Datum : 29.4.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 12 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PRAVILNA PRIMENA POSTUPKA JAVNIH NABAVKI Studija izvodljivosti pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji (14) Evropska komisija u Strazburu dala je pozitivnu ocenu Studiji izvodljivosti pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, a to je zapravo izveštaj o spremnosti državne zajednice da pregovara sa Unijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Studija ima zvanični naziv „Radni papir Komisije“ i predstavlja predlog Savetu ministara EU da odobri mandat Komisiji da otvori pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom. Danas će u nastavcima objaviti sadržaj ovog dokumenta Dakle, efikasna zaštita prava intelektualne svojine, koja se zahteva SSP-om, trenutno nije zagarantovana. Suzbijanje krivotvorenja i piraterije samim tim predstavlja priličan izazov za Srbiju i Crnu Goru u okviru budućeg SSP-a. I Srbija i Crna Gora moraju ostvariti značajan napredak u sprovođenju, uključujući izradu sveobuhvatne strategije za zaštitu prava intelektualne svojine kako bi se unapredila koordinacija među organima. 3.5.3. Javne nabavke Prema SSP-u, i od Srbije i od Crne Gore će se zahtevati da kompanijama koje dolaze iz EU obezbede pristup postupcima dodele ugovora po tretmanu koji je jednako povoljan kao i za domaće kompanije, a koji je podložan tranzicionom periodu o kome treba pregovarati za kompanije iz EU koje nisu osnovane u Srbiji i Crnoj Gori. Recipročni aranžman će se primenjivati i na pristup kompanija iz Srbije i Crne Gore postupcima dodele ugovora u EU (podložno uslovima u oblasti komunalnih usluga). Srbija i Crna Gora će morati postupno uskladiti svoje zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki sa zakodavstvom Evropske unije. Takođe će morati ojačati nadležne institucije i sudstvo kako bi se postupci javnih nabavki pravilno primenili. Zakodavni i administrativni okvir za javne nabavke, uključujući i organe za javne nabavke, utvrđen je zakonima usvojenim u obema republikama. Obe republike

će postepeno zaokružiti ovaj pravni okvir usvajanjem podzakonskih akata. U Srbiji je usvojen novi Zakon o javnim nabavkama 2004. godine sa namerom daljeg usklađivanja republičkog zakonodavstva sa evropskim. Postojeće zakonodavstvo u Crnoj Gori je visoko preskriptivno i razlikuje se od acquis-a u nekoliko ključnih aspekata, od kojih su neki u konkfliktu sa budućim obavezama Crne Gore u okviru SSP-a. U Crnoj Gori se trenutno vrši revizija propisa o javnim nabavkama, a usvajanje novog Zakona o javnim nabavkama se očekuje u drugoj polovini 2005. godine. Institucije na nivou državne zajednice trenutno nisu obuhvaćene bilo kakvim statutarnim pravilima o javnim nabavkama. To se mora izmeniti, na primjer tako što će se obezbediti da zakonodavstvo obe republike eksplicitno obuhvata institucije državne zajednice smeštene na teritoriji republika. Od jula 2004. godine, obe republike primenjuju domaću šemu povlastica, koja se ne odnosi na ponuđače iz druge republike. Novi propisi bi trebalo da međusobno ponovo ustanove nacionalni tretman koji se dodeljuje kompanijama registrovanim u dvema republikama, čime bi se izbeglo nanošenje štete interesima budućih podružnica EU osnovanim u jednoj od republika. Štaviše, administrativni kapaciteti u Srbiji, a naročito u Crnoj Gori moraju biti unapređeni. Situacija u Crnoj Gori ukazuje da bi sprovođenje nacionalnog tretmana, koji se zahteva SSP-om, predstavljalo priličan izazov. 3.5.4. Standardizacija i procena usklađenosti Kako bi se prilagodile SSP-u, i Srbija i Crna Gora će morati da postepeno usklade svoje propise sa zakonodavstvom EU u oblasti tehničkih propisa i usklade ih sa evropskim standardima, kao i da uvedu odgovarajuće zakonodavstvo i formiraju institucionalne kapacitete za standardizaciju, metrologiju, akreditaciju, pristup tržištu i postupke procene usklađenosti. Pre svega, zahtevaće se i) promovisanje upotrebe tehničkih propisa i postupaka za procenu usklađenosti koji važe u Evropskoj zajednici, ii) zaključenje, kada bude podesno, Sporazuma o proceni usklađenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda, iii) podsticanje razvoja infrastrukture kvaliteta: standardizacija, metrologija, akreditacija i procena usklađenosti, iv) dalja promocija učešća Srbije i Crne Gore u radu specijalizovanih. Zavod za standardizaciju Državne zajednice i Zavod za mjere i dragocjene metale imaju vodeću ulogu u definisanju tehničkih standarda i propisa usklađenih sa evropskim. Nacrti zakona o standardizaciji, metrologiji, akreditaciji i tehničkoj usklađenosti su izrađeni na nivou državne zajednice. Usmereni su ka usklađivanju sa relevantnim propisima EU i STO-a, pre svega sa propisima o tehničkim barijerama u trgovini. Pošto su tehnički standardi većinom definisani na nivou Državne zajednice, obje Republike primjenjuju iste tehničke propise koji su sada usklađeni sa evropskim i međunarodnim standardima. Takođe je u fazi izrade set propisa na republičkom nivou, kao što su propisi o kvalitetu proizvoda i standardi kvaliteta životne sredine. Obe republike moraju nastaviti sa naporima koje ulažu u cilju usklađivanja svojih propisa sa acquis, stvaranja povoljnih uslova za trgovinu i

izbegavanja daljih barijera. Tačnije, moraju se uvesti mehanizmi internih konsultacija, provere ili obaveštavanja o nacrtu tehničkih propisa pre njihovog usvajanja, kako bi se izbegle necarinske barijere i dalja regulatorna kompleksnost. Dakle, ostvaren je napredak u usklađivanju sa standardima EU. Ipak, mnogi standardi (npr. propisi o kvalitetu, bezbednost hrane, pravila o hemikalijama i njihovom pakovanju, itd.) su regulisani na nivou republika, mada na prilično ne-koordinisan način. Veterinarske i fitosanitarne politike i institucije su pod jednakom kontrolom republika. Republički organi su zaduženi za kontrolu zdravlja životinja, bezbednosti hrane i slična pitanja. U tom kontekstu, Srbija je pripremila niz nacrta zakona u oblasti bezbednosti hrane, utvrđujući pravni okvir za dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Crna Gora je usvojila novi Veterinarski zakon i nedavno osnovala odeljenje za veterinarska pitanja. 3.5.5. Zaštita potrošača U cilju ispunjenja obaveza koje proističu iz SSP-a, Srbija i Crna Gora će morati i) razviti aktivnu politiku zaštite potrošača, u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije harmonizovati svoje propise o zaštiti potrošača, kao i nezavisne i efikasne administrativne strukture i organe zadužene za sprovođenje kako bi se ispunili osnovni zdravstveni i bezbedonosni zahtevi i zaštitili ekonomski interesi potrošača, iii) obezbediti učešće potrošača kao i njihovu informisanost i obrazovanje. Sveobuhvatan Zakon o zaštiti potrošača je usvojen na saveznom nivou 2002. godine, donoseći značajan napredak u odnosu na prethodno stanje, ali je ostao neprimenjen u praksi. Novo ustavno uređenje je ovaj sektor prenelo u nadležnost republika i Srbija je nedavno usvojila novi Zakon o zaštiti potrošača koji teži usklađivanju pravila sa pravilima EU. U Crnoj Gori se radi na sličnom zakonu, čije se usvajanje očekuje tokom prve polovine 2005. godine. Koordinacija aktivnosti u obe republike bi se trebalo nastaviti u cilju obezbeđenja sveobuhvatne zaštite potrošača, kao i dodatnog usklađivanja sa relevantnim odredbama acquis-a. Ova pravila je neophodno pravilno primeniti i sprovesti. Sprovođenje se postepeno poboljšava, ali je i dalje na nezadovoljavajućem nivou. Srbija je utvrdila program zaštite potrošača, i osnovala Savet za zaštitu potrošača. Preduzeti su koraci ka unapređenju saradnje između republičkih organa u primeni pravila u ovoj oblasti, npr. između tržišnih inspekcija, carina, itd. Konačno, bez obzira na postojanje izvesnog broja zakonodavnih i administrativnih mera, zaštita potrošača je još uvek slaba, kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori. S obzirom na obaveze koje proizilaze iz SSP-a, Srbija i Crna Gora bi morala razviti sveobuhvatne strategije zaštite potrošača kako bi se objedinile zakonodavne i institucionalne mere, kao i mere sprovođenja zakona. 3.6. Pravosuđe i unutrašnji poslovi 3.6.1. Jačanje institucija i vladavina prava

Prema SSP-u, ugovorne strane pridaju posebnu važnost konsolidaciji vladavine prava u Srbiji i Crnoj Gori, učvršćivanju relevantnih institucija u upravi uošte, institucija za sprovođenje zakona, a posebno u sudstvu. Garancija bezbednog, efikasnog i predvidljivog pravnog prostora predstavlja logičan preduslov za funkcionisanje efektivnog SSP-a. Organi vlasti i sudstvo koji rade u skladu sa odgovarajućim demokratskim i profesionalni standardima su važni ne samo za uspostavljanje vladavine prava koja donosi neposrednu korist građaniima, već i za međunarodnu saradnju i ekonomski razvoj, uključujući privlačenje stranih investicija. 3.6.1.1. Policija Demokratska kontrola i jasan pravni okvir za policiju i snage bezbednosti predstavljaju preduslove za jačanje demokratije i vladavine prava u Srbiji i Crnoj Gori, kada se uzme u obzir specifična pozicija službi bezbednosti za vreme Miloševićevog režima. Nekoliko početnih koraka je već preduzeto s ciljem jačanja i formalizovanja postojeće dobre saradnje između organa na operativnom nivou između ministarstava unutrašnjih poslova dve republike. Nakon ukidanja Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, Centralni nacionalni biro Interpola u Beogradu (NBC) je integrisan u Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Crnogorske vlasti zahtevaju da se poseban biro formira u Crnoj Gori (u skladu sa tim, i odvojeno članstvo u Interpol-u), tvrdeći da sadašnje uređenje onemogućava efikasnost regionalne i međunarodne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala. U Srbiji, se očekuje usvajanje Zakona o policiji nakon usvajanja Zakona o javnoj upravi (kojim se definišu odgovornosti i nadležnosti ministarstava). Uloženi su napori kako bi se potpuno definisala ovlašćenja policije, uvođenjem standarda za unutrašnju i spoljašnju (parlamentarnu) kontrolu. Zakon o zaštiti svedoka je u izradi. Nastavlja se Datum : 30.4.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema DAJNKORP IPAK GRADI KARGO-TERMINAL

BEOGRAD - Zamenik generalnog direktora Aerodroma „Beograd“ Goran Kaličanin najavio je da će 9. maja početi pregovori sa američkom kompanijom Dajnkorp o osnivanju zajedničke firme koja će izgraditi teretni terminal. Pregovori o sklapanju ugovora o zajedničkom ulaganju kapitala Aerodroma „Beograd“ sa Dajnkorpom trebalo bi da budu završeni do kraja juna, rekao je Kaličanin agenciji Beta. On je istakao da je prva faza u razvoju teretnog terminala, koji do sad nije postojao u SCG, što se Aerodroma „Beograd“ tiče, završena izborom američke kompanije kao strateškog partnera. Poslovodstvo aerodroma ne vidi nikakav osnov za tužbu zbog izbora kompanije za realizaciju projekta, pošto je od samog početka svim zainteresovanima jasno predočilo da će partner biti izabran po Zakonu o javnim nabavkama i učesnici su na taj način definisali ponude, kazao je Kaličanin. On je istakao da bi konkretni radovi na izgradnji teretnog terminala trebalo da počnu krajem jula ili početkom avgusta ove godine. Kaličanin je kazao da je vrednost ulaganja stranog strateškog partnera 60,6 miliona dolara, a da će investicija Aerodroma „Beograd“ tek biti određena, ali bi trebalo da obezbedi visok procenat učešća u kapitalu nove kompanije. Datum : 30.4.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema OD 9. MAJA PREGOVARI SA DAJNKORPOM BEOGRAD - Zamenik generalnog direktora Aerodroma „Beograd“ Dragan Kaličanin najavio je da će 9. maja početi pregovori sa američkom kompanijom „Dajnkorp“ o osnivanju zajedničke firme koja će izgraditi teretni terminal. - Pregovori o sklapanju ugovora o zajedničkom ulaganju kapitala Aerodroma „Beograd“ sa „Dajnkorpom“ trebalo bi da budu završeni do kraja juna - rekao je Kaličanin agenciji Beta. On je istakao da je prva faza u razvoju teretnog terminala (kargo haba), koji do sad nije postojao u Srbiji i Crnoj Gori, što se Aerodroma „Beograd“ tiče, završena izborom američke kompanije kao strateškog partnera. - Poslovodstvo aerodroma ne vidi nikakav osnov za tužbu zbog izbora kompanije za realizaciju projekta, pošto je od samog početka svim zainteresovanima jasno

predočilo da će partner biti izabran po Zakonu o javnim nabavkama i učesnici su na taj način definisali ponude - kazao je Kaličanin. Datum : 30.4.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A6 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema IZGRADNJA TERETNOG TERMINALA AERODROM U PREGOVORIMA SA DAJNKORPOM Zamenik generalnog direktora Aerodroma „Beograd" Dragan Kaličanin najavio je da će 9. maja početi pregovori sa američkom kompanijom Dajnkorp o osnivanju zajedničke firme koja će izgraditi teretni terminal. Pregovori o sklapanju ugovora o zajedničkom ulaganju kapitala Aerodroma „Beograd" sa Dajnkorpom trebalo bi da budu završeni do kraja juna, rekao je Kaličanin. On je istakao da je prva faza u razvoju teretnog terminala (kargo haba), koji dosad nije postojao u Srbiji i Crnoj Gori, što se Aerodroma „Beograd" tiče, završena izborom američke komšnije kao strateškog partnera. Poslovodstvo aerodroma ne vidi nikakav osnov za tužbu zbog izbora kompanije za realizaciju projekta, pošto je od samog početka svima zainteresovanima jasno predočilo da će partner biti izabran po Zakonu o javnim nabavkama i učesnici su shodno tome definisali ponude, kazao je Kaličanin. Na tender za izbor partnera za zajedničko ulaganje u izgradnju i upravljanje kargo terminalom na beogradskom aerodromu, koji je raspisan krajem prošle godine, stigle su ponude američke kompanije Dajnkorp i izraelsko-švajcarskog konzorcijuma Engel Jurop. Tenderska komisija je za strateškog partnera izabrala Amerikance, a Komisija za zaštitu prava ponuđača se u aprilu, nakon žalbe drugoplasiranog ponuđača, proglasila nenadležnom pošto za zajedničko uLaganje sa stranom kompanijom ne mora da se raspisuje tender, i uputila Engel grupu da se za zaštitu svojih prava obrati sudu. Prema rečima Kaličanina, Komisija za zaštitu prava ponuđača je osnovana kako bi utvrdila da li su u nekom postupku javne nabavke povređena prava ponuđača i ne može da odluči da li je izabrana bolja ponuda. On je istakao da bi konkretni radovi na izgradai teretnog terminala trebalo da počnu krajem jula ili početkom avgusta ove godine, cakon zaključivanja ugovora i osnivanja zajedničkog preduzeća srpske javne i američke privatne kompanije. Kaličanin je kazao da je vrednost ulaganja stranog strateškog partnera 60,6 miliona dolara, a da će

investicija Aerodroma „Beograd" tek biti određena, ali bi trebalo da obezbedi visok procenat učešća u kapitalu nove kompanije. Ranije je najavljeno da će Dajnkorp posedovati 65 odsto kapitala kompanije, a beogradski aerodrom 35 odsto. Moderan kargo terminal bi trebalo da bude izgrađen na površini od 208.000 kvadratnih metara i da u prvoj godini poveća promet teretne robe na beogradskom aerodromu sa 12.000 na 80.000 tona. Kako je ranije najavljeno, u skladištima i industrijskoposlovnom kompleksu bi do kraja 2009. godine trebalo da se otvori najmanje 5.000 novih radnih mesta. (Beta) Datum : 3.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Afirmativna Reagovanje : Nema JAVNE NABAVKE POLOŽILE ISPIT Prema najnovijem istraživanju Cesida, naručioci i ponuđači su saglasni s ocenama stručnjaka da je sistem javnih nabavki u Srbiji poslednje dve i po godine znatno poboljšan i da je uticao na smanjenje korupcije. Stanje u javnim nabavkama sada je, prema ocenama ispitanika, za 50 odsto bolje nego pre donošenja zakona polovinom 2002. godine kada je dobilo prilično lošu prosečnu ocenu ponuđača i naručilaca 2,3 Sadašnje stanje je 50 odsto naručilaca i 31 odsto ponuđača ocenilo najboljim ocenama četvorkom i peticom, oko 30 odsto naručilaca i 26 odsto ponuđača je dalo osrednju "trojku", a samo 15 odsto svih učesnika je dalo lošu ocenu. Istraživanje, koje je vodio prof. Instituta za društvena istraživanja Srećko Mihailović, rađeno je za potrebe OEBS-a na uzorku od 200 ponuđača i naručilaca, od toga 97 odsto domaćih i tri odsto stranih, koji su odgovorili na 115 pitanja. Ocene celog sistema javnih nabavki u odnosu na stanje početkom devedesetih godina povećane su u proseku za 150 do 200 indeksnih poena. U celini gledano, sada su najbolje su ocenjeni transparentnost postupka i konkurentnost, a najslabije jednostavnost procedure i zaštita domaćih proizvođača. Tako 68 odsto ponuđača i 79 odsto naručilaca smatra da je transparentnost povećana, a 69 odsto ponuđača i 62 odsto naručilaca ocenjuje da je povećana i konkurencija, odnosno broj firmi (3,5) koje konkurišu za poslove javnih nabavki.

Datum : 3.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : G. UMIČEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Afirmativna Reagovanje : Nema PRIJA KAŠIKA, ALI I CENA STUDENTSKI CENTAR „NOVI SAD" OTVORIO RESTORAN ZA ZAPOSLENE U KRUGU KAMPUSA Studentski centar "Novi Sad" odnedavno je otvorio još jedan restoran, na spratu iznad velike menze, takozvanu treću liniju. Po ceni od 95 dinara za kompletan ručak u ovom restoranu mogu da se hrane univerzitetski i radnici Zavoda za zdravstvenu zaštitu zdravlja studenata, kao i firme u krugu studentskog grada koje su potpisale ugovor sa Centrom, poput "Urbisa" i "Informatike". Oni su za sada prezadovoljni, jer za istu cenu umesto hamburgera i brze hrane mogu da jedu "kašikom". Tako, na primer, asistent Filozofskog fakulteta Svetozar Boškov, kaže da mu "treća linija" puno znači, jer kada ima časove ostaje po ceo dan na Fakultetu. - Ne može se reći da je ručak isti kao kod kuće, ali pošto sam se u menzi hranio još kao student, nemam prigovora i mislim da je izbor odličan sa šest jela na meniju, desertom, sokom i uvek svežom salatom, koja sada na pijaci uopšte nije jeftina. Pa, "indeks sendvič" košta 120 dinara, a ovde se čak vodi računa i o posnoj hrani. I Nebojša Rakočević, zaposlen u "Energobulu" pri Fakultetu tehničkih nauka redovno dolazi na ručak i zadovoljan je što je hrana sveža, a ovo mišljenje deli i asistent FTN-a Vladimir Mandić, koji se za "treću liniju" odlučio zbog prirode posla, jer mu raspored vežbi ostavlja malo vremena za ručak. Takođe je zadovoljan cenom i ukusom obroka. Iz istog razloga, Naska Molnar, zaposlena na Fakultetu fizičke kulture dolazi na „treću liniju" i kupuje obroke, koje čak nosi kući, jer joj se, kako kaže tako više isplati. Zamenik direktora Studentskog centra "Novi Sad" Nebojša Petrović, kaže da je ovakav vid poslovanja veoma dragocen, jer su od zarade za deset posto povećane plate radnika, koje se, inače, isplaćuju iz budžeta Republike Srbije. Ako se "treća linija" pokaže isplativom, iako je finansijska dobit mala, ulagaće se i u tekuće troškove, kao što su popravke krovova, kupovine dušeka, kreveta, sijalica, hemijskih sredstava ili računarske opreme za kancelarije. Kompletna nabavka hrana za menze i "treću liniju" ide preko tendera, fakture su odvojene,

a svim korisnicima komercijalnog ručka uredno se izdaje fiskalni račun. Nedavno je Studentski centar "Novi Sad" posetila i budžetska inspekcija, koja je utvrdila da je ovakav vid poslovanja zakonit. Po rečima Petrovića, jedan od razloga što se Studentski centar odlučio za ovakvo poslovanje, jesu i dugovanja prema javnim preduzećima, pre svega Toplani i "Elektrovojvodini". - Dug nastaje tako što Ministarstvo prosvete i sporta zakasni s uplatom, ali i zbog toga što svima ravnopravno raspoređuje "komunalni" dinar, iako su komunalije u Novom Sadu skuplje nego u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Problem je takođe i to što se ti troškovi Studentskog centra u Novom Sadu obračunavaju po tarifi koja važi za privredu - istakao je Petrović. Datum : 3.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema OBNOVA PISTE NA DNEVNOM REDU NA AERODROMU „BEOGRAD" Zamenik generalnog direktora Aerodroma "Beograd" Goran Kaličanin najavio je da će do kraja sedmice biti potpisani ugovori za izradu projekta obnove piste, kojom će se omogućiti sletanja i poletanja po nepovoljnim vremenskim uslovima. Direktnim pogađanjem je ugovoreno da građevinski deo piste projektuje Institut za puteve, a elektrifikaciju "Mašinoprojekt", kazao je Kaličanin agenciji Beta i izrazio očekivanje da će projekti biti završeni do 30. juna ove godine. Prema njegovim rečima, Uprava za javne nabavke Srbije dozvolila je poslovodstvu aerodroma da direktno ugovori izradu projekta obnove piste, pošto tender raspisan u Januaru nije uspeo jer je stigla ponuda samo jedne kompanije. Rekonstrukcija piste, nakon koje će poletna staza dobiti standard "tri be", trebalo bi da počne u oktobru, a radovi će trajati oko 15 dana, kazao je Kaličanin i dodao da postoji mogućnost da ne bude prekida saobraćaja za vreme modernizacije piste. Vrednost čitavog projekta za planiranje i izvođenje radova je pet miliona evra i biće finansiran iz kredita Evropske investicione banke. Kaličanin je najavio je i da će 9. maja početi pregovori sa američkom kompanijom "Dajnkorp" o osnivanju zajedničke firme koja će izgraditi teretni terminal na beogradskom aerodromu.

Datum : 3.5.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A9 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : TANJUG Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SMANJENA KORUPCIJA ISTRAŽIVANjE CESIDA O SISTEMU JAVNIH NABAVKI Dobre ocene naručilaca i ponuđača Prema najnovijem istraživanju Cesida, naručioci i ponuđači su saglasni s ocenama stručnjaka da je sistem javnih nabavki u Srbiji poslednje dve i po godše znatno poboljšan i da je uticao na smanjenje korupcije. Stanje u javnim nabavkama sada je, prema ocenama ispitanika, za 50 odsto bolje nego pre donošenja zakona polovšom 2002. godine kada je dobilo prilično lošu prosečnu ocenu ponuđača i naručilaca - 2,3- Sadašnje stanje je 50 odsto naručilaca i 31 odsto ponuđača ocenilo najboljim ocenama četvorkom i peticom, oko 30 odsto naručilaca i 26 odsto ponuđača je dalo osrednju „trojku", a samo 15 odsto svih učesnika je dalo lošu ocenu. Istraživanje, koje je vodio prof. Instituta za društvena istraživanja Srećko Mihailović, rađeno je za potrebe OEBS-a na uzorku od 200 ponuđača i naručilaca, od toga 97 odsto domaćih i tri odsto stranih, koji su odgovorili na 115 pitanja. Ocene celog sistema javnih nabavki u odnosu na stanje početkom devedesetih godina povećane su u proseku za 150 do 200 indeksnih poena. U celini gledano, sada su najbolje su ocenjeni transparentnost postupka i konkurentnost, a najslabije jednostavnoot procedure i zaštita domaćih proizvođača. Tako 68 odsto ponuđača i 79 odsto naručilaca smatra da je transparentnost povećana, a 69 odsto ponuđača i 62 odsto naručilaca ocenjuje da je povećana i konkurencija, odnosno broj firmi (3,5) koje konkurišu za poslove javnih nabavki. Komentarišući rezultate ankete, direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović je istakao da su slabe ocene za jednostavnost procedure posledica sprovođenja nove zakonske regulative, ali i navike da se u njoj traže „rupe". Ocene ispod proseka je dobila i zaštita domaćih proizvođača ponuđača što znači da oni sami smatraju da im se položaj u poslednje 2,5 godine pogoršao. To se objašnjava pojačanim prisustvom stranih ponuđača, rekao je Jovanović istakavši da je ta ocena dosta subjekgivna i da se pre može objasniti „traženjem krivca u drugome" za nedovoljnu uspešnost na tenderima. „Domaćim

proizvođačima je po zakonu omogućena bodovna prednost od 20 odsto u odnosu na one koji nude dobra stranog porekla", objasnio je on i zaključio da bi „naši proizvođači trebalo pre da rešenja traže u jačanju svoje konkurentnosti, nego u daljem jačanju zaštite države". Ponuđači i naručioci slažu se i u opštoj oceni da je posle donošenja zakona značajno smanjena korupcija u oblasti javnih nabavki. Tako 39 odsto naručilaca i 43 odsto ponuđača smatra da na korupciju odlazi između 10 i 30 odsto ukupne vrednosti javnih nabavki, a njihovo visoko saglasje upućuje na tačnost ove procene i moguće uštede u ovoj oblasti. Ponuđači koji su najpozvaniji da govore o korupciji, ali 39 odsto, naveli su da je ona najprisutnija u fazi pripreme za javnu nabavku, a 30 odsto je vezuje za postupak, odnosno realizaciju javne nabavke. To znači da 70 odsto ponuđača smatra da je korupcija zastupljena u fazama koje nisu regulisane zakonom i koje nisu „pokrivene" radom Uprave i revizorske Komisije. Rad uprave za javne nabavke, zasniva se na ocenama naručilaca, jer su oni njeni glavni korisnici i u celini je vrlo dobro ocenjen prosečnom ocenom 3,8. Zato ne treba podlegati pritiscima interesnih grupa za promenama zakona u ovom delu, nego treba naterati naručioce da ozbiljno, realno i na vreme planiraju, tako da se samo u vanrednim i hitnim situacijama nabavke vrše pogađanjem i to maksimalno u 15 odsto slučajeva, zaključio je Jovanović. Datum : 4.5.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A11 Autor : M. DERIKONJIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema ISTRAGA TAPKA U MESTU AFERA „AERODROM” KAO DA PADA U ZABORAV Do zastoja došlo zbog prezauzetosti istražnog sudije Zorana Đorđevića, kaže Branislav Todić iz Okružnog suda u Beogradu Istraga koju Okružni sud u Beogradu vodi protiv osumnjičenih za zloupotrebu službenog položaja i prekoračenja službenih ovlašćenja u okviru projekta „Kapija Srbije – Aerodrom Beograd”, odnosno rekonstrukcije dela zgrade aerodroma u Surčinu, već izvesno vreme stoji u mestu. Dok u beogradskoj Palati

pravde „zastoj u postupku” pravdaju prezauzetošću istražnog sudije Zorana Đorđevića. – Postupak ide uobičajenim tokom. Do zastoja u istrazi, ako to mogu tako da nazovem, došlo je zbog prezauzetosti istražnog sudije Zorana Đorđevića. Ovaj sudija odnedavno vodi i istražni postupak protiv Milorada Bracanovića, bivšeg zamenika direktora BIA i Milana Obradovića, bivšeg načelnika beogradske policije, pa je to osnovni razlog što se „afera Aerodrom” ne rešava brzinom koju su očekivale stranke u postupku – objasnio je za „Politiku” Branislav Todić, šef istražnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. U prilog tezi da u sudu sve ide po „redu i planu” ide i činjenica da je Okružno javno tužilaštvo, nedavno, krivičnu prijavu proširilo sa dva nova imena. Mišljenje šefa istražnog odeljenja, međutim, ne dele osumnjičeni i njihovi branioci. Oni tvrde da tužilac u postupku i istražni sudija ne mogu da pronađu dokaze za dela koja se osumnjičenima stavljaju na teret. – U dosadašnjem toku istražnog postupka, koji se praktično vodi od kraja novembra prošle godine, kada je uhapšena grupa osumnjičena za ovo krivično delo, saslušano je manje od dvadeset svedoka. Svi okrivljeni, njih šest, kojima je posle saslušanja kod istražnog sudije određen jednomesečni pritvor, su odlukom Vrhovnog suda Srbije pušteni na slobodu – objašnjava jedan od advokata u postupku. Prema nezvaničnim informacijama, svi osumnjičeni su radi provera, pre izvesnog vremena, pozvani u UBPOK gde su ponovo ispitani o ovom slučaju. Ni jedan od advokata, prema tvrdnjama sagovornika „Politike”, međutim, nije dobio zapisnike sa saslušanja niti je upoznat sa detaljima njihovih iskaza. Krivična prijava zbog više zloupotreba službenog položaja, „teških” 220 miliona dinara, obuhvata Mariju Rašetu- Vukosavljević, bivšeg ministra za saobraćaj i telekomunikacije vlade Srbije, Branislava Vitasovića, bivšeg generalnog direktora Aerodroma „Beograd”, njegovog zamenika Duška Grilihesa, Slađana Ikovića, bivšeg pomoćnika generalnog direktora, Aleksandra Đorđevića, bivšeg koordinatora razvoja, Zorana Popovića, bivšeg direktora Građevinske inspekcije Srbije, Branislava Stojakovića, vlasnika i direktora preduzeća „Eurosalon”, Jovana Đenadića, direktora preduzeća „Termoenergo inženjering”, Dejana Mišovića, direktora preduzeća „Kolubara invest gradnja” i Predraga Vukovića, direktora preduzeća „Abies sistem”. Krivična prijava proširena je i imenima Ide Rakočević-Škrbić, sekretara UO Aerodroma „Beograd” i Nastasa Andrića, direktora investicija Aerodorma „Beograd”. Svi se sumnjiče da su, od marta 2003. do aprila 2004. godine, iskorišćavanjem službenog položaja i prekoračenjem granica službenih ovlašćenja, prilikom

rekonstrukcije VIP salona i projektovanja Terminala 2 Aerodroma „Beograd” oštetili to preduzeće za oko 220 miliona dinara, pribavivši pri tom za sebe i svoja preduzeća protivpravnu imovinsku korist od oko 60 miliona dinara. Istraga se vodi protiv trinaest osoba. Datum : 5.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : V. S. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PISTA I ZA MAGLU MODERNIZACIJA POLETNO-SLETNE STAZE AERODROMA BEOGRAD BEOGRAD - Ugovori za izradu projekta obnove aerodromske piste u Surčinu biće potpisani sutra. Zamenik generalnog direktora Aerodroma “Beograd” Goran Kaličanin najavio je da će planiranje biti povereno domaćim firmama. - Direktnim pogađanjem ugovoreno je da građevinski deo piste projektuje Institut za puteve, a elektrifikaciju “Mašinoprojekt” - kaže Kaličanin. - Projektovanje bi trebalo da bude završeno do 30. juna, a čitav posao, vredan pet miliona evra, finansiraćemo iz kredita Evropske investicione banke. Rekonstrukcija piste trebalo bi da počne u oktobru i da traje 15 dana. Po završetku modernizacije, u Surčinu će moći da se sleće i poleće i po magli, jer će Aerodrom “Beorad” imati kategoriju ZB, sa dovoljnom vidljivošću od 50 metara. - Uprava za javne nabavke Vlade Srbije dozvolila nam je da direktno ugovorimo izradu projekta obnove piste, pošto tender koji je bio raspisan u januaru nije uspeo, jer je stigla ponuda samo jedne kompanije - naveo je Kaličanin. Datum : 6.5.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 2 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Negativna

Reagovanje : Nema BORBA, NA REČIMA Savet protiv korupcije BEOGRAD - Savet za borbu protiv korupcije pripremio je strategiju koja treba da omogući primenu antikorupcijskih zakona. Mauricio Masari, šef Misije OEBS-a za SCG, rekao je u sredu da se vlasti zalažu za borbu protiv korupcije samo na rečima, a iz Saveta poručuju da je borba protiv korupcije glavna tema svih stranaka u borbi za vlast, ali ne i po dolasku vlast. - Poslednji slučaj kada je Vlada prekršila zakon je donošenje uredbe kojom je policija izuzeta iz primene Zakona o javnim nabavkama - navodi Savet, i dodaje da su tako sve nabavke za policiju proglašene poverljivim. Savet smatra da Ustavni sud Srbije mora da reaguje jer je Vlada prekoračila svoje nadležnosti. (AG) Datum : 6.5.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A13 Autor : M. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Negativna Reagovanje : Nema PONIŠTEN TENDER EPS-A EPS-ov tender za kvalifikaciju ponuđača za nabavku brojila po drugi put je poništen. Od prvog konkursa je, podsećamo, prošle godine „odustala" sama Elektroprivreda Srbije. Drugi je nedavno poništila Komisija za zaštitu prava. Na taj tender javilo se 18 ponuđača, od kojih su samo četiri, dva domaća i dva strana, „prošla" kvalifikacije. Komisiji za zaštitu prava su, kako kaže Vladimir Ivić, njen predsednik, stigle žalbe pet učesnika na EPS-ovom tenderu. Komisija je, po njegovim rečima, utvrdila da su određeni nedostaci ustanovljeni kod podnosilaca zahteva tretirani od EPS-a kao „razlozi neispunjenja uslova za kvalifikaciju" postojali i kod ponuđača kojima je ustanovljena kvalifikacija u prvoj fazi restriktivnog postupka. Odnosno, svi ponuđači na konkursu nisu imali jednak i ravnopravan tretman.

Datum : 6.5.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : J. S. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema OPET PONIŠTEN TENDER EPS Predtender Elektroprivrede Srbije za nabavku električnih brojila poništen je drugi put za godinu dana. Predtender je poništila Komisija za zaštitu prava ponuđača, a pa tako EPS i dalje ne može da raspiše tender za 20.000 brojila, vredan 15 miliona dinara. Uvođenjem novih i zamenom starih, mehaničkih strujomera, nacionalna elektroenergetska kompanija bi znatno smanjila komercijalne gubitke koji godišnje iznose oko 50 miliona evra. Datum : 5.5.2005 Novina : Vreme Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : TAMARA SKROZZA Tema : Dostupnost informacija, Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : DA Žanr : Intervju Ocena : Negativna Reagovanje : Nema CENTAR KORUPCIJE JE VLADA INTERVJU: VERICA BARAĆ "Naš je stav da bi Miroljub Labus trebalo da podnese ostavku, ne samo zbog ovog slučaja već i zbog njegove odgovornosti u drugim aferama, pre svega u aferi oko izvoza šećera, Sartida i Nacionalne štedionice"

Od trenutka svog nastanka, u decembru 2001. godine, Savet za borbu protiv korupcije poznat je najviše po dve stvari: detaljnim izveštajima o slučajevima sistemske korupcije i po stalnim sukobima s Vladom Srbije. Ništa čudno, da Savet zapravo nije nastao upravo na inicijativu tadašnje vlade, kao nezavisno savetodavno telo. No, čuvena šećerna, a zatim i ostale afere doprinele su da nadležni ministri u Savetu govore kao o "zadušnim babama", a da se u očima većeg dela javnosti on pojavljuje kao jedna od svetlih tačaka u inače mutnom svetu Vladinih saveta i agencija. Ipak, predsednica Saveta Verica Barać u razgovoru za "Vreme" kaže da ne vidi iz kog dela Vlade zapravo potiče taj animozitet. "Oni to rade zajedno. Što se tiče razgovora sa Savetom, oni stvarno zvuče potpuno drugačije nego pre godinu dana. Ako su mislili da ih vlast neće promeniti, čini mi se da su se prevarili. Prošle godine, kada su oni došli, mi smo bar sedeli i lepo razgovarali. Nije bilo potrebe da se dokazuje kako u Sartidu ili Jugoremediji nema korupcije. Bilo je pitanje kako da se to istraži, kako da se pokrenu postupci za odgovornost. Sad su oni okrenuli stvar", objašnjava Verica Barać. "Sad su korupcija 'drugi'. Vi ćete često čuti kako u Vladi Srbije nema korupcije. Centar korupcije je Vlada, na razne načine. Oni, naime, omogućavaju korupciju. Očigledno je da izvršna vlast krupnu korupciju omogućava, a da pravosuđe dozvoljava da ta korupcija ne bude kažnjiva." "VREME": Slučaj o kome se trenutno najviše priča jeste slučaj Miroljuba Labusa, odnosno stipendije koju je dobila njegova ćerka. Da li će Savet preduzeti nešto po tom pitanju? VERICA BARAĆ: Savet je pre praznika uputio Vladi pismo u kome traži objašnjenja. Naš je stav da bi Miroljub Labus trebalo da podnese ostavku, ne samo zbog ovog slučaja već i zbog njegove odgovornosti u drugim aferama, pre svega u aferi oko izvoza šećera, Sartida i Nacionalne štedionice. Zbog svega toga, on više nema kredibilitet da pomogne Srbiji da ide evropskim putem i njegova ostavka bila bi logično rešenje. Ovaj aktuelni slučaj samo je povod za tako nešto. Savet za borbu protiv korupcije nedavno je objavio izveštaj o Mobtelu. Podaci koji su tu izneti već su objavljivani po medijima, a situacijom u Mobtelu bavio se i UBPOK. Da li posle ovog izveštaja očekujete da će se po tom pitanju konačno nešto dogoditi? Iako su saznanja o Mobtelu već opštepoznata, mi smo ipak želeli da se pozabavimo tim problemom, i to na isti način na koji smo analizirali druge stvari. Savet je dužan da sa fenomenološkog stanovišta posmatra krupnu, sistemsku korupciju, jer nije moguće da mi na pravi način savetujemo Vladu o tome kako doći do dobrih mera za borbu protiv korupcije, ako ne znamo kako se to sve zapravo dešava. U tom smislu, Mobtel je posebno značajan, jer od njegovog osnivanja do danas tu postoji izrazito kršenje zakona i ugovora na štetu države. Ono što nam je bilo posebno važno jeste zašto državni organi ni tada ni sada nisu ništa preduzeli potom pitanju, zašto se država ne ponaša kao vlasnik kad jeste vlasnik. U Mobtelu se takođe može videti šta je korupcija u svom izvornom značenju, kakvo je to kvarenje vlasti, kako se opšti interes vrlo lako podredi ličnom ili grupnom interesu i kako se u poslednje četiri godine zaista ništa nije promenilo.

Mi zaista očekujemo da se nešto desi, ne samo kad je u pitanju Mobtel nego i borba protiv korupcije, jer borba protiv korupcije jeste borba za stvaranje pravne države. Ovakve stvari treba da budu rešene u smislu odgovornosti za kršenje zakona. Nema borbe protiv korupcije ako korupcija nije kažnjiva i ako se veoma isplati. Slučaj Mobtel takođe pokazuje da naša sudska vlast nema kapaciteta da se bori protiv korupcije, posebno kad ona ima veze s izvršnom vlašću. Nesporno je da je država vlasnik makar 49 odsto, nesporno je da je to jedna od najprofitabilnijih kompanija i nesporno je da država od te kompanije nema prihoda. A nema ih zahvaljujući Vladi, odnosno ljudima koje Vlada imenuje u Upravni odbor. Zašto se po pitanju Mobtela do sada ništa nije događalo? Kod nas je potpuno narušen odnos između zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. One bi trebalo da su potpuno nezavisne jedna od druge, što kod nas ne funkcioniše. Sve što uradi izvršna vlast, ne izaziva reakciju sudske vlasti. Neshvatljivo je da tužilaštvo ili UBPOK ne analizira sve to. Pravosuđe nema svoj vlastiti kapacitet da se nosi s takvim stvarima i potpuno zavisi od izvršne vlasti na razne načine. Izvršna vlast drži pravosuđe u pokornosti, insistira na nekvalitetnom pravosuđu, a tako dolazimo do nekažnjivosti krupne korupcije, do grupa koje očigledno odlučuju o svemu u ovoj državi, potpuno svesni da nikakav postupak neće biti pokrenut. Zato su tajkuni bliski partijama na vlasti, ili su njihovi članovi, ili su kućni prijatelji funkcionera tih partija. Na početku afere "Knjaz Miloš" objasnili ste kako Savet ne može da se bavi tim slučajem jer "ne može da se bavi svime", ali ste ovu aferu komentarisali nešto kasnije. Kako Savet zapravo bira slučajeve kojima će se javiti? Upravo na osnovu onoga što ti slučajevi suštinski jesu. Mi nismo policija ili pravosuđe, mi želimo da sa svog stanovišta potpuno obradimo jednu temu kako bi nam ona bila potpuno jasna. U slučaju "Knjaz Miloša", Vlada je razrušila jednu instituciju koju bira parlament, a da se parlament uopšte nije pobunio. Komisija za hartije od vrednosti može doneti nezakonito rešenje, ali to njihovo rešenje osporava se pred Vrhovnim sudom u upravnom sporu. To je trebalo da uradi svaki učesnik postupka, pa i Vlada. Niko nema pravo da traži da se rešenje promeni. Da biste osporili jedno rešenje, morate pokrenuti zakonom predviđen postupak. Ako ste nezadovoljni presudom, ne možete napadati sudiju i sud, nego pred nekom višom instancom napasti razloge zbog kojih je presuda takva kakva jeste. Osim toga, Vlada je javno saopštila da je Komisija radila pod pritiskom, ali posle toga nismo saznali da li je protiv bilo kog člana Komisije pokrenut krivični postupak. Šta to znači? Je li bilo pritiska ili nije bilo? Vlada je dužna da se ponaša po zakonu, da se pridržava pravila, što ovde nije bio slučaj. Činjenica da je od kupovine akcija odustao jedan Danone štetna je za državu, a posle toga bi jedna odgovorna vlada podnela ostavku ili makar smenila neke ministre. No, kod nas sve traje dva tri dana i više niko ne postavlja pitanja. Niko ne postavlja pitanje da li je Vlada prodala svoje akcije, da li je država pretrpela štetu, da li je moguće da Vlada do te mere ne zna da bude vlasnik akcija. Takođe, nismo dobili ni odgovor na pitanje ko je taj Balkan limitid.

Povodom izveštaja o finansiranju stranaka, izjavili ste da bi trebalo obratiti pažnju na takozvani stranački porez, odnosno prihod koji stranka ubira od svojih članova koji su na javnim funkcijama. Imate li neka konkretna saznanja o tome? Zakon o finansiranju stranaka jedan je od osnovnih antikorupcijskih zakona zahvajujući kome bi trebalo da nam bude jasnije kako se finansiraju stranke. Mislim da to danas nikome nije jasnije. Svima nam je poznato da su stranke na vodeća mesta u javnim preduzećima i u upravne odbore dovele svoje partijske ljude, potpuno su feudalizovali vlast, kao da to nije državna, nego partijska stvar. Zašto to inače rade, ako u tome nemaju nikakav interes? Takođe, očigledno je da su stranke po hijerarhiji preuzele čitave javne sektore. Trebalo bi proveriti da li tu postoji neka veza i to je zanimljiva tema za UBPOK. Mi, dakle, nismo dobili nikakve konkretne dokaze, ali su čudna dešavanj a bila i na aerodromu i u drugim javnim preduzećima. Na primer, Komisija za hartije od vrednosti trebalo bi da bude potpuno nezavisna. Ali, kad su je pravili, svaka vladajuća stranka tu je postavila svog čoveka. Zato je bilo i moguće napraviti s tom Komisijom to što je Vlada napravila. Da su vladajuće stranke zainteresovane da što bolje obave državni posao, njima ne bi bilo važno da li su tu stranački ljudi. Da li je moguće da stranke misle kako van njihove stranke nema stručnih i odgovornih ljudi? Naravno da ne misle. Za takvo ponašanje ima nekih drugih razloga. Osim već poznatih slučajeva Aerodroma, Jugoremedije, Sartida i drugih, javljaju se i neki novi? Ljudi koji se trenutno nalaze u Vladi, posebno ministar Dinkić, vodili su veliku medijsku kampanju zbog korupcije u prethodnoj vladi. Posebno se to odnosilo na slučaj nabavke opreme za policiju, odnosno na činjenicu da nabavku obavlja ministar Mihajlović preko svojih firmi. Međutim, ni UBPOK ni tužilaštvo nisu pokrenuli postupke, pa mi i ne znamo šta se zapravo dogodilo. Ali, sada je Vlada donela uredbu kojom je sve nabavke za policiju proglasila kao specijalne nabavke. Čitav jedan državni organ tako je oslobođen primene Zakona o javnim nabavkama, što je nedozvoljeno. Taj zakon dozvoljava da se osim naoružanja još neke nabavke proglase kao tajne. Međutim, Vladinom uredbom su sve pokretne i nepokretne stvari koje su neophodne policiji navedene kao stvari za posebne namene, odnosno sve su proglašene tajnim. Da se ne bi pričalo o korupciji prilikom nabavki za policiju, oni su lepo izuzeli čitav MUP. Umesto da su našli način kako da kontrolišu nabavku naoružanja, koja je veoma bitna za sprovođenje civilne kontrole policije, oni su omogućili nepostojanje kontrole bilo kog segmenta policijske opreme. Da ovde postoji sudska vlast, Ustavni sud bi tu uredbu razmotrio. Ukoliko bi bilo ustanovljeno da je prekršen zakon, odnosno da je Vlada uzela sebi pravo da donese uredbu sa zakonskom snagom, on bi tu uredbu stavio van snage i Vladi ne bi palo na pamet da sebe proglašava za zakonodavca. Savet za borbu protiv korupcije do sada je objavio dvadesetak izveštaja o slučajevima sistemske korupcije. Da li je na bilo koji od tih izveštaja ova ili prethodna vlada reagovala onako kako ste očekivali? Ne, ni na jedan. Prethodna Vlada je imala običaj da negira sve. Kada smo prvi put uradili izveštaj o šećeru, oni su nas okvalifikovali kao potpune diletante. Ali, nijedan od navoda u tom izveštaju nisu mogli da ospore. Mi smo dobili sankcije zbog šećera, preko

100.000 tona ilegalno je ušlo u Srbiju, a UBPOK se time bavio selektivno. Ova vlada je onda to resila još gore nego prethodna. Ona je ispunila zahteve Evropske unije i omogućila da se strane firme obeštete. Što se tiče šverca u Srbiji i štete koja je pričinjena, Vlada nije učinila ništa. Nema odgovora na pitanja ko je taj koji je uvezao toliko šećera, kako je moguć toliki šverc, kako je moguće da to Vlada ne može da utvrdi. Nije to tako teško utvrditi. Želeli smo da Vlada prizna da problem postoji, što bi dokazalo njenu volju da taj problem reši. Neverovatno je da republička vlada ne želi da vidi zašto je savezna vlada omogućila šverc šećera, zašto je stavila šećer na režim slobodnog uvoza i izvoza. Neke greške dogode se nenamerno, ali za grešku u obavljanju javnog posla trebalo bi da bude nekih sankcija. I ova i ona vlada misle da se ovde neće promeniti ništa, da je sve u tako slabom stanju da može da se izađe s potpuno besmislenim objašnjenjem i da će svi to progutati. U novembru 2004. požalili ste se kako već mesec i po dana čekate da od parlamenta dobijete zapisnik sa sednice Anketnog odbora o struji. Da li je uobičajeno da se toliko čeka u slučaju kada zatražite dokumente od zvaničnih organa? Savet dobija dokumentaciju sa svih strana, što pokazuje želju ljudi da žive u normalnoj državi i da sve ovo prestane. Od zvaničnih organa ponekad dobijemo traženu dokumentaciju. Što se tiče zapisnika s Anketnog odbora o struji, objašnjeno nam je da taj zapisnik ne možemo da dobijemo iako je, dok je Vladi bilo u interesu da od toga pravi aferu, čak i televizija prenosila zasedanje Anketnog odbora. Čudna stvar. Inače, što se tiče te afere, da li je moguće da neko javno u parlamentu kaže na koji se način uvozi struja, da li je moguće da neko prosipa vodu iz akumulacija da bi uvozio struju, da je mazut oslobođen dažbina, a da se posle toga ne pokrene opsežna istraga. Ako su ti navodi tačni, mora da bude krivičnih postupaka. Ako nisu tačni, onda je neko dovodio javnost u zabludu i radio nešto nedozvoljeno. Vi ne možete reći da se dešava nešto što se ne dešava. A ako se dešava, nemoguće je da se posle toga ne pokrene istraga. To što kod nas piše u zakonu, nikoga ne obavezuje. I vi i drugi članovi Saveta mnogo puta ste ukazivali da mediji ne posvećuju dovoljno pažnje slučajevima korupcije. Osim pritiska javnosti koji se vrši kroz medije, nema drugog načina da se napravi odgovorna institucija. Bez kontrole vlasti, svaka vlast je ista, ona želi da bude neograničena. Za nas je poseban fenomen bila Nacionalna štedionica. Naime, napravljena je privatna banka od državnih para, od državnog poslovnog prostora i nazvana je Nacionalna štedionica. Pritom, prodaja poslovnog prostora jeste nešto što običnom građaninu više od ičega ukazuje na dimenzije te prevare. S jedne strane, niko ne bi prodao svoj najbolji poslovni prostor da bi ga pretvorio u akcije privatnih banaka. S druge strane, sama Vlada je priznala da je prodaja obavljena putem nameštenog oglasa, odnosno daje sa zainteresovanima pregovarala pre objavljivanja oglasa. Kad smo saznali za takvu prodaju, za to da je nekoliko hiljada kvadrata najboljeg poslovnog prostora u zemlji prodato u nameštenom oglasu, mislili smo da će to biti vest dana. Mi smo informaciju dostavili agenciji Beta, ali to niko nije preuzeo, niko nije postavio nijedno pitanje i ništa se nije pojavilo.

Kako objašnjavate takvo ponašanje medija? Mediji su takođe u postupku privatizacije, i oni imaju razne brige. Mislim da tu ima i straha, teško se boriti protiv korupcije u zemlji gde je mnogo nezaposlenih i gde je veliko siromaštvo. Ako je neko vrlo zabrinut za svoj posao, verovatno će imati zazor prema takvim temama. Pojave se povremeno dobri istraživački tekstovi, o Mobtelu na primer, ali se tu negde i zastane. Ako medij dobro odradi temu, to bi za njega trebalo da bude stalna tema. Umesto toga, jednostavno se začuti. Možda tu ima i malo zamora, malo onog stava da to "ne vredi". Ali, u borbi protiv korupcije nema "ne vredi". Sa ovakvom korupcijom ne može se napraviti demokratska država i mi nećemo moći da budemo deo Evrope. Institucije su razorene korupcijom, što se videlo i kad se donosi zakon, i kad se on primenjuje ili ne primenjuje, i kad se on uopšte ne donosi. U medijima se često pojavljuju velike teme, ali na kraju ne bude ništa, jer krupnu korupciju zapravo niko institucionalno ne istražuje - uvek se desi da, kao, tužilac nije znao, UBPOK nije obradio, a onda ni UBPOK nije znao...U stvari, neko važan rekao je da se ništa nije desilo. Da li se Savet bavio slučajevima takozvane sitne korupcije? Nismo se time mnogo bavili, jer je sitna korupcij a samo posledica sistemske. Sistemska korupcija moguća je svuda, ali ona ne može da ugrozi državu i to nije dominantna pojava. Kod nas nije taj slučaj. Kad budemo stigli do toga da nam je glavna korupcija primanje i davanje mita, mi smo prošli znatan deo puta. Ako je onome ko se bavi krupnom korupcijom jasno da mu se ništa neće dogoditi, onda je i onome ko uzima mito u zdravstvu ili školstvu očigledno da će proći bez kazne. Kad krivično delo nije kažnjivo, to mnogim ljudima daje mogućnost da dalje srozavaju i ugled profesije i ugled institucije. Još od januara očekuje se usvajanje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Kakav je zapravo značaj tog dokumenta? Mislim da je glavni motiv Vlade, u trenutku kada je brzo počela da radi na nacrtu te strategije, bio to što je u strategiji videla način za ukidanje Saveta za borbu protiv korupcije. Naime, po nacionalnoj strategiji, trebalo bi da bude formirano državno telo za borbu protiv korupcije. Mi smatramo da je to veoma dobro i zalažemo se za postojanje takvog tela, ali se takođe zalažemo da Savet ne bude ukinut. Ovakvo telo kakvo je Savet, sastavljeno od nezavisnih ljudi koji nemaju izvršnu vlast, podržava napore javnosti za borbu protiv korupcije. Ipak, pored Saveta, neophodno je postojanje organa koji bi imao veća ovlašćenja. Inače, očekujem da će nacionalna strategija uskoro biti usvojena, jer je borba protiv korupcije jedan od osnovnih segmenata Studije o izvodljivosti, a Srbija je jedna od evropskih zemalja sa najvišim stepenom korupcije. Samom činjenicom da su doneseni neki antikorupcijski zakoni, da imamo Zakon o dostupnosti informacijama ili Zakon o sukobu interesa, već smo učinili neki pomak. Koliki je ovogodišnji budžet Saveta i da li je to dovoljno za vaše funkcionisanje? Budžet Saveta je 14,5 miliona dinara. Pre dve godine bio je 30 miliona, ali

nismo imali mogućnosti da to koristimo. Kad je ova vlada došla, sami smo predložili da naš budžet bude 20 miliona. Ministar Dinkić nam je rekao da to nismo dobro uradili i da je to malo ako želimo da npr. plaćamo ekspertske analize. Ipak, posle rebalansa dobili smo manje od toga. U budžetu postoje neke stavke koje mogu da koriste samo zaposleni, a članovi Saveta to nisu. Zbog toga, prošle godine premijer je morao da interveniše iz rezervi kako bismo mogli da završimo godišnje poslovanje. Međutim, isto se dogodilo i ove godine. Antrfile : Izveštaj i predstavke Osim izveštaja o poslovanju Mobtela, Savet za borbu protiv korupcije do sada je objavio i izveštaje o politici i procesu privatizacije, dva izveštaja o izvozu šećera, kao i izveštaje o Jugoremediji, stečaju Sartida, Veterinarskom zavodu, Nacionalnoj štedionici, Dunav osiguranju, nezakonitostima u radu Opštine Zvezdara u vezi s nadziđivanjem zgrada na Konjarniku... Samo tokom prošle godine, Savetu je stiglo 697 predstavki građana u vezi sa slučajevima sistemske korupcije. Datum : 6.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : LJ. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NOVI APARATI I OBNOVA PRORITETNIH OBJEKATA TOKOM LETA U DOMU ZDRAVLJA Dom zdravlja “Novi Sad” dobiće tokom leta nove aparate vredne oko 30 miliona dinara a, po rečima pomoćnice direktora zadužene za organizaciju dr Mire Stojanović, obećanje su dobili od člana Gradskog veća zaduženog za zdravstvo profesora dr Branislava Bobića. - Tokom ovog meseca, prikupljamo tehničku dokumentaciju za raspisivanje tendera za nabavku aparata. Planiramo da kupimo po jedan EMG i rendgen aparat sa TV lancem, više aparata za EKG, laboratorijsku opremu za biohemijske i hematološke analize i opremu za fizikalnu medicinu koja će biti smeštena na tri punkta - kazala je dr Stojanović i napomenula da Dom zdravlja ima dobre stručnjake koji rade na staroj i lošoj opremi. Dr Stojanović je najavila i da je Zavod za izgradnju grada odobrio Domu

zdravlja oko 60 miliona dinara za obnovu prioritetnih objekata. Stoga su počeli da prikupljaju projektnu dokumentaciju za adaptiranje ambulante u Begeču, nadogradnju objekta na Limanu i nadogradnju i postavljanje krova iznad obnovljene pedijatrije u Rumenačkoj ulici. Ambulanta u Begeču je odavno tesna za sve stanovnike ovog mesta, a veliki objekat na Limanu ima ravan krov koji prokišnjava. Prilikom svakog većeg pljuska, voda se sliva kroz ordinacije u celoj vertikali. Obnova dispanzera u Rumenačkoj ulici 102 započeta je prošlog leta, a završavana je u etapama. Prvo je početkom godine završen veći objekat u kojem su smeštene ordinacije opšte medicine i stomatologije. U manjem objektu se nalazi pedijatrija i preuređivanje i doterivanje ovog dela dispanzera završeno je početkom aprila. Plan Doma zdravlja je da se iznad pedijatrije podigne sprat kako bi se obezbedio veći broj ordinacija za opštu medicinu, kao i da se napravi kosi krov iznad dograđenog sprata. Dr Stojanović navodi da je pedijatrijski deo dispanzera u Rumenačkoj ulici sada lepo sređen, ali bi sve to moglo da bude uzalud ako se ne sredi ravan krov koji prokišnjava. Datum : 7.5.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : V. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema ŠTETA 200.000 EVRA Ponovo poništen tender EPS-a za nabavku brojila BEOGRAD - Komisija za zaštitu prava ponuđača poništila je predkvalifikacioni tender EPS-a za nabavku 20.000 brojila. Procenjeno je da na tenderu nema najmanje dva ponuđača koja su prošla jer tri od četiri firme koje je izabrao EPS ne ispunjavaju uslove. Ovo je drugi put da se odlaže posao zamene zastarelih brojila vredan 115.000 miliona dinara. Kašnjenje se povećalo na sedam meseci zbog čega EPS ima gubitke oko 200.000. Godišnja ušteda struje zbog zamene brojila trebalo bi da iznosi 720 miliona kilovata. EPS je, da podsetimo, početkom oktobra prošle godine poništio tender za kvalifikaciju proizvođača zbog traženja evropskih umesto domaćih standarda, što je prema zakonu moralo da odobri Ministarstvo energetike. Raša Stanić, direktor Direkcije za distribuciju električne energije, kaže da je odluka Komisije neočekivana. „Naša stručna komisija je 1. marta od 18 kandidata

odabrala četiri koji su bili najbolji“, objasnio je Stanić i dodao da je EPS odabrao „Mačkaticu“ iz Surdulice, „Landis i Gir“ iz Švajcarske, „Iskruemeko“ iz Kranja i zajedničku ponudu beogradskih firmi „Siti“ i „Enel“. Uz ove četiri ponude, kaže Stanić, bilo je još firmi koje su ušle u uži izbor. „Samo ‘Siti-Enel’ nije imao tehničke nedostatke dok su ove ostale firme imale nedostatke, ali oni nisu ugrožavali funkcionalnost brojila. Uz ‘Siti-Enel’ kvalifikovale su se još tri firme dok su ostali otpali jer nisu ispunili druge uslove. Komisija na osnovu ovih nedostataka smatra da i ove tri firme iz užeg izbora nisu ispunile zahteve“, naglašava on. Zahtev za zaštitu prava Komisiji su uputile firme „Dekotra inženjering“, „Profesionalna elektronika“, „Atlas elektroniks“, „Sitel“ i „Termotehna“. U rešenju Komisije navodi se da prigovori koje su uputili ovi ponuđači nisu dovoljni za poništenje tendera, ali da su pronađeni drugi razlozi da se tender poništi. EPS je, inače, diskvalifikovao „Profesionalnu elektroniku“ zbog neplać anja poreza, „Dekotru“ i „Termotehnu“ zbog neispunjavanja uslova da kao strane firme moraju da imaju 500.000 prodatih brojila u Evropi, „Sitel“ i „“Atlas“ jer kao domaće firme nisu ispunile uslov da imaju pogon za proizvodnju 100.000 brojila. Sudbina poništenog tendera je, kako kažu u EPS-u, neizvesna. EPS planira da u junu raspiše novi tender za nabavku oko 220.000 brojila, ali po pravilima EBRD-a koja je i obezbedila oko 17 miliona evra. Domaće firme neće imati kao na tenderu koji je sada odložen prednost od 20 odsto, a i jedna kompanija će dobiti ceo posao. Domaće firme će teško izdržati konkurenciju stranaca. Datum : 7.5.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : M. PEROVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SVE JOVO - NANOVO POSLE PONIŠTAVANjA TENDERA ZA STRUJOMERE Kako stvari sada stoje, krajnje je neizvesno da li će domaći proizvođači brojila uspeti za sebe da „obezbede" mesto na srpskom tržištu. Pošto je EPS-ov tender za kvalifikaciju ponuđača ovih uređaja po drugi put povdšten, u ovoj kompaniji sada ozbiljno razmišljaju o potrebi ponovnog raspisivanja. Na drugoj strani, za mesec, mesec i po očekuje se tender za nabavku brojila kreditom

Evropske banke za obnovu i razvoj. Na tom konkursu važiće međunarodni kriterijumi. Naše firme naći će se rame uz rame sa svetskim, a posao će dobiti kuća čija ponuda bude najpovoljnija. Od prvog tendera EPS je, podsećamo, lane odustao sam, drugi je nedavno, posle primedbi pet učesnika konkursa, poništila Komisija za zaštitu prava. Jer, kažu u komisiji, ponuđači nisu imali jednak i ravnopravan tretman. Komisija je, naime, utvrdila da su neki nedostaci iskorišćeni kao „razlozi za neispunjavanje uslova za kvalifikaciju" postojali i kod ponuđača kojima je ustanovljena kvalifikacija u prvoj fazi postupka. Za nadležne u EPS-u ovakva odluka komisije je, kako kažu, neočekivana i iznenađujuća. Stručni tim EPS-a ustanovio je, po rečima naših sagovornika, nedostatke kod mnogo strujomera različitih ponuđača. Neki od njih ne utiču na funkcionalnu ispravnost ovih uređaja i nisu bili razlog za diskvalifikaciju ponuđača. Međutim, ističu u EPS-u, učesnici koji su diskvalifikovani na tenderu nisu ispunjavali i neke druge preduslove zbog kojih nije bilo šanse da prođu. Elektroprivreda Srbije je, kažu naši sagovornici, insistirala na kvalitetu brojila, a ovaj tender je dao šansu domaćim firmama da se kvalifikuju za isporučioce. Jedan od preduslova, kada je reč o firmama iz zemlje, kako bi na konkurs stigle samo ozbiljne kompanije, bio je da njihov kapacitet dostiže sto hiljada brojila godišnje. Na drugoj strani, od inoisporučilaca zahtevana je potvrda da su na evropsko tržište u protekle tri godine plasirali 500.000 strujomera ali i da će, ukoliko dobiju posao, za godinu dana otvoriti proizvodni pogon u Srbiji. Datum : 7.5.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : G. V. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema U EPS NEPRIJATNO IZNENAĐENI Posle odluke o poništavanju tendera za nabavku brojila Beograd - Odluka o poništavanju tendera za nabavku brojila neprijatno nas je iznenadila i veliko je pitanje da li ćemo se odlučiti za raspisivanje novog tendera - kažu nadležni u Elektroprivredi Srbije komentarišući odluke Komisije za zaštitu prava o poništavanju prve faze postupka za dodelu ugovora o javnoj nabavci brojila.

Podsećanja radi, EPS je 22. decembra započeo proceduru vezanu za ovaj tender na koji se prijavilo 18 ponuđača sa 16 tipova brojila. Na tenderu je trebalo da se nabavi 20.000 brojila u vrednosti od 115 miliona dinara. Prvu fazu tendera, takozvane pretkvalifikacije uspešno su „preskočile“ četiri firme - Mačkatica, Landis + Gyr AG, Siti i Enel, i Iskra Emeko dok ostale firme nisu ispunile tehničke uslove koje je utvrdio stručni tim EPS. Na ovakvu odluku su se sa zahtevima za zaštitu prava zbog diskriminacije Komisiji za zaštitu prava žalile četiri firme pa je Komisija odlučila da poništi tender zbog toga što su navodno i neke firme koje su prošle pretkvalifikacije imale tehničke nedostatke. Datum : 7.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : S. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TENDER RASPISUJE EVROPSKA BANKA PONIŠTEN KONKURS ZA BROJILA BEOGRAD - Vladina komisija za zaštitu prava poništila je tender EPS kojim je trebalo da odabere grupu proizvođača električnih brojila od kojih bi u maju bila nabavljena prva serija od 20.000 ovih uređaja. Na tender se javilo 18 ponuđača, a komisija EPS je odabrala dva strana i dva domaća. Pet učesnika se žalilo nezadovoljno tretmanom. Nezvanično se saznaje da će Evropska banka za obnovu i razvoj za mesec dana raspisati svoj tender za strujomere koje će, prema ranijem ugovoru, dodeliti EPS-u. Uslovi tog tendera još nisu poznati. Datum : 9.5.2005 Novina : Danas - Biznis Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : IVAN RADAK Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna

Reagovanje : Nema NA SURČIN IPAK STIŽE AMERIČKA FIRMA Izgradnja Kargo terminala na Aerodromu Beograd Ivan Radak Predstavnici Aerodroma Beograd i američke kompanije Dajnkorp internešnel počeće danas pregovore o formiranju novog preduzeća, na bazi zajedničkog ulaganja, koje će voditi izgradnju i upravljanje Kargo terminalom. Nakon što je prošle godine objavljen tender za izbor partnera najbolju ponudu dala je američka firma koja se obavezala da do 2009. godine uloži 60,6 miliona dolara i izgradi oko 200.000 kvadratnih metara prostora za terminal. - Samo u prvoj godini, očekuje se da na poslovima u Kargo terminalu i logističkom centru bude zaposleno 500 ljudi, od kojih je 100 trenutno zaposleno u robnom saobraćaju JP Aerodrom Beograd. Predviđa se da će posredno, u narednih pet godina, biti otvoreno još pet hiljada novih radnih mesta - kažu u Aerodromu Beograd. Prema nekim informacija pregovori bi trebalo da budu završeni do kraja juna kako bi već krajem sledećeg meseca ili početkom avgusta otpočeli konkretni radovi. Tokom pregovora biće odlučeno koliki udeo u novoj firmi će imati Dajnkorp, a koliki Aerodrom Beograd, kao i koliko će iznositi ulaganje Aerodroma u gradnju terminala. Inače, tender za izgradnju Kargo terminala objavljen je u Službenom glasniku 30. maja prošle godine i u prvoj, restriktivnoj fazi postupka prijavilo se sedam ponuđača. Oni su u drugoj fazi postupka pozvani da preuzmu tendersku dokumentaciju što su i učinili, ali su ponude dostavili samo Dajnkorp internešnel LLC i kompanija Engel Jurop LTD. Tenderska komisija je 9. februara za najpovoljnijeg ponuđača izabrala Dajnkorp. U JP Aerodrom Beograd očekuju da će partnerstvo sa tom firmom omogućiti brzi razvoj beogradskog Kargo terminala. - Samo u 2004. godini, preko JP Aerodrom Beograd obavljen je promet 11 hiljada tona robe, a očekuje se da će u prvoj godini rada novog Kargo terminala obim prometa biti uvećan pet puta i iznosiće oko 55 hiljada tona. Predviđeno je da godišnji promet robe, u narednih 15 godina, preko Kargo terminala u Beogradu dostigne 700 hiljada tona, čime će beogradski aerodrom postati regionalni lider u kargo saobraćaju - procenjuju u JP Aerodrom Beograd. Međutim, iako danas startuje jedna od poslednjih faza posla na izgradnji Kargo terminala, buka oko ovog tendera se još nije stišala. Drugorangirani ponuđač, kompanija Engel Jurop, zatražila je nedavno od najviših predstavnika vlasti i policije da sprovedu istragu u vezi sa raspisivanjem tendera jer smatraju da su obmanuti. Njihova glavna zamerka odnosi se na činjenicu da je JP Aerodorm Beograd raspisao tender na osnovu odredbi Zakona o javnim nabavkama da bi ih ubrzo zatim Komisija za zaštitu prava izvestila da za izbor partnera za

zajedničko ulaganje nije predviđeno raspisivanje tendera prema odredbama tog zakona. Predstavnik Engela, Dejvid Eriskon više puta je ponavljao da je ta kompanija pretrpela štetu od oko dva miliona evra i da će neko morati da im je nadoknadi. On tvrdi da je, osim toga, ponuda Engela bila neuporedivo bolja od izabrane i da pri donošenju konačne odluke nije uzeta u obzir činjenica da je Engel na tenderu nastupao u partnerstvu sa jednim od lidera u izgradnji Kargo terminala. Erikson je najavio i podnošenje prijava protiv odgovornih na ovom poslu. Kako je ranije saopštila Tenderska komisija, na njen izbor najviše su uticale ponuđena cena za investiranje u izgradnju Kargo terminala, način odlučivanja u bordu direktora novog preduzeća i postojanje već izgrađenih kargo kapaciteta u krugu od 750 kilometara oko Beograda. Dajnkorp se obavezao da do 2009. godine izgradi 206.688 kvadratnih metara od čega u prvoj godini 35.688 dok je Engel ponudio izgradnju 66.256 kvadratnih metara (u prvoj godini 16.856). Osim toga, Dajnkorp je planirao da uloži 60,6 miliona dolara od čega polovinu u prvoj godini a Engel 21,7 miliona dolara. Prema dostupnim informacijama, Vlada Srbije još uvek nije od nadležnih službi zatražila sprovođenje istrage, a kako je ranije izjavio zamenik generalnog direktora Aerodroma Beograd Goran Kaličanin, nema osnova za tužbu za naknadu štete „pošto je od samog početka svim zainteresovanima jasno predočeno da će partner biti izabran po Zakonu o javnim nabavkama, pa su na taj način definisali ponude“. Na Aerodormu Beograd, osim najavljenog početka pregovora o izgradnji Kargo terminala, u jeku je planiranje novih projekata. Zamenik generalnog direktora Goran Kaličanin najavio je da će uskoro startovati izrada projekta obnove piste koja će omogućiti sletanja i poletanja aviona po lošim vremenskim uslovima. Projektovanje građevinskog dela piste obavio je Institut za puteve, a elektrifikaciju firma Mašinoprojekt. Posao izrade projekta trebalo bi da bude završen krajem juna, a radovi da počnu u oktobru. U Aerodromu očekuju da tokom petnaestodnevnih radova ne dođe do prekida saobraćaja. Nakon rekonstrukcije piste, poletna staza steći će standard 3B. Kako je rečeno, vrednost iznosi pet miliona evra i biće finansiran iz kredita Evropske investicione banke. Datum : 9.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

HIBER: LABUS NIJE UČESTVOVAO U PREGOVORIMA SA „ERIKSONOM” Predsednik Upravnog odbora “Telekoma” u vreme kada je 2001. ta firma potpisala ugovor sa švedskom kompanijom “Erikson” Dragor Hiber izjavio je juče da tadašnji potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus nije učestvovao ni u kakvim pregovorima rukovodstava “Telekoma” i “Eriksona”. “Labusa nije bilo ni u kakvim pregovorima sa ‘Eriksonom’, to pouzdano znam. Pregovori, koji su bili dugi i teški, vodili su direktor ‘Telekoma’ iz Italije i naši ljudi, a poslednju, konačnu odluku o zaključenju ugovora sa ‘Eriksonom’ doneo je Upravni odbor”, izjavio je Hiber Tanjug u. Prema rečima Hibera, “Telekom” je 2001. godine bio pred gubljenjem licence za mobilnu telefoniju, pa je po tada važećoj proceduri, “jer nije bilo Zakona o javnim nabavkama”, pred kraj godine “Telekom” doneo odluku o potpisivanju ugovora sa švedskom kompanijom za opremu mobilne telefonije “Eriksonom”. “Ugovor se pokazao kao jako dobar jer je broj pretpalatnika, koji je te godine iznosio 250.000, do početka 2004. godine došao do dva miliona korisnika mobilne telefonije”, istakao je Hiber. On je podsetio da je “Erikson” na tenderu 2002. godine izgubio primat ekskluzivnog snabdevača kada je pobedio “Simens” i da od tada zajedno snabdevaju “Telekom” opremom za mobilnu telefoniju. Datum : 10.5.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : I. R. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Negativna Reagovanje : Nema MOGUĆE I VANSUDSKO PORAVNANJE Zbog tendera za Kargo centar Engel grup traži odštetu od dva miliona evra Beograd - Kompanija Engel grup pokrenuće uskoro pred Trgovinskim sudom u Beogradu spor radi naplate odštete od oko dva miliona evra, koju je pretrpela učestvovanjem na tenderu za izgradnju Kargo centra na Aerodromu Beograd. Međutim, rukovodstvo ove kompanije spremno je i da sa Vladom Srbije reši spor vansudskim poravnanjem. Predstavnik Engel grupe za Srbiju i Crnu Goru, Dejvid Erikson, izjavio je juče na konferenciji za novinare da je od odluke Komisije za zaštitu prava da tender nije trebalo raspisati prema Zakonu o javnim nabavkama prošlo četiri nedelje i

da se od tada još uvek niko od predstavnika vlasti nije obratio Engelu niti odgovorio na pisma koje su uputili. - Tražićemo od Vlade da istraži ko je odlučio da nas pozove da učestvujemo na tenderu i na taj način nas obmane. Očigledno je da je to urađeno kako bi učešćem naše kompanije tender stekao respektabilnost i kredibilitet. Saznali smo od direktora Uprave za javne nabavke da je četiri meseca pre upućivanja poziva kompanijama, obavestio Aerodrom Beograd da tender ne može da bude realizovan - tvrdi Erikson. On je takođe demantovao izjavu zamenika generalnog direktora Aerodroma Gorana Kaličanina da je Tenderska komisija izabrala povoljnijeg ponuđača, rekavši da je Engel ponudio oko 100 miliona dolara ali da suština tendera nije bila visina investicije već razvoj Kargo centra. Komentarišući informaciju medija da se njihov partner na tenderu, kompanija Svisport, ogradila od tvrdnji Engela, Erikson je rekao da je mišljenje Svisporta irelevantno i da je ta kompanija samo podizvođač koji bi bio angažovan na izgradnji Kargo centra tek kad Engel pobedi na tenderu. Datum : 10.5.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A14 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : TANJUG Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema „ENGEL GRUPA" TRAŽI ODŠTETU SPORAN TENDER AERODROMA „BEOGRAD" Kompanija „Engel grupa" zatražiće od Aerodroma „Beograd" odštetu zato što je obmanula da učestvuje na tenderu na osnovu Zakona o javnim nabavkama, a taj tender, po rešenju Komisije za zaštitu ponuđača, nikad nije održan, izjavio je juče predstavnik te kompanije za Srbiju i Crnu Goru Dejvid Erikson. „Upravni i nadzorni odbor 'Aerodroma' su odobrili međunarodani tender baziran na srpskom zakonu o javnim nabavkama, bez prethodne provere sa upravom da li je on potreban, pre objavljivanja tendera u zvaničnoj štampi i pozivanja ,Engel grupe' na takav tender, što im je bila zakonska dužnost", dodao je on. Erikson je istakao da je „Engel grupa" pretrpela štetu, jer je uprava "Aerodroma" znala da tender baziran na Zakonu o javnim nabavkama nije potreban i dodao da će „Engel grupa" tražiti od nadležnih organa da ispitaju ko je doneo odluku da ona bude pozvana na tender.

Prema Eriksonovim rečima, „Engel grupa" je odbacila sve tvrdnje zamenika generalnog direktora Aerodroma „Beograd" Gorana Kaličanina da je partner izabran na osnovu bolje ponude, jer to nije mogla da potvrdi Komisija za zaštitu ponuđača, što bi bio slučaj kod regularnog tendera. „Da nas ,Aerodrom' nije obmanuo... da je Komisija za zaštitu ponuđača potvrdila da je partner odabran od ,Aerodroma' imao bolju ponudu, tada bismo prihvatili takvu odluku, ali ,Aerodrom' je odabrao partnera koristeći ,Engel grupu', kako bi pred očima javnosti opravdao navodni tender za javnu nabavku", rekao je Erikson. (Tanjug) Datum : 10.5.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : LJ. JEREMIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema KORUPCIJA BEOGRAD - Firma “Engel grup” je, prema njihovim tvrdnjama, obmanuta na tenderu koji je raspisao Aerodrom Beograd u vezi s izgradnjom kargo centra. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare predstavnik “Engel grupe” David Erikson rekao je da će pokrenuti tužbu protiv Aerodroma Beograd, zbog pričinjene štete koja im je naneta. Ova firma ni nakon četiri nedelje strpljivog čekanja nije od Aerodroma Beograd dobila ponudu za kompenzaciju po pitanju projekata za izgradnju kargo terminala, iako je pisma u kojima zahteva kompenzaciju poslala menadžmentu Aerodroma, premijeru, njegovom zameniku i ministru za kapitalne investicije. U skladu s tim, “Engel grup” je odlučio, kako je David rekao, da od kompanije Aerodrom Beograd traži kompenzaciju na sudu, jer su obmanuti da učestvuju i potroše novac na međunarodnom tenderu koji je baziran na Zakonu o javnim nabavkama, a koji se po rešenju Komisije za zaštitu ponuđača, nikada nije ni održao i nikad nije odobren od strane Uprave za javne nabavke. - Iz tog razloga tražićemo od nadležnih organa da ispitaju ko je doneo odluku da se “Engel grup” pozove na tender baziran na Zakonu o javnim nabavkama, kada je menadžment Aerodroma znao da tender baziran na pomenutom zakonu nije potreban, i zašto je to učinjeno, a zbog čega je “Engel” pretrpeo veliku štetu od dva miliona evra - rekao je Erikson. Antrfile : Prevara

David Erikson, predstavnik obmanute firme, na tenderu je rekao: "Aerodrom Beograd nije trebalo da nas obmanjuje. Da su lepo sproveli pravi tender za javnu nabavku i da je komisija potvrdila bolju ponudu, "Engel" bi prihvatio takvu odluku Komisije." Nažalost, kako je rekao Erikson, Aerodrom je odabrao partnere koristeći "Engel grupu" i njeno korporativno ime da opravda pred očima javnosti navodni tender za javnu nabavku, primoravajući njihovu firmu da napravi veliki trošak i pretrpi veliku štetu, čineći time pravi skandal. Ko ovde laže Svi dokumenti i odluke Aerodroma Beograd u poslednjih nekoliko meseci su bazirani na Zakonu o javnim nabavkama i kada je "Engel grupa" tražila zaštitu Komisije koju garantuje isti zakon. Komisija je to odbila na osnovu činjenice da tender koji je sproveo Aerodrom nije ni postojao kao tender za javnu nabavku. Datum : 10.5.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : BRANISLAVA PETROVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema TENDER ZA KARGO - NEREGULARAN „Engel grupa“ tvrdi da je pretrpela štetu od dva miliona evra Beograd Izraelska kompanija „Engel grupa“ je obmanuta prilikom učešća na neregularnom tenderu za izgradnju kargo terminala u vazdušnoj luci „Aerodrom Beograd“, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare predstavnik „Engel grupe“ za SCG Dejvid Erikson. Prema njegovim rečima, njegova kompanija je pozvana da učestvuje na ovom međunarodnom tenderu po srpskom Zakonu o javnim nabavkama, ali se, kako tvrdi, taj tender na kome je pobedila kompanija „Dinakorp“ i s kojom se već pregovara o izgradnji, nikada nije ni održao po zaključku Komisije za zaštitu prava ponuđača, jer nije bio odobren od strane Uprave za javne nabavke, kako inače nalaže Zakon o javnim nabavkama. Erikson je kazao da je „Aerodrom Beograd“ prethodno trebalo da pribavi saglasnost Uprave za javne prihode, što ne samo da nije učinjeno, već se „Aerodrom“ oglušio i o ličnu opomenu direktora Uprave u martu prošle godine,

četiri meseca pre nego što je „Engel grupa“ pozvana da učestvuje na tenderu, da takav tender ne bi bio sproveden po zakonu. Međutim, uprava „Aerodroma“ je ipak u maju 2004. donela odluku o održavanju tendera, pre provere da li je on uopšte potreban, pre njegovog objavljivanja u zvaničnoj štampi i pre pozivanja „Engel grupe“ da na njemu učestvuje. Predstavnik „Engel grupe“ je preneo i tvrdnju zamenika direktora „Aerodroma Beograd“ da je „na tenderu jednostavno izabrana kompanija koja je dala najbolju ponudu“, demantujući je rečima da to nije bilo moguće proveriti putem ocene Komisije za zaštitu prava ponuđača što bi bila standardna procedura kod regularnog tendera. On je naglasio i da je „Engel grupa“ obezbedila najbolju kompaniju za projekat izgradnje kargo centra, koja je po svim međunarodnim standardima bolja za taj posao od kompanije koja je izabrana. - Međutim, izgleda da je suština projekta bila količina investicija u prve dve godine projekta, a ne razvoj i operativnost kargo terminala, iako smo i mi ponudili da investiramo oko sto miliona američkih dolara. Erikson je rekao da će od srpskih vlasti zatražiti odgovor na pitanja ko je i zbog čega pozvao „Engel grupu“ da učestvuje na neregularnom tenderu na kojem je pretrpela ogromnu štetu u visini od preko dva miliona evra. On je izneo sumnju da je „Aerodrom Beograd“ pozvao „Engel grupu“ samo da bi njeno ime iskoristio kao pokriće za održavanje „navodnog tendera za javnu nabavku“ i najavio da će ta kompanija, nakon četvoronedeljnih neuspešnih pokušaja kompenzacije, za šta je zahteve poslala menadžmentu „Aerodroma“, premijeru Srbije i ministru za kapitalne investicije, zaštitu svojih prava potražiti na sudu. Datum : 10.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : B. POPOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Negativna Reagovanje : Nema SRBIJI TREBA ELIOT NES DRAGAN ĐILAS POJAŠNjAVA TVRDNjU DA SE OD GRAĐANA SRBIJE DNEVNO UKRADE PET MILIONA EVRA Narodna kancelarija je dobila fotokopir aparat koji zvanično košta 5.000 evra, a pouzdano znam da mu je cena gotovo deset puta manja. Fiskalne kase su pokazale koliko se kod nas kralo. Na privatizaciji “Putnika” ukradena dva

miliona dolara BEOGRAD - Kada sam rekao da se u Srbiji od građana dnevno ukrade pet miliona evra, pored korupcije na koju više niko i ne obraća pažnju, mislio sam i na enormne i bespotrebne troškove državnog aparata - kaže za “Novosti” Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije predsednika Republike. Đilas navodi da svako ko se ozbiljno pozabavi ovim temama može lako da dođe do te cifre, kao i da državni vrh nije spreman da uđe u koštac sa tom pojavom. - Neću sada da spominjem “Mobtel”, “Knjaz Miloš“ i velike afere, koje veoma lako pokrivaju iznos koji sam pomenuo. Međutim, kada biste videli šta je sve i za koliko novca Uprava za javne nabavke do sada kupila za potrebe državnih organa, zaprepastili biste se. Mi smo dobili fotokopir aparat koji, zvanično, košta 5.000 evra. Pouzdano znam da ti aparati zapravo ne koštaju više od 500-600 evra, a ko zna koliko ih je kupljeno po toj ceni, što je višemilionska šteta za državu. Kako objašnjava dalje Đilas, Vlada Srbije je mnogim svojim potezima, kao što odluka da se MIP izuzme iz svih tendera, dosta doprinela ovakvoj situaciji: - Imamo slučaj da je ministar policije, bez tendera, a preko posrednika, koji je u rođačkim vezama sa jednim visokim funkcionerom policije, kupio 20 “audija 6”. To državu košta milion i po evra. Pitam se šta će MUP-u toliko takvih automobila. U cifru od pet miliona evra dnevno, prema Đilasovim rečima, ulazi i poseta delegacije saveznog Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Argentini i Meksiku. Direktor Narodne kancelarije tvrdi da su tu potrošene stotine hiljada evra, iako sa tim zemljama nemamo, niti ćemo imati uspešnu ekonomsku saradnju: - Da ne bude da kritikujem samo ovu vladu, bivši ministar policije Dušan Mihajlović potpisao je ugovore prema kojima bi trebalo da nam se uvedu lične karte sa čipovima. Takve dokumente imaju samo dve skandinavske, mnogo bogatije zemlje od nas, a taj posao, ako su tačne procene, košta 80 miliona evra. Sve to izgleda sitno, kaže Đilas, ali kada se sve sabere, ispada mnogo novca: - Koliko se kod nas kralo pokazale su i ove fiskalne kase, kada su posle njihovog uvođenja drastično porasli prihodi od poreza. Ljudi su navikli na korupciju i mito i to prihvataju kao sakodnevicu. Srbiji treba jedan Eliot Nes, koji bi sa svojom ekipom krenuo u obračun sa svim tim stvarima. Mislim da se sve može srediti, samo ako za to postoji volja. Antrfile : VARKA SA “SIRENOM” - POGLEDAJTE samo privatizaciju “Putnika”, na kojoj je pobedila firma iz Amerike, čiji je vlasnik naš čovek, koji je bio obavezan da u prvoj godini investira 2,5 miliona dolara. On je kao “investiciju” prijavio brod “Sirena”, koji je kupio na otpadu u Amesterdamu, restaurirao ga, naša carina ga procenila na 500.000 dolara, osiguravajuće društvo “Lord”, na 400.000, a dve revizorske kuće koje rade za državu na 2,5 miliona dolara! Tu je neko direktno od građana ukrao dva miliona dolara - navodi Đilas.

ŠEF BIA - MISLITE li da je normalno to što je šef BIA kupio “audi A 8” koji košta oko 130.000 evra? Da li uopšte normalno da funkcioneri u Srbiji, gde je prosečna plata 200 evra, žive kao funkcioneri u najbogatijim evropskim zemljama? Bilo bi veoma interesantno pitati uvoznike “audija” za Srbiju koliko su automobila, onih najskupljih, prodali običnim ljudima, a koliko državnim organima - kaže Dragan Đilas. Datum : 10.5.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : A. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Negativna Reagovanje : Nema „SVISPORT“ SE ODREKAO ENGEL GRUPE? Izraelci traže od Aerodroma „Beograd“ dva miliona evra odštete BEOGRAD - Engel grupa tražiće obeštećenje od oko dva miliona evra na sudu od JP Aerodrom „Beograd“, na osnovu toga „što smo obmanuti da je za izgradnju kargo-centra na Aerodromu, raspisan međunarodni tender“, rekao je juče na konferenciji za novinare Dejvid Erikson, predstavnik Engel grupe za SCG. Erikson je naveo da će tražiti i od srpskih vlasti da ispita ko je prevario Engel grupu i pozvao je da učestvuje na javnom tenderu, kad se znalo da on ne treba ni da bude sproveden. - Mislimo da je za Vladu Srbije bolje vansudsko poravnanje, nego da se ova stvar produžava na sudu. Pošto ćemo u slučaju da angažujemo sud, svakako dobiti, to će onda ispasti nepovoljno za vladu, jer je ona verifikovala proces, koji nije bio u skladu sa zakonom - kazao je Erikson. Inače, partner Engel grupe u izgradnji kargo-centra, švajcarska kompanija „Svisport“, prema informacijama Glasa, tražila je da se „Svisport“ izuzme od „daljeg kontinuiranog lobiranja“ Eriksona, izražavajući želju da ostanu neutralni u ovom slučaju. „Ništa nemamo sa kampanjom koju vodi Dejvid Erikson. Zatražili smo da se ime „Svisporta“ više ne zloupotrebljava u aktivnostima Eriksona“, navodi u pismu Urs Siber, potpredsednik „Svisporta“. - Pismo nisam video, a „Svisport“ i nema nikakvu ulogu u pravnom smislu, pošto

su bili naši podizvođači. Zato i nemaju interes da se ovim bave. Njihovi komentari o tome kako je tender sprovođen su nevažni - rekao je Erikson. Datum : 10.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : V. S. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema IZRAELCI TRAŽE ODŠTETU PREDSTAVNIK “ENGEL GRUPE” NAJAVIO TUŽBU “TEŠKU” DVA MILIONA EVRA Bili smo obmanuti, učestvovali i potrošili novac na međunarodnom tenderu, za koji se ispostavilo da nije po Zakonu o javnim nabavkama, kaže Dejvid Erikson BEOGRAD - “Engel grupa” pokrenuće postupak pred Trgovinskim sudom u Beogradu protiv Aerodroma “Beograd”. Predstavnik izraelske kompanije u Srbiji i Crnoj Gori Dejvid Erikson najavio je juče da će sudskim putem tražiti, kao nadoknadu štete, više od dva miliona evra. - Bili smo obmanuti da učestvujemo i potrošimo novac na međunarodnom tenderu za izgradnju kargo terminala, baziranom na Zakonu o javnim nabavkama, koji se, po rešenju Komisije za zaštitu prava ponuđača, nikada nije ni održao, niti ga je odobrila Uprava za javne nabavke, kako zakon nalaže - izjavio je Erikson. - Četiri nedelje smo čekali ponudu o kompenzaciji za pretrpljenu štetu od Aerodroma “Beograd”. Pisma sa obaveštenjem o tom našem zahtevu poslali smo i premijeru Vojislavu Koštunici, potpredsedniku Vlade Srbije Miroljubu Labusu i ministru za kapitalne investicije Velimiru Iliću. Erikson tvrdi da bi “Engel grupa”, da ih “aerodrom nije obmanuo, nego sproveo pravi tender za javnu nabavku, kao i da je Komisija za zaštitu prava ponuđača potvrdila da je partner koga je izabrao AB imao bolju ponudu”, mirno prihvatila odluku komisije. - Nažalost, Aerodrom “Beograd” je odabrao partnera, koristeći “Engel grupu” i njen ugled, da opravda pred očima javnosti navodni tender za javnu nabavku, primoravajući nas da napravimo veliki trošak i pretrpimo veliku štetu - rekao je Erikson. - Tražićemo od suda i da ispita ko je doneo odluku da “Engel grupu” pozove na tender baziran na Zakonu o javnim nabavkama, kada je menadžment aerodroma znao da takav tender nije potreban.

Antrfile : “SVISPORT” BIO PODIZVOĐAČ ERIKSONA su novinari pitali da li je tačno da se Švajcarski “Svisport”, na čiji ugled i višedecenijsko iskustvo se pozivao predstavljajući svoju ponudu za izgradnju, upravljanje i razvoj teretnim terminalom, ogradio od njegovog delovanja i lobiranja u Beogradu, predsednik “Engel grupe” je odgovorio: - Nisam dobio nikakvo pismo o ograđivanju od mojih aktivnosti, ali mi je razumljiva pozicija “Svisporta”, koji je trebalo da bude uveden kao podizvođač, tek ako pobedimo na tenderu. Pretpostavljam da zato oni sada i ne žele da se njihovo ime vezuje za čitav ovaj spor, a to i nije njihova stvar, jer je “Engel grupa” bila nosilac posla. Datum : 10.5.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : R. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Intervju Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NA AERODROMU SVE PO ZAKONU Intervju Nebojša Nedeljković direktor Aerodroma „Beograd“ Nismo hteli da Aerodrom „Beograd“ bude rezerva „Engel grupu“, već da postane regionalni kargo-centar BEOGRAD - Nebojša Nedeljković, direktor Aerodroma „Beograd“, prvi put u intervjuu Kuriru govori o aferama koje su u poslednje vreme potresale firmu na čijem je on čelu. „Bura“ oko tendera za izgradnju kargo-terminala i dodele stanova „glavešinama“ iz firme, prema njegovim rečima, nepotrebno je podignuta jer „afera uopšte nije ni bilo“. I tender za kargo-terminal i dodela stanova urađeni su „po zakonu“, tvrdi on, i objašnjava da o poštenom radu u toj firmi najbolje svedoče rezultati. Aerodrom „Beograd“ je, prema njegovim rečima, ove godine inkasirao 235 miliona dinara. - Bez obzira na rezultate na koje ste ponosni, na račun Aerodroma „Beograd“ č ule su se ozbiljne optužbe. „Engel grup“, firma koja je učestvovala na tenderu za izgradnju kargo-terminala, direktno vas je optužio za prevaru i najavila

tužbu? - Nikoga nismo prevarili. Svi učesnici bili su upoznati sa „pravilima igre“. - Oni tvrde da tendera nije ni trebalo da bude, i da ste obmanuli i njih i Vladu Srbije. Time ste im, navodno, naneli štetu od dva miliona evra, koje sada traže. - Međunarodni tender je potpuno legalno raspisan. Bio je u potpunosti u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. I to smo namerno uradili. Da smo sami pronašli neku međunarodnu firmu da zajedno sa njom gradimo taj kargo-terminal, odmah bi se u javnosti digla prašina oko toga zašto smo baš njih izabrali i ko stoji iz toga. Inače, na tender se javilo sedam međunarodnih kompanija. „Engel grup“ i „Dajan korp“ su dostavili ponude, a najbolja je pobedila. - Pojavile su se informacije da „Engel grup“ ima veliki logistički centar u Budimpešti. Da li znate nešto o tome? - Da. Imaju ogroman logistički centar u Budimpešti od oko 40.000 kvadrata. To nije sve. Oni su i u Atini i Istanbulu. Za Beograd su nudili izgradnju 10.000 kvadrata. Izgledalo je da na našem aerodromu hoće da naprave rezervni. Nama nije bila namera da budemo nečija rezerva, već da postanemo regionalni kargo-centar. Ponuda „Engel grupa“ nije pružala garancije razvoja Aerodroma „Beograd“. - Pre proglašenja „pobednika“ na tenderu za kargo-terminal mediji su objavili da je „Dajan korp“ špijunska kompanija, da je finansirala OVK i da je kupovala prostitutke u Bosni za 800 maraka. Da li ste proveravali te „informacije“? - Ne. Nismo proveravali sve to. To nije naš posao. Da je nečega ozbiljnog bilo, verovatno bi naši nadležni organi to već proverili. Takvi tekstovi po novinama pojavili su se upravo zbog toga što je izgradnja kargo-terminala, u stvari, veliki biznis. - „Engel grup“ tvrdi da ste obmanuli i Miroljuba Labusa, potpredsednika Vlade, koji im je lično rekao da će ispitati kako su članovi tenderske komisije glasali za firmu koja je pobedila? - Nije uopšte sporno da bilo kome, pa i Labusu, objasnimo kako smo glasali. Stvar je jednostavna: bolji je pobedio. Ne verujem, međutim, da je Labus izjavio da je prevaren ili obmanut. Možda nije bio upoznat sa svim detaljima. Ali sve je završeno i mi sa „Dajan korpom“ počinjemo izgradnju kargo-terminala. - Afera o stanovima za direktore skoro je zaboravljena. Da li su tačni svi oni navodi da ste sami sebi protivzakonito dodelili stanove? - Tu nije bilo nikakve afere. Sve je objašnjeno, ali i urađeno po zakonu. Svako, međutim, može da sumnja. U svakom slučaju, ko želi može da ode u policiju ili kod nas. Mi smo uvek otvoreni za sve vrste razgovora. Antrfile : Otpremnine 500.000 dinara - Osim izgradnje kargo-terminala, Aerodrom „Beograd“ čeka restrukturiranje, postavljanje sistema za sletanje aviona po magli, kao i završetak radova na terminalu dva. Dokle je sve to stiglo? - U okviru restrukturiranja, iz kompanije će otići 10 odsto radnika ili njih 89. Za sve je obezbeđen socijalni program. Kargo-terminal i logistički centar

povući će iz Aerodroma „Beograd“ oko 400 ljudi. Uz to, u toku je i dobrovoljni odlazak u penziju. Svako od njih će dobiti otpremninu u visini 12 bruto ličnih dohodaka. Ko bude dobrovoljno napustio firmu, a ostalo mu je još malo vremena do penzije, dobiće otpremninu u visini od 15 bruto ličnih dohodaka. To iznosi oko 500.000 dinara. Rasteraćemo i maglu - Svake jeseni se otkazuje sletanje i poletanje aviona na beogradskom aerodromu zbog magle. Da li ćete uspeti da rekonstruišete pistu i postavite sisteme za bezbedno sletanje po magli pre nego što se ona pojavi? - Da. Krajem septembra ove godine očekuje se rekonstrukcija piste. To konkretno znači da će se postaviti sistem koji će podići vidljivost na takozvanu kategoriju tri. Avioni će moći da sleću pri vidljivosti od 50 metara. To faktički znači da će moći da koriste pistu svih 365 dana u godini. Datum : 10.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema „ENGEL" ĆE TRAŽITI SILNE EVRE? Predstavnik Engel grupe Dejvid Erikson najavio je juče da će se ta grupa obratiti Trgovinskom sudu u Beogradu zbog nepropisnog objavljivanja tendera za izgradnju teretnog terminala i tražiti nadoknadu od oko dva miliona evra. Engel grupa je "obmanuta da učestvuje na međunarodnom tenderu" za izgradnju teretnog terminala na Aerodromu "Beograd", rekao je Erikson na konferenciji za novinare. Prema njegovim rečima, tender koji se zasniva na Zakonu o javnim nabavkama nikada nije ni održao niti odobren od strane Uprave za javne nabavke. "Mi ne želimo rat ni sa kim", poručio je Erikson i pozvao Vladu Srbije da nađe konstruktivno rešenje kako bi se izbeglo "posredstvo suda". Engel grupa će tražiti, kako je najavio Erikson, od srpskih vlasti da ispita ko je doneo odluku da se taj izraelsko-švajcarski konzorcijum pozove na tender. Erikson je optužio beogradski aerodrom za korišćenje Engel grupe i njenog korporativnog imena kako bi opravdao pred javnosti tender za javnu nabavku, primoravajući tu kompaniju da napravi veliki trošak i pretrpi veliku štetu. Na tender za izbor partnera za zajedničko ulaganje u izgradnju i upravljanje kargo terminalom na

beogradskom aerodromu, koji je raspisan krajem prošle godine, stigle su ponude američke kompanije Dajnkorp i izraelsko-švajcarskog konzorcijuma Engel Jurop. Tenderska komisija je za strateškog partnera izabrala Amerikance, a Komisija za zaštitu prava ponuđača se u aprilu ove godine nakon žalbe drugoplasiranog ponuđača Engel grupe, proglasila nenadležnom pošto za zajedničko ulaganje sa stranom kompamijom ne mora da se raspisuje tender i uputila Engel grupu da se za zaštitu prava obrati sudu. Prema ranijoj najavi zamenika generalnog direktora Aerodroma "Beograd" Gorana Kaličanina, trebalo bi da počnu pregovori sa američkom kompanijom o formiranju zajedničke firme. Datum : 11.5.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : NN Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog interesa Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema DVADESET OTVORENIH PITANJA MIROLJUBU LABUSU Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije prof. dr Vladan Batić uputio je redakciji Danasa „ Dvadeset otvorenih pitanja Miroljubu Labusu“ podstaknut, kako je rekao, poslednjim zbivanjima i aferama koja se pletu oko potpredsednika Vlade Srbije. Danas objavljuje tekst prof. dr Batića u celini i bez izmena Poštovani gospodine Labus, u ime DHSS i Narodnog pokreta „5. oktobar“ slobodan sam da Vam postavim sledeća pitanja: 1. Pod pretpostavkom da nsite na bilo koji način protežirali ERIKSON, zašto ste prisustvovali zaključenju ugovora između Telekoma i Eriksona kada je Telekom pod ingerencijom Vlade Republike Srbije a ne tadašnje savezne vlade i s tim u vezi, zašto niste prisustvovali zaključivanju ugovora između Telekoma i Simensa i Alkatela? 2. Zašto javnosti ne prezentirate ugovor o stipendiji, jer nijedna strana kompanija ne može bez ugovora dati donaciju, pa da je u pitanju jedan jedini evro ili cent? Javnosti morate pokazati bilo kakav dokument da je data donacija za stipendiju, a ne neke neubedljive potvrde o tome. 3. Imajući u vidu Vaše dugogodišnje iskustvo, pitam Vas da li bilo koja zapadna kompanija može bilo kom stranom političaru po bilo kom osnovu da daje novac i da li je to po njihovim propisima najstrože kažnjivo? Ovo zbog potvrde

direktora beogradskog predstavništva Eriksona. On i nije smeo da napiše ništa drugo od onoga što je napisano, jer bi sebi i svojoj kompaniji prouzrokovao probleme. Znači, to je opravdanje za njih, a ne za Vas. 4. Da li je sukob interesa to što je subvencija francuske vlade 2001. godine za Saveznu vladu čiji ste Vi bili ministar i potpredsednik, išla preko Instituta G17 Plus? 5. Zbog čega ste odbili da ispoštujete sudsku odluku u sporu između našeg preduzeća Mabar i grčke Delte čije je sedište u Luksemburgu? S tim u vezi potpitanje: Da li 25 odsto akcija Delte International ima DANONE? 6. Da li je Aleksandar Radović, član G17 Plus, savetnik u DANONE-u, čijeg ste Vi potpredsednika, gospodina Ibera Vedrina, inače bivšeg francuskog ministra inostranih poslova, zbog bolesti primili kod kuće, a u vezi razgovora oko privatizacije „Knjaza Miloša“. 7. Zašto ne kažete ko je protivzakonito privatizovao „Knjaz Miloš„ budući da je taj posao išao preko Vlade i njenih institucija? Ko su tajkuni koje pominjete? Svojevremeno ste obećali da ćete podneti ostavku ako u trci „Mercedesa“/Danone/i taljiga (FPP) pobedi ovaj drugi. FPP je pobedio, ostavku niste dali. Zašto? Da li je u ovaj posao umešan neko od Vaših kolega iz G17 u Vladi, ili Agenciji, i da li zato ćutite? 8. Da li je Robert Bob Gelbard lobista G17 Plus, da li je zaposlen u kompaniji Dine Corp, da li je gospodin Kaličanin, zamenik generalnog direktora Aerodroma Beograd član G17 Plus, da li je bio na čelu tenderske komisije koja je posao oko Kargo centra na aerodromu poverila upravo Dine Corp-u? 9. Dali je Vaš zet Dušan Lalić izabran za direktora Direkcije za zakonodavno-pravne poslove NBJ dok je guverner bio Mlađan Dinkić, pa ponovo kad je guverner postao Radovan Jelašić, a obojica su članovi G17 Plus? Da li je u međuvremenu Vaša supruga izabrana za direktora osiguranja u Narodnoj banci i nema li tu nepotizma ili bar nedostatka dobrog ukusa? 10. Da li ste u međuvremenu angažovani za predavača na nekom američkom univerzitetu? 11. Da li ste još početkom 2002. godine dobili prva upozorenja iz EU u vezi sa trgovinom šećerom i šta ste s tim u vezi preduzeli? 12. Zašto je novembra meseca 2002. godine tadašnja Savezna vlada, čiji ste Vi bili potpredsednik, ukinula kvote na izvoz šećera i time otvorila prostor za nekontrolisani izvoz, a da prethodno niste osposobili carinu za kvalitetno carinjenje, što je bio povod za ukidanje preferencijala? 13. Tvrdili ste da se radi o stotinama hiljada tona prepakovanog šećera, obećavali Patenu da će se sve obelodaniti, da će uslediti hapšenja, pa gde je onda taj šećer i da li ste takvim izjavama naneli štetu Srbiji i njenom imidžu koja je mnogo veća od materijalne? Ovo utoliko pre što se sve odnosi na period od novembra 2002. do aprila 2003. godine, dakle u vreme kada ste za ovu oblast Vi bili nadležni, pa samim tim i najodgovorniji čovek u Srbiji. 14. Kao velikom zaštitniku srpskih nacionalnih interesa u oblasti ekonomije postavljam Vam pitanje: Šta je bolja privatizacija: To što je MK KOMERC kupio tri šećerane za tri evra i obavezu otplate njihovih 20 miliona evra dugova, ili što je HELENIC SUGAR kupio dve izuzetno uspešne šećerane (Crvenka i Žabalj) za

tri miliona evra sa unapred izvesnim profitom od minimum deset miliona evra? 15. Od početka „šećerne afere“ upirali ste prstom u MK KOMERC i Miodraga Kostića-Koleta, čiju odgovornost niste uspeli da dokažete, ali ga uporno i dalje optužujete. Pošto nisam ni prijatelj ni zastupnik gospodina Kostića pitam se ima li Vaš odnos sa njim uopšte ikakve veze sa šećerom? Takođe Vas pitam da li je Kole finansirao Vašu predsedničku kampanju? Da li Vam je poklonio 50 kompjutera, značajna finansijska sredstva, da li ste za kampanju koristili njegov specijalni kombi MOTOR-HOME? Da li je do nesporazuma, koji se umalo nije izrodio u fizički obračun, došlo zbog Vaših megalomanskih zahteva u pogledu njegove finansijske pomoći koje on nije hteo da ispuni, kao i zbog Vašeg snishodljivog odnosa prema stranim firmama koje ste favorizovali u odnosu na domaće partnere - a što se Kostiću nije sviđalo? 16. Kad već pominjemo predsedničke izbore, pitam Vas na koji način je za potrebe Vašeg izbornog štaba korišćena zgrada u ulici Topličin venac 11-15, koja se nalazila u stečajnoj masi Beobanke, mimo zakonskih propisa o stečaju i mimo odgovarajuće odluke Agencije za sanaciju banaka? Podsećamo Vas da je ugovor o zakupu formalno zaključila Nacionalna štedionica koja ih bez ikakvog pravnog osnova ili plaćene naknade daje na faktičko korišćenje G17 Plus. 17. Da li je Vaše imenovanje za člana Borda guvernera Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) obavljeno od strane Savezne vlade u zakonom propisanoj proceduri, da li je objavljeno u „Službenom listu SRJ“ i posedujete li dokaze o tome? Zašto Vaš kabinet povodom Vašeg učešća na sastancima Borda guvernera u aprilu 2001. u Londonu i maja 2002. godine u Bukureštu navodi da na tim sastancima učestvujete kao potpredsednik vlade SRJ a ne kao član Borda guvernera? Zašto za sve vreme Vašeg učešća u radu Borda od 19. januara 2001. pa nadalje nije imenovan Vaš zamenik na ovu funkciju iako je to propisano pravilima EBRD, kao svojevrstan zaštitni mehanizam kontrole i transparentnosti? Da li Vas je regionalni direktor EBRD Oliver Descamps u čijoj je zoni odgovornosti bila i SRJ upozoravao da to učinite i da li pored SRJ zamenika članova Borda nije imao još samo gruzijski predstavnik Teimuraz Mamatsašvili? 18. Da li ste za učešće u radu Borda primali naknadu, koliko je ona iznosila i ako jeste, da li ste te prihode za fiskalnu 2001. i 2002. godinu uključili u svoju poresku prijavu? 19. Da li je odluka o visini akcijskog kapitala SRJ u iznosu od 93.500.000 evra doneo (i koji) organ Savezne vlade, da li je isti ulog u skladu sa kriterijumima EBRD ili je veći, i zašto, da li je odluka objavljena u „Službenom listu SRJ“ i iz kojih sredstava su ova sredstva uplaćena, tj. da li su možda uplaćena iz donacija dobijenih za druge namene? 20. Zbog gore navedenih okolnosti da li je logično da prihvatite mesto potpredsednika Vladine komisije za odnose sa EU, imajući u vidu štetu koju ste u vezi sa šećernom aferom, aferom Erikson, aferom EBRD i drugim koje ovde nisu pomenute, prouzrokovali Srbiji? Antrfile : Labus neće da odgovara Danas je juče pokušao da od Miroljuba Labusa dobije odgovore na pitanja koje mu

upućuje Vladan Batić, ali nam je u kabinetu potpredsednika rečeno da Labus neće da odgovara. Rečeno nam je i da potpredsednik neće da doprinosi političkoj promociji Vladana Batića. Datum : 11.5.2005 Novina : Blic - Beograd Izdanje : Beogradsko Strana : 2 Autor : BOJAN BEDNAR Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema POZIV SVIMA, ZA NEKE I POZIVNICA Nove nejasnoće oko tendera za majsko zaprašivanje komaraca NENAD BOGDANOVIĆ: Za mene je najbitije da zaprašivanje bude obavljeno Dostavljenje ponuda preduzeća za suzbijanje komaraca završeno je juče u 13 časova. Iako je zakonski rok za objavljivanje pobednika za realizaciju ovog programa najkasnije 15 dana od isteka roka za predaju ponuda, zaprašivanje komaraca u Beogradu biće obavljeno između 12. i 22. maja, najviše zahvaljujući ekspeditivnosti Sekretarijata za zaštitu životne sredine. - Bez obzira na rokove radimo neprekidno, dan i noć, i ne treba da čudi ako već sutra bude poznat izvođač radova, iako zakon dozvoljava period od 15 dana do donošenja konačne odluke. Zbog toga je moguće očekivati da zaprašivanje počne 12. maja, kad je i najavljeno - rekla je Sanja Štrbac iz Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine. Da ipak sve ne prođe bez zabune pobrinula se gradska uprava. Za ovaj posao prvo je upućen poziv samo „određenom broju preduzeća koja su poznata i priznata“ u suzbijanju komaraca. Potom je poziv, na insistiranje gradonačelnika Bogdanovića javno upućen „svim zainteresovanim pravnim licima koja su registrovana za obavljanje navedene delatnosti“. Na kraju sledi i objašnjenje da će se javna nabavka obaviti „u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja“, što nas ponovo vraća na određen broj poznatih i priznatih preduzeća. - U skladu sa zakonom pozvali smo ponuđače u postupak sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, i to nije otvoren postupak. Zbog čega je gradonačelnik odlučio da poziv ipak bude objavljen, moraćete njega da pitate - kaže Sanja Štrbac.

Nenad Bogdanović svoju odluku objasnio je time što „nikom nije želeo da uskrati pravo na prijavljivanje“. - Za mene je bitan ishod poziva, odnosno da zaprašivanje bude obavljeno. Da li je objavljivanje u skladu sa zakonom treba da pitate pravnike. Mene intreresuje da posao bude završen - rekao je Bogdanović. I ranije kritikovan Zakon o javnim nabavkama pokazao se tako još jednom kao vrlo manjkav. - Ovo nije adekvatna primena Zakona, i trebalo je učiniti upravo suprotno. Prvo je trebalo pozvati neograničen broj zainteresovanih za izvođenje radova, a tek onda, ukoliko se niko ne javi, pokrenuti postupak za određena preduzeća. Ovakav redosled izaziva sumnju da naručilac, odnosno gradska uprava, već zna koja će preduzeća obaviti ovaj posao. Naknadni javni poziv svim zainteresovani puko je zadovoljavanje forme i izigravanje svrhe postojanja Zakona o javnim nabavkama, koji umesto da služi suzbijanju korupcije svojom glomaznošću i nejasnoćama stvara idealno tlo za mahinacije - objasnio je advokat Slobodan Šoškić. Antrfile : Božović postao „uzdržan“ Na zahtev da nam pojasni pojavu dvostrukog poziva preduzećima za suzbijanje komaraca, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović rekao je da se nedavno „opekao“ dajući izjave upravo o ovoj temi i da se ubuduće za sve nejasnoće obratimo pravnoj službi sekretarijata. Datum : 11.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : P. VASILJEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ĐILAS DOBIO ŠTO JE TRAŽIO DRAGANA MLADENOVIĆ, DIREKTOR DRŽAVNE UPRAVE ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE, ODGOVARA NA OPTUŽBE DIREKTORA NARODNE KANCELARIJE Aparat za fotokopiranje kakav je tražila Narodna kancelarija koštao je 4.500 evra, nije moglo jeftinije. Ako se Đilas brine za državnu potrošnju, trebalo je da uputi štedljiviji zahtev

BEOGRAD - Narodna kancelarija je u oktobru prošle godine zahtevala i dobila od Uprave za zajedničke poslove Vlade Srbije aparat za fotokopiranje koji je plaćen 370.000 dinara ili oko 4.500 evra! Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije rekao je za “Novosti” da je kopir preplaćen i da on može da se nabavi po ceni od 500 do 600 evra. Iz državne uprave odgovaraju da je sve potpuno regularno i da je zahtev Narodne kancelarije, jednostavno “toliko koštao”: - Od Dragana Đilasa 10. oktobra dobili smo zahtev da im “hitno nabavimo aparat za fotokopiranje ili laserski multifunkcijski uređaj koji kopira obostrano 20 kopija u minuti, sa mogućnošću fotokopiranja A4 i A3 formata” - objašnjava Dragana Mladenović, direktor Uprave za zajedničke poslove, pokazujući nam zahtev na uvid. - E, takav uređaj košta 370.000 dinara i mi ga nismo mogli nikako platiti jeftinije. Od tri ponuđača koja smo imali, Uprava je izabrala najpovoljnijeg. Savremenost karakteristika zahtevanog aparata odredila je i njegovu cenu. Ne znam otkud Đilasu posle ovoliko vremena da napada Upravu, kada smo im savesno i korektno u najkraćam roku nabavili fotokopir kakav su tražili. Ako se brinu za državnu potrošnju, trebalo je da upute štedljiviji zahtev. Mi sprovodimo ono što se od nas traži. Direktor Narodne kancelarije je rekao i da je sličnih nabavki bilo “ko zna koliko” što je višemilionska šteta za državu. - To su optužbe koje prosto ne mogu ni da komentarišem. Imamo sva dokumenta koja svima, pa i Đilasu možemo da dostavimo. Sve javne nabavke sprovode se strogo po zakonu, savesno i regularno - tvrdi Mladenovićeva. Antrfile : MOŽE JEFTINIJE - ZAHTEV za nabavku fotokopir aparata od Uprave za zajedničke poslove republičkih organa je sačinjen na osnovu sugestija iz Uprave s obrazloženjem da je reč o standardnim fotokopir aparatima koji se koriste u svim ostalim organima uprave i da su ih u tom trenutku imali na lageru. Navodno je cena tog aparata 370.000 dinara, a lako je proveriti da isti model može da se nabavi za 198.000 dinara, kao i da postoje aparati sa istim karakteristikama, čija je cena od 82.000 do 105.000 dinara - kaže Dragan Đilas. Datum : 12.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : S. REMIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema

TVRDIO PAZAR ZA “DELTU M” POSLE SMENE NA ČELU “GALENIKE” RADIKALI OPTUŽUJU BIVŠEG DIREKTORA ZA MAHINACIJE Sve što SRS ima, neka prosledi tužilaštvu, kaže Dragan Stipčić. Dr Svetlana Vukajlović, direktor RZZZ: Priče o mojoj umešanosti netačne BEOGRAD - Neposredno posle ostavke Dragana Stipčića i imenovanja Aleksandra Pravdića (DSS) na čelo “Galenike”, iz Srpske radikalne stranke stižu teške optužbe na Stipčićev rad. Podaci do kojih su radikali došli, ukazuju da je bivši direktor svesno umanjivao vrednost fabrike lekova kako bi je kompanija “Delta M” kupila po bagatelnoj ceni, tvrdi Dragan Todorović, predsednik IO ove stranke. Prema tvrdnji radikala, u loše gazdovanje ovom fabrikom upletena je i Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Zbivanja u Galenici oslikavaju karakter vlasti i ljudi iz G 17 plus, jer su osobe upetljane u ove malverzacije, iako tvrde da nisu članovi te stranke, ipak njihove pristalice i “eksperti” - kaže Todorović, tvrdeći da SRS za sve poseduje dokumentaciju, kojom dokazuju svoje optužbe. Međutim, tu dokumentaciju nisu hteli da daju na uvid “Novostima”. Kao primer Stipčićevog poslovanja u korist “Delte”, Todorović navodi prodaju dela fabrike “Prolek” u Ulici 29. novembra br. 111 firmi “Delta M”. - “Prolek” je prodat za 1,5 miliona evra, mada je bilo ponuđeno i 2,6 miliona evra, čime je “Galenici” naneta šteta. O ovome su, na dan prodaje, upozoreni i Upravni odbor i generalni direktor “Galenike”, ali oni nisu hteli da prihvate tu činjenicu. “Delta M” je odmah uvedena u posed i, koliko nam je poznato, novac još nije isplaćen, a u realizaciji ovog, štetnog ugovora, bila je uključena i direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović - tvrdi Todorović. “Galenika” je, veli predsednik IO SRS, sklopila i štetan ugovor sa “Deltom M” o kupovini pedeset vozila “fiat punto”. Na osnovu odluke Upravnog odbora o kupovini pedeset automobila srednje klase odobreno je 600.000 evra i raspisan je tender. - Mada je najbolje uslove ponudila firma “Škoda” sa modelom “fabija” tender je prećutan, a Stipčić samostalno donosi odluku da uzme vozila od “Delte” i to kao sistem “rentakar”, vrednosti 1,2 miliona evra. Vozila su uzeta na šezdeset meseci, a mesečni zakup, od šesnaest evra po vozilu, iznosi oko 200.000 evra. Za pet godina “Galeniku” će, dakle, zakup koštati milion evra, uz obavezu da celokupno održavanje vozila vrši kod “Delta M”. Kao primer nezakonitog poslovanja Todorović navodi i “brisanje duga Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje prema “Galenici” od 172 miliona dinara. Nadzorni odbor “Galenike” predložio je, kaže on, da se iz poslovnih knjiga izbriše dug Fonda, a kao opravdanje za to navedeno je da se utuživanje ne isplati i dao ga je predsednik Nadzornog odbora prof. dr Miladin Kovačević. Ovo, prema rečima Todorovića nisu jedini gresi Stipčića. Jer, prema saznanjima

radikala, on je uključen i u rasprodaju imovine “Galenike” - predstavništva u centru LJubljane, kuće u Kotoru, poslovnog prostora u Beogradu, a pokušao je da svojim ljudima obezbedi tri-četiri stana, iako su u fabrici lekova tek odnedavno. Antrfile : TAJNA INFORMACIJU o uslovima pod kojim je sa “Galenikom” sklopljen ugovor o automobilima juče iz kompanije “Delta M” “Novostima” nisu dali, uz obrazloženje - da je reč o poslovnoj tajni. NEKVALIFIKOVAN PREMA Todorovićevim tvrdnjama Stipčić nema kvalifikacije za posao koji je obavljao. - Stipčić je laborant i ima američku školu poslovnih sekretara. Radio je u “Cepteru”, kao menadžer gde je prodavao posuđe. Ima malu jorgandžijsku fabričicu - navodi Todorović i dodaje da je Stipčićev kum - Vojin Lazarević, biznismen i jedan od suvlasnika EFT, firme koja se bavi trgovinom strujom. KADROVI - STIPČIĆ je sa sobom doveo svoje kadrove, a sa rukovodećih mesta smenio stručnije i kvalitetnije ljude. Tako je sestru od tetke zaposlio kao pomoćnika generalnog direktora za pravne poslove, a kumu, od svoje sestre za pomoćnika generalnog direktora za poslove nabavke. Teču je doveo na mesto pomoćnika generalnog direktora za investicije, a čoveka iz svoje firme postavio je za pomoćnika za finansijske poslove, mada ima višu turističku školu. Plate ovih kadrova su po 100.000, dok je Stipčićeva 310.000 dinara - veli Todorović. Datum : 12.5.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : IVAN RADAK Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Intervju Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema DAJNKORP DAO TRI PUTA BOLJU PONUDU OD ENGELA Nebojša Nedeljković, generalni direktor JP Aerodrom Beograd, o tenderu za

izgradnju Kargo terminala i planovima preduzeća Predstavnici Dajnkorpa i Vašington grupe juče su došli u Beograd i počeli smo razgovore na dva koloseka. Reč je najpre o razgovorima koji se odnose na formiranje zajedničke firme kojoj će biti poveren posao izgradnje i razvoja Kargo terminala. Na drugom, po meni mnogo značajnijem, koloseku vodiće se razgovori sa predstavnicima najvećih projektantskih i građevinskih firmi u Srbiji. Oni će strane investitore upoznati sa svojim potencijalima i ako se dobro pokažu to će sigurno privući i ostale investitore da ih angažuju za izgradnju pratećeg logističkog centra. Od toga koliko je koja strana spremna da uloži u projekat zavisiće i vlasnička struktura buduće firme ali očekujemo da će vlasnički odnos biti 65 odsto prema 35 odsto u korist Dajnkorpa. Osnovu ugovora sa Dajnkorpom predstavlja striktna kontrola investicija tako da će biti jasno definisano šta mora da bude izgrađeno i u kom roku, kao i koliko novca će u taj posao biti uloženo. Ukoliko jedna strana ne ispuni obaveze, raskinućemo ugovor - kaže na početku razgovora za Danas Nebojša Nedeljković, generalni direktor javnog preduzeća Aerodrom Beograd. Koja će infrastruktura biti izgrađena u okviru Kargo terminala? - Izgradnja Kargo terminala i logističkog centra predstavlja veliku razvojnu šansu za Aerodrom Beograd ali i za celu srpsku privredu. Računa se da će u prvih par godina biti izgrađeno oko 200 hektara infrastrukture.Najpre će biti izgrađen Kargo centar koji će biti skladište za pretovar aviona i kamiona. Investitori su zainteresovani i za izgradnju železničke pruge do Aerodroma Beograd. Treba podsetiti da naš aerodrom ima odličnu poziciju - u blizini dva velika putna koridora, železničkog koridora i sliva dve reke, i gotovo sve velike špediterske kompanije su zainteresovane za dolazak. Dajnkorp je velika korporacija i ako oni bez straha dolaze u Srbiju onda je realno očekivati da će za njima doći i druge velike kompanije. Šta će izgradnja Kargo terminala doneti Aerodromu Beograd kada je o obimu prometa reč? Kakve su procene? - Aerodrom Beograd je u vreme postojanja SFR Jugoslavije ostvarivao godišnji promet od oko 36.000 tona dok je sada na nivou od 11.000 tona. Procene su da će u prvoj godini rada Kargo terminala promet biti uvećan za pet puta da bismo za deset godina ostvarili promet od oko 500.000 tona robe i to će biti najveći Kargo centar u regionu. Od uprave Aerodroma Beograd još uvek nije stiglo pravo objašnjenje zašto je tender za izgradnju Kargo terminala raspisan prema Zakonu o javnim nabavkama uprkos upozorenju Uprave za javne nabavke da tender za zajedničko ulaganje ne spada u nadležnost tog Zakona? - Nije tačno da nas je direktor Uprave za javne nabavke upozorio da tender za zajedničko ulaganje ne treba raspisati prema Zakonu o javnim nabavkama. Ako pročitate zakon videćete da on jasno pominje i javni transport, i ne znam na koji zakon je trebalo da se pozovemo. Pitam se, takođe, da li je ovako krupnu investiciju trebalo da dogovorimo u direktnim pregovorima ili preko međunarodnog tendera na koji se javilo sedam velikih kompanija a dve poslale ponude, pri čemu je ponuda Dajnkorpa tri puta bila bolja od ponude Engela.

Komisija za zaštitu prava nijednog trenutka nije rekla da su prava Engel grupe na bilo koji način povređena, naprotiv, ističe da smo u potpunosti ispoštovali zakon. Oni su rekli da ne mogu da ocenjuju ponudu i da Engel može da ide na sud da bi dokazao da je imao bolju ponudu. Aerodrom Beograd u novu firmu unosi monopol na kargo operacije a da smo prihvatili ponudu Engela, onda bi naš monopol bio prenet na treću firmu, njihovog partnera Svisport. Takođe, potpuno bi smo izgubili uvid u to šta se događa u novoj firmi jer su oni planirali da u Upravnom odboru bude imenovano pet umesto sedam članova koliko je predviđeno u pregovorima sa Dajnkorpom. Američka firma će imenovati četiri predstavnika a mi tri i odluke neće moći da donose prostom većinom već samo ukoliko bude zastupljen makar jedan predstavnik druge strane. To ne bi bio slučaj sa Engelom jer bi tri člana iz te kompanije mogla da donesu bilo koju odluku bez nas što je neprihvatljivo. Od samog početka je ceo proces vođen kao javna nabavka, svi su znali da su to pravila igre i složili se sa njima. Kada će biti završena rekonstrukcija Terminala 2? - U toku je preugovaranje i ugovaranje radova koji nisu dogovoreni prvobitnim ugovorom a sve to u nastojanju da se cena rekonstrukcije Terminala 2 snizi. Tako će, recimo, ugradnja pokretnih stepenica umesto 600 hiljada evra koštati 305.000 evra. Takođe, stolice za Terminal biće kupljene za 500.000 evra umesto za 1,5 miliona evra, kako je ranije bilo dogovoreno. Prvobitne troškove rekonstrukcije koji su iznosili 47 miliona evra uspeli smo da snizimo na oko 17 miliona evra. Stručne službe su mi potvrdile da će rekonstrukcija biti završena pre otvaranja Evropskog prvenstva u košarci u septembru. Nedavno je najavljena i rekonstrukcija poletno - sletne piste... - Odmah po završetku Evropskog prvenstva počećemo sa radovima na pisti. U toku je snimanje stanja na pisti i ostalim površinama, kao i izrada projekta. Ne samo da ćemo rekonstruisati poletno - sletnu pistu već ćemo uvesti i kategoriju 3B koja će omogućiti da Aerodrom Beograd 365 dana u godini bude otvoren za sletanje. Svake godine beležimo rast broja putnika za 16 odsto i kargo prometa za 45 odsto. Rekonstrukcija piste možda neće povećati broj poletanja i sletanja aviona ali će uticati da nas klijenti prihvate kao pouzdan aerodrom. Koji su planovi rukovodstva Aerodroma Beograd u pogledu dalje modernizacije i boljeg poslovanja? - Izradili smo plan investiranja za naredni period tako da ćemo kontinuirano razvijati aerodrom. Prvo će biti izgrađen Kargo centar a zatim sledi gradnja terminala za malu, poslovnu avijaciju, na mestu sadašnjeg robno-carinskog magacina. Intenzivno radimo i na rešavanju problema parkinga i transporta. Nemamo ambiciju da samo mi budemo nosioci tog razvoja i zato ćemo do kraja godine stvoriti fondove iz kojih će biti finansirani projekti. Aerodrom Beograd će takođe povući i razvoj aerodromske mreže u Srbiji koji je zastao. Izgradili smo niz regionalnih aerodroma i treba da ih iskoristimo. Antrfile : Lou kost kompanije su neminovnost Da li i kada možemo očekivati dolazak lou kost avio-kompanija? - Lou kost kompanije će sigurno doći na srpsko tržište jer je to neminovnost i

rukovodstvo Aerodroma gleda u tom pravcu. Međutim, loše je kada se stvara privid da su uslovi rada kod nas loši pa su zbog toga lou kost kompanije spremne da dođu ali ukoliko ne moraju da plaćaju naknadu. Treba naglasiti da niko pod takvim uslovima ne može da dođe a u dolasku lou kost kompanija moramo da prepoznamo naš interes. Datum : 12.5.2005 Novina : Vreme Izdanje : Beogradsko Strana : 32 Autor : MILAN DUDVARSKI Tema : Javne nabavke, Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PRAVO NA PARTNERSTVO Privatno i javno zdravstvo: Varničenja oko načina na koji će se reorganizovati ovdašnje zdravstvo traju već dugo. Svaki predlog za rešenje tog pitanja izaziva manju ili veću buru, otkrivajući postojanje jakih interesa u čijem sudaru stradaju građani Piše: Milan Dudvarski Privatna lekarska komora Srbije (PLKS) nedavno je proslavila petnaestogodišnjicu ponovnog uvođenja privatne prakse. Profesor dr sc. med. Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Privatne lekarske komore, ukratko rekapitulira protekle godine: više od tri hiljade privatnih zdravstvenih ustanova, preko šest hiljada lekara i dvadeset miliona pregleda godišnje. Čist kapital u investicijama, neopterećen dugom: 600 miliona evra, 30 skenera i magnetnih rezonanci. Komora je u proteklih pet godina bila "na strani Hipokrata i pacijenata", povratila je instituciju porodičnog lekara i podržala razvoj domaće farmaceutske industrije. To su samo neki pokazatelji uspeha Privatne lekarske komore Srbije, ističe Hadži-Tanović i dodaje da je "za proteklih petnaest godina Privatna lekarska komora Srbije stekla pravo da bude ravnopravan partner državnom zdravstvu, a ne da joj se nameće vazalni odnos". Hadži-Tanović napominje da se u Nacrtu zakona o zdravstvenoj zaštiti pojavljuje sukob interesa. Naime, u zakonskom rešenju se predviđa mogućnost da lekari koji su zaposleni u državnom zdravstvenom sektoru, oni koji imaju polovinu od punog radnog vremena, mogu osnivati privatne ordinacije s punim radnim vremanom, a

oni koji imaju u državnom sektoru puno radno vreme mogu osnivati privatne ordinacije s polovinom punog radnog vremena. Dr Zorica Dinić, vlasnica poliklinike Vizim i savetnik za razvoj privatnog sektora ministra zdravlja, kaže za "Vreme" da je to zakonsko rešenje povučeno iz Nacrta, dok Ozren Tošić, konsultant za razvoj zdravstvenih sistema, ističe da "iako se tu radi o sukobu interesa bolje je i takvo rešenje nego da lekari rade na crno": "Taj problem može biti regulisan ili zabranom ili uvođenjem kontrolnih mehanizama koji bi bili neka vrsta indikatora. Ako neurohirurg ili bilo koji drugi lekar može da radi jedno i po radno vreme i to sa istim kvalitetom i u državnoj i u privatnoj klinici, onda svaka čast." RECEPTI NA TENDERU: Od ovog meseca, po najavama ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, privatni lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi i stomatolozi moći će da prepisuju recepte za lekove s pozitivne liste čije će troškove pokrivati Republički zavod za zdravstveno osiguranje, a i trebalo bi da bude rešen problem lekova koji nisu registrovani. Republički zavod planira da u maju raspiše tender za njihovu nabavku i ovi medikamenti će nakon toga biti dostupni u zdravstvenim ustanovama. "To je isključivo ustupak pacijentima, jer od sada oni koji se leče kod privatnih lekara više neće morati da odlaze kod lekara u državnu ustanovu da bi dobili propisanu terapiju. Svaki lekar će imati indentifikacioni broj i potpisivaće ugovor s Fondom; na taj način će se obavljati kontrola izdatih recepata", objašnjava doktorka Dinić i dodaje da "težište treba prebaciti na izjednačavanje nalaza, bilo lekarskih bilo laboratorijskih". Profesor Hadži-Tanović objašnjava da je ta odluka markentiški potez Ministarstva zdravlja, jer se dobar deo lekova još uvek kupuje. Lekari iz PLKS-a ističu da je ovo tek mali korak, da treba poštovati Ustav po kom su privatno i državno zdravstvo ravnopravni, što podrazumeva da pacijent slobodno odlučuje gde će se lečiti. Još jedna od odluka koja je izazvala negodovanje privatnih lekara jeste uvođenje licence kao dozvole za rad svim profesionalcima u zdravstvu. Privatna lekarska komora Srbije je tu odluku ocenila kao pomodarstvo – jer licence treba da imaju samo privatni lekari, stomatolozi i farmaceuti, a oni koji su zaposleni u državnom sektoru imaju rešenje o zasnivanju radnog odnosa. Takva odluka je politički pritisak na strukovnu organizaciju kakav je PLKS. LICENCE I AKREDITACIJA: Savetnik za razvoj privatnog sektora dr Zorica Dinić, koja bi trebalo da predstavlja sponu između Ministarstva zdravlja i privatne prakse, ističe da će "lekari i zubari morati da obnavljaju svoje licence svakih sedam godina. U Zakonu se insistira na obnavljanju licence jer se na taj način stiču nova znanja. Tehnologija i saznanja savremene medicine ubrzano se menjaju. Lekar mora da radi stalno na svom usavršavanju, jer se pristupi nekim bolestima menjaju pa, ako lekar ne čita i ne radi na svom obrazovanju, ne može kvalitetno ni da leči." Što se procedure tiče, dodaje naša sagovornica, "prva licenca se dobija kad i diploma, a da bi se licenca obnovila mora se sakupiti

dovoljan broj poena iz kontinuirane medicinske edukacije koju organizuju medicinski fakulteti. Licence nisu nešto što smo mi izmislili, licence postoje u većini evropskih zemalja i time se ističe ozbiljnost u zdravstvu. Licence će izdavati isključivo komore, a ne Ministarstvo zdravlja." Licenciranje je opravdano, smatra dr Ozren Tošić: "Kao što piloti imaju kontrole na svakih šest meseci, tako i lekari treba da prođu proveru, time će se stalno održavati kvalitet usluga koje pruža privatna ili državna zdravstvena ustanova." Licenca se može oduzeti na pet godina, ali komora može i trajno da oduzme dozvolu za samostalan rad u slučaju da je zdravstveni radnik osuđen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi. Akreditacija zdravstvenih ustanova biće još jedna od novina u našem zdravstvu. Ona treba da doprinese jačanju kvaliteta i kontroli rada. Uz broj obavljenih operacija u obzir će se uzimati i to koliko ljudi ponovo dođe na lečenje, koliko ima operacija po hirurgu u odnosu na broj hirurga koji učestvuju u operativnom programu. Akreditacijom će se baviti nezavisna institucija koja neće biti ničiji navijač i među čijim članicama neće postojati sukob interesa. Zato je u planu formiranje Agencije za akreditaciju koja bi trebalo da počne sa radom za tri godine. Do tada će komisija u Ministarstvu zdravlja biti zadužena za akreditacije. U prostorijama privatnih zdravstvenih ustanova biće vidno istaknuta tabla sa podacima o delatnosti koja se tu obavlja, imenom osnivača, datumom osnivanja i spiskom medicinskog osoblja. Ministarstvo zdravlja olakšaće i uslove za dobijanje dozvole za rad privatnih ordinacija, pa za registraciju uslov više neće biti, na primer, određena visina plafona prostorije ili zadata površina ordinacije. OSIGURANjE: "Privatnom sektoru nisu dostupni fondovi zdravstvenog osiguranja, što znači da pacijent ne može sa knjižicom da dođe u privatnu ordinaciju i tu da se leči", objašnjava dr Hadži-Tanović, dodajući da je dovoljan pokazatelj odnosa Privatne lekarske komore Srbije prema dodatnom zdravstvenom osiguranju taj što ona već ima ugovor o ovakvom osiguranju sa Dunavom. Taj vid zdravstvenog osiguranja ovde još ne funkcioniše, dok je na Zapadu uobičajen. Pomoćnik ministra zdravlja dr Vasilije Antić najavio je da bi privatnici od iduće godine trebalo da uđu u sistem koji podrazumeva da je doktor tamo gde su pacijenti, dok će ove godine Republički zavod verovatno samo obnoviti prošlogodišnje ugovore s malim brojem ustanova van postojeće mreže. Prema rečima doktorke Dinić "novac neće više pratiti lekare nego pacijente, i to je bitan pomak u finansiranju primarne zdravstvene zaštite". Privatna lekarska komora Srbije je predložila da se obrazuje zajednička komisija lekara iz državnog i privatnog sektora, koja bi izradila novu verziju nacrta zakona, i da bi to bilo dobro da se uradi po ugledu na Advokatsku komoru. "Smešno je poređenje s Advokatskom komorom, jer advokata nema u državnoj službi, svi su oni privatnici", komentariše predlog PLKS-a dr Dinić. Komora je bila nezadovoljna imenovanjem doktorke Dinić za savetnika ministra

zdravlja Tomice Milosavljevića. Dr Hadži-Tanović podvlači da je "slučaj dr Dinić očigledan primer sukoba interesa". "Najveće nerazumevanje proizlazi iz različitog interesa Ministarstva zdravlja i privatnika", kaže dr Ozren Tošić. "Trebalo bi da povedu više računa ne samo o pacijentima nego uopšte o građanima." Ovako, osporavanje ili podržavanje predloženog zakona o komorama i Zakona o zdravstvenoj zaštiti postalo je stvar dnevne politike. Datum : 13.5.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 31 Autor : N. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TRAVICA: KOD NAS NEMA OTPISANIH Selektor plavih odbojkaša Ljubomir Travica uoči početka Svetske lige Kao dolazak proleća, završetak klupske sezone pouzdan je znak okupljanja naše odbojkaške reprezentacije, pred kojom u narednom periodu stoje tri veoma važna zadatka. Prvi je učešće u Svetskoj ligi, čije će finale biti odigrano u Beogradu, drugi zadatak vodi plave odbojkaše u Španiju na Mediteranske igre, dok je treći, i najvažniji, Evropsko prvenstvo koje će biti odigrano tokom septembra u Beogradu i Rimu. Za tu priliku selektor Ljubomir Travica okupio je u beogradskom hotelu „M“ selekciju pretežno sastavljenu od mladih igrača, koja će nešto kasnije (31. maja) biti pojačana sa četiri asa... Po završetku naporne klupske sezone u Italiji, Nikola Grbić, Andrija Gerić, Ivan Miljković i Goran Vujević, po dogovoru su dobili odmor, da bi se posle tri sedmice postepeno uključili u rad s prvom postavom. - Prema našem planu, reprezentacija će biti kompletirana za utakmice finala Svetske lige, u koje kao domaćini imamo direktan plasman. U međuvremenu, kostur reprezentacije biće sačinjen od mladih igrača, koji su zaslužili šansu - konstatuje selektor Travica, ističući da je potrebno mnogo strpljenja da bi ovako podmlađena selekcija došla do pravih rezultata. - Ne slažem se sa konstatacijom da smo mi neke igrače prerano otpisali (Boškan, Mijić, Mešter), jer kod nas nema otpisanih. Jednostavno, napravili smo „miks“ kojim ćemo omogućiti mladim igračima da odigraju dovoljno jakih utakmica.

Naravno, moguće je da i oni koji nisu pozvani za ovaj deo Lige, nešto kasnije dobiju poziv - rekao je selektor Travica, najavljujući da će se četvorica odsutnih igrača, već 31. maja priključiti plavom timu, kako bi bili spremni za finale koje će od 8. do 10. jula biti odigrano u Beogradu. Antrfile : Tenderi koče „Arenu“ Povodom zabrinutosti koju je izrazio Košarkaški savez SCG, a koja se odnosi na kašnjenje završnih radova na „Beogradskoj areni“, gde će biti odigrano prvenstvo Evrope u košarci i odbojci, predsednik OSSCG Aleksandar Boričić je veliki optimista: - Sigurno da problema ima, ali i do sada je mnogo urađeno. Imamo maksimalno poverenje i verujemo da će izvođači radova učiniti sve da „Arena“ bude spremna za ova takmičenja. Već 12. jula u Beograd nam dolazi inspekcija Svetske odbojkaške organizacije i mi u vezi s tim ne očekujemo probleme - rekao je Boričić, dok je generalni sekretar OSSCG Slobodan Milošević pokušao da bude direktniji: - U poslednje vreme više sam u „Areni“ nego u kancelariji Saveza i tvrdim da grad Beograd i Sekretarijat za sport čine maksimalne napore kako bi sve bilo završeno na vreme. Možda bi i moglo brže, ali oni nemaju pravo da zbog toga krše zakon. Problem je što za svaki posao u „Areni“ po zakonu mora da bude raspisan tender, što takođe traži vreme, a onda neko iz ko zna kojih interesa uloži žalbu na tender i poslovi opet stoje dok se žalba ne reši. Ako nešto i ne bude gotovo, mi smo spremni da improvizujemo. Datum : 13.5.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SVISPORT NIJE IMAO NIŠTA SA PROJEKTOM IZGRADNJE TERMINALA Beograd - Predstavnik Engel grupe za Srbiju i Crnu Goru Dejvid Erikson saopštio je juče da kompanija Svisport nije imala ništa sa izgradnjom novog teretnog terminala na Aerodromu „Beograd“. Kako se navodi u saopštenju, Svisport nikada nije bio partner sa Engel grupom već potencijalni operater teretnog terminala i ništa nije imao sa ovim projektom od 16. februara ove godine. Prema rečima Eriksona, Engel grupa je postigla dogovor sa Svisportom da upravo oni budu

podizvođači u ugovoru koji više nije validan, s obzirom da tender na Aerodromu nije bio zasnovan na Zakonu o javnoj nabavci i da je sam Aerodrom odlučio da ne angažuje Engel grupu. „Svisport će se postarati da bude svima jasno da oni nisu deo čitave priče, a što je Engel grupa do sada već uradila“, rekao je Erikson. Beta Datum : 14.5.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : J. PETROVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema RAZLIKA 1,2 MILIONA DOLARA UBPOK PONOVO O SPORNOM UVOZU SIRIJSKE NAFTE Umesto 34,068 dolara, barel sirove nafte plaćan je četiri dolara više. - Zbog viška sumpora sirijska nafta morala je da se „miksuje" Radnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala prošle nedelje su, posle pola godine, ponovo aktuelizovali pitanje uvoza 80.000 tona sirijske nafte, zbog osnovane sumnje da je u ovom poslu bilo zloupotreba. Ko ih je počinio i da li je neko imao materijalne koristi od toga, pokazaće dalje istražne radnje. Prema rečima Saše Stojanovića, bivšeg pomoćnika ministra za energetiku, koji je i pokrenuo krivičnu prijavu protiv NIS-a i v.d. Generalnog direktora Željka Popovića, u prvom obraćanju javnosti tvrdi da se za zaključenje štetnog ugovora može „zaraditi" zatvor od šest meseci do pet godina, a za zloupotrebu službenog položaja od jedne do 10 godina. Iako je, priznaje, skeptičan da će cela stvar biti isterana do kraja, iako je istraga za samo 72 sata mogla da potvrdi ili demantuje postojanje „afere", uvidom u dokumentaciju uočljivo je da je neko protivpravno lako mogao prisvojiti 1,27 miliona dolara i to na razlici između nabavne i stvarne tržišne vrednosti robe. Tvrdnje NIS-a da nafta nije obična roba koja stoji na rafu i prodaje se po ceni koja na njoj piše, padaju pred berzanskom cenom crnog zlata koja se svakodnevno utvrđuje i menja. Pregledom kretanja cena od 13. do 21. septembra prošle godine, kada se nabavka nafte ugovarala, lako se dolazi do saznanja da je stvarna tržišna vrednost bila niža od nabavne po kojoj je naftna kompanija ugovarala kupovinu.

Ubeđivanja NIS-a da je ponuda sirijske lake i teške nafte bila za oko 0,75 centi povoljnija od „uralske" takođe ne stoje jer je po dopremanju u rafineriju Pančevo sirijska roba morala da se „miksuje" sa naftom tipa „tengiz", kako bi se smanjilo prisustvo sumpora, što je iziskivalo troškove uvećane za oko 25 odsto. Tek sa takvim mešanjem sirijska nafta je mogla da ode na preradu nakon čega je prisustvo sumpora iznosilo 1,95 odsto. Analize „Jugoinspekta" i „Kroacijeinspekta", koji su 5. oktobra uzorkovali naftu iz tri šarže, utvrđeno je prisustvo sumpora od 2,14 odsto. Gornja granica je dva procenta. Naknadne analize su pokazale da je sumpora bilo više oko 2,18 procenata, dokumentovano tvrdi Stojanović. Po ugovoru, NIS je kupio 216.281,48 teške i 368.842 barela lake sirove nafte. Za tu nabavku trebalo je ukupno platiti 22.682.655,20 dolara. „Zarada" od oko 1,27 miliona dolara mogla je da se pojavi zbog toga što je po ugovoru NIS-a nabavna cena teške nafte bila 38,17, dok je stvarna prosečna vrednost bila 29,023 i to uz kotizaciju za 10 dana što inače nije praksa. To praktično znači da je NIS natovarenu robu u baržu cenio 38,4 dolara po barelu, a sirijska nafta je u stvari koštala 34,068, te je stvarna tržišna vrednost na Omišlju, gde se nafta dopremala, iznosila 21.406.629,24 i to sa troškovima vozarine i trejderske provizije od 1,20 dolara po barelu. Razlika u ceni je, potvrđuje Stojanović, 1,276.025,96 dolara. Koliko ima propusta u celoj priči potvrđuje i činjenica da nadležni u rafineriji, čak ni dok je sirijska nafta prerađivana, nisu znali koliki je bruto ekonomski efekat celog posla, što je neverovatno, jer se o tome razmišlja čim se posao zaključuje. Bivši pomoćnik ministra na vreme je, kako kaže, alarmirao nadležne u vladi da je NIS ovim poslom oštećen, ali se niko ni do danas nije oglasio ovim povodom. Ta je tačka više puta skidana sa sednice vlade Srbije. U NIS-u ostaju pri svojim tvrdnjama da su u celom poslu potpuno čisti i da će se to i dokazati, napominjući da nije tačno da je zbog interventne nabavke morala da bude uvezena nafta lošijeg kvaliteta, ali da je prisustvo sumpora bilo u granicama dozvoljenog. Osim toga, kako ističu, prilikom ugovaranja kupovine nafte NIS je uspeo čak i da snizi cenu teške sirove nafte, čime je potvrdio da je posao dobro urađen. Datum : 14.5.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : V. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema

DROGA SLEĆE U SURČIN BEOGRAD - Firma "Ejnžel konstrakšen end development grup" i dalje osporava legalnost tendera za izgradnju aerodromskog karga. Ova kompanija pita zašto je Aerodrom Beograd namerno obmanuo njihovu firmu, i zašto se odmah javno nisu izjasnili da je njihova odluka da posao daju firmi "Dinkorp". Dragan Kaličanin, v.d. direktora Aerodroma Beograd, nedavno je izjavio da je komisija za žalbe odbacila žalbu "Ejndžel grupa". Tom prilikom je izjavio i da raspisivanje tendera za ovaj posao nije ni bilo neophodno. Sudeći po izjavama koje rukovodstvo Aerodroma Beograd, pre svega gospodin Kaličanina, daje čini se da su njihove simpatije na strani Vilijama Vokera i Madlen Olbrajt. Ovo dvoje velikih prijatelj albanske mafije su u samom vrhu firme "Dinkorp" koja će, po svemu sudeći, ući u sporan posao izgradnje aerodromskog karga. - Kaličanin ne govori istinu, komisija nije odbacila žalbu "Ejndžel grupe" ni na koji način", piše u saopštenju "Ejndžel grupe". Oni dalje u svom saopštenju pitaju: „Budući da je Uprava za javne nabavke informisala menadžment Aerodroma i njihove savetnike još pre marta 2004. da tender za javnu nabavku nije neophodan za formiranje zajedničkog ulaganja između Aerodroma i stranog investitora, postavlja se pitanje zašto nisu obavestili javnost gospodina Velimira Ilića, gospodina Milana Mokovića, gospodina Miroljuba Labusa, Evropsku banku za obnovu i razvoj i 'Ejndžel grupu'"? Antrfile : Ubice dece Antisrpski opredeljeni bivši službenici CIA Vilijam Voker i Madlen Olbrajt uskoro će u Beogradu imati svoj aerodromski kargo. Njihova firma "Dinkorp", koja je više puta bila upletena u afere šverca droge i oružja, ima punu podršku aerodromskog rukovodstva. Iz njihovih izjava da nisu ni morali da raspisuju tender, vidi se da je cela akcija bila maska za dovođenje baš "Dinkorpa". Ipak, trebalo je javnosti zamazati oči i predstaviti celu akciju kao tendersko nadmetanje u kome baš ova firma pobeđuje. Kako drugo, Srbima treba objasniti da oni koji su bombardovali Aerodrom Beograd i oni koji su ubijali srpske bebe sada predstavljaju prvi izbor Velimira Ilića, Miroljuba Labusa i aerodromskog rukovodstva. Datum : 14.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : B. S. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja Ocena : Neutralna

Reagovanje : Nema POLA MILIONA ZA FOTOKOPIR DRAGAN ĐILAS OD UPRAVE ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE TRAŽI OBJAŠNjENjA Da li je “Minolta” favorizovana na tenderu. Kome treba 120 fotokopir aparata BEOGRAD - Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije predsednika Republike, pozvao je juče Draganu Mladenović, direktorku Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, da odgovori da li su tačne primedbe pojedinih proizvođača fotokopir opreme da su karakteristike aparata navedene u tenderu, objavljenom 24. marta 2005. u Službenom glasniku RS broj 27, za nabavku čak 120 mašina, preuzete iz tehničke specifikacije proizvođača “Minolta”, što ovoj firmi automatski obezbeđuje pobedu na tenderu, bez obzira na ponuđenu cenu. Đilas od Mladenovićeve traži, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i da Kancelariji dostavi podatke o tome koliko je u poslednjih 24 meseca nabavljeno fotokopir aparata za potrebe državnih organa, po kojim cenama i od kojih dobavljača, kao i fotokopije zahteva državnih organa i institucija na osnovu kojih je Uprava došla do broja od 120 aparata, koji su neophodni za funkcionisanje državne uprave Srbije. Đilas podseća da je Narodna kancelarija 28. 10. 2004. zatražila od Uprave za zajedničke poslove fotokopir aparat, kao i da je zahtev bio sačinjen na osnovu sugestija iz Uprave, s obrazloženjem da je to standard aparata koji se koriste u svim državnim organima. Kancelariji je iz Uprave dostavljen fotokopir aparat marke “Minolta”, vrednosti 4.500 evra! - Skrećem vam pažnju da, imaju i u vidu cenu koju ste platili za aparat koji ste nam isporučili, ukupna vrednost ovih 120 aparata prelazi sumu od pola miliona evra. Smatram da je za stanje u kome se Srbija nalazi to više nego neprimeren iznos i predlažem da od ove nabavke odustanete - stoji u Đilasovom pismu Dragani Mladenović. Antrfile : MLADENOVIĆ: NEMA NAMEŠTANjA TENDERA DRAGANA Mladenović, direktorka Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, tvrdi da nikakvih neregularnosti prilikom nabavke fotokopir aparata za Narodnu kancelariju, kao ni u nedavno raspisanom tenderu za nabavku 120 fotokopir aparata za državnu upravu nije bilo. -Da li je neko iz Uprave sugerisao direktoru Narodne kancelarije da naruči aparat koji košta 4.500 evra? - To nije tačno. Dragan Đilas je za potrebe Narodne kancelarije mogao da traži bilo koji drugi fotokopir aparat. -Da li je bilo protežiranja pojedinih ponuđača na tenderu za nabavku 120 fotokopir aparata?

- Taj tender je još u toku i imamo zahtev za zaštitu ponuđača, tako da o tom postupku ne mogu mnogo da pričam. Tvrdim, međutim, da nikakvih protekcija i favorizovanja nije bilo, pogotovo zato što su kod traženja tehničkih specifikacija zahtevi bili minimalni. -Kako ste došli do toga da je državnoj upravi u ovom trenuku potrebno 120 fotokopir aparata? - Na osnovu zahteva koje su nam uputile državne institucije. Datum : 14.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : T. SPALEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema DVE BEŠKE NA DUNAVU SLEDEĆE NEDELjE TENDER ZA MOSTOVE NA VOJVOĐANSKOM DELU KORIDORA 10 Za opravku starog i izgradnju novog mosta ponude bi trebalo da dostavi 13 kompanija. Obezbeđeno 192 miliona evra kredita za oba mosta, kao i potpuno sređivanje autoputa od Novog Sada do Beograda BEOGRAD - Tender za izbor izvođača radova na sanaciji postojećeg i projektovanju i izgradnji novog mosta na Dunavu kod Beške biće raspisan iduće nedelje. Tačno 13 kompanija, koje su prošle pretkvalifikaciju, trebalo bi dostave ponude. U Republičkoj direkciji za puteve navode da će u toku ove godine biti urađeni hitni sanacioni radovi na postojećem, a potom će se krenuti sa pripremnim radovima na izgradnji novog mosta. Kako tvrde stručnjaci, veliki mostovi se uvek grade tako da mogu da prime veće opterećenje od projektovanog i da bezbednost konstrukcije postojećeg mosta na Dunavu kod Beške nije ugrožena. A, u Direkciji navode da nije ugrožena ni bezbednost saobraćaja, ukoliko se poštuju propisi. U prilog tome govori i činjenica da most kod Beške nije nigde evidentiran kao crna saobraćajna tačka. Prema rečima Slavoljuba Tubića, savetnika direktora Direkcije za ino kredite, projekat sanacije, kojim će morati da se rukovodi izvođač radova, koji pobedi na tenderu, predviđa dve faze. Prvu - hitni radovi na sanaciji stubova sa pendel osloncima i “gerberovih zglobova”, koji su u lošem stanju. Taj posao je

prioritet, a ostali radovi na saobraćajnom profilu na glavnoj i prilaznim konstrukcijama (dilatacione spojnice, kolovozni zastor, hidroizolacija...), ne zahtevaju hitno izvođenje i to će se raditi nakon izgradnje novog mosta. U drugoj fazi popraviće se još i staze na obe strane mosta koje nisu pešačke već servisne i služe radnicima koji su zaduženi za održavanje mosta. Obnoviće se i odbojne ograde za vozila i zaštitne ograde uz servisne staze. Inače, ovim mostom u proseku dnevno prođe 20.000 vozila. Novi most biće sličan postojećem, jer je tako definisano projektnim zadatkom, a kako će tačno izgledati znaće se kada bude urađen projekat. Predviđeno je da razdaljina između postojećeg i budućeg mosta iznosi 19,4 metra što je kako tvrde stručnjaci sasvim dovoljno prostora da prilikom izgradnje novog ne bude oštećen postojeći most. - U tenderu je tačno naznačeno da izvođač mora da se pridržava plana radova i na jednom i na drugom mostu - navodi Tubić. - Dakle, prvi hitni radovi na postojećem, zatim izgradnja novog mosta, a onda druga faza radova na sanaciji postojećeg mosta. Rok za završetak kompletnog posla je 36 meseci. Za kompletiranje autoputa od Novog Sada do Beograda obezbeđeni su krediti Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od 120 miliona i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) - 72 miliona evra. Za izgradnju novog mosta kod Beške predviđeno je 52 miliona iz kredita EBRD, a preostalih 20 namenjeno je obnovi postojeće desne trake autoputa od Novog Sada do Beograda. Svi ostali radovi na ovoj deonici Koridora 10, uključujući sanaciju postojećeg mosta, zatim izgradnju deonice od Novog Sada do Beške, kao i izgradnju petlji u zoni Novog Sada, platiće se i iz kredita EIB, koji iznosi 120 miliona evra. Antrfile : TRI DECENIJE MOST preko Dunava kod Beške nalazi se na autoputu E75 Novi Sad - Beograd. Izgrađen je 1975. godine. Ukupna dužina konstrukcije je 2.250 metara (glavna konstrukcija - 450 metara, prilazne konstrukcije - 1.800 metara). Širina kolovoza je 11 metara i ima dve saobraćajne i jednu zaustavnu traku. Ispod mosta obezbeđen je nesmetan prolaz brodova. Odgovorni projektant - akademik prof. Branko Žeželj. PRVA FAZA PRVA faza radova na sanaciji postojećeg mosta kod Beške odvijaće se bez prekida saobraćaja. Izvođač radova mora da napravi projekat upravljanja saobraćajem u toku izvođenja radova i dostavi ga investitoru odnosno Direkciji za puteve. Postoji mogućnost da se prvo izvode radovi na jednoj, pa na drugoj traci. Datum : 14.5.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A13

Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PARIVODIĆ: VLADA IZNENAĐENA Ministar za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom Milan Parivodić izjavio je juče da je vlada „iznenađena” navodima austrijskog biznismena Martina Šlafa da sa BK trejdom osam meseci pregovara o kupovini, a ni jedan sat sa Vladom. „Ta informacija je pomalo iznenadila vladu Srbije, s obzirom na navode samog gospodina Martina Šlafa, koji kaže da je osam meseci pregovarao sa BK trejdom, a na žalost ni jedan sat sa vladom Srbije”, rekao je Parivodić nakon razgovora u vladi sa austrijskim vicekancelarom Hubertom Gorbahom i Šlafom, koji je na čelu austrijskog konzorcijuma koji je juče potpisao ugovor sa BK grupom. Prema rečima Parivodića, učesnici su imali otvoren razgovor u kojem je učestvovao i srpski premijer Vojislav Koštunica, a na kojem su sve strane iznele svoje stavove. „S obzirom na to da je Mobtel kompanija između BK trejda i PTT-a, a PTT je stopostotna firma u vlasništvu Republike Srbije, to pitanje je od najvećeg interesa za vladu”, kazao je Parivodić. On je istakao da su na sastanku austrijskoj strani „predočeni svi problemi pravničke prirode” u Mobtelu, odnosno pravo preče kupovine koje imaju akcionari Mobtela. „Posebno smo ukazali na nejasan vlasnički status Mobtela, zbog čega se vodi međunarodni arbitražni proces u sudu u Cirihu, koji treba da razjasni tu nejasnu vlasničku strukturu”, precizirao je srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. On je rekao da je vladina komisija, nezavisno od odluke arbitraže u Cirihu, došla do zaključka da je najmanje 58 odsto udeo PTT Srbije u Mobtelu i da najmanje 58 odsto vlasništva mora da ide na tender, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. (Beta) Datum : 14.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 45 Autor : S. JANJIĆ Tema : Javne nabavke

Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POLAKO - PO PLANU DUŠAN VITAS, DIREKTOR “ARENE”, TVRDI DA JE DVORANA SPREMNA ZA TAKMIČENjA Oprema za odbojku stiže do 12. juna. Sve ostalo potrebno za odigravanje utakmica je nabavljeno i montirano - kaže Vitas NEMA razloga za brigu - “Beogradska arena” biće spremna za finale Svetske lige u odbojci, kao i Evropska prvenstva u košarci i odbojci. Neće biti nikakvih smetnji koje bi onemogućile odigravanje i praćenje utakmica, tvrdi Dušan Vitas, direktor preduzeća “Arena”, generalnog izvođača radova i smiruje zabrinute u košarkaškim krugovima... - Već sada imamo sve što je neophodno za takmičenja, svlačionice, koševe, parket, podlogu mondofleks za odbojku, mesta za novinare, ložu, prostoriju za antidoping kontrolu, najnovije semafore, koje niko nema u Srbiji, popravljen krov... - nabraja Vitas. - Nedostaje nam ozvučenje i trenutno pregovaramo sa ponuđačem. Ako ga ne kupimo iznajmićemo ga i neće biti nikakvih problema. Sa firmom iz Japana ugovaramo opremu za odbojku (mrežu, stubove, sedišta za sudije) i ona treba da stigne do 12. juna kada dolazi i inspekcija Svetske lige za odbojkaše. Vitas navodi da su montirali i 700 raznih mašina scenske opreme (za konfete, dim, lasere...) i narednih dana treba još da se ugrade reflektori. Proradilo je i svih deset liftova i četiri pokretna stepeništa. Urađena je i protivpožarna zaštita za prenapregnute kablove koji nose krov. - Čekamo da iz SAD stigne oko 2.500 teleskopskih sedišta uz teren i po najavama doći će do septembra. Ugovor je sklopljen, avans plaćen, ali ako dostava zakasni dvorana će imati 16.500 mesta i to nije nikakva katastrofa - kaže Dušan Vitas. - Nedostaje nam još oprema za restoran, kuhinju i čajnu kuhinju u loži, ali to nije ni obavezno po pravilima FIBA. Direktor “Arene” objašnjava da su radovi često spori, jer ih koči Zakon o javnim nabavkama i komplikovana tenderska procedura. - Zbog nekih formalnosti tenderi propadaju ili se firme koje su izgubile žale, komisija onda poništi sve što je odrađeno i ceo proces se otegne mesecima - objašnjava Vitas. - Grad je za potrebne radove i opremu u prvoj polovini ove godine odvojio 700 miliona dinara, ali za ovo što je preostalo, sada, samo Republika, koja garantuje završetak radova, može direktnim pogađanjem da odobri ponudu nekog dobavljača.

Antrfile : MALA DVORANA - MALA dvorana u kojoj bi ekipe trebalo da se zagrevaju nije urađena. Na redu je ugovaranje zanatskih radova i postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i strujnih instalacija - kaže Vitas. - Međutim, njeno postojanje nije ni obavezno. Kako bi se inače igrale utakmice u “Morači”, “Milenijumu” i “Pioniru”? Datum : 15.5.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A13 Autor : M. LAKIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema KO ĆE PLATITI CEH NE PRESTAJU SPORENjA OKO TENDERA ZA KARGO CENTAR NA AERODROMU „BEOGRAD” Ovo nije prvi put da smo prevareni u Srbiji, kaže Dejvid Erikson, predstavnik izraelske kompanije „Engel” grup Javno preduzeće Aerodrom „Beograd” i konzorcijum američkih kompanija Dajnkorp internešnel i Vašington grup započeli su pregovore oko osnivanja zajedničkog preduzeća koje će izgraditi i upravljati kargo-logističkim centrom. Za to vreme, „Engel” grupa koja je takođe bila zainteresovana za taj posao, priprema tužbu i obračunava troškove na ime kojih će tražiti isplatu odštete jer je, kako tvrdi Dejvid Erikson, predstavnik te izraelske kompanije u našoj zemlji, grubo obmanuta i prevarena. Bez obzira na to što on za sada ne želi da govori o visini odštete, pretpostavlja se da je reč o više miliona dolara. – Aerodrom „Beograd” pozvao nas je na javni tender na kojem je trebalo da se izabere partner za realizaciju projekta kargo-logističkog centra. Od samog početka smo sumnjali u ispravnost postupka i iznosili primedbe na njegov tok. Međutim, kada je tenderska komisija procenila da je Dajnkorpova ponuda povoljnija nego naša, shvatili smo da smo obmanuti i prevareni. Komisija za zaštitu prava ponuđača tada nas obaveštava da izbor partnera nije obavljen po zakonu o javnim nabavkama i da je Uprava za javne nabavke još u martu prošle godine poručila Aerodromu da ne postoji potreba za raspisivanje tendera, kaže

Erikson. Saznavši za to „Engelov” tim je prvo proverio svu dokumentaciju. U svim dopisima ipak je bilo navedeno da se interesenti pozivaju na javni tender koji je ministar za kapitalne investicije odobrio u aprilu prošle godine. Sudeći po tome, kako objašnjava naš sagovornik, greška koja je izazvala probleme očigledno je potekla upravo iz tog ministarstva u kojem odgovorni izgleda nisu znali, ili su to namerno zanemarili, da je u slučaju kargo centra trebalo poći putem direktnog pregovaranja, na osnovu kojeg se i sklapaju džoint venčer aranžmani. – Zbog toga očekujemo da se Ministarstvo za kapitalne investicije, ministar Ilić i njegovi pomoćnici, koji su napravili grešku, dogovore sa Aerodromom oko toga ko će isplatiti odštetu „Engel” grupi. To je, međutim, tek deo naših zahteva jer kada stignemo na sud nećemo propustiti priliku da zatražimo odgovornost svih koji su nas doveli u ovakvu situaciju. Samo na osnovu onog što za sada znamo, postoje čvrste osnove za pokretanje krivične odgovornosti protiv nekoliko osoba iz Ministarstva za kapitalne investicije i menadžmenta Aerodroma, kaže Dejvid Erikson. „Engel” grupa se pismom obratila za pomoć i vladi Srbije, ali do sada nije stigao nikakav pismeni niti usmeni odgovor. Zbog toga ova izraelska kompanija planira da u svojoj zemlji iskustvo u Srbiji predoči tamošnjim medijima koji će, usput, dobiti još neke pikanterije. Jer, ovo nije prvi slučaj da „Engel” grupa muku muči sa tenderima u Srbiji. Na tenderu za izgradnju trgovinsko-poslovnog centra na Slaviji – „Mitićeva rupa”, ova kompanija je najpre dobila posao, da bi preko noći odluka naprasno bila poništena. – U leto 2002. godine rečeno nam je da „ukoliko se zbog toga budemo žalili ili tražili odštetu, više nikada nećemo moći da konkurišemo za poslove u Srbiji”. Upravo zbog toga smo od Velimira Ilića, kada je posetio Izrael, tražili da nam obeća da se sa takvim problemima nećemo više sretati. Na večeri u Tel Avivu rekao nam je da je Srbija pravna zemlja i da nemamo više razloga da se bojimo. Međutim, izgleda da se u vašoj zemlji ništa nije promenilo, tvrdi Erikson. On ističe da „Engel” grupa nije jedina kompanija koja se tako provela u Srbiji. Mnoge od njih, prvenstveno zbog političkog pritiska, ne žele da govore o tome, mada je čest slučaj i da na to pristaju zbog obećanja da će neki budući posao dobiti sigurno. Tek, jedno je izvesno, što naš sagovornik posebno ističe. Sve dok ekonomijom budu upravljale politika i interesne grupe, naša zemlja pod takvim okolnostima ne može da računa na ozbiljnije i šire strane investicije. Datum : 17.5.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 21

Autor : U. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema FIBA: MENJAJ KOŠEVE "Elanove" konstrukcije nemaju sertifikat FIBA. promena koševa u "Areni". "Spensu" i "Morača" koštaće oko 100.000 evra Svetska košarkaška federacija (FIBA) neće dozvoliti igranje utakmica Evropskog prvenstva u dvoranama „Beogradska arena" i „Spens" ukoliko se ne zamene konstrukcije koševa. U ovim dvoranama nalaze se, naime, konstrukcije koševa slovenačke firme „Elan" koji nemaju sertifikat FIBA i ne mogu da se koriste na zvaničnim takmičenjima. Iako „Elan" proizvodi koševe po licenci poljskog „Grameta", on ne poseduje sertifikat FIBA, za koji se plaća 50.000 evra. Zbog toga bi Svetska košarkaška federacija mogla da zabrani igranje utakmica u pomenutim dvoranama ako do početka šampionata organizatori ne promene konstrukcije. To nije tako jednostavno, jer bi trebalo zameniti čak devet koševa, što bi, prema nekim nezvaničnim informacijama, koštalo blizu 100.000 evra. Prvobitno je u „Areni" trebalo da se postave koševi nemačke firme „Šelde", koji se nalaze u „Pioniru", i koji su po standardu FIBA. Nemačka firma je na tenderu dala najbolju ponudu od 8,3 miliona dinara, ali je ipak prihvaćena ponuda „Elana", koji ima licencu „Grameta", vrednu 12,7 miliona dinara. Ispostavilo se da ti koševi nemaju potreban sertifikat da bi se na njima igrale utakmice Evropskog prvenstva. Direktor preduzeća „EP 2005" Predrag Bogosavljev, međutim, kaže da nema problema između FIBA i našeg Saveza. Koliko sam čuo, postoji neko neslaganje u tumačenju, ali to je tehničko pitanje koje moraju da rese FIBA i „Gramet". Prema onome što ja znam, a mislim da imam dobre informacije, uslov za nabavku opreme za EP je da poseduje FIBA sertifikat, koji su, prilikom nabavke, sve hale tražile od proizvođača. Sertifikat je pokazan, i sada je to samo pitanje validnosti, odnosno dogovora između FIBA i „Grameta". Tvrdim da je za koševe koji su u „Areni" bio ponuđen sertifikat, ali, kao što sam rekao, sada je na FIBA da sa „Grametom" ispita njegovu validnost - kaže Bogosavljev. Problem bi mogao da se proširi i na Podgoricu. SC „Morača" je takođe nabavila „Elanove" konstrukcije, međutim kada su čuli za problem oko sertifikata, Crnogorci su uložili žalbu na tender. Antrfile : Nenad Bogdanović: To nije naš problem

Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović ističe da se organizatori EP ne plaše da će FIBA praviti probleme oko koševa. Ma, kakav problem, nema tu problema. Mi smo kupili koševe koji imaju FIBA sertifikat, a ko šta ima sa kim uopšte nas ne zanima, to neka FIBA i „Gramet" rešavaju međusobno. Ponavljam, kupili smo koševe koji imaju validnu dokumentaciju - kaže Bogdanović. „Elan": Potpuno smo čisti Direktor „Elana" Mina Ster tvrdi da njihove konstrukcije ispunjavaju sve kriterijume FIBA. „Elan" ima pravo da prodaje koševe „Grameta", koji ima sertifikat FIBA, na osnovu distribucijskog ugovora i ugovora o licenciranju između nas i „Gramet sporta". Po pravilima FIBA, možemo da stavimo na koš i naš logo, za šta imamo pismenu dozvolu. Do danas ni od jedne dvorane nismo dobili službenu primedbu na kvalitet ili eventualne greške, osim „Spensa", ali to smo rešili kaže Ster. Datum : 17.5.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NA MITO - SVAKI TREĆI DINAR U poslednje dve i po godine sistem javnih nabavki u Srbiji je poboljšan Beograd Prema pošlonedeljnom istraživanju Cesida, naručioci i ponuđači su saglasni s ocenama stručnjaka da je sistem javnih nabavki u Srbiji poslednje dve i po godine znatno poboljšan i da je uticao na smanjenje korupcije. Stanje u javnim nabavkama sada je, prema ocenama ispitanika, za 50 odsto bolje nego pre donošenja zakona polovinom 2002. godine kada je dobilo prilično lošu prosečnu ocenu ponuđača i naručilaca - 2,3. Sadašnje stanje je 50 odsto naručilaca i 31 odsto ponuđača ocenilo najboljim ocenama - četvorkom i peticom, oko 30 odsto naručilaca i 26 odsto ponuđača je dalo osrednju „trojku“, a samo 15 odsto svih učesnika je dalo lošu ocenu. Istraživanje, koje je vodio prof. Instituta za društvena istraživanja Srećko Mihailović, rađeno je za potrebe OEBS-a na uzorku od 200 ponuđača i naručilaca, od toga 97 odsto domaćih i tri odsto stranih, koji su odgovorili na 115 pitanja. Ocene celog sistema javnih nabavki u odnosu

na stanje početkom devedesetih godina povećane su u proseku za 150 do 200 indeksnih poena. U celini gledano, sada su najbolje su ocenjeni transparentnost postupka i konkurentnost, a najslabije jednostavnost procedure i zaštita domaćih proizvođača. Tako 68 odsto ponuđača i 79 odsto naručilaca smatra da je transparentnost povećana, a 69 odsto ponuđača i 62 odsto naručilaca ocenjuje da je povećana i konkurencija, odnosno broj firmi (3,5) koje konkurišu za poslove javnih nabavki. Komentarišući rezultate ankete, direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović je istakao da su slabe ocene za jednostavnost procedure posledica sprovođenja nove zakonske regulative, ali i navike da se u njoj traže „rupe“. Ocene ispod proseka je dobila i zaštita domaćih proizvođača - ponuđača što znači da oni sami smatraju da im se položaj u poslednje 2,5 godine pogoršao. To se objašnjava pojačanim prisustvom stranih ponuđača, rekao je Jovanović istakavši da je ta ocena dosta subjektivna i da se pre može objasniti „traženjem krivca u drugome“ za nedovoljnu uspešnost na tenderima. „Domaćim proizvođačima je po zakonu omogućena bodovna prednost od 20 odsto u odnosu na one koji nude dobra stranog porekla“, objasnio je on i zaključio da bi „naši proizvođači trebalo pre da rešenja traže u jačanju svoje konkurentnosti, nego u daljem jačanju zaštite države“. Ponuđači i naručioci slažu se i u opštoj oceni da je posle donošenja zakona značajno smanjena korupcija u oblasti javnih nabavki. Tako 39 odsto naručilaca i 43 odsto ponuđača smatra da na korupciju odlazi između 10 i 30 odsto ukupne vrednosti javnih nabavki, a njihovo visoko saglasje upućuje na tačnost ove procene i moguće uštede u ovoj oblasti. Ponuđači koji su najpozvaniji da govore o korupciji, njih 39 odsto, naveli su da je ona najprisutnija u fazi pripreme za javnu nabavku, a 30 odsto je vezuje za postupak, odnosno realizaciju javne nabavke. To znači da 70 odsto ponuđača smatra da je korupcija zastupljena u fazama koje nisu regulisane zakonom. Datum : 18.5.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : M. L. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema KINESKA ROBA I U EPS-U? Na trećem po redu tenderu za nabavku brojila, koji će biti raspisan na leto, naše firme sigurno gube jer će Kinezi „uleteti“ sa nenormalno niskim cenama

BEOGRAD - Dva tendera za nabavku brojila koje je raspisao EPS poništena su posle žalbi domaćih proizvođača. Novi tender za brojila, koji treba da bude na leto, biće finansiran iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i biće sproveden po međunarodnim standardima, a ne po našem Zakonu o javnim nabavkama. Kako Kurir saznaje u EPS-u, to praktično znači da će naši proizvođači biti u mnogo težem položaju nego dosad, a posao vredan 115 miliona dinara najverovatnije će dobiti neki inostrani proizvođač, koji će ispunjavati i najkomplikovanije uslove. Kinezi, na primer, kažu u EPS-u, jedva čekaju da uđu na evropsko tržište. - Evropska banka će u toku leta finansirati nabavku novih brojila. Samo, tada ć e se tender sprovesti po međunarodnim standardima a ne, kao do sada, po našem zakonu, gde su domaći proizvođači povlašćeni u odnosu na inostrane. Tada će, pored tehničkih standarda, cena odlučivati o tome ko će dobiti taj posao, a inostrani proizvođači su jeftiniji od naših - kaže za Kurir sagovornik iz EPS-a. On kaže da će kineski proizvođači jedva dočekati da uđu na tržište neke evropske zemlje, tako da će najverovatnije ići čak i sa damping cenama. - Kada se u zemljama Evropske unije konkuriše na tenderima za elektroopremu, onda se obavezno navodi u kojim se sve zemljama koriste ti proizvodi. Kineskim proizvođačima je zato jako bitno da preko nas, na mala vrata uđu i na evropsko tržište. Tako da je verovatno da će ići i sa nižim cenama, jer će im se to na duži rok isplatiti - navodi naš sagovornik. U EPS-u zameraju Komisiji za zaštitu prava ponuđača što je poništila tender, jer je, kako kažu, problem bio u sitnim tehničkim nedostacima koji su bili lako otklonjivi. Naime, prvu fazu tendera, takozvane pretkvalifikacije, uspešno su prošle četiri firme - „Mačkatica“ iz Surdulice, „Landis i Gyr AG“ iz Švajcarske, „Siti i Enel“ iz Beograda, i „Iskra Emeko“ iz Slovenije. Ostale firme nisu ispunile tehničke uslove koje je utvrdio stručni tim EPS-a. Na ovakvu odluku sa zahtevima za zaštitu prava zbog diskriminacije Komisiji za zaštitu prava žalilo se pet firmi, pa je Komisija odlučila da poništi tender zbog toga što su i tri firme koje su prošle pretkvalifikacije imale tehničke nedostatke. - Ti tehnički nedostaci su u stvari toliko sitni i mogu lako da se otklone da zaista nije bilo potrebe da zbog toga diskvalifikuju te proizvođače i ponište tender. Zato sada nijedna domaća firma neće dobiti posao - kažu u EPS-u. U Komisiji za zaštitu prava ponuđača, međutim, kažu da su oni samo poštovali tenderske uslove koje je sam EPS odredio. Vladimir Ivić, predsednik Komisije, kaže za Kurir da njihov posao nije da ustanove da li su nedostaci veliki ili mali već da li oni postoje. - Zašto su u EPS-u postavljali te uslove ako su oni nevažni. Inače, kod nekih preduzeća koje je EPS odbio, pored drugih nedostataka, navedeni su i ti tehnič ki nedostaci. Mi smo samo postupili po zakonu i po konkursnoj dokumentaciji - kaže Ivić. Antrfile : Kovačević: Firme moraju da se prilagode tržištu

Ekonomista Milan Kovačević kaže za Kurir da naša preduzeća moraju da se prilagode novim uslovima tržišnog poslovanja. - Domaći proizvođači moraju da nauče da se prilagođavaju pravilima igre jer će uvek doći neko sa strane i preuzeti tržište. Nije nedozvoljeno da mi navijamo za naše proizvođače, ali to ne sme da bude na štetu onog koji kupuje. On će uvek gledati da nabavi nešto za manje novca i na taj način uštedi - kaže Kovačević. Datum : 18.5.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : JOVANA S. POLIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NAVIKNUTI DA VRTE GUBITKE EPS godinu dana bez novih brojila Zbog zastarelih strujomera, EPS godišnje gubi 50 miliona evra a već godinu dana ne uspeva da raspiše tender za nova brojila Predtender Elektroprivrede Srbije za nabavku električnih brojila poništen je drugi put za godinu dana. Predtender je poništila Komisija za zaštitu prava ponuđača, pa tako EPS i dalje ne može da raspiše tender za 20.000 brojila, vredan 15 miliona dinara. Uvođenjem novih i zamenom starih, mehaničkih strujomera, EPS bi znatno smanjio komercijalne gubitke koji godišnje iznose oko 50 miliona evra, a koji najpre nastaju u distributivnim mrežama zbog zastarelosti brojila čiji se brojčanici, zato što su mehanički, sporije okreću. Zbog istih brojila gubitke imaju i građani čiji se brojčanici brže okreću. A gubitke i jednih i drugih iz svog džepa nadoknađuju građani Srbije. „UGLEDNI PROIZVOĐAČI“ - Najvažnija mera za smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži jeste zamena brojila koja gotovo uvek mere na štetu distribucija, jer su stara i sporo se okreću. Postoji plan za smanjenje gubitaka u distribucijama i jedan od najvažnijih poslova upravo je zamena brojila. Rešenjem Uprave za javne nabavke, kojim se poništava ovaj tender, zaustavljen je taj posao - tvrde u EPS-u i dodaju da je tender rađen u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, gde su domaći

proizvođači u povlašćenom položaju u odnosu na strane. Na osnovu toga, tehnička komisija EPS-a donela je odluku da se četiri ponuđača (među kojima su dva domaća i dva strana) kvalifikuju za ulazak na tender: „Mačkatica“ iz Surdulice, „Siti Enel“ iz Beograda, „Iskraemeko“ iz Slovenije i „Landis i Gyr AG“ iz Švajcarske. Komisija za zaštitu prava ponuđača, međutim, usvojila je zahtev pet firmi koje su konkurisale na tenderu, a nisu prošle restriktivni postupak: „Decotra engineering“ , EI „Profesionalna elektronika“, „Sitel“, „Termotehna“ i „Atlas elktronics“. - Stručni tim koji je formiran da oceni kvalitet testirao je ponuđena brojila i gotovo kod svih konstatovao nedostatke. Neki od uočenih nedostataka ne utiču na funkcionalnu ispravnost brojila i nisu bili razlog za eliminisanje nekog od proizvođača. Ponuđači koji se nisu kvalifikovali, sem tehničkih, imali su i druge nedostatke zbog kojih su eliminisani - objašnjavaju u EPS-u i navode primere onih koji nisu mogli da obezbede potvrdu da su „kao ugledni proizvođači“ uspeli da na evropskom tržištu plasiraju 500.000 brojila, kao i onih koji nisu mogli da obezbede potvrdu da su državi platili sve poreze i obaveze, što je izričito propisano Zakonom o javnim nabavkama. - Firme koje su pokrenule postupak za zaštitu prava ponuđača diskvalifikovane su upravo zbog toga a ne zbog tehničkih nedostataka, pa se ne može reći da su postojali različiti kriterijumi za različite ponuđače - tvrde u EPS-u. NOVA BROJILA, MANJE ZAPOSLENIH S druge strane, u Komisiji ne tvrde da ponuđači koji nisu prošli predtender ispunjavaju uslove i da su njihove ponude u redu, već da razlozi za odbijanje jednih nisu bili i razlozi za odbijanje drugih. - Nedostaci koji su utvrđeni kod podnosilaca zahteva, i koje je naručilac tretirao kao razloge za neispunjenje uslova za kvalifikaciju, utvrđeni su i kod ponuđača koji imaju ustanovljene kvalifikacije. To pokazuje nedoslednost kriterijuma - kaže za „Blic“ Vladimir Ivić, predsednik Komisije. On dodaje da je ovo prvi put da je prigovor uložilo pet ponuđača, dok je do sada na tender bilo najviše po dve žalbe. Ekonomisti, međutim, smatraju da se interesi za obaranju tendera mogu da tražiti i u Komisiji za zaštitu prava, ali i samom EPS-u. - Zbog različitih interesa, kod nas je teško uvesti nešto što je dobro za opšti interes. I tu se, onda, susrećemo sa korupcijom. Imamo različite zahteve i potrebe ponuđača, a imamo i to da se uvođenjem novih brojila smanjuje broj zaposlenih u EPS-u, što je njihov objektivni interes - smatra ekonomista Milan Kovačević. A dok se interesi ne usklade, na gubitku su svi - i EPS, i potrošači, i država koja pred stranim ponuđačima izgleda smešno jer jedan veliki sistem više od godinu dana nije u stanju da realizuje jedan mali tender. A šta bi tek bilo da je u pitanju kakav veliki posao? Antrfile : Tender oborile propale firme

- Utisak je da se Komisija za zaštitu prava ponuđača više bavila smišljanjem razloga za poništenje tendera a manje razlozima zbog kojih neke firme eliminisane. Firme koje su oborile tender jesu propali proizvođači ili trgovci brojila, koji su ponudili tuđa, uvozna brojila - tvrde u EPS-u i dodaju da čudi što Komisija od njih nije tražila nikakva dodatna dokumenta ili objašnjenja. Datum : 19.5.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 13 Autor : KATARINA LAZAREVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema OPET SPORNA NABAVKA BROJILA Članovi Udruženja za proizvodnju elektronskih brojila smatraju da ih sabotira uvoznički lobi Predstojeći tender finansiraće se sredstvima Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, što će dodatno opteretiti domaće proizvođače Beograd - Iako je očigledno kršenje zakona, iako se forsira uvoznički lobi i dezavuiše domaća industrija mi smo odlučni da se i na sledećem tenderu za nabavku električnih brojila koji će se desiti u najskorije vreme, pojavimo ujedinjeni. Posle ocena EPS-a i Uprave za javne nabavke na poslednjem tenderu koji je poništen potvrđena je samo jedna kvalifikacija i to domaćim proizvođačima, članicama Poslovnog udruženja proizvođača elektronskih brojila, između 18 stranih i domaćih firmi. Smatramo da su neke članice, iako su ispunjavale sve uslove iz tenderske dokumentacije neopravdano diskvalifikovane, rekao je na konferenciji za novinare juče u Beogradu Dragan Praštalo, član Poslovnog udruženja. Konferencija je organizovana sa ciljem da se odgovori i medijima i drugim relevantnim činiocima na pitanje, šta je problem u tenderskoj nabavci brojila za merenje električne energije. Stav Udruženja je da domaća industrija ima potencijal i želju da participira u ovakvim poslovnim aranžmanima. To bi mnogo značilo i u ekonomskom, društvenom ali i političkom smislu. Naime, ovakvi projekti kao što je periodična nabavka 650.000 brojila neophodnih za funkcionisanje EPS-a na duži rok, uposlili bi sve naše kapacitete, otvorili veći broj novih radnih mesta i učvrstili ovu industriju u velikoj meri. -

Udruženje je definisalo domaćeg proizvođača i člana udruženja kao privrednog subjekta koji ima robnu marku, sopstveni razvoj i proizvodnju. Samim tim domaći proizvođač ostavlja našoj zajednici novostvorenu vrednost i zapošljava građane - rekao je Milivoje Stančić predsednik Udruženja. On je dodao da je domaći proizvođač „Minel“ upravo zbog sklapanja ugovora o poslovnoj saradnji sa kompanijom iz Francuske morao da istupi iz Udruženja, jer će na tržište izbacivati ne samo svoj proizvod. Veliki problem prema rečima Stančića izazvaće predstojeći tender. Naime, EPS je najavio da će brojila i to oko 200.000 komada finansirati kreditom Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. - Pre svega, greška je da se ovakva potrošna roba, finansira međunarodnim kreditima. Takođe je vrlo bitno istaći da Evropska banka igra po svojim pravilima koja su ista za sve. To će automatski istisnuti sve domaće proizvođače koji u ovom slučaju neće imati nikakve privilegije, posebno zbog finansijskih klauzula koje su predviđene u tenderskoj dokumentaciji. Tako se može desiti da na naše tržište uđe proizvođač iz Kine i tako dalje. Osim toga niko ne može ugraditi odjednom 200.000 brojila, a mi ne možemo za tako kratko vreme da proizvedemo tu količinu, tako da je to još jedan dokaz kako neko pokušava da nas potpuno uništi - dodao je Stančić. Takođe je sporna, prema mišljenju Udruženja, i odluka da se ceo sistem nabavke brojila centralizuje. - Zakon o energetici definiše distribucije kao odgovorne za nabavku, održavanje i zamenu brojila. Mi smatramo da se nabavka brojila mora prepustiti distribucijama u skladu sa njihovim potrebama - istakao je Stančić. Ipak, članovi udruženja smatraju da će se ova priča pozitivno završiti, pre svega uz pritisak medija i javnosti da institucije kao i svi drugi moraju poštovati zakone koji su sami doneli. - Mi ćemo prihvatiti lojalnu konkurenciju svih firmi, jer su članice Udruženja spremne za zajednički nastup prema EPS-u. Datum : 19.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : T. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ZAJEDNO NUDE BROJILA POSLOVNO UDRUŽENjE PROIZVOĐAČA OPREME ZA MERENjE ELEKTRIČNE ENERGIJE

BEOGRAD - Članice Poslovnog udruženja proizvođača opreme za merenje električne energije ubuduće će na svim tenderima za nabavku brojila nastupati zajednički, najavio je na jučerašnjoj konferenciji za štampu predsednik udruženja Milivoje Stančić. Kako je objasnio, članice će udružiti razvojne, projektantske snage i proizvodne kapacitete i tako sa jednim ili više modela brojila nastupiti na tenderima. Ali, očekuju fer borbu, javni postupak i pobedu najbolje ponude. Prema rečima Dragana Vasiljevića, direktora „Enela“ (članica udruženja) na poslednjem tenderu za nabavku brojila, koji je, inače, poništen, potvrđena je samo jedna kvalifikacija i to domaćim proizvođačima, u konkurenciji 18 stranih i domaćih firmi. Udruženje smatra da su neke članice neopravdano diskvalifikovane na ovom tenderu. - Elektroprivreda Srbije najavila je novi tender za nabavku 200.000 brojila i taj posao finansiraće se iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj - kaže Vasiljević. - Ali, mi smatramo da je kredit nepotreban, jer se on uzima za krupnije investicije a brojila mogu postepeno da se nabavljaju i ugrađuju. Takođe, EPS ne bi trebalo da centralizuje nabavku brojila, jer je to suprotno Zakonu o energetici. Datum : 19.5.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : M. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ZAJEDNO NA TENDERE UDRUŽUJU SE PROIZVOĐAČI BROJILA Članovi Udruženja proizvođača opreme za merenje električne energije planiraju da udruže razvojne i projektantske snage kao i proizvodnju, i da sa jednim ili nekoliko najboljih modela brojila zajednički nastupe na svim predstojeđim tenderima za nabavku ovih uređaja. Ono što očekuju jeste fer i javan postupak kao i Da posao bude dodeljen kompaniji sa najboljom ponudom, rekao je Milivoje Stančić, predsednik Udruženja, na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Podsećajući da predstoji raspisivanje konkursa za nabavku brojila iz kredita EBRD, domaći proizvođači su istakli da međunarodne kredite treba koristiti za veće investicije i da ne postoji ni tehničko ni ekonomsko opravdanje da se novac iz tog izvora ulaže u brojila. Jer, kako kažu, njihova zamena ne zahteva

velika objedinjena sredstva pošto se ovi uređaji postepeno nabavljaju i ugrađuju. Elektroprivreda Srbije, kako je istakao Dragan Vasiljević, član Udruženja, mora da odredi tehničku regulativu za merenja i definiše strategiju i politiku u prodaji i merenju električne energije. Datum : 19.5.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : G. V. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ZAJEDNIČKOM PONUDOM PROTIV STRANE KONKURENCIJE Uoči novog tendera EPS predstavnici Udruženja proizvođača opreme za merenje električne energije najavljuju Beograd - Na tenderu Elektroprivrede Srbije za nabavku 200 hiljada brojila koji će kreditirati Evropska banka za obnovu i razvoj učestvovaćemo sa zajedničkom ponudom kako bismo tako ujedinjeni mogli da konkurišemo ponudama stranih proizvođača - poručili su sa jučerašnje konferencije za novinare predstavnici Udruženja proizvođača opreme za merenje električne energije. Prema rečima Dragana Vasiljevića, direktora firme Enel, članice Udruženja su iznenađene što je poništen prethodni tender EPS za nabavku 20.000 brojila imajući u vidu da je bilo znatno manje propusta nego na prethodnim. Uz konstataciju da je na poništenom tenderu potvrđena samo jedna kvalifikacija, zajednička ponuda dve članice Udruženja - Siti i Enel, Vasiljević je ipak istakao da su neke članice Udruženja neopravdano diskvalifikovane što predstavlja svojevrsnu diskriminaciju domaćih proizvođača. On je kritikovao odluku EPS da obezbedi kredit za kupovinu brojila, pošto se krediti uzimaju za realizaciju krupnijih investicija, a brojila se postepeno nabavljaju i ugrađuju. Komentarišući ocene da EPS diskriminiše domaće proizvođače Momčilo Cebalović, direktor Sektora za odnose sa javnošću ove kompanije istakao je da nije tačno da se domaći proizvođači diskriminišu jer se u tom slučaju ne bi desilo da među kvalifikovanim proizvođačima na poništenom tenderu budu i dva domaća pored dva inostrana. On je dodao da nadležne u EPS raduje što se uoči „sudara“ sa međunarodnom

konkurencijom na novom tenderu, domaći proizvođači udružuju i da će ovog puta uraditi ono što nisu uradili u proteklih petnaest godina. Datum : 19.5.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : LJ. JER. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PROTEKCIJA NA TENDERU BEOGRAD - Predtender Elektroprivrede Srbije se poništava po drugi put za godinu dana odlukom Komisije za zaštitu prava ponuđača. Prema tome, EPS ne može da raspiše tender za 20.000 novih brojila čija je vrednost 15 miliona dinara i zbog toga gubi ogroman novac. Poslovno udruženje proizvođača opreme za merenje električne energije juče je održalo konferenciju za novinare povodom ponovnog poništenja ovog tendera, a njihovi članovi objasnili su da je posle ocene EPS i Uprave za javne nabavke na poslednjem tenderu potvrđena samo jedna kvalifikacija i to domaćem proizvođaču između 18 stranih i domaćih firmi. Ovo udruženje smatra da su tada neke članice neopravdano diskvalifikovane na tom tenderu. Oni su, između ostalog, objasnili i nešto o politici EPS u nabavci brojila, a tiče se uzimanja kredita za kupovinu brojila. Udruženje smatra da je taj kredit nepotreban, jer se kredit uzima kod krupnijih investicija, a brojila se postepeno nabavljaju i ugrađuju. Članovi udruženja tvrde da su kod nabavke brojila, u prvom redu zbog centralizacije nabavke EPS, otvorene aspiracije svetskih kompanija da prodaju svoju robu direktno ili da se posredstvom domaćih firmi saradnika strana roba prikaže kao domaća. Proizvođači su istakli i to da članice prihvataju lojalnu konkurenciju svih firmi, kao i da su članice Udruženja spremne na zajednički nastup prema EPS-u, ako ona to hoće. Oni su istakli da se u javnosti zanemaruju pravi razlozi pada tendera i traže se krivci u domaćim proizvođačima koji su samo hteli da zaštite svoje interese. Preporučili su na kraju da javnost sama zaključi zbog čega je tenderska komisija EPS dovela svoje preduzeće u situaciju da tender bude poništen po drugi put. Antrfile : Zaobilaženje zakona Namerama EPS da finansira nabavku brojila iz kredita zaobilazi se Zakon o javnim nabavkama koji regulišu trošenje narodnih para i cela transakcija dolazi pod kontrolu banke kreditora, što je po mišljenju Udruženja poslovno nepotrebno i opšte štetno.

Datum : 19.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : Z. ML. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ODABRAN GRADITELJ MOSTA SREMSKI KARLOVCI Komisija za javne nabavke u karlovačkoj Opštini odlučila je juče da projektovanje i izgradnju mosta kod Lovačkog doma u Sremskim Karlovcima poveri firmi "Gramont-NS" iz Veternika. Po rečima predsednice Komisije Brigite Dimitrijević, "Gramont-NS" dao je najbolje idejno rešenje i svojom ponudom obuhvatio najveći obim radova. Projektovanje i izgradnja mosta, prema "Gramontovom" proračunu, košta 6.869.280 dinara, a rok za izvođenje radova je 42 dana. Na ovu odluku, ostali učesnici konkursa imaju pravo da se žale Komisiji za javne nabavke u roku od osam dana, a potom i drugostepenom organu. Čim istekne rok za žalbe, očekuje se sklapanje ugovora. Na konkurs koji je posle obrušavanja dela starog mosta 22. februara ove godine raspisala karlovačka Opština, prijavila su se četiri preduzeća. Pored "Gramonta-NS", konkurisali su i "Urbisprojet" iz Novog Sada, "Graditelj-NS" iz Sremske Kamenice i "Hidroinvest-DTD" iz Novog Sada. Komisija je odbila ponudu "Graditelja-NS" zbog toga što ne ispunjava uslove iz tenderske dokumentacije. "Graditelj-NS" je naveo da njegova ponuda važi 30 dana, a tenderom je predviđeno 60 dana. Datum : 20.5.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna

Reagovanje : Nema PONIŠTENA 43 POSTUPKA JAVNE NABAVKE Predsednik Komisije za zaštitu prava ponuđača na tenderima za javne nabavke Vladimir Ivić izjavio je da su za godinu dana poništena 43 postupka javnih nabavki. Ivić je za „Službeni glasnik“ rekao da je Komisija dobila 375 žalbi ponuđača. Datum : 20.5.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 19 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PONIŠTENA 43 POSTUPKA NABAVKI Predsednik Komisije za zaštitu prava ponuđača na tenderima za javne nabavke Vladimir Ivić izjavio je da su za godinu dana poništena 43 postupka javnih nabavki. Ivić je za najnoviji broj „Službenog glasnika“ Srbije rekao da je Komisija dobila 375 žalbi ponuđača, a da je 196 zahteva usvojeno. Postupak javne nabavke je u 43 slučaja u celini poništen, a u 153 samo delimično. „Za razliku od suda, Komisija za zaštitu prava ponuđača donosi odluke brzo, najkasnije za 25 dana. Dok nismo postojali, nezadovoljni ponuđači mogli su jedino da se žale sudu, ali su ti procesi trajali i po nekoliko godina“, naveo je Ivić. On je ocenio da Komisija svojim otvorenim radom najviše doprinosi sprečavanju korupcije i drugih nezakonitosti u postupcima javnih nabavki. Datum : 20.5.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : LJ. JER. Tema : Javne nabavke

Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema EPS NIJE POLIGON BEOGRAD - Elektroprivreda Srbije ne želi da bude poligon za testiranje raznih proizvođača, zato što neće da u svojoj distribuciji ima 10 vrsta brojila pa da juri 10 firmi za 10 servisa, rekli su nam u EPS. U EPS kažu da su domaći proizvođači brojila rešili da se udruže, jer su neki od njih svesni da su veoma šareno društvo i da među njima ima tri do četiri ozbiljna proizvođača koja bi mogla da udruže svoju pamet i kapacitete da bi napravili bar jedno brojilo po najsavremenijim svetskim standardima. Oni se pitaju zašto tom udruženju smeta korišćenje međunarodnog kredita. EPS ne može da nađe novac za velike elektrane, a zamena brojila je posao koji je u ravni tih velikih zahvata. Naš izvor u EPS tvrdi da ovo nije nimalo lak posao, kako kažu iz Udruženja. U Srbiji više od 10 godina nije bilo zamene brojila i sada je potrebno da u narednih šest do osam godina zamenite oko milion i po, a u Srbiji ih ima tri miliona, uz prosečnu cenu od 70 evra po brojilu, što znači da je potrebno 105 miliona evra, kažu ljudi iz Elektroprivrede. - Mi te pare nemamo, niti je moguće obezbediti ih u narednih šest godina - kažu oni i prognoziraju da će nova brojila biti postavljena u urbanim sredinama, gde će se obavljati daljinsko očitavanje brojila i daljinsko upravljanje potrošnjom. Dakle, neće dolaziti čovek iz EPS-a, nego će se sve obavljati daljinskim putem. To je ogroman posao i zato je potreban međunarodni kredit, koji zahteva otvorenu proceduru i kriterijume, a posao će dobiti onaj ko ponudi najnižu cenu. Zato se nabavka međunarodnog kredita ne dopada domaćim proizvođačima, jer neće imati kome da prodaju brojila, neće imati odgovarajuće povlastice. Postavlja se i pitanje zašto se u EPS centralizuje nabavka. A, odgovor je sledeći: domaći proizvođači bi više voleli da se sami dogovore s distributerima, jer bi možda našli zajednički jezik. Istina je da su u distribuciji nezadovoljni što se brojila ne nabavljaju i da zbog toga imaju problema u proizvodnji. - Mi smo svesni tog problema i zbog toga još od leta prošle godine EPS pokušava da razreši ovaj čvor kroz dva neuspela tendera. Istina je da postoje lobiji kad su brojila u pitanju i mi u EPS smatramo da je neuspeh tendera rezultat rada nekih od tih lobija. Tender je poništen i EPS u ovom trenutku nema nijednog kvalitetnog partnera za isporuku brojila i jedini način da zamena brojila počne jeste međunarodni kredit - rekli su nam u EPS. Povodom nastale situacije Udruženje proizvođača brojila danas organizuje okrugli sto u prostorijama Privredne komore, gde će se ponovo proširiti priča o ovoj temi. Antrfile : Zašto ne i Drakulić Zoran Drakulić, funkcioner DSS, po nekim informacijama, povezan je sa celom pričom oko tendera EPS, ali izvor iz EPS nam

je samo rekao da je on kupio neku firmu iz Majdanpeka koja se bavi proizvodnjom bakarnih žica, dodajući i to da je sa slovenačkom "Iskrom" hteo da otvori neki pogon ovde. - U ovom trenutku EPS ne zanima da li će on ili neko drugi da preuzme posao oko brojila, već samo kvalitet - rekao je naš izvor i dodao da se na ovom tenderu Drakulić nije pojavio ni sa jednom od svojih firmi. Datum : 20.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PONIŠTENE 43 JAVNE NABAVKE Predsednik Komisije za zaštitu prava ponuđača na tenderima za javne nabavke Vladimir Ivić izjavio je da su za godinu dana poništena 43 postupka javnih nabavki. On je rekao da komisija dobila 375 žalbi ponuđača, a da je 196 zahteva usvojeno. Postupak javne nabavke je u 43 slučaja u celini poništen, a u 153 samo delimično. Datum : 21.5.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : R. MARKOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema SVAKA TRI DANA JEDNA UREDBA Vlada Srbije obara neslavne rekorde Vladavina prava i tržišna ekonomija ne trpe uredbe kao način regulisanja odnosa u društvenom mehanizmu

Sadašnja vlada Srbije je za 14 meseci svog mandata donela 167 uredbi, u proseku 12 svakog meseca, odnosno po jednu uredbu svakog trećeg dana, što je prilično neuobičajeno ako se poredimo sa praksom u drugim državama. Donošenje velikog broja uredbi, po mišljenju pravnika i ekonomista, nije dobro jer to pokazuje da je pravni sistem kod nas još nestabilan. Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, za „Blic“ kaže da Vlada Republike Srbije donosi veliki broj uredbi, a Skupština dosta zakona, što nije dovoljno da se kaže da je uspostavljena vladavina prava. - To što Vlada Srbije donosi veliki broj uredbi ne govori dobro o radu te vlade. Njena uloga jeste da sprovodi zakone, a ovako kako radi, ona preko uredbi zakone zapravo bajpasuje. Ta aktivnost Vlade treba da se smanji, jer sadašnjom praksom dolazi do mešanja nadležnosti Vlade i Skupštine na štetu javnog interesa. Prava i obaveze mogu se utvrđivati jedino zakonom, zato Vlada ne bi trebalo da donosi uredbe sa zakonskom snagom. Ovde u stvari nije problem veliki broj donetih uredbi, već je problematična situacija kada uredbe imaju zakonsku snagu - objašnjava Lilić. Ekonomista Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, navodi da je u vreme Đinđićeve i Živkovićeve vlade bilo ocena da donose više uredbi nego dok je vladao Milošević, a da se ta praksa izgleda nastavlja i sada. Prema njegovim rečima, katastrofalno je za vladavinu prava preveliko donošenje uredbi, jer akti višeg pravnog karaktera ne smeju da se ograničavaju aktima manjeg pravnog karaktera. - Nedavno smo imali situaciju da je Zakon o javnim nabavkama ograničen uredbom Vlade Srbije, što je nedopustivo. U takvim situacijama trebalo bi više da reaguje Ustavni sud - kaže Prokopijević, dodajući da je najlakše doneti uredbu jer je za tako nešto dovoljna saglasnost članova vlade, dok donošenje zakona podrazumeva mnogo složeniju proceduru. - Uvek kada se to može stvari treba regulisati zakonima, pogotovo kada je privreda u pitanju - ocenjuje ekonomista Zoran Popov. On smatra da država u principu ne treba mnogo da se meša u privredni život jer on ide svojim tokom. - Kada se država bavi privredom, onda to treba da radi isključivo kroz zakone i da ih menja što ređe, jer privredi je potrebna sigurnost i stabilnost. Aktivnost države ovde treba svesti samo na regulisanje osnovnih stvari, šta se sme a šta ne - navodi Popov. Antrfile : Za četiri godine 500 uredbi Prema podacima Generalnog sekretarijata Vlade Srbije, sadašnja vlada je od 3. marta prošle godine donela 167 uredbi, vlada premijera Zorana Živkovića od 18. marta 2003. do 26. februara 2004. - 97, a prethodna vlada Zorana Đinđića od 25. januara 2001. do 13. marta 2003. - 219 uredbi. Uredbama se, objašnjavaju u Vladi, samo preciziraju načini izvršavanja određenih prava i obaveza koje su već zasnovane zakonima i Ustavom. Tako je, kažu, Ustavom već određeno koja se pitanja uređuju zakonom. Tako se na primer krivična dela i porezi ne mogu

propisivati uredbom, ali je pravno moguće da neka pitanja oko poreza budu regulisana uredbom. Datum : 21.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : NN Tema : Aktivnosti i komentari, Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema VIRUS KORUPCIJE U ZDRAVSTVU Mogućnost zloupotrebe u oblasti javnih nabavki, otvaranje prostora za sukob interesa zbog rada lekara u privatnoj i državnoj praksi i neadekvatno regulisana institucija zaštitnika prava pacijenata doprinose korupciji u zdravstvu, ocenili su juče učesnici okruglog stola u Beogradu. Na skupu o korupciji u zdravstvu "Ozdravimo zdravstvo", to su bile osnovne zamerke koje su izneli predstavnici više organizacija koje se bave korupcijom, u razgovoru sa ministrom zdravlja Srbije Tomicom Milosavljevićem. Programski direktor organizacije "Transparensi Srbija" Nemanja Nenadić kao primer neadekvatnog reagovanja države naveo je slučaj bivšeg direktora Vojno-medicinske akademije Zorana Stankovića, koji je izneo niz takvih optužbi, a nedavno je smenjen sa funkcije. Nenadić je kao mogući izvor korupcije navso i to što isti lekari često rade i u privatnim i u državnim klinikama, a za instituciju zaštitnika prava pacijenata koja postoji u zdravstvenim ustanovama je rekao da je oslabljena činjenicom da su ljudi koji rade na tim mestima zavisni od direktora ustanove, jer su u njoj zaposleni. Ministar Tomica Milosavljević rekao je da su njegovom ministarstvu u prvih pet meseci ove godine stigle tri pismene prijave "o sumnji na podmitljivost", a da su prošle godine prsko MUP-a rešena takođe tri takva slučaja . Milosavljević je nagla sio da će dopunski rad lekara biti definisan po novom Predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je vlada prekjuče usvojila i dodao da je ta mogućnost da lekar, po završetku radnog vremena u državnoj ustanovi nastavi rad za koji ćs biti dodatno plaćen, najbolje rešenje za trenutno stanje u zdravstvu. On je naglasio da slični sistemi postoje i u zapadnim zemljama, navodeći kao primer Veliku Britaniju i Austriju, a kritičarima te ideje je poručio da bi alternativa bila da za nekoliko godina iz državnih bolnica odu najbolji lekari, što bi pogoršalo zdravstvenu zaštitu siromašnijih slojeva društva. Srbobran Branković iz agencije "Medium Galup Internešnel" rekao je da

je, prema istraživanjima te agencije iz marta 2004. godine, od 53 odsto ljudi koji su koristili usluge državnih zdravstvenih ustanova, njih 12 odsto izjavilo da je bilo izloženo pritisku koji ima veze sa korupcijom. On je naglasio da se, prema svetskim analizama javnog mnjenja o korupciji uopšte, Srbija nalazi u istoj grupi zemalja kao i Albanija, Bolivija, Češka ili Ekvador, pošto su njeni građani, prema tom istraživanju, bili u 27 odsto slučajeva u prilici da daju mito. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać naglasila je da ss u istraživanju fenomena korupcije u zdravstvu "treba pozabaviti" nproveravanjem javnih nabavki. Datum : 21.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : S. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ISTI STRUJOMER ZA CELU SRBIJU EPS I DOMAĆI PROIZVOĐAČI BROJILA "IZVUKLI LEKCIJU" EPS neće više raspisivati tendere dok ne obezbedi, stranim kreditom, masovnu zamenu brojila. Svi domaći proizvođači se okupljaju da bi ponudili samo jedan, ili najviše dva modela BEOGRAD - Posle dva poništena tendera i Elektroprivreda Srbije i brojni domaći proizvođači strujomera ovih dana izvlače lekcije. EPS je definitivno odlučio da stare strujomere zameni samo jednom, ili najviše dvema vrstama novih digitalnih elektronskih brojila, a domaći proizvođači - da ubuduće nastupe zajednički, i to sa samo jednim, ili u najgorem slučaju, dva modela brojila. EPS, takođe, neće više raspisivati tendere dokle god ne obezbedi finansiranje zamene strujomera, a to će biti, kako stvari stoje, samo kada dobije međunarodne kredite. Za prvi takav tender, za nabavku 200.000 brojila, novac je obezbeđen preko Evropske banke za obnovu i razvoj, zbog čega će ona biti veoma prisutna u odlučivanju o najboljoj ponudi brojila. - Mi sigurno nećemo dopustiti nabavku deset vrsta brojila kako bismo izbegli da posle toga jurimo deset i više njihovih servisnih mreža, jer to košta. Uz sužavanje vrsta modela, insistiraćemo i na vrhunskom kvalitetu. Dakle, na strujomeru lakom i pouzdanom za daljinsko očitavanje, ali i upravljanje potrošnjom struje upravo preko takvih, digitalnih brojila - kažu u EPS.

- Mi ne možemo dugo da sedimo spokojno, jer postojeća brojila, zbog starosti, godišnje "propuste" da očitaju i do deset odsto potrošene struje. To su ogromne pare, i idu isključivo na račun EPS - kažu u ovoj kompaniji. Antrfile : LOBIRANjE NA zamenu u Srbiji čeka ukupno tri miliona strujomera. Ako svaki novi, u proseku košta do 70 evra, celokupna investicija je jednaka sumi od 210 miliona evra. Zato je, kažu u EPS, i nastao neviđeni pritisak na nas preko nekoliko lobija, ali mi ne popuštamo, i hoćemo samo najbolji strujomer - kažu u EPS. Datum : 23.5.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 17 Autor : M. Z. MITROVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema PAROLA „KUPUJMO DOMAĆE“ JE CINIČNA Slobodan Spasović, direktor čačanske firme Cini, optužuje Sekretarijat za stambene i komunalne poslove Skupštine Beograda za nezakonit tender za zamenu radijatora na Pravnom i Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu Uprava za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove je ozbiljno odradila jako veliki posao, a optužbe iz firme Cini su smešne - kaže Jelena Jevtović Karamata Beograd - Zbog sumnje u regularnost tendera za zamenu radijatora u zgradama Pravnog i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu koji je raspisala Uprava za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove Skupštine grada Beograda, čačanska firma Cini odlučila je da se žali Direkciji za javne nabavke, ali i predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici i predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Jelena Jevtović - Karamata, direktor Uprave za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, na optužbe odgovara da nadležni u firmi Cini nisu otkupili niti pročitali tendersku dokumentaciju. - U tenderu su navedene tehničke specifikacije radijatora jednog određenog preduzeća, što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama. Primera radi, navedeno je da rebro radijatora treba da bude težine 1,79 kg. Specifikacije

navedene u tenderu potpuno se poklapaju u pogledu širine, dubine, visine i težine rebra radijatora sa onima koje iz Italije uvozi jedna domaća firma - kaže za Danas direktor Cinija Slobodan Spasović. Jelena Jevtović Karamata ove optužbe naziva smešnima uz konstataciju da je Uprava za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove ozbiljno odradila jako veliki posao. - Cini nije otkupio tendersku dokumentaciju, samim tim ne mogu im biti poznati uslovi koji ne diskvalifikuju zainteresovane ponuđače. Prvi put čujem da se tražene specifikacije poklapaju sa specifikacijama radijatora neke firme - tvrdi Jevtović Karamata. Dok Slobodan Spasović insistira na tome da je navođenje specifikacija na način na koji je to učinjeno u tenderu Uprave za energetiku nezakonit, Jelena Jevtović Karamata ističe da se, kada se pravi tenderska dokumentacija, moraju navesti karakteristike radijatora, utvrđene na osnovu proračuna toplote prostorija u koje se ugrađuju, što overava nadzorni organ. Pored toga, kaže Jevtović Karamata, tenderskom dokumentacijom predviđeno je da se mogu ugraditi radijatori sa istim ili boljim karakteristikama od navedenih, ako se bez izmena mogu uklopiti u projektovane instalacije. - Nismo otkupili tendersku dokumentaciju jer smo unapred diskvalifikovani, ali to ne znači da je nismo ni pročitali. U dokumentaciji ne piše da se mogu prihvatiti radijatori istih ili boljih karakteristika - insistira Slobodan Spasović. Nijedan ponuđač sem Cinija, kaže Jevtović Karamata, nije se žalio na uslove tendera, na šta Spasović odgovara da je to logično, budući da je Cini jedini domaći proizvođač radijatora „unapred diskvalifikovan“ traženim specifikacijama, dok su ostali ponuđači uvoznici. - Domaći proizvođači trebalo bi da budu, ako ništa drugo, izjednačeni u pravu sa inostranim - da nude svoje proizvode u svojoj zemlji. U suprotnom, bolje je da se parola „kupujmo domaće“ zabrani jer u ovakvim situacijama deluje cinično - kaže Spasović, dodajući da je uveren da će tender „pasti“ jer su nadležnima dostavljeni dokazi. Datum : 23.5.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : KATARINA PRERADOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POGODBA ZA SEDAM MILIONA EVRA

Izbegavanje tendera u zdravstvu Sve nabavke u 2004. RZZO je sprovela bez javnog oglašavanja, direktorka Svetlana Vukajlović tvrdi da se tako štedi Republički zavod za zdravstveno osiguranje u 2004. godini sve nabavke obavio je metodom direktnog pogađanja, dakle bez javnog oglašavanja i redovne tenderske procedure. Na taj način nabavljena je oprema i materijal za čak sedam miliona evra (570 miliona dinara). Odluka o centralizovanim nabavkama najskupljeg ugradnog materijala u ortopediji i kardiohirurgiji (veštačkih kukova i pejsmejkera) kao i citostatika preko Zavoda, umesto preko zdravstvenih ustanova, kako se do tada radilo, doneta je na predlog direktorke Svetlane Vukajlović, iako je kolegijum Zavoda jednoglasno bio protiv. Zbog otpora takvom načinu rada Dobrinka Gvozdenović, tadašnji direktor Sektora za javne nabavke, premeštena je na drugo radno mesto, a kasnije je sama dala otkaz. Tako raspisani tenderi, kako tvrde pojedini ponuđači, imali su rokove za ponude od svega dva-tri dana, a tražena dokumentacija bila je toliko obimna da ju je u tako kratkom roku mogao dostaviti samo neko ko je unapred znao za uslove. Tenderi su uglavnom sadržali klauzulu o plaćanju u roku od 15 dana od dana isporuke umesto uobičajenog roka od 60 do 120 dana. Tako su se iz „Šeringa“ žalili na to da su ih uslovi tendera za pegilovani interferon diskvalifikovali iako je njihova ponuda bila za pet hiljada evra povoljnija od ponude izabranog „Roša“. „Šering“ se žalio na činjenicu da tender nije objavljen u sredstvima javnog informisanja, da su o tome obavešteni telefonom u utorak, 17. 8. 2004. godine, a otvaranje ponuda održano je već u petak, 20. 8. 2004. godine. „Budući da se na tenderu insistira na ponudi za određenu količinu u mikrogramima (570, 375), kao i na određenom broju pacijenata, utisak je da je tender pravljen za jednog proizvođača - ‘Roš’ i doziranje koje predviđa njihov preparat ‘pegazis’“, stoji u žalbi „Šeringa“. Jedan od spornih tendera odnosio se na nabavku stoma proizvoda, kada je odlukom Zavoda kompletan posao nabavke stoma kesa u vrednosti od 220 miliona dinara dodeljen „Magna farmaciji“ (inače pokriva svega 25 odsto tržišta). Osim žalbe američke kompanije „Konvatek“, lidera u ovoj oblasti (Komisija za zaštitu prava ponuđača poništila je taj tender zbog favorizovanja samo jednog ponuđača), Zavodu se žalilo i Udruženje pacijenata „Ilko“ , koje je istaklo da jedna vrsta proizvoda ne odgovara svim pacijentima, zbog čega je nužna veća ponuda. Direktor RZZO Svetlana Vukajlović tvrdi da je Zavod organizovao javne nabavke ugradnog materijala na osnovu odluke UO, a zbog uočenih nedostataka u 2003. godini. -Zdravstvene ustanove nisu nabavljale dovoljne količine materijala, već su ga pacijenti sami kupovali po višim cenama. U 2003. samo u beogradskoj filijali bilo je 1.200 zahteva za refundaciju dnevno, usled čega je Ministarstvo zdravlja dalo preporuku da se sprovedu centralizovane nabavke - kaže Vukajlovićeva. Ona dodaje da se u zemljama u tranziciji tako radi već više od

15 godina s ciljem obaranja cena i napominje da su kod nas ostvarene uštede od oko 150 miliona dinara, što je potvrdio i izveštaj budžetske revizije. Vukajlovićeva je navela da je svih osam tendera iz 2004. obavljeno direktnim pogađanjem uz saglasnost Uprave za javne nabavke. Ona ističe da pri direktnoj pogodbi ne postoji nikakva mogućnost zloupotrebe. - U isto vreme su pozvani svi registrovani ponuđači. Svi su imali mogućnost da jedni pred drugima nude nižu cenu, a to je značajno oborilo cene i na tendere nije bilo žalbi. Ne može se govoriti o favorizaciji bilo kojeg ponuđača, a naročito ne „Roša“ i „Farmasvisa“, jer su oni dobili po deo jednog tendera za citostatike sa još pet drugih ponuđača, za lekove koje isključivo oni zastupaju. „Magnafarmacija“ je dobila deo jednog tendera za kukove sa još dva proizvođača - kaže Vukajlovićeva. Na pitanje da li su tenderi pravljeni samo za jednog, ona odgovara da takvih slučajeva nije bilo, napominjući da su tenderske uslove propisivali stručni timovi vodećih stručnjaka poput dr Milašinovića, prof. Miše Ostojića, prof. Miljka Ristića, prof. Pelemiša… Antrfile : Jovanović: Zloupotreba saglasnosti Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, objašnjava da je u maju 2004. RZZO-u data saglasnost da direktnom pogodbom, a po članu 23. Zakona o javnim nabavkama, nabavi ugradnu opremu i citostatike, ali samo u količinama potrebnim do okončanja redovnog tenderskog postupka koji traje dva meseca. - To znači da smo odobrili svojevrsno premošćavanje kako bi se izbegla nestašica lekova, ali samo do okončanja redovnog postupka za koji su nas obavestili da su ga raspisali. Ukoliko je Zavod sve tendere u 2004. godini obavio direktnom pogodbom, onda je zloupotrebljena saglasnost Uprave za javne nabavke jer tako nešto nikada ne bismo odobrili - kaže Jovanović i napominje da su uštede postignute pogađanjem do tri puta manje nego u redovnom postupku. Povodom brojnih primedaba ponuđača da je Zavod propisivao tenderske uslove „pravljene za jednog“, Jovanović kaže da je priprema tendera kod nas „nažalost bez ikakve kontrole, pa su upravo na tom polju moguće najveće zloupotrebe“. Sukob interesa i devizni računi Vukajlovićeva je na čelo RZZO došla iz „Delta osiguranja“ u kome joj, kako sama kaže, trenutno miruje staž. Ona je mesec dana po stupanju na dužnost direktora RZZO otvorila devizni račun Zavoda u „Delta banci“, pored postojećeg u „Komercijalnoj banci“. Na ime troškova transfera novca, „Komercijalnoj banci“ je plaćeno 350.000 dinara. - Ne mislim da tu ima sukoba interesa, pre bih se pitala kako je moguće da je Zavod sredstva na deviznom računu držao samo u jednoj banci. Većina državnih institucija opredelila se i za „Delta banku“ kao našu vodeću banku. Ne postoji zakonska obaveza da se ugovori sa bankama zaključuju putem tendera ili konkursa. „Delta banka“ na sredstva na računu plaća kamatu, a Komercijalna

banka ne. Račun Zavoda preko koga prelaze 83 milijarde dinara nalazi se u državnom trezoru NBS - kaže Vukajlovićeva. Datum : 24.5.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : LJ. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema SUMNJIVO 1 Poštari u Srbiji dobiće na zimu nove službene jakne, koje koštaju čak 7.310 dinara po komadu?! 2 Takvih 5.000 komada zimskih jakni za celih 455.000 evra sašiće malo poznata beogradska firma „Modiva“ BEOGRAD - Poštari u Srbiji dobiće naredne zime nove službene jakne, koje su plaćene čak 7. 310 dinara ili 91 evro po komadu?! Takvih 5.000 komada zimskih jakni za 455.000 evra sašiće malo poznata beogradska firma „Modiva“, koja je jedina i učestvovala na tenderu! „Modiva“ je, kako je zvanično objašnjeno, „jedina firma koja je ispunila stroge kriterijume koje je u pogledu kvaliteta materijala Pošta zahtevala“. Međutim, kako navodi izvor Kurira, firme koje nisu prošle na tenderu dale su duplo jeftiniju ponudu, ali se Pošta ipak odlučila za najskuplju varijantu?! Na tenderu za nabavku zimskih jakni nisu prošli daleko poznatiji proizvođači, poput „Noviteta“, „Budućnosti“ i „Zekstre“, dok su „Uno Martin houm“ i „Železničar komerc“ još ranije odbijeni jer nisu imali ispravnu konkursnu dokumentaciju. - Cifra od 7.310 dinara za jednu jaknu je „naduvana“. Cena materijala od kog će se jakne šiti na svetskom tržištu košta oko pet dolara po metru. Kada se na cenu materijala dodaju troškovi carinjenja, šivenje i svi ostali troškovi, plus zarada na samo jednoj jakni, dolazi se do brojke koja, u dinarskoj protivvrednosti, nije veća od 40 evra. A Pošta će za svaku sašivenu jaknu izdvojiti 91 evro. Kada se na 5.000 komada jakni izračuna razlika u ceni, ispada da je na jaknama neko iz Pošte „zaradio“ 250.000 evra - tvrdi naš izvor. Zbog svega toga, firme koje nisu prošle tender obratile su se Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala. Tražile su da UBPOK ispita da li je cena jakni od 91 evra po komadu preplaćena, s obzirom na to da je nabavna cena jedne takve

jakne oko 40 evra. Od UBPOK-a takođe traže da istraži na čijem će računu završiti razlika u ceni od 250.000 evra. Firme koje nisu prošle tender za nabavku zimske garderobe, kako saznajemo, prethodno su se žalile i Komisiji za zaštitu prava ponuđača. - Pošta je dala ponudu za šivenje 5.000 jakni od materijala koji nije moguće kupiti u standardnoj proizvodnji, već koji namenski mora da se naruči od proizvođača. Samo je „Modiva“ preko firme „Čortan“ uspela da pribavi traženi materijal. Institut CIS, koji je obavio analizu kvaliteta uzoraka materijala, potvrdio je da jedino „Modiva“ zadovoljava tražen kvalitet materijala. CIS je, međutim, konstatovao da je Pošta po pitanju kvaliteta materijala postavila previsoke kriterijume, „kao da se šije za MUP ili Vojsku“ - navodi izvor Kurira. Komisija za zaštitu prava ponuđača, kojoj su se obratile odbijene firme, donela je marta ove godine odluku da se ponište rezultati prvobitnog konkursa za nabavku 5.000 zimskih jakni za poštare zbog povrede Zakona o javnoj nabavci, ali i zbog previsokih kriterijuma kada je kvalitet materijala u pitanju. - Pošta je ponovila konkurs za izradu jakni, ali ovaj put u formi javnog nadmetanja. Međutim, u dokumentaciji Pošta opet traži da se izradi troslojna jakna od materijala kakav je tražila i na prvom konkursu, iako ju je Komisija za zaštitu prava ponuđača upozorila da treba da promeni karakteristike materijala. Na javnom nadmetanju, osim „Modive“, ponovo su odbijene sve firme koje su se prijavile, što samo govori da je „Modiva“ od početka bila favorizovana i da je mnogo pre konkursa znala da će Pošta tražiti poseban materijal - navodi sagovornik Kurira, i dodaje: - Da je Pošta čak i sa „Adidasom“ sklopila posao, ona ne bi koštala 91 evro. Antrfile : Majice, pantalone, jakne, cipele, sve to košta kao zimske jakne Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija“ nedavno je raspisalo konkurs za nabavku letnje službene garderobe. Pošti je potrebno 10.000 majica kratkih rukava, 10.000 pari pantalona, 5.000 majica dugih rukava, 5.000 letnjih jakni, 5.000 pelerina, 5.000 kačketa i amblema i 5.000 pari cipela. Budžet za nabavku letnje garderobe isti je kao i za 5.000 komada zimskih jakni koje će šiti „Modiva“. Muku muče s uniformama Predsednik sindikata „Beogradski venac“ Rajko Kovačević kaže da srpski poštari već četiri godine muku muče sa uniformama. - Pošta je propisala stroge kriterijume za izradu jakni koje nijedna firma, sem „Modive“, nije mogla da ispoštuje. Pitanje je zbog čega je Pošta insistirala baš na takvoj vrsti materijala i da li je unapred znala da će jedino „Modiva“ moći da odgovori takvim zahtevima. Poštari u Srbiji su poslednji put pre četiri godine dobili nove uniforme nabavljene na brzinu, bez ikakve procedure i testiranja kvaliteta, iako, prema pravilniku, svake godine moraju da dobiju jednu zimsku i jednu letnju jaknu - kaže on. PTT: Plaćamo u 12 rata

Aleksandar Radivojević, predsednik komisije koja je dodeljivala ugovore o javnoj nabavci zimske službene odeće i obuće za poštare, potvrdio je za Kurir da će „Modiva“ šiti jakne po ceni od 7.310 dinara. - „Modiva“ će sašiti 5.000 zimskih jakni po toj ceni. To je možda visoka cena, ali je ova firma jedina ispunila kriterijume u pogledu kvaliteta materijala. Međutim, morate da znate da će Pošta iznos za tih 5.000 jakni platiti u 12 mesečnih rata - kaže on. Datum : 24.5.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema MINISTAR ZA KAPITALNE INVESTICIJE SRBIJE VELIMIR ILIĆ ukratko Ministar za kapitalne investicije Srbije Velimir Ilić najavio je da će u petak, 27. maja, biti raspisan tender za izgradnju mosta na Dunavu kod Beške, koji se nalazi na autoputu Beograd-Subotica. Na konferenciji za novinare u Izvršnom veću Vojvodine Ilić je rekao da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila sredstva za izgradnju „mosta-blizanca“, koji će biti isti kao postojeći most kod Beške. Ilić je rekao da predstavnici EBRD nisu hteli uopšte da razgovaraju o predlogu da se gradi niži most, što su zahtevali meštani Beške i okolnih mesta. Ilić je još rekao da će najveći deo od 73 miliona evra kredita EBRD-a, koji su namenjeni za putnu privredu Srbije, biti iskorišten za gradnju puteva u Vojvodini. Beta Datum : 24.5.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE

Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema OUT -MINISTARSTVO ZDRAVLJA Republički zavod za zdravstveno osiguranje sve nabavke u 2004. obavio bez redovne tenderske procedure -VLADA HRVATSKE Proteklog vikenda serija bombaških napada na sedišta srpskih stranaka u Vukovaru, Borovu i Trpinji -SRETEN KARIĆ Fudbalerima Zemuna još nisu isplaćene zaostale premije i zarade, Karićima poslanici važniji od fudbalera Datum : 24.5.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema U VRNJAČKOJ BANJI OTVOREN SEMINAR O JAVNIM NABAVKAMA Vrnjačka Banja Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji (SLGRP) objavio je juče da su prethodne dve godine dobri rezultati pokazani u javnim nabavkama u 83 opštine u Srbiji i 35 javnih preduzeća. Otvarajući trodnevni seminar u Vrnjačkoj Banji, zamenik direktora Programa za reformu lokalne samouprave Majkl Pilsburi kazao je da su pre dve godine, kada je počinjala obuka o sistemu javnih nabavki, ankete pokazivale da je među građanima postojala doza nepoverenja. On je rekao da su za dve godine od početka rada tima SLGRP kancelarije za javne nabavke otvorene u 51 opštini, dodavši da su te opštine donele i solidne planove za javne nabavke i pravilnike za nabavke male vrednosti. Tokom tri dana seminara razgovaraće se o etici i načelima javnih nabavki, principima pripreme konkursne dokumentacije za javne nabavke, sistemu trezora u lokalnoj samoupravi i zaštiti prava ponuđača. Najveći broj predavača biće iz opština Palilula, Sjenica, Bosilegrad, Paraćin, Vračar, Medveđa, Krupanj u kojima su, zahvaljujući

SLGRP-u, tražena teoretska i praktična rešenja u oblasti javnih nabavki. Zakon o javnim nabavkama je u lokalnoj samoupravi počeo da se primenjuje 1. januara 2003. godine, kada je morao da se uvede sasvim nov način poslovanja u kojem su prethodno planiranje i priprema veoma važni za uspešno sprovođenje postupka javne nabavke. Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji finansira Agencija Sjedinjenih Američkih Država (USAID). Beta Datum : 25.5.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : NN Tema : Aktivnosti i komentari, Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Afirmativna Reagovanje : Nema PROTIV KORUPCIJE BEOGRAD - U Srbiji je učinjen progres u borbi protiv korupcije, naročito u oblasti javnih nabavki, ocenio je regionalni direktor nevladine organizacije Transparensi internešenel za Evropu i centralnu Aziju Mikloš Maršal. Transparentnost postupka javnih nabavki je znatno unapređena, a Zakon o javnim nabavkama je za tri godine Srbiji doneo uštedu od oko 30 odsto, rekao je Maršal. On je dodao da se ekonomske reforme u zemlji, koje su ključne za ulazak u EU, ne mogu sprovoditi bez suzbijanja korupcije u svim sektorima i dodao da globalni fenomen pokazuje da je korupcija najzastupljenija u "političkoj sferi". Datum : 25.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : T. SPALEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema BLIZANCI PREKO DUNAVA

VELIMIR ILIĆ, MINISTAR ZA KAPITALNE INVESTICIJE, NAJAVIO TENDER ZA MOSTOVE U BEŠKOJ Za opravku starog i izgradnju novog mosta takmiči se 13 kompanija. Za novi most obezbeđeno 52 miliona evra BEOGRAD - Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, najavio je da će u petak biti raspisan tender za sanaciju postojećeg i projektovanje i izgradnju novog mosta na Dunavu kod Beške. Pravo učešća ima 13 kompanija koje su prošle pretkvalifikaciju, a među njima je i Nacionalni konzorcijum koji predvodi “Mostogradnja”. Procenjena vrednost radova na izgradnji novog mosta je 52 miliona evra. Obezbeđen je kredit Evropske banke za obnovu i razvoj i upravo je pre par dana u Beogradu potpisan ugovor. Banka je izdvojila ukupno 72 miliona, od kojih 52 za most i 20 miliona evra za obnovu postojeće desne trake autoputa od Novog Sada do Beograda. Kompanije, koje su prošle pretkvalifikaciju imaju rok od 90 dana da dostave ponude, a mesec dana po isteku tog roka znaće se kome je poveren ovaj itekako veliki i značajan projekat. Inače, kako je najavio ministar gradiće se most blizanac. - Novi most na Dunavu kod Beške biće isti kao postojeći - navodi Ilić. - Konkurisali smo za kredit kod evropskih banaka i Evropa se izjasnila za most blizanac. Tačno je da izgradnja mosta, koji je niži od postojećeg, manje košta. Ali, ta varijanta podrazumeva izgradnju tunela ili useka, jer je u pitanju klizište i da bi se ono saniralo trebalo bi mnogo više para nego za izgradnju mosta blizanca. Nigde u Evropi u ravnici ne postoji tunel ili toliki usek ili, pak na ravnom terenu dva mosta sa visinskom razlikom od 30 metara. Smešna je priča, tvrdi Ilić, koju je lansirao Marjan Rističević, da je pukao postojeći most kod Beške. Stručnjaci su izašli na teren i konstatovali da bezbednost konstrukcije nije ugrožena. Datum : 25.5.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : I. STOJKOVIĆ Tema : Aktivnosti i komentari, Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

SMANJENA KORUPCIJA U JAVNIM NABAVKAMA Mikloš Maršal, regionalni direktor Transparensi internešnela za Evropu i Aziju, „pohvalio“ Srbiju BEOGRAD - Mikloš Maršal, regionalni direktor Transparensi internešnela za Evropu i Aziju izjavio je juče da je Srbija napravila veliki napredak u borbi protiv korupcije u oblasti javnih nabavki. Progres je prema njegovim rečima ostvaren i u oblasti finansiranja stranaka i sprečavanja sukoba interesa. Indeks ukupne opažene korupcije bio je 2000. godine 1,3 dok sada iznosi 2,7 (veći indeks, manja korupcija). Komentarišući ovaj, i dalje ne baš povoljan, rezultat, Maršal je ocenio da indeks skromno prati progres, ali da je Srbija, prema ovim podacima, u celini napravila određeni napredak ako se uzme u obzir njen rejting iz 2000. godine. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare Transparentnosti Srbija Maršal je naglasio da je, prema kriterijumima iz Kopenhagena i uslovima za prijem u EU, važan faktor funkcionalna tržišna ekonomija, dodajući da nje ne može biti uz visok stepen korupcije i bez njenog suzbijanja. Maršal je pohvalio rad Transparentnosti Srbije. Dr Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, objasnio je da je Zakon o javnim nabavkama iz 2002. godine doneo mnoge važne promene u ovoj oblasti. On je istakao da je za poslednje dve godine ušteđeno 30 odsto budžetskih sredstava u ovoj oblasti, što se meri stotinama miliona evra. Goati je istakao da su Zakonom o finansiranju političkih stranaka prvi put partije kao glavni centri moći stavljene pod kontrolu javnosti i obavezane da predaju završni račun i prijave imovinu što je doskoro bilo nezamislivo. Koliko je to važno, govori podatak da 30 odsto ispitanika smatra političke partije glavnim generatorom korupcije. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, rakao je da se Srbija nalazi u neobičnoj situaciji pošto su neki važni antikorupcijski zakoni već doneti, a još nije usvojena nacionalna strategija borbe protiv korupcije koja treba da odredi generalne pravce delovanja. Tekst strategije završen je krajem prošle godine, a ubrzo se očekuje i njeno usvajanje. Datum : 25.5.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : SVETLANA VUKAJLOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja Ocena : Neutralna

Reagovanje : Nema JAVNE NABAVKE PO ZAKONU reagovanje Povodom teksta „Izbegavanje tendera u zdravstvu“ od 23. maja, molim da objavite sledeće: Republički zavod je u 2004. sproveo osam nabavki, poštujući u svemu Zakon o javnim nabavkama. Postupak sa pogađanjem je, uz otvoreni i restriktivni postupak, ravnopravan postupak, predviđen članom 20. Zakona o javnim nabavkama. 2. „Zbog kratkih rokova ponudu je mogao dostaviti samo neko ko je unapred znao za uslove.“ U postupcima su pozvani svi registrovani ponuđači (isti ponuđači na prošlogodišnjim tenderima sa pogađanjem učestvovali su i na ovogodišnjim otvorenim postupcima). U postupcima nije bilo žalbi ni na tendersku dokumentaciju, ni na rokove za dostavljanje ponude, ni na odluke o dodeli ugovora. 3. „Kolegijum Zavoda je jednoglasno bio protiv predloga direktorke o sprovođenju nabavki.“ Kolegijum Zavoda ne postoji! Iz tog razloga nije mogao biti protiv, a pogotovu se ne može protiviti odluci UO Zavoda. 4. Dobrinka Gvozdenović je bila pomoćnik direktora za opšte, pravne i kadrovske poslove, a ne direktor sektora za javne nabavke. Razrešena je zbog propusta. 5. Tender za pegilovani interferon „Sering“ nije učestvovao na tenderu u 2004. godini, niti se žalio, te je cela priča objavljena o ovom tenderu potpuno netačna. 6. Tender za stoma pomagala Američka firma „Konvatek“ nije imala registrovane proizvode na tržištu, a bez rešenja Ministarstva zdravlja o registraciji nije dozvoljeno stavljanje medicinskih sredstava u promet. 7. Uštede Ostvarene uštede u sprovedenim postupcima javnih nabavki su nedvosmislene i iznose 150 miliona dinara. Primer: Samo Institut Sremska Kamenica je u otvorenom postupku u prvoj polovini 2004. nabavio valvulu po ceni od 149.000,00 din, a tu istu valvulu od istog ponuđača Zavod je nabavio po ceni od 47.000,00 din, ne zato što je Sremska Kamenica bilo šta zloupotrebila, već zato što je postupak sa pogađanjem (licitacijom) daleko delotvorniji. Ne sumnjam da su ovako ostvarene uštede, kao i nov način poslovanja mnogima smetnja i svesna sam da uvođenjem reda stvaram sebi neprijatelje, ali se nadam da „Blic“ neće podlegati praznim pričama interesnih grupa čiji su interesi

osujećeni. Direktor RZZO Svetlana Vukajlović Datum : 27.5.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : V. SPASIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema VISOKI KRITERIJUMI I BIROKRATIJA Zašto je poništen tender Elektroprivrede za nabavku brojila Domaća privreda izgubila je mogućnost da dobije posao vredan oko 115 miliona dinara BEOGRAD - Insistiranje Elektroprivrede Srbije na visokim tehničkim standardima na tenderu za kupovinu brojila za merenje električne energije, ali i rigidno poštovanje propisa Komisije za zaštitu prava ponuđača koštalo je ovo javno preduzeće oko 200.000 evra. Osim ove štete, zbog gubitaka struje, domaća privreda je izgubila mogućnost da dobije posao vredan oko 115 miliona dinara, na čemu treba da zahvali sama sebi jer su se pojedine domaće firme i žalile Komisiji. Komisija za zaštitu prava ponuđača poništila je pre desetak dana pretkvalifikacioni tender EPS-a za nabavku 20.000 brojila. Ovo telo je procenilo da na tenderu nisu prošla najmanje dva ponuđača, jer tri od četiri firme koje je izabrao EPS ne ispunjavaju uslove. Ovo je drugi put da se odlaže posao zamene zastarelih brojila. Početkom oktobra prošle godine, EPS je poništio tender jer je, umesto domaćih, tražio evropske standarde, što mu nije odobrilo Ministarstvo energetike. Vladimir Ivić, predsednik Komisije za zaštitu prava ponuđača, rekao je da je ovo telo postupalo u skladu sa zakonom. "Ukoliko EPS smatra da određeni tehnički standardi nisu bili bitni, zašto ih je naveo u tenderskoj dokumentaciji. Detaljnom analizom utvrdili smo da odnos Elektroprivrede nije bio isti prema svim ponuđačima", objasnio je Ivić. EPS je odabrao sledeće firme: "Mačkaticu" iz Surdulice, "Landis i Gir" iz Švajcarske, "Iskruemeko" iz Kranja i zajedničku ponudu beogradskih firmi "Siti" i "Enel". Raša Stanić, direktor Direkcije za distribuciju električne energije, rekao je

da standardi koje je tražila Elektroprivreda nisu visoki. Firme koje su se žalile, naglasio je on, nisu diskvalifikovane zbog toga što nisu ispunile visoke standarde već zbog drugih nedostataka - neplaćanja poreza, neispunjavanja uslova da kao strane firme moraju da imaju 500.000 prodatih brojila u Evropi, nemogućnosti proizvodnje 100.000 brojila. "Pre raspisivanja tendera, niko se nije žalio na tražene standarde. Njih je usvojio Stručni savet EPS-a, kojem su prisustvovali i vodeći stručnjaci u ovoj oblasti. Isti standardi koje smo mi tražili primenjuju se i u Evropi", naglasio je Stanić. Dragan Vasiljević, direktor ENEL-a, firme koja je zajedno sa preduzećem "Siti" jedina zadovoljila sve kriterijume EPS-a, kaže da nisu očekivali poništenje tendera. "Na početku smo bili iznenađeni i odlukom EPS-a da kvalifikuju samo četiri firme. Ipak, mislim da je odluka EPS-a da traži visoke tehničke standarde u granicama zahteva distribucija u Evropi. Stručnjaci Elektroprivrede su koncipirali brojilo koje je moderno i koje se primenjuje u razvijenim zemljama. U celini, uslovi koje je tražio EPS sada su bili mnogo normalniji nego pre godinu dana", istakao je on. Antrfile : U junu novi tender Sudbina poništenog tendera je, kako kažu u EPS-u, neizvesna. EPS planira da u junu raspiše novi tender za nabavku oko 220.000 brojila ali po pravilima EBRD-a koja je i obezbedila oko 17 miliona evra. Domaće firme neće tada moći, kao na ovom tenderu, da budu skuplje za 20 odsto. Datum : 27.5.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : P.T.N. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema ODBIJENA "SIMENSOVA" PONUDA, JEFTINIJA SKORO DVA MILIONA EVRA BEOGRAD - Skandaloznom odlukom Tenderske komisije da prihvati ponudu za nabavku tranzitne centrale preduzeća "Saga" d.o.o. stvorena je nova afera u "Telekomu Srbija", saznaje Srpski Nacional. Tenderska komisija, čiji predsednik je Dragana Bogdanović (supruga beogradskog gradonačelnika Nenada Bogdanovića), prihvatila je ponudu "Sage" i njenih tehničkih partnera "Nortela" i "Junipera", koja je iznosila 1.895.529 evra (35,8 procenata) više od cene koju je ponudila

poznata svetska telekomunikacijska kompanija "Simens". Tender za nabavku tranzitne centrale Beograd 2 u paketskoj tehnologiji s IP/MPLS okosnicom raspisan je 17. septembra 2004. godine. - Postoji osnovana sumnja da je na donošenje ove skandalozne odluke uticala predsednica tenderske komisije Dragana Bogdanović, ali i direktor Direkcije za mrežu "Telekoma Srbija" Dragan Đ. Kovačević, čiji brat je direktor "Nortela", tehničkog partnera "Sage". U aferu su uključeni još neki kumovi i prijatelji iz vrha "Telekoma", inače funkcioneri Demokratske stranke - kaže za Srpski Nacional izvor iz "Telekoma". On tvrdi da "tragovi ne vode prema Drašku Petroviću, jer on, verovatno, nije upoznat s pojedinostima ovog tendera". - Neko mora da odgovara zbog toga što je "Telekom" pristao da plati gotovo dva miliona evra veću cenu nego što je ponudio "Simens". "Simens" je ponudio ukupnu cenu 5.291.613 evra, uključujući trogodišnju garanciju na održavanje. Komercijalni uslovi, dostava i vreme potrebno za instalaciju opreme koje je ponudio "Simens" s partnerom "Ciskom" bolji su nego oni koje je dostavila "Saga". S druge strane, partneri firme "Saga" - "Nortel" i "Juniper" - nemaju svoje sopstvene lokalne kompanije sa stručnjacima za servis i nemaju razrađene odnose s "Telekomom Srbija" - kaže naš sagovornik. Sistem partnerstva između tranzitne centrale i "Simensa" u postojećoj mreži fiksne telefonije garantuje jednostavan prelazak ka sledećoj generaciji tehnologije, i to uz korištenje već postojeće klasične infrastrukture za prenos glasa. Sve te prednosti "Simensove" ponude nisu bile dovoljne da ta kompanije dobije posao. Antrfile : Tužba protiv Nenada Bogdanovića Ovom tenderskom aferom u "Telekomu" Srpska radikalna stranka će proširiti krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Nenada Bogdanovića. Radikali će izneti "sve dokaze o malverzacijama na ovom tenderu i drugim spornim poslovima" u koje je upleten aktuelni gradonačelnik. Tražiće se odgovornost i njegove supruge Dragane, koja je predsednica Tenderske komisije u spornom predmetu. Najbolji, a nepodobni "Simens Srbija" je integrisana lokalna kompanija sa 175 zaposlenih, od toga 80 stručnjaka se bavi samo domenom telekomunikacija. Uspostavljeno je dugoročno partnerstvo između "Telekoma Srbija" i "Simensa", jednog od najvećih globalnih partnera u telekomunikacijama. Budući da "Telekom" ima najbolja iskustva s instaliranim osnovama "Simensove" opreme u fiksnoj i mobilnoj telefoniji, servisna organizacija je najbolji organizovani servis za podršku u SCG. Datum : 27.5.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : LJ. JER Tema : Javne nabavke Agencija :

Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema PONOVO TENDER BEOGRAD - Tender za nabavku 250.000 brojila uskoro će ponovo biti raspisan, kažu u EPS-u. Ovo javno preduzeće je izrazilo spremnost da za 250.000 brojila plati najviše 14 miliona evra. Domaći proizvođači brojila okupljeni pri Udruženju u Privrednoj komori Srbije uskoro bi trebalo da se dogovore s kojim brojilom će krenuti na tendersku utakmicu u kojoj će se takmičiti s velikim svetskim proizvođačima. Ipak, kako saaznaje Nacional, među domaćim proizvođačima ima firmi koje svojim proizvodima kvare ugled ostalih. Jedna od tih firmi je EI Profesionalna elektronika iz Niša. O lošim brojilima ove firme EPS je nedavno u svom internom listu kNjh objavio opširan tekst. Prema podacima iz distrubucije, procenat otkaza brojila EI Profesionalne elektronike je u prvim godinama eksploatacije bio četiri odsto, a od 1998. godine se povećao na šest. Pojedini izvori EPS tvrde da je procenat otkaza brojila iz Niša je čak 20 odsto. Drugi problem sa ovim brojilima je da potrošači mogu da zaustave brojilo EI Profesionalne elektronike, a da to izaziva strhovite gubitke distribucijama. Dokaz ovoj tvrdnji je prepiska između pojedinih distribucija i EI Profesionalne elektronike. Kako saznajemo, u nekim distribucijama, na primer u Vrnjačkoj Banji, zamenom niških brojila gubici su smanjeni sa 13,7 na 2,17 odsto, ili sa 11 odsto na 1,17. O kvalitetu niških brojila postoji obimna dokumentacija u distribucijama, ipak sa njom još niko ne želi da izađe u javnost. Zanimljiv je podatak da je "Ei profesonal" jedna od najglasnijih članica Udruženja koja na svakom tenderu EPS-a najviše protestuje i uvek se žali. Na kraju treba reći da je povodom ovih tvrdnji niški proizvođač izdao saopštenje u kome se kaže da se i dalje nastavlja medijska kampanja protiv njih i navode da bi javnost trebalo sama da zaključi zašto je tenderska komisija EPS-a dovela svoje javno preduzeće u situaciju da tender bude poništen dva puta. Antrfile : Ko je kriv? Saradnja EPS i EI Profesionalne elektronike počela je 25. decembra 1991. godine, kada je potpisan ugovor za isporuku 3.880 brojila u vrednosti 38.833.000 dinara. Ta brojila nikada nisu stigla u EPS! Drugi ugovor potpisan je 17. novembra 1996. godine. Vrednost ugovora je 3.500.000 dinara, uz povećanje cene brojila sa 650 na 890 dinara. Ostao je dug od 225 brojila po ceni od 890 dinara i 3.000 brojila. Datum : 27.5.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko

Strana : 12 Autor : M. JEVERIČIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NOVI GRANIČNI PRELAZ Vrednost radova na lokaciji Batrovci kod Šida je nekoliko miliona evra a biće dvanaest putničkih traka-terminala Izgradnja novog graničnog prelaza Batrovci kod Šida trebalo bi da počne za tri dana i trajaće najviše trinaest meseci. Postojeći prelaz će za to vreme normalno funkcionisati. Evropska agencija za rekonstrukciju uložila je polovinu od osam miliona evra koliko iznosi cela investicija, a Vlada Srbije je od 2000. do 2004. godine na ime svih prethodnih radova već uložila potreban iznos sredstava. - Gradnja će se odvijati u dve faze, a Evropska agencija za rekonstrukciju obezbedila je skoro četiri miliona evra za prvu fazu. Kao izvođač radova, na tenderu je izabrana firma „Integral inženjering“ iz Laktaša kod Banjaluke, koja je već radila nekoliko graničnih prelaza u Bosni - objašnjava Dejan Vasović, zamenik direktora Građevinske direkcije Srbije. Projekat za ovaj granični prelaz izradio je Saobraćajni institut CIP, dok je Građevinska direkcija Srbije preuzela sva ovlašćenja od investitora. Novi granični prelaz izgledaće potpuno drugačije od postojećeg, jer je umesto tzv. ostrvskog tipa planirana izgradnja prelaza tangencionog tipa sa carinskim terminalima za putnički i teretni saobraćaj. - Za potrebe putničkog terminala izgradiće se 12 saobraćajnih traka, osam za putnička vozila i četiri za autobuse, sa savremenom vertikalnom signalizacijom koja omogućava preraspodelu šest centralnih saobraćajnih traka za ulaz u zemlju odnosno izlaz iz nje, u zavisnosti od toga u kom pravcu je veća gužva - kaže Vasović. Autobuski saobraćaj će se odvijati preko obodnih saobraćajnih traka u putničkom terminalu, i to na dve trake za ulaz u zemlju i dve trake za izlaz. Za kamionski saobraćaj na izlazu iz zemlje, izgradiće se dve saobraćajne trake, ali projekat predviđa i izgradnju treće trake ukoliko se za to ukaže potreba. Prilikom ulaska u zemlju, kamioni će se kretati kroz dve trake. - Kamionski terminal je sastavni deo kompleksa graničnog prelaza i podrazumeva potpuno nezavisnu funkciju kontrole robe i svakog drugog tereta. Predviđeno je da to bude ograđen prostor sa posebnim režimom ulaska, kontrole i kretanja kamionskog saobraćaja i tereta - ukazuje Vasović. Ukupan kapacitet parking prostora za kamione sa prikolicom i šlepere je 50

parking mesta, koja je moguće proširiti ukoliko to u buduće bude zahtevao intenzitet teretnog saobraćaja. U okviru postojeće projektne dokumentacije, za svako buduće proširenje graničnog prelaza obezbeđena je dodatna površina. Plansku dokumentaciju za granični prelaz Batrovci obradio je Zavod za urbanizam Vojvodine - Novi Sad. Datum : 27.5.2005 Novina : Blic - Beograd Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : M.P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema IZ GRČKE STIŽE 30 TROLEJBUSA Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd“ iz budžeta grada biće odobreno ukupno 66,4 miliona dinara namenjenih realizaciji šest Javnih nabavki, saopštio je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović. Za uvoz, transport i špediciju 30 trolejbusa sa pripadajućim delovima, koje je Beogradu poklonila grčka firma „Ilpap“ sredinom aprila ove godine, odobreno je osam miliona dinara. Datum : 28.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : M. STAJIĆ Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : DA Žanr : Intervju Ocena : Negativna Reagovanje : Nema TRN U OKU VLADE SRBIJE INTERVJU PREDSEDNICA SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE VERICA BARAĆ Savet za borbu protiv korupcije digao je glas što je bez ikakve konsultacije s

radnom grupom koja je pripremala Nacrt antikorupcijske strategije Ministarstvo pravde ovaj dokument suštinski promenilo. Između ostalog, u “prečišćenoj” verziji teksta Savet za borbu protiv korupcije potpuno je izbrisan. - Sve ovo što se događa pokazuje jasnu nameru Vlade Srbije da ugasi Savet za borbu protiv korupcije. U obrazloženju svog postupka Vlada navodi kako nam nije potrebno više tela za borbu protiv korupcije. Na drugoj strani, stručnjaci Saveta Evrope su zaključili upravo suprotno, jer su uočili da je korupcija u Srbiji takve prirode da se protiv nje treba boriti u što širem frontu, s obzirom da ona predstavlja glavnu kočnicu za stvaranje demokratskih institucija - izjavila je za “Dnevnik” predsednica Saveta Verica Barać. Očekujete li da će vam u skoroj budućnosti Vlada Srbije “zahvaliti” na saradnji? - Ne mislim da će Vlada to uraditi baš na taj način, jer ima “suptilnije” metode. Međutim, već sama činjenica da su nas najpre pozvali da učestvujemo u izradi nacionalne strategije, a onda nas iz nje izbacili, govori o njihovom stavu prema institucijama uopšte. Reč je o klasičnom nastupu s pozicije sile. U svakom slučaju, ako je Vlada odlučna u nameri da ignoriše preporuke i izveštaje Saveta, onda je zaista bolje, a i poštenije, da ga jednostavno ukine. Da li je ovakav stav Vlade zapravo odgovor odgovor Labusa i Dinkića na teške reči koje ste ka njima uputili u poslednje vreme? - Verovatno ima i toga. U Vladi uopšte postoji potpuni animozitet prema kritičkom stavu. Negativna ocena se prosto ne dozvoljava. Recimo, ne samo da o našem izveštaju o Nacionalnoj štedionici u Vladi uopšte nije bilo razgovora, već su pojedini ministri posegli za najprostijom diskvalifikacijom članova Saveta. Isto je bilo i kod “Sartida”, izvoza šećera, “Jugoremedije”, Veterinarskog zavoda... Kako ćemo uopšte stvoriti put ka borbi protiv korupcije ako ne priznajemo da ona postoji? Ako ne želimo da zajedno otvorimo priču o tome ko je sve učestvovao u aferama, ko snosi odgovornost i koje sve institucije nisu radile zakonom predviđen posao? Stiče se utisak da bi Vlada bila najsrećnija kada bi Savet samo postojao na papiru s tim da ništa ne radi? - Oni takav stav imaju i prema drugim institucijama. Svi se sećamo kakav je bio odnos Vlade prema Komisiji za hartije od vrednosti, parlamentarnom telu koje su bukvalno naterali da promeni svoje rešenje. Ili, koliko sada može biti nezavisna i odgovorna Agencija za privatizaciju nakon što su na onako brutalan način smenili bivšeg direktora Branka Pavlovića? U svakom slučaju, naši izveštaji su rađeni sa najboljom demokratskom namerom da se pomogne Vladi u borbi protiv korupcije. Jer, nije korupcija samo kada neko uzme novac. U Srbiji je to mnogo suptilniji problem, pošto su ovde na delu razne trgovine uticajima. I ako se ta pitanja ne pokrenu i ne zauzme jasan stav o najpre političkoj, a onda i drugim vidovima odgovornosti, onda ćemo u ovoj poziciji biti jako dugo. A to znači na ivici provalije u koju tek što ne skliznemo. Zajednički imenilac svih napada na Savet jesu tvrdnje da ste prekoračili ovlašćenje iznošenjem u javnost „nedokazivih podataka i insinuacija”? - Svi izveštaji Saveta su dostavljani Vladi, s tim što su bili dostupni i i javnosti, jer se nalaze na našem sajtu. I jako bih volela da razgovaramo o tome šta su u tim izveštajima insinuacije a šta nedokazivi podaci. Jer, ako ne

funkcionišu institucije za utvrđivanje odgovornosti, onda uvek možete da se suočite sa izjavama poput one ministra Dinkića, koji dokaz za tvrdnju da je u slučaju Nacionalne štedionice i prodaje poslovnog prostora ZOP-a sve u redu nalazi u činjenici da nije pokrenut nijedan sudski postupak. Ako to u Srbiji neko zaista smatra neospornim dokazom, onda stvarno imamo različite aršine gledanja na pravdu i istinu. Kada se zna da je praksa srpskog parlamentarizma da nezavisna tela bira po nekoliko godina - podsetimo se samo slučaja Radiodifuzne agencije - znači li to da će Srbija, sa eventualnim gašenjem Saveta, praktično ostati bez kontrolnih antikorupcijskih tela? - Verovatno ćemo doći u takvu situaciju ako javnost i svi mi budemo dozvolili da se Vlada i dalje ponaša ovako kako se ponaša. NJima je najlakše da kažu: donećemo zakon i napravićemo državnu anrtikorupcijsku agenciju. A onda prođe nekoliko godina - i ništa. U Srbiji, recimo, niko ne kontroliše zaključene ugovore o javnim nabavkama jer tri godinama čekamo nezavisno revizorsko telo. Bilo kako bilo, kada je premijer Koštunica formirao kabinet, u koalicionom sporazumu stranaka koje sada čine Vladu posebno je navedena borba protiv korupcije i podrška Savetu. Eto, ispostavilo se da su to samo prazne priče. Antrfile : I koncesija pred Savetom Zbog čega se Savet nije pozabavio upornim insistiranjem ministra Velje Ilića na jedinstvenoj koncesiji za autoput Horgoš - Požega, za koju Vojvodina tvrdi da je apsolutno štetna za državu? - Taj slučaj jednostavno još nismo stigli da obradimo. Imamo, takođe, predstavku i za izgradnju drugog most na Dunavu kod Beške. Ti krupni infrastrukturni radovi zahtevaju posebnu pažnju, jer kod nas, nažalost, još uvek možete da bez sankcija kršite zakon u jako krupnim slučajevima pošto institucije ne funkcionišu dobro. Kada je u pitanju Ministarstvo za kapitalne investicije, jedino smo uspeli da potpuno obradimo slučaj “Mobtel”. Međutim, sa Vladom uopšte nismo uspeli da otvorimo priču o tome zašto naša država nema nikakav prihod od najprofitabilnije kompanije na ovim prostorima, koja je najmanje 50 procenata u vlasništvu te iste države. Umesto toga, oni bi da pričaju o nama i našem radu. Datum : 28.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : T. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

USKORO TENDER ZA PROKOP “Novosti” pitaju KADA ĆE POČETI IZGRADNJA STANICE “BEOGRAD-CENTAR”? Odgovara: Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije - TENDER za zainteresovane investitore, tačnije za ustupanje prava gradnje na betonskom platou iznad perona u kompleksu železničke stanice “Beograd - centar” u Prokopu je spreman i očekujemo da će biti raspisan početkom narednog meseca. Pripremili smo kompletnu dokumentaciju, rešili imovinsko- pravne odnose, gde je bilo i najviše problema, jer je na toj lokaciji bilo ukupno 287 vlasnika. Imovina je uknjižena i vlasnik je “Železnica Srbije”. Inače, na betonskom platou iznad perona može da se izgradi oko 120.000 kvadrata komercijalnog prostora. Od prodaje te ploče planiramo da završimo samu stanicu. U Prokopu je planirana izgradnja šest perona i 10 koloseka, od kojih su dva puštena u saobraćaj. Datum : 28.5.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : J. BARBUZAN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PO LEK U CRNU GORU FARMACEUTSKA INDUSTRIJA NEZADOVOLJNA, PACIJENTI GUNĐAJU, A TENDERI CARUJU Posle trogodišnjeg odlaganja, početkom aprila Vlada Srbije je odobrila poskupljenje lekova u proseku za oko osam posto. Ovakva odluka usledila je posle višegodišnjeg pritiska domaće farmaceutske industrije, koja je upozoravala na lošu politiku cena što se odražava na njenu nemogućnost da uhvati korak sa svetom. I pomenutim povećanja cena su nezadovoljni jer je njihov zahtev je bio da se odobri poskupljenje od 19,5 procenata. I dok domaći proizvođači lekova tvrde da proizvode jeftine lekove, jeftinije

nego zemljama u našem okruženju, stižu vesti da su srpski lekovi u Crnoj Gori jeftiniji nego u Srbiji! Po podacima s tendera koji je ove godine raspisala Centralna apoteka Crne Gore, može se videti da su pojedini lekovi naših proizvođača, kao što su „Panfarma“, „Galenika“, „Hemofarm“... u Crnoj Gori znatno jeftiniji nego u Srbiji. Odakle ovakva razlika u cenama? – Istina je da su naši lekovi jeftini – kaže potpredsednik Grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije magistar farmacije Miomir Nikolić. – Domaći lekovi staju maksimalno 32 odsto od cene lekova u Hrvatskoj, Sloveniji i Italiji, zemljama s kojima se upoređujemo, a minimum deset odsto od ovih cena. To što su pojedini lekovi u Crnoj Gori jeftiniji treba „zahvaliti“ centralnim tenderima na kojima mogu da se pojave proizvođači lekova iz cele Evrope. Obično ih bude veliki broj, zbog velike konkurencije obara se cena lekova, ugovara se prodaja miliona kutija, što takođe spušta cenu. Svaka farmaceutska kuća se bori za tržište kako zna i ume, pa tako i naši proizvođači koji žele da ostanu na tržištu izvan Srbije moraju da budu konkurentni s cenom. Ovakva politika uobičajena je i za mnoge druge proizvođače lekova u drugim zemljama. Prema Zakonu o javnim nabavkama postoje otvoreni, restriktivni i postupak ovakvih nabavki s direktnim pogađanjem. Za nabavku skupih lekova raspisuju se centralni tenderi, ali još uvek same zdravstvene ustanove jeftinije lekove nabavljaju putem tendera. Nabavkama lekova i drugog potrošnog materijala na centralnom tenderu zdravstvena kasa je uštedela oko dva miliona evra. Inače, za domaće lekove Republički zavod za zdravstveno osiguranje izdvaja 70 odsto ukupnog novca predviđenog za lekove, a zbog povećanja cena medikamenata i PDV-a, izdvojiće se oko dve milijarde dinara više nego ranije. Poskupljenje lekova osetiće i pacijenti, jer je usvajanjem nove liste lekova za određeni broj njih uvedeno učešće pacijenata u ceni,koje se kreće i do 80 odsto. Da li to znači da ćemo ići u Crnu Goru po lekove? Po izjavi koju je za „Dnevnik“ nedavno dala direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović, na novoj pozitivnoj listi lekova, koja se primenjuje od 1. februara, nalazi se 1.300 lekova. Od onih koji su do donošenja nove liste za pacijente bili besplatni, sada 27 njih pacijenti delimično plaćaju. Od novouvedenih lekova, 44 se izdaje s participacijom, a do sada su ih pacijenti plaćali u potpunosti. Sudeći po ovim podacima, pacijentov džep neće biti bitnije oštećen jer još uvek najveći broj lekova naši osiguranici mogu da dobiju ili bez učešća ili s minimalnom participacijom. Antrfile : Monopolisti Za razliku od Crne Gore, koja ima javni konkurs za nabavku lekova međunarodnog karaktera, u Srbiji takav tender ne može da se organizuje jer naš zakon ne dozvoljava da konkurišu lekovi koji nisu registrovani kod nas. Time se znatno sužava prostor konkurenciji, što omogućava monopolski položaj jednom broju proizvođača. Datum : 28.5.2005 Novina : Večernje Novosti

Izdanje : Beogradsko Strana : 17 Autor : S. JANJIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema STRANCI MERKAJU VODU KOMPANIJE IZ FRANCUSKE, NEMAČKE I ENGLESKE ZAINTERESOVANE DA NA KONCESIJU PREUZMU “VODOVOD” Budući koncesionar moraće da izdvoji najmanje 500 miliona evra za izgradnju kanalizacije i vodovodne mreže. Privatnici u “Vodovodu” početkom 2007. godine. Grad će kontrolisati cene, a one će rasti postepeno, uverava gradski menadžer Bojan Stanojević KOMPANIJA koja na koncesiju preuzme “Beogradski vodovod” moraće da “izbroji” najmanje 500 miliona evra. Toliko je, naime, potrebno da se izgradi kanalizacija i obnovi vodovodna mreža. Privatnici će zidati i neophodno postrojenje za preradu otpadnih voda, čiji su “temelji” na papiru još od 1976. godine. Gradski menadžer Bojan Stanojević ne krije da su se u trku za beogradsku vodu uključile multinacionalne firme iz Nemačke, Francuske, Engleske... - Strane kompanije imaju interes da ulažu kod nas, jer je porez na profit svega deset odsto - naglašava “kućepazitelj” Beograda. - Studija opravdanosti o načinu uvođenja privatnog partnera u “Vodovod i kanalizaciju” biće završena do polovine jula. Naši zahtevi su jasni. Koncesionari u narednih 25 godina, na koliko će biti zaključen ugovor, moraju ulagati u infrastrukturu. Zahtevaćemo da cenu vode kontroliše Grad, ali i da zaposleni u “Vodovodu” učestvuju u raspodeli profita. Očekujemo, takođe, da se sačini i dobar socijalni program za višak radnika, ali i usavršavanje onih koji ostaju. Sve što privatnik izgradi posle isteka ugovorenog roka postaće vlasništvo Grada. Stanojević se nada da će tender biti raspisan sredinom sledeće godine. Privatnici bi, tako, “ušli” u “Vodovod” početkom 2007. godine, a krajem iste krenule bi i prve investicije. - Pre dolaska strane kompanije Grad će najverovatnije restrukturirati preduzeće - najavljuje Stanojević. - Ne želimo da privatnik za otpremnine izdvoji milione evra. Pametnije je da taj novac uloži u obnovu vodovodnog sistema. Za izgradnju kanalizacije u narednih deset godina biće izdvojeno 400 miliona evra, dok će za cevovode “otići” 100 miliona evropskih novčanica. Pošto u Beogradu ne postoji

tretman otpadnih voda neophodno je da se izgradi i postrojenje za njihovu preradu. Ideja je da se postojeći izlivi u Dunav i Savu zatvore, te da se glavnim kolektorom od Ušća sprovedu do Velikog Sela, gde će, verovatno, biti “reciklaža” zagađenih voda. Postrojenje će koštati od 100 do 300 miliona evra, zavisno od toga za koju varijantu se odlučimo. Nameravamo, takođe, da izgradimo i dva manja uzvodno od Makiša. Za gradskog menadžera priče o paprenim cenovnicima po dalasku inostranog kapitala - “ne piju vodu”. On uverava da će Grad kontrolisati cenu vode i da će se ona, prateći životni standard, postepeno povećavati. - Cena vode bi tek za deset godina mogla da bude evro po kubiku, tako da su neozbiljne najave nekih dušebrižnika da će one odmah po dolasku privatnika biti upetostručene - podvlači Stanojević. - To je profitabilna cena, a istovremeno obezbeđuje i investicije. Proizvodnja kubika vode sada košta pola evra, a njena cena je 0,40evra. “Vodovod”, dakle, ima za plate, ali im je potreban novac za investicije i održavanje. Građani su, inače, spremni da plate više, ali pod uslovom da prvo dobiju kvalitetnu uslugu i da im porastu zarade. Napominjem da je više od 80 odsto Beograđana za uvođenje privatnog partnera u “Vodovod i kanalizaciju”. Stanojević tvrdi da se iza otpora dela zaposlenih i rukovodstva u “Vodovodu” prema privatnom kapitalu krije strah za sitne privilegije. Gradski menadžer je ubeđen da po dolasku stranaca neće biti krađa, alkohola na radnim mestima, korišćenja građevinskih mašina za privatne poslove...I upravo to, kaže, pogađa one koji su protiv koncesionara. - Oni koji pošteno rade i žive od svoje plate nemaju razlog da se boje od privatog partnerstva. S druge strane, kada dođu privatnici neće se dešavati da građani čekaju po sat vremena da dobiju vezu kako bi prijavili kvar ili da gube živce u redovima, ako žele da reklamiraju račune za vodu - zaključuje Stanojević. Antrfile : DVE FAZE POSTOJI mogućnost da koncesioni ugovor teče u dve faze, pri čemu bi prvi korak bio izgradnja kanalizacione mreže - kaže Stanojević. - Druga etapa podrazumeva da Grad i budući koncesionar zajednički raspišu tender za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda. I upravo je tu dilema, da li da radimo sve odjednom ili po fazama. Bilo bi možda naivno da privatnog partnera i budžet odmah opteretimo sa 300 miliona evra, koliko bi koštalo postrojenje, a već za pet godina ćemo imati pristup fondovima Evropske unije. ČVRSTI UGOVORI SA budućim koncesionarima vezaće nas čvrsti ugovori - napominje Stanojević. - Ako privatni partner ne bude ispunjavao ugovorene obeveze, odmah sledi prekid saradnje. Naša sreća je što smo uspeli da sagledamo kako partnerstvo funkcioniše u drugim gradovima sveta. Uvideli smo i greške, pa sam ubeđen da nam se neće desiti propusti kao u Buenos Ajresu ili Manili.

Datum : 30.5.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema BROJKA DANA 500 miliona evra moraće najmanje da uloži kompanija koja na konkursu bude dobila koncesiju za izgradnju ili obnovu vodovodne i kanalizacione mreže u Beogradu Datum : 31.5.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : T. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ASFALT IZ KREDITA OBNOVA DESNE TRAKE AUTOPUTA NOVI SAD - BEOGRAD BEOGRAD - Republička direkcija za puteve do kraja nedelje trebalo bi da raspiše tender za obnovu desne trake autoputa od Novog Sada do Beograda. Za ovaj posao obezbeđeno je 20 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Rok za završetak radova je godinu dana. U toku je tender za sanaciju postojećeg i izgradnju novog mosta na Dunavu kod Beške, a pravo učešća ima 13 kompanija koje su prošle pretkvalifikaciju. Datum : 31.5.2005 Novina : Borba

Izdanje : Beogradsko Strana : 1 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POČINJE OBNOVA JAŠE I MEĐE JAšATOMIĆ. SRPSKI MINISTRI ZA KAPITALNE INVESTICIJE I ZA PRIVREDU VELIMIR ILIĆ i PREDRAG BUBALO, KOJI SU JUČE U POSETI POPLAVLJENOM PODRUČJU BANATA, NAJAVILI SU POČETAK IZGRADNJE 97 KUĆA U SELU JAŠA TOMIĆ, DODAJUĆI DA ĆE ZA DVA-TRI DANA POČETI IZGRADNJA KUĆA I U MEĐI. Ilić je u Jaši Tomiću rekao da su završeni urbanistički planovi za obnovu porušenih kuca i da će radove izvoditi Građevinsko-industrijski kombinat "Banat", koji treba da počne radove na infrastrukturi u tom mestu, na putu prema Sečnju. Najpre će biti izgrađene saobraćajnice i obavljeni radovi na topliflkaciji i elektrifikaciji. Ministar je precizirao da je do sada dobijena pomoć u građevinskom materijalu ostala kod donatora, da se ne bi stvarala velika gužva u poplavljenim područjima i istakao da sredstva, po svoj prilici, neće biti dovoljna za izgradnju. On je rekao da će za obnovu porušenih stambenih objekata i infrastrukture biti korišćena sredstva iz budžeta Srbije, a do septembra bi trebalo da stignu prvi međunarodni krediti za obnovu tog područja. Ilić je napomenuo da je sa Republičkim javnim nabavkama dogovoreno da krizni štab u ovom području sam bira izvođača radova, zbog jednostavnosti izvođenja i efikasnosti. Bubalo je rekao da su u Jaši Tomiću nastale velike štete, pre svega, zbog toga što niko nije obraćao pažnju na osiguranje objekata, što bi u ovom momentu dobrodošlo. On je kazao da će svi domovi i privatna svojina na ovom području biti obnovljeni i da je krizni štab do sada popisao oko 350 objekata koje treba popraviti. Očekuje se da će u Jaši Tomiću biti oko 600 takvih kuća.