�#�� "��!� ��F��B�8��"�

DA� �� ;�)+��<��+�) >E�>D�:@=@�#�� "��!� ��F��B�8��"�

D@� �� ;0��)�<��+�) B>�:>�:@CD�#�� "��!� ��F��B�8��"�

?>� *�� ;!��<.��+�) :C�>C�:@=:�#�� "��!� BB��F��B��2!

?:� �� ;-��<��+�) BE�::�:@=:�#�� "��!� BB��F��B��2!

?B� �� ;8��<��+�) :>�>E�:@=@�#�� "��!� ��F��B�,��2��

?D�� ;��</��+�) :=�>A�:@C=�#�� "��!� �F��F��B� ��/��

??� �� ;8�� )�<��+�) ::�:>�:@CB�#�� "��!� BB��F��B��2!

?=� �� ;8�(��<��+�) BC�>=�:@CD�#�� "��!� BB��F��B��2!

?C�� ;��)��<��+�) >B�>:�:@C:�#�� "��!� BB��F��B��2!

?E�0�� ;#��<��,��+�) ::�:>�:@=C�#�� "��!� BB��F��B��2!

?A�&�� ;!��<��+�) :@�>@�:@ED�#�� "��!� BA��F��B�<� ��3�

?@� *�� ;��<.�� +�) >E�>=�:@ED�#�� "��!� BA��F��B�<� ��3�

=>�� ;��)��<.��+�) >C�::�:@C>�#�� "��!� BB��F��B��2!

=:�� ;��<$�� +��+�) :D�>@�:@ED�#�� "��!� BB��F��B�%!��

=B� *�� ;��<��+�) :D�>?�:@==�#�� "��!� BF��F��B�1!�

=D� �� ;��<��+�) :>�:>�:@CD�#�� "��!� E��F��B��!�

=?� �� ;��<*��+�) B>�>B�:@==�#�� "��!� E��F��B��!�

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

39

��

==� *, ��;8��&�</��+�) >?�>=�:@CD�#�� "��!� ��B�<� ��3�

=C� '��1 ;�&�)�<� ��+�) :C�>:�:@?A�#�� "��!� ��B�,��

=E� �� ;�� $�<��+�) :C�>@�:@=?�#�� "��!� B��B��

=A� �� ;8��)��<��+�) BA�>@�:@=?�#�� "��!� ��B� ��"

=@�� ;#��)�<�� +�) :A�:>�:@E>�#�� "��!� ��B� ��"

C>� *,��;8��+�)�<��+�) :=�>C�:@?@�#�� "��!� BE��B�= �-��

C:� �� ;�� <��+�) >B�>E�:@=C�#�� "��!� BE��B�C��! �

CB� �� ;#��<��+�) B=�>?�:@DC�#�� "��!� BE��B�C��! �

CD� (�� ;8��<.��+�) :A�>B�:@C=�#�� "��!� BE��B��-�

C?�� ;8��<.�,��+�) B=�>D�:@C:�#�� "��!� BE��B��-�

C=�� ;��<��+�) :E�>B�:@C?�#�� "��!� BE��B�C��! �

CC� �� ;8��<*��+�) B>�>:�:@DA�#�� "��!� BE��B�C!��

CE� ��;8��)�</��+�) :=�>?�:@E?�#�� "��!� BE��B�*��3�

CA� #�� ;��+�<(��+��+�) :@E:�#�� "��!� BE��B��3�

C@� �� ;1��<*� ��+�) :>�>@�:@CE�#�� "��!� BE��B��-�

E>� *�� ;#��)�<��+�) :@�>@�:@C=�#�� "��!� BE��B��-�

E:� �� ;8��)�<#��+�) >=�>D�:@DA�#�� "��!� BA��B�?�/!��

EB� �� ;8��<(��+�) :=�>:�:@CA�#�� "��!� BA��B�= �-��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

40

��

ED� �� ;��+�<��+�) >:�>=�:@==�#�� "��!� B6��B�% !��

E?� %�� ;�� $�<(��+�) ::�:B�:@E>�#�� "��!� BA��B�= �-��

E=� �� ;#��)�<*��+�) >B�>:�:@C:�#�� "��!� B��B� � !3�

EC� (2� ��;0��)�< �� +�) :D�>B�:@?>�#�� "��!� B��B� � !3�

EE� �� ;!��<��+�) :>�>=�:@==�#�� "��!� B��B��

EA� �� ;8��<�� +�) >:�>:�:@C:�#�� "��!� B��B� � !3�

E@�� ;#��<��+�) :C�:>�:@D?�#�� "��!� B��B� � !3�

A>� �� ;8�� )�<.��+��+�)>E�>?�:@=@�#�� "��!� �7��7��B��" ��

A:�� ;��<�� ,��+�) :?�>C�:@C?�#�� "��!� B��B� � !3�

AB� *�� ;-��<��+�) >?�>=�:@C=�#�� "��!� B��B� � !3�

AD�� ;��<.��+�) >E�:>�:@=A�#�� "��!� ��7��B�=! �3�

A?� �� ;H��<#��+�) ::�>E�:@=>�#�� "��!� B��B� � !3�

A=�� ;!��"<(��+�) :>�>@�:@DA�#�� "��!� B��B� � !3�

AC� ��+� ;!��<�� +�) >:�>C�:@C@�#�� "��!� �B��7��B�<��3�

AE��;8��+�)�< �� +�) >@�>:�:@=A�#�� "��!� �7��7��B��" ��

AA� *�� ;#��<�,��+�) B@�>E�:@E:�#�� "��!� �7��7��B��" ��

A@�� ;!��<.��+�) >C�>C�:@EB�#�� "��!� �A��B�<��3�

@>� �� ;1� ��<��+�) >B�>=�:@==�#�� "��!� �A��B�<��3�

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

41

��

@:�� ;�� )�<(��+�) BB�>@�:@C?�#�� "��!� B��7��B�,��

@B� �� ;1��<��+�) >E�:B�:@CE�#�� "��!� �A��B�<��3�

@D� �� ;#��)�<#�,��+��+�) :>�>E�:@=?�#�� "��!� �6��B�<��3�

@?� �� ;!��<��+�) D>�>:�:@=A�#�� "��!� ��B��

@=� 3�� ;1��<�� +�) B:�::�:@=C�#�� "��!� ��B��

@C� *�� ;��<�� +�) >@�>B�:@EB�#�� "��!� ��B��

@E� *�� ;-��<4�-��+�) B>�>?�:@?B�#�� "��!� ��B��

@A� *,�� ;#��<"�5��+�) >A�::�:@?D�#�� "��!� ��B��

@@�� ;��.��<'��+�) :D�>:�:@D?�#�� "��!� ��B��

:>>� *�� ;��<4�-��+�) :=�>D�:@DA�#�� "��!� ��B��

:>:�&�� ;!��<(��+��+�) :A�:>�:@E>�#�� "��!� �B��B�D��

:>B�� ;��)��<(��+��+�) :=�>C�:@C=�#�� "��!� �B��B�D��

:>D� *�� ;/� �)�<� ��+�) B>�>?�:@?D�#�� "��!� �A��B� ��

:>?� ��;8��)��< �� +�) >:�>B�:@CE�#�� "��!� �B��B�D��

:>=� ��;��)�� < 6�+��+�) :>�>:�:@E:�#�� "��!� B��B��" �� 0��

:>C�� ;��+�<��+�) >:�:B�:@==�#�� "��!� B��B��" �� 0��

:>E�� ;G��<��+�) >=�>D�:@DB�#�� "��!� �A��B� ��

:>A� 7�� ;8��<�� +�) >E�>=�:@CE�#�� "��!� ��B� ��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

42

��

:>@� *�� ;/� �</��+�) :C�>B�:@=:�#�� "��!� B��B��" �� 0��

::>� �� ;��<��+�) :@�:>�:@CA�#�� "��!� B��B��" �� 0��

:::��;8��< ��+�) >B�:B�:@?@�#�� "��!� B��B��" �� 0��

::B�� ;!��<��+�) D:�>=�:@=A�#�� "��!� B��B��" �� 0��

::D� �� ;G��<��+�) :@�:>�:@EB�#�� "��!� B��B��" �� 0��

::?� �� ;8��&�<3� ��+�) D>�>A�:@CD�#�� "��!� B��B��" �� 0��

::=��;8��< *��+�) >C�>=�:@?:�#�� "��!� B��B��" �� 0��

::C�� ;!��<��+�) BA�>@�:@CD�#�� "��!� B��B��" �� 0��

::E� �� ;#��<�� +�) BC�>@�:@?A�#�� "��!� B��B��" �� 0��

::A� $� �;�� )�<��+�) BD�>?�:@CD�#�� "��!� B��B��" �� 0��

::@� �� ;��<'��+�) :@�:>�:@=@�#�� "��!� B6��B��"��

:B>� �� ;8��)�<��+�) BA�>B�:@?=�#�� "��!� B��B��" �� 0��

:B:� �� ;8��< (-��+�) >?�:>�:@=E�%��)� ��"��!� B��B��" �� 0��

:BB� (�� ;H��+�<��+�) >=�>C�:@D:�#�� "��!� B��B��" �� 0��

:BD�� ;/� �<*��+�) :?�>?�:@=A�#�� "��!� B��B��" �� 0��

:B?�&��;#�� )�< 4�-��+�) ::�>E�:@CC�#�� "��!� B��B��" �� 0��

:B=� �� ;8��&�< �� +�) B=�>D�:@D?�#�� "��!� B6��B�� 3�

:BC� �� ;F��<��+�) :@=C��&"��!� B7��B�G��0

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

43

��

:BE� (��;8��< �� +�) :@�>A�:@=D�#�� "��!� �A��B� ��/��

:BA�� ;!��< #��+�) :@�>:�:@=@�#�� "��!� �6��B�>��

:B@� �� ;#�+�)�< (��+�) BC�>@�:@C>�#�� "��!� �6��B��

:D>�� ;8��<*��+�) >=�:>�:@CB�#�� "��!� �6��B�=! �3�

:D:� �� ;��.��)�<��+�) >?�>:�:@C=�#�� "��!�� 6��B�=��(�3�

:DB� ��;!��&�)�< .�� +�) >E�>=�:@E>�#�� "��!� �6��B��

:DD�&�� ;!��)�<4�-��+�) :=�>?�:@?D�#�� "��!� �F��B��!�

:D?�� ;��<��+�) BD�>@�:@CC�#�� "��!� ��B�?�� ?� ��

:D=� #�� ;G��<4�-��+�) >A�>B�:@=E�#�� "��!� ��B��B�?� ��

:DC� *�� ;��+�<� ��+�) D>�>A�:@C>�#�� "��!� ��B��3��

:DE� � ��;��< 6��+�) >C�>D�:@??�6� )��"��!� �B��B�*��(

:DA� $� �� ;*��&�<��+�) :E�>A�:@==�#�� "��!� �E��B�*��!��

:D@�� ;��+�<.��+�) :=�:>�:@CD�#�� "��!� ��B��3��

:?>�� ;��+�<��+�) >E�>D�:@=@�#�� "��!� ��B��

:?:� '�� ;8��<.�� +�) :A�>@�:@DE�#�� "��!� �F��B��.� ��

:?B� �� ;8�"�<.��+�) BA�>A�:@??�#�� "��!� �F��B��.� ��

:?D� �� ;1��<��+�) >:�>:�:@=?�#�� "��!� ��B��B�?��3

:??� �� ;��&�<'�� +�) >:�>@�:@DA�#�� "��!� ��B��B�G��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

44

��

:?=� �� ;8��)�<(��+�) :E�:>�:@?A�#�� "��!� ��B��B��"�3�

:?C��;!��)�< ��5��+�) :@�>=�:@=A�#�� "��!� ��B��B�1�H�3�

:?E�� ;-��<'�� +�) :B�:>�:@=>�#�� "��!�� B��B��"�3�

:?A� �� ;# ��< (��+�) >C�>?�:@=?�#�� "��!� ��B��B�1�H�3�

:?@� �� ;��<��5��+�) B>�>B�:@DA�#�� "��!� ��B��B�?��3�

:=>� � ;!��<��5��+�) >=�>@�:@?E�#�� "��!� ��B��B�?��3�

:=:� $�� ;8��)�<��5��+�) B:�:>�:@?A�#�� "��!�� B��B�1�H�3�

:=B�&�� ;G��<�� +�) :=�>?�:@C>�#�� "��!� ��B��B�I��"��3�

:=D� ��;!��)�< ��5��+�) BE�>A�:@=D�#�� "��!� ��B��B�1�H�3�

:=?� *��;8��&�< ��+�) >:�::�:@C>�#�� "��!� ��B��B�I��"��3�

:==�� ;��)��</��,��+�) :A�>E�:@=D�#�� "��!� ��B��B�1�H�3�

:=C�� ;��+�<$��+�) B:�>C�:@CC�#�� "��!� ��B��B�1�H�3�

:=E� ��+�;8�� <�� +�) :C�>=�:@=C�#�� "��!� ��B��B�% ��3�

:=A� �� ;��&��<��5��+�) B=�:>�:@EB�#�� "��!� ��B��B�1�H�3�

:=@��;8��< (��+�) >C�>=�:@CA�#�� "��!� ��B��B�,��

:C>��;��< �� +�) BC�>:�:@?E�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

:C:�� ;��<��+�) BA�>A�:@C>�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

:CB� 8� ��;8��< .��+��+�) >=�>@�:@=D�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

45

��

:CD� �� ;-�)��<�� +�) :=�>C�:@?C�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

:C?�� ;��+�<��!��+�) :A�>B�:@=?�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

:C=� � ��;!��< ��+�) :D�>@�:@=?�� -��)��"��!� B��B��B�>�� 2!��

:CC� ��;�)+��< $��+�) :D�::�:@EB�1��"��!� B��B��B�>�� 2!��

:CE�� ;��.��)�< ��+�) >C�>B�:@=E�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

:CA� �� ;8��< .��+�) >D�>B�:@=?�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

:C@� ��;8��)��< ��+�) :>�>:�:@=@�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

:E>��;-��<��+�) :>�:>�:@D@�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

:E:� �� ;�� < ��+�) BC�>B�:@=:�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

:EB� �� ;8�� < �� +�) :C�>D�:@=B�#�� "��!� B��B��B�,��

:ED�� ;��)�<��+�) :@CA��&�""��!� BB��B��B�>�� 2!��

:E?� �� ;!��<.��+��+�) >:�:>�:@EB�#�� "��!� BE��B��B��

:E=� % �� ;8��<#�,��+��+�) >=�:>�:@=@�#�� "��!� BE��B��B��

:EC� ��;8�� <��+�) BA�>D�:@=D�#�� "��!� B6��B��B�>�� 2!��

:EE� �� ;1��<��5��+�) D>�>?�:@C?�#�� "��!� B��B��B�>�� 2!��

:EA� �� ;-�)��<�� +�) :E�::�:@C>�#�� "��!� BA��B��B�>�� 2!��

:E@� �� ;-��<��+�) :=�>B�:@?>�#�� "��!� B6��B��B�>�� 2!��

:A>� �� +�;8��<&��+�) >@�>B�:@?@�#�� "��!� �F��E��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

46

��

:A:� �� ;!��)�<"��+�) >?�:>�:@?@�#�� "��!� ��B��E�%�0�(�

:AB� *�� ;8��&�<&��+�) >=�>D�:@E:�#�� "��!� ��B��E�%�0�(�

:AD� �� ;�&�)�<"��+�) >D�>:�:@=C�#�� "��!� ��B��E�%�0�(�

:A?� "�� ;!��)�<�� +�) :=�>?�:@C:�#�� "��!� ��B��E�%�0�(�

:A=� �� ;H��+�<��+�) BB�>A�:@=@��)�$"��!� E��E��E��

:AC�� ;�� $�<�� +�) ::�>C�:@C=�#�� "��!� ��B��E�%�0�(�

:AE� (2 ;��</��+�) >=�:>�:@=B�#�� "��!� ��B��E�%�0�(�

:AA� *� ��;��<&��+�) >C�>E�:@=@�-� �"��!� �7��A��E��

:A@� (2;8�� <��+�) >E�>B�:@?B�#�� "��!� BE��A��E�@��

:@>� #��;8�)��< ��+�) >D�>A�:@?D�#�� "��!� BE��A��E�@��

:@:� �� ;#�� <��+�) >:�::�:@D@�#�� "��!� BE��A��E�@��

:@B�� ;��)��< ( ��+�) BB�>A�:@C=�#�� "��!� BE��A��E�@��

:@D� �� ;%��<*� ��9��+�) >?�>C�:@CB��)� �"��!� BE��A��E�@��

:@?� %�� ;2��<$��+�) B>�::�:@CA�#�� "��!� BE��A��E�@��

:@=� *�� ;��+�<��+�) >:�>B�:@C:�#�� "��!� BE��A��E�@��

:@C�� ;��<#�,��+��+�) >B�:>�:@=B�#�� "��!� BE��A��E�@��

:@E� % �� ;H��+�<�� +�) :B�>@�:@E?�#�� "��!� BE��A��E�@��

:@A� �� ;!��<��+�) :>�>=�:@?:�#�� "��!� BE��A��E�@��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

47

��

:@@�&��;��<��+�) BC�>E�:@?A�#�� "��!� BF��A��E�C!��

B>>� �� ;8��<(��+�) BD�::�:@=B�#�� "��!� BF��A��E�C!��

B>:� % ��;�&�)�< �� +�) B@�>C�:@EB�#�� "��!� �E��6��E�C!��

B>B� (�� ;G��<��-��+�) >=�>:�:@CB�#�� "��!� BF��A��E�C!��

B>D� ��- ;/� �<��-��+�) >C�>D�:@C=�#�� "��!� BF��A��E�C!��

B>?� (�� ;��<��+�) >:�::�:@=A�#�� "��!� �B��6��E�>�� 2!��

B>=� �� ;-��<3��+�) >:�:>�:@=C�#�� "��!� ��F��E�� !2�

B>C� % ��;8�� < � ��+�) :A�>B�:@=@�#�� "��!� ��F��E�>�� 2!��

B>E� % �� ;8��<.��+�) B:�>A�:@=B�#�� "��!� ��F��E�>�� 2!��

B>A� � �� ;��<� ��+�) >:�::�:@E:�#�� "��!� ��F��E��

B>@� ��;8��< 4�-��+�) >:�>C�:@C:�#�� "��!� ��F��E�?��

B:>� �� ;��< 8��+�) >E�>E�:@C=�#�� "��!� ��F��E�� !2�

B::� (� � ��;��&��<��+�) :?�>B�:@CC�#�� "��!� ��F��E�� !2�

B:B� *�� ;8��)�<$�� +��+�) BE�>@�:@?E�%��)� ��"��!� ��F��E�,��

B:D� �� ;!��<��+�) >:�:>�:@=E�#�� "��!� ��F��E�$4��3� � ��

B:?� �� ;I��<6�+ ��+�) >=�>@�:@=D�-��)�"��!� �B��E��0�

B:=� �� ;��<*��+�) B?�>E�:@C?�#�� "��!� �7��F��E�,��

B:C� �� ;��<��+�) BE�>:�:@?C�2��)��"��!� B��F��E�>�� 2!��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

48

��

B:E� #�� ;%��<� ��+�) >:�:>�:@C:�#�� "��!� ��E�C��

B:A��;1� ��< 4�-��+�) B=�>C�:@C=�#�� "��!� �7��F��E�J��

B:@��;!�� < ��+�) :>�>@�:@EB�#�� "��!� ��F��E�,��

BB>� $�� ;8��<��+�) >@�>=�:@=A�#�� "��!� �7��E�; ��

BB:��;8��&�< #�,��+��+�) :=�>@�:@E>�#�� "��!� B7��E�; ��

BBB�� ;��<��5��+�) >E�>A�:@C:�#�� "��!� E��E�'��

BBD� �� ;!��<*� ��+�) :A�::�:@D@�#�� "��!� ��E�,��

BB?��;�)+��< *� ��+�) :?�>A�:@E?�#�� "��!� BE��B��E��!��2��

BB=� % ��;��.��< "�5��+�) :>�>C�:@CC�#�� "��!� ��A�,��

BBC� ��;8��&�< ��+�) :A�>A�:@=A�#�� "��!� E��E�� 0�

BBE� ��2��;��< *� ��+�) :D�:B�:@E?�#�� "��!� BE��B��E��!��2��

BBA� �� ;#�� <.��+�) BC�>@�:@?>�#�� "��!� �6��A�,��

BB@�� ;�"��<#�,��+�) B=�>@�:@=D�#�� "��!� �F��A�,��

BD>�� ;��<��+�) >D�>:�:@=A�#�� "��!� BA��A�,��

BD:� �� ;�)+��< ��+�) :E�>B�:@CA�#�� "��!� E��E��A�; ��0�(�

BDB� (�� ;#� �<�� +�) B:�>=�:@E?�#�� "��!� E��E��A�,� ��3� ��

BDD� �� ;��< *��+�) BE�>@�:@E:�#�� "��!� �B��A��A��"��(�

BD?� *��;8��<��,��+�) :E�>?�:@CB�#�� "��!� E��E��A�; ��0�(�

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

49

��

BD=� ��;8��+�)�< �� +�) B@�>A�:@E=�#�� "��!� E��E��A��

BDC�� ;#��)�<��+�) :C�:B�:@=>�#�� "��!� �A��A��A�1!��

BDE�� ;�"��< (��+�) B?�>:�:@CA�� "��!� �F��A��A�$4��3� � ��

BDA�� ;-��<��+�) BB�>C�:@=:�#�� "��!� �7��F��A�%!��

BD@� (2� �� ;!��<"�� +�) :>�>=�:@=:�1��"��!� ��A��A�,� ��3� ��

B?>� �� ;!��&�< ��+�) B=�>A�:@CA�#�� "��!� B��A��A�,��

B?:� �� ;H��<��+�) >?�>D�:@=:�#�� "��!� �7��6��A�>�� 2!��

B?B�&�� ;#��<#��+�) >:�>:�:@==�#�� "��!� �7��A��A�J��

B?D� *��;8��)��<��+�) BE�>D�:@CA�#�� "��!� �6��A��A�?��

B??��;8�(��< #��+�) >@�::�:@C:�#�� "��!� �B��6��A�>�� 2!��

B?=� $��;8�� < � ��+�) >@�>@�:@CB�#�� "��!� �7��F��A�%!��

B?C� �� ;��+�<��+�) >B�>:�:@CA�#�� "��!� �7��F��A�%!��

B?E� %�� ;8�)��<'��+�) :D�>?�:@EB�#�� "��!� �B��A��

B?A� (��;8��&�< ��+�) BB�::�:@C>�#�� "��!� B��A�C��

B?@� $� �� ;!��)�<#��+�) D:�>:�:@CC�#�� "��!� B��A�; ��

B=>� �� ;!��<#��+�) BD�>=�:@==�#�� "��!� BF��A�>�� 2!��

B=:� %�� ;�� $�<�� +�) B?�>B�:@EB�#�� "��!� ��A�>��

B=B� ��;�� )�<��+�) >:�>:�:@=A�#�� "��!� ��A�; ��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

50

��

B=D�� ;�� $�< ��+�) :>�>=�:@EB�#�� "��!� ��A�; ��

B=?� �� ;#�J��< #��+�) :=�>B�:@=>�#�� "��!� ��A�; ��

B==�&��;8��)�</��+�) :=�>E�:@EB�#�� "��!� ��A�; ��

B=C�� ;8�� )�< 3�� +�) :@�>?�:@ED�#�� "��!� ��A�; ��

B=E�� ;8��< .��+�) >A�>?�:@CE�#�� "��!� ��A�; ��

B=A� �� ;�&�)�<*��+�) BC�>A�:@E=�#�� "��!� ��A�; ��

B=@� �� ;��.��<��+�) :E�>=�:@E>�#�� "��!� ��A�; ��

BC>� �� 5� ;/� �<�� +�) :A�>C�:@E?�#�� "��!� ��A�; ��

BC:�� ;/�� < ��+�) >E�>:�:@?@�#�� "��!� �7��E��6�� C��

BCB�� ;��<��,��+�) BD�::�:@C>�#�� "��!� �B��6�; ��

BCD� �� ;!��<��+�) >E�>D�:@?C�#�� "��!� �A��6��6�� C��

BC?� �� ;1��<&��+�) >?�>@�:@=C�#�� "��!� �B��F��6�; ��

BC=� (�� ;#��<.�,��+�) :=�>E�:@DE�#�� "��!� BE��F��6�; ��

BCC� %�� ;��.�<(��+�) BA�::�:@C>�F��"��!� ��6��6�; ��

BCE�� ;��<(��+�) >?�>:�:@C:�#�� "��!� �F��F��6�D!"�(

BCA� �� ;%��<� ��+�) :@DC�#�� "��!� ��6��

BC@��;��<��+�) :@=B�#�� "��!� ��6� ��

BE>� �� ;#��)�<��+�) >:�>E�:@C=�#�� "��!� B��6�; ��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

51

��

BE:�� ;��<��+�) >D�>B�:@E=�#�� "��!� B��6��!��

BEB� �� ;8��<�� +�) B@�>E�:@CD�#�� "��!� BE��6�; ��

BED�� ;��.��< ��1��+�) :C�>B�:@CA�#�� "��!� ��6�; ��

BE?� �� ;8�� < *��+�) >A�>:�:@E>�#�� "��!� ��6�D!"�(

BE=� �� ;%��<(��+�) >=�>D�:@?D�#�� "��!� B��6� ��

BEC� ��;!��)�<)�!��+�) >:�>:�:@==�#�� "��!� ��7��6�D!"�(

BEE� '�� ;8��&�<��+�) >E�>?�:@C=�#�� "��!� ��7��6�; ��

BEA� #��;�� < 3��+�) >B�>=�:@EB�#�� "��!� ��7��6�K� ��

BE@�� ;��<.��+�) :@�>B�:@C?�#�� "��!� B6��7��6�D!"�(

BA>� �� ;8��)��<.��+�) B>�>C�:@C>�#�� "��!� ��6�>�� 2!��

BA:� *, ��;8��)�<��+�) B>�::�:@CE�#�� "��!� ��7��6�K� ��

BAB� �� ;H��<��+�) B=�>C�:@CD�#�� "��!� BE��7��6�L��

BAD� �� ;8��<��+�) :>�>:�:@CC�#�� "��!� ��6�>�� 2!��

BA?� "�� ;��+�<.��+��+�) >=�>?�:@C=�#�� "��!� �E��6�%� ��

BA=��;8��< (��+�) B:�>E�:@?E�#�� "��!� �E��6�D!"�(

BAC� �� ;H��+�<��,��+�) :?�:B�:@CD�#�� "��!� �E��6�D!"�(

BAE�� ;0��<#��+�) :A�:B�:@=?�#�� "��!� �A��6�=�� "� �

BAA� �� ;8��)�< %��+�) B?�>D�:@=C�#�� "��!� �A��6�� (�

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

52

��

BA@� �� ;8��&�<��+�) :=�>D�:@DA�#�� "��!� �E��6�?�2! �

B@>� 3��;#��< (��+��+�) :=�>=�:@?D�#�� "��!� �A��6�� (�

B@:� �� ;!��< .��+�) :B�:>�:@?B�#�� "��!� �A��6�� (�

B@B� 3��;!��)�< 8��+�) >@�>D�:@=:�#�� "��!� �A��6�� (�

B@D� �� ;/� �)�<�� +�) >@�:B�:@C?�#�� "��!� �A��6�� (�

B@?� ��;8��&�< ��+�) >E�>B�:@=A�#�� "��!� �A��6�� (�

B@=� �� ;H��<��+�) B=�:>�:@C?�#�� "��!� �A��6�� (�

B@C�� ;/� �<��+�) >E�>E�:@ED�#�� "��!� �A��6�� (�

B@E� % ��;�)+��< ��+�) BC�>=�:@C=�#�� "��!� �A��6�� (�

B@A� �� ;F��<*��+�) B?�:>�:@=A�#�� "��!� �A��6�� (�

B@@� �� ;��<�� +�) >B�>B�:@CA�#�� "��!� �A��6�� (�

D>>��;8��< �� +�) B@�>C�:@CA�#�� "��!� �A��6�� (�

D>:�� ;1��<��+�) >B�>C�:@CE�#�� "��!� �A��6�� (�

D>B� *�� ;-��<��+�) >:�:>�:@D@�#�� "��!� �A��6�D!"�(

D>D� #�� ;0��<"��+�) A�>=�:@EB�2��"�"��!� ��<!��

D>?� �� ;8�� <��+�) D:�>A�:@C>�1��"��!� B��7��A�8�2�3��

D>=� %�� ;��.��<4�-��+�) >@�>D�:@EB�#�� "��!� �E��<!��

D>C� %�� ;8��<#,��+�) BC�>?�:@CD�-��)�"��!� BF��<!��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

53

��

D>E��;�&�)�<��+�) BC�:B�:@CB�#�� "��!� �B��F��B��!4�

D>A�� ;�� < $��+�) >B�>D�:@CA�#�� "��!� �B��F��B��!4�

D>@�� ;1��<� ��+�) :@C>�#�� "��!� �B��6��B�?��

D:>�� ;!��<��+�) >D�>C�:@=?�#�� "��!� ��6��B�=�� 0�

D::�� ;#� �<� ��+�) B>�:>�:@DE�#�� "��!� B��7��B��!��

D:B�� ;/�)��<*��+��+�) >C�>?�:@?A�#�� "��!� BE��B��

D:D� �� ;*��&�< ��+�) :@CC�1��"��!� BE��6��B��

D:?� 3�� ;!��<��+�) B:�::�:@=:��)� �"��!� �6��B�G��

D:=� *��;8��<�� +�)#�� "��!� BE��B�

D:C� #�� ;8��)��< #��+�) :@=:�1��"��!� B7��E��E��

D:E� �� ;8��)�< *�� +�) :B�>:�:@CD�#�� "��!� B��F��B�� -��

D:A��;I��< 3�� +�) >B�>@�:@EB�#�� "��!� ��F��B�?��

D:@� #�� ;��<#,��+�) :B�:>�:@=>��)� �"��!� E��B�G��

DB>� *�� ;�� $�<(��+�) :@=E�#�� "��!� �B��B�; ��0�

DB:� *��;8��)��<. ��+�) ::�>=�:@=E�1��"��!� ��B�� -��

DBB� *, ��;!��<��+�) >D�>B�:@C>�#�� "��!� B��7��B�%��

DBD�� ;��<)��+�) >@�>:�:@CA�#�� "��!� �F��B�<�2��

DB?� (��;8��<��9��+�) :?�:>�:@=:�#�� "��!� B��A��E�C��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

54

��

DB=� (�� ;��&��<��+�) ::�>?�:@=C�#�� "��!� BF��A�8�H� �3�

DBC� ��;�&�)�<�� +�) :=�:B�:@?E�#�� "��!� BB��B��

DBE��;8�� < .��+�) :?�>:�:@=:�1�$��"��!� ��B��B��

DBA�� ;��<8��+�) :?�:>�:@C@�#�� "��!� �A��6�; ��

DB@� �� ;8��<��+�) :@E:�#�� "��!� �F��F��6��

DD>� �� ;8��&�<��+�) :@C=�#�� "��!� �B��A��E��

DD:�� ;��&��<��+�) :@=@�#�� "��!� B6��6��B�1�H�3�

DDB��;�� )�< ��+�) :@=B�#�� "��!� ��F��6��

DDD�� ;��< .��+�) :@=B�#�� "��!� ��B�D!�! �

DD?� �� ;#�� <"��+�) BA�>E�:@E:�#�� "��!� B6��F��B�� -��

DD=� �� ;0��< �� +�) :=�:>�:@=D�#�� "��!� �6��6��B�

DDC� �� ;0��<�� +�) >:�>E�:@=A�#�� "��!� �6��6��B�

DDE� �� ;��<��+�) >=�>@�:@CD�#�� "��!� ��F��B�M!4�

DDA� '�� ;!��)�<*��+�) D>�>E�:@?@�#�� "��!� ��F��B�M!4�

DD@� ��;/�)��< � ��+�) :>�>D�:@C?�#�� "��!� ��F��B��

D?>� �� ;/� �$�<��+�) >?�>E�:@=B�#�� "��!� ��F��B�M!4�

D?:� %�� ;#�� <(��+��+�) :B�>A�:@CA�#�� "��!� �7��F��B�?� ��

D?B� �� ;!��<��+�) :B�>C�:@EB�8��"��!� �7��F��B�?� ��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

55

��

D?D�0�� ;1��<�� +�) >=�>D�:@DE�#�� "��!� ��F��B�� (��

D??�� ;!��<��+�) �#�� "��!� ��F��B�%!��0

D?=� �� ;��.�<$��+�) >:�>:�:@?:��)� �"��!� B��B��" �� 0��

D?C�� ;��)��<��+�) :@�>?�:@??�%�� .�)� :A�>E�:@@B��.��

D?E�&�� ;-��<#�,��+��+�) :>�>?�:@?:�#�� "��!� ��7��B� ��/��

D?A� *�� ;��.�<"��+�) :@�::�:@=C�#�� "��!� B��B��" �� 0��

D?@�� ;�� )�< #,��+�) :@E:��)� �"��!� B��B��" �� 0��

D=>� �� ;��<*��+�) BA�>C�:@=D�#�� "��!� B��B��" �� 0��

D=:�� ;F� ��< *��+�) :A�>=�:@=@�#�� "��!� B��B��" �� 0��

D=B� ��;2��< .�,��+�) :@CB�%��)� ��"��!� B��B��" �� 0��

D=D� *� ��;G��<��+�) ::�>A�:@EC�#�� "��!� B��B��" �� 0��

D=?� #�� ;/�)��<��+�) >:�>:�:@CB�%��)� ��"��!� B��B��" �� 0��

D==� �� ;#��<"�5��+�) :E�:B�:@=@�#�� "��!� B��B��" �� 0��

D=C� �� ;1��<3� ��+�) BC�:>�:@?>�#�� "��!� B��B��" �� 0��

D=E�� ;8��<��+�) :?�:>�:@=C�#�� "��!� B��B��" �� 0��

D=A� (�� ;-��<#��+�) :@=C�#�� "��!� �7��B�*�2��

D=@� �� ;#�� <*� ��+�) BB�>=�:@=E�#�� "��!� �7��E�I��"��3�

DC>� �� ;8��)�<��+�) B>�>C�:@C>�#�� "��!� �B��B��E�L!�!2�

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

56

��

DC:� �� ;�� $�<.��+�) :D�>:�:@==�#�� "��!� ��B�L��

DCB� �� ;��<(��+�) B=�:>�:@=B�#�� "��!� �7��E�I��"��3�

DCD� %�� ;8��)�<��+�) :@?A�#�� "��!� �B��B��E�L!�!2�

DC?� ��;F� �)�<��+�) B=�:B�:@=D�#�� "��!� �B��B��E�L!�!2�

DC=� (��;8��)�<�� ,��+�) >E�>?�:@CD�#�� "��!� �6��B��E�?�H� �

DCC� �� ;��<��+�) BE�>A�:@CC�#�� "��!� ��B��E�,� ��

DCE� ��;8��&�< .��+��+�) B>�>D�:@E:�#�� "��!� ��E�;��2��

DCA�� ;��<#�,��+��+�) B>�>@�:@C>�#�� "��!� BE��E�; �!2(�

DC@� �� ;8�)��<��+�) B?�>?�:@=@�#�� "��!� �6��B��E�?� �� 4

DE>� 7�� ;G��</��+�) :@�>@�:@D=�#�� "��!� ��A��E��!�

DE:� ��+�;-��&�<�� ,��+�) B>�:>�:@==�#�� "��!� ��6��A��

DEB��;#�� < ��+�) >D�>?�:@E=�#�� "��!� �F��6��

DED� #�� ;0��)�<�,��+�) B:�:>�:@==�8�&�� $"��!� ��E��F�

DE?� #�� ;-��<.��+�) >C�:>�:@=:�#�� )� :@@B�

DE=� �� ;/� �<8��+�) >=�::�:@?>�#�� "��!� ��A��B�� 0�

DEC� '� ;��&��<*� ��+�) :B�:B�:@?C�9� �� "��)� B:�>B�:@@D��

DEE��;6"��)�<��+�) :D�>?�:@?=�#�� )� B=�>@�:@@B��

DEA� �� ;!��<��5��+�) >:�>C�:@=D�#�� )� B?�>@�:@@B�H�+� �

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

57

��

DE@� *�� ;��&��<"�� +�) :@D=�#�� )� :?�>C�:@@D�8�� )�

DA>�&��;8�)��<��+�) :E�>B�:@D@�#�� )� BD�>B�:@@?�

DA:� �� ;!��<.��+�) :@?:�#�� )� B?�>?�:@@?�#��

DAB� $�� ;8��)��<*� ��+�) B>�>=�:@D@�#�� )� D>�>?�:@@?�#��

DAD� �� ;0��)�<3��+�) :@DE�#�� )� :@�:>�:@@?�-��)�

DA?� �� ;��+�<8��+�) :@D?�#�� )� >:�::�:@@?�

DA=� *�� ;#��<��+�) >@�:>�:@=B�#�� )� >A�>=�:@@?�#��

DAC� #�� ;�&�)�<.��+�) >E�>B�:@=>�#�� )� >A�>@�:@@?�8�� )�

DAE� *��!�5�;��.��)�<*��+�) >@�>:�:@?>�#�� )� :=�>?�:@@=�#��

DAA�� ;8��<)��+�) :@DE��&�"��)� BD�>?�:@@=�#��

DA@� (� ;#� �<$��+�) :@?B�#�� )� B?�>?�:@@=��.��

D@>� #�� ;8��<(��+��+�) BE�:>�:@=C�#�� )� >B�>@�:@@=�

D@:� % �� ;8��<8��+�) :?�>=�:@C=�#�� )� >=�>B�:@@=��.��

D@B� %�� ;-��<#��+�) :=�>E�:@==�#�� )� B@�>D�:@@E�#��

D@D� *�� ;!��<��+�) B>�:B�:@??�#�� )� :@@E�

D@?� �� ;��.��< ��+�) BD�>B�:@=C�#�� )� BB�>A�:@@E�

D@=� �� ;-��<#��+�)#�� )� :D�>C�:@@B�%��)

D@C� �� ;/� �$�<��+�) >E�>@�:@?:�#�� "��!� ��A��B�8��"�

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

58

��

D@E� ��+� ;��</�,��+�) >:�>:�:@C>�#�� "��!� �A��F��B��

D@A�� ;#��)�<��+�) :B�>C�:@D=�#�� "��!� �F��B�L��

D@@� �� ;!��<��,��+�) >C�>B�:@C>�#�� "��!� �B��B�; �2�0

?>>� �� ;��<*��+�) :>�>=�:@CB�#�� "��!� �E��6��B�%��3

?>:��;!��< *��+�) B>�>=�:@?:�#�� "��!� �E��F��B�'� ��

?>B�� ;-��<'��+�) :C�>?�:@?D�#�� "��!� �B��B�; �2�0

?>D� '��+� ;#��<��,��+�) BA�>=�:@=A�#�� "��!� �B��B�; �2�0

?>?�� ;8��)��< .��+�) >:�>:�:@=A�#�� "��!� BE��B�

?>=��;��.�&�< �� +�) >A�>:�:@CC�#�� "��!� ��7��B�� 0�

?>C� ��;8�� <��+�) BB�>C�:@E>�#�� "��!� B��7��B��.�� !��

?>E� ��;��< '��+�) B>�>?�:@C>�#�� "��!� BE��7��B�; ��(�

?>A� ��;�)+��<��+�) >C�>A�:@C?�#�� "��!� B��7��B��.�� !��

?>@� �� ;8��)�< ��+�) :=�::�:@EC�#�� "��!� B��7��B��.�� !��

?:>� �� ;��J��< '��+�) >:�>:�:@?B�#�� "��!� ��B��

?::� '� ;8��&�<��+�) >@�>@�:@EC�#�� "��!� �E��B�%!/��

?:B� ��-�� ;��)��<(��+�) :=�>D�:@D@�#�� "��!� ��B��B�,��

?:D��;��< (��+�) :?�::�:@=C�#�� "��!� E��B��B�*�2��

?:?� �� ;-��<(��+�) :>�>D�:@DA�#�� "��!� ��B��B�*�2��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

59

��

?:=� �� ;��<#��+�) BC�>C�:@?C�#�� "��!� ��B��E�*�2��

?:C��;�� < �� +�) >@�:>�:@C>�#�� "��!� �A��E�� 0� � ��

?:E�� ;-��</��+�) >A�>D�:@??�#�� "��!� B7��E�I��"��3�

?:A� �� ;��<'�1��+�) >C�>D�:@E:�#�� "��!� �A��E��E�� 0�

?:@� ��+� ;8��<��+�) :A�>C�:@D=�#�� "��!� BA��E��E�C��

?B>� $�� ;�"��<��,��+�) >B�>B�:@D@�#�� "��!� ��A��E�?��2��

?B:��;H��+�< ��+�) B=�>D�:@D@�#�� "��!� BA��E��E�C��

?BB�� ;-��<3�� +�) B=�>A�:@DA�#�� "��!� ��6��E�<!(��

?BD� �� ;8�� )�<��1��+�>C�>:�:@=@� #�� "��!� �B��F��E�� 0�

?B?� *��;!��< � ��+�) BE�::�:@CC�#�� "��!� �6��E�� 0�

?B=�� ;0��<&��+�) >?�>:�:@=:�#�� "��!� �B��7��E�� 0�

?BC� �� ;8��)�<*� ��+�) BD�:B�:@=:�#�� "��!� ��E�� 0�

?BE�� ;8�� <��+�) >:�>:�:@C?�#�� "��!� �A��E��A�% ��

?BA��;��.��)�< ��+�) >?�>:�:@=>�#�� "��!� �B��7��E�?� ��

?B@� % ��;!��< (��+��+�) BB�>E�:@CD�#�� "��!� �E��E�

?D>� *�� ;%��<��+�) :@�:>�:@?D�-��)�"��!� �A��E��6�?��2��

?D:� ��1�;0��<��+�) >=�>C�:@?E�#�� "��!� BB��6�

?DB� �� ;# ��< .��+�) :=�>C�:@C?�#�� "��!� �A��E��6�?��2��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

60

��

?DD�&�� ;8�� )�<#��+�) B>�>A�:@=A�#�� "��!� �A��E��6�?��2��

?D?� ��;1��<��,��+�) B=�:B�:@CC�#�� "��!� B��6��6�

?D=� % �� ;��<��+�) >@�>@�:@CE�#�� "��!� ��A��6�

?DC� %�� ;��<��+�) >=�>:�:@C:�#�� "��!� �B��F��6�� 0�

?DE� *� �� ; < #�� $ �� 1�� . 8��)� $�"��!� �A��A��B� � ��0�

?DA� �� ;8�� <��+�) BC�>@�:@EC�, #�� "��!� B��6��B�� "

?D@� �� ;#��< 4�-��+�) B>�>E�:@CE�, #�� "��!� BE��B�� *��3�

??>� �� ;H��+�<��+�) :B�::�:@DA�, #�� "��!� BE��B�� = �-��

??:�� ;8��< $��+�) :A�>C�:@CD�, #�� "��!� BE��B�� *��3�

??B�:�� ;#��)�< *��+�) B:�>B�:@E>�, #�� "��!� BE��B�� *��3�

??D� �� ;8��< .��+�) D>�>A�:@?=�, #�� "��!� BE��B�� *��3�

???�� ;G��<��+�) D:�>D�:@DC�, #�� "��!� B��B�� !3�

??=� �� ;H��< ��+�) B:�>=�:@CA�, ��)� �"�� B��7��B�� ,� ��3� ��

??C�� ;8��)�< ��+�) B>�>B�:@=E�, #�� "��!� B��B��B�� >�� 2!��

??E�� ;8��<��+�) :E�:>�:@=A�"��!� ��B��

??A� ��! �� ;H��+�<��+�) :@ED�, #�� "��!� �B��7��B��

??@�&�� ;/�.�&�< ��+�) >@�>=�:@C?�, #�� "��!� E��6��B�

?=>� �� ;��< $��+�) >:�>:�:@=A�, ��)� �"��!� B��B�� " �� 0��

?=:� �� ;��< #,��+�) D>�>C�:@CE�, ��)� �"��!� B��B�� " �� 0��

?=B�� ;8��&�< �� +�) :@E:�, #�� "��!� �A��F��6�� 3�

?=D� �� ;-��< .��+�) B=�>=�:@C?, #�� )� >:�>B�:@@D�

?=?� �� ;��)��< *�� +�) >:�>:�:@?C�, #�� )� ::�::�:@@=�, #��

?==� �� ;8��< .��+�) >D�>:�:@?>�, #�� "��!� B��B�� G��3

?=C� *�� ;/� �< *��+�) >E�>?�:@?D�, #�� "��!� ��B��B�

?=E� �� ;#��)�< 3�� +�) :=�>?�:@C?�, #�� "��!� BA��E��E�� C��

?=A� �� ;#� �< .��+��+�) BA�>C�:@?@�, #�� "��!� BA��E��E�� C��

490:;4<= +)9>*:�=?�� (��

KAKO TREBA DA GLEDAMONA SVOJU SMRT

Sveti i pravedni Simeon, ~im jevideo Gospoda na{eg Isusa Hrista,bio je umiren, ma da je znao, da on po-sle toga ubrzo mora umreti, jer mu jetako bilo predskazano Duhom Sve-tim. Vide}i pred sobom Spasiteqasveta, on se nije stra{io svoje smr-ti, ve} je kazao: “sada, Gospode, otpu-{ta{ s mirom slugu svoga, po re~itvojoj, jer vide{e o~i moje spasewetvoje”.

Neki hri{}ani, kad se sete da ioni moraju umreti, onespokojavajuse, boje se i uàsavaju. Ali ako se se-timo na{eg Spasiteqa, onda je vrlolako sebe umiriti. Tako po neki seboje da ne umru uskoro. Ali za{toto? Spasiteq na{ ne}e dati da umre-mo pre vremena, na{ je ìvot u wego-vim rukama. Ponekad nas pla{epredsmrtne muke onih koji umiru.Ali za{to se od toga sada bojati?Spasiteq }e na{ biti s nama, kadabudemo umirali, a kad je on s namaonda }e nas on sa~uvati od tih pred-smrtnih muka. Pla{imo se da }e nasspustiti u grob, - zatrpati zemqom,i tako }emo istruleti i postati ze-mqa. Za{to se mi od toga pla{imo?Na{ spasiteq i u grobu ne}e nasostaviti, on }e ~uvati na{ prah, ikad nas pozove mi }emo vaskrsnuti.Ponekad nas uàsava, {to }emo miumreti, a ostaviti svoje ro|ene, kojevolimo. Umre}emo - kako }e oni beznas ìveti? Ko }e im u nu`di pomo-}i, ko u nesre}i ute{iti, ko ih u do-brome pou~iti i od zla sa~uvati?Na{ i wihov Spasiteq. Ti Gospode,u nu`di }e{ im pomo}i, u nesre}iute{iti, dobrome nau~iti, od zla sa-~uvati decu na{u, rodbinu na{u i

sve mile na{e, kada mi sa wima ve}vi{e ne budemo. Tebi Hristu Boguna{em sada ih preporu~ujemo; tebi}emo ih preporu~iti, i kada budemoumirali, i verujemo da ih Ti ne}e{ostaviti, da }e{ ih zastupati, spa-sti, pomilovati i sa~uvati. Stra-{ne nas muke ve~no po smrti o~eku-ju. Stra{ne su to muke! Ve~ito ì-veti, ve~ito plakati, ve~ito u vatrigoreti, ve~ito u mraku biti! Uosta-lom, {ta nam to pomaè? Boqe semoliti Spasitequ, nego o~ajavati.Da, Spasiteq na{, spasewe je na{eod ve~nih muka. Molimo se uvek we-mu i umrimo s tom molitvom. A kadumremo s tom molitvom Spasitequ,onda }e nas on spasti od ve~nih muka.

Jo{ se od mnogoga {ta moèmo bo-jati, ali nas Spasiteq samo moèspasti od svakog nespokojstva. Kadase setimo i pozovemo u pomo} Spasi-teqa, onda svaka bojazan prestaje:tada se i grehova na{ih mawe boji-mo, jer se nadamo da }e nas On spasti,pa ma kako na{i gresi te{ki bili.

61

��

NENAD GOLUBOVI]Ro|en 1932. god. u selu Jela{je-Visoko. Otac

Bogdan i majka Marija R. Nestorovi} rodili su 10djece. Nenad je bio sedmo djete po ro|ewu i bliza-nac. Od djetiwstva tih, miran, povu~en i poboàn.Narod bi rekao da je vi{e ìvih. Prije zaposle-wa u po{tu gjde je radio do penzionisawa kratkoje radio u Brezi i Vare{u. 1957. doselio je u Sa-rajevo. Tu se oènio i posle godinnu dana rodilamu se jedinica k}er, wegova nada i ponos, koja }eudajom za Nedeqka Popovi}a postati popadija Je-fija. Gospod je usli{io molitve ovog revnosnog itrudoqubivog ~ovjeka, koji je ~itav svoj ìvotproveo u molitvi. Kao redovnog posjetioca svihSarajevskih hramova i istinskog bogoqubca i bo-gomoqca upozna}e ga svi sve{tenici koji su bogo-sluìli u Sarajevskim hramovima i okolini, alii mitropoliti koji su rezidirali u Sarajevu. Ka-ko i ne bi kad Nenad nije propustio nijednu Sv.liturgiju ni nedeqom ni praznikom. Redovno jepostio, ispovjedao se i pri~e{}ivao. Tako je ~i-nio u bezbo`ni~kom sistemu, tako i u ratu...

Ratne strahote preìvio je u Sarajevu i bio jerawen. Po zavr{etku rata izlazi na Romaniju gdjesa svojom suprugom, k}erkom i unu~adima provodimirno svoje posledwe dane brinu}i se jednako ospasewu du{e. Preminuo je poslije kra}e bolestii usnuo mirno, kako je i ìvio 16. decembra. Upo-kojio se mole}i se Bogu sa brojanicama u ruci. Naopjelu su ~inodejstvovali ~etiri sve{tenika, asahrawen je po wegovoj èqi u grobqu pored Ro-manijske Lazarice. Po~ivaj u miru i Bog du{u dati prosti.

Protojerej Momir

Vasiqevi}

PRIKAZ KWIGE

Mitropolit Nikolaj Mr|a

TUMAÊWE SVETOG JEVAN\EQA PO MATEJU

C<' $KN8'' 1C'�;,<'�?�� A��7�B6: ?�� F�B�:D�� 6��: *�� E��6��

Stih 18-20: A idu}i pokraj mora Galilejskog, vidje dva

brata, Simona, zvanoga Petar, i Andreja, brata wegova,

gdje bacaju mreù u more, jer bijahu ribari. I re~e im: Haj-

dete za mnom i u~ini}u vas lovcima qudi. A oni odmah

ostavi{e mreè i po|o{e za Wim.

Me|u qudima koji sede u tami i seni smrtnoj Hri-stos je na{ao svoje prve sledbenike. Od Galileje nisuo~ekivali nikakvo dobro, najmawe proroke; i gle, Ga-lileja daje prve apostole. Petar i Andrej su poznava-li Hrista i pre ovoga. Ovoga puta Hristos po drugiput poziva wih na apostolsku slu`bu. Prvo wihovopozivawe opisuje jevan|elist Jovan (Jn. 1,36-42). Jovanveli da su oni saznali za Hrista od Prete~e i do{lik Wemu pre no {to je Prete~a bio ba~en u tamnicu.Kod Jovana, Andrej poziva Petra, a ovde wih obojicupoziva Hristos. Pored toga, Jovan veli da je Hristosugledav{i Simona gde ide k Wemu, rekao: “Ti si Si-mon, sin Jonin; ti }e{ se zvati Kifa, {to zna~i Pe-

tar” (Jn. 1,42). A Matej tvrdi da se zvao tim imenom,jer veli: vide Simona zvanoga Petar (Zlatoust, Teo-filakt i Zigaben).

Uticaj Hristove li~nosti bio je neizmeran: pro-sti ribari ostavqaju sve i odlaze za Wim. ârobnompojavom svojom; On je privla~io Sebi vi{e pojavomnego propove|u. Jer, kad je pozvao prve sledbenike,Wegova propoved je bila u po~etku. On je trideset go-dina ìveo }ute}i, ne projavquju}i javno Svoju Bo-go~ove~ansku silu (sem u 12 godini), i ìvotom pro-povedao ono {to je docnije propovedao re~ima tri go-dine. Trideset godina On je proveo me|u qudima, mno-gi su Ga znali, mada Wegovu propoved nisu ~uli. NoWegova neobi~na li~nost nije mogla ostati neza-paèna. Sve {to je bilo boànsko u du{ama qudskimotimalo se k Wemu. Prvi sledbenici su dokaz toga:radi Wega oni ostavqaju sve, i On ih nagra|uje za toobe}awem da }e ih u~initi lovcima qudi, tj. lovcimakoji }e mreòm jevan|elske propovedi loviti du{equdske i izvla~iti ih iz mora zla i pridobiti ih Bo-gu. Obe}awe se ispunilo: mreòm propovedi svojeapostoli su ulovili svu vaseqenu (Kanon svetih apo-stola).

Stih 21-22: I oti{av{i odatle vidje druga dva brata,

Jakova Zevedejeva i Jovana brata wegova, u la|i sa Zevede-

jem, ocem wihovim, gdje krpe mreè svoje, i pozva ih. A oni

odmah ostavi{e la|u i oca svojega i po|o{e za wim.

Na poziv Hristov, sinovi Zevedejevi Jakov i Jo-van ostavqaju u taj ~as ne samo mreè i la|icu, ve} ioca svoga (st. 22). Wih Gospod naro~ito nagra|uje zabezrezervnu re{enost da Mu sleduju; On im daje ime:Voanerges, {to zna~i sinovi groma (Mk. 3,17). Oni su ì-votom i apostolstvom svojim opravdali to ime: ni iz ~i-jih usta ne grmi tako poraàvaju}a grmqavina nebeskihtajni i ~uda kao iz usta u~enika koga Isus qubqa{e. Pa-da u o~i naro~ito da jevan|elist Matej nagla{ava krajwesiroma{tvo sinova Zevedejevih: Isus ih je na{ao gde saocem svojim krpe mreè svoje. “Oni su toliko bili bed-ni da nisu imali ~ime kupiti nove mreè, ve} su popra-vqali stare” (Zlatoust i Teofilakt).

62

��

PRILO@NICI “DABRA”<�� . G�!�� )

@ivka Stefanovi} 20 DM

Dobrivoje Simi} 20 DM

Qubica Mikavica 10 DM

Mila Jovanovi} 10 DM

Sla|a Langovi} 10 DM

Pero Tu~ev 10 DM

Jagoda Simovi} 10 DM

Olga ]irovi} 10 DM

Stevka [quka 10 DM

Milena Renkl-Ristovi} 10 DM

Slava [quka 10 DM

Zora Jagodi} 10 DM

Drago Risti} 10 DM

Slavenko Mikavica, Bijela Brda 500 dinIlija Udovi~i}, Kragujevac 1500 din“BIOTEHNA”, Ni{ 5000 dinJovan Radovi}, Bijelo Poqe 50 DM

Boìdar Vasiqevi}, Sokolac 100 dinDobrivoje Kneèvi}, Vi{egrad 10 DM

“Kolo srpskih sestara”, [tutgart 500 DM

*'4)3:4

KSENIJAKOVAÊVI]

(1925-1998)

Ro|ena je u poznatojporodici Mi}ovi} odoca Krste i majke Neve-ne. Od malih nogu svojom

pjesmom u hramu slavila je Boga. îtav ìvottrudila se da drugima ugodi i pomogne. Na tomìvotnom putu podnijela je mnogo te{ko}a alinikada nije klonula duhom. Bog joj je uvijek biojedini oslonac.

Wen blag i plemenit lik osta}e svim wenimbli`wim u vje~nom sje}awu kao uzor kako trebana{u vjeru ~uvati i u Boga se uzdati.

Bog da je pomene u carstvu svom i podarivje~ni ìvot.

jerej Obrad Tasi}

� ��

� ��

��

��

��

�� ! �� "

#�$ �� !%�� $ �� &�"

'��( �� "

�� )�"

��*�� +�� ( � �� "

�� *�� "

��

��,� �� -��"

� .�� #�� )��"

�� /�� %� %� ��

�� "

��

.�,��)�� 0� �� &�� "

�� '� ��

�� 122� ��#'�� "

��

� ��

�, �� "

�� ( ��

�� %� 3��"

�� 4��0 � �� 5 !� � ��"

�� "

�� *�� "

�� .� ��'� �� &��

�� ( ��

�� '� ��*�� ,��

� � �� "

�� )�� %� �� "

�� .�� ,�0� � �� #�� )�"

�� $�

6�� 0 �� '� ��

��

��0��

�� #� � � ��( � ��"

�� *�� "

�� &�� *� � ��

�� '�� 122� ��#'�� "

��

��

1

��

U SLAVUHILANDARA

��

��

6��

�� "

�� *��

�� (

�� "

�� %��

&�� ( ��

�� ( �� ,��

� ��

�� ( !&��

� �� %��$( �� ,� � � ��

��

�� 3� � ��

7� ��,�&�� "

��

�� #�� 122� ��

��( �� &��*�� ( ��

� &��

�� '� � *� �'� �� "

�� '� � ��

8�� #�� "

�� .�� #� �� ( ��"

�� ( �� '��

�� 0 �� ( �� '��

�� #��( ��*��0� ��

��*� �� '� � ��"

�,� �'� &��

�� !8� *�� .��$( ��"

�� "

�� ( � �*�� "

�� "

�� #� ��

��

�� '�( � �� "

�� "

��( � � �� &��*�� 9 �"

��:( �� 0� ��#�� #� #��

�� 0� �� %�� '��5 ��"

�� "

��( �� '�(

��0�� *�� &�"

�� 3��*��

��( �� '��( ��"

�,��( �� ,��( ��#��(

�� ( ��( � ��

��'�� ( �� "

�� ( � �� "

��( �� ,�� #,�'� �

'�� '�� 3�

� ��,� � *�� &��

4�� ,� �� #��

�� ( ��"

�� ( �� "

�� #�� '� �� 8�� 8�"

�� ;<� ��( �� %�"

�� ,�*��( ��#�� )��"

�� ( �� /��

�� 6�� "

�� "

�,�� ;=>2� � ;=1=��( ��

�� #�� "

�� ?�� #�� '�

��,� �� ( ��"

��*�� ;�@@� ��( �� "

�� "

�� ? ;1@;� ��( ��

��*��

� �� %�� 0� ��"

�� 3� �� *�� "

��

�� *� � ��"

��( �� #�� "

�� ,� � ��#� ��

6�� #� �� "

��*�� '� �� *� ��

�� '� �� "

� � 9�� ;;AA� ��:� ��

��*�� "

� � &�� *��

6�� 3��( ��

��

�� ( �� "

��

B�� "��

��

�� ,� )��(

�� #'�� "

�� B�� "

�� ,�� ;�� ;1�

��

��( � ��

��( �� '� �'��

C�� '��

�� ( � #�� #� ��"

�� #�� "

�� .�0�� %��(

� �� ( �� #��

%�� )�� 0( �� 7� ��

� ��

� �� *� �� ;�222 ��

�'��( �� *�� "

�� )�� '�� 6��"

2

��

�� ,� � �� '� �"

0�( �� #�� ;<� �� C��

�� *� ;A� �� '� �� "

�� ( � �� #��

��,� �� 3�� *��

7� �� 7� �� 0 ��

�� .��'� �� ( �

�� +��

��,� )�� ?�� "

�� *�� %� �� 0(

�� "

�� /�� "

��

�� %�� "

�� ( �� "

�� 0� �� "

��

7�# �� ( � ��

�� *� � �� ;>2� �� " �� "

,�� / � �� ( �

;=2� ��

��*�� ( �� ( �

�� #�� "

� �� D � �� ,� ��

;;AA� ��

�� "

�� '�� "

�� .�� ,� ��,� )�"

�� )��

��

�� E�� /�#�� "

��( �� "

�� /�� #� ��

�� ,�� ( /�#��

�� # �� *��( �� +�"

�� '� �� "

�� ,� �� ;==>� ��( ��"

��

�� 6 �� %��( � � � � ��#�� "

,� �� ;>� ��

�� "

�� ( ��

��

��( ��0� �� "

�� ( ��

�� 122� �� "

��( �� "

�*��

��

CRKVENO - VJERSKI @IVOTU ZENI^KOM KRAJU

��

�� !!"� �� #�� $��#%��&�� %�� %�� %� � ��# �� %�'�� %��#�'�� %�� #�� '��

��( �� !!"� �� )�� %�� *� ��#

%� � �� +� � �� ,�� )�� %�� &� �� '� ��

�� %� �� %�� +�� %�� #��#�� %�� #&� � �� %� &� �� #&� �� +� �� - ��&� �-��'� . �%�� &�� %�� $�� #�� /� 0�1�� #�� &��%� � �� &� %� ��

��( �2� �� %�'� 0�� +�� +�� #�� +�� +�� 3�� -� �� #��%� � �� 4� �� '�� %�

��( !� 5�� %�'� �!!"� �� $��%��&�� '�� +� �� #�� %�� #�� %��&�� % ��6��#�� %� � �� . ��#

�� 07-#� %� �� '�� % ��#

�� '�� % ��#

�� %�� &�#

�� . � � � �� .� � �� &�� %��

�� 2� 5�� !!"� �� ,�� 0�. +�� 8�� 4� �� % ��'�� % . ��%#

�'�� %�� %� � ��

�� !� 5�� !!"� �%� �+��#

�� 7��%�� #

3

��

��'�� +�� +�� 3�� *� � �#%��'�� %� � ��

�� 2�� 5�� !!"� �%� ��#�� #%�� $�� #%�#�� 9��%� 5 �&�� %�� # %�� %�� /�� %�&� �� %�� %� �� #%�&�� +�� %��#�� #�� &� �� %�'�� #�� . � ��#� �� . �� ( ��#�'�� #�� . �� &� �%�� &�� %�� &�� %� &� ��&��

�� 2"� 5�� !!"� �%� -� �7�� # 0 �� '#�� )�� '�� %�

�� :� 0�� !!"� �%�0 �� '�� $��%��&�� %�� 6��#�� %��

�� "� 0�� !!"� �%� ��#

�� #

�� ;�� ( ��#

�� -��&�� -��&�. �� <�� 0�� . �� ;�� #

�� %�� <�� -��&� �� . �� . � �� %�#

�� %� % ��.��. ��'�� %� � ��#

�� <�� 0�� '��. � � �� '�� %�� %�

� ��*�� . ��#�� %� �� % ��'�� <�� 7��&� ��*�� '�� 4 �� %�� *�� #�� '�� %� ��#�� <�� ;�� #� �%� �� 0�� . �� .�� %� �� %� � ��'�� %�� %�� %�� %� �� %� �� & ��#�� %�� $��%��&��

4 �� %�� %�&� � � � %� ��&� %*��. �� &��

��

� � ��

��

��

8� �� ,� �C�� 9�� '�"� ��:�� *�� ( �� *�� "�� '� ��"�� &�� " .��8�� C�� ;AA;�

�� # �� "�� '�( � ��"�� ( �� *�� "�� ,��&��'��0� �� ( ��

��'�� # �#�� /�� F��"��( �*�� 6 �� ,��

�� #��'� �� " ��"�� ( �� "�� #�� '� ��"�� ( �� "#0�� *��

��( *�� ,�� ;AA@� � ;AAG� �� #�,��

��0�( ��0�( �� ( �� B� &��0 ;AAG� �� 0�� *�"

�� 0 � �� .�� ( 4��( 7�"�( )��'�0 %��( %��*( %�� (&�� &�� &�� ;AAG� �� 0�� 0

�� 9 B�� " �� : �� "�� '�#��( ��0 � �� &�"'� +��( %��#�� /�,�� ;AA=� �� ( ��*��(

��( ��( ��*��*�� "�� <;�222�� ( �� "�� '�� '� ��9�� *��: �� "��,� �� &�� *�� )�� &�'��

�� ( �� '�� #�,�� .�� /�*�� "�� *�� 0�

4

��

6�� 8�� )��( �� )��( #�",�� 4�� 8��( �� "��*�� #�� "��0��

��( �� .�� 8��0�( &�� "� 8�� #�� /� *��( 8� �� 9 �� : � 3��'�( ��( H��*�(��( &��( C�� ( ��"�� ( &�*�� 9�� &�*"�� 0 �� E� �� 8��:(�� &�'�( ��( ��"��*�� I��,�( �� "��0��"�� *��( &�'��( �� 8� �� ;AA� �� "

�� &��,��( �� 9�� "�� *��:( �� (� � ��*�� 7��(�� ( �� "'�( 3�� H��*��

�� 8� �� +�� 4�"�� # � �� "�� &�� ,�� E�� ( � �� )�,� �0�� 9�� ,� �� >G ��:�

� �� '� �� " �( �� &�� &��6 �� "

�� #��

&�'�( �� +�� " &�*��(8�� 4��( H��*�( ��,�(C�"�� ( �� 9� � �� ;222 �� :( �� .�� 8��0� 9�� ( �� 0� ��:�� #� �� "

�� G222 �� "�� 8�� )�� 9�� )�� " �� :�� C�� "

�� )�� &��B� ��'� ��#� � �� ( ��

�� ( �� 8�� ( � �� "� �( � .�� ;AA1� �� '� � �"

�� #�� "�� '� ��6 �� *��

" �� .�� 7�# �� ( 8��( %��( 7�� (6�� %�*��( �� #� " ��",� ��#�5 8��( /�� 0( 8�� 8,�*J %� �� %�� 0�� #�0�� .�"

�� ( �� "�� #� � �#��( ��"�� )�,� �0 � �"�� )�� 4��

5

��

� ��#�� ,�� /�"��'� � � � �� *�#0�� !��#��$�� #� � �� #� � � �� ( �� #,� ��(��( ��F�� ( �� 3�� 0�� )�� &��'� �*�� ( �� "*�� #� �� *��

� �� E�� "�� ( � �� "�� ( ��*� � �� .�� *��

�� %�� 9#�� :(� �� .�� ( � � �� ( �� #�� #�� "

�� "�� ( � ��" �,�� 0�� F��)�� "

�� @�=22 �� '� ��"#�� C�� KC�� )��"

�� ,� � 7� ��,�( ��( )��"� � 7��( 8�� "�� ? ��( &�#�� 7�� 0� � �� %�" �� 0�( �� 7�� 0� � ��.�,�� ,�� ( *�� 4�� " ,�� #�� B�� ,�� "�� ( �� ,�� #� �� &��

)�� ( )�� 4�� '� � 8�� /� ��!�� $

� �� ( � �� "��I�,� �� F�� *��

�� *��( �� (�� ( �� ( ��( ��"�� ,�� /� �� # �� (

�� ( �� ( �� "��( ��*� � �� 46�3 � �L 4 /6M

�� !�"��

U DUHOVNOM RASADNIKU

8 �� /�� 7� 7� =�� #�� # � %� �� '� �� 8��. �� *��# � ��

22� �� !!"� �%� �� %�� 0��#�� ><�� %��<�� ?. �� . �� <� ��%�� %�� %��. ��%�� % �� '�# � �� 8�� %�

�� 7��% ��%� �� @�� %�� '�#

�� "�� %�� <� ��%�� %�� %� �� #

�� A4 ��#

�� %� �� % ��. ��

��%�. � <�� . �% �� > �# � �� #� �� 8�� +��#�� 8��%�� #��%� � �� #�� '� � �%�� %� �� B�� 8�� #�� %�� %� % �� # �� %��#�� +��#�� 8��%�� -�%�%��+�� C�� /� �� 8#�� # C�� #�� %��

�� <�� . � ��#

�� ?+�� 8� �� C��#

�� ,��A �� %� �� C��#

�� 0� �� #

6

��

��. �� &D �� &� �� #�� %�� %�� %�� %� �� . ��#'�� %�� C��. B�� +�#��'. �� %� ��#�� %�� %� ��

0 %�� %� �� #�� '�� %�� #�� #�� . � �� '�� % �� 3� �� %��'� � %�� >3��? ��

�� . �� %�&� �� *�� #

��. ��& �� %� � ��#

�� 4�� %�� %�� >�� ? � >=�� %#

��? �� %�� #

�� #

�� #

� �� %� � �� +#

��% %�� >7�� ? �� #�� . �� %�� %� �� %��#��. ��&� �� E %�� #%�� %��. >�� #�� %�� ?. �� # � �� % �� 7�� C��,�� >��#�� ? 8�� F��&� � ��#�� %� ��%� ��%�� %�� &� �� %� %� &� ��#��

@ �� %#

�� #

�� %��. � ��%� ��%�� -�%�� #

�� . �� #

�� %� &� �� #

%�&�� #

%�. � �� &� �� %��

7

��

.6� 8 �4LH?��6 E6% �� / �4 NL� 46 /�� .�L?8?/L)67L 6 & % �+ .67L�3�/L�36 6 & % �+ .6��

��

��

��

��

��!"��

�� #��

"� � $� � �%��

�� %��

�� #��

��&%�� '� ��

�� &

�� (�!��

� ��

��

� � ��)��

�� "�� #��"� )��

�� '� #��"�

�� * ��

��

�� +�� (�!��

,� ��

�'��

�� !�� * ��

�� !��

�� !�� -�

��

�� #�� . ��

��

�� '��

�� '�� '�� '��

�� .�!��

��

�� /� �� (��

��

�� 0� ��

��

�� !� ��

��

��

��

�� ,��

�� !��

��!�� !�� '��

� �� "�� .� ��

� �� #��

) ��

� �� *

��

��

��

�� !� �� "�� #��$�� #�� %� ��%� �%� �� #�� &�%�� %�� # � ��%� �%� �� %� %�� %�� %�� "�� #%�� "� �� '�� %��!� %�� ( )�#�� #�� '� �� *� �#��( +�� ,�� ,�-�� "� �� %�#

�� %�� "� �� -��%�� .�"� �� "� ��%� � �� %�� %� / �� %� � �� #�� '�� %� �� %��

��%� �� %� 0��# �1 �� 2�� -�� 3�� 4� �� %�� " �� )�� %�� '�� %��#�%�� %� �� '��#�� 5�� % �� '�� 6�� '�� &��'�� # � �� "�� 6�� 3�� #�� +�� #�� 4�� "� � �� %� ��#'�� 7� �� "� �� %� � �� 6�� %� �!�� %�� #�� %�� '� � ��%� �� #�� "��"� �"� �� 6� �� -%�� .�� 8 4� �� #��8 �� %� %�� '� � �� %�� 2 �%�� "� ��3�� %� �� *�� # � ��%�� %�� # �� %�� #%�� 6�� #�� %�� 0��1 � �� #�� %� �%� �� %�� #��%�� 2 �'� �� %�� ,�� %��!� �� "�� %�� - �� #'� -�"� �� -�"� ��%� �� '� �� "� �� +�� %�� %�� %�� '� &�� "� � �� - �� '� � �� #%�� %�� %�� 5�� '� ��9��%�� 6�� &� �� 9��%�� ( 6�� %�� 9�� # �'�� %��!� ��*��

2�� %� �� %��"�#�� 8 # �� 7�#��%� �� %� �� #�� %�� :�� %� �� 7�� "�� %�� .�#�� %�� %�� ,��*�� %�� 7��#%� �� "� �� *��%�� %� �� ;�� <�#�� #� ��

��# ��

�� "

�� ,� 9��*�� : %��"

�� 8��

�� "

�,�'� �� 0��

��,�� 0�

�� 0 �� 8�� ( ��

�� #��

�� .�#��

� �� 5 �� /?&?4 ��"

�� =2 '��*�� ( E .�#�"

�� =2 '��*��

��

/��( �� #�� #��(

�� &�� #�0��

8

��

63

��

MAJKAZa{to je Hristos dao sebe

raspeti za gre{nike? Zato {toje u svakom gre{niku video ne-ko dobro pod pepelom zla. Istokao {to majka, i samo majka,moè da na|e neko dobro i unajpropalijem sinu svom i naj-prqavijoj }erki svojoj.

Aj, bra}o moja, po{tujmo maj-ke, i svoje i tu|e. Jer svaka jemajka po prirodi kao majkasli~na Hristu Spasitequ, timpre majka hri{}anka. Stradawamatera za decu svoju, telesna idu{evna, zaista su sli~na strada-wima Hristovim za sav rod qud-ski, i te{ko da moèmo shvatitiqubav Hristovu prema qudimaako ne poznajemo qubav materin-sku, kojoj je ona najsli~nija.

N"��" 8��

HRI[]ANIAko si ti hri{}anin, onda ti

nema{ svoga grada na zemqi, jerzidar i tvorac na{eg grada jeBog (Jevr. 11,10). Ma stekli svuvaseqenu, ipak }emo ostati u wojputnici. Mi smo nebu pripisani,tamo }emo da ìvimo (Flp. 3,20).Zato da ne postupamo kao deca:prenebregavaju}i veliko, divimose malom... (Zlatoust).

Ko meni sluì, za mnom nekaide, i gde sam ja, ti u sluga mojneka bude (Jov. 12,26).

Kao {to vojnik u svemu slu-{a svoga cara, pa i ìvot svoj zawega polaè, tako treba da ~inihri{}anin, vojnik Hristov. Zawega }e najve}a dobit biti, kad iìvot svoj za Hrista poloì, jer}e se udostojiti najve}e slave ucarstvu nebeskom (Vasilije Ve-liki).

CRKVAKao {to telo i glava sa~i-

wavaju jednog ~oveka, tako sujedno Crkva i Hristos... Kao{to je na{e telo jedno, madase sastoji iz mnogih delova,tako i u Crkvi svi mi sa~iwa-vamo jedno telo; mada se onasastoji iz mnogih delova, nosvi ti mnogi jedno su telo, aglava je Hristos.

� ��

Ne udaqavaj se od Crkve,zato {to nema ni~eg ja~eg odCrkve. Tvoja nada je Crkva,tvoje spasewe je Crkva, tvojeuto~i{te je - Crkva. Ona jevi{a od neba, {ira od zemqe.Ona nikad ne stari, nego uvekcveta...

�>��!��

Hristos je moje disawe, moja sila, moje bo-gatstvo... Bez Wega svi smo mi smrtna igrali-{ta sujete, ìvi mrtvaci, koji smrde gresima.

Ti nisi zapazio da bi ptica letela gde ne-ma vazduha, da bi delfin plivao gde nema vode.Tako i ~ovek bez Hrista ne moè ni nogu dapodigne... (Grigorije Bogoslov).

U kome ìvi Hristos, u tome se i ìvot Hri-stov pokazuje, u tome se javqa Wegovo smirewe, qu-bav, trpqewe i krotost. Obitavawe Hristovo u ~o-veku ne moè da bude bez dejstva. Neminovno }e sekroz takvog ~oveka pokazati dela, kakva Hristosho}e, kao {to se sunce pokazuje kroz zrake, ili kaozagrejana pe} toplotu, ili kao dobro drvo krozslatke plodove... (Tihon Zadonski).

HRISTOS

CRKVA HRISTOVAMAJKA SVIH HRI[]ANA

Crkva Hristova ima uzvi{enu, najuzvi{enijusocijalnu, moralnu, religioznu i kulturnu misijuu rodu qudskom u svima vremenima. Ona dostojnovr{i tu svoju misiju u vremenu i nevremenu, u mi-ru i ratu, u blagostawu i nema{tini.

U crkvi se uspe{no rekao bih najuspe{nije odsvih institucija kojima qudi raspolaù, vr{i bo-gousinovqewe i bratimqewe svih qudi, oboèwei ohristovqewe wihovo, prosvetqewe i osve}ewe~ovekove du{e. Crkva je, uop{te, najbogatija ri-znica duhovnih dobara, puno}a blagodati, delilacsvetih tajni, kov~eg Novoga zaveta, hraniteqnica,svega boànskog, dom u kome nas je Bog “blagoslo-vio svakim blagoslovom duhovnim na nebesimakroz Isusa Hrista; kao {to nas izbra kroz Wegapre postawa sveta, da budemo sveti i pravednipred Wim u qubavi, odrediv{i nas unapred krozIsusa Hrista sebi na posina{tvo, po ugodnostivoqe Svoje, na pohvalu slavne blagodati Svoje, napohvalu slavne blagodati Svoje, kojom nas oblago-dati qubaznome, u kome imamo izbavqewe krvquWegovom, koju je preumnoìo u nama u svakoj pre-mudrosti i razumu.

Ni jedno qudsko zdawe nije tako sveto, kao{to je sveta Crkva Hristova, jer je ona dom Bogaìvoga i telo hrista Wegovog, “stub i tvr|avaistine”. Nigde, na drugom mestu, nema takvog i to-likog tihog pristani{ta za qude na zemqi, nigdemira i spokoja, kao {to ga ima u hramu hri{}an-skom. Niko nas tako uspe{no ne opomiwe na na{uprolaznost, gre{nost i prizemnost, a da pri tomene umawuje na{e dostojanstvo i vrednost, kao {toto ~ini crkva Hristova. Niko nas ne poziva k se-bi, tako ne`no i tako diskretno, kao {to to ~inina{a Crkva, i to svojom lepotom i monumetalno-{}u, svojim bogosluèwima i molitvama, svojimzvoncima i kubetima, zvonima i klepalima. I zai-sta, ono {to su bolnice za telesnebolesnike, apsihijatrijske klinike za du{evne bolesnike, tosu crkve za gre{nike i sve smrtnike. A misija Cr-kve i leì u tome da od gre{nika stvara svetite-qe, budu}i da wen Osniva~ - Gospod Isus Hristos- sam kaè: “Ja nisam do{ao da pozovem pravedni-ke, no gre{nike na pokajawe” (Mat. 9:13).

Na naslovnoj strani:Hram Sv. Vasilija Ostro{kogu Veqinama podignutog u toku

rata; spreman za osve}ewe

SJE]AWE

Borislav Rosi}1994 - 1998

Najugroèniji izbjeglivjernici u Dobrunskoj pa-rohiji zahvaquju se K.S.S.iz [tutgarta za Boì}-ni dar, nov~anu pomo}.

Documents

Dabar 12 K01 - mitropolijadabrobosanska.org · 26.Osvetio obnovqenu crkvu u Bijelom Brdu i slu-ìo Sv. liturgiju 27.NaVozdvièwe~asnogkrstasluìoSv.liturgijuu kapeli Duhovne akademije