Dom tajlanDske aristokratije

Hua Hin

T e k s T Žikica Milošević

sa okolinom

52

Destinacije

| TRAVEL maGaZine 53TRAVEL maGaZine |

i ostalih “smicalica” kojima se Raj pretvara u Pakao, i to sve na Zemlji, u razmaku od nekoliko dana.

Sve u svemu, to je region koji ubrzano buja u razvoju Tajlanda, a koji je nekako u umovima stranaca bio skrajnut zbog egzotičnih letovališta na Adamanskom moru i onih na jugu Tajlandskog zaliva. No, Tajlanđanima je ovaj kraj i te kako poznat, budući da je već stotinama godina ovo dom aristokratiji, kraljevskoj porodici i dobrostojećim građanima Bangkoka. Jednostavno, dovoljno je bio blizu da se do njega može doći vozom, danas je dovoljno blizu da se za nekoliko sati može stići autom, a i običnom bangkočkom plebsu Hua Hin nije nepoznat, budući da je ovo

praktično prvo mesto na koje se stiže iz vreve Bangkoka da bi se osetio mir plaža, zelenilo i, makar ostaci, divljine, koja vreba na svakom koraku.

Malo istorijeZapravo, Hua Hin predstavlja i distrikt i grad, i paradoksalno, prvo je nastao distrikt, pa tek onda i sam grad. Malo istorije da rasvetli ovu tematiku: 1834. godine, pre nego što se uopšte i spominjalo ime Hua Hin i pre nego što je ime i nastalo, neki seljani iz obližnje provincije Pečaburi bili

su pogođeni teškom sušom, a poznato je da gde nema vode, nema ni pirinča. Na jugu je bilo vode i pomenutim odgajiva-čima pirinča se mesto na jugu dopalo i sagradili su omanje selo na peskovitoj i plitkoj obali nepreglednog mora išaranoj stenjem, i dali mu ime Samor Rijang, ili u prevodu “Niz stena”. No, ovo ime se zadr-žalo tek manje od jednog veka. U 20. veku, kada ljudi širom sveta postaju svesni značaja odmora za zdravlje, i fizičko i du-hovno, plaže postaju popularne. Pa tako se to desilo i na Tajlandu, čiji su monarsi imali izvesnu tradiciju prijema evropskih uticaja bez padanja pod direktnu vlast evropskih kolonijalnih sila.

Sijam, kako se zvao tadašnji Tajland, je jedini u celoj Indiji i Indokini bio nezavisna država, dok je u potpunosti bio okružen bri-tanskim i francuskim posedima i protekto-ratima, ali je to ostvario mudrom kraljev-skom politikom i izvesnim popuštanjem prema velikim silama. Elem, 1921. godine se Princ Puračatra, koji je bio postavljen na čelo Državnih tajlandskih železnica, odlu-čio da napravi prugu od Bangkoka do plaže i da na plaži sagradi Railway Hotel (Pružni Hotel), koji je služio za odmor eminentnih stanovnika Bangkoka.

I sam kralj Rama VII (Pradžadipok po pravom imenu - svi kraljevi Tajlanda

uzimaju ime Rama kada dođu na presto) je mesto toliko zavoleo, a kako i ne bi, kada su plaže spektakularne, da je na tom mestu sagradio i svoju palatu, letnju i od drveta, raznobojnu i prozračnu. Ona se danas nalazi na prekrasnom mestu, pored divnih plaža, i izgleda neobično skromno

za evropske uslove. No, savršena je za azijske! Načinjena je gotovo kao so-

jenica, u tradicionalnom tajskom stilu: zbog čestih poplava

kuće ovde imaju “noge” i ne počinju direktno od zemlje, pa stoga

i sama palata “ne želi da rizikuje previše”.

S obzirom na tajfune koje smo

videli ili čije smo dejstvo videli, nije neosnovano tako graditi kuće i palate. Palata je

nazvana Vang Klaj Kang Von, ili u pre-vodu “Palata daleko od briga” i danas

predstavlja veliki ponos Tajlanđana koji su raspoloženi da vam objasne

svaki element života kraljevske

skrajnuta od očiju turista, iako centralna, tajlandska Obala izlazećeg sunca jeste mesto mira i spokoja, dugih peščanih plaža, hramova i kraljevskih palata. To je jedan od onih bisera koji se retko otkrivaju masovnim turistima, ali koji čekaju da budu otkriveni, da sa njih bude oduvana prašina, što mi sada činimo

ajland u svačijem srcu ostavlja različite i veoma slikovite asocijacije, vezane za pesme, filmove, zvuke, mirise i ukuse, koje kao da smo davno nekada

sanjali, a sada smo se probudili u tom snu. Nepoznati deo zemlje, barem za većinu evropskih i zapadnih turista, čini ono što se u poslednje vreme naziva Obalom izlazećeg sunca (Sunrise Coast), a to je oblast direktno preko puta Pataje, na obalama Tajlandskog zaliva, na putu od Bangkoka do živopisne i dobrano razvijene rivijere juga, gde dominiraju fotogenični Ko Samui i ostala ostrva. Upravo je Obala izlazećeg sunca i njen centralni dragulj - Hua Hin, bio cilj

naše male ekspedicije, na kojoj možemo da zahvalimo Turističkoj organizaciji Tajlanda (TAT) i Austrian Airlines-u.

Hua HinRavnica, polja pirinča, stabla banana, palme i zelenilo koje prosto “bode oči”, u sklopu sa plavetnilom neba koje kao da je beskrajno. Planine koje kao da “slučajno” izranjaju iz ravnice i ponovo se u njoj gube. Zelenilo je nestvarno, i po toj zagasitosti se može jasno znati da niste u Evropi; da ste u tropima. Samo tropi imaju ovako neverovatnu boju vegetacije i ovako divlje promene ćudi: od mirnog, leškarećeg usta-jalog vazduha, do divljih pljuskova, tajfuna

T

Railway Hotel je u filmu “Polja smrti” glumio Hotel Pnom Pen u Kampučiji.

Bangkok

Čang Mai

Hua Hin

Hua Hin je prepun luksuznih rizorta na peščanoj plaži dugoj kilometrima. U daljini, magična Majmunska planina podseća nas da smo u egzotičnoj zemlji budizma i svetih majmuna

Kraljevska palata spolja: tradicionalna tajlandska arhitektura zahteva da kuće stoje „na nogama“, a palata jednog kralja nije bila izuzetak

Unutrašnjost letnje kraljevske rezidencije: sve je prozračno, drveno i puno boja

Destinacije

54 | TRAVEL maGaZine 55TRAVEL maGaZine |

jugu naglo će se proslaviti posle Drugog svetskog rata kao letovališta, dok će Hua Hin, novoosnovani “bumtaun”, postati prvi i najveći tajlandski rizort. On je to ostao i dan-danas, razvivši se u grad koji ima strukturu savremenih letovališta, sa mno-go hotela, sasvim novom infrastrukturom, i bez mnogo istorije, ali sa puno budućnosti.

Zbog malog broja stranaca u poređenju sa ostalim rizortima i zbog popularnosti među tajlandskom elitom, ovu rivijeru če-

a mora se priznati da je Tajland veoma ozbiljno shvatio sigurnost monarha, jer su mere bezbednosti izuzetne.

U svakom slučaju, kraljevska porodica je došla prva, kao i u slučaju Estorila, San Sebastijana ili Bijarica u Evropi, a sledili su oni nižeg ranga. Prvo je nastala grupa palata pod imenom Sukaves, a Princ Krom Pra Naresvorarit daje plaži ime Hua Hin. Od plaže će i celo naselje preuzeti ime, a sva naselja na pruzi od Bangkoka prema

porodice, njihove političke sastanke sa evropskim liderima i njihove političke mudrolije kojima su sačuvali Sijam da ne doživi sudbinu Kambodže ili Burme.

Palata je veoma prozračna i omogućava vazduhu da cirkuliše, a to je, verujte, u klimi Indokine od krucijalne važnosti, jer je jedna od stvari na koju morate da se naviknete u jugoistočnoj Aziji, ne samo visoka temperatura, već i velika vlažnost, koja vas za nekoliko minuta učini potpuno mokrim. U doba kada kraljevi i kraljice ni-su imali nikakvu šansu da se nose nedolič-no razodeveni, dobra cirkulacija vazduha spasavala je svaku osobu, a naročito one plave krvi, neprijatnosti od prevelike vru-ćine. Do 2006. godine palata je bila i stalna rezidencija kralja, ali je njegovo narušeno zdravlje prisililo tajlandskog monarha da se vrati u Bangkok, užurban i prenaseljen za njegov ukus. Bilo kako bilo, kralj je kada smo mi bili u kompleksu palate bio baš tu, pa nismo mogli da je obiđemo iznutra,

sto nazivaju “Tajlandskim Beverli Hilsom” - verovatno zbog velikog broja vikendica i vila imućnih građana Bangkoka. Naravno, Tajlanđani u njima borave uglavnom u pe-riodu kada nije monsun, a monsun je ovde od maja do oktobra: ostalih razlika nema, jer je cele godine temperatura između 30 i 40 stepeni Celzijusa.

Malo atrakcijaU Hua Hinu, osim dugih plaža, moguće je videti i nekoliko posebnih atrakcija, kao što je najlepša železnička stanica na Tajlandu, sva od crvenog i žutog drveta, a praćena je i kraljevskim paviljonom, koji izaziva malo čuđenje, pošto nije baš naj-jasnije šta bi kralj radio na pruzi. Zapravo je ovo paviljon iz Sanamčana, koji je sa-građen u Hua Hinu 1968. godine. Svejedno, u Aziji je zbog gradnje drvetom vrlo teško proceniti starost neke građevine, i lako smo mogli poverovati da je star nekoliko vekova: podjednako je lep.

Takođe, valja napomenuti da se plaža po kojoj je grad dobio ime i duž koje se prostire, završava Majmunskom planinom- Kao Takijap, gde se nalazi budistički hram i statua Bude, a pogađate, majmuni su ovde svete životinje i oni naseljavaju svaki od kompleksa hramova, pa i ovaj. Zanimljivo je da se prema granici sa Burmom mogu

Majmuni su svete životinje u hinduizmu i budizmu zbog po-vezanosti sa bogom Hanumanom koji je veoma omiljen.

Najlepša železnička stanica Tajlanda je baš u Hua Hinu, a još lepši od nje je kraljevski paviljon (s leve strane) – obe zgrade krasi azijatska polihromatičnost

Hua Hin je brzorastući rizort sa savremenim bulevarima i mnogo mesta za izgradnju novih hotela. Portret kralja

Rame govori o sveprisutnosti poštovanja monarhije

Kao Vang i njegovi hramovi i palate predstavljaju divan spoj tajlandske i zapadnjačke arhitekture

Destinacije

56 | TRAVEL maGaZine 57TRAVEL maGaZine |

MALOPRODAJE:Novi Beograd:

TC Delta, Jurija Gagarina 16, Beograd:

Balkanska 13 Nušićeva 15Novi Sad:

Galerija, Zmaj Jovina 7TC Big, Sentandrejski put 11

Kragujevac:TC Plaza, Bul. Kraljice Marije 56

od 01.12.2013. do 15.01.2014.na kompletan asortiman robe,

izuzev na artikle koji su na popustupo ranije donetim Odlukama.

Popust ne važi za odloženo plaćanje.

infoGEoGRAfSKi poLoŽAjNalazi se 200 km južno od Bangkoka, u provinciji Pračuap kiri kan, na početku puta do južnih rizorta, poput Puketa. Zapljuskuje ga Pacifik i Tajlandski zaliv.

popuLAcijA95.000 stanovnika.

DoKuMEnTAPotreban je pasoš Republike srbije i viza, koju dobijate u ambasadi u Budimpešti ili konzulatu u Zagrebu. Procedura je brza i viza se dobija istog dana. Pasoš, jedna fotografija i formular za izdavanje vize su dovoljni. Cena: za jedan ulazak 35 €, za svaki sledeći po 35 €. Maksi-malno tri ulaska. Trajanje: dva meseca, svakim ponovnim ulaskom dobija se još na dva meseca. Adresa ambasade je Royal Thai embassy, Vrecke ut. 7912, 1025 Budapest, Hungary. konzulat Tajlanda u Zagrebu: Gundulićeva 18/IV, 10 000 Zagreb, Hrvatska. Moguće je izvaditi vizu i preko agencije. Viza se produžava na mesec dana na licu mesta.

KLiMATropska klima savane, vrlo vruća i vrlo vlažna. Tempera-ture su ujednačene (iznad 30 stepeni Celzijusa cele godine) i razlikuju se monsunska i suva sezona. Najbolje vreme za posetu je od novembra do aprila, jer tada ima najmanje padavina.

VREMEnSKA RAzLiKA GMT+7

jEziKZvanični jezik je tajski. Jezik sporazumevanja može biti engleski ili u manjoj meri francuski. Tajland nije bio ničija kolonija, pa nema “jezik

kolonijalista”, koji najbolje zna domaća populacija, kao što je to slučaj u singapuru, Indiji, Burmi, Maleziji ili Vijetnamu i kambodži u nešto manjoj meri.

MEDicinSKE noRMENema posebnih vakcinacija. Voda se ne pije iz česme. Putna apoteka neka sadrži tablete protiv mučnine i glavo-bolje, kao i nešto za povišenu temperaturu.

noVAcBat, ali se na latinici koju koriste za transkripciju piše

“baht”, no h se ne čita! 1 euro vredi oko 41 bat.

jAVni pREVozVozi se levom stranom i pazite kako prelazite ulicu! Gledajte prvo desno, pa levo! Javni pre-voz se gotovo u celini sastoji od songtaua (songthaew), što su mala vozila koja kupe putnike usput. Takođe, dobar izbor je tuk-tuk ili moto-taksi, jer se kreću brzo i lako kroz gužvu i ima ih puno.

BEzBEDnoSTVrlo bezbedna zemlja. Budi-zam kao veoma miroljubiva religija čini da su Tajlanđani vrlo mirni.

zABRAnEIako su tolerantni prema sve-mu i svačemu, Tajlanđani su osetljivi na samo dve stvari: vređanje kraljevske porodice i vređanje Bude i budizma. Nemojte praviti šale na račun te dve stvari, niti uništavati ili gaziti novčanice, jer je na svakoj lik kralja Rame. Takođe, nemojte pričati da je Tajland

“razvratna zemlja” ili “seks-destinacija”, jer su vrlo osetljivi na tu reputaciju.

zABAVAVećina zabavnih mesta su oko soi Bintabata i soi sekalama, gde ima puno pivnica, diskote-ka, karaoke barova, žive mu-zike i tako dalje. Većina lokala prestaje da radi posle ponoći, a recimo cena alkoholnog pića je oko dva i po eura za pivo od 0,60 litre. sokovi su jeftini, a vino je preskupo. Ako ste avanturista, probajte pivo od pirinča, vrlo popularno među lokalcima, a liči na belo vino.

naći sjajni vodopadi, kao što je pa Lau, a u blizini je ogromna statua monaha Luang pu Tuata, koji je poznat po svojim čudotvornim sposobnostima, pa je za života dobio ceo spomen-park. Park je relativno nov, ali to se u Aziji gotovo nikada ne vidi. Uživajte u njemu kao da je drevan, jer budizam i poučava o ci-kličnosti rođenja i ciklusima vremena. Nama u Evropi vreme je linearno, ovde već nije.

Noćni životNoćni život se svodi na barove i noćne klubove koji su skromni i rano se zatvaraju, a blizina kraljevske palate po automatizmu znači da je nemoguće sresti go-go klubove, noćne igračice, “nagu zabavu” i ostale “ska-redne čari” koje se često povezuju sa noćima u ovom kraju sveta. Umesto toga, tu je noćna tržnica koja omogućava jedan deo zabave koji niste imali kod kuće: pogledajte samo koji se sve artikli prodaju i sve će vam biti jasno - na drugom ste kontinentu, gde se jedu skakavci i škorpije, gde je moda drugačija, a mirisi i ukusi sasvim različiti.

Kao VangNedaleko od Hua Hina nalazi se stari kraljev-ski grad pečaburi, koji je postojao dok su ovde živeli naseljeni primarno pripadnici naroda Mon, koji su ovde i u Burmi domicilno stanov-ništvo. Kasnije su se ovde naselili i Kmeri i Tajci i Kinezi, tako da je grad poprimio mnoge uticaje. U svakom slučaju, Pečaburi je posebno interesantan za jednodnevne izlete iz Hua Hina, zbog toga što se 1860. godine kralju Rami IV ukazala ideja da načini na vrhu brda iznad grada kompleks palata i hramova pod imenom pra nahon Kiri, kolokvijalno znan kao Kao Vang.

Zanimljivo je da je sve ponovo veoma skromno za evropske standarde, ali i veoma harmonično stopljeno sa prirodom, brdima

i vegetacijom. Velika količina padavina se primeti po pocrnelim zidovima od vlage, jer je kralj imao ideju da napravi hramove i palatu od evropskih materijala, koji su se pokazali inferiornima u vlažnoj klimi Indokine.

Kao Vang je zapravo uprošćeni naziv za ceo kompleks i “narodsko” ime koje znači

“Brdo sa palatom”, a ceo park se sastoji od tri grupe zgrada, na tri vrha, spojenih stazama. Zapadno brdo ima palatu sa zanimljivom izložbom koja prikazuje kako izgleda kraljevski život (u palatu se ne sme ući sa cipelama na nogama, a cipele se nose u ruci da ih ne bi ukrali, pogađate, sveti majmuni!). Srednji vrh ima budistički hram u cejlon-skom stilu (“čedi”), pod imenom Pra Tat Čom Pet, a istočni vrh je opet, potpuno drugačiji i i ima kraljevski hram, koji je najvažniji, i

koji se zove Vat Pra Kaeo, koji liči na istoimeni hram u Bangkoku (zaštitni znak celog Tajlanda).

Zgodno je, ako imate vremena, da obiđete sva tri brda, peške, a tradicija kaže da je lepše i bolje pročistiti um i telo pešačenjem do vrha, ali većina posetilaca, ipak, ide do vrha žičarom, to jest nekom vrstom brdske pruge. Najveći izazov su maleni majmuni koji koriste svaku priliku da ukradu sve što nije “zakucano za pod” i oteće vam iz ruke hranu i piće, odneće vam cipele ako ih ne ponesete, mogu vam skinuti naočare sa lica, ali za fotoaparat nisu nešto bili posebno zainteresovani, kao ni za telefone. Pa ipak, va-lja biti siguran, o čemu govore brojni znaci da se pazite majmuna. Majmuni su nas sa neskrivenim prezirom gledali zbog činjenice da ništa nismo imali u rukama što bi bilo pitko ili jestivo, i što bi njih zanimalo. Na našu sreću.

EpilogObala izlazećeg sunca na Tajlandu jeste jedan od onih bisera koji se retko otkrivaju masovnim turistima, ali koji čekaju da budu otkriveni, da sa njih bude oduvana prašina. Daleko od vreve, opušteno, okruženo kraljevskim kompleksima, svako od ovih mesta još čuva duh Tajlanda koji je moguće videti samo na severu zemlje, a koji se u metropoli i na jugu, krcatom strancima, već lagano izgubio. Ili bolje reći, u skladu sa budističkim duhom

- transformisao.

Hua Hin je rešio da povrati staru slavu: iako je bio ubedljivo prvi rizort Tajlanda, uveliko su prestigli Puket, Pataja ili Ko Samui, razvijeni u poslednjih 40 godina.

Kao Vang je popularno „narodsko“ ime za kompleks Pra Nakon Kiri (Grad svetog brda), i znači „Brdo sa palatom“: osim kraljevske palate tu su i dva hrama, jedan u sijamskom, a drugi u cejlonskom stilu

Sveti majmuni imaju svoj ritam života i ne prezaju od krađe hrane, pića ili nečega što im se dopadne – ako ste dovoljno

oprezni, biće sve dobro i majmunčići će ostati vidno frustrirani

Pogled iz Palate na „čedi“, stupu u cejlonskom stilu po imenu Pra Tat Čom Pet (desno) i kraljevsku pagodu Vat Pra Kaeo, u sijamskom stilu (desno): ove dve svetinje se nalaze na preostala dva brda Kao Vanga

58 | TRAVEL maGaZine

Destinacije