Pod okriljem Austro-UgarskePreuzete obaveze prema AU na Berlinskom Kongresu nametale su srpskoj vladi hitno resavanje trgovinskih odnosa, i pokretanje izgradnje zeleznica koja bi AU zeleznice spojila s osmanskim.AU je s aspekta velike sile I najvaznijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije svojim zahtevima ogranicavala tek zadobijenu srpsku nezavisnost.

Trgovacki ugovor koji je sklopljen 1881. davao je status najpovlascenije nacije Austro-ugarskoj a to je znacilo da se izvoz srpske robe nije zastitio od AU zloupotrebe.

Zeleznicki ugovor je bio lakse pitanje, jer je za razvoj privrede I nacionalnu politiku ka oblastima Osmanskog carstva u kojima su ziveli Srbi moderan saobracaj bio neophodan. Bila je to prilika da se prugom Beograd-Vranje krene ka Solunu, kao vaznoj balkanskoj luci.

• Sredisnji deo balkana, sa S kao kljucnom teritorijom , bio je podrucje nadmetanja Austrougarske I Rusije.

• Austrougarska je zelela da sto pre pod apsolutnu kontrolu stavi situaciju u Bosni I Hercegovini I onemoguci srpsku nacionalnu propagandu.

• Knez Milan je zeleo da stekne austrougarsku zastitu pre nego sto BI je Rusija, eventualnim novim uspehom na Balkanu onemoguciLA.

• Sto je dovelo do potpisivanja tajne konferencije izmedju AU I S 1881. god koja je obezbedjivala ne mesanje srbije u AU politiku u BIH i novopazarskom sandzaku I ogranicavao mogucnost Srbije za sklapanjem vojnih I politickih ugovora sa drugim silama bez prethodnog konsultovanja sa dvojnom monarhijom.

• Ipak predvidjao je I proglasenje kneza Milana za kralja I uzdizanje srbije u rang kraljevine.

• Prva zvanicna obrazovana stranka ponela je ime narodna radikalna stranka, proistekla iz okrilja socijalistickih ucenja Svetozara Markovica.

• Stranka se veoma brzo prilagodila stanju u Srbiji I jasnim programom privukla kako preovladjujuce seljastvo, tako I znatan deo gradskog stanovnistva.

• Najuticajnija licnost, bio je pretsednik stranke Nikola Pasic, a istaknuti clanovi bili su Kosta Tausanovic, Lazar Pacu I Pera Todorovic.

• Nakon dobijanja nezavisnosti snazno nezadovoljstvo bilo je u istocnoj Srbiji koja je tesko stradala u ratu 1876. god.

• Sveopsteno narodno nezadovoljstvo usled politicke I finansijske situacije dovelo je do odluke ministra o oduzimanju oruzja narodu 1883. god.

• Sto je dovelo do bune, koja je u istoriji dobila naziv Timocka, a posledice su bile stavljanje radikalne stranke van zakona, uvodjenje dvogodisnjeg kraljevog apsolutizma I potpuni oslonac u spoljnoj politici na Austrougarsku.

• Liberalisticka stranka se zalagala za uvodjenje utavnih prava, jacanje skupstine bez koje se ne bi mogli doneti novi ili ukidanuti stari zakoni,

• Kao jedan od vodja stranke I licnosi sa mnogo uticaja je Jovan Ristic.

• Napredna stranka se zalagala za slobodu govora, pisanja, stampe, udruzivanja. Njen program se u velikoj meri poklapao sa programom liberala, pa je izmedju njih cesto dolazilo do borbe oko biraca.

• Sef stranke bio je Milutin Garasanin.

• Berlinski kongres je onemogucio stvaranje Sanstefanske Bugarske

• Deo Bugarskog naroda u Osmanskom carstvu bio je u autonomnoj knezevini Bugarskoj, dok su Bugari juzno od planine Balkan ostali u oblasti koja je nosila naziv istocna Rumelija.

Teznja Bugara da se ove oblasti spoje postala je realna 1885 god kada je proglaseno ujedinjenje svih oblasti.Osecajuci pritisak evrope, porta ne osudjujuci se da izazove Rusiju cija bi intervencija na Balkanu izazvala uplitanje I Austrougarske. Jedina javna reakcija cula se iz Beograda odakle se oglasio kralj Milan koji je smatrao da je dosao trenutak ispravke granica I bez pregovora sa Bugarima pokrenuo deo vojske I na dva fronta(Vidinskom I Sufijskom) presao granicu.

U strahu od nove radikalne bune, kralj je rat vodio neodlucno I nepripremljeno I nakon poraza kod Slivnice, se sa svojom vojskom povukao ka Nisu sto su Bugari iskoristili i zauzeli nebranjeni Pirot. Posredstvom AU sklopljeno je primirje 1886 god u Bukurestu bez teritorijalnih promena.

• Najvaznije posledice rata bile su ukidanja vanparlamentarne vladavine I kraljeva odluka da se povuce sa prestola.

• Kralj Milan je stupio u pregovore sa radikalima da bi obezbedio presto svom sinu Aleksndru. Rezultat ovih pregovora bio je novi ustav donet pocetkom 1889. god koji je uvodio gradjanski parlamentarizam.

• Iako su zakonodavnu vlast delili skupstina I kralj, ustav je davao prednost parlamentu, buduci da je on odlucivao o budzetu. Po prvi put u Srbiji je glasanje postalo neposredno I tajno.

• Objavljena je sloboda stampe, govora, udruzivanja I uveden visok stepen lokalne samo uprave.

Kralj milan je abdicirao 1889.god u korist sina Aleksandra kome je tada bilo 13 god.Smatra se da su medju licnim razlozima za ovaj cin bile trajna psiholoska kriza I razvod sa kraljicon Natalijom, odnosno emotivna nestabilnost.Politicki razlozi: razilazenje sa idealima naroda I njihovom naklonoscu ka Rusiji.

• Drzavom je do punoletstva kralja Aleksandra upravljalo namesnistvo na celu sa Jovanom Risticem.

• Period namesnistva najbolje su ikoristili radikali koji su postali vladajuca stranka a njihov dolazak na vlast predstavljao je I promenuspoljne politike srbije odnosno njen zaokret od AU ka Rusiji.

• Uz njihovu potporu kralj se drzavnim udarom 1893. god proglasio punoletnim i preuzeo vlast.

• Naredne godine dozvolio je povratak u zemlju svom ocu I suspendovao vazeci ustav vrativsi na snagu ustav iz 1869.

• Namesnicki ustav nije dugo vazio jer je krajem 19 og veka kralj zaveo licni rezim.

• Nezadovoljstvo nacinom kraljevog vladanja biloj je pojacano njegovom zenidbom sa Dragom Masin, bivsom dvorskom damom njegove majke kraljice Natalije. Iako je u narodu uzivala simpatije draga je bila 10 godina starija od Aleksandra a uz to I nerotkinja.

• Da bi donekle stisao nezadovoljstvo u zemlji kralj Aleksandar je 1901. god zemlji podario novi ustav(OKTROJISANI) koji je trebao da prividno ukine kraljev apsolutizam.

• Prekinuta demokratizacija zemlje, cesti drzvni udari inezadovoljsto vojske doveli su do zavere protiv kralja.

• Pod vodjstvom kapetana Dragutina Dimitrijevica Apisa 29.maja 1903. god zaverenici su prodrli u dvor I ubili kralja I kraljicu. Ovim cinom prestala je da postoji dinastija Obrenovic po direktnoj liniji, a na presto dosao je Petar Karadjordjevic, Karadjordjev unuk