Za destilaciju vina, komina od voa i rakije primenjuju se
relativno prosti aparti, dok se za destilaciju sirovine za
rafinisanog alkohola koriste vei i sloeniji aparati. U zavisnosti
od konstrukcije i naina zagrevanja destilacioni aparati se mogu
ovako podeliti: I. Aparati sa prekidnim radom gde spadaju:1.prosti
kazani bez deflegmatora,2. kazani sa deflagmatorom3. destilacioni
aparati u bateriji i 4. kolonski aparati sa prekidnim radom .II.
Aparati sa neprekidnim radom - kolone III. Vakum destilacioni
aparati. Izuzev prostih destilacionih aparata koji se zagrevaju
direktvo vatrom, svi ostali se zagrevaju bilo direktno vatrom, bilo
parom i to direktno ili indirektno. 1, Kazani bez deflegmatoraTo su
prosti aparati i sastoje se iz: 1. Kazana u njemu se zagreva
materijal koji se destilie. Moe biti smeten u uzidanu pe. Izrauje
se uglavnom od bakra.2. Poklopac (kapak) slui da prikuplja paru i
da je usmerava u pravcu hladionika. 3. Hladionik (kondenzator) u
njemi se nalazi spiralna cev kroz koju prolaze alkoholno vodene
pare i kondenzuju se.4. Spoljna cev koja spaja kazan sa
hladionikom.5. Sud za prihvatanje destilata. Kazani mogu biti
pokretni i nepokretni. Veliina im je do 400 litara, a mogu biti i
2000-3000 litara. Razlikuju se po odnosu prenika i i visine.Kazan
se puni do 2/3 svoje zapremine. Puni se tako to se najpre sipa voda
i tek kada ona pone da destilie sipa se proizvod koji treba da se
destilie. Mali kazani daju dobar kvalitet destilata, ali je rad sa
njima spor i
