Davno Zaboravljena Pesma

8/9/2019 Davno Zaboravljena Pesma

1/32

Ketrin Veb

DAVNO ZABORAVLJENA PESMA

Prevela

Milica Cvetkovi


2/32

Naslov originala

Katherine WebbA H F S

Copyright Katherine Webb 2012First published by Orion, LondonTranslation Copyright 2014 za srpsko izdanje, LAGUNA

ivana Rakovi

Kupovinom knjige sa FSC oznakompomaete razvoj projekta odgovornogkorienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.

SW-COC-001767


3/32

Za Pi


4/32

PRVO POGLAVLJE

Vetar je bio tako jak da se Dimiti oseala kao razapeta izme-u dva sveta; na javi uhvaena u snu, tako ivom da su segranice zamutile, pa nestale. Oluja je ibala po uglovimakuice, brujala niz dimnjak, treskala napolju po drveu. Ipak

je sve nadjaalo more udarima o kamenu obalu, razlomlje-nim talasima u podnoju litice. Duboka tutnjava, koju kao

da je oseala u grudima, gruvala joj je uz kosti iz poda.Dremala je u stolici uz ugaenu vatru. Suvie stara i umor-

na da ustane, da se odvue gore u krevet. Meutim, vetar jetrgnuo i otvorio kuhinjski prozor, pa ga je ljuljao na arkama.Duvao je tako jako da bi ve u sledeem naletu mogao da gadokraji. Prozorski ram je bio natruo; ve godinama je biozatvoren drei se samo na presavijenom paretu papira. Tajzvuk joj se javio u snu i probudio je, ali je jo lebdela na ivicisna i jave kad je hladan noni vazduh nagrnuo unutra i oba-

vio joj stopala, slino nadolazeoj plimi. Morala je da ustanei opet papirom podglavi prozor da se ne bi razbio. Otvorila je


5/32

K V8

oi i sasvim jasno videla sive obrise prostorije. Kroz prozor,mesec je leteo po nebu, a oblaci jurili pored njega.

Drhtei je dola do kuhinjskog prozora ije staklo je olujazasula solju. Kosti stopala su je bolele probijajui joj kou. Odspavanja na stolici ukoili su joj se kukovi i lea, odrveneli,pa je s mukom pokrenula zglobove. U naletu vetra joj sedigla kosa, pa je zadrhtala, ali je sklopila oi da ga omirie

jer je volela miris mora, bio joj je tako blizak. Bio je to miris

svega onog to je poznavala; miris doma njenog zatvora;miris nje same. Kad je otvorila oi, jeknula je.

Ugledala je Selest. Napolju, tamo na litici, kako stojileima okrenuta kuici, zagledana u more, obavijena sre-brnom meseinom. Povrina Lamana se izvijala i penila,s belih kresta talasa rasprene kapljice su udarale i bockaleobalu. I po licu je osetila kako je ujedaju te sitne, vrste kapi.Kako to da je Selest tamo? Posle svih dugih godina, potoje sasvim nestala? No sigurno je to ona. Njena izduena,prepoznatljiva lea gipke kime, to se sputaju u pohotneobline kukova, one ruke sputene uz bokove i raireni prsti.Volim dodir vetra, njegovo hujanje kroz ake. Rei, izgovoreneonako udno, grleno, kao da su joj tiho ulazile kroz prozor.

Duga kosa i dugaka, bezoblina haljina, to se vijori iza nje;tkanina priljubljena uz obrise njenih kukova, pasa i ramena.Zatim je ugledala jasnu sliku njega kako skicira Selest, oijuto snano, zastraujue trepu, sa nesalomljivom usredsre-enou. Opet je zamurila i vrsto stisla kapke. To seanje

je bilo i voljeno i nepodnoljivo.Kad je otvorila oi, jo je bila na stolici, a prozor je i dalje

lupao, vetar je uletao u kuu. Zar uopte nije ustajala? Zarnije otila do prozora, videla Selest? Nije znala je li to bilostvarno a ovo sad san, ili je obrnuto. Srce joj se popelo u grloi snano tuklo Selest se vratila; Selest je otkrila ta se onda


6/32

Davno zaboravljena pesma 9

dogodilo i ko je za to kriv. U mislima joj je sevnuo divlji,gnevni pogled te ene, pogled to sve proima, to vidi kroznju; i najednom je znala. Predoseanje, ula je majin glaskako joj otrovno apue u uho, tako jasno da se osvrnulada proveri je li Valentina zaista tamo. Po uglovima sobe suse vukle senke i zurile u nju. Majka je ponekad tvrdila kakoima taj dar, pa je uvek traila iste znake i kod erke. Gajilasvaki nagovetaj intuicije. Moda je, konano, ovo to emu

se Valentina nadala, jer je sad jednostavno znalada nailazipromena. Bila je u to sigurna kao to je znala da je moreduboko. Posle svih dugih godina, nailazi promena. Nekodolazi. Strah ju je obujmio tekim rukama.

Jutarnje sunce je prodiralo kroz visoke prednje prozore gale-rije, pa se odbijalo od poda i zaslepljivalo. Sunce kasnog leta,

jo toplo, obeavalo je lep dan, ali kad je Zak otvorio ulaznavrata, osetio je nemilosrdnu hladnou vazduha koje nije biloprole nedelje. Vlaan i otar miris to je govorio o jeseni.Jesen. Promena godinjih doba, kraj srenog predaha u kom

je uivao, u kom se pretvarao da e sve ostati kako jeste. To

je bio poslednji dan i Eliz se spremala da ode.Pogledao je na jednu pa na drugu stranu ulice. Bilo je

tek osam sati i niko iv nije iao njegovom ulicom u Batu.Gilkristova galerija je bila smetena u uskoj bonoj ulici,stotinak metara od Ulice velikog Pultnija, glavne saobraaj-nice. Dovoljno blizu da ljudi vide njegovu tablu kad prolazei pogledaju po ulici. A tabla je bila upadljiva postarao se zato. Jedino ga je iznenaivalo to to su se ljudi retko obaziralikad su ili Ulicom velikog Pultnija. Teio se kako je ionakoprerano za one to kreu u kupovinu. Neprekidne reke ljudisu ispresecale kraj ulice, a svi su imali onaj ustar, uurban


7/32

K V10

izgled ljudi to idu na posao. Priguen zvuk njihovih korakapronosio se u tiini, dopirao do njega kroz otre crne senkei zaslepljujue snopove suneve svetlosti. Od njihovog bataZaku se inilo da tiina oko vrata galerije zvui alosno. Pod-setio se kako galerija ne bi trebalo da zavisi od koraka ni odprolazaka. Ona je neto to odreeni ljudi treba da potrae.Uzdahnuo je i vratio se unutra.

Zakova galerija je bila draguljarnica pre nego to je on

pre etiri godine preuzeo zakup. Dok je preureivao pro-stor, pod pultom i iza podnih lajsni nailazio je na metalnealkice i kopice, komadie zlatne i srebrne ice. Naao jeak i jedan dragi kamen iza police, zaglavljen u uskom pro-rezu izmeu drveta i zida. Kad su razmontirali policu, paomu je na stopalo i temeljno lupnuo. Sitan, blistav, savrenoproziran kamen koji bi mogao da bude i dijamant. Zak ga

je sauvao smatrajui da je to dobar znak. A moda mu jeon navukao prokletstvo, razmiljao je. Moda je trebalo dapotrai onog draguljara i vrati mu ga. Lokal je bio savrenosmeten, na blagoj padini, a ogromni prozori gledali su na

jugoistok, primali su prepodnevno sunce i usmeravali ga upod galerije, a ne na zidove gde su visila osetljiva umetnika

dela. ak i kad je oblano, unutra je bilo svetlo; osim toga,dovoljno je prostrano da se ovek odmakne i sa primerenerazdaljine divi veim slikama.

Dodue, u tom trenutku i nije bilo veih slika. Kona-no je prethodne nedelje prodao Votermanov pejza, delosavremenog, lokalnog umetnika. Visilo je u izlogu tamantoliko dugo da se Nik Voterman uzrujao da e boje izble-deti, te je prodaja stigla na vreme da sprei slikara da celusvoju zbirku odnese nekud drugde. Celu njegovu zbirku,tiho je rknuo Zak. Tri slike obrisa Bata iz razliitih uglovasa okolnih brda i pomalo sladunjav prizor plae s devojkom


8/32


koja eta crvenog irskog setera. Uzeo je tu sliku samo zbogboje psa. Neverovatna bakarnocrvena, blesak ivota u inaenepominom prizoru. Cena one slike, podeljena na jednakedelove galeriji i umetniku, Zaku je donela dovoljno da platiporez na auto i da ga opet vrati na ulicu. Na vreme da povezeEliz u prirodu, na nekoliko pravih izleta. Obili su peineu edaru, ili u Longlit, jeli u umi Sejvernek. Okrenuo sepolako i pogledao preostala dela, preleteo pogledom nekoliko

malih ali lepih slika raznih slikara dvadesetog veka i nekolikonovijih akvarela lokalnih umetnika, a onda se ozario predzanosnom duom zbirke: tri crtea arlsa Obrija.

Briljivo ih je okaio jedan do drugog, na zidu s najbo-ljim osvetljenjem i na savrenoj visini. Prvi je gruba skica uolovci koja se zoveMici upka. Devojka na slici ui, nimalo

otmeno, leima okrenuta umetniku i iroko rairenih kolena,pokrivenih tkaninom proste suknje. Bluza joj je nemarnozadenuta za pojas, a pozadi se izvukla i podigla pa se vidideo koe. Nacrtana je u obrisu, uurbano osenena, ali onajdeo njenih lea, zasecanje kime, bio je tako lepo izvedenda je Zak oduvek eleo da prui ruku i palcem pree preko

leba, da oseti onu glatku kou i vrste miie pod njom.Na njoj neto vlage od znoja, tamo gde ju je sunce ugrejalo.Devojka je oigledno razvrstavala nekakvo lie u korpu odprua na zemlji izmeu kolena; kao da je osetila da je nekopomno posmatra, kao da je naslutila taj nepozvan dodir poleima, nakrivila je lice prema ramenu tako da joj se videuvo i obris obraza. Oko joj se ne vidi, samo naznaka trepa-

vica iznad obline jagodice, ali je svejedno Zak oseao njenusvesnost, napetost zbog prisustva nekog iza sebe. Posmatrasvih tih godina ili umetnika u ono vreme? Crte je potpisani datiran 1938. godine.


9/32

K V12

Drugi rad je uraen crnim i belim suvim pastelima naukastomrkom papiru. Bio je to portret Selest, ljubavni-ce arlsa Obrija. Selest izgleda da nigde nije zabeleenoprezime te ene bila je rancusko-marokanskog porekla iimala ten boje meda pod gustom crnom kosom. Na crteusu joj samo glava i vrat, prekida se kod kljunih kostiju, a natom malom prostoru tako snano je uhvaen njen gnev da

je Zak esto viao kako ljudi malo ustuknu kad je prvi put

ugledaju, kao da oekuju da ih neko prekori to su se usudilida je pogledaju. Zak se esto pitao ta ju je tako raestilo,ali mu je plamen njenog pogleda govorio da je slikar biona tankom ledu kad je reio ba u tom trenutku da je slika.Selest je bila prelepa. Sve Obrijeve ene su bile lepe, pa ak ikad se ne bi moglo rei da je to lepota po opteprihvaenimmerilima, on bi svejedno na portretima uhvatio duh njiho-

ve zavodljivosti. Meutim, kod Selest nije bilo nedoumica,imala je savreno zaobljeno lice, ogromne bademaste oi iotkose vlasi boje mastila. To lice i njegov izraz bili su drski,neustraivi, potpuno zanosni. Nije ni udo to je onako dugozanosila arlsa Obrija. Due nego to je uspela ijedna drugaljubavnica.

Treu Obrijevu sliku je uvek gledao poslednju, kako bije gledao najdue. Delfina, 1938. Umetnikova erka, trinae-stogodinjakinja u to vreme. Nacrtao ju je od kolena nagore,opet u olovci, kako stoji sa sklopljenim akama pred sobom, ubluzi s mornarskom kragnom i kovrdave kose vezane u rep.Stajala je skoro sasvim okrenuta ka slikaru, krutih i ukoenihramena, kao da joj je upravo rekao da se uspravi. Izgledaloje kao kolska fotografija, za koju joj nije bilo ugodno dapozira; ali oko usana joj je titrao nervozan osmejak, kao da ju

je ta panja trgla, ali joj je i prijala. U oima i kosi joj je bilosvetla, a Obri je uspeo sa samo nekoliko poteza tako jasno da


10/32


prenese njenu nesigurnost, da se inilo da e se svakog asapomeriti, pokriti osmeh dlanom i stidljivo okrenuti lice nadrugu stranu. Bila je drugaija, nesigurna u sebe, posluna;Zak ju je voleo zbunjujuom silinom koja je bila deliminooinska, zatitnika, a delimino neto vie. Lice je imala

jo detinje, ali su se u njegovom izrazu i u oima ve videlitragovi ene u koju e izrasti. Bila je pravo olienje mladosti,tek datog nagovetaja, prolea koje samo to nije zapupelo.

Zak je satima zurio u njen portret, alei to je nije upoznao.Taj crte je bio i vredan pa, samo kad bi hteo da ga proda,

odbio bi vukove od vrata. Znao je ak i kome bi ga prodao,ko bi ga sutra kupio samo da se on rei. Filip Hart, jo jedanzaljubljenik u Obrijevo delo. Zak ga je pre tri godine nadli-citirao na aukciji u Londonu, pa je Filip otad dolazio vedva-tri puta da vidi sliku i da proveri je li Zak spreman da jeproda. No Zak nije bio spreman. Mislio je da nikad i nee biti.Poslednji put kad je doao, Hart mu je ponudio sedamdesethiljada unti i tad se prvi put Zak pokolebao. Koliko god dasu lepi, uzeo bi polovinu te sume za crtee Selest ili Mici,druga dva dela preostala u sve oskudnijoj zbirci Obrijevihdela. Ipak nije mogao da se rastane od Delfine. Na drugim

skicama gde je ona prikazana a ni njih nema mnogo onaje samo koato dete, figura u pozadini, zaklonjena varnia-vim prisustvom sestre Elodi ili drske Selest. No na tom crteubila je svoja; iva i na pragu svega to tek treba da doe. tagod to bilo. Bila je to poslednja slika koju je Obri nacrtaopre katastrofalne odluke da ode i bori se na kontinentu uDrugom svetskom ratu.

Zak je i sad stajao i gledao joj divno prikazane ake skratkim, zatupastim noktima; nabor trake koja joj pridravakosu na potiljku. Zamiljao ju je kao mukarau; zamiljao

je kako etkom uurbano, bolno cima nemirnu kosu. Onog


11/32

K V14

jutra je bila na litici i traila perje ili cvetove ili neto drugo to

je vredelo nai. Nije mukaraa, ali ni devojica koja naroito

mari da bude lepa. Vetar joj je ibao kosu i pravio vorove

koje e danima morati da rasplie, a Selest ju je izgrdila to

ne nosi maramu. Elodi je sedela na stolici iza oca dok je on

crtao, mlatila nogama napred-nazad, nadurena od ljubomore

i besa. Delfini srce samo to nije prslo od ponosa i ljubavi koje

je oseala prema ocu; a kako je on skicirao mrtei se, ona se

uporno molila da ga ne razoara.Pri jarkoj svetlosti u galerijiZakov odraz je zurio u njega sa stakla, jednako vidljiv kao ilinije olovke iza njega. Kad bi se usredsredio, video je i jednoi drugo istovremeno njegov odraz preko njenog lika, njeneoi to gledaju u njegovo lice. Nije mu se dopadalo ono to

vidi iznenada ga je vlastiti zadubljen, enjiv izraz uinio

starijim od trideset pet godina koliko je imao; a isto takoiznenada osetio se staro. Jo se nije oeljao pa su mu pra-menovi trali, a trebalo je i da se obrije. Nita nije mogaoda uini zbog senki ispod oiju. Loe spava ve nedeljama,otkad je saznao za Eliz.

Zaulo se tapkanje koraka i Eliz je naglo sila sa stepenica

u galeriju iz stana iznad, pa se zakaila za kvaku i zaljuljalana vratima, blistavog lica, dugih smeih pramenova kosezalepralih iza nje.

Hej! Rekao sam ti da se ne ljulja tako na vratima! Pre-velika si, Elz. Izvalie ih iz arki, rekao je, pa je dograbio idigao s vrata.

Dobro, tata, odvratila je Eliz, a svaki trag kajanja joj jenestao pod irokim osmehom i prizvukom smeha to joj seuvukao u rei. Moemo li sad da dorukujemo? Samo samtakogladna.

Samo tako? To je, bogami, ozbiljno. Dobro. Samo sekund.


12/32


Jedan sekund!, povikala je Eliz pa strala niz ostatakstepenica do prizemlja, gde je bilo dovoljno mesta da se

vrti irom rairenih ruku, dok su joj noge izgledale kao dae saplesti jedna drugu. Zak ju je kratko posmatrao ose-ajui kako mu se stee grlo. S njim je ve etiri nedelje inije znao kako e bez nje. Eliz je imala est godina, bila jesnana, zdrava, treperava. Imala je istu Zakovu smeu bojuoiju, ali su njene bile krupnije i blistavije, beonjae belje, a

oblik im se stalno prelivao iz iskolaenih od zaprepaenjaili uvreenosti do skupljenih zbog smeha ili pospanosti. NaEliz su te smee oi bile prelepe. Nosila je ljubiaste farmerke,ruiastu majicu sa slikom Diminaja, omiljenog konja izkole jahanja. Sama Eliz ga je slikala i slika nije dobro ispala.Diminaj je digao glavu prema aparatu i zabacio ui, a blicmu je izazvao jeziv blesak u oku, pa je Zaku izgledao ljutito,udno izdueno, a mogue i sasvim zlo. Eliz je ipak volela tumajicu kao to je volela i konja. Odeu je upotpunila jarko-utom plastinom tanicom; sve te loe sloene boje davalesu joj gizdav izgled, ali i sladak, nalik tvrdim bombonama.Ali joj ne bi dozvolila tako da se obue, no Zak se ni za tana svetu ne bi raspravljao oko toga i terao je da se presvlai

njihovog poslednjeg zajednikog dana.Lepo si se obukla, Elz, doviknuo joj je.Hvala!, odgovorila je bez daha, i dalje se vrtei.Zak je shvatio da se upiljio u nju. Trudio se da primeti sve

na njoj. Znao je da e sledei put kad je bude video doi domnogih sitnih promena. Moda e i prerasti majicu s runimsivim konjem ili e se ohladiti prema tom stvoru, mada mu seto inilo neverovatno. Trenutno se uzrujala to naputa konjaisto koliko i to naputa drutvo i kolu. Oca. Pretpostavio jeda e se sve pokazati s vremenom. Uskoro e saznati je li muerka neko ko se ponaa po izreci daleko od oiju, daleko


13/32

K V16

od srca ili e joj razdaljina pojaati ljubav. Molio je boga daje ovo drugo. Ispio je kau, zatvorio i zakljuao ulazna vrata,pa uhvatio erku oko rebara tako da je zaciala od smeha.

Dorukovali su za jefinim stolom od borovine u kuhinjistana iznad galerije, uz muziku Majli Sajrus sa CD-plejera.Zak je tiho uzdahnuo kad je njegova omraena pesma zae-erene pop-zvezde ponovo krenula i kad je, na svoj uas,shvatio da je, postepeno i mimo volje, nauio sve rei. Eliz

je jela pahuljice i mrdala ramenima gore-dole, u nekakvojsedeoj igri, a Zak je zapevao stih rerena alsetom od egase zagrcnula i prolila mleko po bradi.

Jesi li uzbuena zbog puta?, pitao ju je obazrivo kad jeMajli konano utihnula. Eliz je klimnula glavom, ali nitanije rekla, ve je pojurila poslednje pahuljice po iniji, pa ihizvukla iz mleka kao da peca punoglavce. Sutra u ovo vremebie u avionu, visoko na nebu. Bie ba zabavno, jelda?,navalio je ljutei se na sebe jer je primetio kako Eliz nijesigurna ta da odgovori. Znao je da je uzbuena, uplaena,da se raduje putovanju, da joj je ao to odlazi. Pomeanaoseanja za koja je premlada da savlada, a kamoli izrazi.

Mislim da bi i ti, tata, trebalo da poe, konano je rekla

i odgurnula iniju, pa se zavalila i zamahala nogama.Ne verujem da je to tako dobra zamisao. Svejedno, vide-

emo se za praznike, a i dolaziu esto u posetu, rekao jemehaniki i proklinjao sebe za sluaj da bude spreen. Letovipreko Atlantskog okeana nisu jefini.

Obeava? Eliz ga je pogledala pravo u oi, kao da jeprimetila da mu rei zvue uplje. Zaku se stegao stomak, akad je progovorio, glas mu nije zvuao normalno.

Obeavam.Trebalo je da njih dve krenu pre kraja letnjeg raspusta,

tvrdila je Ali, kako bi Eliz imala priliku da se nekoliko nedelja


14/32


snae pre nego to poe u novu kolu. U kolu u Hingamu,blizu Bostona. Zak nikad nije bio u Novoj Engleskoj, ali jezamiljao kolonijalnu arhitekturu, iroke otvorene plae i bli-stavobele jahte poreane na vezu uz isprane drvene dokove.Zbog tih plaa i brodova Eliz se najvie radovala. Louel jeimao jedrilicu. Louel e nauiti Ali i Eliz da jedre. Plovie uzobalu i ii na izlete. Samo ako vidi jednu Elizinu sliku blizubroda bez pojasa za spasavanje, pomislio je Zak, za tren e

se stvoriti tamo i zveknuti Louela po onoj uobraenoj nju-ci. Neujno je uzdahnuo zbog te jadne misli. Louel je fintip. Louel nikad ne bi pustio dete blizu broda bez pojasa zaspasavanje, naroito ne tue dete. Louel se nije trudio dabude Elizin otac prihvatio je da ona ve ima oca. Louel jebio tako vraki drueljubiv i razuman, a Zak je tako mnogo

eleo da dobije razlog da ga zamrzi.Popakovao je Elizine stvari u njen koer na tokiima sa

slikom pingvina iz filma Ples malog pingvina, pa pretraiostan i galeriju da pronae njene tipaljke za kosu sa ljokica-ma, Albergove knjige i vei broj plastinih sitnih predmetakoji kao da ostaju za njom kud god krene. Trag po kom bi je

naao ako bi se izgubila. Izvadio je CD Majli Sajrus pa skupioi ostale diskove elektronske knjige bajki i pesmica, drugesladunjave pop muzike i zbirku mranih nemakih narodnihpripovedaka koje joj je poslala jedna od Alinih tetaka. Uzeo

je Elizinu omiljenu, Prie Beatriks Poter, i razmiljao da jezadri. Prole nedelje su je sluali u autu na svim izletima, pamu je za poslednje dane leta ostao zvuk Elizinog glasa dokprati pripovedaa, trudi se da mu oponaa glas, pa posle ceodan ponavlja te reenice. Daj mi malo ribe, Hanka Manka!Kvak, ree Natka Glupa Patka! Pomislio je kako bi mogao sebida je puta, pa da zamilja njeno izvoenje kad ve ode, ali


15/32

K V18

pomisao na to da odrastao ovek slua deje prie, sasvimsam, bila je suvie jadna. Spakovao je i taj CD sa ostalima.

Tano u jedanaest sati Ali je stigla i drala dugme zvonanekoliko sekundi due, tako da je zvualo nestrpljivo, namet-ljivo. Kroz staklo na vratima Zak joj je video plavu kosu. Uposlednje vreme se iala kratko i ravno; sunce ju je okrznulopa je sijala. Naoarima za sunce je skrivala oi, a nosila jeprugasti plavo-beli pamuni demper koji joj je pokrivao

vitko telo. Kad je otvorio vrata, uspeo je da se osmehne, aprimetio je i da je poznati emocionalni trn koji je obinoizazivala, ovog puta tuplji, kao da se smanjuje. Ono to jenekad bilo bespomona ljubav, bol, gnev i beznae, sad jepre liilo na nostalgiju; jedva osetno tupo titanje, kao staratuga. Oseanje neto blae i mirnije nego ranije. Znai li toda vie nije zaljubljen u nju? Pretpostavljao je da je tako.Ipak, kako je to mogue kako ljubav moe da nestane i neostavi razjapljenu rupu u njemu, kao od izvaenog tumora?Ali se stegnuto nasmeila, a Zak je spustio glavu i poljubio

je u obraz. Ona mu ga je poturila, ali nije uzvratila poljubac.Zak, kako je?, pitala je i dalje s onim stegnutim osme-

hom. Pre nego to je progovorila, duboko je uzdahnula, pa

zadrala vazduh, zatvorila ga, od ega su joj se nadule grudi.Zak je shvatio da je oekivala novu svau. Pripremila se za nju.

Sve je odlino, hvala. Kako si ti? Spakovala si sve? Ui.Koraknuo je unazad i pridrao joj vrata. Kad je ula, Ali jeskinula naoare i pogledala praktino prazne zidove galerije.Oi su joj bile pomalo krvave, to je znak premora. Okrenulase prema Zaku, hitro ga pogledala saaljivim, a onda i ogore-nim pogledom, ali je preutala ono to je nameravala da kae.

Izgleda... dobro, kazala je. Zak je pomislio da je to izutivosti. Od onog da mogu jedno drugom sve da kau stiglisu dotle da su utivi jedno prema drugom. Nastala je kratka


16/32


17/32

K V20

Ba tako, kazao je Zak. Razgovarali smo i razgovarali,ti si mi govorila ta eli, ja sam tebi govorio ta ja elim, azakljuak je da e uraditi onako kako ti eli i ja mogu da seobesim. Zato, samo obavi to, Ali, rekao je iznenada iscrpljen.Pekle su ga oi pa ih je protrljao palevima.

Ovo je prilika da Eliz i ja ponemo neto novo. Novivot... biemo srenije. Moi e da zaboravi...

Mene?

Onaj... preokret. Stres izazvan razvodom.Smatram da nije dobra zamisao da je odvede od mene,

zato nema svrhe to pokuava da me ubedi. Uvek u sma-trati da je to nepravedno. Nisam ti osporavao starateljstvojer... jer nisam hteo da sve jo iskomplikujem. Da oteami njoj i nama. A ti mi ovako zahvaljuje za to. Vodi je pethiljada kilometara od mene, pa u moi da je viam dva-triputa godinje i aljem joj poklone koji joj se ne dopadaju jersam tako daleko od svega to ona zaistavoli...

Nije stvar u tome. To nema veze s tobom... Ali je lju-tito sevnula oima, mada joj je Zak u pogledu video i griusavesti; video da je s mukom donela odluku. Zaudo, zbogtoga se nije oseao bolje od nje.

Kako bi se ti oseala, Ali? Kako bi se oseala da si namom mestu?, upitao je napregnuto. Na jedan uasan tre-nutak uinilo mu se da e se rasplakati. Ipak nije. Gledao jeAli u oi i naterao je da shvati; neko oseanje joj je nateralorumenilo u obraze i izazvalo blistav i beznadean pogled.Zak vie nije bio u stanju da protumai to oseanje, a upravotad je Eliz strala niz stepenite i poletela majci u zagrljaj.

Kad su pole, Zak je zagrlio Eliz i pokuao da se smei, daje ubedi da ne treba da se osea loe. No kad se Eliz rasplaka-la, vie nije mogao da se uzdrava osmeh mu se preobraziou grimasu, a suze su mu zamutile pogled na nju, tako da je na


18/32


kraju prestao da se pretvara kako je sve u redu. Eliz je grcalai jecala, trljala oi zglavcima prstiju, a Zak ju je izmakao pa

joj otirao suze.Mnogo te volim, Elz. Uskoro emo se videti, kazao je

bez ikakve dvosmislenosti, bez nasluivanja da je to samomoda. Klimnula je glavom, hvatajui isprekidano vazduh.Hajde. Jo jedan osmeh za tatu pre nego to ode. Ona sesvojski potrudila, okruglasta ustaca je izvila u uglovima dok

su joj jecaji potresali grudi. Zak ju je poljubio i uspravio se.Hajde, rekao je grubo Ali. Hajde sad. Ali je uhvatila

Eliz za ruku i odvukla je po ploniku do parkiranog auta. Elizse okrenula i mahala sa zadnjeg sedita. Mahala je sve dokauto nije nestao niz brdo i iza ugla. A kad se to desilo, Zak

je osetio kako se neto u njemu gasi. Nije znao ta je to, ali jeznao da je vano. Otupeo, seo je na stepenik pred galerijomi tamo dugo sedeo.

Sledeih nekoliko dana Zak je otaljavao svakodnevni ivot,otvarao je galeriju, trudio se da ispuni vreme nebitnim poslo-

vima, itao aukcijske kataloge, opet zatvarao galeriju; a sve to

je pratila ona ista otupelost. U svemu to je radio oseao jeprazninu. Bez Eliz da ga budi, da trai doruak, da oekujeda je on zabavi, da joj ugaa, da je izgrdi, sve ostalo to jeradio izgledalo mu je besmisleno. Dotad je mislio da je toto je izgubio Ali najgore to moe da mu se dogodi. Sad jeznao da je gubitak Eliz jo mnogo, mnogo gori.

Nisi je izgubio. Uvek e joj biti otac, rekao mu je pri-jatelj Ijan dok su jeli kari naredne nedelje.

Odsutan otac. Takav ba ne elim da budem, odgovorioje Zak mrzovoljno. Ijan neko vreme nije nita rekao. Oigled-no mu je bilo teko da nae utene rei; Zakovo drutvo mu


19/32

K V22

je postalo naporno. Zak se zbog toga oseao loe, ali nitanije mogao. Nije mu ostalo one pritvorne hrabrosti, ni vr-stine ni otpornosti. Kad je Ijan obazrivo natuknuo kako bitaj odlazak u Ameriku mogao za Zaka da znai oslobaanje,da i njemu omogui nov poetak, Zak ga je hladno pogledaopa mu se prijatelj osetio neprijatno i uutao. Izvini, Ijane.Grozno sam drutvo, zar ne?, izvinio se na kraju.

Uasno, sloio se Ijan. Hvala bogu da ovde prave dobar

kari inae bih otiao ve posle deset minuta.Izvini. Samo mi je... samo mi ve nedostaje.Znam. Kako ide posao?Propada.Nije valjda?Sasvim mogue. Zak se osmehnuo zbog uasnutog

izraza Ijanovog lica. Ijanova kompanija koja organizujeljudima pustolovine kakve doive samo jednom u ivotu sve vreme se irila.

Ne sme to dozvoliti, drue. Mora da postoji neto tomoe da uradi.

ta na primer? Ne mogu naterati ljude da kupuju slike.Ili hoe da ih kupe ili nee. Zapravo, trebalo je da radi vie.

Trebalo bi da nabavlja manje, pristupanije slike i time poveazalihu. Trebalo bi ee da ide u London; da zove druge gale-riste i bive klijente i da ih podsea da postoji. Da zakupiprostor na Sajmu savremene umetnosti u Londonu. Da uradisve to bi moglo da privue kupce u galeriju. Tako je radioonih godinu dana pre nego to je zvanino otvorio galeriju,kao i naredne godine. Sad ga je i sama pomisao na to umarala.Kao da je to iziskivalo vie energije nego to mu je preostalo.

ta je s onim slikama arlsa Obrija? Svakako njih moeda proda? Za taj novac kupi nove slike, pokrene se i raz-mrda..., predloio je Ijan.


20/32


Mogao bih... mogao bih dve njegove da dam na aukcij-sku prodaju, zakljuio je Zak.Ali ne i Delfinu, pomislio je.Ali kad i njih ne bude... to je to. Nestalo bi sutine galerije.Ko zna kad bih, da li bih uopte, uspeo da kupim jo nekonjegovo delo. Trebalo je da se specijalizujem za Obrija. Sease da sam ja strunjak za njegovo delo?

Da, ali... nuda zakon menja, Zak. Tako je u poslu. Potru-di se da to ne doivljava tako lino.

Ijan je bio u pravu, ali Zaku je to zaista bilo lino; vero-vatno preterano lino. Za arlsa Obrija je znao ve dugo,od detinjstva. Pri svakoj stegnutoj, tihoj poseti babi i dedistajao bi dugo pored bake i zurio u reprodukciju to je visilau njenoj garderobi. Trebalo je da visi na poasnom mestu udnevnoj sobi, ali mu je baka rekla da deka to ne da. Kad godbi pitao zato, odgovarala mu jeJa sam bila jedna od Obrijevihena. Starici bi uvek zaiskrile oi i zadovoljan osmeh bi jojrazvukao naborane usne kad bi izgovarala te rei. Jednom ju

je Zakov otac uo, pa je proturio glavu na vrata i namrtio sena nju. Ne puni detetu glavu tim glupostima, promrsio je. Kadsu sili, zatekli su Zakovog oca kako uporno pilji u dedu, alistariji mukarac kao da nije hteo da ukrsti pogled s njim. Jo

jedan od napetih, tekih trenutaka koje Zak tada nije razu-meo; trenutaka zbog kojih je strahovao prilikom poseta babii dedi, a i na povratku od njih zbog oevog neraspoloenjakoje bi trajalo jo danima.

Na Obrijevoj reprodukciji u bakinoj garderobi bili suprikazani stenovita litica, penuavo srebrno more i dubo-ka trava na vrhu litice povijena na vetru. Po stazi na liticietala je ena i jednom rukom pridravala eir a drugudrala malo odmaknutu, kao da odrava ravnoteu. Slikaje bila donekle impresionistika, potezi kiice brzi i nagli,ali je itav prizor izgledao ivo. Dok ga je gledao, Zak samo


21/32

K V24

to nije uo galebove i oseao rasprene kapljice mora nalicu. Mogao je da omirie vlane stene, da uje vetar kakomu struji u uima. To sam ja, rekla mu je baka s ponosomu vie navrata. Kad bi gledala sliku, bilo je oigledno da sezagledala u prolost. Oi bi joj se zamutile, odlutale do dale-kih vremena i mesta. Meutim, Zak je uvek oseao da slikaizaziva nekakvu nelagodu. Zato to je prilika na njoj izgledalaranjivo na vrhu litice. Hodala je sasvim sama i odmakla ruku

da upravi hod, kao da vetar ne duva sa mora ve s kopna ipreti da je gurne s ivice u uzburkanu vodu. Kad bi dovoljnodugo gledao, ponekad su mu kolena zaklecala, kao kad stojina vrhu lestvica.

Zapravo, tog jutra je oseala vrtoglavicu, nije bila sasvim

sigurna na nogama i u hodu. Snaga novih oseanja koja su

je obuzela bacila su sve ostalo u zasenak, kao slabo i lano.

Do Obrijeve kue je preko litice bilo neto vie od kilometar,

a srce joj je sa svakim korakom kucalo sve bre i jae. Nije ga

spazila kako slika uljanim bojama. Zastala je na vrhu dugake

uzviice da doe do daha. Vetar kao da joj je duvao pravo u

plua, dizao je kao da bi mogla da odleti slino isputenom

dejem zmaju. Pomisao da mu je sve blie, radost to e ga

uskoro videti. Posle joj je pokazao sliku, a ona se najeila posmatrao ju je da ona toga i nije bila svesna. Neto ju je

zabolelo u dui kad je videla roeno telo koje je on predstavio

na slici svojom rukom.

Kad mu je deda umro, a slaba i uplaena baka pristalada ode u staraki dom, reprodukcija je ve tako izblede-la da je zavrila u kontejneru, uz jo mnoge njihove stvarikoje su bile suvie stare, istroene i pohabane da bi ih ikojo koristio. Prevelika je da ti stane u onaj nov stan, rekaoje odseno otac. Baka je gledala kroz prozor dnevne sobe,ostala je tamo sve dok nisu odvezli kontejner. Originalna


22/32


slika je bila u galeriji Tejt i Zak je iao da je vidi kad god biboravio u Londonu. Svaki put kad bi je ugledao, oseao jenostalgiju. Vraala ga je u detinjstvo, isto kao to su umelimiris preprenog hleba, mentol-bombonice i dim cigare; asad ju je posmatrao i oima odraslog oveka, oima slikara.Moda je bilo krajnje vreme da prestane sebe da smatra zaslikara. Ve godinama nita nije naslikao, a jo due nije imaonita vredno pokazivanja. Svim srcem je eleo da je prilika

na Obrijevoj slici njegova baba, pa je esto istraivao slineosobine. Tanuna ramena, u poreenju s njima velike grudi.Sitna prilika s naznakom kose boje svetlog peska. Mogla bibiti ona. Slika je datirana 1939. Te godine, proaputala mu jebaka dok su stajali pred reprodukcijom, ona i deda su ili naodmor u Dorset i odseli u blizini kue koju je Obri koristio

leti; sa slikarem su se sreli u etnji.Tek kasnije je Zak shvatio ta je to sve znailo. Nikad se

nije usuivao da upita baku neposredno o tom letu, ali mogaobi da se opkladi da bi se ona nasmejala i slegnula ramenima ida bi joj oi zaiskrile kad bi skrenula pogled, a osmeh joj igraooko usana. Zak se priseao izraza njenog lica dok je gledala

sliku, a liio joj je na izraz zaljubljene devojke, i sedamdesetgodina kasnije jo pod utiskom ljubavi. To ga je nateralo darazmilja, ali ga je izluivalo to mu otac fiziki ne lii nina arlsa Obrija ni na dedu. Meutim, u porodici se nikonije latio ni kiice ni bloka za skiciranje do Zaka. Niko odnjegovih zvaninih predaka nije imao slikarskih sklonosti.Kad je imao deset godina, poklonio je dedi svoj najboljicrte BMX bicikla. Bio je dobar; znao je da je dobar. Mislio

je da e se deda obradovati, da e biti zadivljen; ali umestoda se osmehne, starac se namrtio na sliku i vratio je Zakusa prezrivom opaskom. Nije loe, sinko.


23/32

K V26

U galeriji je proao jo jedan dan gotovo bez posetilaca.Neka starija gospoa je provela dvadeset minuta okreuiiane drae za razglednice, da na kraju nita ne kupi. Kako

je samo mrzeo te drae. Razglednice s umetnikim slikama poslednji trzaj za zaradu svake ozbiljne galerije, a on nijeuspevao ni njih da proda. Primetio je da je na drae popa-dala praina. Na svakoj horizontalnoj ici skupila se gomilica.Obrisao je nekoliko manetom, ali je ubrzo odustao, pa se

setio Ijanovog pitanja kad su se poslednji put videli: I, tae sad da radi?

Tad ga je spopalo neto nalik panici i steglo mu utrobu;zato to uopte nije znao ta bi. Pred njim se pruala bez-oblina budunost, u kojoj nije video nita emu bi stremio,to bi bilo dobra zamisao ili to bi uopte mogao da uradi.Nita mu nije vredelo ni da se osvre unazad. Ono najboljeto je uradio, njegovo najvee dostignue, sad je bilo hilja-dama kilometara daleko, u Masausetsu, verovatno ve samerikim izgovorom i na putu da njega zaboravi. A kadbolje pogleda iza sebe, sve to je mislio da gradi ispostavilose da je nepostojano i da se smrvilo dok nije gledao. Sli-karska karijera, brak, galerija. Iskreno nije znao kako je do

toga dolo je li bilo znakova koje je prenebregao ili nekesutinske greke u pristupu ivotu. Smatrao je da je uiniosve kako treba, mislio je da je naporno radio. No sad je biorazveden, ba kao i njegovi roditelji. Ba kao to su njegovibaba i deda eleli da budu, ali su ih spreili obiaji njihovegeneracije. Poto je prisustvovao krvavom bojitu razilaskasvojih roditelja, Zak se zakleo da se njemu to nee dogoditi.Pre nego to se oenio, bio je ubeen da e on initi ispravnosve ono to su oni uradili pogreno. Zagledan u prazno, kre-nuo je unazad svojim ivotnim putem, traei sve trenutke imesta koje je mogao da promai.


24/32


Napolju je sunce potonulo iza krovova kua a senke seizduile i produbile po podu galerije. Svakog dana su se sveranije sputale. Uvlaile se u uske uliice gde su se svetlakamena proelja Bata pruala s obe strane kao kanjon zidova.Po letnjoj vrelini, one su bile blaeno utoite od blistavogsunca, od vruine i lepljivog pritiska ljudi. Sad su izgledaletegobno i zloslutno. Zak je otiao do pisaeg stola i utonuo ustolicu, iznenada smrznut i umoran. Dae bez premiljanja

i poslednje to ima onom ko mu kae jasno i precizno tatreba dalje da radi. Oseao je da nee izdrati nijedan dan viezarobljen u tiini galerije, gde se davio u zvuku odsutnostierke, odavno otile ene i bez klijenata, bez kupaca. Taman

je reio da se uasno i besmisleno napije, kad su se dogodiledve stvari u roku od pet minuta. Prvo je u katalogu aukcijske

kue Kristipronaao da se prodaje crte arlsa Obrija, a ondaje usledio teleonski poziv.

Zurio je u opis crtea kad je rasejano i nezainteresovanodigao slualicu.

Gilkristova galerija.Zak? Ovde Dejvid. Odsene rei uglaenog, nepozna-

tog glasa.O, zdravo, Dejvide, odgovorio je Zak, pa otrgao pogledod kataloga i pokuao da smesti negde to ime i taj glas.Odjednom je osetio kako bi trebalo da obrati panju. S drugestrane je zauo zbunjeno brundanje.

Dejvid Felous iz Haverlija?Da, naravno. Kako si, Dejvide?, kazao je prebrzo Zak.

Od nelagode su ga zasvrbeli prsti, kao kad bi mu u kolizatraili zadatak koji nema.

Vrlo dobro sam, hvala. Odavno se nismo uli. Zapravo,vie od osamnaest meseci. Znam da si rekao kako ti treba vie


25/32

K V28

vremena da mi donese rukopis, s tim smo se sloili, ali u nekomtrenutku se izdava zapita hoe li se knjiga uopte pojaviti...

Da, vidi, izvini zbog kanjenja... ja sam... ovaj...Zak, ti si naunik. Za knjigu je potrebno onoliko koliko

je potrebno, toga sam svestan. Danas te zovem da ti kaemkako se kod nas pojavio jo neko s okosnicom rada o arlsuObriju...

Ko?

Moda je korektnije da ne kaem ko. Ali predlog je upe-atljiv, pokazao nam je polovinu rukopisa i rekao kako se nadada e ga zavriti za etiri-pet meseci. To bi se lepo podudarilo sizlobom planiranom za sledeu godinu u Nacionalnoj galerijiportreta... U svakom sluaju, biu iskren s tobom, iz upravesu mi naloili da te pojurim. Ne elimo da kasnimo s novim

velikim radom o tom slikaru, te hoemo da ga objavimo naleto. to znai da bi trebalo da nam preda rukopis u januaru,najkasnije u ebruaru. Kako ti to zvui?

Slualice pritisnute snano uz uvo, Zak je piljio u Obri-jev crte u katalogu. Na njemu je bio mladi zamiljenogizgleda; ravna plava kosa mu pada u oi, lepe crte lica, otarnos i brada.

Zdrav, pomalo baraba. Lice koje u mislima priziva pri-zore kolskih partija mea meu deacima; nestaluke uspavaonici; ukradene sendvie i ponone gozbe. Denisje bionaziv slike, a datirana je 1937. To je trei Obrijev portret istogmladia koji je Zak video, a videvi ovaj, vie nego ijednomdotad, bio je siguran da neto nije u redu. Kao kad ujezvuk napuklog zvona. Neto je bilo neusklaeno, pogreno.

Kako to zvui?, ponovio je Zak nakaljavi se. Nemo-gue. Ne dolazi u obzir. Vie od est meseci nije ni pogledaodopola skrpljen rukopis, one tabake beleaka.

Da, kako ti to zvui? Jesi li dobro, Zak?


26/32


Dobro sam, da... ja... Uutao je. Odustao je od pisanjaknjige jo jedan projekat koji se ugasio zato to mu seinilo da je ista kao sve ostale knjige o Obriju koje je pro-itao. eleo je da napie neto novo o tom oveku i njego-

vom radu, neto to e dati jedinstven uvid, mogue onakavkakav samo roak, tajni unuk, moe da prui. Na pola puta

je shvatio da ne raspolae takvim uvidom. Tekst mu je biopredvidiv i obuhvatao je ve dobro obraeno tlo. Njegova

ljubav prema Obriju i njegovom delu preterano je upadljiva,ali to nije dovoljno. Imao je podatke, sve one beleke. Gajio

je strast prema temi. Samo nije imao poseban ugao. Trebalobi jednostavno to da kae Dejvidu Felousu i okona sve,pomislio je. Neka taj drugi objavi knjigu o Obriju. Tad je sabolom shvatio da e, ma kako avans bio skroman, verovatno

morati da ga vrati. Nije znao odakle bi izvukao novac, pa segotovo glasno zasmejao.

Meutim, ona slika u katalogu mu je privlaila panju.Denis. Kakav je to izraz na mladievom licu? Bilo je takoteko odrediti ga. Naas bi izgledao enjivo, pa nestano, aonda opet tuno, ispunjen aljenjem. Menjao se kao svetlost

vetrovitog dana, kao da slikar nije mogao da ga uhvati, da napapir prenese pravo raspoloenje. A upravo to je arls Obriradio, u tome je leala njegova genijalnost. Umeo je, kao nikodrugi, da istakne oseanje, epa nestalnu misao, karakter.Da ih prikae tako jasno i veto da likovi s papira oive. aki kad bi izraz bio dvosmislen, zato to bi raspoloenje modelabilo takvo. Umeo je da nacrta samu dvosmislenost. Ali ovo

je bilo drugaije. Sasvim drugaije. Ovo je izgledalo kao daslikar nije mogao da deiruje, da preotme modelovo raspo-loenje. Zaku se inilo da je nemogue da arls Obri izraditako nedovrenu sliku, a ipak su potezi olovke, osenenja,


27/32

K V30

bili sami po sebi njegov potpis... Osim toga, bunio ga je idatum. Bio je pogrean.

Uradiu to, rekao je iznenada, zapanjivi i samog sebe.Od napetosti mu je glas zazvuao preko.

Uradie? Dejvid Felous je zvuao iznenaeno i ne bauvereno.

Da. Doneu ti ga poetkom sledee godine. im stignem.Dobro... odlino. Sjajno je to to ujem, Zak. Priznajem

da sam ve mislio kako si zapao u orsokak. Zvuao si takosigurno da ima neto sasvim novo na temu, ali onda jeprolo dosta vremena...

Da, znam. ao mi je. Ali zavriu knjigu.U redu. Ba dobro. Rei u upravi da se moja vera u tebe

potvrdila, kazao je Dejvid, a izmeu redova je Zak uo tankubojazan, blago upozorenje.

Da, potvrdila se, rekao je Zak dok mu je u glavi kiptelo.Dobro, onda da krenem. Biu slobodan da kaem kako

i ti treba da krene.U tiini posle razgovora Zak je proistio osueno grlo i

oslunuo kako mu um juria, pa se opet skoro naglas nasme-jao. Odakle uopte da pone? Nametao mu se jedan jedini

odgovor. Ponovo je pogledao katalog, stranicu na kojoj jeDenisov portret. Iz privatne zbirke u Dorsetu. Opet prodavacbez imena, ba kao i ranije. Pojavile su se ve tri Denisoveslike iz te tajanstvene zbirke, kao i one dve Micine. Sve to uposlednjih est godina. I sve kao studije za slike koje nikonikad nije video. Zaku je na pamet palo samo jedno mestou Dorsetu odakle bi poeo da trai njihov izvor. Ustao je ipopeo se da se spakuje.


28/32

DRUGO POGLAVLJE

Imala je posetu u krevetu koji je nekad bio majin i jo ugnutod Valentininog tela. Od one noi kad je videla Selest, snovisu joj bili popunjeni, natrpani onima kojih odavno nemai koji su odavno pomrli. Samo su ekali da zamuri pa bijoj se primakli, tihim korakom, iz daljine pa bi se najavilidakom mirisa, proaptanom reju ili izrazom lica kakavsu esto imali. Selestine divlje oi, arlsove ake umrljanebojom, upitno izvijene Delfinine obrve, Elodi koja treskanogom. Njena majka koja bljuje vatru. A s njima su naviralaoseanja i svako od njih bi je zapljusnulo kao talas i otealo

joj disanje. Odvuklo bi je daleko od kopna pa nije mogla daspusti noge, nije mogla da se osloni i obezbedi. Borila se dase ne udavi. Obavijalo ju je more upamenih lica i glasova,

vrtelo ju je i udaralo tako da bi se budila s bolom u stomaku iglave tako pune da nije mogla da se seti gde je i ta je to. Onisu je ispitivali, ba svi redom. Na ta pitanja je samo ona znalaodgovore. Traili su istinu, traili njene razloge, traili kaznu.


29/32


30/32


ukorenjene tuge i razoaranja. Na majinom licu se videlorazoaranje druge vrste.

Zak je krenuo puteljkom, koji je bio tako uzan da su muogledala s obe strane ibale pranjave vlati meje ape. Nazadnjem seditu auta stajali su na brzinu spakovan koer ikartonska kutija sa svim belekama koje je sakupio za knjiguo arlsu Obriju. Bilo ih je vie nego to je pamtio da ih ima.Prorezi na kutiji su se opasno ulegli kad ju je digao ispod

kreveta. Pored kutije je stajao laptop u torbi, pun slika Elizi brojeva i adresa da bi s njom stupio u kontakt; i to je bilosve to je poneo sa sobom. Ne, ispravio se alosno. To jesve to imam. Iza sledee krivine pojavilo se selo, ali je putnastavljao na jug, prema mestu na kome zemlja ponire inestaje u moru, pa je Zak iznenada osetio da ne eli tamoda stigne. Nije imao pojma ta e da radi kad stigne i zbogtoga se oseao nelagodno, gotovo uplaeno. Opet je dao gasi produio kroz selo, jo oko dva kilometra, dok se put nijezavrio na malom zakorovljenom parkiralitu. Tu je bio izble-deli narandasto-beli kotur za spasavanje i znak upozorenjana plimu i podvodno stenje, na tronom pojasu kopna podkojim se valjalo sivo more, ustalasano i nespokojno.

Zak je razmislio ta sledee da uradi. Znao je da vienema kue koju je arls Obri leti iznajmljivao drugi su vepokuavali da je obiu, ali ona je izgorela u nekom trenutkupedesetih godina prolog veka i vie joj se ni temelji ne vide.Na mestu gde se kua nalazila, optina je ezdesetih godinaizgradila put koji iroko obilazi selo i vodi na jugozapad.Neko vreme je posmatrao belu morsku penu. Voda mu jeizgledala hladno i neprijateljski dok je udarala u stenovituobalu, stalno u pokretu, kao da kljua. uo je kako brun-da pod jaim zvukom vetra to se razdvajao oko njegovogauta. Taj zvuk i ona siva svetlost iznenada su mu se uinili


31/32


32/32


vodu i dodirnuo ravnu stenu kojom se pruala jasna belapruga tano po sredini. Pomislio je da je naslika, pa je umislima prebirao po bojama da nae pravu meavinu kojombi predstavio hladnu vodu, besprekoran kamen. Nije biosiguran bi li u tome uspeo, ali prolo je ve mnogo, mnogomeseci otkad nije osetio potrebu da pokua. Neto mirniji,uspravio se, obrisao prste o zadnji deo farmerki. Zakrala sumu creva, pa je seo u kola i vratio se u Bleknoul, gde je video

pab koji mu se uinio primamljiv.Fenjer sa siskomje bio smeten u naherenoj zgradi, sa

zidovima od portlandskog kamena pod talasastim krovnimcrepom. Pred njom je u korpama visilo suvo i dugako cvees kraja leta, meu kojim je promicala lobelija; na tabli je bilametalna lampa udnog izgleda s ruicom na vrhu i dugakomuiljenom cevi to joj je trala sa strane najvie je liila naiskrivljenu kanticu za zalivanje. Pab je bio usred sela, meuzgradama zguranim oko malenog parka i raskrsnice. Koliko

je uspeo da vidi, bio je to i jedini objekat te vrste; na zidujedne kuice naslikan je znak Hoviskoji je svedoio o davnonestaloj prodavnici; potansko sandue na drugoj govorilo jeo zatvorenoj poti. U pabu je bilo svee i tamno, a u pozadini

poznat, otar miris piva i ljudi koji se probijao kroz duvanskidim. Jedan stariji brani par jeo je ribu s pomritom za sto-iem blizu kamina, iako je on bio prazan i oien preko leta.Njihov hrt je odmerio Zaka tunim pogledom dok je ovajiao do anka da narui pivo i sendvie sa unkom. anker

je bio prijatan i glasan. Progovorio je preglasno za tu tihuprostoriju, pa se hrt trgao.

Tu je bilo jo nekoliko ljudi koji su jeli i tiho razgovarali.Zaku se uinilo da je preupadljivo da sedi sam za stolom,pa je ostao za ankom, popeo se na barsku stolicu i skinuodemper.

Documents

Davno Zaboravljena Pesma