Bridit O" Nil

DAMA SA OSTRVA

Trajekt koji je isplovio iz atinske luke Pirej jednog toplog dana poetkom septembra bio je kao i obino pretrpan ljudima, prtljagom i automobilima.Uglavnom turisti, plovili su iz Atine, do koje su stigli avionom ili vozom, prema udaljenom ostrvu Santorini kao krajnjoj stanici. Vrelo sunce peklo je sve na palubi, jer, iako je bio poetak septembra, leto se nije predavalo. Putnici su traili zaklon ispod irokih platnenih nastrenica dok je za brodom ostajao dubok, beo i penuav trag u Egejskom moru. Beskra?no plavetnilo mora i neba spajalo se negde na horizontu. Trajekt je plovio izmedju brojnih ostrva i pristajao u svakoj luci kako bi primio ili iskrcao tovar i putnike. Dr Aleksandra Fleming bila je bez pratilaca na ovom dugom putovanju. Za razliku od veine putnika na trajektu, ona na Santorini nije putovala radi odmora. Iako je iz Atine mogla da uhvati avion i stigne mnogo bre do ostrva, elela je da ide brodom, traei tokom plovidbe malo vie vremena da sredi misli i uzburkana oseanja. Arheoloki institut u Londonu za koji je radila ve nekoliko godina angaovao ju je da obavi neka istraivanja na Santoriniju, ostrvu uvenom ne samo kao divno mesto za odmor, ve i po umetnikom blagu iz razliitih perioda, od antike do devetnaestog veka. Njena specijalnost bila je vizantijska umetnost, pa je rado prihvatila nov poslovni izazov, kao i mogunost da putuje, s obzirom na injenicu da jo nije prolo ni godinu dana od munog razvoda sa Dekom. Misli su joj lutale dok je trajekt sekao vode kristalno istog mora Kikladskog arhipelaga. Smenjivale su se luke na ostrvima: Kia, Siros, Mikonos, Naksos... a ona je posmatrala prelepe gradie sneno belih kua koje su bljetale na suncu, matajui o tome da se zauvek nastani na jednom od ostrva i pone novi ivot. Dek Fleming njen bivi mu...koliko je samo bila zaljubljena u njega! Upoznali su se dok je ona bila na studijama, a on ve asistent u Arheolokom institutu, deset godina stariji od nje, iskusniji, zreliji. Iako je ve imao iza sebe bezbroj avantura i bio na loem glasu kao nepopravljivi zavodnik, odmah ju je osvojio svojim urodjenim armom. Tada nije znala da jo mnogo ena nee moi da mu odoli tokom nekoliko godina koje su proveli u braku. Iako je brzo spoznala njegovu pravu prirodu, zaljubljenost je uinila da veruje u mogunost da ga promeni. Da e se, jednostavno reeno, skrasiti pored nje.Ali, nade je brzo rasprilo Dekovo nemogue ponaanje: svaka lepa studentkinja arheologije za njega je predstavljala neodoljivi izazov. Aleks nije radjala decu, bojei se budunosti sa ovekom takvog karaktera. Pokazalo se da su svi ti strahovi bili opravdani. Sa trideset godina bila je razvedena, i u svom privatnom ivotu, praktino na poetku. Zadrala je Dekovo prezime, Fleming, ni sama nije znala zato, s obzirom da je jo uvek bila strahovito ljuta na njega. Verovatno jer je svoj nauni ugled stvorila kao doktor Aleks Fleming, tako da je malo ko znao da je nekada bila Aleksandra Stjuart, devojka iz duboke engleske provincije koja je sa velikim ambicijama stigla na struno

usavravanje u London. U dui je jo uvek nosila svoj mali grad u Jorkiru, eznui za njegovom tiinom i mirom uskih ulica i niskih kua poredjanih u nizu. Setila se oca i majke sa velikom tugom i ljubavlju. Bila je dugo oekivano, jedino dete i prerano je ostala bez roditelja. Otac, koji je itavog ivota naporno radio u fabrici stakla i porcelana, umro je u ezdesetoj godini od sranog udara. Majka se drala jo desetak godina posle njegove smrti, napreui svu snagu da zaradi sredstva za Aleksandrino kolovanje. Oboje su arko eleli da ona ima lepi i bolji ivot, da uspe na studijama u Londonu. @elja im se ispunila, ali je samo majka doivela trenutak ponosa kada je Aleks doktorirala i bila izabrana za asistenta na Arheolokom institutu. Kao da je ispunila svoju ivotnu misiju, snaga ju je ubrzo izdala i, po sopstvenoj elji, sahranjena je pored mua. Tako je Aleks ostala sama na svetu i nije bilo potrebno mnogo udvaranja da padne u naruje Deka Fleminga.

Trgla se iz misli i munih seanja kada je shvatila da e trajekt nakon vrlo duge plovidbe pristati za nekoliko minuta na Santorini : nikada nije shvatala tu stranu guvu i tiskanje ljudi da to pre izadju na kopno, kao da im ivot zavisi od nekoliko minuta ekanja. Nije volela pritisak gomile i strpljivo je pribliila sebi nekoliko komada prtljaga koji je imala, ekajui da medju poslednjima sidje sa trajekta na kopno. Pogled na luku i gradi Tira bio je aroban: nestvarno bele kue i male crkve okruglih kupola blistale su na septembarskom suncu, dok je more predstavljalo gotovo slikarski kontrast. Radovala se boravku u malom mestu, susretu sa jednostavnim ljudima i bekstvu od londonske buke i guve koja je esto na nju ponekad delovala zastraujue. Vreva i guva u luci spreavale su je da u mnotvu lica vidi i prepozna svog domaina . Traila je gospodina Kostasa, dobrodunog metanina koji je ve godinama radio kao vodi istraivaima i naunicima. Ovog leta je ponudio da Aleks bude gost u njegovoj kui, smatrajui je ve za svog starog poznanika, poto ovo nije bio njen prvi boravak na Santoriniju. Kostas je bio visok, krupan i preplanuo ovek pedesetih godina sa karakteristinim grkim brkovima i ona ga dugo ne bi pronala u guvi da je nije oslovio njenim, zapravo grkim, imenom -Aleksandra !! i tada je videla da joj mae sa druge strane pristanita.Pored njega je nestrpljivo cupkala desetogodinja Nea, njegova erka koju je Aleks mnogo volela. Kostas se probijao kroz guvu da to pre prihvati goin prtljag. Poto su se pozdravili srdano kao i uvek, prvo Kostasovo pitanje bilo je gde je Dek. Aleks je bila naviknuta na neposrednost svojih domaina i mirno mu je odgovorila da on ovoga puta nee doi, a ni ubudue, bar ne sa njom. Kostas je odavno savladao veoma dobro engleski, ali se ovog puta napravio nevet i sklonio iza svog nespretnog grkog akcenta, pokazujui Aleks mali prolaz u senovitu, strmu ulicu koji je vodio do njegove kue u blizini. Dobro se namuio sa tekim koferom punim knjiga, zabeleki i prirunika koji je Aleks uvek nosila sa sobom, ali je istovremeno bio i veoma ponosan to e jedna tako ugledna osoba biti njegov gost.

Kostasova ena Irena primila je Aleks vrlo srdano sa nestrpljenjem domaice koja jedva eka da se pokae u svoj svojoj ljubaznosti i uslunosti. Istina je i da je dolazak gostiju izdaleka bio dogadjaj za sve itelje ovog udaljenog ostrva na kome je bilo mnogo turista, ali malo pravih prijatelja. Irena joj je namenila udobnu, jednostavnu i istu sobu u kojoj je preko dana bila hladovina, a vrelina noi olakana vetriem koji je uvek duvao s mora, od marta do oktobra. Tek u zimskim mesecima taj bi se vetar pretvarao u buru koja je terala i poslednjeg gosta sa ostrva, ostavljajui metane da ekaju sledee leto. Aleks je tek sada shvatila da je veoma umorna od dugog puta. Zamolila je da se malo odmori, okupa i presvue, dok su je njeni domaini nestrpljivo ekali za veeru. Znala je da ne sme da ih uvredi, mada uopte nije bila gladna. Irena je spremila ribu, predivne salate od meanog sveeg povra zainjene domaim kozijim sirom i izvadila masline iz glinenog upa koje je uvala samo za goste. Aleks je san bio najpotrebniji, mada je odmah istrpela malu kritiku svoje domaice koja je preporuila zdravu grku kuhinju kao najbolji lek protiv neraspoloenja. Irena se zatim skoro ugrizla za jezik, dok ju je mu strogo gledao- enska intuicija govorila joj je da se sa Aleks neto desilo od njihovog poslednjeg susreta. Poznavala je vitku, plavokosu i lepu Aleks nenih crta lica, ali joj se ove godine uinila znatno bledja i mravija.Istovremeno, uplaila se da je nije uvredila.Spasla ju je Nea koja je veselo eretala na udnoj meavini grkog i engleskog. Za nju je kroz nekoliko dana poinjala kola i pokuavala je unapred da izdejstvuje nekoliko izleta i etnji sa ocem i Aleks. Devojica i goa ustale su od stola u isto vreme, obe ophrvane umorom. Aleks je zaspala, prvi put posle jako dugo vremena, jednostavno ne razmiljajui nioemu i umirena injenicom da nije sama, da je medju prijateljima.

II

Uvidjajui da ju je putovanje izuzetno iscrpelo, njeni domaini je sutradan nisu budili sve do kasnih prepodnevnih sati. Sunce je skoro bilo u zenitu kada je Aleks naterala sebe da ustane, obue laku belu platnenu haljinu uz espadrile i sidje u kuhinju da popije kafu. Sa svojim prijateljima pila je uvek kafu spremljenu na grki nain, uivajui u njenoj peni i gustom talogu, jer joj se mnogo vie dopadala od engleske filter kafe. Na aj je ovde zaboravljala, jer, osim ajeva pripravljenih od mirisnih lekovitih trava koje su rasle na ostrvu, njeni domaini za drugi nisu ni znali ni marili. Poto je vruina ve uveliko osvojila, bilo je jasno da toga dana od nekog dueg hodanja nee biti nita, pa je Nea bila oduevljena idejom da provede dan sa Aleks na plai-obe su sebi dozvolile jedan dan predaha pre nego to se bace svaka na svoj posao. Aleks je izbegavala veliko izlaganje suncu, jer njena mlenobela koa to nije najbolje podnosila. I dok je ona nanosila na sebe ve ko zna koji po redu sloj losiona sa zatitinim faktorima, njena preplanula mlada domaica skakala je u vodu sa najvie stene od ega je Aleks zastajao dah. Ona je bila zadovoljna laganim plivanjem u toplom septembarskom moru koje je prosto mamilo, smirujui

se u suton kao povrina ogledala, bez i jednog talasia. Kui su se vratile veoma gladne i umorne, pa ih je Irena odmah pozvala za sto. -Irena ubie me tako dobrom hranom, bolje rei , vratiu se u London debela kao hrak!! -alila se Aleks, ali se njena domaica nije dala zbuniti: -Izvini, ali naa je hrana odavno proglaena najzdravijom i najboljom na svetu , za razliku od vae barene ovetine sa kupusom i pudinga od ljiva!! Svaki dalji otpor i ubedjivanje bili su besmisleni, pa su svi dobro raspoloeni seli za sto. Aleks se radovala prijatnom drutvu svojih domaina, istovremeno seajui se mnogih veeri koje je provela sama, podgrevajui neko smrznuto jelo, dok Deka nije bilo ni na vidiku da dodje kui. U tiini svoje sobe pre spavanja posvetila se pregledanju zabeleki. Na ostrvo je stigla u potrazi za jednom retkom, uvenom i teko dostupnom ikonom Bogorodice, o kojoj su poneto znali metani, uvajui svoje tajne pred strancima. Odavno su skoro nepismeni itelji ostrva znali da cveta trgovina retkim umetnikim predmetima koji su ilegalno iznoeni preko granice i zatim prodavani za velike sume na aukcijama kolekcionarskih udruenja, ili tajnim kanalima. Grka vlada najstroije je zbog toga zabranjivala bilo kakvu pomo strancima u pronalaenju retkih starina. Ali, sa Aleks je bio sasvim drugaiji sluaj .Ona je u potragu za ikonom Bogorodice stigla zato da bi je videla, opisala, njenu fotografiju uinila dostupnom razliitim strunim katalozima, a zatim je predala na uvanje Muzeju u Atini, gde je smatrala da pripada. Ona je znala da je umetniko blago vlasnitvo grkog naroda i oduvek je sa najveim prezrenjem gledala na trgovce antikvitetima drei ih za najobinije lopove. Do duboko u no pregledala je svoje beleke to je mogla pronai u Londonu, ali sada je pronai tu malu, zabaenu crkvicu na ostrvu udotvornoj ikoni velike lepote istina, ili koje je napravila na osnovu onoga pred njom bio najtei zadataki otkriti da li je pria o samo lokalna legenda.

Rano sledeeg jutra, Kostas je bio spreman da krene sa njom na dugo peaenje, ali je Nea ipak morala da ostane kod kue jer je to za nju predstavljalo veliki napor. Opremljena eirom sa velikim obodom,kao i udobnom obuom, Aleks je hrabro krenula u pravcu za koji je nasluivala da bi mogao biti pravi. Znala je da se nedaleko od poslednjih kua na obodima Tire nalazi mala crkva iz dvanaestog veka. Posle nekoliko sati hoda shvatila je da izraz nedaleko na ostrvu predstavlja vrlo rastegljiv pojam. Bila je umorna, a Sunce je dostiglo zenit kada se obratila Kostasu: -Izgleda da sam u Londonu suvie vremena provela sedei nad belekama, Kostas, moram da se malo odmorim!! Njen vodi kao da je samo to ekao, smetajui se u hlad i raspakujui tajanstveni zaveljaj iz koga je izvadjena arobna Irenina hrana-pametna

ostrvljanka znala je da je neprijatni saveznik svih dugih peaenja glad i edj. Proveli su vie od jednog sata u pristojnoj hladovini jedne stoletne masline, kada je Kostas ustao da krenu dalje, ali ga je Aleks zamolila, videvi da je ve na granici iznurenosti: -Kostas, molim te, saekaj me ovde, mislim da smo vrlo blizu cilja i dalje bih mogla sama, a u Tiru emo se vratiti zajedno. Malo je rei da je Kostas bio presrean zbog ove molbe.Umor ga je savladao i ubrzo je zadremao, dok je Aleks grabila preko poslednjih prepreka neravnog puta. Zaista se uskoro pred njom ukazala karakteristina bela kupola male crkve, u kojoj je vladala poslepodnevna tiina, uobiajena za vreme pre veernje slube. Ipak, crkva je bila otkljuana i Aleks je kroila u nju sa strahopotovanjem. Nije bila pretrano pobona, ali je potovala svaki hram u koji ulazi kao mesto utehe i nade. Tesna unutranjost i mali ikonostas nisu mnogo obeavali, kada je iznenada ugledala ikonu za kojom je tragala i koja je savreno odgovarala opisu. Ovde su bili i drugi istraivai pre nje, ali nisu uspeli da bilo ime dokau postojanje retke slike. Aleks je zastao dah, nije mogla da veruje da je tako brzo stigla do svoga cilja. Kada se pred njom, kao iz zemlje iznikao, stvorio svetenik tog malog hrama, shvatila je da e morati da se vrati po Kostasa, jer nije bilo naina da se sporazumeju bez prevodioca. Aleks je umela na grkom da izgovori tek nekoliko reenica za snalaenje. Prilino omamljen od podnevnog sna i dobrog ruka, Kostas je nevoljno preveo nekoliko svetenikovih rei koje su ukratko znaile da Aleks moe posmatrati i opisivati ikonu koliko god eli, ali bilo kakvo fotografisanje ili iznoenje iz crkve nije dolazilo u obzir jer je ona predstavljala za metane svetinju, udotvornu Bogorodicu kojoj su se molile generacije. Aleks je klimanjem glave potvrdila da pristaje na sve uslove, nadajui se da e napraviti bar jednu fotografiju u trenutku nepanje mladog svetenika, ali ve sledeeg trenutka, ta joj je misao delovala runo, kao zloupotreba gostoprimstva. Razmiljajui kako da ispuni svoj glavni zadatak i ikonu preda na uvanje Muzeju u Atini, odluila je da se vrati sama sutradan. Iako ju je Kostas ubedjivao da mu ne predstavlja nikakav napor da ponovo ide sa njom, Aleks ga je sledeeg jutra odbila jer je znala koliko ga drugih poslova eka. Krenula je sama, naoruana olovkom i belenicom, bez fotoaparata jer nije htela da dovodi samu sebe u iskuenje. Neto ju je od prvog vidjenja ikone ubedilo da je ne sme ni na koji nain oskrnaviti, mada se ve sledeeg trenutka nasmejala sebi zbog sujeverja. Dugo hodanje ostavljalo joj je dosta vremena za razmiljanje. Setila se svojih mladalakih sujeverja, neposredno pre venanja sa Dekom, kada je kupila belu venanicu pazei da je Dek ne vidi do ulaska u crkvu, plavu podvezicu, pozajmila mamine bele cipele i nosila bidermajer koji joj je kupila kuma, njena najbolja drugarica Alisa. Verovala je da je to prvo ujedno i jedino venanje za ceo ivotDek je grubo izneverio njene nade, njenu ljubav, elju da imaju decu, veliku porodicu o kojoj je sanjala. Ali, sve je to sada bilo iza nje. Morala je da nastavi dalje, bila je jo uvek mlada, suvie mlada da

odustane od ljubavi. Ali, reila je i da oajniki ne traga za njom. Trebalo je neto prepustiti i sudbini. Ophrvana seanjima, stigla je do crkve mnogo bre nego prethodnog dana. Ljubazno je klimanjem glave pozdravila svetenika prema kome je oseala potovanje, a zatim ula u tamu crkve da na miru ostane sama pred likom Bogorodice, paljivo prouavajui i beleei svaki detalj koji joj se inio bitan. Ikona je bila krajnje neobina: enski lik koji je nepoznatom vizantijskom ikonopiscu posluio kao uzor bila je neka mlada i lepa ena, okruglih plavih oiju . Aleks je razmiljala o nepoznatoj eni koja je na ovim prostorima ivela u trinaestom ili etrnaestom veku, u doba Vizantijskog carstva. Verovatno je bila doljakinja sa Severa, jer ovde nije bilo plavih ena od pamtiveka. Zamiljala je kakav je ivot i sudbinu imala i kako je dolo do toga da nepoznati slikar ba njen lik uzme za model svoje Bogorodice. U sebi ju je prozvala Dama sa ostrva jer je imala neobino otmeno dranje plemkinje. Na desnoj ruci drala je dete-Hrista, a u levoj knjigu, najverovatnije Bibliju, to je sve zajedno predstavljalo veoma neobinu i retku kompoziciju. Ali, metani nisu razmiljali o ikoni kao primeru vizantijske umetnosti, ve kao o svojoj linoj svetinji, Bogorodici-udotvorki koja uje i usliava njihove molitve. Malo je rei da su je svi ljubomorno uvali, najvie svetenik male crkve koju je Aleks pronala. Nije primetila kako je vreme proletelo i Sunce ve padalo iza horizonta. Sveteniku je bila simpatina, ali joj je gestikulacijom stavio do znanja da uskoro poinje veernja sluba. Blago mu se naklonila u znak zahvalnosti. Izala je radujui se to je na putu kui prati sve veernji povetarac. Do potpunog mraka bilo je jo daleko, a nije imala ega ili koga da se plai-ovo ostrvo pitomih ljudi bilo je prava oaza u odnosu na takozvanu civilizaciju u kojoj je ivela. Zastala je na jednom uzvienju kako bi uivala u pogledu na zaliv, kada je iza sebe zaula pucketanje granica. Okrenula se i sledila. Pred njom je stajao Dek. III Stajala je pred njim skamenjena, nema, preneraenashvatajui da je od Londona prati u stopu. Nije mogla da veruje, ali on je zaista bio tu, pred njom i progovorio prvi: -Nadao sam se da e se bar malo obradovati to me vidi, posle godinu dana Kod Aleks je zaprepaenje smenio bes, inilo joj se da je mogla da ubije pogledom: -Ne trai ti mene, to oboje dobro znamo, ve ono to sam ovde pronala, ali nee uspeti, Dek Fleming, nee, toliko mi Bog pomogao! Bila je ve veoma ljuta, a Dek ju je dobro poznavao, pa je reio da pokua sa komplimentima: -Moja Aleks, pametna pelica, dobro sam uradio raunajui na tvoju inteligenciju i znanje. Moram priznati da si me ipak zaprepastila kada si ikonu pronala za dva dana, zaista.. Ali ovo licemerno dodvoravanje nije imalo nikakvog efekta na Aleks:

-Prestani Dek, gadi mi se, gledala sam koliko nisko moe u ivotu da padne, ali da e postati lopov, kradljivac antikviteta, to zaista ni u snu -Nemoj, nemoj da se vredjamo prekinuo je ustro, -strano grei to me naziva lopovom. Ja bih pre rekao, vet i mudar trgovac koji i tebi moe da pokloni jedan deo dobiti, Uostalom, zasluila si.. -pokuao je da je uhvati za nadlakticu i upotrebi neto od svog istroenog arma, ali je po njenom izrazu lica video da joj se gadi. -Istrpela sam sa tobom u braku toliko gadosti, lai i prevara, da mi te je dosta za tri ivota. Zaboravi na mene, Dek, radi sa svojim ivotom ta hoe, ali ja ti neu biti sauesnik! - Nikad nisi umela da bude praktina i predje preko nekih stvari! -Tvojih neverstava? Za tebe su to bile neke stvari , za mene prava tragedija. Nestani iz mog ivota Dek!skoro da je vrisnula, poelevi prvi put u ivotu da nekoga udari. Nije vie mogla da podnese njegov cinizam, okrenula se i gotovo potrala prema prvim kuama Tire koje su se videle u daljini. Njen bes zapravo je bio izraz potpune nemoi, jer nije znala kako da se odbrani od Deka. Jo uvek nije poinio nikakav prestup, a za namere nije hapsila ni jedna policija na svetu. S druge strane znala je da, ako uspe da ukrade ikonu, nita ga nee spreiti da je provercuje u Englesku. Tako bi joj se osvetio na najpodliji nain jer bi postala neka vrsta sauesnika u njegovom poduhvatu. Grizla se u sebi jer nije primetila da je prati, ali sa druge strane, u guvi na aerodromu, masi ljudi na trajektu, gomilama turista na ostrvu, kao da je bio problem sakriti se iza naoara za sunce ili kaketa sa velikim obodom. Trala je prema Tiri sve dok je noge nisu skoro izdale, a kada se okrenula, videla je da je Dek nestao. Bio je i to deo taktike izludjivanja, jer ona nije znala ni gde je odseo ni kada e se ponovo pojaviti . Shvatila je da mora sve objasniti svojim efovima u Londonu, kako bi izbegla i najmanju sumnju koja je dovodi u vezu sa Dekom. Istovremeno, osetila je tugu, veliku tugu u dui, jer je upravo shvatila da je umrla poslednja iluzija koju je gajila o svom bivem muu-na njegove avanture sa lepukastim studentkinjama postala je ravnoduna, ali da zaneseni naunik kome se divila moe zbog velike sume novca da postane lopov i vercer, to ju je zaista dotuklo. Irena i Kostas, pa ak i Nea, primetili su da je veoma, veoma uznemirena, gotovo uplaena. Svi troje su uglas upitali ta joj se dogodilo i da li ju je neko napao. Aleks je negirala sve, pokuavajui da umiri svoje drage domaine. Sledila se pri samoj pomisli da saznaju kako za njom ide lopov u nameri da ukrade njihovo blago i svetinju. Koliko god se pravdala, izgledala bi kao njegov sauesnik. Zato je jo vie mrzela Deka. Zamolila je Kostasa da je otprati u zgradu Glavne pote jer je hitno morala da zove London, ili da poalje telegram. Kostas je znao kako u turistikoj sezoni

izgleda glavna pota u Tiri, pa je povukao sve mogue veze da bi samo pola sata kasnije Aleks imala na vezi gospodina Preskota, direktora Arheolokog instituta . Ukratko mu je objasnila situaciju nadajui se da e joj poslati pojaanje u vidu jo nekog od kolega, ali sa druge strane ice glas je gotovo naredjivao: -Jedinu pomo moe da oekuje tu, na licu mesta, od gospodina Konstantina Papasa, direktora Atinskog muzeja, kome u smesta poslati telegram da dodje na Santorini. On je moj dobar prijatelj i veran saradnik.Ukoliko bude mogao da ostavi posao, on e ti biti najvea pomo, a ujedno e se postarati da se ikona to pre transportuje do Atine, gde e biti bezbedna. Veza se prekinula pre nego to je Aleks uspela jo neto da pita ili kae. Nije joj bilo jasno zbog ega je njen ef bio toliko neljubazan. Oduvek se trudila da mu bude lojalna, pa ak i na usluzi kada je trebalo raditi prekovremeno. Kada joj je saoptio da treba jo jednom tog septembra slubeno otii na udaljeno grko ostrvo, nije se usprotivila, naprotiv. Svako istraivanje za nju je bilo pravi izazov kome se posveivala u potpunosti. Znala je da su pred njom besane noi, jer do dolaska gospodina Papasa nije mogla da uini ba nita, ak ni da dri Deka na oku. Nije imala pojma gde je. IV Konstantin Papas skinuo jo je veliki teret sa due poto je uspeo prvim avionom iz Atine da doleti na Santorini. Bio je to prijatan gospodin u kasnim pedesetim godinama, omalenog rasta, demekast , blistavog osmeha koji je otkrivao divne zube i iroku duu. Oseala je da u ovog oveka moe imati poverenja, naroito kada joj je odmah na aerodromu predstavio mladu, lepu, crnooku devojku, od oko dvadeset i pet godina: -Doktorko Fleming, ovo je Atina Papas, moja erka, moja desna ruka i moje blago. Ona e nam takodje biti od pomoi. Aleks nije ni trenutka sumnjala u sposobnosti devojke koja je, oigledno radei uz oca, bila ve vrstan strunjak u ovom poslu, tako da je osetila zaista pravo olakanje. Objasnila je ukratko gospodinu Papasu da je ikona u opasnosti i da je njen predlog to hitniji transport u Atinu, ako je mogue pod policijskom pratnjom. -Uz svo potovanje za vau zabrinutost, bojim se da ste prevideli gde se nalazite. Ovo nije Engleska. Moraemo da koristimo to suptilnije metode, to jest da budemo veoma diskretni. Ne skretati panju je prvo pravilo za nas koji se borimo protiv lopova. Oni su ve, to legalno, to ilegalno, izneli jako mnogo dragocenosti iz moje zemlje. Nemam nameru da vie bilo kome to dozvolim. Shvatila je da pomo koju je traila prevazilazi sva njena oekivanjaKonstantin Papas nije bio samo uveni strunjak, ve i veliki patriota. Kada su on i njegova erka otili prema jednom od hotela gde je za njih bio rezervisan smetaj, Aleks se mnogo mirnija uputila Kostasovoj kui. Reila je da i dalje ne govori mnogo o celom sluaju svojim domainima. Uprkos svoj ljubavi i gostoprimstvu koje su joj ukazivali, ona je za njih ipak bila stranac.

Zaspala je mirno jer je ve sutradan ujutro trebalo da se nadje ponovo sa ocem i erkom Papas na doruku u njihovom hotelu, gde je planirala da ih upozna sa nekim detaljima koje je smatrala vanim, pre svega sa time koliko je ozbiljan igra Dek. Probudila se relativno rano i na miru odabrala iz skromnog prtljaga koji je ponela jednu bledo narandastu platnenu haljinu i bele kone sandale. Da ide na poslovni sastanak ukazivala je njen akten-tana, uvek puna spisa i zabeleki od koje se nije odvajala. Nije elela da zakasni ni minut, tako da je sa aljenjem morala da odbije Ireninu mirisnu, sveu kafu. Do hotela je stigla peice, po prijatnoj jutarnjoj sveini koja je, znala je dobro, samo najavljivala jo jedan vreo dan. U maloj hotelskoj trpezariji usluni ef sale odveo ju je do stola za kojim su sedeli njeni poznanici od jue, ali i jedan sasvim novi lik: lep, smedji mukarac, ranih etrdesetih godina, izuzetno elegantan u neobaveznom platnenom odelu boje peska. Konstantin Papas je ustao da je pozdravi i ujedno ih predstavio jedno drugom: - Gospodin Riard Rasel, engleski konzul u Solunu i moj lini prijatelj. Aleks se utivo osmehnula i pruila ruku koju je, na njeno ogromno iznenadjenje, gospodin Rasel ovla poljubio, a zatim je zamolio da im se pridrui. Poto je zavladala tiina, Konstantin Papas je odmah preao na stvar: - Jue je na Santorini avionom iz Soluna stigao i gospodin Rasel, moglo bi se rei, takodje vama i meni u pomo. Iako je strastan kolecionar i ljubitelj naroito vizantijske umetnosti, on je veliki borac protiv ilegalnog iznoenja dragocenosti, tako da smo svi na zajednikom zadatku. Aleks nije bilo ba sasvim jasno kako e u svemu biti od pomoi gospodin Rasel, ali se jedva uzdravala da ne pilji u njega. Naviknuta na eleganciju, ugladjenost i udvaranja razliitih mukaraca, ali i nauena da spoljanjost moe zavarati, oseala je da je ovaj ovek privlai neodoljivom snagom, naroito kada njen uporan pogled nije pronalazio burmu na njegovom prstu. Plaei se da ne ispadne smena, znaajno se nakaljala i ukratko izloila svima u emu je problem, odnosno, kakvu opasnost predstavlja Dek Fleming. Poto je prezime bilo isto, morala je da doda, uz snebivanje, i -Moj bivi mu.. Iako je to sasvim tiho procedila, uinilo joj se da je na licu Riarda Rasela videla diskretan osmeh zadovoljstva. koji vas evidentno prati u stopu, ak nas moda i sada posmatrabio je praktian Konstantin i nastavio : Zato u ja odmah prei na na mali plan: poto je gospodin Rasel veoma poznat

u kolekcionarskim krugovima, za njega svakako zna i gospodin Fleming ukoliko ga uopte moemo nazvati gospodinom. Prisustvo engleskog konzula na ostrvu i u vaem drutvu, dr Aleks, ukazae mu na mogunost da ima konkurenciju. Nae je da ga navedemo da poveruje kako Riard, moete ga tako zvati, takodje eli tu ikonu, a vi mu u tome pomaete. Dok bude zabavljen lovom na vas dvoje, ja u ikonu tiho i diskretno odneti u Atinu... Aleks je bila iznenadjena koliko je to jednostavan, a dobar plan, istovremeno se pitajui kako e izgledati dani provedeni u Riardovom drutvu, odnosno kako e joj biti teko da bilo ta glumi pored njegaali, to je ve bio deo plana koji je morala sama da osmisli. Konstantin Papas je dodao : -Kao veoma dobra, pokazala se taktika iscrpljivanja neprijatelja, tako da e Riard provesti malo vie vremena na Santoriniju i okolnim ostrvima. Reio je da nam pokloni svoj odmor i spoji lepo sa korisnim, a nedelju-dve dana jurnjave za vama sasvim e iscrpeti Fleminga i ujedno meni i Atini omoguiti da zavrimo svoj deo posla. Za poetak u vas zamoliti da odvedete gospodina Rasela sutra do crkvice i zadrite se tamo u razgovoru i razgledanju, kako bi prvi mamac bio baen Deku Flemingu.. -A ja u biti veoma srean ako ponovo obuete tu istu haljinu, jer ne pamtim najbolje lica koja prvi put vidim, a eleo bih da se nadjemo na istonom izlazu iz grada sutra ujutu u devet.. konano je progovorio i Riard. -Sjajan poetak, pomislila je u sebi Aleks, ljubazno klimajui glavom, ali ne govorei nita, jo samo da me zamoli da u ruci drim poslednji broj Sandej tajmsa Do kraja dana i duboko u no Aleks je ostala zatvorena u sobi kod Irene i Kostasa, ne primeujui ni vruinu ni Irenine pozive na obroke. Pregledala je, paljivije nego ikad, svoje beleke o ikoni i dosadanjim istraivanjima kako bi na Riarda ostavila to bolji utisak. Iako je za nju prouavanje umetnikih dela bilo profesija, a za njega oigledno aristokratski hobi, ipak je elela da ga fascinira svojim znanjem. Ni njoj samoj nije bilo jasno zato je to toliko vano. V

Jutro je osvanulo oblano, najavljujui skori dolazak jeseni ak i u ovim toplim krajevima. Aleks je uvek uivala kada bi se u septembru zatekla negde na Mediteranu. @arko leto bilo je ve prolo, donosei svee noi i prijatno tople dane, jo uvek idealne za kupanje. Ali, tog jutra, oblaci su najavljivali da bi moglo pasti i malo kie, iako bi slabo ko od ostrvljana u to poverovao. Kia je ovde retko padala pre kraja novembra. Platnena narandasta haljina bila je izguvana od jueranjeg noenja, ali morala je da potuje dogovor. Uostalom, ko je rekao da se pred gospodinom

konzulom mora pojaviti besprekorno elegantna. Nije sebi smela da dozvoli bilo kakvu misao o njemu. Tako visok poloaj koji je imao u diplomatiji jo jednom ju je asocirao na mukarca kome ene ne mogu da odole. Ne, to joj zaista nije bilo potrebno jo jednom u ivotu Krenula je prema mestu ugovorenog sastanka i iznenadila se kada je shvatila da, iako je bila tana, Riard ve odavno eka da se ona pojavi. Ve je zaustila da se izvini, kada ju je prekinuo uz armantan osmeh: -Jedna lepa dama, a uz to engleski tana, zbilja sam prijatno iznenadjen. Ne flertuj, ne koketiraj ni za ivu glavu!! govorila je sebi Aleks, a njemu se samo ljubazno nasmeila. Krenuli su na dugo peaenje nemajui predstavu o emu e razgovarati tokom sledea dva sata. Ali, teme su se same nametnule. Oboje su bili strasni ljubitelji vizantijske likovne umetnosti, s tim to je za Aleks to bio i posao, a ne samo hobi. Riard Rasel ju je ipak iznenadio obimom svoga znanja. Pitala se kada je uspeo sve to da naui, bavei se istovremeno napornom karijerom diplomate. Kao da je proitao njene misli: - Znate Aleks, kad mukarac ne osniva porodicu skoro do etrdesete godine, ima zaista mnogo slobodnog vremena na raspolaganju Bila je prilino iznenadjena, prvo to ju je oslovio nadimkom, a zatim i to poinje da govori o svom privatnom ivotu. Ali, prihvatila je temu manirima prave dame koja nije nasrtljiva, ali ni lana puritanka: -Da, to je veliki hendikep ena koje ele da se bave ozbiljno svojim poslom, naroito ako je nauka u pitanju. Porodica uvek zahteva mnogo vremena i truda. -Ali, vi, kako vidim, u prethodnom braku niste imali dece Ova konstatacija je ve suvie zadirala u njenu prolost, pa se napravila kao da nije ula.U tom su ve stigli do tajanstvene crkvice u kojoj je stajala ikona - predmet razliitih elja i namera stranaca koji su doli na ostrvo u potrazi za njom. Ni Riard nije krio uzbudjenje to e prvi put videti ovo remek-delo, pa je sa strahopotovanjem prekoraio prag hrama, ak toliko uzbudjen da je Aleks na trenutak bila dirnuta. Sveeniku nita nije moglo da promakne. Mrtei se, doekao je jo jednog stranca koji je remetio mir njegovih svetinja. Aleks je pokuala da se blago osmehne, ali nije izazvala nikakvu reakciju. Riard je samo stajao bez rei pred ikonom, ophrvan oseanjima i mislima koje se nisu mogle dokuiti. - Nema u tom oveku ni traga elje za zaradom, za novcem mislila je, arko elei da je u pravu. Odmah zatim setila se da su Riard i ona samo na zajednikom zadatku i shvatila da on toliko dugo razgleda ikonu i unutranjost cele crkvice u elji da ih Dek posmatra odnekud. Bio je dobar glumac i krajnje predan misiji koja mu je poverena.

-Urodjena deformacija profesionalnog diplomate bila je cinina Aleks, ali samo u sebi. Proveli su vie od sata u zatamnjenom, prohladnom prostoru crkve kada im je nestrpljivi svetenik stavio do znanja da je vreme isteklo. Utivo su izali, razmiljajui ime da ispune ostatak dana. Do Tire je trebalo peaiti oko dva sata, a nebo je od belo-oblanog jutarnjeg postajalo sve sivlje i tmurnje - Aleks, predlaem da potraimo zaklon u nekoj gostionici usput, jer mi se ini da e nas sustii olujapredloio je Riard. Aleks je znala da je u pravu, jer je poznavala dobro ostrvske vremenske prilike, ali je reila da bude dostojanstvena i tvrdoglava po svaku cenu: -Mislim da niste u pravu, otrim hodom moemo stii do Tire za manje od sat i po, a ne verujem da letnja oluja moe biti tako estoka, jer je ve septembar. -Vidim da ste strunjak i za meteorologiju,a ne samo za arheologiju, pokuao je da se naali, ali je Aleks ve grabila krupnim koracima desetak metara ispred njega. Izgledalo je da joj se ne vredi suprotstavljati, sve dok jedan estok pucanj groma nije trgao oboje. Sada su ve bili u opasnosti na otvorenom prostoru. Riard je iskljuio mobilni telefon i skinuo platneni sako prebacivI ga Aleks preko glave u momentu kada se pljusak kao iz kabla sruio na oboje. Predgradja Tire bila su jo daleko, ali nekoliko seoskih kua moglo se nazreti u blizini i Riard je u jednoj od njih prepoznao malu krmu u koju je nekada davno svraao tumarajui ostrvom u potrazi za ikonom. -Nisam ovamo navraao vie od pet godina, ali sam siguran da se nita nije promenilo medjutim, svaka utivost bila je izlina jer je obojima bilo vano samo da se sklone pred kiom. Uli su u mali i prilino mraan prostor krme koja je u to doba dana bila prazna. Tek posle pet sati popodne mukarci iz oblinjih zaseoka sedali bi za male oguljene stolove na kojima su uvek stajale drvene table i etoni za igru dame. Krmar i njegova ena gledali su ih kao da su se upravo iskrcali iz svemirskog broda, a njih dvoje su, zahvaljujui Riardovom solidnom znanju grkog, uspeli da narue kafu i uzo, domau jaku rakiju, stresajui bezuspeno vodu sa odee koja se cedila. Platnena narandasta haljina bila je upropaena, ali Aleks nije obraala mnogo panje na ovu nezgodu. Ispijali su jaku kafu pokuavajui da nadju neku novu temu razgovora, a u stvari su se oboje i sada pitali da li ih Dek odnekud posmatra.

-Ovo e prerasti u pravu paranoju, bez obzira na sve, moram prestati da misim na Deka u bilo kom kontekstu, inae u poludeti mislila je Aleks sve vie oseajui neudobnost potpuno mokre haljine, praznog stomaka i grke rakije koja je palila grlo. Jedva je ekala da se dokopa Irenine udobne sobe i suve odee. Prava letnja oluja bila je estoka, ali je trajala kratko. Vratili su se u Tiru blatnjavim drumom, toliko prljavi i mokri da im je preostalo samo da se smeju. Pre nego to je zamakao za ugao ulice koja je vodila prema njegovom hotelu, Aleks je u Riardovom pogledu osetila toplinu i simpatiju. Ili joj se samo tako uinilo

VI Dva dana kasnije blato na ulicama se osuilo i svi tragovi oluje nestali su kao da je nije ni bilo. Nekoliko iupanih mladih maslina bile su jedina teta, a jako sunce prilo je i suilo zemlju, dok se Aleks odmarala sa Neom na plai. Odsutno odgovarajui na devojicina zapitkivanja i krijui se iza naoara za sunce i slamnenog eira, matala je o Riardu, ni sama ne znajui kako je taj potpuni neznanac ispunio njene misli. Toliko je elela da mu se dopadne, da je sa zadovoljstvom konstatovala kako je grko sunce ve podarilo njenoj koi bronzanu boju, spasavajui je od odvratnog engleskog bledila. Preplanuo ten inio je divan kontrast njenoj prirodno plavoj kosi, pa je ak i Nea primetila da je mnogo lepa nego pre nekoliko dana kada je stigla na ostrvo. Istog dana u kasno popodne, okupanu, obuenu u tirkiznu svilenu haljinu sa odvano tankim bretelama i doterane kose, Aleks je neto vuklo da se proeta prema centru gradia. Iako je znala da e je ulice same dovesti do Riardovog hotela, nije htela to sebi da prizna, pravdajui se i Ireni i sebi da joj je potrebno malo rekreacije. Njena domaica je samo pogledala u udu jer je bila ubedjena da Aleks nee izlaziti do sledeeg jutra. Ali, znala je da Engleskinju neto vue i reila je da bude diskretna. U Ireninom jednostavnom i srenom ivotu nije bilo mesta za zlobu, traeve i bolesnu radoznalost. Ona je ljude prihvatala onakve kakvi jesu i zato su je voleli. Pogledom je ispratila Aleks koja je gotovo trala ka centru grada. Tamo je vladala uobiajena vreva predveerja-otvorene radnje, butici, kafane, restorani koji su se tek pripremali da doekaju turiste, muzika koja je dopirala iz poneke taverne...Aleks je volela ovu mediteransku razigranost i naviku da se ivi na ulici. To joj je u Engleskoj vrlo esto nedostajalo, naroito u trenucima samoe kada nije bila raspoloena da eta praznim ulicama po magli i kii, ve je radije ostajala u kui, veito iekujui Deka da se pojavi na vratima. Ali, danas je njeno srce trailo jedno drugo lice u gomili, iako nije htela to sebi da prizna. Nadala se da e Riard sii u batu hotela na jedno pie pre veere to bi za nju moglo znaiti sluajan susret sa njim. Nasmejala se samoj

sebi, svesna da ponovo ulee u nevolje, ali nemona da se tome odupre. U mnotvu lica hotelskih gostiju koji su uivali u sveini predveerja traila je svog novog poznanika, da bi samo nekoliko trenutaka kasnije doivela jo jedan ok: za stolom u uglu sedeo je, ko bi drugi nego Dek, ali u drutvu Atine Papas, njene nove poznanice za koju se mogla zakleti da je odana i ocu i zadatku koji treba da obave. Atina sa Dekom? To je stvarno bilo previe. Najpre zbunjena, a zatim kiptei od besa, poto je shvatila ta Dek namerava, prila je njihovom stolu i nametljivo im se obratila: -Dobro vee, svi se poznajemo, zar ne? Videlo se da je Atini zaista neprijatno, dok je Dek samo uputio jedan od svojih cininih osmeha: -Prati me, progoni, uhodi ili jo uvek ezne zamnom, duo? -Nita od svega toga, nemoj uzalud da se nada, procedila je Aleks, trudei se da je bes ne oda i da ne otkrije ko u celoj stvari koga dri na oku. Zato je pokuala da odglumi najbolje to je mogla: -Izala sam da se proetam i popijem pie pre veere, ako to nije zabranjeno, naravno... -Naravno da nije, duo mrzela je oduvek kada je tako oslovljava, jer je oseala groznu izvetaenost u njegovom glasu, ali te ipak neu pozvati da nam se pridrui, ako se ne ljuti zbog toga...Atina i ja bismo eleli da budemo sami. Aleks je shvatila ta Dek radi, naroito kada je rekao Atina, a ne gospodjica Papas. Cela situacija bila joj je odmah jasna- poznavala je dobro metode svog biveg mua. Atina se i dalje glupavo smekala kao dete uhvaeno u neem nedozvoljenom i samo je klimanjem glave pozdravila Aleks koja se brzo udaljila od stola. Imala je elju da tri do Kostasa, ili jo pre, da negde pronadje gospodina Papasa i ispria mu ta je videla, ali za oblinjim stolom kao iz zemlje stvorio se Riard. Jednim pokretom ruke pozvao ju je da sedne za sto sa njim. Aleks je bila toliko crvena u licu da je odmah naruio au hladne vode i jedan din- tonik za nju, a zatim joj smirenim glasom rekao : - Jasno mi je zato ste uzbudjeni, ali verujete mi da ih ve due od sata drim na oku. Sve je pod kontrolom, osim to va bivi mu koristi sva sredstva da zavede nau mladu poznanicu. -Nije valjda toliko oajna... pomislila je u sebi Aleks, ali se setila da njena mrnja prema Deku ne moe u oima drugih ena da izbrie sve adute koje je posedovao, a koje su oigledno zavodile i Atinu. Devojka predana radu od svojih tinejderskih godina, a uz to i veoma odana ocu koji je i nesvesno vezivao za sebe, nazivajui je stalno svojom desnom rukom, u svojoj dvadeset i petoj godini normalno da je bila

eljna ljubavi i tako strano lak plen za Deka... -[ta da radimo? uspanieno je upitala Riarda. -Za sada nita, samo emo posmatrati razvoj situacije, a ako se nae sumnje potvrde kao tane, moraemo diskretno da obavestimo gospodina Papasa, tek toliko da odvojimo posao od ljubavi. Aleks je shvatila dve stvari -prvo da je Riard veoma razoaran pozicijom dounika u kojoj se iznenada naao, a drugo, to je bilo mnogo vanije i tunije, da kao i ona, sumnja u iskrenost Dekovih oseanja, shvatajui da je Atina samo rtva i sredstvo kojim e se posluiti da dodje do cilja-ikone. Sedeli su oboje neraspoloeni i zabrinuti. Aleks nije prestajala da se iznenadjuje koliko daleko Dek Fleming moe da ide, koliko moe biti beskrupulozan... Gledala je ljubei je bi bilo da Dek ih je vaspitanoj kako ustaje sa Atinom od stola i vodi je prema klupama na obali, pred svima kao poznanicu za jednu no. Zgrozila se pri pomisli ta ih u tom trenutku vidi njen otac, ali nije mogla da uini nita. sve namerno izazivao tim bestidnim ponaanjem prema patrijarhalno grkoj devojci.

Riard je prekinuo tok njenih sumornih misli i predloio da te veeri posete jednu lepu tavernu na kraju grada u kojoj je muzika bila odlina, a hrana jo bolja. Aleks je delovala kao da se dvoumi, ali obojima je bilo jasno da ne mogu biti Atinine dadilje, ak i ako je Dek odluio da je te veeri napije i odvede u krevet. -Zato da ne? odgovorila je Riardu. -Moram da priznam , gladna sam , a osim toga, nikome radno vreme ne traje dvadeset etiri sata, pa ni nama. Zasluili smo malo oputanja kad smo ve na ovom divnom ostrvu. Taverna je bila malo udaljena od centra, a atmosfera u njoj izvanredna. Temperamentna muzika zanela je oboje i Aleks se nije iznenadila kada je Riard slatko razbio jedan od kafanskih tanjira predvidjenih za lumpovanje. Kakva transformacija uzdranog, utivog, gotovo utogljenog Engleza!! Oigledno da je ve dugo boravio u Grkoj i prihvatio mnogo od mentaliteta i lokalnih obiaja. Odavno je bila prola pono kada su njih dvoje napustili tavernu i krenuli laganim korakom ka Kostasovoj kui. Iako su popili samo malo crnog vina uz veeru, oboje su bili lepo raspoloeni .Tome je doprinelo toplo letnje vee, blagi povetarac s mora, mnogo problema odloenih za sledei dan i samo jedan trenutak venosti u kome ju je Riard zagrlio i poljubio, a zatim bez pozdrava otiao prema svom hotelu.

Aleks nije bila iznenadjena, ve ushiena i jo dugo je u krevetu prizivala u mislima taj kratki, blaeni trenutak poljupca koji je nagovetavao mnogo vie. Nije znala ta on osea i namerava, ali je osetila kako se zaljubljuje. Kad bi samo i on oseao neto slino! Nadala se tome tonui u san.

VII Bliilo se podne sledeeg dana kada je Irena odluila da zakuca na vrata Aleksine sobe. Ona je vrsto spavala, ali se trgla shvativi da je propustila ugovoreni sastanak sa Riardom i gospodinom Papasom. Pomisao na to da e morati Konstantinu paljivo da saopte sa kime su videli Atinu, ispunjavala je Aleks velikom muninom i ve je bila reila da ona i Riard od toga odustanu, ma kakav ishod svega bio. Nije sebi mogla to da dozvoli. Oblaila se polako razmiljajui sve vreme kako da se izvue iz neprijatne situacije, a nije uspela da je oraspoloi ak ni Irenina kafa. Gutljaj toplog napitka zastao joj je u grlu kada je na vratima ugledala Riarda sa vidno uzbudjenim Konstantinom Papasom. Shvatila je da je otac saznao za erkine avanture jer je prethodne veeri dola veoma kasno u svoju sobu i to prilino pijana. Siroti gospodin Papas bio je okiran, posebno kada mu se erka estoko usprotivila naglasivi da je odavno punoletna i da sa svojim ivotom moe da ini ta hoe. Aleks je osetila iskreno saaljenje prema razoaranom ocu koji je bio as skrhan, as razjaren u odnosu na oba prestupnika s obzirom da mu je bilo jasno ko je i ta namerava Dek Fleming. Samo u to nije mogao da ubedi svoju erku! Doavi do daha, konano je uspeo da ih upita: -Molim vas, moete li oboje da mi pomognete? Pokuau da spasem i erku i ikonu, ali nemojte mi zameriti, mislim pre svega na svoje dete. Kao i ranije, Konstantin je ve imao plan u glavi, moda ne ba najbolji, ali bio je ekspeditivan, svestan da nema vremena za gubljenje. -Imam dobrog prijatelja na Samosu. Put trajektom odavde traje dosta dugo, ali ukoliko biste vas dvoje krenuli, siguran sam da bi vas Fleming sledio . @elim da ga navedem na pomisao da ste krenuli u potragu za nekim retkim predmetom, da aktiviramo jo jednom njegovu pohlepu, moda i ljubomoruznaajno je pogledao Aleks. Tako bismo dobili u vremenu, a ja bih pokuao da urazumim moju erku i objasnim joj u ta se uputa. Moj prijatelj ima divnu kamenu kuu okruenu maslinjakom na samoj obali mora i nekoliko dana tamo bio bi za vas dvoje samo odmor, nita vie od toga... Aleks se trgla na rei vas dvoje, kao da su ona i Riard ve par, ali nije uspela nita da kae, jer je samo ula da sada on govori: -Svakako bih morao da se javim u Konzulat i obavestim ih o svom kretanju, ali

poto sam zvanino na godinjem odmoru, mogu da ga provedem gde god hou. Jedino me brine duga plovidba trajektom do Samosa, zar ne postoji avionska linija? -Poenta je u tome da putovanje to vie iscrpi Deka upala je Aleks nestrpljivo, unapred se radujui dugoj, romantinoj plovidbi i istovremeno prekorevajui sebe zbog brzine kojom se zaljubljuje u Riarda. Bila je sigurna da ni on nije ravnoduan, iako u Konstantinovom prisustvu uzdran i krajnje zvanian, u skladu sa svojim poloajem. Konstantin Papas imao je visok smisao za organizaciju, jer je odmah saoptio da trajekt kree sutra ujutru, da je ve razgovarao sa svojim prijateljem i da nema nikakvih problema jer e obavestiti Aleksine efove u Londonu da je hitnost zadatka nalagala odlazak na Samos. Riardu i Aleks ostalo je samo da se spakuju. Iste veeri, dok je objanjavala Kostasu i Ireni o tome da e biti odsutna nekoliko dana, u sebi je matala kako e izgledati putovanje. Nea je bila tuna to je naputa njena velika prijateljica, iako su joj svi objanjavali da je to samo na nekoliko dana. Aleks je razmiljala kako bi to mogao biti divan put da im Dek nije stalno za petama. Uinilo joj se da bi dala sve na svetu samo da ga se rei, da ga nikad vie ne vidi, a ve u sledeem trenutku sa bolom je pomislila koliko e loe proi Atina ukoliko ne poslua oca. A najverovatnije da nee... Trajekt je isplovio sutradan rano ujutru. Bilo je nekoliko putnika na palubi, jer se malo ko odluivao da plovi na dugim linijama izmedju udaljenih ostrva blizu granice sa Turskom,osim ako nije bilo u pitanju neko eksluzivno krstarenje na luksuznoj jahti . Aleks se uinilo da ne vidi nigde Deka i reila je da privremeno zaboravi na njegovo nevidljivo prisustvo. Prvo, to ju je sve vie izludjivalo, a drugo, elela je da uziva u vremenu koje moe da provede sa Riardom. Kada se prvi put zaljubila stalno je mislila na budunost i planirala ceo ivot koji e provesti u braku. Sada je reila da ivi samo u sadanjosti, bez planova, bez nadanja, bez ikakvih ciljeva osim da joj bude lepo i da se prepusti. Riard je bio uzdran, kao da je i njega zbunila naglost i impulsivnost sopstvenih oseanja. Ponaao se kao da se poljubac izmedju njih nije dogodio, a Aleks je to tumaila nervozom zbog situacije u kojoj su se nali. Razgovarali su o antikim hramovima na Samosu, planirajui da ih obavezno posete, kao i nekoliko malih pravoslavnih crkava sa freskama za koje su oboje bili zainteresovani. Sedeli su na palubi, udobno zavaljeni u lealjke pod platnenim perdima, pijuckali po jedan dobar koktel i trudili se da uivaju u plovidbi. Riardu je to malo tee padalo, jer je oigledno patio od blage morske bolesti, a Aleks

je shvatila zato je insistirao na avionskom prevozu. Bio je pomalo bled i bilo mu je neprijatno to je ona uoila njegovu slabost. Da je bolje poznavao ene, znao bi da je kod nje to samo razbuktavalo ljubav i potrebu da se o njemu brine. Na njegovu nesreu, trajekt je plovio izuzetno sporo, tako da je delovalo kao da putuju na kraj sveta. Samos i jeste bio zabaeno odredite, ve na samoj granici sa Turskom, i predstavljao je utoite uglavnom turistima koji su traili mir i samou. Stigli su i iskrcali se ne obraajajui panju na to da li ih neko prati. Skoro da su zaboravili na Deka-bilo bi naivno oekivati da se pojavi na polupraznom trajektu, a i mnogo prijatnije bar na kratko zaboraviti sve neprijatnosti. Nije bilo guve ni na pristanitu. Konstantinov predusretljivi prijatelj nije znao mnogo rei engleskog, ali ih je lako pronaao i povezao prema svom imanju koje je zaista bilo impozantno. Ogromna bela kamena kua ravnog krova pokrivenog crvenim crepom i drvenim gredama koje su ga drale, dominirala je u nepreglednom moru stoletnih maslina od ijeg je roda iveo vlasnik. Ovo je pravi raj na zemlji, ovako jedino vredi ivetipomislila je Aleks, odjednom arko elei da se smesti negde daleko, zapravo ba ovde, na udaljenom ostrvu u beskrajnom grkom moru, zajedno sa Riardom i da ih nikada niko ne pronadje osim vetra, sunca i vremena koje bi stalo. Glas njihovog domaina trgao ju je iz matanja: -Gospodjo, gospodine, molim da kaete mojoj domaici elite li odvojene ili zajedniku sobu? -Odvojene, naravno -prekinuo je Riard tiinu kao pravi engleski dentlmen koji potuje svoju pratilju. Aleks se osetila polaskanom, ali istovremeno i malo razoaranom. Mada to nikada ne bi priznala. Domaica kue ponela je njen skromni prtljag i povela je prema sobi koja je bila pored Riardove, to je odmah shvatila sluajui umove njegovog raspakivanja. Mermerni pod prijatno je hladio vrela stopala, a kupatilo bilo jedino to je elela. Dvadesetak minuta kasnije, Riard je diskretno kucnuo i ne ulazei, pozvao je: -Ako elite, da popijemo pie pre veere na terasi... -Odmah dolazim -utivo je odgovorila, razmiljajui da li e imati drutvo, ili, to je mnogo vie elela, biti sami. Svilena tirkizna haljina jo jednom je trebalo da privue njegovu panju. Prijatno se iznenadila videvi ga s ledja kako sam sedi u velikoj pletenoj stolici, dok je njihov domain misteriozno iezao. Samo su iz kuhinje dopirali mirisi veere.

Sigurno se gospodin Papas pobrinuo za ovo savrenstvo, pomislila je Aleks, glumei istovremeno kao da je od kolevke naviknuta na ovakav luksuz. Pridruila se Riardu -pogled na luku i puinu bio je zaista velianstven. -Mislim da bih bio u stanju itav ivot ovako da provedem , to bi bilo divno, zar ne? upitao ju je izmedju dva gutljaja ledenog pia. Zbunio ju je: ako kae istinu, a sve je u njoj to elelo, pomislie da je romantina budala koja udi da mu se okai oko vrata do kraja ivota, a ako odgovori odreno, ispae snob ili radoholiar, fanatik svoje karijere, ena bez elje za porodicom. To bi bila velika la. Zato je odluila da uti i uiva u prvom povetarcu s mora koji je najavljivao sumrak. ]utao je i on, zahvalan to je domaica unela i servirala veeru, diskretno se udaljivi. Tada su se setili da nisu itavog dana jeli, razmenjujui tek po neku standardnu frazu izmedju dva zalogaja. Uskoro, on joj je samo utivo poeleo laku no i povukao se u sobu. Ostavila sam lo utisak budale koja ne zna ta hoe... grizla se u sebi neko vreme . Zatim ju je umor toliko savladao da je zaspala pre nego to je dodirnula belu platnenu posteljinu koja je mirisala na lavandu, more i ljubav. inilo joj se da sanja, jer je u dubokoj tiini i vrelini noi jedna senka ula u njenu sobu obasjana samo svetlou meseine. Odblesci na mermernom podu skoro da su je plaili. Poznata Riardova ruka zagrlila je i privukla k sebi u strasnom poljupcu. Nije ga odbila, ne izgovarajui ni jednu re. Prepustila sa apsolutnom zanosu, ne razmiljajui ni o emu, osim da voli tog oveka i molei se da je sve to se deava stvarnost. Mesec je zaao, a ona mirno spavala u njegovom zagrljaju, kada se tiho izvukao ispod tankog prekrivaa i nestao kao to je doao.

Sledeeg jutra, Aleks je osetila blagu nelagodu jer je imala utisak da se probudila u praznoj kui. Izala je na prostranu, natkriljenu verandu pitajui se gde su ostali ukuani i koliko ih ima, a za njom je neujno dola domaica kue koja je na posluavniku nosila kafu, doruak i kratku poruku od Riarda: Otiao da proetam i istraim malo po okolini, dorukujte, a ja se brzo vraam, pozdrav R. Ovo je ve sasvim umirilo Aleks koja je shvatila da Konstantinov prijatelj nema porodicu, da je skoro stalno van kue, a jedini uvarbila je njegova domaica. Prepustila se jutarnjoj sveini, pogledu na beskrajno plavetnilo mora i izvrsnom doruku koji se sastojao od razliitih grkih djakonija na

koje ju je ve Irena navikla. Zaboravljauui na strah za liniju, jela je kao izgladnelo dete. Tako punih usta zatekao ju je Riard i iskreno se nasmejao: -Morski vazduh otvara apetit. I ja sam dorukovao kao vuk. Bilo joj je malo neprijatno dok je salvetom brisala usta, krijui u njima ogromni zalogaj, ali je Riard jo jednom spasao svojim urodjeno dobrim manirima: -Predlaem da, dok sunce jo nije postalo neizdrivo jako, odetamo do malog Artemidinog hrama u blizini. U stvari, mislim da je Artemidin, ali, ak i ako greim, vi ete me ispraviti, ili emo jednostavno uivati u pejzau koji je prelep. Aleks nije padalo na pamet da ga ispravlja, a jo manje da dri predavanja iz istorije umetnosti, izmedju ostalog jer ni sama nije bila sigurna iji hram je u blizini, ali kao da je to bilo vano. Reila je da dogadjaj od prole noi smatra za san. Izvinila se na nekoliko minuta i otila u sobu gde je odabrala lake bermude boje peska i majicu bez rukava u istom tonu . Ravne bele patike od platna bile su dovoljna zatita od kamenja na putu, a veliki slamneni eir titio ju je od sunevih zraka sve do dekoltea. Peaili su desetak minuta u potpunoj tiini jutra koje se spremalo da predje u vreo dan. Iza maslinjaka, prualo se polje lavande, preseeno samo uzanim puteljkom od suve crvene zemlje koja je prljala obuu. Aleks je bila zadovoljna, poto nisu morali da se probijaju kroz kamenjar u kome je sigurno bilo zmija. Pokuavala je da smisli neku prigodnu temu za razgovor, kada je Riard iznenada progovorio: -Razmiljao sam jutros o tome kako svako od nas ima neku ivotnu priu, linu istoriju koju ne otkriva svakom. Ja delujem sigurno kao udak poto nita ne govorim o svom ivotu. Prvo predlaem da predjemo na ti , jer ovo persiranje postaje smeno ak i za engleske prilike. Aleks je samo utke klimnula glavom, nestrpljivo oekujui ta e joj rei. -Mislim da treba da zna da nisam nikakav udak ni pustinjak, jo manje fanatik koji je svoj lini ivot rtvovao karijeri. Pre pet-est godina upoznao sam jednu divnu mladu enu u koju sam se strasno zaljubio. Ona je bila spremna da se rtvuje zbog moje karijere uprkos svom visokom obrazovanjupoznato je da ene diplomata vrlo retko mogu da budu u ivotu neto drugo osim supruge i majke. Veoma smo se zavoleli i planirali venanje. Bio sam najsreniji ovek na svetu kada mi je saoptila da oekuje nau bebu i jedva sam ekao da i zvanino stavim prsten na njenu ruku. Njeni roditelji dali su svoj blagoslov, moji ne, prezirui njeno skromno materijalno stanje, ali nisam na to obraao panju. -Ali, Riard je duboko uzdahnuo, oigledno ponovo sve preivljavajui , to prokleto ali... koliko nam stvari odnese u ivotu...

Jedne kine noi ona je vozila od moje kue ka periferiji gde je stanovala sa roditeljima, a neki pijani voza proleteo je kroz crveno svetlo. Ostala je na mestu mrtva, a sa njom i naa beba. Dugo nisam mogao sebi da oprostim to je nisam odvezao svojim kolima, to sam je pustio samu , to...sve dok nisam konano shvatio da je sve bila surova igra sudbine, cinini ivotni obrt od koga nisam mogao da odvojim misli. Zatraio sam premetaj iz Londona u Solun, sa namerom da stalno menjam mesta boravka i da se nikada ne vratim u Englesku.Poeo sam strasno da sakupljam antikvitete ne bih li nekako odvratio misli, ali nisam siguran koliko sam uspeo. -Nisam sigurna koliko vredi beati, jer nae uspomene uvek ostaju sa nama.. tiho je rekla Aleks, bojei se da ga neim ne povredi. - Da, tu si sasvim u pravu i kada sam pre izvesnog vremena ugledao tebe u zanosnoj narandastoj haljini, bio je to prvi dan posle pet godina da nisam mislio na svoju nesreu. O, Aleks, nema predstavu o tome koliko bi mogla da me usrei! Prebacio je ruku preko njenog ramena, a zatim je neno privukao k sebi i poljubio sa takvim arom da se najeila uprkos vrelom suncu koje je peklo. -Mislim, mislim da emo morati da potraimo zaklon od sunca u blizini hrama ... mucala je Aleks kao iparica, ali joj on nije dao priliku da bilo ta dalje govori, prekinuvi je jo jednim poljupcem. U hladovini raskonih antikih stubova i tiini mediteranske vreline koju je remetio samo hor popaca, bio je red na nju da ispria svoju priu: -I ja sam , kao i tvoja nesudjena nevesta potekla iz siromane porodice. Dola sam na studije u London samo zahvaljujui ogromnom trudu mojih roditelja koji su se odricali svega da ja postanem doktor nauka. Na alost, moj otac taj trenutak nije doiveo. Matala sam o velikoj ljubavi, braku i deci , verujui da je veza sa Dekom Flemingom prava i za ceo ivot. Koliko sam se gorko razoarala mogao si i sam da zakljui. Strano se oseam u ovoj situaciji , ponieno, kompromitovano. Ipak je to bio ovek koga sam volela i kome sam verovala. -Razumem te potpuno, ali oigledno da nam je ivot servirao gorke pilule . Moda je sva ta nesrea iza nas, moda... Nije zavrio reenicu, ponovo je zagrlivi. Nije znala ta on tano misli i planira, ne elei da mu bude avantura za jedno leto. Ipak, Robertov arm malo koju enu bi ostavio ravnodunom, pa je pokuala da skrene temu: - Mislila sam da se sa trema hrama vidi more, ne znajui koliko je duboko u kopnu. Bojim se da emo popadati od sunanice ukoliko odmah ne krenemo prema kui. -Slaem se, a ako eli otii emo popodne na kupanje u jednu zanosnu uvalu koju elim da ti pokaem. Nije bilo nazad, bila je sama sa njim i elela je to. emu pretvaranje?

Bez obzira na perspektive njihove veze, u tom trenutku oseala se voljenom i potovanom. I kada je u kasno popodne konstatovala da su stigli na pustu plau, nije joj bilo neprijatno. @ivot je nudio ponovo radost i ljubav, zato bi odbijala ? Sasvim je zaboravila na Deka, na obaveze u Londonu, na ceo svet. Pored nje je bio mukarac koji je eli, a to joj je laskalo. Te veeri domaica kue u kojoj su odseli bila je iznenadjena to je gospodinova soba prazna, a jo vie sledeeg jutra, shvativi da je njegov krevet netaknut, kao i pekiri u kupatilu.

VIII Sledeih nekoliko dana prolo je kao u najlepem snu: otkrivali su male uvale i usamljene plae sa kristalno istom vodom, sunali se na stenama razmenjujui slane poljupce i male nenosti, etali u svea predveerja po okolini, ili jednostavno lenarili na prostranoj verandi. Izgledalo je da njihov domain nikada nije kod kue, zapravo, nisu se sretali u prostranoj kui sa mnogo soba u kojoj su njih dvoje bezobrazno koristili samo jednu, njenu. Diskretna domaica nije davala glasa od sebe, a njima je bilo zabavno to, i kad bi htela, ne bi znala na kom jeziku da im se obrati. Nije mogla da pogodi da Riard zna grki. Ponaali su se kao zaljubljeni tinejderi, a njihov domain bio je utiv i diskretan. Aleks je elela da boravak na Samosu traje veno, da je kua njihova, kao i maslinjak o kome bi brinuli i koji bi ih izdravao. Do djavola sa predavanjima, istraivanjima, arheologijom, Londonom! Bilo joj je dosta svega i inilo se kao da je iz Engleske otila pre dvadeset godina, a ne dvadesetak dana. Nije elela da se vrati u gluvu samou svog stana koji ju je ubijao od kako se Dek iselio. Da, to bi za nju bilo tako jednostavno, odrei se svega, ali Riard... Odjednom je osetila otar bol u grudima. Riard je imao ozbiljne, velike obaveze. On nije mogao da se posveti maslinjaku, niti da bei od sveta. Znala je dobro ta znai biti diplomata. Celog ivota lojalan, uvek na raspolaganju, bez mnogo privatnosti.Osmesi, kokteli... Da li bi mogla da bude utiva i uvek doterana lutkica koja ispija aj na dosadnim skupovima ena slinog poloaja? Da zaboravi sve to je znala, uila, studirala, da radja decu i zadovoljno se smei nemajui pojma gde je i na kom zadatku u tom trenutku njen mu?? Uhvatila je sebe u dvema stranim mislima: prva je bila da ponovo planira ivot, mada joj Riard nita nije predlagao,a druga da nikada ne bi mogla da podnese tako isprazan ivot za ljubav bilo kog mukarca. Pogotovu to bi vie bila sama, sa dadiljama i decom, nego sa njim. Ne, to nije bio ivot za nju. Kao taman, kini oblak ove su se misli nadvile nad njenu bezbrinost, strast i zanos koji ju je obuzeo poslednjih nekoliko dana. Jedan glas joj je stalno ponavljao da za njih nema budunosti, da nema emu da se nada. Riard je primetio jedne veeri, krajem petog dana njihovog boravka na imanju, da je neraspoloena. Pomislio je da ona ve zna sadraj telegrama koji je stigao:

Dek Fleming ponovo vidjen u Tiri. Ideja sa Samosom nije uspela. Molim, vratite se to pre, ovde ima mnogo problema. Konstantin Papas Oboje su bili skoro sasvim zaboravili na svoju misiju, na to da su Konstantin i Atina u nevolji, a ikona zbog koje su oboje angaovani jo uvek u opasnosti. ]utke su se spakovali i ukrcali na trajekt koji e ih vratiti na Santorini. -Dunost, pre svega mislila je u sebi Aleks, dok je sa trajekta posmatrala obale Samosa koje su se gubile na horizontui tako e uvek biti... U srcu je znala da nikad nee zaboraviti pet rajskih dana koje je provela na ovom arobnom ostrvu.

Konstantin Papas doekao ih je u Tiri, vidno uzbudjen. Dek se nije upecao na njegov plan, ve je ostao na Santoriniju, bezobzirno zavodei Atinu koja ne samo da se otela oevoj kontroli, ve nije htela uopte da slua ta joj on govori. Planirala je da se venaju u engleskom konzulatu u Solunu, zanosei se da je ona prva prava ljubav Deka Fleminga. Oevo srce bilo je slomljeno i nemono. Oekivao je neku vrstu pomoi od Riarda i Aleks, ali su i oni bili zbunjeni. Saoseajui sa Konstantinom, Aleks se usudila da ga upita: - Da li je ikona negde u medjuvremnu sklonjena? -Ne, mada sam sve pokuao, ali svetenici su se estoko usprotivili da se bilo gde prenosi, ona je za njih svetinja, a okolno stanovnitvo vrsto veruje da e se na celo ostrvo sruiti nesree ako bilo ko samo dotakne ikonu.Oni veruju u njenu udotvornost,a ja ne znam kako da je zatitim od Deka Fleminga. -Postoji jedna dobra stvar, rekla je Aleks, svetenici je uvaju danonono i ne dozvoljavaju bilo kom strancu da joj se priblii. -To je tano, sloio se Konstantin, ali vas molim da mi oprostite to se u ovom trenutku mnogo vie brinem za moju ker...

Tih dana, Aleks je slagala kockice u mozaik dogadjaja koji su se izdeavali odkako je stigla na Santorini. Nije mnogo ostalo od njenih prvobitnih ideja.

Zadatke koje joj je poverio Institut nije uspela da obavi kako treba i do kraja. Srena zvezda odvela ju je do ikone neverovatno brzo, ali sve nakon toga pretvorilo se u pravu nonu moru: Konstantin Papas bio je sada zabrinutiji za erku nego za retku starinu, Dek Fleming je progonio sve redom pokuavajui da u zgodnom trenutku ukrade ikonu i tajno je iznese iz zemlje, a jo gore od toga, bila je velika verovatnoa da e nagovoriti Atinu Papas da mu u tome pomogne... Planovi o naunom radu koji je elela da napie takodje su bili iznevereni: ikona e ostati tajna zabaene crkvice na ostrvu. Moda je tako i bolje. Samo nekoliko stranaca koji su uspeli da je vide moi e da posvedoe da zaista postoji i to je sve. Najteu misao pokuavala je bezuspeno da odagna od sebe: Riard Rasel bio je idealan, divan, mukarac u koga bi se svaka ena zaljubila, ali za njih dvoje nije bilo budunosti. Oekivati da on napusti karijeru dioplomate bilo je ravno iekivanju uda. Ali, ono se nee dogoditi, ak i ako bi se molila udotvornoj ikoni Bogorodice. Ona je verovatno titila samo svoje, pravoslavne ostrvljane, a ne nametljive strance koji su u njoj videli antikvitet ili novac. Jedne kasne veeri pokuavala je uzalud da zaspi. Krivila je za to vazduh u sobi koji joj se inio veoma topao i zaguljiv. Odluila je da izadje malo i proeta, nadajui se da e tako pobediti nesanicu. Prebacila je preko majice i pantalona laku koulju i izala na strmu ulicu koja je vodila do minijaturnog trga, kakvih je u Tiri bilo mnogo. Mala raskra vodila su ka izlazima iz grada. Pela se do jedne zaravni, znajui da je bezbedna u gradu iji itelji odlaze na spavanje sa prvim mrakom. Navike metana razlikovale su se od navika i potreba turista, a ona je bila neto izmedju-oseala se slobodnom i bezbednom. Stajala je na sveem nonom vazduhu i posmatrala zvezdano nebo, kada ju je presekao dobro poznati glas: -Ovde eta nou, u Londonu to nisi imala obiaj? -Ne, tamo sam sedela po celu no kod kue i ekala da se ti pojavi na vratima, odgovorila je ustro, poto je prvo iznenadjenje prolo, jer- bio je to naravno Dek Fleming. -Aleks, zato si tako gruba prema meni? Proveli smo nekoliko divnih godina zajedno, voleli se... -Naravno, to se odnosi na tvoje tumaenje rei ljubav. Za mene je sve bilo strahovito ponienje dok su mi se iza ledja smejale studentkinje i lepukaste saradnice sa kojima si flertovao... -Ali Aleks, zna vrlo dobro da mi ni jedna od njih nije znaila nita, oduvek sam voleo samo tebe i sada alim to si me napustila, to nismo imali dete... ton mu je postajao znatno blai, gotovo moleiv. -Dete??? Dek, ja slavim Boga to nismo imali dece, jer bi tada bilo jo vie onih koji pate zbog tvoga ponaanja. Imao si ansu i propustio je, ta sada

hoe? -Hou tebe , dahtao je, pokuavajui na silu da je poljubi. Pokuaj da se otrgne od njega iscepao joj je koulju na ramenima, ali Dek nije odustajao, steui je sve jae za zglavke na rukama: -Hou samo tebe, Aleks, i zato sam poao za tobom ak ovamo . Ba me briga i za ikonu i za sve, jedino elim da mi se vrati. -To se nikada nee dogoditi. Zbog tvojih avantura smo se razveli, a vidim da nisi nita promenio u svojim nastupima, sada bezono zavodi tu naivnu devojku, Atinu. -Misli na debeljukastu grku seljanicu? Zavodim je ? Ha, sama mi je pala u ruke, a da mi nije potrebna ne bih sa njom ni pie popio! -Odvratan si, kao i uvek, a potrebna ti je zbog ikone, dakle, ima jo neto to eli osim mene. -Treba nam novac Aleks, da bismo bili sreni. Tolike godine rintali smo oboje za Institut, a nismo zaradili vie od jednog skromnog stana! Treba nam novac i zajedno emo biti u raju! -Ako tako nastavi, blia ti je staza do pakla. Kada si postao lopov, Dek ? Takvog te ne poznajem. -Zbog tebe sam postao lopov, ali znam razlog zato me odbija: zbog onog utogljenog engleskog konzulia sa kojim se okolo ljubaka. -Uhodi me neprestano, zar ne? -Pustio sam te , da vidim kada e te utnuti. Ne zanosi se valjda da e se oeniti tobom? Ne, takva budala bio je samo Dek, da uzme devojku bez prebijene pare, provincijalku koja je sa velikim ambicijama dola u London. -I koja je za tebe nekada bila spremna da skoi i u vatru i u vodu. Poinje sada da me vredja, nemam ta sa tobom da razgovaramokrenula se i potrala prema Kostasovoj kui. Besno se drao za njom, ne obraajajui panju na to da je prola pono: -Tri, samo tri, ali Dek e ti se osvetiti. Jo se nije rodila enskica koja je meni dala korpu. Grdno se vara ako misli da si me se otresla!! Osvetiu se i tebi i Utogljenom! Jo ete imati posla sa Dekom!! urlao je kroz no dok je ona trala koliko je noge nose. Uletela je u kuu i zakljuala vrata za sobom. Disala je ubrzano, srce joj je tuklo. Ovaj ovek je progoni! Kako da objasni Riardu zato ne moe da ga se otrese? Kako da planira bilo kakav novi poetak ako je prolost toliko iva? Provela je no bez sna.

Sabravi sve okolnosti sledeeg jutra, Aleks vie nije videla ni jedan razlog da se dalje zadrava na Santoriniju. Nekoliko dana romanse na Samosu ostae joj zauvek u predivnoj uspomeni, pogotovu to za nju to nije bila uobiajena letnja romansa. Moda nije bila ni za Riarda... to verovatno nikada nee saznati. Pozdravila se istoga dana sa Kostasom i Irenom koji su bili vidno neraspoloeni i iznenadjeni. Aleks ih je naputala bez mnogo objanjenja, tajanstvena u svojoj patnji, jo veoj nego kada je pre tri nedelje stigla. Diskretni domaini nisu mnogo zapitkivali. Nadali su se da e Aleks biti ponovo njihov gost, u lepim okolnostima i to je pre mogue. Dugo su joj, zajedno sa uplakanom Neom, mahali sa pristanita dok je trajekt isplovljavao sledeeg jutra. Sa Riardom nije imala snage da se pozdravlja. Nije znala ta bi mu rekla.

Da je Aleks saekala jo samo dan-dva i ostala na ostrvu, moda je mogla da sprei dogadjaje koji e i njoj doneti mnogo, mnogo patnje. Putem do male crkve, njoj dobro znanim, svakodnevno je peaio jedan udan par: mukarac obuen u letnju evropsku odeu, opremljen kaketom i rejnban naoarima za sunce i jedna grka seljanka, u beloj platnenoj suknji sa keceljom i belom maramom na glavi koja ju je itila od sunevih zraka. Na stotinak metara od crkve, mukarac bi ostajao u hladu nekog drveta, putajui enu da udje u hram i dugo ostane molei se u tiini. Svetenik je zapazio seljanku i bilo mu je udno to ne govori lokalnim dijalektom, ali je verovao da doljakinja ima neki lini razlog zato se pred ikonom tako usrdno moli svakoga dana. Mukarca koji je pratio nije uoio, tako da je, posle sedam -osam dana, sasvim navikao na enu sa belom maramom i crvenim kiankama na kecelji, verujui da je novi vernik iz sela i nita vie od toga. Mukarac u bermudama i majici svakodnevno je eni naredjivao da pridje crkvi, a zatim je odvodio prema Tiri. Radoznali posmatra zapazio bi da se esto i uno prepiru, kao i da je on vrlo snano hvata za nadlakticu terajui je da udje u hram i ostane tamo na dugoj molitvi. Jedne veeri, u maloj guvi koja je nastala dok je nekolicina vernika izlazila iz crkve posle slube, seljanka sa belom maramom spotakla se preko praga, a svetenik je priao da joj pomogne. Kada je nekoliko minuta kasnije nestala iz njegovog vidokruga, sa oajanjem je shvatio da je ikona Bogorodice nestala. Uzalud je podizao ruke ka nebu, traei pomo. Bio je prevaren...

London na poetku oktobra inio joj se neizdrivo depresivan u odnosu na sunana grka ostrva sa kojih je Aleks upravo stigla. Jaka kia dobovala je po oknima taksija koji ju je vozio od aerodroma Hitrou do kue. Otkljuala je vrata i nala se u ledenom, praznom predsoblju koje je mirisalo na prainu, njen parfem i ustajao vazduh. Morala je bar nekog da pozove te veeri, da

izmisli bilo ta, samo da ne bude sama. Okrenula je broj svoje dobre prijateljice i kume Alise koja se obradovala glasu preko telefona, ali se potom i izvinila jer - upravo je stavljala decu na spavanje. Njene pametne vrnjakinje bile su majke, sreno ili nesreno udate, kao da je to bilo vano, ali imale su decu, rodjenu dok je ona ispunjavala hirove Deka Fleminga i gradila naunu karijeru.Nije znala u tom trenutku mrzi li vie svog biveg mua ili posao koji radi. Na kraju je okrenula telefon svoje kune pomonice, Meri, ljubazne devojke koja je dva puta nedeljno spremala stan, i sa kojom je imala vrlo prijateljski odnos. Ponekad su askale, ako bi Aleks radila neto kod kue, a Meri za to vreme sredjivala. Glas sa druge strane ice odavao je izuzetnu radost: -Aleks, toliko mi je drago da si se vratila. Nisam znala kada e stii, pa sam poslednjih nedelju dana samo obilazila stan i zalivala cvee... poela je odmah da se pravda devojka, ali Aleks ju je prekinula, ne elei da glumi: -Ne zovem te zato, ve da pitam ima li neke planove za veeras i da li bi, s obzirom da ovoliko pada kia.. ..mogla da dodjem? Pa naravno, sedim sama i jedem podgrejanu smrznutu picu koja je odvratna. Svratiu usput da kupim neto- ako hoe kinesku hranu- i dolazim za pola sata! Meri je bila pravi drugar, mnogo vie od kune pomonice, devojka srednjeg obrazovanja, prilino siromana, ali izuzetno irokog srca, spremna da priskoi u pomo i zahvalna to je Aleks relativno dobro plaa. Stvorila se u svojoj smenoj pohabanoj kabanici, bez kiobrana i sa paketiima iz kineskog fast fuda za manje od pola sata. Dok su pred ukljuenim televizorom menjale kanale u potrazi za nekim romantinim filmom, Aleks je oseala potrebu da joj ispria ta se sve desilo na Santoriniju. Meri nije zapitkivala, ali te veeri nije nita ni ula. Rane su bile suvie svee, oseanja prejaka da bi se o njima prialo. Sutradan ujutru Meri je ponovo dola, ovog puta da zapone generalno jesenje spremanje, a Aleks krenula peke prema Institutu, pokuavajui da dobije nekoliko minuta vremena i sabere se pre susreta sa svojim strogim efom Preskotom. On je, naravno, bio vie nego nezadovoljan. U najmanju ruku oekivao je da se Aleks pojavi sa tajanstvenom ikonom pod mikom. -Kako ste zamiljali da je donesem? Da je vercujem u koferu, ili izjavim carinicima da zvanino kradem za englesku vladu? Aleks je i sama bila iznendjena svojom drskou, ali boravak na ostrvu, a naroito susret sa Konstantinom Papasom uinio je da mnogo naui o tome ta kome pripada. Nastavila je u istom tonu:

-Nadam se da se slaete samnom: to je nacionalno blago, pripada samo grkom narodu i nikom vie. -Kakav nalet patriotizma, mlada damo, bio je cinian njen sagovornik -sigurno mi nije bila namera da pravim od vas lopova, ali dogovorili smo se da idete na put radi prouavanja, fotografisanja za kataloge... -Pretpostavljam i aukcijske, koji bi pre ili kasnije privukli nekog strasnog kolekcionara kome novac nije problem. Ne moe sve zavriti na aukcijama Sotbija!ula je sebe kako vie, okrenula se i izala iz kancelarije, bolje rei raskono opremljenog kabineta svoga efa, gde je oduvek ulazila sa malom dozom treme. Znala je ili nasluivala odavno odakle taj novac dolazi, ali se nikada nije usudjivala da bilo ta kae, krijui se iza ozbiljnosti svog naunog rada. Sada je, medjutim, znatno izmenila svoje stavove-strahopotovanje koje joj je ulio bezimeni svetenik, njegova iskrena molitva, ljubav koju je on, ali i ceo narod na ostrvu pokazivao prema ikoni, njihova istinska vera, ljubav koju je doivela , promenili su mnoge stvari u Aleksinoj dui. Poela je da razmilja ta stvarno znai re ljubav i definitivno je zakljuila da tu ne spada novac. Na alost, bez njega se nije moglo iveti, i da bi sauvala okvire svog ivota, pre svega posao, a zatim i udobnost stana u boljem kvartu grada, pa ak i usluge verne Meri, morala je pola sata kasnije da zakuca, izvini se i detaljno podnese izvetaj o boravku na Santoriniju. -S obzirom da nita od poverenih zadataka niste izvrili, sami ete snositi trokove kompletnog boravka na ostrvima, plus e vam naredna tri meseca biti odbijeno dvadeset posto od platesuvo je odgovorio njen pretpostavljeni, ostavljaujui joj mogunost samo da tiho zatvori za sobom debela tapacirana vrata. Nije joj bilo jasno zbog ega je toliko agresivan i poela je da sumnja da se iza te besne maske krije neka krivica, odnosno umeanost u malverzacije sa antikvitetima. Kada je Dek mogao toliko da posrne, zato ne bi i mister Preskot, takodje uvaeni arheolog i ovek na visokom poloaju. Novac je predstavljao suvie veliko iskuenje. Ovakve misli nisu bile ni malo lake za Aleks, jer se setila dana kada je sa velikom tremom ula u kabinet gospodina Preskota, premrla od sree to je primljena za asistenta i spremna da uradi bukvalno sve to bi joj naloio. Takva je ostala godinama-verni i vredni saradnik koji nikada nije njukao ili zapitkivao. Ali, sada su stvari otile predaleko. Bila je skoro sigurna da Preskot nije nevin u celoj stvari, iako za sada nije imala konkretnih dokaza, i to ju je bolelo-jo jedna osoba kojoj se divila sruila se u blato korupcije... Iste veeri, Meri joj je priredila malo radosti -doekao ju je savreno poien i sredjen stan, odea donesena sa hemijskog ienja, svee cvee u vazi, a miris neeg vrlo ukusnog irio se po svim prostorijama. Na stolu je bila ceduljica sa obavetenjem da je veera u rerni. Sve je bilo na svom mestu, o novanoj kazni vie nije ni razmiljala, mada je znala da e se estoko namuiti dok sve to isplati tokom zimskih meseci. Ali,

to joj je bilo manje bitno od injenice da je bila SAMA.Prokleto sama, sa bolnim uspomenama na rastureni brak i strasno zaljubljena u Riarda Rasela, oveka koji je za nju bio nedostupan. Razmiljala je kako izgledaju novembar i decembar u Solunu, ta on radi u slobodno vreme i da li bar ponekad pomisli na nju. Razmiljala je da li da mu telefonira, ali je mnogo puta odustala u momentu kada je telefon u Konzulatu ve zvonio. Setila se da nisu napravili ni jednu zajedniku fotografiju, ali ve sledeeg momenta pomislila je da je to vrlo srena okolnost -pogled na njih nanosio bi joj neopisiv bol.

Bliio se Boi, tridesetprvi po redu i najusamljeniji u njenom ivotu. Moda bi mogla da ode kui na nekoliko dana, ali u Jorkiru nije vie bilo nikoga od njenih, osim dve veoma stare tetke, odavno smetene u dom, jer vie nisu mogle da brinu same o sebi. Aleks ih je povremeno poseivala, ponekad slala novac, ali nije bila posebno vezana za njih. Puste ulice njenog rodnog sela svakako bi uinile da jo vie padne u depresiju, a s druge strane, sve njene prijateljice provodile su praznike sa porodicom. Samoa je bila ubitana. Okrenula je broj avionske kompanije i pitala da li imaju jedno slobodno mesto na najskorijem letu za Solun. Odluila je da se jednostavno pojavi pred Riardom, bez obzira na to kako e on reagovati. Ako ga ne zatekne, ili bude u naruju neke druge ene, sama je kriva. Ponela se pre tri meseca kukaviki i sada je to skupo plaala. IX Solun ju je doekao jakim vetrom i oblanim nebom, bez traga od jarkog letnjeg sunca i mirisa na koje je navikla dolazei leti u ovu lepu zemlju. Uticaj katolikih boinih obiaja oseao se na svakom koraku: izlozi su izgledali slino londonskim, sa gomilama crvenih Deda Mrazeva, imelama, zelenim boinim veniima i kierastim dekoracijama kojima je ceo Zapad bio preplavljen. Neljubazni taksista koji nije znao ni re bilo kog jezika osim grkog, bukvalno ju je istresao ispred jednog skromnijeg solunskog hotela u kome je jedva pronala prenoite. Razoarana ovakvom atmosferom, raspakovala se u ne mnogo istoj sobi, presvukla i krenula da proeta prema Beloj kuli, obalom koja je leti, okupana suncem izgledala prelepo. Sada su oblaci prekrivali nebo, a more u luci bilo je prljavo-sivo, uzburkano, sa ogromnim brodovima natovarenim teretom koji su ekali malo povoljnije vremenske prilike da isplove. Nije imala predstavu gde se nalazi engleski Konzulat, a onda je pomislila da bi informacije morala da daje turistika agencija. Sve na koje je naila bile su zatvorene. Oseala se jo usamljenije i izgubljenije nego u Londonu. Gde traiti Riarda Rasela? A ako ga i nadje, ta e mu rei? Te veeri, na recepciji hotela videla je nekoliko prospekata i u jednom od njih najavu otvaranja izlobe poznatog grkog slikara iji je rad delimino

poznavala. Njegova inspiracija bili su motivi sa morskih obala i pre dve godine skoro da je bila u iskuenju da kupi jednu njegovu sliku. Otvranje je bilo prekosutra uvee i reila je da ode, a u medjuvremenu nije imala ideju ime da ispuni vreme. Recepcioner joj je rekao da su sve vladine kancelarije, konzulati i ambasade zatvoreni i naredna dva dana zbog Boia. -Pa , naravno, kako se toga nisam setila! Boe, koga ili ta ja ovde traim, iglu u plastu sena... Zaspala je te veeri sa oseanjem da je najusamljenija osoba na planeti.

Provela je naredna dva dana u etnji skoro praznim ulicama i planiranju malih poklona kojima e obradovati svoje prijatelje u Londonu. Mislila je i na nekoliko suvenira i slatkie za Meri, a onda je u jednom izlogu otmene trgovake ulice zapazila lepu koktel haljinu, midi duine u njenoj omiljenoj narandastoj boji. Radnja je nekim udom bila otvorena i ula je bez razmiljanja. Sloila je uz nju cipele i torbicu, bez trunke grie savesti to je sve platila Ameriken ekspres karticom za koju nije imala ba veliko pokrie. Preskot ju je zaista kaznio, ali malo glamura mogla je sebi da dozvoli za Boi. Doterala je kosu skupivi je eljevima od slonove kosti u visoku pundju, diskretno se naminkala, odabrala samo jedan zlatan mali sat i prsten, dok je preko haljine ogrnula kratku bundu. Bilo je malo pretoplo za nju, ali bogate solunske dame nosile su zimi krzno, bez obzira to klima nije to zahtevala. Pomislila je da bi Deku trebalo vratiti bunde i ostale poklone kojima se iskupljivao za svoje avanture. Onda joj je, prvi put, proletela misao kroz glavu da nikada nije posumnjala odakle mu novac za skupocenosti. Slepo mu je verovala, nadajui se da je ipak voli. Pokuavajui da smanji oseaj promaenosti sopstvenog ivota,odluila je da se na izlobi pojavi besprekorno elegantna, ak ekstravagantna , znajui da e to malo popraviti njeno raspoloenje. Uostalom, slikar je bio omiljen u snobovskim krugovima i bila je sigurna da e celo visoko drutvo grada biti okupljeno te veeri oko novih slika Jorgosa Cimiskisa. Zato se i nadala da je medju pozvanima i britanski konzul, samo se bojala da e ignorisati pozivnicu. Bilo bi to tako u njegovom stilu. [ta ako je otputovao nekud, izbegavajui samou u gradu koji je opusteo tokom praznika? Uobiajena guva, kanjenje najznaajnijih gostiju, paljenje cigarete za cigaretom nervoznog Cimiskisa, sve je odavalo atmosferu okupljanja mondenskog drutva lano odanog umetnosti. Aleks je na sve to odavno bila navikla, ali se ipak oseala dobro, manje usamljena u guvi, pozdravljajui usput po neko poznato lice. U stvari, ona je u gomili traila samo jedno i molila se cele veeri da ga pronadje. Nije razumela ni re govornika koji je sveano otvorio izlobu, ali nije joj to bilo ni potrebno. Cimiskisova nervoza smanjivala se sa brojem prodatih slika i Aleks se u

poslednjem trenutku odluila za jedan pejza, maslinjak koji ju je neodoljivo podseao na onaj sa Samosa. Dok je slikar na loem engleskom ubedjivao da je napravila izvrstan pazar, a hostesa proveravala broj njene kreditne kartice, Aleks je razmiljala o tome da e je slika zauvek podseati na nekoliko dana sree, ljubavi, zanosa...nekoliko dana provedenih u raju. Imalo je smisla doputovati u Solun samo zbog ovog ulja na platnu. Kao da je neko zapakovao u svilenu kutiju njene najsrenije dane. Izaavi na pustu ulicu ispred galerije, primetila je da poinje slaba kia i reila da zaustavi prvi taksi, kako bi sliku neoteenu donela u hotel. Dugo je stajala sve dok jedan automobil nije naiao sa oznakom da je slobodan i taman to je pruila ruku, jedna druga ruka iz mraka dentlmenski joj je otvorila vrata taksija: -Dama koja nestaje opet se pojavila... zaula je poznati glas. Uinilo joj se da e se onesvestiti. Iza nje je stajao Riard Rasel. Mucala je, pokuavajui da dodje do vazduha: -Ne mogu da verujem , sve vreme si bio na izlobi, a ja te nisam primetila... -Naravno da nisi, zato jer sam se krio od momenta kad sam te video. -Kakva je to igra skrivanja? -Nikakva, samo provera, da li si stigla u neijem drutvu. Nisam hteo da jo jednom ispadnem budala. Aleks je postalo neprijatno jer je znala da misli na njen odlazak sa Santorinija bez pozdrava. Bilo joj je vrlo komplikovano da objanjava zbog ega je nestala, a stid nije dozvoljavao da prizna koliko je prieljkivala zajedniki ivot sa njim. Riard je prekinuo tiinu: -Ako mi dozvoli, ne bih vie ovde kisnuo, ve predlaem da udjemo u taksi. Pomogao joj je da unese sliku, znajui ta je na njoj. Njeni postupci govorili su mu mnogo vie od bilo ega to je mogla da ispria. Na dobrom grkom rekao je taksisti kuda da vozi. U melodici njegovih rei Aleks nije prepoznala ime svog hotela, ali joj Riard nije dao vremena za protest: -Onaj ko je nestao bez pozdrava, duguje mi da veeras bude moj gost. Nadam se dobrovoljno, poto obino ne otimam devojke.

Aleks se samo zadovoljno nasmeila, naslonivi glavu na sedite automobila, a malo potom i na Riardovo rame. Kolima se moglo samo do poetka jedne izuzetno strme ulice u otmenom kvartu Soluna, ispunjenog luksuznim kuama aristokratije, diplomata i bogatih trgovaca. Nekoliko stotina metara peaenja u cipelama sa visokom tiklom bilo bi pravo muenje da Riard nije uzeo sliku iz njenih ruku i pomogao joj da se popne kamenim stepenitem do ulaza u njegovu kuu. Potpuni mrak nagovetavao je da se posluga povukla, ili se njoj samo inilo da Riard ivi mnogo raskonije nego to je delovao. Bila je zbunjena i uzbudjena: upalio je svetlo u prostranom hodniku, odloio sliku i njenu bundu i pozvao je da udje u salon. Pre nego to je stigao da je utivo ponudi piem, nali su se u zagrljaju koji je potrajao itavu venost. Kada je uspeo da se odvoji od nje, pitanje je bilo jae od strasti: -Aleks, ima li predstavu koliko puta sam te traio u Londonu, u Institutu? [ta radi ta Preskotova sekretarica, da li ikome prenosi poruke? Bio sam lud od enje, ali jo vie od brige, jer sam sve vreme mislio da ti se neto nije desilo. Niko nije hteo da mi da tvoju kunu adresu , mada sam od toga i zazirao, bojei se da sa nekim deli stan. Da budem iskren, bojao sam se da je to ponovo Dek Fleming... -Kako si mogao tako neto i da pomisli? Dane na ostrvima neu zaboraviti dok sam ivabila je zaprepaena sopstvenom iskrenou. Onda se duboko zamislila: -Ali mi nije jasno zato Preskotova sekretarica... sumnje su bile jae nego ikad, U Institutu koji je za nju predstavljao sveti hram nauke, radno mesto na koje je bila toliko ponosna, deavale su se udne stvari. Bilo je jo rano da neto o tome govori Riardu, a nije ni htela da pokvari ovo arobno vee u kome su ljubavnici ponovo pronali jedno drugo.

Sledeeg jutra, Aleks se probudila sa velikim naporom pokuavajui da se seti gde je. Znala je da sino nije pila, ve da omamljenost ima jedan drugi, mnogo lepi uzrok. Mesto u krevetu pored nje bilo je prazno, a odnekud je dopirao miris Irenine kafe. U besprekornom teget frotirskom ogrtau pojavio se Riard nosei dve olje jake crne kafe. Neposredno i bez uvoda joj je rekao: -Nauio sam da kuvam grku kafu koju znam da voli. Bilo je ovo najlepe dobro jutrokoje je ikada u ivotu ula i blaeno mu se osmehnula. Ovolika srea skoro da ju je bolela.

Dok su lagano ispijali gutljaje izvrsne kafe, Riard je nastavio da se ali: -A sada , uz prvu jutarnju kafu i najnovije vesti, ili -obavetenje za dame koje vole da bee sa lica mesta. Da li te zanima ta se u medjuvremenu dogodilo? Osim to sam skoro poludeo kada si bez pozdrava otila? Aleks je zaustila da mu neto objasni, ali ju je ponovo prekinuo: -O tome emo kasnije, s obzirom da ti je oproteno.Naslutio sam tvoje razloge, mada je gadno bolelo. Siguran sam i tebe, pa smo sada izravnali raune. Naroito mi je drago to se nisi vratila svom bivem muu. ]utala je kao posluno dete, samo odrino maui glavom, a on je nastavio: -Dakle, ao mi je to u ovo divno jutro moram da prizovem jo jednom ime Deka Fleminga. On je uspeo da samo dva dana nakon tvog odlaska sa Santorinija zabolela ju je jako re odlaska ukrade ikonu Bogorodice i iznese je iz zemlje. Sigurni smo da je imao sauesnika, inae ne bi mogao da iznese ikonu iz same crkve. S obzirom da je zajedno sa njim nestala i Atina Papas, moe da zamisli u kakvom je oajanju od tada jadni Konstantin.Potroio je itavo bogatstvo traei ih po Grkoj i Zapadnoj Evropi, ali jasno je da nita nije uspeo. Samo pretpostavlja da e se ikona pojaviti na jednoj od januarskih aukcija u Londonu i jue me je telefonom zamolio da se trinaestog popodne nadjemo kod Sotbija. -To znai da i ti uskoro krees za London? -nije mogla da sakrije koliko je prijatno iznenadjena. -Ako uspem da dobijem nekoliko slobodnih dana akonto neodlonih privatnih obaveza, moda i sa tobom... -Ali ja moram da se vratim na posao kroz tri dana, rekla je tiho. -Posao, posao! Mislio sam i nadao se da nee stalno stavljati u prvi plan svoj posao. Verovao sam da si u Solun dola da me pronadje... Pa i jesam !! vritala je u sebi, ali ponos joj nije dozvolio da mu bilo ta dalje objanjava. Znala je da ovaj trenutak u njihovoj vezi mora doi i da e biti presudan-njen posao treba da postane nebitan, njegova karijera, naprotiv, neto emu e se sve podrediti. Borila se u sebi sa goriinom nepravde i ljubavlju prema ovom oveku kome se zaista nita nije moglo zameriti osim... ali, kako bi on mogao da napusti svoj poloaj ak i da hoe toliko da se rtvuje zbog nje? Da ga ona izdrava? Za trenutak su stvari delovale apsolutno nereivo i ona je samo duboko uzdahnula. -Volela bih veoma da se istim avionom vratimo u London -

reila je da zvui pomirljivo. A do tada, imamo jo malo slobodnog vremena oboje, zar ne? Odgovor je bio potvrdan . Napolju je padala kia, ali kakva je to bila prepreka za dvoje rodjenih Engleza? Imali su mnogo malih planova za obilazak grada i reili da ih ostvare makar i pod kiobranima. Oko podne se ve lepo razvedrilo i prvi zraci Sunca toga dana zatekli su ih u jednom restoraniu u Aristotelovoj ulici na obali. Pili su kafu, nemo i zaljubljeno gledajui jedno u drugo. Niko se nije usudjivao da govori o budunosti. Sledea dva dana razmiljali su samo o tome kuda e ii, gde ruati i kako provesti vee. Ovo poslednje bio je najmanji problem- odjavila se iz svog runog hotela i prela u njegovu kuu, zaudjena to nema posluge, ali i zadovoljna potpunom privatnou koju su imali. Videvi u njenim oima malu zbunjenost, sam je objasnio: -Aleks, ti suvie visoko postavlja moj poloaj u nekim svojim predstavama koje nisu ba tane . Nisam ambasador, niti neka toliko znaajna linost za nau Vladu da bi me okruivala svita posluge i telohranitelja. Odredio sam da dva puta nedeljno dolazi domaica koja isti, a o svemu ostalom brinem sam . Tako se oseam najslobodnije. -Ovo je bolje nego to sam se nadala, pomislila je, bar nije optereen protokolom i utogljenou. Glasno je rekla samo: -Od prvog trenutka mi se dopalo to sam osetila da si neposredan i jednostavan. -O, to znai da se dama zaljubila u mene na prvi pogled, alio se dok su mu oi zadovoljno sijale. -Ne laskaj sebi, zadirkivala ga je i ona, a oboje su znali da je prvo jutro u hotelu u Tiri bilo presudno . -[ta misli, zato sam te zamolio da se i sledeeg dana pojaviu u onoj predivnoj narandastoj haljini? -Ne znam , u jednom trenutku sam zaista pomislila da me nisi ni pogledao u lice... -Ludo jedna mala, ostao sam bez daha, to je bio samo trik da te jo jednom vidim onako lepu kao prvi put.

Apsolutnu sreu u kojoj su uivali prekinuo je poslednji poziv putnicima za London da se ukrcaju u avion sutradan ujutru. Iako su bili zajedno, obojima je stajala knedla u grlu.Srea je trajala kratko, a dunosti su opet zvale. Rastali su se na Hitrou odlazei prema odvojenim taksijima. Ona ka svom stanu, a on pravo u Vladu gde je morao ...pa, nije joj rekao ta mora. Znala je da ne treba ni da ga pita. Nadala se da e je pozvati jo iste veeri i ponovo ju je doekalo njeno prazno predsoblje, ovog puta manje strano jer je znala da je ON tu negde, u gradu. Mogli su se videti u svakom trenutku. Ukoliko okolnosti dozvole...

X Telefon je zazvonio u njenoj kancelariji tek dva dana kasnije i zaula je poznati glas: -Aleks, ja sam , izvini to te nisam pozvao ve dva dana. Poslovi koje moram da zavrim prosto me gue koliko su hitni. Nadam se da misli na mene i da ti jako nedostajem. -Svakako, to ne mora ni da me pita, ali emu tolika tajanstvenost Riarde, zar ne moemo da se vidimo barem u pauzi za ruak? -Na moju veliku alost, to je nemogue, jer moram veeras da odem iz Londona u unutranjost, ne mogu ti rei tano gde, a vraam se trinaestog na ugovoreni sastanak sa Konstantinom. Nadam se da e i ti biti na toj aukciji, zar ne? - glas mu je zvuao moleivo. -Da, naravno, uspela je da promuca, pre nego to se veza prekinula. Proli su je marci niz ledja. [ta u stvari mora da obavi Riard Rasel? emu tolika tajanstvenost? [ta li krije od nje? Zato nije ni pomislio da dodje u njen stan? Da li se bojao da bi mu veza sa njom mogla pokvariti karijeru? Je li mogue da je kompromit