Univerzitet u KragujevcuUčiteljski fakultet u Jagodini

Projekat pedagoškog istraživanja

Dejstvo povratne informacije u procesu sticanja znanja u razrednoj nastavi

Profesor: Student:Bandjur Veljko Božović Branka

96/98

1

Jagodina, 2007.U VOD

Produktivnost nastavnog rada i modernizacija su aktuelni zadaci savremene škole.

U našoj pedagoškoj stvarnosti ima dosta toga što bi trebalo na adekvatniji način i bolji način rešavati. Teorijski pristup i teorijska razrešenja izvesnih problema sporo se primenjuju u nastavnoj praksi. Raskorak između teorije i prakse je veoma veliki.

Pedagoška psihologija se postavlja kao baza, sa svojim naučnim dostignućima, za nadgradnju didaktike i metodika određenih nastavnih područja. Bez interdisciplinarnog pristupa prilikom prilaza složenim i odgovornim pitanjima naše teorije i prakse nećemo ostvariti pobedu savremenih tendencija nad tradicionalizmom, približavanje teorije i prakse i plodotvornosti međusobnih uticaja.

2

I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU

U svakodnevnom posredovanju između učenika i nastavnog sadržaja nalazimo na mnoge dileme i probleme. Neke razrešavamo čisto rutinski, empirijski; za neke potražimo objašnjenja ili postavke u savremenoj stručnoj teoriji; neke rešavamo i tako što se i sami uputimo u istraživanje najpodesnijih i najefikasnijiih postupaka.

Analizirajući problem u našoj nastavnoj praksi dolazimo do saznanja da je najprisutniji problem komunikacijskih veza u didaktičkom trouglu: nastavnik- nastavni sadržaj- učenik. Problem je u tome, kako pomoći učenicima da u toj komunikaciji aktivno učestvuju. Kojim sredstvima je najpoželjnije delovati na učenike kako bi se kod njih izazvali takvi procesi koji ih podstiču na delatnost i ponašanje koje ih dovodi do uspeha?

U našoj nastavnoj praksi učenici se, najčešće, na postizanje uspeha podstiču ocenom. Iako postoji veliki napor da se “rasvetli” process ocenjivanja sa psihološkog i sa pedagoškog i sa sociološkog aspekta, ocenjivanje u našim školama je nesistematsko, subjektivno i kontraproduktivno.

Prisutno je takozvano sintetičko ocenjivanje brojkom (od 1 do 5) i rečima (nedovoljan, dovoljan, dobar, vrlo dobar, odličan). Tako se učenik obaveštava o postignutom uspehu na način koji njemu ne daje dovoljno informacija.

Analitičkom pristupu pri ocenjivanju je sklon manji broj nastavnika, jer zahvata veću angažovanost i studioznije proučavanje rezultata nastavnog procesa kao i poznavanje i prepoznavanje oblika stečenog znanja. Analitičkim pristupom preciznije se mogu iskazati dimenzije i kvalitet stečenog znanja.

Povratnu informaciju stavljamo u funkciju podsticaja u procesu sticanja znanja i time joj određujemo realnu mogućnost primene u praksi.

1.1 Dosadašnja istraživanja problema

3

Razvojni put povratne informacije je u neuporednoj vezi sa razvojem psihološke, pedagoške i kibernetičke teorije i prakse.

Problem povratne informacije je postojao, na određeni način, otkada postoji i nastava. Fenomen povratne informacije u teorijama učenja javio se i pre pojave kibernetike, mada ne u njenoj terminološkoj formi. Pojavom kibernetike i pedagoške kibernetike ovaj process dobija novu teorijsku i metodološku osnovu, formu i sadržaj.

U razvojnom putu o shvatanju povratne informacije ističu se sledeća karakteristična shvatanja:

1. Shvatanja Presija, Skinera i Kraudera;2. Shvatanje povratne informacije u tzv. adaptivnim sistemima

(Pask, Stolurov);3. U teorijskoj kibernetici (H.Frank, F.Kube);4. U marksistički orjentisanoj kibernetici;5. U algoritamskom i heruističkom programiranju.Preijevo potkrepljenje, zasnovano na Torndajkovom zakonu

efekta, parkikularnog karaktera, jer didaktičku primenu najčešće nalazi u test zadacima.

Skinerovo operantno potkrepljenje karakteriše se funkcijom reakcije i svrhovite operacije. Potkrepljenje u ulozi povratne informacije preuzima funkciju linearnog kontinuiteta u procesu učenja. H.Frank I F.Kube ističu da svođenjem strukture povratne informacije na komunikacione odnose između upravljajućeg i upravnog sistema njena funkcija se uprošćava i ostaje na nivou teorijskih načela, jer automatski uspostavljena povratna informacija ne obezbeđuje efikasnost nastavnog procesa.

Kibernetički orjentisani pedagozi u SSSR su inspirisani Vinerovim shvatanjem, povratnu informaciju su tumačili kao “protok informacija od učenika ka učitelju i od učitelja ka učeniku”. U vezi sa algoritamskim i kibernetičkim programiranjem pedagoški kibernetičari postavljaju pitanje individualnosti učenika i problem individualizovanog modela učenja.

Povratna informacija posmatrana sa različitih stanovišta može biti:

1. po sistemu usvojenosti: spoljašnja i unutrašnja;2. po složenosti: prosta i složena;

4

3 po vremenskoj dimenzionalnosti: povratna informacija sa zakašnjenjem i bez zakašnjenja;

4. po stepenu fiksiranosti: osnovna i pomoćna;5. po oblicima javljanja: obaveštenje učeniku i obaveštenje

nastavniku.

II METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

2.1. Predmet istraživanja

Predmet istraživanja je proučavanje delovanja povratne informacije u procesu sticanja znanja, sa aspekata njene podsticajne uloge, tj. proučavanje povratne informacije kao oblika obaveštavanja učenika od strane nastavnika o vrednosti njihove aktivnosti i o potrebi eventualne korekcije.

Značajni faktor u nastavnom procesu je povratna informacija. U savremenoj nastavi ona mora biti blagovremena, podsticajna i neprekidna.

Prema saznanjima sadašnja nastava se svodi na nepotpunu ili izostavljenu povratnu informaciju. Ispitivanje i ocenjivanje učeničkog znanja je neblagovremeno, jer se učeniku ne pružaju informacije kojima se potvrđuje ili koriguje njihov rad, koje bi ga orijentisale prema cilju. Učenik obično dobija povratnu informaciju pri proveravanju i ocenjivanju, ali takva povratna informacija ne zadovoljava, nije ni blagovremena, ni učestala, ni potpuna.

5

Najčešće se reaguje samo na greške koje je učenik učinio. Učenik zna kakav je tačan odgovor, a ne zna put do odgovora; uočava grešku, ali ne zna zbog čega je pogrešio. Rezultati rada su u tom slučaju samo indikatori, ali ne i regulatori nastavnog procesa.

U savremenoj nastavi neophodno je povratnom informacijom obezbediti efikasno sticanje znanja. Nedostatak povratne informacije može dovesti do formiranja nepravilnih i neefikasnih metoda umnog rada. Teškoće u učenju koje se javljaju kod učenika su upravo u nerazumevanju i nepravilnom načinu rada.

2.2. Cilj israživanja

Osnovni cilj ovog istraživanja je komparativno proučavanje delovanja potpune i nepotpune povratne informacije, kao i izostavljene povratne informacije u procesu sticanja znanja u nastavi srpskog jezika kod učenika prvog razreda osnovne škole.

2.3 .Zadaci istraživanja

Iz postavljenog cilja istraživanja proizilaze zadaci i to:- Ispitati kakva je povezanost između delovanja različitih oblika

podsticaja (potpuna, nepotpuna i izostavljena povratna informacija) i kvaliteta stečenog znanja.

- Utvrditi delovanje povratne informacije na uzrastu učenika prvog razreda.

- Utvrditi delovanje povratne informacije na sadržajima u nastavi srpskog jezika.

2.4. Varijable istraživanja

Zavisna varijabla u našem istraživanju je uspeh u postignutom znanju iz srpskog jezika.

Nezavisne varijable su:

6

a) izostavljena informacija,b) nepotpuna povratna informacija,v) potpuna povratna informacija.Izostavljena povratna informacija znači da učenik ne dobija

obaveštenje o svojoj aktivnosti, ni u vidu ocene, ni u vidu primedbe.Nepotpuna povratna informacija podrazumeva da će učenik

dobiti obaveštenje o svojoj aktivnosti u vidu ocene i konstataciju da li je njegov rad tačan ili netačan, dobar ili nije dobar.

Potpuna povratna informacija znači da će učenik dobiti obaveštenje o svojoj aktivnosti u vidu ocene, uz obaveštenje i uz konstataciju grešaka i o tome kako greške treba ispraviti. Učenik će znati gde je pogrešio, zašto je pogrešio i kako treba da ispravi grešku. Takođe će znati da je dobro uradio i šta je to dobro u njegovom radu.

2.5. Hipoteze istraživanja

Na osnovu cilja i zadataka istraživanja postavlja se sledeća hipoteza:

Postoji statistička značajna razlika u efektima sticanja znanja zavisno od oblika davanja informacija učenicima po uzrastima i po vrsti nastavnih sadržaja.

Predpostavljamo da se najbolji efekt postiže davanjem potpune povratne informacije, a najslabiji izostavljanjem informacije u procesu sticanja znanja.

2.6. Uzorak istraživanja

Populacija iz koje će biti uzet uzorak obuhvatiće jedno odeljenje prvog razreda Osnovne škole “Jovo Kursula”, Kraljevo, u kome ima ukupno 27 učenika. Za ovo istraživanje učenici su podeljeni u tri grupe (po 9 učenika). Grupe su formirane prema predznanjima učenika koje je ustanovljeno ispitivanjem na početku školske godine kao ustaljena procedura neophodna za rad po kompleksnoj metodi u nastavi početnog čitanja i pisanja (prilozi 1. i 2.).

7

2.7. Metode, tehnike, i instrumenti istraživanja

U ovom istraživanju primeniće se eksperimentalna metoda. Nacrt sprovođenja eksperimenta je:

TABELA 1. Projekat istraživanjaGRUPE

UČENIKAVARIJABLE

KOJE SE UPOREĐUJU

NASTAVNI SADRŽAJ

VREME DEJSTVA

AIZOSTAVLJENA

POVRATNA INFORMACIJA

SAMOSTALNO SLOBODNO U TOKU SVAKOG

BNEPOTPUNA POVRATNA

INFORMACIJA

PISMENO IZRAŽAVANJE

U VEZI SA

ČASA SRPSKOG JEZIKA U

PERIODU OD

CPOTPUNA

POVRATNA INFORMACIJA

PROČITANIM TEKSTOM

25 DANA

Instrumenti koji će biti korišćeni u toku istraživanja:1) Tekst koji sadrži:- Tekstove za ispitivanje čitanja (prilog 2.),- Slike i Slikovnice koje su u sastavu udžbenika Početnica,- Tekstovi iz Prve zbirke tekstova iz udžbenika Početnica.

2.8. Organizacija i tok istraživanja

Projektom istraživanja je predviđeno da se u periodu od 25 dana na svakom času srpskog jezika u završnom delu časa u trajanju od 15 minuta učenicima postavlja zadatak da o zadatoj temi smisle i napišu nekoliko rečenica. Grupe su označene sa A, B i C i grupi A izostavljamo povratnu informaciju, grupi B dajemo nepotpunu povratnu informaciju, a grupi C dajemo potpunu povratnu informaciju (prilog 3.).

8

Grupe su formirane prema polu i prema već postignutom uspehu u čitanju.

2.9. Obrada dobijenih podataka

Rezultati koji se odnose na čitanje biće prikazani tabelarno za celo odeljenje.

TABELA 2. Rezultati ispitivanja u toku radaDATUM

ČITA

ŠČITAVA SRIČE NE ČITA NE POZNAJE SVA SLOVA

UKUPNO

Rezultati brzine čitanja će takođe biti prikazani tabelarno.

TABELA 3. Brzina čitanjaDATUM

BROJ REČI U MINUTU

N

13-20 21-28 29-43 44-56 71 108 146

Nivoi stečenog znanja su: neprepoznavanje, prepoznavanje, reprodukcija, razumevanje i primena. Nivoi stečenog znanja će biti prikazani tabelarno.

TABELA 4. Nivoi stečenog znanjaGRUPE

NIVOI ZNANJA UKUPNO

NEPREPOZNAVANJE

PREPOZNAVANJE

REPRODUKCIJA

RAZUMEVANJE

PRIMENA

AB

9

C

III STRUKTURA IZVEŠTAJAOCENJIVANJA

10

1. Teorijski pristup problemu1.1 Dosadašnja istraživanja problema

2. Metodologija istraživanja2.1. Predmet istraživanja2.2 . Cilj istraživanja2.3. Zadaci istraživanja2.4. Varijable u istraživanju2.5. Hipoteze istraživanja2.6. Uzorak istraživanja2.7. Metode, tehnike i instrumenti istraživanja2.8. Organizacija i tok istraživanja2.9. Obrada podataka i rezultati istraživanja

ZAKLJUČAK

11

Naša nastavna praksa je pritisnuta normatizovanim i prejako regulisanim zahtevima što je zaustavilo inicijative i stvaralačko nadahnuće učitelja. Nasuprot tome visoki kvaliteti pedagoškog stvaralaštva nisu propisima regulisani, pa je motivacija za najvećim postignućima ugašena.

Mnogo je teže organizovati nastavu u kojoj svaki učenik ima svoj indentitet, pri čemu svaki učenik stvara svoj pristup učenju, afirmiše svoj tok i model učenja. Treba uložiti veliki napor da bi se odeljenje pretvorilo u pravu reviju različitosti. Zato je neophodno otkloniti sve prepreke koje učitelja sputavaju da bude kreator atmosfere u učionici.

Jedino tako će naučna dostignuća zaživeti u praksi. Pedagoška praksa će biti uspešnija, a putevi saznanja svestraniji.

LITERATURA

12

1.Bakovljev, Milan: Didaktika, Naučna knjiga,Beograd, 1992.

2.Bandjur, Veljko i Potkonjak, Nikola: Pedagoška istraživanja u školi, Učiteljski fakultet, Beograd, 1996.

3.V.Knežević: Kibernetičke osnove strukture i funkcije povratne informacije u nastavi, Naučna knjiga, Beograd, 1973.

4.Jelena Mioč: Nastava početnog čitanja i pisanja po komleksnom metodu, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.

13

PRILOZI

PRILOG 1.

PODACI O PRETHODNOM ZNANJU I DALJEM NAPREDOVANJU UČENIKAPOZNAVANJE SLOVA

А И О Е У Ц Ш М З Ж

П Б Н Ф К Ч Ј Г Ц Л

Т Ћ П Б Д Ђ Њ Х Џ Љ

ISHODI ISPITIVANJADatum Broj Znanje čitanja

ispitivanja

usvojenih slova

ne pokušava da čita

sriče ščitava čita

Do sada su savladanisva slova ščitavanje reči i

kratkih rečenica ščitavanje teksta

sa razumevanjem

čitanje sa razumevanjem

14

PRILOG 2.

TEKSTOVI ZA PROVERAVANJE ČITANJA

ПАС ЈЕ ПОТЕРАО МАЧКУ.ОНА СЕ ПОПЕЛА НА ДРВО.ПАС НА ЊУ ЛАЈЕ.

МАЈА ИМА ЛОПТУ.МИЛАН ЈЕ ПРОБУШИО.МАЈА ПЛАЧЕ.

ВЛАДА ЈЕ РАЗБИО ЧАШУ.ТАТА ГА ЈЕ ИЗГРДИО.

ТАЊА ЈЕ ОПРАЛА СУЂЕ.МАМА ЈЕ ЗАТО ПОЉУБИЛА.

15

САДА ЈЕ ТАЊА РАДОСНА.

ХЛЕБ

Мама ме послала да купим хлеб.Купио сам га и понео кући.Хлеб је дивно мирисао.Ја сам га све помало чупкао.Мама ме је изгрдила.

16

У ПОДРУМУ

Ишао сам са татом у подрум. Хтели смо да донесемо угља. Тата је изашао. Ја сам остао сам у подруму. Било ме је страх јер је био мрак. Брзо сам се сакрио иза једног сандука. Ту сам остао док се тата није вратио.

_____________________

Јеси ли се ти некад уплашио? Ако јеси, испричај како је то било.

17

КОБАЈАГИ ПЕСМА

Нешто ћу вам, кобајаги, рећи:Гуска ложи, кобајаги, пећи,Крава пере, кобајаги, лонце,Мачка преде, кобајаги, конце,Коњ пуловер, кобајаги, плете,А слон собу, кобајаги, мете.

_________________

Да ли ти када нешто КОБАЈАГИ радиш?Испричај о томе.

18

SADRŽAJ

UVOD 2

I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU 3

1.1. Dosadašnja istrazivanja problema 3 II METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA 5 2.1. Predmet istraživanja 5 2.2. Cilj istraživanja 5 2.3. Zadaci istraživanja 6 2.4. Varijable istraživanja 6 2.5. Hipoteze istraživanja 6 2.6. Uzorak istraživanja 7 2.7. Metode, tehnike i instrumenti istraživanja 7 2.8. Organizacija i tok istraživanja 8 2.9. Obrada dobijenih podataka 8 III STRUKTURA IZVEŠTAJA OCENJIVANJA 10

Zaključak 11

Literatura 12Prilozi - prilog 1.

13

19

- prilog 2. 14

Sadržaj 18

20