ŽIVOT I DELO ISUSA HRISTA

Hronološko predstavljanje životaIsusa Hrista

SadržajPREDGOVOR........................................................................................1

I. RODENJE I DETINJSTVO.................................................................2

II. POCETAK JAVNE SLUZBE ISUSA HRISTA.................................12

III. GODINA POPULARNOSTI............................................................24

IV. GODINA OPOZICIJE.....................................................................53

V. ZADNJIH NEDELJU DANA..........................................................105

VI. CETRDESET DANA POSLE VASKRSENJA..............................145

i

PREDGOVOR

PREDGOVOR

U ovoj knjizi nalaze se događaji iz života Isusa Hrista,koje su zabeležili četiri evanđelista, stavljeni uhronološki niz. Stoga, čitalac može da doživi kontinualnitok života i službe Isusa Hrista, te da dobije jedan široki– panoramski pogled na Njegov život i dešavanja okoNjega.

Ideja da se Isusov život u kontinuitetu i hronološkizapiše nije nova. Prvu ovakvu evanđeosku harmonijusastavio je oko 170 god. Tacian i nazvao jeDiatessaron.

U sastavljanju ove "evanđeoske hronologije" Isusovaživota, korišten je prevod Evanđelja Dr. Emilijana MČarnića.

Verujemo da će ova knjiga biti mnogima blagoslov.

Sionska trubawww.siont.net

1

I. RODENJE I DETINJSTVO

I. ROĐENJE I DETINJSTVO

1.1 Uvod (Mk. 1:1, Lk. 1:1−4, Jn. 1:1−18)

Početak evanđelja o Isusu Hristu, Sinu Božijem. Pošto su mnogipreduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, − onakokako nam predaše oni koji su od početka bili očevici i služitelji reči, −naumih i ja − pošto sam sve tačno ispitao od početka − da ti napišempo redu, ugledni Teofile, da uvidiš istinitost onoga o čemu si poučen. Upočetku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ovabeše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo,nije postalo bez nje. U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. Isvetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.

Pojavi se čovek, poslan od Boga, po imenu Jovan; ovaj dođe zasvedočanstvo, da posvedoči za svetlost, da svi poveruju kroz njega.On ne beše svetlost, nego je trebalo da posvedoči za svetlost.

Istinita svetlost, koja osvetljava svakog čoveka, dolažaše na svet. Nasvetu beše, i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna. Svojima jedošao, i njegovi ga ne primiše. A svima, koji ga primiše, dade moć dapostanu deca Božija, − onima što veruju u njegovo ime, koji se nerodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muževljeve volje − nego od Boga.

I Reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavukao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine. Jovan svedoči zanjega i viče: ovaj je za koga rekoh: koji za mnom dolazi postoji premene, jer pre mene beše. Iz njegove punoće svi mi primismo, i toblagodat za blagodat. Jer zakon je dan preko Mojsija, a blagodat i

2

istina dođe kroz Isusa Hrista. Boga niko nikad nije video; jedinorodniBog, koji je u Očevom krilu, on ga objavi.

1.2 Nagoveštaj rođenja Jovana Krstitelja (Lk. 1:5−23)

U vreme judejskog kralja Iroda beše jedan sveštenik po imenuZaharija, od Avijine črede, i njegova žena od Aronovih kćeri po imenuJelisaveta. Oboje behu pravedni pred Bogom živeći bez mane po svimzapovestima i naredbama Gospodnjim. Dete nisu imali, jer jeJelisaveta bila nerotkinja, a oboje zađoše u godine.

Kada je on kao sveštenik služio pred Bogom po redu svoje črede, poobičaju sveštenstva pade na njega kocka da uđe u hram Gospodnji iokadi, a za vreme kađenja sve mnoštvo naroda molilo se napolju. Tadamu se pojavi anđeo Gospodnji stojeći s desne strane kadionogžrtvenika. Videvši ga Zaharija se uznemiri i strah ga spopade. Ali muanđeo reče: ne plaši se, Zaharija, jer je uslišana tvoja molitva i tvojažena Jelisaveta rodiće ti sina, a ti treba da mu nadeneš ime Jovan.Radovaćeš se i veselićeš se, i mnogi će se obradovati njegovomrođenju. Jer će biti velik pred Gospodom, neće piti ni vina ni žestokapića, a Duha Svetoga napuniće se još u utrobi svoje majke, te ćeobratiti mnoge Izrailjeve sinove njihovom Gospodu Bogu. On će ićipred njim u Ilijinom duhu i sili, da obrati srca otaca prema deci inepokorne na pravedničku razboritost, da pripremi Gospodu uređennarod. Zaharija pak reče anđelu: po čemu ću to poznati? Ja sam,naime, star a i žena mi je zašla u godine. Odgovori anđeo i reče mu: jasam Gavril koji stoji pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i dati javim ovu radosnu vest; i, evo, onemećeš i nećeš moći da progovorišdo onoga dana kada će se ovo dogoditi, zato što nisi poverovao mojimrečima koje će se ispuniti u svoje vreme. A narod je iščekivao Zaharijui čudio se što se dugo zadržao u hramu. A kada je izišao, nije mogaoda im govori, i uvideše da mu se neko javio u hramu. I on im davaše

3

znake glavom i osta nem.

I kad se navršiše dani njegove službe, ode svojoj kući. A posle ovihdana zače njegova žena Jelisaveta i krila se pet meseci govoreći: takomi je učinio Gospod u vreme kada pogleda na mene da ukloni mojusramotu među ljudima.

1.3 Nagoveštaj rođenja Isusa Hrista (Lk. 1:26−38)

A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u galilejski grad po imenuNazaret devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josifa iz Davidovogdoma; devojka se zvala Marija. I ušavši k njoj anđeo reče: raduj se tišto si stekla milost, Gospod je s tobom [blagoslovena si međuženama]. Ona se uplaši na ovu reč i razmišljaše kakav bi to pozdravbio. Tada joj anđeo reče: ne boj se, Marija; jer si našla milost u Boga. Igle, začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti velik izvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog ocaDavida, te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovomcarstvu neće biti kraja. A Marija reče anđelu: kako će to biti kad neznam muža? Anđeo pak odgovori i reče joj: Duh Sveti doći će na tebe isila Svevišnjega oseniće te; zato će se to sveto dete zvati Sin Božiji. Ividi, tvoja rođaka Jelisaveta, i ona zače sina u svojoj starosti; ovo ješesti mesec njoj koju zovu nerotkinjom, jer je svaka reč Božija moćna.Na to Marija reče: evo služiteljke Gospodnje; neka mi bude kako sikazao. I anđeo ode od nje.

1.4 Susret Marije i Jelisavete (Lk. 1:39−45)

U one dane Marija usta i pohita u gorski kraj u jedan Judin grad, pauđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Jelisavetu. Kada Jelisaveta ču Marijin

4

pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi, i napuni se Duha SvetogaJelisaveta, te povika iz glasa i reče: blagoslovena si među ženama iblagosloven je plod utrobe tvoje. I otkud mi to da majka moga Gospodadođe k meni? Jer gle, kad glas tvoga pozdrava dođe do mojih ušiju,zaigra dete od radosti u mojoj utrobi. I blažena je ona koja jepoverovala da će se ispuniti što joj je Gospod rekao.

1.5 Marijina himna (Lk. 1:46−56)

Marija pak reče: »Veliča duša moja Gospoda, i obradova se duh mojBogu, mome spasitelju; što pogleda na poniznost svoje služiteljke. Jer,gle, od sada će me svi naraštaji smatrati blaženom; što mi velika delaučini Silni, i sveto je njegovo ime, i milostiv je od kolena do kolenaonima koji ga se boje. Svojom rukom učini silu, razbi ohole u mislimanjihova srca. Zbaci vladaoce sa prestola i uzvisi ponizne, gladne nasitidobrima a bogate otpusti prazne. Prihvati Izrailja, svoga slugu, da seseti milosti, kao što reče našim očevima, Avraamu i njegovompotomstvu doveka.« A Marija osta s njom oko tri meseca, pa se vratisvojoj kući.

1.6 Rođenje Jovana Krstitelja (Lk. 1:57−66)

Jelisaveti pak dođe vreme da rodi i rodi sina. I čuše njeni susedi irođaci da joj je Gospod ukazao veliku milost, te se radovahu s njom. Au osmi dan dođoše da obrežu dete, i nazivahu ga Zaharija − po imenunjegovog oca. Ali njegova majka progovori i reče: ne, nego će se zvatiJovan. Rekoše joj: nema nikoga u tvojoj rodbini koji se tako zove. Inamagnuše njegovom ocu da kaže kako bi on želeo da se dete zove. Izaiska pločicu za pisanje pa napisa: Jovan je njegovo ime. I svi sezačudiše. A njegova usta i jezik se odmah otvoriše pa govoraše slaveći

5

Boga. I strah obuze sve njihove susede, te se u svem brdovitom krajuJudeje govorilo o svemu ovome, pa svi koji su čuli primiše to u svojasrca govoreći: šta će to biti od ovoga deteta? Jer ruka Gospodnja bešes njim.

1.7 Zaharijina himna i proroštvo (Lk. 1:67−80)

A Zaharija, njegov otac, napuni se Duha Svetoga i izgovori proročkereči: »Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev što je posetio i iskupiosvoj narod, i podigao nam rog spasenja u domu svoga sluge Davida,kao što je obrekao od davnine kroz usta svojih svetih proroka spasenjeod naših neprijatelja i iz ruke svih koji nas mrze, da učini milost našimočevima i da se seti svoga svetog saveza, zakletve kojom se zakleonašem ocu Avraamu, da će nam dati da mu služimo bez strahaizbavljeni od neprijateljske ruke u svetosti i pravednosti pred njim u svenaše dane. A ti, dete, zvaćeš se prorok Svevišnjega; jer ćeš ići predGospodom da pripremiš njegove puteve, da naučiš njegov narod da jespasenje u oproštenju njihovih grehova, milosrdnim srcem našegBoga, kojim će nas posetiti svetlost sa visine, da zasvetli onima štosede u mraku i senci smrti, da uputi naše noge na put mira«.

A dete je raslo i jačalo duhom, i bilo je u usamljenosti do dananjegovog istupanja pred Izrailj.

1.8 Rođenje Isusa Hrista (Lk. 2:1−7)

U ono vreme pak iziđe zapovest od cara Avgusta da se popiše savsvet. Ovo je bio prvi popis kada je Kvirinije upravljao Sirijom. I svi su išlida se popišu − svako u svoj grad. Tako i Josif ode iz Galileje iz gradaNazareta gore u Judeju u Davidov grad koji se zove Vitlejem, zato što

6

je bio iz Davidove kuće i porodice, da se upiše sa svojom isprošenomženom Marijom koja je bila trudna. A kad su bili onde, dođe vreme daona rodi, i rodi svoga; sina prvenca, te ga povi u pelene i metnu u jasle,jer za njih nije bilo mesta u gostionici.

1.9 Pastiri i anđeli (Lk. 2:8−20)

A u istom tom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kodsvoga stada. I anđeo Gospodnji im pristupi i slava Gospodnja ihobasja, te se uplašiše vrlo. Anđeo im pak reče: ne bojte se; jer gle,javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu, zato što vam sedanas rodio Spasitelj u Davidovom gradu, koji je Hristos Gospod. I ovovam je znak: naći ćete dete povijeno u pelene gde leži u jaslama. Iodjednom se sa anđelom stvori mnoštvo nebeske vojske hvaleći Bogai govoreći: slava Bogu na visini i na zemlji mir među ljudima koji su poBožjoj volji.

A kad anđeli odoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom:hajdemo do Vitlejema da vidimo taj događaj o kome nas je Gospodobavestio. I žureći dođoše pa nađoše Mariju i Josifa, i dete gde leži ujaslama. A kad videše, objaviše što im je rečeno za ovo dete. I svi kojisu čuli, zadiviše se onome što su im pastiri rekli. A Marija je pamtilasve ove reči i razmišljala o njima u svom srcu. I pastiri se vratišeslaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli onako kako im je bilorečeno.

1.10 Isusa donose u hram (Lk. 1:21−40)

I kad se navršiše osam dana za njegovo obrezanje, nadenuše mu imeIsus, kako ga nazva anđeo pre no što ga je majka začela.

7

I kad se navršiše dani njihova očišćenja − po Mojsijevom zakonu,odneše ga u Jerusalim da ga stave pred Gospoda, kao što je napisanou zakonu Gospodnjem: »Sve muško − što se prvo rađa − neka seposveti Gospodu«, i da prinesu žrtvu kako je rečeno u zakonuGospodnjem: »Par grlica ili dva golupčeta«.

I gle, u Jerusalimu je živeo čovek po imenu Simeon, i to čovekpravedan i pobožan koji je očekivao Izrailjevu utehu, i Duh Sveti bešena njemu. Njemu je Duh Sveti prorekao da neće videti smrti pre no štovidi Pomazanika Gospodnjeg. I nadahnut Duhom dođe u hram. I kadsu roditelji unosili dete Isusa da postupe s njim po zakonskom običaju,uze ga na svoje ruke, blagoslovi Gospoda i reče: sad otpuštaš s miromsvoga služitelja, Gospode, po reči svojoj; jer su moje oči videlespasenje tvoje, koje si pripremio pred svim narodima, svetlost zaprosvećenje mnogobožaca i slavu svoga naroda, Izrailja. I njegov otaci majka čudili su se onome što se govorilo za njega. I blagoslovi ihSimeon, pa reče njegovoj majci Mariji: vidi, ovaj je određen da obori ipodigne mnoge u Izrailju i za znak kome će se protiviti − a tebi samojmač će probosti dušu − da se otkriju misli mnogih srca.

Bila je i proročica Ana, Fanuilova kći iz plemena Asirova; ona beše vrlostara, od svoga devojaštva živela je s mužem sedam godina, a kaoudovica do osamdeset i četiri godine, nije napuštala hram služeći Bogupostom i molitvom noću i danju. I u isti čas ona dođe i slavljaše Boga, igovoraše o njemu svima koji su čekali izbavljenje Jerusalima.

I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u svojgrad Nazaret. A dete je raslo i jačalo puneći se mudrošću, i blagodatBožja beše na njemu.

8

1.11 Poseta mudraca (Mt. 2:1−12)

A kada se Isus rodio u Vitlejemu judejskom za vreme kralja Iroda, gle,dođoše mudraci sa istoka u Jerusalim i rekoše: gde je car judejski kojise rodio? jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i dođosmo da mu sepoklonimo. Čuvši to kralj Irod uplaši se, i sav Jerusalim s njim. Isabravši sve prvosveštenike i književnike narodne, ispitivaše ih gdetreba da se rodi Hristos. A oni mu rekoše: u Vitlejemu judejskom; jer jeprorok tako napisao: »I ti Vitlejeme, zemljo Judina, nikako nisi najmanjimeđu vladalačkim gradovima Judinim; jer će iz tebe izići vladar koji ćepasti narod moj, Izrailja«. Tada Irod dozva tajno mudrace i ispita tačnood njih vreme kada se pojavila zvezda, i poslavši ih u Vitlejem reče:idite i ispitajte tačno o detetu; i kad ga nađete, javite mi da i ja dođemda mu se poklonim. A oni poslušavši kralja odoše. I gle, zvezda kojuvideše na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade nad mestomgde beše dete. A kada videše zvezdu, obradovaše se veoma. I ušavšiu kuću videše dete sa Marijom, majkom njegovom, padoše ničice ipokloniše mu se, otvoriše svoja blaga i prinesoše mu darove, zlato,tamjan i smirnu. I pošto su u snu bili poučeni da se ne vraćaju Irodu,vratiše se drugim putem u svoju zemlju.

1.12 Bekstvo u Egipat (Mt. 2:13−15)

A kad oni odoše, gle, anđeo Gospodnji javi se u snu Josifu i reče:ustani, uzmi dete i majku njegovu pa beži u Egipat, i budi onde dok tine kažem, jer će Irod tražiti dete da ga ubije. A on usta, uze dete imajku njegovu noću i ode u Egipat. I beše onde do smrti Irodove; da seispuni reč koju je Gospod rekao preko proroka: »Iz Egipta pozvah sinasvoga«.

9

1.13 Pokolj dece u Vitlejemu (Mt. 2:16−18)

Tada Irod, videvši da su ga mudraci obmanuli, razgnevi se vrlo, posla ipobi svu mušku decu u Vitlejemu i svoj njegovoj okolini, od dve godinei niže po vremenu koje je tačno doznao od mudraca. Tada se ispuništo je rekao prorok Jeremija: »Glas u Rami ču se, plač i jauk mnogi;Rahilja oplakuje svoju decu, i neće da se uteši, jer ih više nema«.

1.14 Povratak u Nazaret (Mt. 2:19−23)

A kad je umro Irod, gle, anđeo Gospodnji se javi u snu Josifu u Egiptu ireče: ustani, uzmi dete i majku njegovu pa idi u zemlju Izrailjevu; jer suumrli koji su tražili život detinji. A on usta, uze dete i majku njegovu iuđe u zemlju Izrailjevu. Čuvši pak da Arhelaj vlada u Judeji mestosvoga oca Iroda, poboja se da ode onamo; nego poučen u snu ode ukrajeve galilejske, i došavši nastani se u gradu zvanom Nazaret; da seispuni što su rekli proroci: Nazarećanin će se zvati.

1.15 Isus kao dečak u hramu (Lk. 2:41−52)

I svake godine o prazniku pashe njegovi roditelji išli su u Jerusalim.Kada mu je pak bilo dvanaest godina, odoše tamo po prazničnomobičaju, pa kad provedoše dane, prilikom njihovog povratka dete Isuszadrža se u Jerusalimu, a njegovi roditelji to nisu znali; nego misleći daje među saputnicima, odoše dan hoda i tražahu ga među rođacima ipoznanicima, po luki pa kad ga ne nađoše, vratiše se u Jerusalimtražeći ga. I posle tri dana nađoše ga u hramu gde sedi međuučiteljima, sluša ih i pita ih. A svi koji su ga slušali divili su se njegovojpameti i njegovim odgovorima. I kad ga videše, zaprepastiše se, te munjegova majka reče: dete, što si nam to učinio? Vidi, tvoj otac i ja tražili

10

smo te ucveljeni. On im reče: zašto ste me tražili? Zar niste znali da jatreba da budem u domu svoga Oca? Ali oni nisu razumeli reč koju imje rekao. I siđe s njima, te dođe u Nazaret, i bio im je poslušan. Anjegova majka je čuvala sve ove reči u svom srcu. Isus je paknapredovao u mudrosti i rastu, i milosti kod Boga i ljudi.

11

II. POCETAK JAVNE SLUZBE ISUSA HRISTA

II. POČETAK JAVNE SLUŽBEISUSA HRISTA

2.1 Propovedanje Jovana Krstitelja (Lk. 3:1−6, Mt. 3:4−10, Lk.3:10−18)

A u petnaestoj godini vlade cara Tiverija, kada je Pontije Pilat upravljaoJudejom, i Irod četverovlasnik Galilejom, a njegov brat Filip kaočetverovlasnik nad Iturejom i Trahonitidom, pa Lisanija kaočetverovlasnik nad Avilinom, kada su Ana i Kajafa bili prvosveštenici,reče Bog Zaharijinom sinu Jovanu u pustinji. I on dođe u svu jordanskuokolinu propovedajući pokajničko krštenje za oproštenje grehova, kaošto je napisano u knjizi reči proroka Isaije »Glas onoga što viče upustinji: pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove. Neka seispuni svaka dolina i svaka gora i brežuljak neka se slegne, i što jekrivo neka bude pravo i neravni putevi neka budu glatki. I svako ćevideti spasenje Božije.«

A Jovan imaše haljinu od kamilje dlake i kožni pojas oko svojih bedara;hrana njegova beše skakavci i divlji med. Tada izlažaše k njemuJerusalim, sva Judeja i sva okolina jordanska, i on ih krštavaše u reciJordanu, a oni ispovedahu svoje grehe.

Videvši mnoge fariseje i sadukeje kako dolaze da ih krsti, reče im:zmijski porode, ko vam je ukazao da izbegnete predstojeći gnev?Donesite dakle rod dostojan pokajanja, i ne mislite da možete sami dagovorite: imamo oca Avraama; jer vam kažem da Bog može od ovogakamenja podići decu Avraamu. Već sekira leži kod korena drveća;

12

stoga se odseca i baca u vatru svako drvo koje ne donosi dobra roda.

A narod ga je pitao: šta onda da radimo? On im odgovori i reče: ko imadve haljine neka da onome koji nema, i ko ima hrane neka čini istotako. A dođoše i carinici da se krste i rekoše mu: učitelju, kako dapostupimo? On im reče: ne tražite ništa više od onoga što vam jeodređeno. A pitali su ga i vojnici: šta da činimo mi? I reče im: nezlostavljajte nikoga i ne optužujte lažno, i budite zadovoljni svojomplaćom.

Kako je narod iščekivao i svi razmišljahu u svojim srcima o Jovanu, danije on Hristos, Jovan odgovori svima: ja vas krštavam vodom; ali idejači od mene, kome ja nisam dostojan da odrešim remena na njegovojobući; on će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. U njegovoj ruci jelopata, da očisti svoje gumno i skupi pšenicu u svoju žitnicu, a plevu ćespaliti neugasivim ognjem.

I tako je objavljivao radosnu vest narodu napominjući i mnogo drugošta.

2.2 Isusovo krštenje (Mt. 3:13−17, Lk. 3:23a)

Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. Ali muJovan branjaše govoreći: ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš k meni? AIsus mu odgovori i reče: pusti sada, jer tako treba da ispunimo svupravednost. Tada ga pusti. A kad je Isus kršten, iziđe odmah iz vode. Igle, otvoriše mu se nebesa i vide Duha Božijega gde silazi kao golub iide na njega. I gle, glas sa nebesa govoraše: ovo je Sin moj ljubljeni,koji je po mojoj volji.

A on, Isus, imao je oko trideset godina kada je počeo.

13

2.3 Isusovo kušanje (Mt. 4:1−11)

Tada Duh odvede Isusa u pustinju da ga đavo kuša. I postivšičetrdeset dana i četrdeset noći najzad ogladne. Tada mu priđe kušač ireče: ako si Sin Božiji, reci da ovo kamenje hlebovi postanu. A onodgovori i reče: napisano je: »Neće čovek živeti o samom hlebu, negood svake reči koja izlazi iz usta Božijih«.

Tada ga đavo povede u Sveti grad i postavi ga na vrh hrama i reče mu:ako si Sin Božiji, baci se dole; jer je napisano da će »Anđelima svojimnarediti za tebe, i na rukama će te nositi, da gde ne zapneš za kamennogom svojom«. Reče mu Isus: i to je napisano: »Ne iskušavajGospoda, Boga svoga«.

Opet ga povede đavo na vrlo visoku goru, i pokaza mu sva svetskacarstva i njihovu slavu, i reče mu: daću ti sve ovo, ako padneš ipokloniš mi se. Tada mu reče Isus: odlazi, satano; jer je napisano:»Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemu jedinome služi«. Tada gaostavi đavo, i gle anđeli priđoše i služahu mu.

2.4 Jovan Krstitelj svedoči da on nije Hristos (Jn. 1:19−28)

Ovo je Jovanovo svedočanstvo, kada Judeji iz Jerusalima poslaše knjemu sveštenike i levite da ga zapitaju: ko si ti? I prizna i ne poreče, teispovedi: ja nisam Hristos. Tada ga zapitaše: šta dakle? Jesi li ti Ilija?On reče: nisam. Jesi li prorok? i odgovori: ne. Onda mu rekoše: ko si?− da možemo odgovoriti onima koji su nas poslali; šta kažeš za sebe?Reče: »Ja sam glas onoga što viče u pustinji: poravnite putGospodnji«, kao što reče prorok Isaija.

I poslanici behu od fariseja. Oni ga upitaše i rekoše mu: zašto ondakrštavaš, kad nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok? Jovan im odgovori: ja

14

krštavam vodom; među vama stoji onaj koga vi ne znate, koji za mnomdolazi, kome ja nisam dostojan da odrešim remen na njegovoj obući.Ovo se dogodilo u Vitaniji, s one strane Jordana, gde je Jovankrštavao.

2.5 Isus, Jagnje Božje (Jn. 1:29−34)

Sutradan vide Isusa kako dolazi k njemu i reče: evo jagnje Božije kojeuklanja greh sveta. Ovo je onaj za koga rekoh: za mnom dolazi čovekkoji je pre mene postao, jer beše pre mene. I ja ga nisam znao, ali dabi se on pokazao Izrailju, zato sam došao i krštavam vodom. Iposvedoči Jovan govoreći: video sam Duha kako silazi kao golub saneba, i osta na njemu. I ja ga nisam znao, nego onaj što me posla dakrstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i ostaje nanjemu, taj krštava Duhom Svetim. I ja sam video i svedočio da je to SinBožiji.

2.6 Prvi Isusovi učenici (Jn. 1:35−42)

Sutradan opet stajaše Jovan i dvojica od njegovih učenika, i kadpogleda na Isusa koji je prolazio, reče: gle, jagnje Božije. I čuše gadvojica učenika kako govori pa pođoše za Isusom. A Isus se obazre ividevši ih da idu za njim, reče im: šta tražite? A oni mu rekoše: ravi, štoprevedeno znači: učitelju, gde stanuješ? Reče im: dođite pa ćete videti.Tada dođoše i videše gde boravi, te ostaše kod njega onaj dan; bešeoko desetoga časa. Andreja, brat Simona Petra, beše jedan od onedvojice što su čuli od Jovana i pošli za Isusom. Ovaj nađe prvo svogabrata Simona i reče mu: našli smo Mesiju, što prevedeno znači: Hrista.Dovede ga Isusu. Isus ga pogleda i reče: ti si Simon sin Jovanov, tebeće nazvati Kifa, što znači Petar.

15

2.7 Isus zove Filipa i Natanaila (Jn. 1:43−51)

Sutradan htede da iziđe u Galileju, i nađe Filipa. I reče mu Isus: hajdeza mnom. A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejina i Petrova. Filipnađe Natanaila i reče mu: našli smo onoga za koga pisahu Mojsije uzakonu i proroci, Isusa sina Josifova iz Nazareta. I reče mu Natanail:može li iz Nazareta da bude nešto dobro? Reče mu Filip: dođi i vidi.Isus vide Natanaila kako ide k njemu i reče za njega: gle, zaista jeIzrailjac u kome nema lukavstva. Reče mu Natanail: odakle mepoznaješ? Isus odgovori i reče mu: pre no što te Filip pozva, videh tekad si bio pod smokvom. Odgovori mu Natanail: ravi, ti si Sin Božiji, tisi car Izrailjev. Odgovori Isus i reče mu: veruješ li zato što sam ti rekaoda te videh pod smokvom? Videćeš i veće od ovoga. I reče mu: zaista,zaista, kažem vam, videćete otvoreno nebo i anđele Božije kako sepenju i silaze na Sina čovečijeg.

2.8 Isus na svadbi u Kani (Jn. 2:1−12)

A trećega dana beše svadba u Kani galilejskoj, i majka Isusova bešeonde. Pozvaše na svadbu i Isusa i njegove učenike. I kad je nestalovina, reče Isusova majka njemu: nemaju vina. Isus joj pak reče: šta jaimam s tobom, ženo? još nije došao moj čas. Majka njegova rečeslugama: što god vam kaže, učinite. A onde beše šest kamenih sudovapo propisu judejskog čišćenja, koji su zahvatali po dva ili tri metrita.Reče im Isus: napunite sudove vodom. I napuniše ih do vrha. Tada imreče: zahvatite sad i nosite trpezaru. I odneše. A kad trpezar okusivodu koja je postala vino − i nije znao otkuda je, a sluge koje suzahvatile znale su − pozva trpezar mladoženju i reče mu: svaki čovekiznosi prvo dobro vino, a kad se opiju − onda slabije; ti si čuvao dobrovino do sada. Ovo učini Isus u Kani galilejskoj kao početak čuda iobjavi svoju slavu, te učenici njegovi poverovaše u njega.

16

Posle toga siđe u Kafarnaum, on, i majka njegova, i braća, i učenicinjegovi, pa ostaše onde nekoliko dana.

2.9 Izgnajnje trgovaca iz hrama (Jn. 3:13−25)

I beše blizu Pasha judejska, te ode Isus gore u Jerusalim. I nađeprodavce volova, ovaca, golubova i menjače novca kako sede uhramu. Tada načini bič od uzica i izagna sve iz hrama, i ovce i volove,menjačima prosu novce i ispretura stolove, a onima što prodavahugolubove reče: nosite to odavde, ne činite od doma Oca moga kućutrgovačku. Setiše se njegovi učenici da je napisano: »Revnost za tvojdom poješće me«. Tada prozboriše Judeji i rekoše mu: kojim znakomnam dokazuješ što to činiš? Odgovori Isus i reče im: srušite ovaj hram,pa ću ga za tri dana podići. Onda rekoše Judeji: za četrdeset i šestgodina sagrađen je ovaj hram, a ti ćeš ga podići za tri dana? No on jegovorio o hramu svoga tela. Kada je pak vaskrsao iz mrtvih, setiše senjegovi učenici da je to rekao, pa poverovaše Pismu i reči koju je Isusizgovorio.

A kada je bio u Jerusalimu o prazniku Pashe, mnogi poverovaše unjegovo ime, gledajući njegova čuda koja je činio. Sam Isus nije im sepoveravao, zato što je on sve poznavao, i nije imao potrebe da kosvedoči za čoveka; jer je sam znao šta beše u čoveku.

2.10 Razgovor s Nikodimom (Jn. 3:1−21)

A beše među farisejima čovek po imenu Nikodim, starešina judejski;ovaj dođe Isusu noću i reče mu: ravi, znamo da si ti kao učitelj došaood Boga; jer niko ne može da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije snjim. Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne

17

rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. Reče mu Nikodim: kakomože čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe uutrobu svoje majke i da se rodi? Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti,ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Što jerođeno od tela − telo je, a što je rođeno od Duha − duh je. Nemoj da sečudiš što ti rekoh: treba da se rodite odozgo. Vetar duva gde hoće ifijuk njegov čuješ, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Tako je sasvakim koji je rođen od Duha. Odgovori Nikodim i reče mu: kako možeto biti? Isus odgovori i reče mu: ti si izrailjski učitelj i ne znaš to? Zaista,zaista, kažem ti da govorimo ono što znamo, i svedočimo što smovideli, ipak ne primate našega svedočanstva. Ne verujete kad sam vamgovorio o zemaljskim stvarima, kako ćete verovati ako vam kažem onebeskim? I niko se nije popeo na nebo − sem onoga što je sišao saneba, Sin čovečiji.

I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sinčovečiji, da svaki − ko veruje − ima u njemu život večni. Jer Bog je takozavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki − ko veruje unjega − ne propadne, nego da ima večni život. Bog, naime, nije poslaoSina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovimposredstvom. Ko veruje u njega − tome se ne sudi; a ko ne veruje −već je osuđen, što nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg. Aovo je sud: svetlost je došla na svet, a ljudi zavoleše mrak više negosvetlost, jer dela njihova behu zla. Svaki, naime, koji rđavo radi, mrzisvetlost i ne ide na svetlost, da se ne obelodane njegova dela; a ko činiistinu ide na svetlost, da se pokažu njegova dela − da su u Boguučinjena.

2.11 Svedočanstvo Jovana Krstitelja (Jn. 1:19−4:3a)

Posle toga dođe Isus sa svojim učenicima u Judeju, onde je boravio snjima i krštavao. A i Jovan je krštavao u Enonu kraj Salima, jer je tamo

18

bilo mnogo vode − i ljudi su dolazili i krštavali se; Jovan još ne bešebačen u tamnicu. Tada nasta raspra između Jovanovih učenika ijednog Judejina oko očišćenja. I dođoše Jovanu i rekoše mu: ravi, onajšto beše s tobom s one strane Jordana, za koga si ti svedočio, vidi, onkrštava, i svi idu k njemu. Odgovori Jovan i reče: ne može čovek ništauzeti, ako mu nije dano sa neba. Vi ste mi sami svedoci da sam rekao:ja nisam Hristos, nego sam poslan ispred njega. Ko ima mladumladoženja je; a mladoženjin prijatelj, koji stoji i sluša ga, veoma seraduje što čuje mladoženjin glas. Ova moja radost se, dakle, ispunila.On treba da raste, a ja da se umanjujem.

Koji dolazi odozgo nad svima je, koji je sa zemlje, zemaljski je i govorizemaljski. Koji dolazi sa neba nad svima je; svedoči ono što je video ičuo, i niko ne prima njegova svedočanstva. Ko je primio njegovosvedočanstvo potvrdio je da je Bog istinit. Jer onaj koga je Bog poslaogovori Božije reči; Bog, zaista, ne daje Duha na meru. Otac ljubi Sina isve je dao njemu u ruku. Ko veruje u Sina ima večni život; a ko jeneposlušan Sinu neće videti života, nego gnev Božiji ostaje na njemu.

Kad, dakle Gospod sazna da su fariseji čuli kako Isus stiče višeučenika i krštava nego Jovan, − premda Isus sam nije krštavao, negonjegovi učenici, − ostavi Judeju i ode opet u Galileju.

2.12 Utamničenje Jovana Krstitelja (Lk. 3:19−20, Mt. 4:12a, Lk.4:14a)

A Irod četverovlasnik, koga je on ukoreo zbog Irodijade, žene njegovogbrata, i za sva zla koja je Irod počinio, dodade na sve još i ovo: zatvoriJovana u tamnicu.

19

A kada ču da je Jovan predan, vrati se Isus u sili Duha u Galileju.

2.13 Isus i Samarjanka (Jn. 4:4−26)

A trebalo je da prođe kroz Samariju. Tako dođe u samarijski grad zvaniSihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov dao svome sinu Josifu; ondebeše bunar Jakovljev. Isus tada, umoran od puta, seđaše tako nabunaru; bilo je oko šestoga časa. Dođe jedna žena iz Samarije dazahvati vode. Reče joj Isus: daj mi da pijem. Učenici njegovi pak behuotišli u grad da kupe hrane. Samarjanka mu reče: kako to ti − kaoJudejin − tražiš od mene, Samarjanke, da piješ? Judeji se, naime, nisumešali sa Samarjanima. Odgovori Isus i reče joj: kad bi znala darBožiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, zamolila bi ga i on bi tidao vodu živu. Reče mu žena: Gospode, nemaš ni čime da zahvatiš, abunar je dubok; otkuda ti, dakle, živa voda? Zar si ti veći od ocanašega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovinjegovi, i stoka njegova? Odgovori Isus i reče joj: svaki ko pije od ovevode − opet će ožedneti. A ko pije od vode koju ću mu ja dati − nećeožedneti doveka, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvorvode koja uvire u večni život. Reče mu žena: Gospode, daj mi tu vodu,da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam vodu. Reče joj: idi,pozovi svoga muža i dođi ovamo. Odgovori žena i reče mu: nemammuža. Reče joj Isus: dobro si kazala da nemaš muža; jer si imala petmuževa, i koga sad imaš nije ti muž; to si istinito rekla. Reče mu žena:Gospode, uviđam da si prorok. Naši očevi su se molili Bogu na ovojgori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti. Reče jojIsus: veruj mi, ženo, da ide čas kada se nećete moliti Ocu ni na ovojgori ni u Jerusalimu. Vi se molite onome što ne znate, mi se molimoonome što znamo, jer spasenje dolazi od Judeja. Nego ide čas i već jetu kada će se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini; jer Bog želitakve bogomoljce. Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole uduhu i istini. Reče mu žena: znam da će doći Mesija, koji se zove

20

Hristos; kada on dođe, obavestiće nas o svemu. Reče joj Isus: ja sam− koji govorim s tobom.

2.14 Povratak učenika (Jn. 4:27−38)

Uto dođoše njegovi učenici i čuđahu se što je govorio sa ženom, ali nijedan ne reče: šta tražiš, ili, što govoriš s njom? Tada žena ostavi svojkrčag i ode u grad, pa reče ljudima: dođite, vidite čoveka koji mi rečesve što sam učinila; da nije to Hristos? Iziđoše iz grada i dolažahu knjemu. U međuvremenu su ga učenici molili govoreći: ravi, jedi. No onim reče: ja treba da jedem jedno jelo koje vi ne znate. Tada učenicigovorahu među sobom: da mu nije ko doneo da jede? Reče im Isus:moje jelo je u tome da izvršim volju onoga koji me je poslao i da svršimnjegovo delo. Ne kažete li vi: još četiri meseca pa dolazi žetva? Eto,kažem vam, podignite svoje oči i pogledajte njive kako se žute zažetvu. Već žetelac prima platu i skuplja rod za večni život, da se sejač ižetelac raduju zajedno. Jer je u ovome istinita reč: jedan seje, a drugižanje. Ja vas poslah da žanjete ono za šta se vi niste trudili. Drugi suse trudili, a vi ste ušli u njihov trud.

2.15 Mnogi Samarjani uzverovali (Jn. 4:39−42)

A mnogi Samarjani iz onoga grada poverovaše u njega zbog reči ovežene, koja je svedočila da joj je Isus rekao sve što je učinila. A kaddođoše k njemu Samarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i osta ondedva dana. I još više ,ih je poverovalo zbog njegove reči, a ženigovorahu: sad ne verujemo zbog tvog kazivanja; sami smo, naime,slušali i znamo da je ovaj čovek zaista Spasitelj sveta.

21

2.16 Isusov povratak u Galileju (Jn. 4:43−45)

Posle ta dva dana ode odande u Galileju. Jer je sam Isus posvedočioda prorok u svom zavičaju nema poštovanja. Kada, dakle, doće uGadileju, primiše ga Galilejci koji su videli sve što je učinio uJerusalimu o prazniku; jer su i sami došli na praznik.

2.17 Vera kraljevskog činovnika (Jn. 4:46−54)

I dođe opet u Kanu galilejsku, gde je pretvorio vodu u vino. A beše nekikraljevski činovnik čiji je sin bolovao u Kafarnaumu. Ovaj, čuvši da jeIsus došao iz Judeje u, Galileju, ode k njemu i moljaše ga da siđe i damu izleči sina; jer beše na samrti. Tada mu reče Isus: ako ne viditeznakova i čuda, nećete da poverujete. Reče mu kraljevski činovnik:Gospode, siđi dok nije umrlo moje dete. Reče mu Isus: idi, tvoj sin živi.Čovek poverova reči koju mu reče Isus i ode. No još na putu sretošega sluge javljajući da je njegovo dete u životu. On se raspitivaše od njihza čas kada je pošlo na bolje; rekoše mu da ga je juče, u sedmomčasu, pustila groznica. Tada je razumeo otac da je to bilo u onaj časkada mu je Isus rekao: živi tvoj sin; i poverova on i sav dom njegov.Ovo pak drugo čudo učini Isus kada dođe iz Judeje u Galileju.

2.18 Isus odbačen u Nazaretu (Lk. 4:16−30)

I dođe u Nazaret, gde je odrastao, pa uđe u subotnji dan u sinagogu −po svom običaju, te usta da čita. I dadoše mu knjigu proroka Isaije, paje otvori i nađe mesto gde je bilo napisano: »Duh Gospodnji je nameni, zato me je pomazao i poslao da objavim radosnu vestsiromašnima, da javim zarobljenima da će se pustiti i slepima da ćeprogledati, da otpustim potlačene, da najavim prijatnu godinu

22

Gospodnju«. I zatvori knjigu, dade je službeniku te sede;a oči svih ljudiu sinagogi behu uperene u njega. I poče im govoriti: danas smo čuliispunjenje ovoga pisma. I svi su mu odobravali i divili se umilnimrečima koje su izlazile iz njegovih usta, te govorahu: nije li ovo Josifovsin? I reče im: svakako ćete mi reći ovu poslovicu: lekaru, izleči sebesamoga. Učini i ovde u svom zavičaju sve što smo čuli da si učinio uKafarnaumu. Tada reče: zaista vam kažem da nijedan prorok nijedobro primljen u svom rodnom kraju. Zaista vam kažem, u Ilijino vremeje bilo mnogo udovica u Izrailju, kada nebo bi zatvoreno tri godine išest meseci, pa nasta velika glad po svoj zemlji, i ni jednoj od njih Ilijanije bio poslan nego samo ženi udovici u Sareptu Sidonsku. I za vremeproroka Jeliseja bilo je mnogo gubavih u Izrailju, ali nijedan od njih nebi očišćen sem Nemana Sirca. A kad su ovo čuli, napuniše se gnevasvi u sinagogi, pa se digoše i izbaciše ga iz grada, te ga odvedoše dopadine brda na kom je njihov grad bio sagrađen − s namerom da gabace dole. Ali on prođe između njih i ode.

2.19 Isus počinje propovedati (Mt. 4:13−16, Mk. 1:14b−15, Lk.4:14b−15)

I napustivši Nazaret dođe i nastani se u Kafarnaumu primorskome, ukrajevima Zavulonovim i Neftalimovim, da se ispuni što je rekao prorokIsaija: »Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, prema moru, prekoJordana, Galileja mnogobožačka, narod koji sedi u tami vide velikusvetlost, i onima što sede u zemlji i senci smrti, njima svetlost sinu«.

Dođe Isus u Galileju propovedajući evanđelje Božije i govoreći da seispunilo vreme i približilo carstvo Božije; pokajte se i verujte uevanđelje. I glas o njemu raširi se po svoj okolini. Učio je takođe unjihovim sinagogama i svi su ga hvalili.

23

III. GODINA POPULARNOSTI

III. GODINA POPULARNOSTI

3.1 Poziv prvih učenika (Mt. 4:18−22, Lk. 5:1−11)

A kada je išao kraj Galilejskog mora, vide dva brata, Simona zvanogPetra, i Andreju, brata njegova, kako bacaju mrežu u more; jer behuribari. I reče im: hajdete za mnom, i učiniću vas ribarima ljudskim. A oniodmah ostaviše mreže i pođoše za njim. I kada odatle ode dalje, videdruga dva brata, Jakova Zevedejeva i Jovana, brata njegova, kako učamcu sa Zevedejem, ocem svojim, krpe svoje mreže, i pozva ih. A oniodmah ostaviše čamac i oca svoga i pođoše za njim.

Kada je narod hrlio k njemu i slušao reč Božiju, a on stajao kodGenisaretskog jezera, vide dva čamca kraj obale; ribari su izišli iz njih iispirali mreže. Ušavši u jedan od tih čamaca, koji je bio Simonov,zamoli ga da malo odmakne od kopna. Potom sede i učaše narod izčamca. A kad presta da govori, reče Simonu; navezi na dubinu i bacitesvoje mreže za lov. Simon mu odgovori i reče: učitelju, svu noć smo setrudili i nismo uhvatili ništa; ali na tvoju reč baciću mreže. I kad toučiniše, uhvatiše mnoštvo riba; mreže im se čak cepale. I namagnušedrugovima u drugom čamcu da dođu i da im pomognu. I dođoše, panapuniše oba čamca tako da su tonuli. Videvši pak Simon Petar,pripade Isusovim kolenima i reče: idi od mene, Gospode, jer samgrešan čovek. Zaprepašćenje, naime, obuze njega i sve koji su bili snjim zbog ulova, riba što uloviše, a isto tako i Zevedejeve sinoveJakova i Jovana, koji su bili Simonovi drugovi. Tada Isus reče Simonu:ne boj se; odsada ćeš loviti ljude. I izvukoše čamce na obalu, ostavišesve i odoše za njim.

24

3.2 Isus izgoni nečistog duha (Mk. 1:21−28)

I dođoše u Kafarnaum; i odmah u subotu, ušavši u sinagogu, učaše. Idivljahu se njegovoj nauci; jer ih učaše kao onaj koji ima vlast, a ne kaoknjiževnici. Uto beše u njihovoj sinagogi čovek sa nečistim duhom, tepovika govoreći: ah! Šta imamo mi s tobom, Isuse Nazarećanine?Došao si da nas upropastiš. Znam te ko si, svetac Božiji. I zapreti muIsus: umukni i iziđi iz njega. I istrza ga nečisti duh, povika veomaglasno i iziđe iz njega. I svi se zaprepastiše, tako da su pitali jedandrugoga govoreći: šta je ovo? Nova nauka puna sile; zapoveda inečistim duhovima i pokoravaju mu se. I odmah se raširi glas o njemuna sve strane po svoj okolini galilejskoj.

3.3 Isceljenja mnogih (Mk. 1:29−34)

I čim iziđe iz sinagoge, dođe u Simonovu i Andrejinu kuću sa Jakovomi Jovanom. A Simonova tašta ležaše u groznici, i odmah mu kazaše zanju. I prišavši uhvati je za ruku i podiže je; i pusti je groznica, te imslužaše. A uveče, kada sunce zađe, donošahu mu sve bolesnike ibesomučne. I sav grad beše okupljen kod vrata. I izleči mnoge koji supatili od različitih bolesti, i izagna mnoge demone, i ne dozvoljavašedemonima da govore, jer su ga znali.

3.4 Isus moli na pustom mestu (Mk. 1:35−38)

A ujutro, dok je još bilo sasvim mračno, usta, iziđe i ode u pusto mesto,te se onde moljaše. I požuri za njim Simon sa svoji m društvom, inašavši ga rekoše mu: svi te traže. I reče im: hajdemo drugde uobližnja mesta, da i tamo propovedam; jer za to iziđoh.

25

3.5 Isus uči i isceljuje (Mt. 4:23−25)

I obilažaše Isus svu Galileju, učeći u sinagogama njihovim ipropovedajući evanđelje o carstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoću narodu. I raširi se glas o njemu po svoj Siriji. I donesoše mu svebolesnike koji su patili od različitih bolesti i muka, besomučne, imesečare, i uzete, i izleči ih. I pođe za njim mnogo naroda iz Galileje iDekapolja, Jerusalima i Judeje, i s one strane Jordana.

3.6 Isceljenje gubavca (Mk. 1:40−45)

I dođe k njemu gubavac moleći ga i klečeći govoraše mu: ako hoćeš,možeš da me očistiš. I smilovavši se, pruži svoju ruku, dohvati ga ireče mu: hoću, budi čist. I odmah otide s njega guba i bi očišćen. Izapretivši mu, odmah ga otpusti, i reče mu: gledaj da nikome ništa nekažeš, nego idi, pokaži se svešteniku i prinesi za svoje očišćenje što jeMojsije zapovedio, za svedočanstvo njima. A ovaj otišavši poče mnogopropovedati i razglašavati događaj, tako da Isus nije više mogao dauđe u grad javno, nego je bio napolju po pustim mestima; i dolažahu knjemu sa svih strana.

3.7 Isceljenje uzetoga (Mk. 2:1−12)

I kada posle nekoliko dana opet uđe u Kafarnaum, ču se da je u kući. Iskupiše se mnogi, tako da nije bilo više mesta ni pred vratima, ikazivaše im reč. I dođoše k njemu noseći uzetog čoveka koga sunosila četvorica. I kako zbog naroda nisu mogli da ga prinesu njemu,otkriše krov kuće gde je bio, i prokopavši ga, spustiše krevet na komuzeti ležaše. I videvši Isus njihovu veru, reče uzetome: sinko, opraštajuti se gresi. A neki od književnika seđahu onde i razmišljahu u svojim

26

srcima: što ovaj govori tako? On huli; ko može da oprašta grehe semjednoga Boga? I saznavši odmah Isus svojim duhom da oni takorazmišljaju u sebi, reče im: što to mislite u svojim srcima? Šta je lakše,reći uzetome: opraštaju ti se gresi, ili reći: ustani pa uzmi svoju posteljui hodaj? A da znate da Sin čovečiji ima vlast da oprašta grehe nazemlji, reče uzetome: tebi govorim, ustani, podigni svoju postelju i idikući. I usta te odmah podiže postelju i iziđe pred svima, tako da su sesvi divili i slavili Boga govoreći: tako nešto još nikad ne videsmo.

3.8 Isus poziva Levija (Mk. 2:13−17)

I iziđe opet na more; i sav narod dolažaše k njemu, i učaše ih. Iprolazeći vide Levija Alfejeva gde sedi na carinarnici, i reče mu: hajdeza mnom. I ustavši pođe za njim. I kada je bio za trpezom u njegovojkući, mnogi carinici i grešnici behu za stolom sa Isusom i njegovimučenicima; jer ih beše mnogo i iđahu za njim. A književnici, fariseji,videvši da jede s grešnicima i carinicima, govorahu njegovimučenicima: zašto jede i pije sa carinicima i grešnicima? Isus pak čuvšireče im: lekar nije potreban zdravima nego bolesnima. Ne dođoh dapozovem pravedne nego grešne.

3.9 Pitanje o postu (Lk. 5:33−39)

A oni mu rekoše: Jovanovi učenici često poste i mole se Bogu,farisejski učenici isto tako, a tvoji jedu i piju. Isus im pak reče: možete linavesti svatove da poste dok je mladoženja s njima? Nego će doćidani, kada mladoženja bude otet od njih, onda će postiti u te dane. Areče im i priču: niko ne dere zakrpu od nove haljine i ne stavlja na staruhaljinu; inače novu cepa, a staroj ne pristaje zakrpa od nove. I niko nesipa novo vino u stare mehove; inače će novo vino proderati mehove,

27

ono će se prosuti, a mehovi će propasti; nego novo vino treba sipati unove mehove. I niko − ko je pio staro − ne želi novo; jer kaže: staro jedobro.

3.10 Isceljenje u Banji Vitezdi (Jn. 5:1−16)

Posle toga beše judejski praznik i Isus ode gore u Jerusalim. A uJerusalimu, kod Ovčijih vrata, ima jedna banja sa pet tremova, koja sejevrejski zove Vitezda. U njima je ležalo mnoštvo bolesnika, slepih,hromih, sušičavih, koji su čekali da se voda zatalasa. Jer je anđeosilazio u određeno vreme u banju i zatalasavao vodu; i ko je prvi ušao− pošto se voda zatalasa − bivao je zdrav, ma od koje bolesti da jepatio. Beše onde jedan čovek koji je od svoje bolesti bolovao trideset iosam godina. Videvši Isus ovoga kako leži i saznavši da već dugoboluje, reče mu: hoćeš li da ozdraviš? Odgovori mu bolesnik:Gospode, nemam čoveka da me spusti u banju kad se voda zatalasa;dok ja dođem, drugi siđe pre mene. Reče mu Isus: ustani, podigni svojkrevet i hodaj. I odmah ozdravi taj čovek, uze svoj krevet i hodaše.

A taj dan beše subota. Stoga Judeji govorahu izlečenom čoveku:subota je i ne smeš poneti krevet. No on im odgovori: onaj koji me izleči reče mi: podigni svoj krevet i hodaj. Tada ga zapitaše: ko je tajčovek koji ti je rekao: uzmi i hodaj? A izlečeni nije znao ko je to bio; jerse Isus uklonio, pošto je bilo mnogo sveta na tom mestu. Posle toganađe ga Isus u hramu i reče mu: vidiš, ozdravio si; ne greši više da tene snađe što gore. Ode čovek i reče Judejima da ga je Isus izlečio. Izato su Judeji gonili Isusa, što je to činio u subotu.

28

3.11 Isus darovatelj života (Jn. 5:17−30)

A Isus im odgovori: Otac moj stalno radi, pa radim i ja. Zbog toga suopet Judeji još više tražili da ga ubiju, ne samo što je razrešavaosubotu, nego što je i Boga nazivao svojim Ocem, izjednačujući se sBogom.

Isus pak u odgovoru reče njima: zaista, zaista, kažem vam, ne možeSin da čini ništa sam od sebe, ako ne vidi šta Otac čini; jer ono što činiOtac, to isto tako čini i Sin. Otac, naime, voli Sina i pokazuje mu svešto sam čini, i pokazaće mu dela veća od ovih, da se vi čudite. Jer kaošto Otac vaskrsava mrtve i oživljava, tako i Sin oživljava one koje hoće.Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, da svi poštuju Sinakao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina − ne poštuje ni Oca koji ga jeposlao. Zaista, zaista, kažem vam: ko sluša moju reč i veruje onomekoji me je poslao, ima večni život i ne dolazi pred sud, nego je prešaoiz smrti u život. Zaista, zaista, kažem vam da ide čas − i već je nastao− kada će mrtvi slušati glas Sina Božija, i koji ga čuju − živeće. Jer kaošto Otac ima u sebi život, tako je dao i Sinu da ima život u sebi. Daomu je i vlast da sudi − što je Sin čovečiji. Ne čudite se ovome, jer idečas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov glas, pa će vaskrsnutiza život oni koji su činili dobro, a zločinci će vaskrsnuti za sud. Ja nemogu da činim ništa sam od sebe; kako slušam − sudim, i moj sud jepravedan, jer ne tražim svoje volje, nego volju onoga koji me je poslao.

3.12. Svedočanstva o Isusu (Jn. 5:31−47)

Ako ja svedočim za sebe, moje svedočanstvo nije istinito; drugisvedoči za mene i znam da je istinito svedočanstvo kojim svedoči zamene. Vi ste poslali ljude Jovanu i on je svedočio za istinu; no ja neuzimam svedočanstva od čoveka, nego govorim ovo da se vi spasete.Jovan beše svetilo koje je gorelo i svetlelo, a vi ste hteli da se zamalo

29

radujete u njegovoj svetlosti.

Ja pak imam svedočanstvo veće od Jovanova: dela, koja mi je daoOtac da ih svršim, baš ta dela koja činim, svedoče za mene − da me jeOtac poslao. I Otac koji me je poslao, sam je svedočio za mene. Nitiste glasa njegova ikad čuli, niti pojavu njegovu videli, te reč njegova nestanuje u vama, zato što ne verujete onome koga je on poslao.Istražujete Pisma, jer smatrate da u njima imate večni život; i onasvedoče za mene; i nećete da dođete k meni − da imate život. Od ljudislave ne primam, šta više, upoznao sam vas da nemate u sebi ljubaviprema Bogu. Ja sam došao u ime svoga Oca, i ne primate me. Akodrugi dođe u svoje ime, njega ćete primiti. Kako možete da verujete,kad primate slavu jedan od drugoga, a slave od jedinoga Boga netražite? Ne mislite da ću vas ja tužiti Ocu; ima ko vas optužuje, Mojsije,u koga ste se uzdali. Jer da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni;jer je on o meni pisao. Ako pak njegovim pismima ne verujete, kakoćete verovati mojim rečima.

3.13 Isus gospodar subote (Mk. 2:23−26, Mt. 12:5−7, Mk. 2:27−28,Mt. 12:9−14)

A kada je subotom išao kroz useve, učenici njegovi počeše praviti putkidajući klasje. I fariseji mu govorahu: vidi, zašto čine subotom što nijedozvoljeno? Reče im: zar nikad ne čitaste šta učini David kada bi unevolji i ogladne on i njegovo društvo? Kako uđe u dom Božiji zavreme prvosveštenika Aviatara i pojede postavljene hlebove, koje nesme niko da jede sem sveštenika, te dade i onima što behu s njim?

Ili zar niste čitali u zakonu da sveštenici subotom u hramu oskrnavljujusubotu i nisu krivi? A kažem vam da je ovde nešto veće od hrama. Kadbiste pak znali šta znači: »Milosrđe hoću, a ne žrtve«, ne biste osudilinevine.

30

I reče im: subota je ustanovljena radi čoveka, a ne čovek radi subote.Tako je Sin čovečiji gospodar subote.

I otišavši odande dođe u njihovu sinagogu. I gle tu beše čovek sasuvom rukom; i zapitaše ga govoreći: da li je slobodno lečiti subotom?− da bi ga optužili. A on im reče: koji je od vas čovek koji neće uhvatiti iizvaditi svoju jedinu ovcu, ako mu ona u subotu padne u jamu? Koliko,dakle, čovek više vredi od ovce. Zato je dozvoljeno subotom dobročiniti. Tada reče čoveku: pruži svoju ruku. I ispruži je, i posta opetzdrava kao i druga. A fariseji iziđoše i odlučiše protiv njega da ga ubiju.

3.14 Narod sledi Isusa (Mk. 3:7−12, Mt. 12:17−21, Lk. 6:17−19)

A Isus se sa svojim učenicima povuče prema moru; i mnoštvo narodapođe za njim iz Galileje i iz Judeje i Jerusalima, iz Idumeje i s onestrane Jordana, iz okoline Tira i Sidona, mnoštvo veliko; čuvši šta ječinio, dođoše k njemu. I reče svojim učenicima da mu se spremi čamaczbog naroda, da ga ne guraju. Jer mnoge izleči, tako da navaljivahu nanjega svi koji su patili, da ga dotaknu. I nečisti duhovi, kada gagledahu, padahu pred njim i vikahu govoreći: ti si Sin Božiji. I mnogo imje pretio da ga ne objavljuju, da se ispuni što je rekao prorok Isaija:»Gle sluga moj koga sam izabrao, ljubimac moj koji je po volji mojeduše. Staviću Duh svoj na njega, i on će javiti pravdu narodima. Nećese prepirati niti vikati, niti će ko čuti glasa njegova po ulicama. Trskestučene neće prelomiti, i stenjka koji tinja neće ugasiti, dok ne dovedepravdu do pobede. I narodi će se uzdati u njegovo ime«.

I sišavši s njima stade na jednom ravnom mestu, i mnoštvo njegovihučenika, i vrlo mnogo naroda iz sve Judeje, i iz Jerusalima, i primorjatirskog i sidonskog, koji su došli da ga čuju i da se izleče od svojihbolesti, i isceljivahu se i oni koje su mučili nečisti duhovi. A sav narodje tražio da ga dotakne, jer je sila izlazila iz njega i sve lečila.

31

3.15 Izbor Dvanaestorice (Lk. 6:12−13, Mk. 3:14−19)

Tih dana iziđe na goru da se pomoli, i provede noć moleći se Bogu. Akada se razdanilo, pozva svoje učenike i od njih izabra Dvanaestoricu,koje i apostolima nazva.

I postavi Dvanaestoricu da budu s njim i da ih pošalje da propovedaju, ida imaju vlast da izgone demone. I postavi Dvanaestoricu, i Simonunadenu ime Petar; pa Jakova Zevedejeva i Jovana, brata Jakovljeva, inadenu im imena Voanirges, to jest sinovi groma; pa Andreju i Filipa, iVartolomeja, i Mateja, i Tomu, i Jakova Alfejeva, i Tadeja, i SimonaKananeja, i Judu Iskariotskog, koji ga izdade.

3.16 Blaženstva (Mt. 5:1−11)

A kada vide narod, pope se na goru; i pošto sede, pristupiše muučenici njegovi; I otvori usta svoja i učaše ih govoreći:

Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.

Blaženi su žalosni, jer će se oni utešiti.

Blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju.

Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi.

Blaženi su milostivi, jer će oni biti pomilovani.

Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga gledati.

Blaženi su mirotvorci, jer će se oni sinovi Božiji nazvati.

32

Blaženi su prognani radi pravednosti, jer je njihovo carstvo nebesko.

Blaženi ste kad vas nagrde i usprogone i nabede svakim zlom lažućimene radi. Radujte se i kličite, jer je nagrada vaša velika na nebesima;jer su tako progonili proroke koji su bili pre vas.

3.17 So zemlje i svetlost sveta (Mt. 5:13−16)

Vi ste so zemlje; ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ne vredi više niza šta, nego samo da se izbaci i da je ljudi izgaze. Vi ste svetlostsveta. Ne može se sakriti grad koji leži na brdu; niti se pali svetiljka istavlja pod mericu, nego na svećnjak, i svetli svima u kući. Tako nekazasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslaveOca vašega koji je na nebesima.

3.18 Ispunjenje Zakona i propoka (Mt. 5:17−20)

Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao darazrešim nego da ispunim. Jer zaista vam kažem, dok ne prođe nebo izemlja, neće ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se svene zbude. Ko dakle razreši jednu od ovih najmanjih zapovesti i naučitako ljude, najmanji će se nazvati u carstvu nebeskom; a ko izvrši inauči, taj će se velik nazvati u carstvu nebeskom. Jer vam kažem: akovaša pravednost ne bude mnogo viša od pravednosti književnika ifariseja, nećete ući u carstvo nebesko.

33

3.19 Ne ubij (Mt. 5:21−26)

Čuli ste da je rečeno starima: »Ne ubij«, a ko ubije biće kriv sudu. A javam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu. Akoko kaže bratu svome »raka«, biće kriv sinedrionu. Ako ko kaže»budalo«, zaslužiće pakao ognjeni. Ako dakle prinosiš dar svoj nažrtvenik i onde se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi ondesvoj dar pred žrtvenikom, i idi prvo izmiri se sa bratom svojim, pa tadadođi i prinesi dar svoj. Pokaži dobru volju protivniku svome brzo, dok sijoš s njim na putu; da te protivnik ne preda sudiji, a sudija sudskomslužbeniku, i da te ne bace u tamnicu. Zaista ti kažem: nećeš izićiodande dok ne platiš poslednje pare.

3.20 Ne čini preljube (Mt. 5:27−30)

Čuli ste da je rečeno: »Ne čini preljube«. A ja vam kažem da svaki kojigleda ženu s tim da je poželi, već je učinio preljubu s njom u srcusvome. Ako te tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe;jer ti je bolje da propadne jedan od tvojih udova i ne bude celo tvojetelo bačeno u pakao. I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je ibaci od sebe; jer ti je bolje da propadne jedan od tvojih udova i da celotvoje telo ne ode u pakao.

3.21 O razvodu braka (Mt. 5:31−32)

Rečeno je dalje: »Ko otpusti svoju ženu, neka joj da knjigu otpusnu«. Aja vam kažem da svaki koji otpušta svoju ženu, osim zbog preljube,navodi je da učini preljubu, i ko se oženi otpuštenom, čini preljubu.

34

3.22 O zaklinjaju (Mt. 5:33−37)

Opet ste čuli da je rečeno starima: »Ne kuni se krivo, a ispuni Gospoduzakletve svoje«. A ja vam kažem: ne kunite se nikako; ni nebom, jer jepresto Božiji; ni zemljom, jer je podnožje nogama njegovim; nitiJerusalimom, jer je grad velikoga cara; ne zaklinji se ni glavom svojom,jer ne možeš ni jednu vlas učiniti belom ili crnom. Nego neka reč vašabude da−da, ne−ne; a što je više od ovoga, od zla je.

3.23 O osveti (Mt. 5:38−42)

Čuli ste da je rečeno: »Oko za oko i zub za zub«. A ja vam kažem dase ne protivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu,okreni mu i drugi; i onome koji hoće da se parniči s tobom i da ti uzmehaljinu, podaj mu i ogrtač; i ko te potera jednu milju, idi sa njim dve. Dajonome koji od tebe traži, i ne okreći se od onoga koji hoće od tebe dapozajmi.

3.24 O ljubavi prema neprijateljima (Mt. 5:43−48)

Čuli ste da je rečeno: »Ljubi bližnjega svoga« i mrzi neprijatelja svoga.A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje i molite se za gonitelje svoje,da budete sinovi Oca svoga koji je na nebesima, jer on čini da njegovosunce grane zlima i dobrima i daje kišu pravednima i nepravednima.Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu nagradu imate? Zar ne čine toisto i carinici? I ako pozdravljate samo svoju braću, šta osobito činite?Zar ne čine to isto i mnogobošci? Budite dakle savršeni kao što jesavršen Otac vaš nebeski.

35

3.25 O davanju milostinje (Mt. 6:1−4)

Pazite da pravednost svoju ne vršite pred ljudima, da vas oni vide;inače nemate nagrade kod Oca vašega koji je na nebesima. Kadadakle činiš milostinju, ne trubi pred sobom, kako čine licemeri usinagogama i po ulicama, da ih ljudi slave. Zaista vam kažem, primilisu svoju platu. A ti kada činiš milostinju, neka ne zna tvoja leva rukašta čini desna, da bude tvoja milostinja u tajnosti; i Otac tvoj koji gledau tajnosti uzvratiće ti.

3.26 O molitvi (Mt. 6:5−14)

I kada se molite, ne budite kao licemeri; jer se rado mole stojeći usinagogama i na raskršćima, da se pokažu ljudima; zaista vam kažem,primili su platu svoju. A ti kada se moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vratasvoja i pomoli se Ocu svome u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnostiispuniće ti.

A kada se molite, ne govorite mnogo kao mnogobošci; jer misle da ćezbog mnogih reči biti uslišeni. Ne budite dakle kao oni; jer zna Otacvaš šta vam treba, pre no što ga zamolite. Ovako se dakle molite: Očenaš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje; neka dođe carstvotvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušnidaj nam danas; i oprosti nam dugove naše, kao što smo i mi oprostilidužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od zla.

Jer ako oprostite ljudima njihove greške, oprostiće i vama Otac vašnebeski; ako li ne oprostite ljudima, ni Otac vaš neće oprostiti grešakavaših.

36

3.27 O postu (Mt. 6:16−18)

A kada postite, ne budite namrgođeni kao licemeri; jer pomračuju svojalica, da se pokažu ljudima kako poste; zaista vam kažem, primili suplatu svoju. A ti kada postiš, pomaži svoju glavu i operi svoje lice, dase ne pokažeš ljudima da postiš, nego Ocu svome koji je u tajnosti; iOtac tvoj koji gleda u tajnosti uzvratiće ti.

3.28 Pravo blago (Mt. 6:19−24)

Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa uništavaju i gdelopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde neuništava ni moljac ni rđa, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu; jer gdeje blago tvoje, onde će biti i srce tvoje.

Svetilo tela je oko. Ako je oko tvoje bistro, sve telo tvoje biće svetlo;ako li je oko tvoje rđavo, sve telo tvoje biće mračno. Ako je daklesvetlost, koja je u tebi, tama, kolika će tama biti?

Niko ne može služiti dvojici gospodara; jer će ili jednoga mrzeti, adrugoga voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati; nemožete služiti Bogu i mamonu.

3.29 Pouzdanje u Božju providnost (Mt. 6:25−34)

Zato vam kažem, ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćetepiti, niti za svoje telo, šta ćete obući; zar nije život više od hrane i telood odela? Pogledajte ptice nebeske, one ne seju niti žanju niti skupljajuu žitnice, pa ipak ih hrani Otac vaš nebeski; zar vi ne vredite mnogoviše od njih? Ko od vas može brinući se dodati životu svome jedan

37

lakat? I što se brinete za odelo? Pogledajte ljiljane poljske kako rastu;ne trude se niti predu; a ja vam kažem da se ni Solomon u svoj slavisvojoj ne obuče kao jedan od ovih. Ako Bog tako odeva poljsku travu,koja danas jeste a sutra se baca u peć, neće li mnogo više vas,maloverni? Ne brinite se dakle govoreći: šta ćemo jesti? ili: šta ćemopiti? ili: šta ćemo obući? Jer sve to traže mnogobošci: zna Otac vašnebeski da vam je sve to potrebno. Tražite prvo carstvo i pravednostnjegovu, a sve ovo dodaće vam se. Ne brinite se dakle za sutrašnjidan, jer će se sutra brinuti za sebe; dosta je danu zla svoga.

3.30 O suđenju (Mt. 7:1−6)

Ne sudite, da ne budete osuđeni; jer kakvim sudom sudite, sudiće vamse, i kakvom merom merite, odmeriće vam se.

A što gledaš trun u oku brata svoga, a u svome oku grede neprimećuješ? Ili kako ćeš reći svome bratu: pusti da izvadim trun iztvoga oka, a gle, greda u oku tvome? Licemere, izvadi prvo gredu izsvoga oka, pa ćeš tada gledati da izvadiš trun iz oka brata svoga.

Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih nepogaze nogama svojim i okrenuvši se ne rastrgnu vas.

3.31 Molitva s pouzdanjem u Boga Oca (Mt. 7:7−12)

Molite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jersvaki koji moli dobiva, i koji traži nalazi, i onome koji kuca otvoriće se.Ili ko je čovek među vama, koji će sinu svome, kada zatraži hleba, datikamen? Ili kada zatraži ribu, zmiju da mu da? Ako dakle vi − budući zli− znate dobre darove davati svojoj deci, koliko će više Otac vaš koji je

38

na nebesima dati dobra onima koji ga mole.

Sve dakle što želite da vama čine ljudi, činite i vi tako njima; jer je tozakon i proroci.

3.32 Dva puta (Mt. 7:13−14)

Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi upropast, i mnogo ih je koji njime ulaze. Kako su uska vrata i stešnjenput koji vodi u život, i malo ih je koji ga nalaze.

3.33 Drvo i njegov plod (Mt. 7:15−23)

Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra sugrabljivi vuci. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Zar se grožđe beres trnja ili smokve sa čkalja? Tako svako dobro drvo rađa dobreplodove, a rđavo drvo donosi rđave plodove. Ne može dobro drvodoneti rđave plodove, niti rđavo drvo doneti dobre plodove. Svakodrvo, koje ne rađa dobra ploda, odseca se i u vatru baca. Dakle poplodovima njihovim poznaćete ih.

Neće ući u carstvo nebesko svaki koji mi govori: Gospode, Gospode,nego ko čini volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi će mi reći uonaj dan: Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvojeime izgnali demone, i u tvoje ime mnoga čuda učinili? I tada ću imizjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji činitebezakonje.

39

3.34 Usporedba u dva graditelja (Mt. 7:24−8:1)

Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, biće kao mudar čovek,koji sazida kuću svoju na steni. I pade kiša i dođoše bujice, i dunuševetrovi i navališe na onu kuću − i ne pade; jer beše utemeljena nasteni.

I svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, biće kao ludi čovek, kojisazida kuću svoju na pesku. I pade kiša i dođoše bujice, i dunuševetrovi i navališe na onu kuću − i pade, i pad njen beše veliki.

I kada Isus svrši ove reči, divljaše se narod njegovoj nauci; jer ih jeučio kao onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi književnici. A kada siđe sgore, pođe za njim mnogi narod.

3.35 Isceljenje kapetanovog sluge (Mt. 8:5−13)

A kada uđe u Kafarnaum, priđe mu jedan kapetan moleći ga i govoreći:Gospode, sluga moj leži uzet kod kuće i muči se strašno. I reče mu: jaću doći i izlečiću ga. A kapetan odgovori i reče: Gospode, nisamdostojan da uđeš pod moj krov; nego samo reci jednu reč, i ozdravićemoj sluga. Jer i ja sam čovek pod vlašću, imam pod sobom vojnike, pakažem ovome: idi, i ide, i drugome: dođi, i dolazi, i sluzi svome: učinito, i učini. A Isus čuvši zadivi se i reče onima koji su ga pratili: zaistavam kažem, ni u koga u Izrailju ne nađoh tolike vere. A kažem vam daće doći mnogi sa istoka i zapada i sesti za sto sa Avraamom i Isaakomi Jakovom u carstvu nebeskom; a sinovi carstva biće izbačeni u krajnjutamu; onde će biti plač i škrgut zuba. I reče Isus kapetanu: idi, neka tibude kako si verovao. I bi izlečen sluga u onaj čas.

40

3.36 Vaskrsenje mladića u Nainu (Lk. 7:11−17)

Zatim Isus ode u grad zvani Nain, a s njim su išli njegovi učenici imnogo naroda. A kad se približio gradskim vratima, gle, iznosili sumrtvaca, jedinca sina njegove majke koja je bila udovica, i s njom jebilo mnogo sveta iz grada. A kada je Gospod vide, sažali se na nju ireče joj: ne plači. Tada priđe, dotače mrtvački sanduk − nosioci pakstadoše − i reče: mladiću, tebi govorim, ustani. I mrtvac sede, te počeda govori, i dade ga njegovoj majci. A strah je obuzeo sve, pa su slaviliBoga govoreći: veliki prorok se pojavio među nama, i: Bog je posetiosvoj narod. I raširi se ovaj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.

3.37 Poslanstvo Jovana Krstitelja (Lk. 7:18−35)

Jovana obavestiše o svemu ovome njegovi učenici. Tada Jovan dozvadvojicu od svojih učenika, posla ih Gospodu pitajući: jesi li ti onaj kojitreba da dođe, ili da čekamo drugoga? Kada su pak ovi ljudi došli knjemu, rekoše: Jovan Krstitelj nas je poslao k tebi i pita: jesi li ti onajkoji treba da dođe, ili da čekamo drugoga? U taj čas je izlečio mnogeljude od bolesti, muka i zlih duhova, i mnogim slepima darovao vid.Njima pak odgovori: idite, javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepiponovo gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, Mrtvi ustaju,siromašnima se propoveda evanđelje; i blažen je koji se ne sablazni omene.

A kad su Jovanovi poslanici otišli, poče Isus da govori narodu oJovanu: šta ste izišli u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja? Negošta ste izišli da vidite? Čoveka obučena u meke haljine? Gle, koji nosesjajne haljine i žive u raskoši − na kraljevskim dvorovima su. Ili šta steizišli da vidite? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka. To je onajza koga je napisano: »Gle šaljem svoga vesnika pred lice tvoje, koji ćepripremiti tvoj put pred tobom«. Kažem vam, među rođenima od žena

41

niko nije veći od Jovana; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega.I sav narod koji je čuo, pa i carinici priznaše pravednost Božiju, te sekrstiše Jovanovim krštenjem. A fariseji i zakonici odbaciše ono što jeBog hteo da učini s njima, i ne primiše njegovo krštenje. S kim ću,dakle, uporediti ljude ovog naraštaja? I na koga liče? Oni su kao decakoja sede na trgu i dovikuju jedni drugima: svirali smo vam i niste igrali,kukali smo i niste plakali. Došao je naime Jovan Krstitelj, nije jeo hlebaniti je pio vina, i kažete: demon je u njemu. Došao je Sin čovečiji kojijede i pije, pa kažete: gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika igrešnika. I opravdaše mudrost sva deca njezina.

3.38 Isus zove k sebi umorne (Mt. 11:25−30)

U ono vreme odgovori Isus i reče: hvalim te, Oče, Gospode neba izemlje, što si sakrio ovo od učenih i pametnih, a otkrio bezazlenima;da, Oče, jer tako bi ugodno pred tobom. Sve mi je predao moj Otac, iniko ne poznaje Sina do Otac, niti Oca ko poznaje do Sin, i kome hoćeda otkrije.

Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti.Uzmite moj jaram na sebe i naučite od mene, jer ja sam krotak ismeran u srcu, i naći ćete odmor u svojim dušama. Jer je moj jaramblag i moje breme je lako.

3.39 Skrušena grešnica (Lk. 7:36−50)

Jedan od fariseja molio ga je da jede s njim; i ušavši u farisejevu kućuleže za trpezu. I gle, jedna žena, koja je bila grešnica u gradu, saznada je on u farisejevoj kući za trpezom, donese alavastarski sud smirom, te stade podno kod njegovih nogu plačući, pa poče suzama

42

kvasiti njegove noge, i svojom kosom otra, i ljubljaše njegove noge, ipomazivaše ih mirom. Videvši pak farisej koji ga je pozvao, reče u sebi:da je on prorok, znao bi ko je i kakva je žena koja ga dotiče, da jegrešnica. Isus mu pak odgovori i reče: Simone, imam da ti kažemnešto. A on: učitelju, kaži. Reče: Dvojica su bili dužni jednomzajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset.Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici. Koji će ga, dakle, od njih višeljubiti? Simon odgovori: mislim onaj kome je više poklonio. A on mureče: pravo si prosudio. I okrenu se ženi, te reče Simonu: vidiš li ovuženu? Ušao sam u tvoju kuću, nisi mi dao vode za noge; a ona jesuzama oblila moje noge i svojom kosom otrla. Poljubac mi nisi dao; aona, otkako sam ušao nije prestala da mi ljubi noge. Nisi mi pomazaoglavu uljem; a ona je mirom pomazala moje noge. Stoga ti kažem,oprošteni su joj mnogi gresi, jer je imala mnogo ljubavi; kome se maloprašta, malo ljubi. A njoj reče: oprošteni su ti gresi. Oni pak, koji behuzajedno za trpezom, počeše da govore u sebi: ko je ovaj što i greheoprašta? A ženi reče: vera tvoja spasla te je; idi s mirom.

3.40 Žene slede Isusa (Lk. 8:1−3)

Posle toga išao je po gradovima i selima propovedajući i objavljujućievanđelje o carstvu Božjem. A s njim su bili Dvanaestorica i neke ženekoje su bile izlečene od zlih duhova i bolesti: Marija zvana Magdalina,iz koje je izišlo sedam demona, pa Jovana žena Irodovog upraviteljaHuze, i Susana, i mnoge druge koje su im služile svojim imanjem.

3.41 Napad na Isusa (Mt. 12:22−37)

Tada mu doneše besomučnoga koji je bio slep i nem; i izleči ga, takoda je nemi govorio i gledao. A sav narod se divio i govorio je: nije li ovo

43

sin Davidov? A fariseji čuvši rekoše: ovaj izgoni demone samo pomoćuVeelzevula, demonskog vladara. A on je znao njihove misli, te im reče:svako carstvo koje se razdelilo protiv samoga sebe, opusteće, i svakigrad ili dom koji se razdelio protiv samoga sebe, neće se održati. I akosatana satanu isteruje, razdelio se protivu samoga sebe, kako će sedakle održati njegovo carstvo? I ako ja pomoću Veelzevula izgonimdemone, čijom pomoću izgone vaši sinovi? Zato će vam oni biti sudije;ali ako ja Božijim Duhom izgonim demone, onda je došlo do vascarstvo Božije. Ili kako može neko da uđe u kuću jakoga i da pograbinjegovo pokućanstvo, ako prvo ne sveže jakoga, i tada će njegovukuću opleniti? Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko ne sabira samnom, rasipa.

Zato vam kažem, svaki greh i hula oprostiće se ljudima, ali hula naDuha neće se oprostiti. I ako ko kaže reč protiv Sina čovečijeg,oprostiće mu se; a onome koji kaže protiv Duha Svetoga, neće seoprostiti ni na ovom svetu ni u budućem. Ili učinite dobro drvo i plodnjegov dobrim, ili učinite rđavo drvo i plod njegov rđavim; jer se po rodudrvo poznaje. Zmijski porode, kako možete dobro da govorite kad stezli? jer usta govore ono čega je srce puno. Dobar čovek od dobrogablaga iznosi dobro, a zao čovek od rđavoga blaga iznosi zlo. Ali vamkažem da će za svaku nekorisnu reč, koju izgovore ljudi, odgovarati nadan suda; jer ćeš po svojim rečima biti opravdan, i po svojim rečima bitiosuđen.

3.42 Jonin znak (Mt. 12:38−50)

Tada mu odgovoriše neki od književnika i fariseja: učitelju, želimo davidimo od tebe znak. A on im odgovori i reče: zli i preljubotvorninaraštaj traži znak, i neće mu se dati znak osim znaka proroka Jone.Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noći, takoće biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.

44

Ninevljani će ustati na sudu sa ovim naraštajem i osudiće ga; jer su sepokajali na Joninu propoved, a vidi ovde je nešto više od Jone. Kraljicajuga ustaće na sudu sa ovim naraštajem i osudiće ga; jer je ona došlas kraja zemlje da čuje Solomonovu mudrost, a vidi ovde je nešto višeod Solomona.

A kada nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražećipokoja, i ne nalazi. Tada kaže: vratiću se u svoju kuću, otkuda samizišao; i došavši nalazi je praznu, počišćenu i ukrašenu. Tada odlazi iuzima sa sobom drugih sedam duhova, gorih od sebe, pa uđu i stanujuonde; i poslednje stanje onoga čoveka biva gore od prvoga; tako će bitii ovome naraštaju.

3.43 Isusova rodbina (Mt. 12:46−50, Lk. 11:27−28)

Dok je on još govorio narodu, gle, majka i braća njegova stajahunapolju želeći da govore s njim. I neko mu reče: gle tvoja majka i tvojabraća stoje napolju i žele da govore s tobom. A on odgovori i rečeonome što mu kaza: ko je moja majka i ko su moja braća? I pruži svojuruku na svoje učenike pa reče: evo moje majke i moje braće; jer ko godčini volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i majka.

A kad je on to govorio, jedna žena iz naroda podiže glas i reče mu:blažena je utroba koja te je nosila i blažene su dojke koje si sisao. Nato on reče: ipak su više blaženi oni koji slušaju Božju reč i drže je.

3.44 Usporedba o sejaču (Mt. 13:1−23)

Onoga dana Isus je izišao iz kuće i sedeo kraj mora. I okupi se okonjega mnogi narod, tako da je on ušao u čamac i sedeo, a sav narod je

45

stajao na obali. I kaza im mnogo u pričama govoreći:

Gle, iziđe sejač da seje. I kada je sejao, jedna zrna padoše kraj puta, iptice dođoše i pozobaše ih. Druga padoše na kamenito tle, gdenemahu mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer nemahu dubinu zemlje. Akada sinu sunce, sagore ih, i kako nemahu korena, osušiše se. Trećapadoše u trnje, i naraste trnje i uguši ih. Četvrta pak padoše na dobruzemlju i donošahu plod, jedno po stotinu, drugo po šezdeset, a trećepo trideset. Ko ima uši neka sluša.

I pristupiše učenici i rekoše mu: zašto im govoriš u pričama? A on imodgovori i reče: vama je dano da saznate tajne carstva nebeskoga, anjima nije dano. Jer koji ima. daće mu se i obilovaće; a koji nema,uzeće mu se i ono što ima. Zato im govorim u pričama, jer gledajući nevide i slušajući ne čuju niti razumeju. I ispunjava se na njima Isaijinoproroštvo koje glasi: »Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećetevideti. Jer je okorelo srce ovoga naroda, i ušima teško čuše, i oči svojezatvoriše, da kako ne vide očima i ne čuju ušima i srcem ne razumeju ine obrate se, i izlečim ih«. A vaše oči su blažene što gledaju, i uši vašešto slušaju. Jer zaista vam kažem da su mnogi proroci i pravednicizaželeli da vide što vi gledate − i ne videše, i da čuju što vi slušate − ine čuše.

Vi, dakle, čujte priču o sejaču. Svakome koji sluša reč o carstvu − a nerazume − dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je krajputa posejani. A posejani na kamenito tle, to je koji reč sluša i odmahje s radošću prima; ali nema korena u sebi, nego je nestalan, pa kadanastane nevolja ili gonjenje zbog reči, odmah se sablažnjava. Aposejani u trnje, to je koji reč sluša, no briga za ovaj svet i prevarabogatstva guši reč, te neplodan biva. A posejani na dobru zemlju, to jekoji sluša reč i razume, koji i rod rađa i donosi, jedan po stotinu, drugipo šezdeset, a treći po trideset.

46

3.45 Usporedba o svetiljki (Mk. 4:21−25)

I reče im: da li se svetiljka pali da se stavi pod mericu ili pod krevet, ane da se stavi na svećnjak? Jer ništa nije skriveno što se ne bi otkrilo;niti što bi tajno, a da ne iziđe na videlo. Ko ima uši da sluša, nekasluša.

I reče im: pazite šta slušate. Kakvom merom merite, biće vamodmereno, i dodaće se vama koji slušate. Jer ko ima − njemu će sedati; a ko nema − i što ima uzeće se od njega.

3.46 Usporedba o posejanom semenu (Mk. 4:26−29)

I govoraše: tako je carstvo Božije kao kad čovek baci seme na zemlju, ispava i ustaje noću i danju, a seme niče i raste − sam ne zna kako.Zemlja sama od sebe donosi rod, prvo stabljiku, zatim klas, onda punožita u klasu. A kad rod dopusti, odmah šalje srp, jer je žetva nastala.

3.47 Usporedba o kukolju (Mt. 13:24−30)

Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično čoveku koji jeposejao dobro seme na svojoj njivi. Ali kada su ljudi spavali, dođenjegov neprijatelj i poseja kukolj sred pšenice i ode. A kada usev izničei rod donese, tada se pokaza i kukolj. A domaćinove sluge pristupiše irekoše mu: gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi?Otkuda dakle kukolj? A on im reče: neprijatelj je to učinio. Sluge mupak rekoše: hoćeš li dakle da odemo i da ga saberemo? A on im reče:ne, da ne biste skupljajući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu.Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ćužeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a

47

pšenicu snesite u moju žitnicu.

3.48 Usporedba o girušičinom semenu i kvascu (Mt. 4:31−34a, Mk.4:33−34)

Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično gorušičinomzrnu, koje čovek uze i poseja na svojoj njivi; ono je doduše manje odsvih semena, ali kada izraste, veće je od zelja i biva drvo, tako da pticenebeske dođu i gnezde se na njegovim granama.

Drugu priču im kaza: carstvo nebesko je slično kvascu, koji žena uze ipomeša u tri sata brašna, dok sve ne uskisnu.

Sve ovo izgovori Isus u pričama narodu, i kazivaše im reč u mnogimtakvim pričama, koliko su mogli da slušaju. A bez priče im negovoraše, no svojim učenicima nasamo sve objašnjavaše.

3.49 Objašnjenje usporedbe o kukolju (Mt. 13:36−43)

Tada otpusti narod i ode kući. I priđoše mu njegovi učenici govoreći:razjasni nam priču o kukolju na njivi. A on odgovori i reče: sejač dobrogsemena je Sin čovečiji; njiva je svet; dobro seme − to su sinovi carstva;a kukolj su sinovi zla, a neprijatelj koji ga poseja jeste đavo; žetva jekraj sveta, a žeteoci su anđeli. Kao što se kukolj skuplja i vatromspaljuje, tako će biti i na svršetku sveta. Poslaće Sin čovečiji svojeanđele, i pokupiće iz svoga carstva sve sablazni i one koji činebezakonje, i baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba.Tada će pravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga. Ko ima ušineka sluša.

48

3.50 Usporedba o blagu u polju i biseru (Mt. 13:44−46)

Carstvo nebesko je slično blagu skrivenom u polju, koje čovek nađe isakri, pa od radosti svoje ide i prodaje sve što ima, te kupuje onu njivu.

Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traži lepe bisere. A kada nađejedan skupoceni biser, ode i proda sve što ima i kupi ga.

3.51 Usporedba o ribarskoj mreži (Mt. 13:35−53)

Carstvo nebesko je opet slično mreži bačenoj u more, koja je zahvatilariba od svake vrste. Kada se napuni, izvukoše je na obalu i sedoše, paskupiše dobre u posude, a rđave izbaciše. Tako će biti i na svršetkusveta: izići će anđeli i odeliće zle od pravednih, i baciće ih u pećognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba.

Jeste li razumeli sve ovo? Rekoše mu: da. A on im reče: zato je svakiknjiževnik, poučen za carstvo nebesko, sličan domaćinu koji iz svojeriznice iznosi novo i staro. I kada Isus svrši ove priče, ode odande.

3.52 Stišavanje bure (Mk. 4:35−41)

I reče im onoga dana uveče: pređimo na drugu stranu. I otpustivšinarod uzeše ga kako beše u čamcu, i drugi čamci behu s njim. I nastavelika oluja, i valovi zapljuskivahu u čamac, tako da se čamac većpunio. A on na krmi spavaše na uzglavlju. I probudiše ga, te murekoše: učitelju, zar ne mariš što propadamo? I ustavši zapreti vetru ireče moru: ćuti, umukni. I presta vetar, te bi tišina velika. I reče im: štoste tako plašljivi? Kako nemate vere? I veoma se uplašiše, te govorahujedan drugome: ta ko je ovaj, da mu se i vetar i more pokoravaju?

49

3.53 Isceljenje besomučnog (Lk. 8:26−27, Mk. 5:3b−20)

I doploviše do gergesinskog kraja, koji se nalazi prema Galileji. A kadje izišao na zemlju, srete ga neki čovek iz grada, u kom su bili demoni,te dugo vremena nije oblačio odelo i nije stanovao u kući nego ugrobovima, i niko ga više nije mogao ni lancem svezati, jer je mnogoputa bio vezan u okove i lance, pa je pokidao lance i polomio okove, iniko nije mogao da ga ukroti. I stalno beše u grobovima i brdima, danjui noću, vičući i bijući se kamenjem. I videvši Isusa izdaleka, potrča ipade pred njim ničice, te povika veoma glasno: šta ja imam s tobom,Isuse Sine Boga najvišega? Zaklinjem te Bogom, nemoj me mučiti. Jermu govoraše: iziđi, duše nečisti, iz čoveka. I pitaše ga: kako ti je ime? Ireče mu: Legion mi je ime, jer nas je mnogo. I moljaše ga mnogo da ihne istera iz onog kraja. A onde, prema brdu, paslo je veliko krdo svinja.I zamoliše ga govoreći: pošalji nas u svinje, da uđemo u njih. I dopustiim. I izišavši nečisti duhovi uđoše u svinje, i navali krdo niz strmen umore, oko dve hiljade, i udaviše se u moru. A pastiri njihovi pobegoše ijaviše u gradu i po selima; te dođoše da vide šta se dogodilo. I dođošeIsusu i videše besomučnoga, koji je imao Legiona, kako sedi obučen ipametan, te se uplašiše. A očevidci im ispričaše kako se dogodibesomučnome i o svinjama. I počeše ga moliti da ode iz njihovog kraja.A kada Isus uđe u čamac, zamoli ga onaj koga je mučio đavo da budes njim. I ne dopusti mu, nego mu reče: idi kući svojima i javi im šta ti jeučinio Gospod i kako se smilovao na tebe. I ode i poče propovedati uDekapolju šta mu učini Isus i svi se divljahu.

3.54 Mrtva devojčica i bolesna žena (Mk. 5:21−43)

I pošto Isus opet pređe čamcem na drugu stranu, okupi se mnoginarod oko njega, i beše kraj mora. I dođe jedan od starešina sinagoga,po imenu Jair, pa videvši ga pade pred noge njegove, i moljaše gamnogo govoreći: moja ćerka je na samrti, dođi, stavi ruke na nju, da

50

bude spasena i da oživi. I ode s njim. A mnogi narod iđaše za njim igurahu ga.

I žena neka koja je bolovala od tečenja krvi dvanaest godina, mnogopropatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala, a ništa se nijespomogla, nego joj još gore bilo, čuvši o Isusu, dođe između naroda sleđa i dotače njegovu haljinu; jer govoraše: ako samo dotaknemnjegove haljine, biću spasena. I odmah presahnu izvor njene krvi, teoseti u telu da je izlečena od svoje muke. A Isus osetivši odmah u sebida sila iziđe iz njega, okrenu se u narodu i reče: ko mi dotače haljine?Učenici pak njegovi rekoše: gledaš narod kako te tiska i govoriš: ko medotače? I obaziraše se da vidi onu koja to učini. A žena znajući šta jojse dogodilo, dođe sa strahom i trepetom, te pade pred njim i reče musvu istinu. A on joj reče: kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom i budizdrava od svoje bolesti.

Dok je on još govorio, dođoše od starešine sinagoge govoreći: umrla jekći tvoja; što još mučiš učitelja? A Isus, ne obazrevši se na reč kojugovorahu, reče starešini sinagoge: ne boj se, samo veruj. I ne dopustinikome da ide s njim sem Petru, Jakovu i Jovanu, bratu Jakovljevu. Idođoše u kuću starešininu, te vide vrevu i ljude kako plaču i naričumnogo, pa ušavši reče im: što vičete i plačete? Dete nije umrlo negospava. I ismevahu ga. A on istera sve, uze oca detinjeg i majku i svojepratioce, pa uđe gde beše dete. I uhvativši ruku deteta reče joj: talitakum, što prevedeno znači: devojčice, tebi govorim, ustani. I odmahusta devojčica i hodaše; beše joj, naime, dvanaest godina. I odmah seveoma zaprepastiše. I zapovedi im strogo da niko ne dozna ovo, i rečeda joj dadu da jede.

3.55 Isceljenje dvojice slepih i nemog čoveka (Mt. 9:27−34)

I kada je Isus odlazio odande, pođoše za njim dva slepca vičući i

51

govoreći: smiluj se na nas, sine Davidov. A kada dođe u kuću, priđošemu slepci, i reče im Isus: verujete li da mogu to učiniti? Rekoše mu: da,Gospode. Tada dotače njihove oči govoreći: neka vam bude po verivašoj. I otvoriše se njihove oči. I zapreti im Isus govoreći: gledajte daniko ne dozna. A oni izišavši razglasiše ga po celoj onoj zemlji.

A kada su oni izlazili, gle, privedoše mu čoveka nema i besomučna. Ipošto je demon isteran, progovori nemi, i zadivi se narod govoreći:nikada se tako šta ne vide u Izrailju. A fariseji govorahu: pomoćudemonskog starešine izgoni demone.

3.56 Isus u Nazaretu (Mk. 6:1−6a)

I ode odande, te dođe u svoj zavičaj, a učenici njegovi iđahu za njim. Akada bi subota poče učiti u sinagogi. I mnogi koji slušahu divljahu segovoreći: otkuda to ovome i kakva je mudrost što mu je dana? I rukenjegove čine takva čuda? Nije li ovo drvodelja, sin Marijin i bratJakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde kodnas? I sablažnjavahu se o njega. I govoraše im Isus da prorok nije bezčasti − sem u postojbini svojoj, i u rodbini svojoj i u kući svojoj. I nemogaše onde učiniti ni jednoga čuda, sem što izleči malo bolesnikastavivši ruke na njih. I čuđaše se zbog njihovog neverovanja.

52

IV. GODINA OPOZICIJE

IV. GODINA OPOZICIJE

4.1 Žetva je velika a radnika je malo (Mt. 9:35−38)

I obilažaše Isus sve gradove i sela, učeći u sinagogama njihovim ipropovedajući evanđelje o carstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć.I videvši narod, sažali se na njega, jer beše izmučen i klonuo kao ovcebez pastira. Tada reče svojim učenicima: žetve je mnogo, a radnikamalo. Molite dakle gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.

4.2 Poslanje dvanaestorice (Mt. 10:1, Mt. 10:5−42, Mk. 6:12b−13,Mt. 11:1)

I dozvav svojih dvanaest učenika dade im vlast nad nečistim duhovimada ih izgone, i da leče svaku bolest i svaku slabost.

Ovu dvanaestoricu posla Isus zapovedivši im: ne idite mnogobošcima,i u grad samarjanski ne ulazite; nego radije idite izgubljenim ovcamadoma Izrailjeva. A hodeći propovedajte i govorite da se približilocarstvo nebesko. Bolesne lečite, mrtve dižite, gubave čistite, demoneizgonite; zabadava dobiste, zabadava dajite. Ne pribavljajte zlata, nisrebra, ni bakra u svoje pojaseve, ni torbe na put, ni dve haljine, niobuće, niti štapa; jer je radnik dostojan svoje hrane.

A kada uđete u koji grad ili selo, ispitajte ko je u njemu dostojan; i ondeostanite dok ne iziđete. Ulazeći pak u kuću pozdravite je. I ako kućabude dostojna, neka dođe vaš mir na nju; a ako ne bude dostojna, mir

53

vaš neka se vrati k vama. I ako vas ko ne primi niti posluša vaših reči,iziđite iz kuće ili onoga grada i otresite prah sa svojih nogu. Zaista vamkažem, lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj na dan suda, negogradu onome.

Gle, ja vas šaljem kao ovce među vukove; budite dakle mudri kaozmije i bezazleni kao golubovi. Čuvajte se od ljudi; jer će vas predavatisudovima, i u svojim sinagogama će vas šibati, pred upravnike ikraljeve će vas voditi mene radi, za svedočanstvo njima imnogobošcima. A kad vas predadu, ne brinite se kako ćete ili šta ćetegovoriti; jer će vam se dati u onaj čas šta ćete kazati; jer ne govorite vi,nego Duh Oca vašega govori u vama. A brat će brata predavati nasmrt, i otac dete, i ustajaće deca na roditelje i ubijaće ih. I svi će vasmrzeti zbog moga imena; ali koji istraje do kraja, taj će biti spasen.Kada vas gone u ovome gradu, bežite u drugi; zaista vam kažem,nećete svršiti sa gradovima Izrailjevim dok ne dođe Sin čovečiji.

Učenik nije nad učiteljem niti sluga nad svojim gospodarom. Dosta jeučeniku da bude kao njegov učitelj i sluzi kao njegov gospodar. Kadasu domaćina nazvali Veelzevulom, koliko će više njegove domaće. Nebojte ih se dakle; jer ništa nije skriveno što se neće otkriti. niti tajno štose neće doznati. Što vam govorim u mraku, kažite na svetlosti; i što nauho čujete, objavite sa krovova. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, aduše ne mogu ubiti. Nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo daupropasti u paklu. Ne prodaju li se dva vrapca za as? Pa ni jedan odnjih neće pasti na zemlju bez Oca vašega. A vaša je i sva kosa naglavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi vredite više od mnogih vrabaca.

Svaki, dakle, koji mene prizna pred ljudima, priznaću i ja njega predOcem svojim koji je na nebesima. A ko god se odrekne mene predljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.

Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao dadonesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čoveka od

54

njegovog oca i kćer od njezine majke i snahu od njezine svekrve, ineprijatelji čovekovi su njegovi domaći. Ko ljubi oca ili majku više negomene, nije mene dostojan, i ko ljubi sina ili kćer više nego mene, nijemene dostojan; i koji ne uzima krsta svoga i ne ide za mnom, nijemene dostojan. Ko nađe život svoj, izgubiće ga, i ko izgubi život svojmene radi, naći će ga.

Ko vas prima, mene prima, a ko prima mene, prima onoga koji me jeposlao. Ko prima proroka u ime proročko, primiće nagradu proročku, iko prima pravednika u ime pravedničko, primiće nagradu pravedničku.I ko napoji jednoga od ovih malih samo čašom sveže vode, zato što jemoj učenik, zaista vam kažem, neće izgubiti nagrade svoje.

I otišavši propovedahu da se ljudi pokaju. te isteraše mnoge demone,pomazivahu uljem mnoge bolesnike i lečiše ih.

A kad Isus završi zapovesti dvanaestorici svojih učenika, ode odandeda uči i propoveda po njihovim gradovima.

4.3 Smrt Jovana Krstitelja (Mk. 6:14−16, Mt. 14:2d, Mk. 6:17−29,Mt. 14:12b)

I ču kralj Irod, jer se njegovo ime razglasi, i govoraše da je JovanKrstitelj ustao iz mrtvih, pa zato deluju sile u njemu. Drugi pakgovorahu da je Ilija; a neki govorahu da je prorok, kao jedan odproroka. A Irod čuvši reče: Jovan, kome sam odsekao glavu, on usta izmrtvih i zato čudotvorne sile deluju u njemu.

Irod, naime, posla i uhvati Jovana, te ga sveza u tamnici zbog Irodijadežene svoga brata Filipa, što se oženi njome. Jer Jovan govoraše Irodu:ne smeš ti imati žene brata svoga. A Irodijada beše kivna na njega ihtede ga ubiti, ali nije mogla. Jer se Irod bojaše Jovana, znajući ga kao

55

čoveka pravedna i sveta, te ga čuvaše. I saslušavši ga beše u neprilici;ipak ga je rado slušao. I kada dođe pogodan dan, kada Irod na svojrođendan priredi čast svojim velikašima, vojvodama i prvacimagalilejskim, uđe Irodijadina kći, te zaigra i ugodi Irodu i gostima. A kraljreče devojci: zatraži od mene što god hoćeš i daću ti. I zakle joj se: štogod zaišteš od mene daću ti − do polovine svoga kraljevstva. Ona pakizišavši reče svojoj majci: šta da zatražim? A ona reče: glavu JovanaKrstitelja. I odmah ušavši brzo kralju zaiska govoreći: hoću da miodmah daš na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. I sneveseli se kralj vrlo,ali zbog zakletve i gostiju ne htede da je odbije. I odmah posla kraljdželata i naredi da donese Jovanovu glavu. I otišavši odseče mu glavuu tamnici, i donese njegovu glavu na tanjiru i dade je devojci, a devojkaje dade svojoj majci. A učenici njegovi čuvši dođoše i uzeše njegovotelo i metnuše ga u grob, pa dođoše i javiše Isusu.

4.4 Isus hrani pet hiljada ljudi (Mk. 6:30−37a, Jn. 6:7−15a, Mk.6:45)

I skupiše se apostoli oko Isusa,te mu javiše sve što učiniše i poučiše. Ireče im: hajdete vi samosami u pust kraj pa se odmorite malo. Jerdolažahu i odlažahu mnogi, te nisu imali vremena ni da jedu. I odošečamcem na pusto mesto nasamo. I videše ih kako odlaze i doznašemnogi, pa se stekoše onde pešice iz svih gradova i stigoše pre njih.

I izišavši vide mnogi narod, te se sažali na njih, jer behu kao ovce bezpastira, i poče ih učiti mnogo. I pošto je vreme prilično poodmaklo,priđoše mu učenici njegovi i rekoše: mesto je pusto, a već je kasno.Otpusti ih neka idu u okolna sela i zaseoke i kupe sebi šta će jesti. Aon im odgovori i reče: dajte im vi da jedu. Odgovori mu Filip: za dvestotine dinara hleba njima nije dovoljno − da svaki nešto malo dobije.Reče mu jedan od njegovih učenika, Andreja, brat Simona Petra: imaovde jedan dečak koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribe; ali šta je to

56

na toliko njih? A Isus reče: posadite ljude. Bilo je, naime, mnogo travena tom mestu. Tako se posadi oko pet hiljada ljudi. Isus tada uzehlebove, zahvali Bogu i razdeli onima koji su polegali, isto tako i od ribakoliko su hteli. A kada se nasitiše, reče svojim učenicima: skupitepreostalo komađe, da ništa ne propadne. Skupiše, dakle, i napunišedvanaest kotarica komađa od pet ječmenih hlebova − što pretečeonima koji su jeli.

Ljudi pak videvši čudo koje učini, rekoše: ovo je zaista prorok koji trebada dođe na svet. No Isus, saznavši da nameravaju da dođu i da gaodvuku, da bi ga proglasili carem. I odmah natera svoje učenike dauđu u čamac i da idu napred na drugu stranu prema Vitsaidi, dok onotpusti narod.

4.5 Isus hoda po moru (Mt. 14:23−33)

I kada otpusti narod, pope se na goru sam da se pomoli. Kada paknasta veče, beše sam onde. A čamac je bio već mnogo stadija dalekood obale, u nevolji od valova, jer beše protivan vetar. A u četvrtu noćnustražu dođe k njima hodajući po moru. Videvši ga učenici gde ide pomoru, uplašiše se govoreći da je to utvara, i od straha povikaše. Ali ihIsus odmah oslovi i reče: ne bojte se, ja sam; ne strahujte. A Petar muodgovori i reče: Gospode, ako si ti, zapovedi da dođem k tebi po vodi.On pak reče: dođi. I izišavši iz čamca Petar pođe po vodi i dođe Isusu.Ali gledajući jaki vetar poboja se, poče da tone i povika govoreći:Gospode, spasi me. A Isus pruži odmah ruku, uhvati ga i reče mu:maloverni, zašto si posumnjao? I kada uđoše u čamac, presta vetar. Akoji su bili u čamcu padoše pred njega govoreći: zaista si Božiji sin.

57

4.6 Isceljenja u Genesaretu (Mk. 6:53−56)

I prešavši na zemlju dođoše u Genisaret i pristaše. I kad iziđoše izčamca, odmah ga poznaše, optrčaše sav onaj kraj i počeše donositibolesnike na posteljama gde su čuli da je on. I gde god je ulazio u selaili gradove ili zaseoke, na trgovima stavljahu bolesnike i moljahu ga dadotaknu bar rese njegove haljine. I koji god ga dotakoše behu spaseni.

4.7 Isus − hleb života (Jn. 6:22−65)

Sutradan narod, koji je stajao preko mora, vide da onde nije bilodrugog čamca sem jednoga, i da Isus nije ušao u čamac sa svojimučenicima, nego su sami njegovi učenici otišli. Dođoše iz Tiverijadedrugi čamci − blizu mesta gde su jeli hleb, kada je Gospod zahvalioBogu. I kada narod vide da onde nema Isusa ni njegovih učenika,uđoše i sami u čamce, te dođoše u Kafarnaum tražeći Isusa. A kadaga nađoše na drugoj strani mora, rekoše mu: ravi, kako si se našaoovde?

Odgovori im Isus i reče: zaista, zaista, kažem vam, tražite me ne zatošto ste videli čudne znake, nego što ste jeli od onih hlebova i nasitili se.Stičite ne propadljivo jelo, nego jelo koje ostaje za večni život, koje ćevam Sin čovečiji dati; jer je njega potvrdio Bog Otac. Tada mu rekoše:šta da radimo da bismo činili dela Božija? Odgovori Isus i reče im: ovoje delo Božije, da verujete u onoga koga je on poslao. Oni mu pakrekoše: kakav čudan znak činiš, da vidimo i da ti poverujemo? Šta tiradiš? Naši oci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano: »Hleb saneba dade im da jedu«. Reče im Isus: zaista, zaista, kažem vam, nijevam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istiniti hleb saneba. Jer Božiji hleb je onaj što silazi sa neba i daje život svetu. Tadamu rekoše: Gospode, daj nam svagda taj hleb. Reče im Isus: ja samhleb života; ko meni dolazi neće ogladneti, i ko veruje u mene neće

58

ožedniti nikada. Ali vam rekoh: iako ste me videli − ne verujete. Sve štomi daje Otac doći će k meni, i onoga koji ide k meni neću izbaciti, jernisam sišao sa neba da činim svoju volju, nego volju onoga koji me jeposlao. A ovo je volja onoga koji me je poslao: da ne izgubim ništa odonoga što mi je dao, nego da to vaskrsnem u poslednji dan. Jer je tovolja moga Oca, da svaki koji gleda Sina − i veruje u njega − ima životvečni, te da ga ja vaskrsnem u poslednji dan.

Judeji su gunđali protiv njega, zato što je rekao: ja sam hleb koji jesišao sa neba, i govorahu: nije li to Isus sin Josifov, čijeg oca i majkuznamo? Kako sad kaže da je sišao sa neba? Odgovori Isus i reče im:ne gunđajte među sobom. Niko ne može da dođe k meni, ako ga neprivuče Otac koji me je poslao, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Uprorocima je napisano: »I biće svi od Boga naučeni«. Svaki − ko je čuood Oca i naučio − dolazi k meni. Ne da je ko video Oca, sem onogakoji je od Boga, taj je video Oca. Zaista, zaista, kažem vam, ko verujeima večni život.

Ja sam hleb života. Očevi vaši jedoše manu u pustinji i umreše. Ovo jehleb koji silazi sa neba, da se od njega jede i ne umre. Ja sam živi hlebkoji je sišao sa neba. Ako ko jede od ovoga hleba, živeće doveka; ihleb, koji ću ja dati, jeste telo moje − za život sveta. A Judeji seprepirahu među sobom govoreći: kako on može da nam da svoje teloda jedemo?

Tada im Isus reče: zaista, zaista, kažem vam, ako ne jedete tela Sinačovečijeg i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. Ko jede mojetelo i pije moju krv − ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednjidan. Jer moje telo je pravo jelo, i moja krv je pravo piće. Ko jede mojetelo i pije moju krv − ostaje u meni i ja u njemu. Kao što je mene poslaoživi Otac, i ja živim zato što živi Otac, tako će i onaj koji mene jedeživeti kroz mene. To je hleb koji je sišao sa neba. Ne kao što su očevijeli i umrli; ko jede ovaj hleb živeće doveka. Ovo je rekao kada je učio uKafarnaumu u sinagogi.

59

Čuvši to mnogi od njegovih učenika rekoše: tvrda je ovo beseda; komože da je sluša? Pošto je Isus znao u sebi da njegovi učenici gunđajuzbog toga, reče im: ovo vas sablažnjava? A ako vidite Sina čovečijegkako ide gore − tamo gde je pre bio? Duh je ono što oživljava a teloništa ne pomaže. Reči koje sam vam ja rekao, duh su i život su. Negoima među vama nekih koji ne veruju. Znao je, naime, Isus od početkakoji ne veruju i ko će ga izdati. I reče: zato sam vam rekao da niko nemože doći k meni ako mu nije dano od Oca.

4.8 Mnogi učenici napuštaju Isusa (Jn. 6:66−7:1)

Od tada mnogi od njihovih učenika odoše natrag i nisu više išli s njim.A Isus reče Dvanaestorici: da nećete i vi da idete? Odgovori mu SimonPetar: Gospode, kome da idemo? Ti imaš reči večnoga života; mi smouvereni i saznali smo da si ti svetac Božiji. Odgovori im Isus: zar nisamja izabrao vas, Dvanaestoricu? i − jedan od vas je đavo. A rekao je zaJudu sina Simona Iskariotskog; jer je ovaj nameravao da ga izda, on,jedan od Dvanaestorice.

Posle toga išao je Isus po Galileji; po Judeji, naime, nije hteo da ide,zato što su Judejci tražili da ga ubiju.

4.9 Čisto i nečisto (Mk. 7:1−15)

I skupiše se oko njega fariseji i neki od književnika koji dođoše izJerusalima. I videše neke od njegovih učenika kako jedu hleb nečistim,to jest neopranim rukama. Jer fariseji i svi Judeji ne jedu dok ne operušakom ruke, držeći predanje starih, i kad dođu s trga, ne jedu dok sene operu, i ima još mnogo čega što su primili da drže, pranja čaša,krčaga i bakarnog posuđa, i zapitaše ga fariseji i književnici: zašto tvoji

60

učenici ne žive po predanju starih, nego jedu hleb neopranim rukama?A on im reče: dobro prorokova Isaija za vas licemere, kao što jenapisano: »Ovaj narod me poštuje usnama, a srce njihovo je daleko odmene. Uzalud me poštuju, učeći nauke koje su ljudske zapovesti«.Ostavivši Božiju zapovest držite ljudsko predanje [pranja krčaga i čašai drugo mnogo što šta takvo činite]. I govoraše im: lepo ukidate Božijuzapovest, da sačuvate svoje predanje. Jer Mojsije reče: »Poštuj ocasvoga i majku svoju«, i »Ko ruži oca ili majku smrću da umre«. A vikažete: ako čovek kaže ocu ili majci: korvan je, što znači žrtveni dar,ono čime bih ti pomogao, i ne dopuštate mu više da išta učini ocu ilimajci, ukidajući Božiju reč svojim predanjem što ste ga predali; imnogo što šta tako činite.

I dozvavši opet narod govoraše im: čujte me svi i razumejte. Ništa neulazi spolja u čoveka što ga može opoganiti; nego što izlazi iz čoveka −to čini čoveka nečistim.

4.10 Hananejkina vera (Mt. 15:12−28)

Tada priđoše učenici i rekoše mu: znaš li da su se fariseji sablaznilikada su čuli ovu reč? A on odgovori i reče: svaki sad koji ne posadiOtac moj nebeski, biće iskorenjen. Ostavite ih; slepi su vođe slepima; akada slepi vodi slepoga, obojica će pasti u jamu.

A Petar odgovori i reče mu: objasni nam ovu priču. On pak reče: zar ivi još ne razumete? Ne shvatate li da sve što ulazi u usta ide u trbuh iizbacuje se napolje? A što izlazi iz usta iz srca izlazi, i to kalja čoveka.Jer iz srca izlaze zle misli, ubijstva, preljube, blud, krađe, lažnasvedočanstva, hule. To kalja čoveka; a jesti neopranim rukama nepogani čoveka.

I izišavši odande Isus se povuče u krajeve Tira i Sidona. I gle, žena

61

Hananejka iziđe iz onih krajeva i povika govoreći: smiluj se na mene,Gospode, sine Davidov, moju ćerku demon teško muči. A on joj neodgovori ni reči. Tada pristupiše njegovi učenici i moljahu ga govoreći:otpusti je, jer viče za nama. Ali on odgovori i reče: ja sam poslan samoizgubljenim ovcama doma Izrailjeva. Ona pak dođe i klanjaše mu segovoreći: Gospode, pomozi mi. A on odgovori i reče: nije lepo uzetidečiji hleb i baciti ga psima. Ona reče: da, Gospode; ali i psi jedu odmrva što padaju sa trpeze njihovih gospodara. Tada Isus odgovori ireče joj: o, ženo, velika je tvoja vera. Neka ti bude kako želiš. I biizlečena njena kći od onoga časa.

4.11 Isceljenje gluvonemog (Mk. 7:31, Mt. 15:30, Mk. 7:32−36, Mt.15:31b)

I opet izišavši iz krajeva Tira dođe preko Sidona na Galilejsko moreusred krajeva Dekapolja. I pristupi mu mnogi narod koji je sa sobomimao hrome, kljaste, slepe, neme i mnoge druge, i položiše ih krajnjegovih nogu.

I dovedoše mu jednog gluvog i mutavog, te ga zamoliše da stavi rukuna njega. I uzevši ga iz naroda nasamo stavi svoje prste u njegove uši,pa pljunu i dotače njegov jezik, pogleda na nebo i uzdahnu, te mu reče:efata, što znači: otvori se. I odmah mu se otvoriše uši, razreši se vezanjegova jezika, te govoraše pravilno. I zapreti im da nikome ne govore.No koliko im je on naređivao, oni sve više objavljivahu.

Tako da se narod zadivio gledajući neme gde govore, kljaste zdrave ihrome gde idu i slepe gde gledaju; i proslaviše Boga Izrailjeva.

62

4.12 Isus hrani četiri hiljade ljudi (Mt. 15:32−39)

A Isus dozva svoje učenike i reče: žao mi je naroda, jer su već tri danakod mene i nemaju šta da jedu; a neću da ih otpustim gladne, da nemalakšu na putu. Učenici mu rekoše: otkuda nama u pustinji tolikohleba da nahranimo toliki narod? I reče im Isus: koliko hlebova imate?Oni rekoše: sedam, i nekoliko ribica. I zapovedi narodu da poleže pozemlji, uze tih sedam hlebova i ribe, zahvali Bogu, izlomi i davašeučenicima, a učenici narodu. I jedoše svi te se nasitiše, i podigošekomađa što preteče sedam punih kotarica. A onih što su jeli beše okočetiri hiljade ljudi osim žena i dece. I otpusti narod pa uđe u čamac, tedođe u krajeve Magadana.

4.13 Znak s neba (Mt. 161−4)

I pristupiše fariseji i sadukeji, pa kušajući zatražiše od njega da impokaže znak s neba. On pak odgovori i reče im: kada nastane veče,govorite: biće vedro, jer je nebo crveno; a ujutro: danas će biti oluja, jerje nebo crveno i mutno. Lice neba znate da razlikujete, a znakevremena ne možete? Zli i preljubotvorni naraštaj traži znak, i znak muse neće dati, osim znaka Jonina. I ostavi ih te ode.

4.14 Farisejski i sadukejski kvasac (Mt. 16:5−12)

A učenici pređoše na drugu stranu i zaboraviše da uzmu hleba. Isus imreče: gledajte i čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog. Oni pakrazmišljahu u sebi govoreći: hleba nismo poneli. Ali Isus sazna to pareče: šta razmišljate u sebi, maloverni, što hleba niste poneli? Zar jošne razumete i ne sećate se pet hlebova na pet hiljada i koliko kotaricanakupiste? ni sedam hlebova na četiri hiljade i koliko kotarica

63

nakupiste? Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove? Čuvajtese kvasca farisejskog i sadukejskog. Tada razumeše da nije rekao dase čuvaju hlebnog kvasca, nego farisejskog i sadukejskog učenja.

4.15 Isceljenje slepoga u Vitsaidi (Mk. 8:22−26)

I dođoše u Vitsaidu. I dovedoše mu jednoga slepca, te ga zamoliše daga dotakne. On uhvati slepca za ruku, izvede ga iz sela i pljunu mu uoči, pa stavi ruke na njega i upita ga: vidiš li šta? I pogledavši reče:vidim ljude gde idu − vidim ih kao drveće. Zatim opet stavi ruke nanjegove oči, te progleda i ozdravi, i gledaše sve jasno. I posla ga kućinjegovoj govoreći: ni u selo ne ulazi.

4.16 Petrovo ispovedanje (Mt. 16:13−20)

A kada Isus dođe u okolinu Kesarije Filipove, pitaše svoje učenikegovoreći: šta kažu ljudi, ko je Sin čovečiji? Oni rekoše: jedni − da jeJovan Krstitelj, drugi − da je Ilija, a treći − da je Jeremija ili jedan odproroka. Reče im: a vi šta kažete, ko sam ja? Odgovori Simon Petar ireče: ti si Hristos, Sin Boga živoga. A Isus odgovori i reče mu: blažensi, Simone, sine Jonin, jer ti to ne otkri telo i krv, nego Otac moj koji jena nebesima. I ja ti kažem da si Petar, i na toj steni sazidaću Crkvusvoju, i vrata adova neće je nadvladati. I daću ti ključeve carstvanebeskoga, i što svežeš na zemlji biće svezano na nebu, i što razrešišna zemlji biće razrešeno na nebu. Tada zapovedi učenicima da nikomene kažu da je on Hristos.

64

4.17 Isus predskazuje svoju smrt i vaskrsenje (Mt. 16:21−26, Lk.9:26a)

Otada poče Isus kazivati svojim učenicima da on treba da ode uJerusalim i mnogo da postrada od starešina, prvosveštenika iknjiževnika, da bude ubijen, i da treći dan vaskrsne. A Petar ga uzenastranu i poče ga koriti govoreći: Bože sačuvaj, Gospode; neće ti seto dogoditi. A on se okrenu i reče Petru: idi od mene, satano; sablazansi mi, jer ne misliš što je Božije, nego što je ljudsko. Tada reče Isussvojim učenicima: ako ko hoće da pođe za mnom, neka se odrečesebe samoga i uzme krst svoj i ide za mnom. Jer ko hoće da spasesvoj život − izgubiće ga; a ko izgubi svoj život mene radi − naći će ga.Jer šta će koristiti čoveku ako sav svet dobije, a životu svome naudi? Ilikakvu zamenu će dati čovek za svoj život?

Ko se, naime, postidi mene i mojih reči, toga će se postideti i Sinčovečiji. Jer će doći Sin čovečiji u slavi svoga Oca sa anđelima svojim,i tada će uzvratiti svakome po njegovom delanju. Zaista vam kažem dameđu onima što stoje ovde ima nekih koji neće okusiti smrti dok nevide Sina čovečijeg gde dolazi u svom carstvu.

4.18 Preobraženje (Mt. 17:1, Lk. 9:28c−29a, Mt. 17:2, Lk. 9:30−36b,Mt. 17:6−13)

I posle šest dana uze Isus sa sobom Petra, i Jakova i Jovana bratanjegova, i izvede ih na visoku goru nasamo da se pomoli. I dok semolio, preobrazi se pred njima, te zasija njegovo lice kao sunce, ahaljine njegove postaše bele kao svetlost. I gle, dva čoveka surazgovarala s njim; to su bili Mojsije i Ilija, koji se pokazaše u slavi igovorahu o njegovoj smrti koju je imao da podnese u Jerusalimu.Međutim, Petra i njegove drugove je savladao san. A kad su seprobudili, videše njegovu slavu i dva čoveka koji su stajali s njim. I kad

65

su se oni odvajali od njega, Petar reče Isusu: učitelju, dobro je da smoovde, da načinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji, − neznajući šta govori. I dok je on to govorio, dođe oblak i zakloni ih; iuplašiše se kad uđoše u oblak. A iz oblaka dođe glas koji je govorio:ovo je moj izabrani Sin, njega slušajte. I kad je glas odjeknuo, Isus senađe sam. I čuvši učenici padoše ničice i jako se pobojaše. A Isuspriđe, dotače ih i reče: ustanite i ne bojte se. A kada podigoše svojeoči, ne videše nikoga do Isusa sama. I kada su silazili s gore, zapovediim Isus govoreći: nikome ne kažite šta ste videli, dok Sin čovečiji neustane iz mrtvih. I zapitaše ga njegovi učenici govoreći: što, dakle,književnici kažu da Ilija treba prvo da dođe? A on odgovori i reče: Ilijaće doći i sve će uspostaviti. Ali vam kažem da je Ilija već došao, i nepoznaše ga, nego učiniše s njim što htedoše. Tako će i Sin čovečijistradati od njih. Tada učenici razumeše da im kaza za JovanaKrstitelja.

4.19 Isceljenje padavičara (Mt. 17:14−17, Mk. 9:20−29)

A kada dođoše narodu, pristupi mu jedan čovek moleći ga na kolenimai govoreći: Gospode, smiluj se na moga sina, jer je mesečar i teško muje; naime, često pada u vatru i često u vodu. I dovedoh ga tvojimučenicima, i ne mogoše da ga izleče. A Isus odgovori i reče: o neverni inaopaki naraštaju, dokle ću biti s vama? Dokle ću vas podnositi?Dovedite mi ga ovamo.

I dovedoše mu ga. A kad ga duh vide, odmah rastrza dečaka, te padena zemlju i valjaše se bacajući penu. Tada zapita njegovog oca: kolikoima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: od detinjstva, i čestoga baci u vatru i u vodu − da ga upropasti. Nego ako što možeš, smilujse na nas i pomozi nam. Isus mu pak reče: »Ako možeš« − sve jemogućno onome koji veruje. Odmah povika dečakov otac i reče:verujem, pomozi mome neverju. A Isus videvši da se narod stiče,

66

zapreti nečistom duhu govoreći mu: nemi i gluvi duše, ja ti naređujem,iziđi iz njega i više ne ulazi u njega. I povika, rastrza ga silno i iziđe. I bikao mrtav, tako da su mnogi govorili da je umro. A Isus ga uhvati zaruku, podiže ga, te usta. A kada dođe kući, pitahu ga njegovi učenicinasamo; zašto mi ne mogosmo da ga isteramo? On im pak reče: ovajrod može se isterati samo molitvom [i postom].

4.20 Isus ponovo predskazuje svoju smrt i vaskrsenje (Mk.9:30−32)

I otišavši odande prolažahu kroz Galileju, i nije hteo da ko dozna;poučavaše, naime, svoje učenike i govoraše im: Sina čovečijegpredaju u ruke ljudske, i ubiće ga, a kad ga ubiju, posle tri dana ćevaskrsnuti. No oni ne razumevahu taj govor, te se bojahu da ga upitaju.

4.21 Hramski porez (Mt. 17:24−27)

A kada dođoše u Kafarnaum, pristupiše Petru oni što ubiraju didrahmei rekoše: zar vaš učitelj ne daje didrahme? Reče: da. I kada uđe ukuću, preteče ga Isus govoreći: šta misliš, Simone? od koga uzimajuzemaljski kraljevi carinu ili porez, od svojih sinova ili od tuđih? A kadareče: od tuđih, reče mu Isus: sinovi su dakle slobodni. Ali da ih nesablaznimo, idi na more, baci udicu, i prvu ribu koju uhvatiš uzmi, pakada joj otvoriš usta, naći ćeš statir. Uzmi ga i podaj im za mene isebe.

67

4.22 Pouka apostolima (Mt. 18:1−5, Mk. 9:38−41)

Onoga časa pristupiše učenici Isusu govoreći: ko je, dakle, najveći ucarstvu nebeskom? I dozva dete, postavi ga među njih i reče: zaistavam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući ucarstvo nebesko. Koji se dakle ponizi kao ovo dete, taj je najveći ucarstvu nebeskom. I ko primi jedno takvo dete u moje ime, meneprima. Reče mu Jovan: učitelju, videsmo jednoga kako u tvoje imeisteruje demone, a ne ide s nama, i branili smo mu, jer nije išao snama. A Isus reče: ne branite mu; jer nema toga koji će činiti čudo umoje ime i moći odmah zlo da govori o meni; ko, naime, nije protiv nas,za nas je. I ko vas napoji čašom vode zato što ste Hristovi, zaista,kažem vam, neće izgubiti svoje plate.

4.23 O sablazni (Mt. 18:6−22)

A ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu biloda se o vrat njegov obesi magareći žrvanj i da potone u dubini morskoj.Teško svetu od sablazni; jer moraju sablazni doći, ali teško čovekučijim posredstvom sablazan dolazi.

Ako te tvoja ruka ili tvoja noga sablažnjava, odseci je i baci od sebe;bolje ti je da uđeš u život kljast i hrom, nego sa dve ruke ili dve noge date bace u oganj večni. A ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baciod sebe; bolje ti je da s jednim okom uđeš u život, nego s dva oka date bace u pakao ognjeni.

Gledajte da ne prezrete jednog od ovih malih; jer vam kažem da njihovianđeli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca koji je na nebesima.[Jer Sin čovečiji je došao da spase što je izgubljeno.] Šta vam se čini?Ako neki čovek ima sto ovaca pa jedna od njih zaluta, neće li ostavitidevedeset i devet u gorama i poći da traži zalutalu? I ako se dogodi da

68

je nađe, zaista vam kažem da joj se raduje više no onim devedeset idevet koje nisu zalutale. Tako nije volja Oca vašega nebeskog dapropadne jedan od ovih malih.

Ako ti zgreši tvoj brat, idi i pokaraj ga u četiri oka. Ako te posluša, dobiosi svoga brata. Ako pak ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ilidvojicu, da se ustima dvojice ili trojice svedoka utvrdi svaka reč. A akonjih ne posluša, kaži Crkvi; pa ako ne posluša ni Crkvu, neka ti budekao mnogobožac i carinik. Zaista, kažem vam, što god svežete nazemlji biće svezano na nebu, i što god razrešite na zemlji, bićerazrešeno na nebu.

Opet vam zaista kažem: ako se dvojica od vas na zemlji slože u svakojstvari koju zamole, daće im Otac moj koji je na nebesima. Jer gde sudvojica ili trojica sabrani u moje ime, onde sam ja među njima.

Tada priđe Petar i reče mu: Gospode, koliko puta će sagrešiti brat mojprema meni, i ja da mu oprostim? Do sedam puta? Reče mu Isus: nekažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam.

4.24 Usporedba o nemilostivom sluzi (Mt. 18:23−35)

Zato je carstvo nebesko slično kralju koji je hteo da se obračuna sasvojim slugama. A kada poče obračunavati, dovedoše mu jednoga kojije dugovao deset hiljada talanata. I kako nije imao da vrati, zapovedigospodar da prodadu njega i njegovu ženu i decu i sve što je imao, i dase naplata izvrši. Tada sluga pade i klanjaše mu se govoreći:gospodaru, budi strpljiv prema meni i sve ću ti platiti. A gospodar sesmilova na onoga slugu, otpusti ga i dug mu oprosti. Ali onaj slugaiziđe, te nađe jednog od svojih drugova u službi koji mu je dugovao stodinara, uhvati ga i stade ga daviti govoreći: vrati ako šta duguješ. Tadapade pred njega njegov drug i moljaše ga govoreći: imaj strpljenja

69

prema meni i vratiću ti. Ali on ne htede, nego ode i baci ga u tamnicudok ne plati dug. Videvši dakle njegovi drugovi šta se dogodilo,ožalostiše se jako, otidoše i obavestiše svoga gospodara o svemu štose dogodilo. Tada ga pozva njegov gospodar i reče mu: zli slugo,oprostio sam ti sav onaj dug, jer si me molio; zar nije trebalo da se i tismiluješ na svoga druga u službi kao što sam se ja na tebe smilovao? Irazgnevi se njegov gospodar i predade ga mučiteljima dok mu ne platisav dug. Tako će i otac moj nebeski učiniti vama, ako svaki ne oprostiod sveg srca svoga bratu svome.

4.25 O odluci da se sledi Isus (Lk. 9:57−62)

I dok su išli putem, neko mu reče: ići ću s tobom kud god ti pođeš. Isusmu pak reče: lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečijinema gde da nasloni glavu. A jednom drugom reče: hajde za mnom.Ali on reče: Gospode, dozvoli mi da prvo odem i sahranim svoga oca.Reče mu: ostavi mrtve neka sahranjuju svoje mrtvace, a ti idi i objavljujcarstvo Božije. A reče i treći: ja ću za tobom, Gospode; ali mi prvodozvoli da se oprostim sa svojim domaćima. Isus mu pak reče: zacarstvo Božije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvrćenatrag.

4.26 Isus odlazi u Jerusalim na praznik senica (Jn. 7:1−13)

Posle toga išao je Isus po Galileji; po Judeji, naime, nije hteo da ide,zato što su Judejci tražili da ga ubiju. A beše blizu judejski prazniksenica. Tada mu rekoše njegova braća: premesti se odavde i idi uJudeju, da i tvoji učenici vide tvoja dela koja činiš; jer niko ne radi ništatajno, kad sam želi da bude poznat. Ako sve ovo činiš, objavi se svetu.Jer ni njegova braća nisu verovala u njega. Stoga im reče Isus: moje

70

vreme još nije došlo, a vaše vreme je uvek spremno. Ne može svet damrzi vas, mene mrzi, zato što ja svedočim za njega − da su njegovadela zla. Vi idite gore na praznik; ja ne idem na ovaj praznik, jer semoje vreme još nije navršilo. Ovo im reče i osta u Galileji.

A kada njegova braća odoše na praznik, tada ode i sam, ne javno,nego tajno. No Judeji su ga tražili o prazniku i govorahu: gde je on? I unarodu se mnogo govorilo o njemu; jedni govorahu da je dobar, a drugigovorahu: ne, nego zavodi narod. Niko, međutim, nije slobodnogovorio o njemu zbog straha od Judeja.

4.27 Isus uči u hramu (Jn. 7:14−24)

A kad je već bila polovina praznika, ode Isus gore u hram i učaše.Judeji se pak čuđahu govoreći: kako ovaj zna pisma − kad nije izučio?Tada im Isus odgovori i reče: moja nauka nije moja, nego onoga kojime je poslao. Ako ko hoće da čini njegovu volju, znaće da li je ovanauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe. Ko govori sam od sebe −traži svoju slavu; a ko traži slavu onoga koji ga je poslao, taj je istinit, iu njemu nema nepravde. Nije li vam Mojsije dao zakon? i − niko od vasne izvršava zakon. Što tražite da me ubijete? Odgovori narod: u tebi jedemon; ko hoće da te ubije? Odgovori Isus i reče im: jedno delo učinihi svi se divite. Stoga vam je Mojsije dao obrezanje, ne kao da je ono odMojsija, nego od otaca, te vi u subotu obrezujete čoveka. Ako se čovekobrezuje u subotu − da se ne razreši Mojsijev zakon − zašto se ljutitena mene što sam u subotu izlečio celoga čoveka? Ne sudite pospoljnim znacima, nego sudite pravedno.

71

4.28 Da li je Isus Mesija? (Jn. 7:25−43)

Tada rekoše neki od Jerusalimljana: nije li to čovek koga traže daubiju? I, gle, slobodno govori i ništa mu ne kažu. Da nisu starešinezaista uvidele da je on Hristos? Nego, ovoga znamo odakle je; a kadaHristos dođe, niko neće znati odakle je. Isus pak povika u hramu učećii govoreći: i mene znate, a znate i odakle sam; nisam došao sam odsebe, nego je istinit onaj koji me je poslao, koga vi ne znate. Ja gaznam, jer sam od njega i on me je poslao Tada su gledali da gauhvate, ali niko nije stavio ruku na njega, jer još ne beše došao njegovčas. Ali iz naroda mnogi poverovaše u njega i govorahu: hoće liHristos, kad dođe, činiti više čuda no što ovaj učini?

Čuše fariseji da narod govori to o njemu, pa poslaše prvosveštenici ifariseji sluge da ga uhvate. Na to Isus reče: još malo vremena sam svama, pa idem onome koji me je poslao. Tražićete me i nećete menaći, i gde sam ja − vi ne možete doći. Tada Judeji rekoše međusobom: kuda ovaj namerava da ide, da ga mi nećemo naći? Da nemisli da ide onima što su rasejani među mnogobošcima i da učimnogobošce? Šta znači ova reč, koju je izgovorio: tražićete me inećete naći, i: gde sam ja − vi ne možete doći.

A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govoreći: akoje ko žedan, neka dođe k meni i neka pije. Ko veruje u mene − kao štoreče Pismo − iz njegova tela će poteći reke žive vode. Ovo je pakrekao za Duha, koga su imali da prime oni što veruju u njega; jer Duhjoš ne beše sišao pošto Isus još nije bio proslavljen.

A neki iz naroda, koji su čuli ove reči, govorahu: ovo je zaista prorok.Drugi govorahu: ovo je Hristos. Treći pak govorahu: zar će Hristos doćiiz Galileje? Zar ne reče Pismo da će Hristos doći iz Davidovapotomstva, i to iz Vitlejema, sela gde David beše? Tako nastapodvojenost u narodu zbog njega.

72

4.29 Nevera i podvojenost u narodu (Jn. 7:44−53)

Neki od njih su čak hteli da ga uhvate, ali niko ne stavi ruke na njega.

Tada dođoše sluge prvosveštenicima i farisejima, i ovi im rekoše: zaštoga ne dovedoste? Sluge odgovoriše: nikad niko nije govorio tako kakogovori ovaj čovek. Fariseji im pak odgovoriše: da niste i vi zavedeni?Da li je ko od starešina ili fariseja poverovao u njega? Nego, proklet jeovaj narod, koji ne zna zakona. Nikodim, koji je Isusu ranije prišao, akoji je njima pripadao, reče im: zar naš zakon sudi čoveku, ako gaprethodno ne sasluša i ne dozna šta čini? Odgovoriše i rekoše mu: danisi i ti iz Galileje? Ispitaj i vidi da prorok ne dolazi iz Galileje. I odošesvaki svojoj kući.

4.30 Isus i preljubnica (Jn. 8:1−11)

Isus ode na Maslinsku goru. A ujutro dođe opet u hram, i sav je naroddolazio k njemu, a on sede i učaše ih. Tada književnici i farisejidovedoše jednu ženu, uhvaćenu u preljubi, pa je postaviše u sredinu irekoše mu: učitelju, ova žena je uhvaćena baš kad je činila preljubu. AMojsije nam je u zakonu naredio da takve žene kamenjem ubijamo; štati kažeš na to? Ovo pak rekoše kušajući ga, da bi imali za šta da gaoptuže. No Isus se saže dole i pisaše prstom po zemlji. Ali kako su ga idalje pitali, ispravi se i reče im: ko je od vas bezgrešan − neka prvi bacikamen na nju. I opet se saže te pisaše po zemlji. A oni čuvši toizlažahu jedan po jedan, počevši od najstarijih do poslednjih; tako ostasam Isus i žena stojeći na sredini. Isus se tada ispravi i reče joj: ženo,gde su? Nijedan te ne osudi? Ona reče: niko, Gospode. Na to joj Isusreče: ne osuđujem te ni ja; idi i od sada više ne greši.

73

4.31 Isus − svetlo sveta (Jn. 8:12−30)

Opet prozbori dalje Isus govoreći: ja sam svetlost sveta; ko ide zamnom, neće hoditi po tami, nego će imati životnu svetlost. Fariseji pakrekoše: ti svedočiš sam za sebe; nije istinito tvoje svedočanstvo.Odgovori Isus i reče im: i ako svedočim za sebe samoga, mojesvedočanstvo je istinito, jer znam odakle sam došao i kuda idem; a vine znate odakle dolazim niti kuda idem. Vi sudite po spoljašnosti, ja nesudim nikome. Ako ja i sudim, moj sud je istinit, jer nisam sam, nego −ja i Otac koji me je poslao. I u vašem zakonu stoji napisano da jeistinito svedočanstvo dvojice ljudi. Ja svedočim za sebe, a svedoči zamene i Otac koji me je poslao. Tada mu rekoše: gde je tvoj otac?Odgovori Isus: ne znate ni mene ni moga Oca; kad biste znali mene,znali biste i moga Oca. Ove reči je izgovorio kod riznice kad je učio uhramu; niko ga ne uhvati, jer još ne beše došao njegov čas.

Tada im opet reče: ja odlazim i tražićete me, i umrećete u svom grehu;kuda ja odlazim vi ne možete doći. Na to Judeji rekoše: da neće da seubije kad kaže: kud ja odlazim − vi ne možete doći? Reče im još: vipotičete odozdo, ja sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, ja nisam odovoga sveta. Dobro vam rekoh da ćete umreti u svojim gresima; ako,naime, ne poverujete da sam to ja, umrećete u svojim gresima. Tadamu rekoše: ko si ti? Reče im Isus: što vam uopšte i govorim? Imammnogo da govorim o vama i da sudim; ali je istinit onaj koji me jeposlao, i ja govorim svetu ono što sam čuo od njega. Nisu shvatili daim je govorio o Ocu. Zato im reče Isus: kada podignete Sina čovečijeg,tada ćete saznati da sam to ja i da ništa ne činim sam od sebe, negogovorim ono što me je naučio Otac. I sa mnom je onaj koji me jeposlao; nije me ostavio sama, jer ja svagda činim ono što je njemuugodno. Kada je ovo govorio, mnogi poverovaše u njega.

74

4.32 Avraamovo potomstvo (Jn. 8:31−41)

Stoga reče Isus Judejima koji su mu poverovali: ako vi ostanete umojoj nauci, onda ste zaista moji učenici, i saznaćete istinu, i istina ćevas osloboditi. Odgovoriše mu: mi smo Avraamovo potomstvo i nikadnikome nismo robovali; kako ti govoriš: bićete slobodni? Odgovori imIsus: zaista, zaista, kažem vam, da je svaki − ko greši − rob greha. Arob ne ostaje u kući doveka; sin ostaje doveka. Ako vas, dakle, Sinoslobodi, bićete stvarno slobodni. Znam da ste Avraamovo potomstvo;ali tražite da me ubijete zato što moja reč nema mesta u vama. Jagovorim ono što sam video kod svoga Oca; činite i vi što ste čuli odvašega oca. Odgovoriše i rekoše mu: Avraam je naš otac. Isus imreče: ako ste Avraamova deca, činite Avraamova dela. Vi, međutim,sada tražite da ubijete mene, čoveka koji vam je kazao istinu koju ječuo od Boga. Avraam tako šta nije učinio. Vi činite dela svoga oca.Rekoše mu: mi nismo rođeni iz bluda, jednog oca imamo − Boga.

4.33 Đavolja deca (Jn. 8:42−47)

Reče im Isus: kad bi Bog bio vaš otac, voleli biste mene; jer sam ja odBoga izišao i došao; i nisam sam od sebe došao, nego me je onposlao. Zašto ne razumete moga govora? Zato što ne možete daslušate moju reč. Vi potičete od oca đavola i hoćete da činite željesvoga oca. On je bio ubica ljudski od početka, i u istini se nije učvrstio,jer u njemu nema istine. Kada govori laž, od svoga govori, pošto jelaža i otac laži. Meni ne verujete što vam govorim istinu. Ko me od vasprekoreva za greh? Ako govorim istinu, zašto mi vi ne verujete? Ko jeod Boga sluša reči Božije; zato vi ne slušate što niste od Boga.

75

4.34 Isus govori o sebi (Jn. 8:43−59)

Odgovoriše Judeji i rekoše mu: ne govorimo li mi lepo da si tiSamarjanin i da je demon u tebi? Odgovori Isus: nemam ja demona,nego poštujem svoga Oca, a vi me prezirete. Ja ne tražim svoje slave;ima ko traži i sudi. Zaista, zaista, kažem vam, ako ko održi moju reč,neće videti smrti doveka. Rekoše mu Judeji: sad smo saznali da jedemon u tebi. Avraam je umro, a i proroci, ti pak kažeš: ako ko sačuvamoju reč, neće okusiti smrti doveka. Da nisi ti veći od oca našegaAvraama − koji je umro? I proroci pomreše; za koga se ti sam izdaješ?Odgovori Isus: ako ja proslavljam samoga sebe, ništavna je mojaslava; mene proslavlja moj Otac, za koga vi govorite da je vaš Bog, i −vi ga niste upoznali, a ja ga poznajem. I kad bih rekao da ga ne znam,bio bih laža kao i vi; nego, znam ga i držim njegovu reč. Avraam, otacvaš, likovao je što će videti moj dan, i − video je i obradovao se. Na tomu rekoše Judeji: nemaš još pedeset godina, a video si Avraama?Reče im Isus: zaista, zaista, kažem vam: ja postojim pre no što seAvraam rodio. Tada podigoše kamenje da bace na njega; ali se Isussakri i iziđe iz hrama.

4.35 Isceljenje slepog od rođenja (Jn. 9:1−12)

I vide u prolazu čoveka slepa od rođenja. I zapitaše ga njegovi učenici:ravi, ko je zgrešio, on, ili njegovi roditelji pa se slep rodio? OdgovoriIsus: nije zgrešio ni on ni njegovi roditelji, nego treba da se pokažu nanjemu dela Božija. Mi treba da činimo dela onoga koji me je poslao −dok je dan; doći će noć kada niko ne može da radi. Dok sam na svetu,ja sam svetlost sveta. Rekavši to pljunu na zemlju, načini kal odpljuvačke, te pomaza kalom njegove oči, pa mu reče: idi, umij se uSiloamskoj banji; što prevedeno znači: poslan. On ode i umi se, tedođe gledajući. A susedi i oni koji su ga ranije gledali kao prosjakagovorahu: zar to nije onaj što je sedeo i prosio? Jedni govorahu da je

76

to on; drugi govorahu: ne, nego liči na njega. On je govorio: ja sam.Tada mu rekoše: kako ti se otvoriše oči? On odgovori: čovek, koji sezove Isus, načini kal, pa pomaza moje oči i reče mi: idi u Siloamskubanju i umij se; ja odoh, umih se i progledah. Rekoše mu: gde je on?Reče: ne znam.

4.36 Fariseji propituju o isceljenju (Jn. 9:13−34)

Odvedoše nekadašnjeg slepca farisejima. A beše subota onaj dankada Isus načini kal i otvori njegove oči. Tada ga opet pitahu i farisejikako je progledao. No on im reče: on je stavio kal na moje oči, ja seumih i − vidim. Tada rekoše neki od fariseja: ovaj čovek nije od Boga,jer ne svetkuje subote. Drugi govorahu: kako može grešan čovek dačini takva čuda? I dođe do podvojenosti među njima. Tada opet rekošeslepome: šta ti kažeš za onoga što ti otvori oči? A on reče: prorok je.Judeji, .naime, nisu poverovali da je on bio slep i da je progledao, dokne pozvaše roditelje onoga što je progledao, i zapitaše ih govoreći: je liovo vaš sin za koga vi kažete da se rodio slep? Kako sada vidi?Njegovi roditelji pak odgovoriše i rekoše: znamo da je ovo naš sin i dase slep rodio; a kako sad vidi − ne znamo, ili, ko mu otvori oči − mi neznamo. Zapitajte njega, odrastao je, neka govori sam za sebe. Ovorekoše njegovi roditelji, jer se bojahu Judeja; već su se, naime, Judejibili složili da se isključi od sinagoge ako ko Isusa prizna za Hrista.Zbog toga rekoše njegovi roditelji da je odrastao, njega pitajte.

Tada po drugi put pozvaše čoveka koji je bio slep i rekoše mu: podajslavu Bogu; mi znamo da je ovaj čovek grešan. Na to im on odgovori:da li je grešan − ne znam; jedno znam, da sam bio slep, a sada vidim.Tada mu opet rekoše: šta ti je uradio? Kako ti je otvorio oči? Odgovoriim: već sam vam rekao i niste saslušali; šta hoćete ponovo da čujete?Da nećete i vi da postanete njegovi učenici? Izgrdiše ga i rekoše: ti sinjegov učenik, a mi smo Mojsijevi učenici. Mi znamo da je Bog govorio

77

Mojsiju; a ovoga ne znamo odakle je. Odgovori čovek i reče im: to jebaš čudnovato, što vi ne znate odakle je, a moje oči je otvorio. Poznatonam je da Bog ne sluša grešnike, nego, ako je ko pobožan i vršinjegovu volju, toga usliši. Otkako je sveta i veka nije se čulo da je kootvorio oči rođenome slepcu; kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogaoništa da čini. Odgovoriše i rekoše mu: ti si se sav rodio u gresima, i tinas učiš? I isteraše ga napolje.

4.37 Duhovno slepilo (Jn. 9:35−41)

Isus ču da su ga izbacili napolje, nađe ga i reče mu: veruješ li ti u Sinačovečijeg? Odgovori on i reče: a ko je, Gospode, da verujem u njega?Reče mu Isus: video si ga, koji govori s tobom − on je. A on reče:verujem, Gospode; i pade ničice pred njim. Tada reče Isus: ja samdošao na ovaj svet za sud, da vide koji ne vide i da postanu slepi onikoji vide. Neki od fariseja, koji su bili s njim, čuše to i rekoše mu: danismo i mi slepi? Reče im Isus: kad biste bili slepi, ne biste imali greha;ali sad kažete: vidimo; vaš greh ostaje.

4.38 Dobar pastir (Jn. 10:1−21)

Zaista, zaista, kažem vam, ko ne ulazi u ovčiji tor na vrata, negoprelazi s druge strane, taj je lopov i razbojnik. A ko ulazi na vrata pastirje ovcama. Ovome vratar otvara, i ovce slušaju njegov glas, i svojeovce zove po imenu i izvodi ih. Kada sve svoje ovce istera, ide prednjima i ovce idu za njim, jer znaju njegov glas. Za tuđinom neće ići,nego će bežati od njega, jer ne poznaju glasa tuđinaca. Isus im kazaovu priču, ali oni nisu razumeli šta im je govorio.

Reče im opet Isus: zaista, zaista, kažem vam, ja sam vrata za ovce.

78

Svi koji su došli pre mene − lopovi su i razbojnici; ali ih ovce neposlušaše. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene, biće spasen, ulaziće iizlaziće, i pašu će nalaziti. Lopov dolazi samo da ukrade, zakolje iupropasti; ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju.

Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polaže svoj život za ovce. Najamnik,koji nije pastir, kome ovce ne pripadaju, gleda vuka kako dolazi, teostavlja ovce i beži, a vuk ih grabi i raspudi, jer je najamnik i ne mari zaovce. Ja sam dobri pastir, i znam svoje i moje ovce poznaju mene. Kaošto Otac poznaje mene i ja poznajem Oca, i polažem svoj život zaovce. Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih treba dadovedem, pa će slušati moj glas i biće jedno stado, jedan pastir. Otacme ljubi zato što ja polažem svoj život, da ga opet uzmem. Niko ga neuzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Imam moć da gapoložim, a mogu da ga opet uzmem, − ovaj nalog sam primio od svogOca. Zbog ovih reči opet dođe do podvojenosti među Judejima. Mnogiod njih govorahu: demon je u njemu i mahnita; što ga slušate? Drugigovorahu: to nisu reči besomučnog čoveka; zar može demon da otvorioči slepih.

4.39 Misija sedamdesetdvojice učenika (Lk. 10:1−24)

Posle toga Gospod naimenova drugih sedamdeset i dva, pa ih poslapo dvojicu pred sobom u svaki grad i svako mesto kuda je samnameravao da dođe. I reče im: žetva je velika, a radnika je malo; molitestoga gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu. Idite, eto,šaljem vas kao jaganjce među vukove. Ne nosite novčanika, ni torbe,ni obuće; i ne pozdravljajte nikoga na putu. A kad uđete u koju kuću,prvo recite: mir ovoj kući. I ako tamo bude sin mira, vaš mir će ostati nanjoj; a ako ne, vratiće se k vama. U toj kući ostajte, jedite i pijte štoimaju; radnik je naime dostojan svoje plate. Nemojte prelaziti iz kuće ukuću, i ako uđete u koji grad − pa vas prime − jedite što je izneseno

79

pred vas. Lečite bolesnike u njemu i govorite im: došlo je do vascarstvo Božije. Ako pak uđete u koji grad − pa vas ne prime − iziđite nanjegove ulice i recite: otresamo vam iz vašega grada i prah koji jeprionuo za naše noge. Ali to znajte da se približilo carstvo Božije.Kažem vam da će u onaj dan Sodomu biti lakše nego tom gradu.

Teško tebi Horazine, teško tebi Vitsaido, jer da su se u Tiru i Sidonudogodila čuda koja su se dogodila u vama, odavno bi se pokajalisedeći u vreći i pepelu. Ali Tiru i Sidonu će biti lakše na sudu negovama. I ti Kafarnaume, zar ćeš se do neba podići? Bićeš srušen doada. Ko vas sluša − mene sluša, i ko vas odbacuje − mene odbacuje;ko pak odbacuje mene − odbacuje onoga koji je mene poslao.

A onih sedamdeset i dva vratiše se s radošću govoreći: Gospode, idemoni nam se pokoravaju u tvoje ime. A on im reče: gledao samsatanu kako je pao s neba kao munja. Eto, dao sam vam vlast dastajete na zmije i skorpije, i na svaku neprijateljsku silu − i ništa vamneće nauditi. Ali nemojte da se radujete tome što vam se duhovipokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisapa na nebesima.

U taj čas obradova se u Duhu Svetome i reče: hvalim te Oče, Gospodeneba i zemlje, što si sakrio ovo od mudrih i pametnih, a otkrio sibezazlenima. Da Oče, zato što se tebi tako svidelo. Moj Otac mi je svepredao. I niko − sem Oca − ne zna ko je Sin, i ko je Otac − zna samoSin i onaj kome Sin hoće da otkrije. Tada se obrati posebno u čenicimai reče: blažene su oči koje gledaju što vi gledate. Jer vam kažem da sumnogi proroci i kraljevi želeli da vide ono što vi gledate, i nisu videli, teda čuju ono što vi slušate, pa nisu čuli.

4.40 Milostivi Samarjanin (Lk. 10:25−37)

I gle, jedan učitelj zakona usta da ga kuša i reče: učitelju, šta treba da

80

učinim, pa da nasledim život večni? A on mu reče: šta je napisano uzakonu? Kako čitaš? A on odgovori i reče: »Ljubi Gospoda Boga svogasvim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, isvom mišlju svojom«, i »Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe«. Rečemu: pravo si odgovorio; čini to pa ćeš živeti. On pak želeći da seopravda, reče Isusu: a ko je moj bližnji? Isus prihvati i reče: jedančovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, kojiga svukoše, izbiše, ostaviše ga napolju polumrtva i odoše. A slučajnoje tim putem silazio jedan sveštenik, vide ga i prođe. Isto tako i jedanlevit dođe na to mesto, pa kad vide proće. A neki Samarjanin putujućidođe do njega i kad vide sažali se, priđe, preli njegove rane uljem ivinom te ih previ, pa ga posadi na svoje živinče, odvede ga ugostionicu i postara se za njega. Sutradan izvadi dva dinara, dade ihgostioničaru i reče: pobrini se za njega, i ako potrošiš što više, platiću tiprilikom svoga povratka. Šta misliš koji je od ove trojice bio bližnjionome što je pao razbojnicima u ruke? A on reče: onaj koji mu jeučinio milosrđe. Isus mu pak reče: idi pa čini i ti tako.

4.41 Marta i Marija (Lk. 10:38−42)

A kad su putovali, uđe u jedno selo; neka žena po imenu Marta primiga u svoju kuću. Ona je imala sestru po imenu Mariju, koja je sela krajnogu Gospoda i slušala njegovu besedu. A Marta se mnogo trudila daga što bolje posluži. Ona priđe i reče: Gospode, zar ne mariš što me jemoja sestra ostavila samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.A Gospod joj odgovori i reče: Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš seza mnogo, a jedno je potrebno. Marija je, naime, izabrala dobri deo kojijoj se neće oduzeti.

81

4.42 Isus uči o molitvi (Lk. 11:1−13)

Kad se molio na jednom mestu − i prestao − reče mu jedan odnjegovih učenika: Gospode, nauči nas da se molimo Bogu, kao što je iJovan poučio svoje učenike. A on im reče: kada se molite govorite:Oče, neka se sveti ime tvoje; neka dođe carstvo tvoje; hleb našnasušni daj nam svaki dan; i oprosti nam naše grehe, jer i miopraštamo svako svom dužniku; i ne uvedi nas u iskušenje.

Reče im još: ako ko od vas ima prijatelja, pa mu ode u ponoć i kažemu: prijatelju, pozajmi mi tri hleba, jer mi je prijatelj došao s puta, a janemam šta da mu iznesem, a on iznutra odgovori: nemoj da meuznemiravaš, vrata su već zatvorena i moja deca su sa mnom upostelji; ne mogu da ustanem i da ti dam. Kažem vam, ako i ne ustaneda mu da zato što mu je prijatelj, ustaće zbog njegove bezočnosti idaće mu koliko mu je potrebno. I ja vam kažem: molite i daće vam se;tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. Jer svako ko moli dobiva, iko traži nalazi, i otvoriće se onom koji kuca. Koji je to otac među vama,koji će svome sinu, kad zaište hleb, dati kamen? Ili ako zatraži ribu,hoće li mu umesto ribe dati zmiju? Ili ako zaište jaje, hoće li mu datiskorpiju? Kad, dakle, vi kao zli ljudi umete da dajete dobre darovesvojoj deci, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetoga onima kojiga mole.

4.43 Pretnja književnicima i farisejima (Lk. 11:37−54)

A dok je govorio, zamoli ga jedan farisej da ruča kod njega; on uđe ileže za trpezu. A farisej se začudi kad vide da se nije oprao pre obeda.Gospod mu pak reče: da, vi fariseji čistite čašu i tanjir spolja, a iznutraste puni grabeža i zloće. Nerazboriti, zar nije onaj koji je načinio onošto je spolja načinio i ono što je unutra? Nego dajte ka

82

o milostinju ono što je unutra, i gle − sve vam je čisto. Ali teško vamafarisejima, što dajete desetak od nane i rute i svakog povrća, amimoilazite pravdu i ljubav Božiju; ovo je trebalo činiti, a ono neostavljati. Teško vama farisejima, što volite prvo mesto u sinagogama ipozdrave na trgovima. Teško vama, što ste kao grobovi koji se neprimećuju, pa ljudi koji idu po njima to ne znaju.

A jedan od zakonika mu odgovori i reče: učitelju, kad to govoriš i nasvređaš. On pak reče: teško i vama zakonicima, što opterećujete ljudenesnošljivim bremenima, a sami svojim prstom ne dotičete bremena.Teško vama, što zidate nadgrobne spomenike prorocima, a vaši očevisu ih pobili. Prema tome vi svedočite za dela svojih otaca i odobravateih, jer su ih oni pobili, a vi zidate. Zato je i Božija mudrost rekla:poslaću im proroke i apostole, i pobiće jedne od njih, a druge progoniti,pa da se zatraži od ovog naraštaja krv svih proroka koja je prolivena odpostanka sveta, od Aveljeve krvi do krvi Zaharije koji je poginuoizmeđu žrtvenika i hrama. Da, kažem vam, tražiće se od ovoganaraštaja. Teško vama zakonicima, što ste uzeli ključ znanja; saministe ušli, a sprečili ste one koji žele da uđu. I kad je otišao odande,književnici i fariseji se jako okomiše na njega i ispitivahu ga o mnogomčemu, vrebajući ga − ne bi li ulovili što iz njegovih usta.

4.44 Upozorenje i ohrabrenje (Lk. 12:1−12)

Pošto se u međuvremenu okupiše hiljade naroda, tako da su gazilijedan drugoga, poče da govori prvo svojim učenicima: čuvajte sefarisejskog kvasca, koji je licemerje. Ali ništa nije skriveno, što se nećeotkriti, ni tajno, što se neće doznati. Stoga će se čuti na svetlosti onošto ste rekli u tami, i propovedaće se sa krovova ono što ste kazali nauho u sobama. Ali vama, svojim prijateljima kažem: ne bojte se onihšto ubijaju telo i posle toga ne mogu ništa više da učine. Nego ću vamukazati koga da se bojite: bojte se onoga koji posle ubijstva ima vlast

83

da baci u pakao. Da, kažem vam, toga se bojte. Zar se pet vrabaca neprodaju za dva asa? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom. Avama je i sva kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se; vredite više negomnogi vrapci. Nego vam kažem: koji god prizna mene pred ljudima,toga će i Sin čovečiji priznati pred Božijim anđelima; a ko se odreknemene pred ljudima, njega će se odreći pred Božjim anđelima.Oprostiće se i svakom koji kaže reč protiv Sina čovečijeg, ali se nećeoprostiti onom koji pohuli na Duha Svetoga. A kad vas dovedu usinagoge i pred poglavarstva i vlasti, ne brinite se kako ćete ili čimećete se odbraniti ili šta ćete reći; jer će vas Duh Sveti naučiti u taj časšta treba da kažete.

4.45 Čuvati se gramzivosti (Lk. 12:13−21)

Tada mu reče neki iz naroda: učitelju, kaži mom bratu da podedi samnom nasledstvo. Na to mu on reče: čoveče, ko je mene postavio zasudiju ili delitelja nad vama? Njima pak reče: pazite i čuvajte se svakoglakomstva, jer u izobilju ničiji život ne počiva na njegovom imanju. Kazaim i priču: njiva jednog bogatog čoveka je dobro ponela. I razmišljao jeu sebi ovako: šta da uradim, jer nemam gde da saberem svoju letinu?Tada reče: ovo ću učiniti: porušiću svoje žitnice pa ću sagraditi veće, ionde ću sabrati sve svoje žito i sva svoja dobra. I reći ću svojoj duši:dušo, imaš mnoga imanja smeštena za mnogo godina; počivaj, jedi,pij, uživaj. Ali Bog mu reče: bezumniče, ove noći tražiće tvoju dušu odtebe; čije će biti ono što si pripremio? Tako prolazi ko sebi stiče blago,a nije bogat pred Bogom.

4.46 Ne mir, već podvojenost (Lk. 12:49−53)

Došao sam da bacim vatru na zemlju, i kako bih hteo da je već

84

zapaljena. Ali treba da se krstim krštenjem, i kako mi je teško dok sene svrši. Mislite li da sam došao da donesem mir na zemlju? Ne,kažem vam, nego razdor. Jer će od sad pet njih u jednoj kući bitirazdeljeni; podeliće se troje protiv dvoje i dvoje protiv troje, otac protivsina i sin protiv oca, majka protiv kćeri i kći protiv majke, svekrva protivsvoje snahe i snaha protiv svekrve.

4.47 Pokajanje ili propast (Lk. 13:1−9)

U isto vreme dođoše neki i javiše mu za Galilejce čiju je krv Pilatpomešao sa njihovim žrtvama. On odgovori i reče im: mislite li da suovi Galilejci bili grešniji od svih Galilejaca, što su tako postradali? Ne,kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. Ili misliteda su onih osamnaest, na koje je pala kula u Siloamu i pobila ih, biliviše krivi od svih jerusalimskih stanovnika? Ne, kažem vam, nego akose ne pokajete, svi ćete tako izginuti.

Kaza i ovu priču: jedan čovek je imao smokvu posađenu u svomvinogradu, i dođe da traži rod na njoj, ali ne nađe. Tada rečevinogradaru: vidi, ima tri godine kako dolazim i tražim rod na ovojsmokvi, ali ne nalazim. Poseci je; zašto da još slabi zemlju? Ali mu onodgovori i reče: gospodaru, ostavi je još ove godine, dok okopam okonje i nađubrim, pa će možda roditi; ako pak ne rodi, poseći ćeš je ubuduće.

4.48 Isceljnje zgrčene žene u subotu (Lk. 13:10−17)

A kad je učio u subotu u jednoj sinagogi, gle, onde je bila žena koja jeosamnaest godina imala duha, izazivača bolesti, i bila je zgrčena tenije mogla da se sasvim ispravi. Kada je Isus vide, dozva je i reče joj:

85

ženo, oslobođena si svoje bolesti. I stavi ruke na nju, pa se odmahispravi i slavljaše Boga. A starešina sinagoge je negodovao što je Isusizlečio u subotu, i reče narodu: ima šest dana u koje treba raditi; u tedane, dakle, dolazite i lečite se, a ne u subotnji dan. Na to mu Gospododgovori i reče: licemeri, zar svaki od vas ne odvezuje svoga vola ilimagarca od jasala u subotu i ne vodi ga da ga poji? A ovu Avraamovukćer, koju je satana svezao − evo, osamnaest godina, zar nije trebaloosloboditi ove sveze u subotnji dan? A kad je to rekao, svi njegoviprotivnici su se postideli, a sav narod se radovao za sva slavna delakoja je učinio.

4.49 Nevera jevreja (Jn. 10:22−42)

U Jerusalimu se tada slavio praznik osvećenja hrama; beše zima. AIsus je hodao u hramu po Solomonovom tremu. Judeji ga tako opkolišei rekoše mu: dokle ćeš nam mučiti dušu? Ako si ti Hristos, kaži namslobodno. Isus im odgovori: rekoh vam, pa ne verujete; dela koja jačinim u ime svoga Oca svedoče za mene. Ali vi ne verujete, zato štone pripadate mojim ovcama. Moje ovce slušaju moj glas, i ja ihpoznajem, te idu za mnom. Dajem im večni život, pa neće nikadapropasti, niti će ih ko oteti iz moje ruke. Moj Otac − koji mi dade − većije od svih, i niko ne može da otima iz ruke moga Oca. Ja i Otac jednosmo.

Judeji ponovo doneše kamenje, da ga kamenjem ubiju. Isus imodgovori: pokazao sam vam mnoga dobra dela od Oca; za koje od tihdela bacate kamenje na mene? Odgovoriše mu Judeji: za dobro delote ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule na Boga, što se ti − kaočovek − gradiš Bogom. Odgovori im Isus: zar ne stoji napisano uvašem zakonu: »Ja rekoh: bogovi ste«? Kada one naziva bogovima,na koje se odnosi reč Božija − a Pismo se ne može razrešiti − zašto vikažete da huli na Boga onaj koga je Otac posvetio i poslao na svet, −

86

što sam rekao: ja sam Sin Božiji? Ako ne činim dela svoga Oca, neverujete mi. A ako ih činim, verujte delima, ako meni ne verujete, dasaznate i poznajete da je Otac u meni i ja u Ocu. Tada su opet tražilida ga uhvate, ali im izmače iz ruku.

I ode opet preko Jordana na mesto gde je Jovan prvo krštavao, te ostaonde. I mnogi dođoše k njemu i govorahu: Jovan, doduše, nije učinio nijednoga čuda, ali je bilo istinito sve što je Jovan rekao za ovoga. Imnogi poverovaše onde u njega.

4.50 Uska vrata (Lk. 13:22−30)

I prolazio je kroz gradove i sela učeći i putujući u Jerusalim. A neko mureče: Gospode je li malo onih koji se spasavaju? On im pak reče: boritese da uđete na uska vrata jer će mnogi, kažem vam, nastojati da uđu,ali neće moći. Kad domaćin ustane i zatvori vrata, a vi počnete napoljustajati i kucati na vrata govoreći: Gospode, otvori nam, on će vamodgovoriti: ne znam vas otkuda ste. Tada ćete početi da govorite: mismo jeli i pili pred tobom, a ti si učio po našim ulicama. I on će reći:kažem vam, ne znam otkuda ste; odstupite od mene svi koji činitenepravdu. Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama, Isaaka iJakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe isterane napolje. I doćiće od istoka i zapada, od severa i juga, pa će leći za trpezu u carstvuBožijem. I gle, ima poslednjih koji će biti prvi, a ima prvih koji će bitiposlednji.

4.51 Plač nad Jerusalimom (Lk. 13:31−35)

U taj čas priđoše mu neki fariseji govoreći mu: idi i udalji se odavde, jerIrod hoće da te ubije. I reče im: idite i kažite toj lisici: evo isterujem

87

demone i isceljujem danas i sutra, a treći dan ću svršiti. Ali danas,sutra i prekosutra treba da putujem, jer ne biva da prorok pogine izvanJerusalima.

Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem onekoji su tebi poslani, koliko puta sam hteo da skupim tvoju decu kaokvočka svoje piliće pod krila, ali niste hteli. Eto, ostavlja vam se vašakuća pusta. Nego vam kažem, nećete me videti dok ne dođe vreme dakažete: blagosloven je koji dolazi u ime Gospodnje.

4.52 Isus u kući fariseja (Lk. 14:1−14)

Kad je jednom u subotu došao u kuću nekog farisejskog starešine dajede, oni su motrili na njega. I gle, pred njim je bio neki čovek koji jepatio od vodene bolesti. I Isus progovori i reče zakonicima i farisejima:sme li se subotom lečiti ili ne? A oni su ćutali. I dohvati ga, izleči ga iotpusti. A njima reče: koji od vas neće svoga sina ili vola − kad mupadne u bunar − odmah izvaditi u subotnji dan? I nisu mogli da muodgovore na to.

A gostima kaza priču, kad opazi kako su izabrali pročelja, i reče im:kad te neko pozove na svadbu, nemoj da se posadiš u pročelje, daslučajno ne pozove nekog ko je ugledniji od tebe, pa da ti ne kaže −kad dođe − onaj koji je pozvao tebe i njega: daj mesto ovome. I ondaćeš postiđen zauzeti poslednje mesto. Nego kad te pozovu, idi i posadise na poslednje mesto, da ti kaže − kad dođe onaj koji te je pozvao:prijatelju, pomakni se više. Tada će ti biti čast pred svima koji su stobom za trpezom. Jer će biti ponižen svaki koji uzdiže samoga sebe, ako samoga sebe unižava − biće uzvišen. A i onome što ga je pozvaoreče: kad priređuješ ručak ili večeru, nemoj da zoveš svoje prijatelje,niti svoju braću, niti svoje srodnike, niti bogate susede, da ne bi i onitebe pozvali i uzvratili ti. Nego kad priređuješ gozbu, zovi siromahe,

88

kljaste, hrome, slepe; i bićeš blažen što ne mogu da ti uzvrate;uzvratiće ti se o uskrsu pravednih.

4.53 Usporedba o velikoj gozbi (Lk. 14:15−24)

Kada je to čuo jedan od gostiju, reče mu: blažen je onaj koji će jestihleb u carstvu Božijem. Na to on reče: jedan čovek je priredio velikuvečeru i pozvao mnoge, a kad je bilo vreme za večeru, posla svogaslugu da kaže zvanicama: dođite, jer je već sve gotovo. Tada počešesvi odreda da se izgovaraju. Prvi mu reče: kupio sam njivu i moramizići da je vidim. Molim te smatraj da sam se izvinio. I drugi reče: kupiosam pet jarmova volova, pa idem da ih ogledam. Molim te, smatraj dasam se izvinio. I treći reče: oženio sam se i zato ne mogu da dođem. Asluga dođe i javi to svome gospodaru. Tada se domaćin rasrdi i rečesvome sluzi: iziđi brzo na gradske ulice i sokake, pa dovedi ovamosiromahe, kljaste, slepe i hrome. I reče mu sluga: gospodaru, učinjenoje što si naredio, a mesta još ima. Tada gospodar reče sluzi: iziđi nadrumove i do zabrana, pa ih privoli da dođu − da mi se napuni kuća.Kažem vam da neće okusiti moje večere nijedan od onih ljudi koji subili pozvani.

4.54 Ko može biti Isusov učenik? (Lk. 14:25−35)

A kad je mnogi narod išao s njim, obrati im se i reče: ako ko dođe kmeni, a nije mu mrzak njegov otac, i majka, i žena, i deca, i braća, isestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik. Ko ne nosisvoj krst i ne ide za mnom, ne može da bude moj učenik. Jer ko odvas, kad hoće da zida kulu, neće prvo sesti i proračunati trošak − da liima da dovrši? Da ne bi, kad postavi temelj a ne može da dovrši, svikoji gledaju počeli da mu se rugaju govoreći: ovaj čovek je počeo da

89

zida, ali nije mogao da dovrši. Ili koji kralj, kad krene da zarati nadrugog kralja, neće li prvo sesti i posavetovati se − da li može sa desethiljada da iziđe u susret onome što ide na njega sa dvadeset hiljada?Ako ne može, poslaće poslanike dok je onaj još daleko, i molićeprimirje. Tako, dakle, svaki od vas − koji se ne odrekne sveg svogimanja − ne može da bude moj učenik.

So je dobra; ali ako i so obljutavi, čime će se popraviti? Niti je zazemlju niti za đubre; bacaju je napolje. Ko ima uši da sluša − nekasluša.

4.55 Usporedba o izgubljenoj ovci (Lk. 15:1−7)

A svi carinici i grešnici su se stalno približavali k njemu da ga slušaju.Fariseji pak i književnici gunđali su govoreći: ovaj prima grešnike i jedes njima. Tada im kaza ovu priču: ko od vas, kad ima sto ovaca i izgubijednu od njih, neće ostaviti devedeset i devet u pustinji − i ne ide zaizgubljenom dok je ne nađe? I kad je nađe, stavlja je na svoja ramenaradujući se, pa kad dođe kući, saziva prijatelje i susede i kaže im:radujte se sa mnom, jer sam našao svoju izgubljenu ovcu. Kažem vam:tako će na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje,nego li zbog devedest i devet pravednika kojima pokajanje nijepotrebno.

4.56 Usporedba o izgubljenoj drahmi (Lk. 15:8−10)

Ili, koja žena, kad ima deset drahmi pa jednu drahmu izgubi, ne palisvetiljku i ne čisti kuću, i ne traži marljivo dok je ne nađe? I kad jenađe, saziva prijateljice i susede i kaže: radujte se sa mnom, jer samnašla drahmu koju sam izgubila. Tako se, kažem vam, raduju Božiji

90

anđeli zbog jednog grešnika koji se kaje.

4.57 Usporedba o izgubljenom sinu (Lk. 15:11−32)

I reče: jedan čovek je imao dva sina. I mlađi od njih reče ocu: oče, dajmi deo imanja koji mi pripada. I on im podeli imanje. A posle nekolikodana mlađi sin pokupi sve, ode u daleku zemlju, te potroši nemiliceonde sav svoj imetak živeći raspusno. A kad je potrošio sve, nastavelika glad u onoj zemlji i on poče da oskudeva. Tako ode i pribi se kodjednog građanina one zemlje, koji ga posla na svoja polja da čuvasvinje. I želeo je da napuni svoj stomak roščićima koje su svinje jele, alimu niko nije davao. A kada je došao k sebi reče: koliko najamnika kodmoga oca imaju hleba u izobilju, a ja ovde propadam od gladi. Ustaću iotići ću svom ocu i reći ću mu: oče, zgrešio sam nebu i tebi, nisam višedostojan da se zovem tvoj sin; primi me kao jednog od svojihnajamnika. I usta, te dođe svom ocu. A kad je još bio daleko, ugleda ganjegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i poljubi ga. A sin mu reče:oče, zgrešio sam nebu i tebi, nisam više dostojan da se zovem tvoj sin.Otac pak reče svojim slugama: iznesite brzo najlepšu haljinu i obucitega, i dajte prsten na njegovu ruku i obuću na noge, dovedite i ugojenotele, zakoljite, da jedemo i da se veselimo, jer je ovaj moj sin bio mrtavi oživeo je, bio je izgubljen, ali je nađen. I počeše da se vesele. Anjegov stariji sin je bio u polju. Kada je pak dolazio i približio se kući, čusvirku i igranje, te dozva jednog od slugu i ispitivaše šta je to. A on mureče: došao je tvoj brat i tvoj otac je zaklao ugojeno tele, zato što ga jezdrava dočekao. Na to se on rasrdi i ne htede ući. A njegov otac iziđe imoljaše ga. Ali on odgovori ocu: vidi, služim ti toliko godina i nikadnisam prestupio tvoje zapovesti, pa mi nikad nisi dao jare da seproveselim sa svojim prijateljima. A kad je došao ovaj tvoj sin koji jerasuo tvoje imanje s bludnicama, zaklao si mu ugojeno tele. On mupak reče: dete, ti si uvek sa mnom i sve što je moje − tvoje je; ali jetrebalo da se veselimo i radujemo, zato što je ovaj tvoj brat bio mrtav i

91

oživeo je, i izgubljen je bio i nađen je.

4.58 Usporedba o snalažljivom upravitelju (Lk. 16:1−15)

A govorio je i učenicima: bio je jedan bogat čovek koji je imaoupravitelja imanja, i ovoga su optužili kod njega da rasipa njegovoimanje. Tada ga dozva i reče mu: šta to čujem o tebi? Položi račun osvom upravljanju, jer ne možeš više upravljati. A upravitelj reče u sebi:šta da uradim, jer moj gospodar oduzima od mene upravu? Kopati nemogu, stid me je da prosim. Znam šta ću učiniti, da bi me primili usvoje kuće kada budem uklonjen sa uprave. I pozva dužnike svogagospodara, svakog pojedinačno, i reče prvom: koliko si dužan momgospodaru? A on reče: sto vati ulja. Reče mu: uzmi svoju obveznicu iodmah sedi pa napiši pedeset. Zatim reče drugom: a ti koliko duguješ?On reče: sto kora pšenice. Reče mu: uzmi svoju obveznicu i napišiosamdeset. I pohvali gospodar nepravičnog upravitelja, što je mudroučinio; jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinovasvetlosti. Pa i ja vam kažem: načinite sebi prijatelje pomoćunepravednog bogatstva, da bi vas primili u večne stanove − kad ononestane. Ko je veran u najmanjem − veran je u velikom, a ko jeneispravan u najmanjem − neispravan je i u velikom. Ako, dakle, nistebili verni u nepravednom bogatstvu, ko će vam poveriti istinitobogatstvo. I ako niste bili verni u tuđem, ko će vam dati vaše? Nijedansluga ne može da služi dva gospodara; jer, ili će jednoga mrzeti adrugoga ljubiti, ili će jednom biti privržen a drugoga prezirati. Nemožete da služite Bogu i mamonu. A sve ovo slušali su fariseji koji subili srebroljupci, i rugali su mu se. I reče im: vi se predstavljate pravednipred ludima, ali Bog zna vaša srca. Jer što se među ljudima smatrakao nešto visoko, pred Bogom je mrzost.

92

4.59 Usporedba o bogatašu i prosjaku (Lk. 16:19−31)

A bio je neki bogat čovek koji se oblačio u skerlet i skupoceno platno iveselio se sjajno svaki dan. A pred njegovim vratima ležao je jedansiromah po imenu Lazar, pun čireva, želeći da se nasiti onim što jepadalo sa bogataševe trpeze; uz to su i psi dolazili i lizali njegove rane.A kad umre siromah, anđeli ga odneše u Avraamovo naručje. Umro je ibogataš i sahraniše ga. I kad se mučio u adu, podiže svoje oči i videizdaleka Avraama i Lazara u njegovom naručju. Tada povika: očeAvraame, smiluj se na mene i pošalji Lazara da umoči vrh svoga prstau vodu i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovom plamenu. A Avraamreče: sinko, seti se da si primio svoja dobra u svom životu, a Lazar istotako zla; on se sad ovde teši, a ti se mučiš. A preko svega togapostavljena je velika provalija između nas i vas, da ne mogu da pređuoni koji žele odavde k vama, niti da pređu k nama oni odande. Tadareče: molim te onda, oče, da ga pošalješ u kuću moga oca, jer imampetoro braće; neka ih uveri − da ne bi i oni došli na ovo mestomučenja. Ali Avraam reče: oni imaju Mojsija i proroke, neka poslušajunjih. On pak reče: ne, oče Avraame, nego ako im ko iz mrtvih dođe,pokajaće se. Reče mu: ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće ihpridobiti ni onaj ko vaskrsne iz mrtvih.

4.60 Opomene i saveti (Lk. 17:1−10)

I reče svojim učenicima: nije mogućno da sablazni ne dođu, ali teškoonome čijim posredstvom dolaze. Bolje bi mu bilo da se žrvanj obesi onjegov vrat i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovihmalih. Pazite na sebe. Ako zgreši tvoj brat, pokaraj ga i oprosti mu akose pokaje. I ako ti sedam puta zgreši na dan pa se sedam puta vrati ktebi i kaže: kajem se, oprosti mu. I apostoli rekoše Gospodu: dometninam vere. Gospod pak reče: kad biste imali vere koliko gorušičinozrno, rekli biste ovom dudu: iščupaj se s korenom i posadi se u more, i

93

poslušao bi vas.

Koji će od vas, kad ima slugu koji ore ili čuva stado, pa se on vrati kućis polja, reći: dođi odmah i lezi za trpezu. Zar mu neće reći: spremi mišta ću večerati, zapregni se i služi mi dok jedem i pijem, pa posle togajedi i pij? Da li je zahvalan sluzi što je učinio ono što je bilozapoveđeno? Tako i vi govorite kad svršite sve što vam je naređeno:mi smo nekorisne sluge, učinili smo što smo bili dužni da učinimo.

4.61 Lazareva smrt (Jn. 11:1−16)

Beše i jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i njene sestreMarte. A Marija, čiji brat beše bolestan, bila je ta koja je pomazalaGospoda mirom i ubrisala njegove noge svojom kosom. I sestre muporučiše: Gospode, vidi, bolestan je onaj koga ti voliš. A kad Isus ču,reče: ova bolest nije na smrt nego na slavu Božiju, da se njom proslaviSin Božiji. A Isus je voleo Martu, i njenu sestru, i Lazara. Pa kada čuda je on bolestan, osta tada još dva dana u mestu gde je bio. Posletoga reče učenicima: hajdemo opet u Judeju. Rekoše mu učenici: ravi,sad su Judeji tražili da te ubiju kamenjem, i opet ideš onamo?Odgovori Isus: zar nema dan dvanaest časova? Ako neko ide po danu,ne spotiče se, jer gleda svetlost ovoga sveta; a ako ko ide po noći,spotiče se, zato što u njemu nema svetlosti. Ovo reče i posle toga improduži: naš prijatelj Lazar je zaspao; nego, idem da ga probudim.Tada mu rekoše učenici: Gospode, ako je zaspao, ozdraviće. No Isusje govorio o njegovoj smrti, a oni pomisliše da govori o počinku sna.Tada im Isus reče otvoreno: Lazar je umro, i radujem se zbog vas, štonisam bio onde, − da poverujete; nego, hajdemo do njega. Na toToma, zvani blizanac, reče ostalim učenicima: hajdemo i mi, dapomremo s njim.

94

4.62 Isus teši Lazareve sestre (Jn. 11:17−37)

Isus pak dođe i nađe ga kako je već četiri dana u grobu. A Vitanija jebila blizu Jerusalima, oko petnaest stadija daleko. I mnogi Judeji behudošli Marti i Mariji da ih teše za [njihovim] bratom. Čim je Marta čula daIsus dolazi, iziđe mu u susret; a Marija je sedela kod kuće. Tada Martareče Isusu: Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat. I sad znamda će ti Bog dati, ako ma šta zamoliš od Boga. Reče joj Isus:vaskrsnuće tvoj brat. Marta mu reče: znam da će vaskrsnuti prilikomvaskrsenja u poslednji dan. Reče joj Isus: ja sam vaskrsenje i život; koveruje u mene − živeće − ako i umre. I svaki, koji živi i veruje u mene,neće umreti doveka; veruješ li to? Reče mu: da, Gospode; ja samuverena da si ti Hristos, Sin Božiji, koji treba da dođe na svet.

Rekavši to ona ode i pozva Mariju, svoju sestru, pa joj reče tajno:Učitelj je tu i zove te. A kad ona to ču, usta brzo i ode k njemu; Isus,naime, još ne beše došao u selo, nego je još bio na onom mestu gdega je srela Marta. Judeji pak, koji su bili s njom u kući i tešili je, videvšida je Marija brzo ustala i izišla, pođoše za njom misleći da ona ide nagrob da tamo plače. A kad Marija dođe na mesto gde je bio Isus,videvši ga pade pred njegove noge, govoreći mu: Gospode, da si bioovde, ne bi umro moj brat. Kada je Isus video kako ona plače, i kakoplaču Judeji koji su došli s njom, uzbudi se jako u duši, uzruja se i reče:gde ste ga stavili? Rekoše mu: Gospode, dođi i vidi. Isusu udarišesuze. Tada rekoše Judeji: gle, kako ga je voleo. A neki od njih rekoše:zar nije mogao ovaj, koji je otvorio oči slepome, da učini da i ovaj neumre?

4.63 Lazarevo vaskrsenje (Jn. 11:38−44)

Na to se Isus opet jako uzbudi u sebi i dođe na grob; a to beše pećina ikamen je bio navaljen na nju. Isus reče: podignite kamen. Reče mu

95

Marta, pokojnikova sestra: Gospode, već zaudara; jer je četvrti dan ugrobu. Reče joj Isus: zar ti ne rekoh da ćeš videti slavu Božiju − akopoveruješ. Tada podigoše kamen. A Isus podiže oči gore i reče: Oče,hvala ti što si me uslišio. Ja sam znao da me uvek slušaš; ali ovo rekohzbog naroda koji ovde stoji, da poveruju da si me ti poslao. Rekavši topovika veoma glasno: Lazare, iziđi napolje. Iziđe mrtvac, obavijenzavojima po rukama i nogama, a lice mu je bilo povezano ubrusom.Reče im Isus: razvite ga i pustite ga da ide.

4.64 Zavera protiv Isusa (Jn. 11:45−54)

Tako mnogi od Judeja, koji su došli Mariji i videli šta je učinio,poverovaše u njega; a neki od njih odoše farisejima i rekoše im šta jeIsus učinio. Tada prvosveštenici i fariseji sazvaše sinedrion i govorahu:šta ćemo činiti, jer ovaj čovek čini mnoge čudne znake? Ako ga takoostavimo, svi će verovati u njega, pa će doći Rimljani i uzeće namsveto mesto i narod. A jedan od njih, Kajafa, koji je bio prvosveštenikone godine, reče im: vi ne znate ništa, i ne pomišljate da je za vas boljeda jedan čovek umre za narod, i da sav narod ne propadne. A ovo nijerekao sam od sebe, nego je kao prvosveštenik one godine prorekao daće Isus umreti za narod, i ne samo za narod, nego i da skupi ujednorasejanu decu Božiju. Tako se posle onoga dana dogovoriše da gaubiju.

Stoga Isus nije više javno išao među Judejima, nego ode odande u krajblizu pustinje u grad po imenu Efrem, i onde je boravio sa učenicima.

4.65 Deset gubavaca (Lk. 17:11−10)

I kada je išao u Jerusalim, prolazio je između Samarije i Galileje. I kad

96

je ulazio u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadošeizdaleka, te podigoše glas govoreći: Isuse učitelju, smiluj se na nas. Ikad ih vide reče im: idite i pokažite se sveštenicima. I behu očišćenidok su još išli. A jedan od njih videvši da je izlečen, vrati se slavećiBoga iz glasa, te pade ničice kod njegovih nogu odavajući muzahvalnost; a taj je bio Samarjanin. Tada Isus odgovori i reče: zar nisudesetorica očišćeni? Pa gde su devetorica? Zar se ne nađoše da sevrate i zahvale Bogu, nego samo ovaj tuđin? I reče mu: ustani i idi;spasla te je tvoja vera.

4.66 Dolazak carstva Božijeg (Lk. 17:20−37)

A kada su ga fariseji upitali kada će doći carstvo Božije, on im jeodgovorio i rekao: carstvo Božije neće doći tako da bi se spoljni znacimogli opažati, niti će se kazati: evo ga ovde, ili onde; jer, gle, carstvoBožije je među vama. A učenicima reče: doći će dani kada ćetezaželeti da vidite samo jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti. I rećiće vam: eno ga onde, evo ga ovde; ne idite onamo i ne trčite za njima.Jer kao što munja − kad seva − svetli od jednog kraja pod nebom dodrugoga, tako će biti Sin čovečiji u svoj dan. Ali on treba prvo mnogoda prepati i da bude odbačen od ovoga naraštaja. I kako je bilo uNojeve dane, tako će biti i u dane Sina čovečijeg: jeli su, pili su, ženilise i udavali sve do dana kada je Noje ušao u kovčeg, i dođe potop iuništi ih sve. Isto tako, kao što je bilo u Lotove dane: jeli su, pili su,kupovali su, prodavali su, sadili su, zidali su; a onoga dana kada je Lotizišao iz Sodoma izli se oganj i sumpor sa neba i uništi ih sve. Isto takobiće u onaj dan kad se pojavi Sin čovečiji. Toga dana ko bude nakrovu, a njegovo pokućanstvo u kući, neka ne silazi da ga uzme. Istotako ko bude u polju neka se ne vraća natrag. Setite se Lotove žene.Ko zaželi da održi svoj život − izgubiće ga, a ko ga izgubi − održaće gaživim. Kažem vam: te noći biće dva na jednoj postelji, jedan će bitiprihvaćen a drugi će biti ostavljen. Dve žene će zajedno mleti, jedna će

97

biti prihvaćena a druga će biti ostavljena. [Dva će biti u polju, jedan ćebiti prihvaćen a drugi će biti ostavljen]. Tada progovoriše i rekoše mu:gde, Gospode? A on im reče: gde je lešina onde će se i orlovi okupiti.

4.67 Usporedba o udovici i sudiji (Lk. 18:1−8)

A kaza im priču da bi pokazao kako treba svagda da se mole i da nemalaksavaju. Reče: u jednom gradu bio je neki sudija koji se nije bojaoBoga i nije mario za ljude. A u tom gradu bila je jedna udovica koja jedolazila k njemu i govorila: odbrani me od moga protivnika predsudom. Ali on neko vreme nije hteo; a posle reče u sebi: ako se i nebojim Boga niti marim za ljude, odbraniću ovu udovicu, jer mi dosađuje,da ne bi najzad došla i izbila me. Dalje reče Gospod: čujte šta govorinepravedni sudija. A Bog, zar da ne odbrani svoje izabrane koji muvapiju danju i noću, i zar da okleva s njima? Kažem vam: odbraniće ihbrzo. Nego kad Sin čovečiji dođe, hoće di naći veru na zemlji?

4.68 Farisej i carinik (Lk. 18:9−14)

A ovu priču kaza nekima koji su bili uvereni u sebe − da su pravedni − iostale ljude nipodaštavali. Dva čoveka odoše u hram da se pomole,jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako:Bože, hvala ti što nisam kao drugi ljudi, razbojnici, nepravednici,preljubočinci, ili kao i ovaj carinik; postim dva puta u nedelji, dajemdesetak od svega što stičem. A carinik je stajao izdaleka i nije hteo nioči da podigne prema nebu, nego je udarao svoja prsa govoreći: Bože,budi milostiv meni grešnome. Kažem vam: ovaj se vratio kućiopravdan, a ne onaj; jer će biti ponižen svako ko uzdiže samoga sebe,a uzvišen će biti ko samoga sebe unizuje.

98

4.69 Isusovo učenje o razvodu braka (Mt. 19:3−8, Mk. 10:10−12,Mt. 19:10−12)

I pristupiše mu fariseji kušajući ga i govoreći: da li sme čovek daotpusti svoju ženu za svaku krivicu? A on odgovori i reče: zar nistečitali da ih je tvorac od početka stvorio kao muško i žensko, i reče:»Zato će čovek ostaviti oca i majku i prionuće uz ženu svoju, i bićedvoje jedno telo«? Tako nisu više dva nego jedno telo. Što je dakleBog sastavio, čovek neka ne rastavlja. Rekoše mu: što onda zapovediMojsije da se da otpusna knjiga i da se žena otpusti? Reče im: sobzirom na tvrdoću vašega srca Mojsije vam je dopustio da otpustitesvoje žene; ali od početka nije bilo tako.

I kod kuće opet ga učenici pitahu o tome. On im pak reče: ko otpustisvoju ženu i oženi se drugom, čini preljubu prema njoj; i ako onaotpusti svoga muža i uda se za drugoga, čini preljubu.

Rekoše mu učenici: ako je tako sa čovekom i ženom, nije dobro ženitise. A on im reče: ne shvataju svi ove reči, nego oni kojima je dano. Jerima uškopljenika koji su se iz utrobe materine tako rodili, i imauškopljenika koje su ljudi uškopili, i ima uškopljenika koji su sami sebeuškopili radi carstva nebeskoga. Ko može da shvati neka shvati.

4.70 Isus i deca (Mk. 10:13−16)

I donošahu mu dečicu da ih dotakne; ali ih učenici ukoriše. A Isusvidevši negodova i reče im: pustite dečicu da dolaze k meni, ne braniteim; jer takvima pripada carstvo Božije. Zaista, kažem vam: ko ne primicarstva Božijeg kao malo dete, neće ući u njega. I zagrlivši ihblagoslovi ih, stavljajući ruke na njih.

99

4.71 Bogati mladić (Mt. 19:16−19, Mk. 10:20−21a, Mt. 19:21b−30)

I gle, jedan mu pristupi i reče: učitelju, kakvo dobro da učinim da imamživot večni? A on mu reče: što me pitaš za dobro? Jedan je dobar; akopak hoćeš da uđeš u život, drži zapovesti. Reče mu: koje? A Isus reče:»Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno, poštuj oca imajku, i ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«. No on mu odgovori:učitelju, sve sam to držao od svoje mladosti. A Isus ga pogleda, zavolega i reče mu: jedno ti nedostaje: ako želiš da budeš savršen, idi, prodajsvoje imanje i daj siromašnima, i imaćeš blago na nebu, i hajde zamnom. A mladić čuvši ovu reč ode ožalošćen; jer je imao mnogaimanja. A Isus reče svojim učenicima: zaista vam kažem da će bogatašteško ući u carstvo nebesko. I opet vam kažem, lakše je kamili daprođe kroz iglene uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije. A učenicičuvši uplašiše se jako i rekoše: ko onda može da se spase? Isus ihpogleda i reče im: ljudima je ovo nemogućno, ali je Bogu sve mogućno.Tada odgovori Petar i reče mu: eto, mi smo ostavili sve i pošli zatobom; šta ćemo dobiti? A Isus im reče: zaista vam kažem da ćete vi,koji pođoste za mnom, u novome svetu, kada Sin čovečiji sedne napresto slave svoje, i sami sesti na dvanaest prestola i suditi naddvanaest plemena Izrailjevih. I svaki koji ostavi kuće, ili braću, ilisestre, ili oca, ili majku, ili ženu, ili decu, ili njive radi moga imena,primiće stostruko i naslediće život večni. Ali će mnogi prvi biti poslednjii poslednji prvi.

4.72 Usporedba o radnicima u vinogradu (Mt. 20:1−16)

Jer carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji iziđe rano ujutro danajmi radnike u svoj vinograd. A kad se pogodi sa radnicima po dinarna dan, posla ih u svoj vinograd. I izišavši oko trećega časa vide drugegde stoje na trgu besposleni, i onima reče: idite i vi u moj vinograd, išto bude pravo daću vam. I oni odoše. A kada opet iziđe oko šestoga i

100

devetoga časa, učini isto tako. I oko jedanaestoga časa izišavši nađedruge gde stoje i reče: što stojite ovde ceo dan besposleni? Rekošemu: niko nas nije najmio. Reče im: idite i vi u vinograd. A kada nastaveče, reče gospodar vinograda svome upravitelju: pozovi radnike iisplati ih počevši od poslednjih do prvih. I kada dođoše najmljeni okojedanaestoga časa, primiše po dinar. A kada dođoše prvi, pomisliše daće više primiti, ali i oni primiše po dinar. Primivši pak gunđahu protivdomaćina govoreći: ovi poslednji odradiše jedan sat, pa si ih izjednačiosa nama koji podnesmo težinu dana i žegu. A on odgovori jednom odnjih i reče: prijatelju ne činim ti nepravdu; zar se nisi pogodio sa mnompo dinar? Uzmi svoje pa idi; a ja hoću ovom poslednjem da dam kao itebi. Ili zar nisam slobodan da činim što hoću sa svojim? Ili je oko tvojezlo što sam ja dobar? Tako će poslednji biti prvi i prvi poslednji.

4.73 Isus treći put predskazuje svoju smrt i vaskrsenje (Lk.18:31−34)

Tada uze Dvanaestoricu i reče im: evo, idemo gore u Jerusalim isvršiće se sve što su proroci napisali za Sina čovečijeg. Jer će gapredati mnogobošcima i narugaće mu se, i biće zlostavljan i ispljuvan,pa kad ga išibaju ubiće ga i treći dan će vaskrsnuti. Ali oni nisurazumeli ništa od ovoga; ova reč je bila skrivena od njih i nisu razumelišto je rečeno.

4.74 Majčina želja (Mt. 20:20−28)

Tada mu priđe majka sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajućise i moleći nešto od njega. A on joj reče: šta hoćeš? Reče mu: reci daova dva moja sina sednu jedan s tvoje desne a jedan s leve strane utvome carstvu. A Isus odgovori i reče: ne znate šta ištete. Možete li

101

ispiti čašu koju ću ja piti? Rekoše mu: možemo. Reče im: čašu mojućete ispiti, ali sesti meni s desne ili leve strane, to ne dajem ja, nego ćepripasti onima kojima je pripravio Otac moj. I čuvši desetorica rasrdišese na dva brata. A Isus ih dozva i reče: znate da vladari narodagospodare nad njima i velikaši ih tlače. Među vama da ne bude tako;nego koji hoće među vama da bude velik, neka vam služi, i koji hoćeda bude među vama prvi, neka vam bude sluga; kao što Sin čovečijinije došao da mu služe, nego da posluži i da život svoj da kao otkup zamnoge.

4.75 Isceljenje slepca kod Jeriha (Mk. 10:46−52)

I dođoše u Jerihon. A kad je izlazio iz Jerihona sa svojim učenicima imnogim narodom, Vartimej, Timejev sin, slepi prosjak, seđaše krajputa. I čuvši da je to Isus Nazarećanin, poče vikati i govoriti: SineDavidov, Isuse, smiluj se na mene. A mnogi su mu pretili − da ućuti; alion još više vikaše: Sine Davidov, smiluj se na mene. Isus stade i reče:pozovite ga. I pozvaše slepca govoreći mu: ne boj se, ustani, zove te.A on zbaci svoj ogrtač, skoči i dođe Isusu. Isus pak prozbori i reče mu:šta hoćeš da ti učinim? A slepac mu reče: ravuni, da progledam. Tadamu Isus reče: idi, vera tvoja spasla te je. I odmah progleda i iđašeputem za njim.

4.76 Zakej (Lk. 19:1−10)

I kad je ušao u Jerihon, prolazio je kroz grad. I gle, tu beše čovek zvaniZakej, koji je bio vrhovni carinik i to bogat. I trudio se da vidi Isusa − koje, ali nije mogao od naroda, jer je bio malog rasta. Tako potrča napredi pope se na divlju smokvu da ga vidi, jer je trebalo da on prođe timputem. I kad je Isus došao na to mesto, pogleda gore i reče mu: Zakeju

102

siđi brzo, jer danas treba da ostanem u tvojoj kući. I siđe brzo pa gaprimi radujući se. A svi koji su videli, počeše gunđati što je grešnomčoveku došao u kuću da se odmori. Zakej pak stade i reče Gospodu:vidi, Gospode, dajem polovinu svoga imanja siromasima, i ako sam odkoga što iznudio, vraćam četverostruko. A Isus mu reče; danas jedošlo spasenje ovoj kući, jer je i on Avraamov sin; jer je Sin čovečijidošao da potraži i spase ono što je propalo.

4.77 Usporedba o talentima (Lk. 19:11−28)

I kad su oni ovo slušali, nastavi im priču, zato što je bio blizuJerusalima, a oni su smatrali da će se carstvo Božije pojaviti odmah.

Reče tako: jedan čovek ugledna roda ode u daleku zemlju da primi zasebe kraljevstvo i da se vrati. Pošto je pozvao svojih deset slugu, dadeim deset mina i reče im: poslujte dok se ne vratim. Ali njegovi građanisu ga mrzeli i poslaše za njim poslanike da kažu: nećemo da ovajzavlada nad nama. A kad se on vratio − primivši kraljevstvo − reče damu dozovu one sluge kojima je dao novac, da vidi šta je koji privredio.Tako prvi dođe i reče: gospodaru, tvoja mina je donela deset mina. Ireče mu: dobro, dobri slugo, što si bio veran u nečem sasvim malom,evo ti vlast nad deset gradova. Dođe i drugi govoreći: tvoja mina,gospodaru, donela je pet mina. Reče i ovome: i ti budi nad petgradova. I treći dođe govoreći: gospodaru, evo tvoja mina koju samčuvao u ubrusu; bojao sam se tebe zato što si strog čovek, uzimaš štonisi ostavio i žanješ što nisi posejao. Njemu reče: zli slugo, sudiću ti potvojim rečima. Znao si da sam strog čovek, da uzimam što nisamostavio i da žanjem što nisam posejao; što onda nisi dao moj novac ubanku? I ja bih ga po dolasku primio s kamatom. A onima što su biliprisutni reče: uzmite od njega tu minu i dajte onome što ima deset.Tada mu rekoše: gospodaru, on ima deset mina. Kažem vam da će sedati svakom ko ima, a od onoga koji nema, uzeće se i ono što ima.

103

Nego te moje neprijatelje, koji nisu hteli da budem kralj nad njima,dovedite ovamo i posecite ih predamnom. A pošto je ovo rekao, pođena put dalje idući gore u Jerusalim.

4.78 Pomazanje u Vitaniji (Jn. 11:55−12:5a, Mt. 26:6b, Jn. 12:2b−6,Mk. 14:6−9)

A beše blizu judejska Pasha, pa mnogi iz unutrašnjosti odoše gore uJerusalim pre Pashe, da se očiste. Tražili su Isusa i stojeći u hramugovorahu među sobom: šta vi mislite? Zar neće doći na praznik? Aprvosveštenici i fariseji behu izdali naredbu da javi − ako ko sazna gdeje, da ga uhvate.

Šest dana pre Pashe dođe Isus u Vitaniju, gde je bio Lazar koga jeIsus vaskrsao iz mrtvih. Onde mu prirediše večeru, u kući SimonaGubavog. Marta je služila, a Lazar je bio jedan od onih koji su s njimležali za trpezom. Tada Marija uze litru pravog, skupocenog nardovamira, pomaza Isusove noge, te mu otr noge svojom kosom; i kuća senapuni mirisom od mira. A Juda Iskariotski, jedan od njegovih učenika,koji je nameravao da ga izda, reče: zašto se ovo miro nije prodalo za tristotine dinara i to dalo siromasima? Ali ovo reče ne zato što se brinuoza siromahe, nego što je bio lopov, kod njega je bila blagajna, te jeuzimao što se u nju stavljalo. No Isus reče: ostavite je; što joj stvarateneprijatnosti? Ona učini dobro delo na meni. Jer siromahe uvek imatesa sobom, i kad hoćete možete im dobro činiti, a mene nematesvagda. Učinila je što je mogla; unapred je pomazala moje telo zaukop. I zaista vam kažem: gde god se uspropoveda evanđelje posvemu svetu, kazaće se i šta ona učini − za sećanje na nju.

104

V. ZADNJIH NEDELJU DANA

V. ZADNJIH NEDELJU DANA

5.1 Slavni ulazak u Jerusalim (Jn. 12:9−12, Lk. 19:29−36a, Mk.11:8−10, Lk. 19:37−44, Mt. 21:10−11, Mt. 21:14−17)

Tako doznaše mnogi Judeji da je onde, pa dođoše ne samo radi Isusa,nego i da vide Lazara koga je vaskrsao iz mrtvih. Prvosveštenici pakodlučiše da ubiju i Lazara, jer su mnogi Judeji odlazili zbog njega iverovali u Isusa. Sutradan mnogi narod, koji je došao na praznik, čuvšida Isus dolazi u Jerusalim. I kad se približio Vitfagi i Vitaniji kod gorekoja se zove Maslinska, posla dvojicu od učenika govoreći: idite u selokoje je prema vama, i kad uđete u njega naći ćete privezano magarena koje niko od ljudi nikad nije seo, pa ga odvežite i dovedite. I ako vasko pita zašto odvezujete, ovako recite: Gospodu je potrebno. A poslaniodoše i nađoše kao što im je rekao. I kad su odvezivali magare, rekošeim njegovi gospodari: što odvezujete magare? Oni pak rekoše:Gospodu je potrebno. I dovedoše ga Isusu pa staviše svoje haljine namagare i posadiše Isusa. A kad je išao mnogi prostreše svoje haljinepo putu, a drugi zeleno granje koje nasekoše u poljima. I koji su išlipred njim i za njim vikahu: »Osana; blagosloven je koji ide u imeGospodnje; blagosloveno carstvo oca našega Davida, koje dolazi;osana na visinama«.

I kad se već približio mestu gde se silazi sa Maslinske gore, svemnoštvo učenika poče u radosti da hvali Boga iz glasa za sva čudesakoja su videli, govoreći: neka je blagosloven car koji dolazi u imeGospodnje. Mir na nebu i slava na visini. A neki fariseji iz narodarekoše mu: učitelju, zabrani svojim učenicima. I odgovori im: kažemvam, ako ovi ućute, kamenje će vikati.

105

A kad se približi, ugleda grad i zaplaka nad njim govoreći: kad bi i ti baru ovaj dan saznao šta je za tvoj mir; ali je sad skriveno od tvojih očiju.Jer će doći dani na tebe i tvoji neprijatelji okružiće te opkopom, pa ćete opkoliti i navaliće na tebe sa svih strana, i sravniće sa zemljom tebei tvoju decu, te neće ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato što nisiupoznao vreme kada si pohođen.

I kada uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: ko je ovaj? Anarod je govorio: to je prorok Isus iz Nazareta galilejskoga.

I pristupiše mu slepi i hromi u hramu, i izleči ih. A prvosveštenici iknjiževnici videvši čuda koja učini i decu kako viču u hramu: osana sinuDavidovu, rasrdiše se, i rekoše mu: čuješ di šta ovi govore? A Isus imreče: da; zar nikada niste čitali: »Iz usta dece i odojčadi spremio si sebihvalu«? I ostavi ih te iziđe iz grada u Vitaniju, i prenoći onde.

5.2 Neplodna smokva (Mk. 11:12−14)

A sutradan, kada iziđoše iz Vitanije, ogladne. I videvši iz dalekasmokvu koja je imala lišće, dođe − ne bi li što našao na njoj; a kaddođe do nje, ne nađe ništa osim lišća, jer ne beše vreme smokava.Tada prozbori i reče joj: ne jeo niko više roda od tebe do veka. Anjegovi učenici slušahu.

5.3 Isus izgoni trgovce iz hrama (Mk. 11:15−17, Lk. 19:47−48)

I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram poče izgoniti one koji prodavahui kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavacagolubova, i ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. Iučaše i govoraše im: nije li napisano: »Dom moj zvaće se dom molitve

106

za sve narode«; a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu.

I učio je svaki dan u hramu; a prvosveštenici, književnici i narodnestarešine gledahu da ga pogube, ali nisu našli šta bi učinili, jer ga jesav; narod odano slušao.

5.4 Isus govori o svojoj dolazećoj muci i smrti (Jn. 12:20−36)

A među onima što su išli gore da se pomole Bogu o prazniku behu ineki Grci. Ovi priđoše Filipu koji je bio iz Vitsaide galilejske, te gamoljahu govoreći: gospodine, želimo da vidimo Isusa. Filip ode i rečeAndreji; zatim Andreja i Filip odoše i rekoše Isusu. A Isus im odgovori:došao je čas da se proslavi Sin čovečiji. Zaista, zaista, kažem vam,ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a akoumre, donosi mnogo roda. Ko voli svoj život − upropašćuje ga, a komrzi svoj život na ovom svetu − sačuvaće ga za večni život. Ako komeni služi − neka ide za mnom, i gde sam ja, onde će biti i mojslužitelj; ako ko meni služi, njega će poštovati Otac.

Moja duša je sad uznemirena, i šta da kažem? Oče, izbavi me odovoga časa; ne, zbog ovoga sam došao do ovoga časa. Oče, proslavisvoje ime. Tada dođe glas sa neba: proslavio sam i opet ću proslaviti.A narod, koji je stajao i čuo, reče: grom je zagrmeo; drugi rekoše:anđeo mu je govorio. Isus odgovori i reče: ovaj glas se nije čuo radimene, nego radi vas. Sad je sud ovome svetu. Sad će vladar ovogasveta biti izbačen napolje; a ja ću − kad budem podignut sa zemlje −privući sve k sebi. Ovo je pak rekao da pokaže kakvom će smrćuumreti. Tada mu narod odgovori: mi smo čuli iz zakona da Hristosostaje doveka, kako ti kažeš da treba podići Sina čovečijeg? Ko je tajSin čovečiji? Na to im Isus reče: još malo vremena je svetlost međuvama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas mrak ne obuzme; ko ide pomraku, ne zna kud ide. Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da

107

budete sinovi svetlosti. Isus to reče, pa ode i sakri se od njih.

5.5 Jevreji ne veruju u Isusa (Jn. 12:37−50)

Iako je tolika čuda učinio pred njima, nisu verovali u njega, da se ispunireč proroka Isaije, koju je izrekao: »Gospode, ko je poverovao našojpropovedi? I kome se otkri ruka Gospodnja?« Zato nisu mogli daveruju što je još Isaija rekao: »3aslepio im je oči, i okamenio je njihovasrca, da ne vide očima, i ne razumeju srcem, i ne obrate se − i neizlečim ih«. Ovo reče Isaija, zato što je video njegovu slavu i govorio onjemu. Ipak su mnogi od starešina poverovali u njega, ali zbog farisejanisu javno ispovedali, da ih ne bi isključili iz sinagoge; jer su više voleliljudsku slavu, nego li slavu Božiju.

A Isus uzviknu i reče: ko veruje u mene, ne veruje u mene, nego uonoga koji me je poslao, i ko gleda mene, gleda onoga koji me jeposlao. Ja sam došao na svet kao svetlost, da nijedan − koji veruje umene − ne ostane u mraku. I ako ko čuje moje reči i ne sačuva ih, nećumu ja suditi: jer nisam došao da sudim svetu, nego da spasem svet. Komene odbacuje i ne prima mojih reči, ima svoga sudiju; reč − koju samizgovorio − ona će mu suditi u poslednji dan. Jer ja nisam govorio samod sebe, nego Otac koji me je poslao, on mi je dao nalog šta da kažemi šta da govorim. I znam da je njegova zapovest život večni. Što, dakle,ja govorim, to vorim onako kako mi je govorio Otac.

5.6 Ushla smokva (Mk. 11:19−26)

A uveče izlažaše iz grada. A ujutro prolazeći videše onu smokvu kakose osušila iz korena. A Petar se seti i reče mu: ravi, vidi, osuši sesmokva koju si prokleo. Isus odgovori i reče im: imajte veru u Boga.

108

Zaista, kažem vam, ko kaže ovoj gori: digni se i baci se u more, a neposumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu.Zato vam kažem: sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i bićevam. I kad stojite moleći se, praštajte ako šta imate protiv koga, da iOtac vaš koji je na nebesima oprosti vama vaše greške. [Ako vi neopraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti grešakavaših.]

5.7 Isusova vlast (Mk. 11:27−33)

I dođoše opet u Jerusalim. I kad je hodao po hramu priđoše muprvosveštenici i književnici i starešine, i rekoše mu: kakvom vlašću točiniš? Ili ko ti dade tu vlast da to činiš? A Isus im reče: zapitaću vasjednu reč, i odgovorite mi, pa ću vam kazati kakvom vlašću činim ovo.Beše li Jovanovo krštenje s neba ili od ljudi? Odgovorite mi. A onirazmišljahu među sobom: ako kažemo: s neba, reći će: zašto mu ondane poverovaste? Nego da kažemo: od ljudi? Bojahu se naroda; jer susvi smatrali da je Jovan bio stvarno prorok. Odgovoriše Isusu i rekoše:ne znamo. A Isus im reče: ni ja vam neću reći kakvom vlašću činimovo.

5.8 Usporedba o dva sina (Mt. 21:28−32)

A šta vi mislite? Jedan čovek je imao dva sina; prišavši prvome reče:sinko, idi danas i radi u vinogradu. On odgovori i reče: idem,gospodaru, i ne ode. Tada priđe drugome i reče isto tako. A onodgovori i reče: neću, ali se kasnije pokaja i ode. Koji je od dvojiceučinio očevu volju? Rekoše: drugi. Reče im Isus: zaista vam kažem dacarinici i bludnice ulaze pre vas u carstvo Božije. Jer vam dođe Jovanputem pravednosti, i ne poverovaste mu; a carinici i bludnice mu

109

poverovaše; vi ste videli, ali se niste pokajali da mu poverujete.

5.9 Usporedba o zlim vinogradarima (Mt. 21:33−39)

Čujte drugu priču. Beše jedan domaćin koji posadi vinograd, i ogradiga ogradom, i iskopa u njemu muljaru, i sagradi kulu, pa ga dade podzakup vinogradarima i otputova. A kada se približi vreme plodova,posla svoje sluge vinogradarima da prime njegove plodove. I uhvatiševinogradari njegove sluge, te jednoga izbiše, drugoga ubiše, a trećegakamenovaše. Opet posla druge sluge, više njih no prvi put, i učiniše imisto tako. Najzad posla k njima svoga sina govoreći: prezaće od mogasina. Ali vinogradari videvši sina rekoše među sobom: ovo je naslednik;hajde da ga ubijemo, pa ćemo imati njegovo nasledstvo. I uhvatiše ga,izbaciše ga iz vinograda i ubiše. Kada, dakle, dođe gospodarvinograda, šta će učiniti onim vinogradarima? Rekoše mu: kao zločinceće ih zlo pobiti, a vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima koji će mudavati plodove u svoje vreme. Reče im Isus: zar nikad niste čitali upismima: »Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen. OdGospoda bi ovo, i divno je u našim očima«? Zato vam kažem da će seuzeti od vas carstvo Božije i dati narodu koji donosi plodove njegove. Iko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga. Ičuvši prvosveštenici i fariseji njegove priče uvideše da o njima govori; itražeći da ga uhvate pobojaše se naroda, jer ga smatrahu prorokom.

5.10 Usporedba u kraljevskoj svadbi (Mt. 22:1−14)

I prozbori opet Isus i reče im u pričama govoreći: carstvo nebesko jeslično jednom kralju koji priredi svadbu svome sinu. I posla svoje slugeda pozovu zvanice na svadbu, i ne hteše da dođu. Opet posla drugesluge govoreći: recite zvanicama: evo, spremio sam ručak svoj, junci

110

moji i hranjenici su poklani, i sve je spremno; dođite na svadbu. A onine mariše i odoše, jedan na svoju njivu, a drugi u svoju trgovinu; ostalipak uhvatiše njegove sluge, zlostaviše ih i ubiše. A kralj se razgnevi,posla svoju vojsku i pobi one ubice i grad njihov spali. Tada rečesvojim slugama: svadba je spremna, ali zvanice ne behu dostojne; iditedakle na raskršća, i koje god nađete pozovite na svadbu. I sluge oneiziđoše na puteve i skupiše sve koje nađoše, zle i dobre; i napuni sesvadbena dvorana gostiju. A kada uđe kralj da vidi goste, ugleda ondečoveka koji nije bio obučen u svadbeno ruho. I reče mu: prijatelju, kakosi ušao ovamo bez svadbenog ruha? A on zaneme. Tada kralj rečeslugama: svežite mu ruke i noge i izbacite ga u krajnju tamu; onde ćebiti plač i škrgut zuba. Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.

5.11 Plaćanje poreza (Mt. 21:15−22)

Tada odoše fariseji i dogovoriše se kako da ga uhvate u reči. I poslašemu svoje učenike sa Irodovcima, koji rekoše: učitelju, znamo da siistinit i u istini učiš putu Božijem, ni na koga se ne obazireš, jer negledaš ko je ko. Reci nam dakle šta misliš? Da li je dopušteno dati caruporez, ili nije? Ali Isus pozna njihovu zloću i reče: što me kušate,licemeri? Pokažite mi porezni novac. A oni mu pružiše dinar. I reče im:čiji je ovo lik i natpis? Rekoše mu: carev. Tada im reče: dajte daklecaru carevo a Bogu Božije. I čuvši zadiviše se, te ga ostaviše i odoše.

5.12 O vaskresenju mrtvih (Mt. 21:23−33)

Onoga dana pristupiše mu sadukeji, koji govore da nema uskrsa, iupitaše ga: učitelju, Mojsije reče: »Ako ko umre bez dece, neka bratnjegov uzme njegovu ženu i podigne porod svome bratu«. A kod nas jebilo sedmoro braće: prvi se oženi i umre, pa kako nije imao poroda,

111

ostavi svoju ženu bratu svome; tako i drugi i treći, sve do sedmoga. Aposle svih umre žena. O uskrsu dakle kojega će od sedmorice bitižena? Jer su je svi imali. A Isus odgovori i reče im: varate se neznajući Pisma ni sile Božije. Jer se o uskrsu niti žene niti udaju, negosu kao anđeli Božiji na nebu. A za uskrs mrtvih niste li čitali šta vam jeBog rekao: »Ja sam Bog Avraamov i Bog Isaakov i Bog Jakovljev«?Bog nije Bog mrtvih nego živih. I čuvši narod divljaše se njegovojnauci.

5.13 Najveća zapovest (Mt. 21:34−36, Mk. 12:29−31, Mt. 22:40, Mk.12:32−34a)

A kad su fariseji čuli da je ućutkao sadukeje, skupiše se zajedno, iupita jedan od njih, zakonik, kušajući ga: učitelju, koja je najvećazapovest u zakonu?

Isus odgovori da je prva: »Slušaj, Izrailju, Gospod Bog naš − jedini jeGospod, i ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušomsvojom, svom mišlju svojom i svom snagom svojom«. Ovo je druga:»Ljubi svoga bližnjeg kao samoga sebe«. Druge zapovesti, veće odovih, nema. I reče mu književnik: dobro, učitelju, po istini reče da »jejedan Bog i da nema drugoga sem njega«; o ovim dvema zapovestimavisi sav zakon i proroci. I reče mu književnik: dobro, učitelju, po istinireče da »je jedan Bog i da nema drugoga sem njega«; i »njega ljubitisvim srcem, i svim razumom, i svom snagom, i ljubiti bližnjega kaosamoga sebe«, više je od svih žrtava koje se spaljuju i kolju. A Isusvidevši da je razumno odgovorio, reče mu: nisi daleko od carstvaBožijeg.

112

5.14 Či je sin Mesija? (Mt. 22:41−46)

A kada fariseji behu okupljeni, upita ih Isus: šta vi mislite o Hristu? čijije sin? Rekoše mu: Davidov. Reče im: kako ga onda David Duhomnaziva Gospodom govoreći: »Reče Gospod Gospodu mome: sedimeni s desne strane dok položim tvoje neprijatelje pod noge tvoje«?Kad dakle David njega naziva Gospodom, kako mu je sin? I niko nijemogao da mu odgovori ni reči, niti se ko usudi od onoga dana da gaviše pita.

5.15 Licemerstvo fariseja i zakonika (Mt. 23:1−39)

Tada Isus reče narodu i svojim učenicima govoreći: Na Mojsijevustolicu sedoše književnici i fariseji. Sve dakle što vam kažu činite idržite, ali po delima njihovim ne činite; jer govore, a ne čine. Negovezuju teška i nesnošljiva bremena i meću na ljudska pleća, a samisvojim prstom neće da ih pomaknu. A sva svoja dela čine da ih ljudivide: jer šire svoje molitvene zapise i prave velike rese na haljinama,vole pročelje na gozbama i prva mesta u sinagogama, pozdrave natrgovima i da ih ljudi zovu »ravi«. Vi se ne zovite »ravi«, jer je jedanvaš učitelj, a vi ste svi braća. I nikoga na zemlji ne nazivajte svojimocem; jer je jedan Otac vaš nebeski. Niti se nazivajte nastavnici, jer jejedan nastavnik vaš, Hristos. A najveći među vama neka vam budesluga. Ko uzdiže samoga sebe − biće ponižen, a ko unizi samoga sebe− biće uzdignut.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvonebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite, niti puštate unutra one koji hoćeda uđu.

[Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što jedete udovičke kuće itobože se molite dugo. Zato ćete strože biti osuđeni.]

113

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što prehodite more i kopnoda stvorite jednog proselita, i kad postane, činite ga sinom paklenim,dvaput gorim od sebe.

Teško vama, slepe vođe, koji govorite: ako se ko zakune hramom, nijeništa; ako se pak zakune hramovnim zlatom, obavezan je. Budale islepci, šta je veće, zlato ili hram koji je osvetio zlato? I: ako se kozakune žrtvenikom, nije ništa; a ako se zakune darom koji je na njemu,obavezan je. Slepci, šta je veće, dar ili žrtvenik koji osvećuje dar? Kose dakle zakleo žrtvenikom, kune se njime i svim što je na njemu. I kose zakleo hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu; i koji sezakleo nebom, kune se prestolom Božijim i onim koji sedi na njemu.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od nane,kopra i kima, a ostaviste što je pretežnije u zakonu, pravdu, milosrđe iveru; ovo je trebalo činiti, a ono ne ostavljati. Slepe vođe, kojioceđujete komarca, a kamilu gutate.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu izdelu, a iznutra su pune grabeža i neumerenosti. Fariseju slepi, očistiprvo što je u čaši, da bude i njena spoljašnost čista.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi,koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svakenečistoće. Tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra stepuni licemerstva i bezakonja.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što gradite grobove proroka iukrašavate spomenike pravednika, i govorite: da smo živeli u vremesvojih otaca, ne bismo bili njihovi saučesnici u krvi proroka. Takosvedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. I vi ispunitemeru svojih otaca.

Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene? Zato,

114

evo vam šaljem proroke, i mudre i književnike. Od njih ćete jedne ubiti iraspeti, a druge šibati u vašim sinagogama i goniti od grada do grada,da dođe na vas sva pravedna krv, prolivena na zemlji, od krvi Aveljapravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, koga ubiste između hramai žrtvenika. Zaista vam kažem, sve će to doći na ovaj naraštaj.

Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjemposlane k tebi, koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, kao štokvočka skuplja svoje piliće pod krila, i ne htedoste. Eto, ostavlja vam sedom vaš pust. Nego vam kažem, od sada me nećete videti dok nerečete: neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.

5.16 Udovičin prilog (Mk. 12:41−44)

I sede prema kovčegu za priloge, te gledaše kako narod meće novac ukovčeg; a mnogi bogati metahu mnogo. I dođe jedna siromašnaudovica pa ubaci dve lepte, to jest kodrant. Tada dozva svoje učenike ireče im: zaista, kažem vam, da ova siromašna udovica stavi više odsvih koji metahu u kovčeg; jer svi metnuše od svog izobilja, a ona odsvoje nemaštine stavi sve što je imala, sav svoj imetak.

5.17 Znamenja poslednjih dana kraja sveta (Mk. 13:1−13, Mt.24:11−31, Lk. 21,28−33)

I kada je izlazio iz hrama, reče mu jedan od njegovih učenika: učitelju,vidi, kakvo kamenje i kakve građevine. A Isus mu reče: vidiš li ovevelike građevine? Neće se ostaviti ni kamen na kamenu, koji neće bitisrušen. I kada je sedeo na Maslinskoj gori prema hramu, pitahu ganasamo Petar i Jakov, Jovan i Andreja: kaži nam kada će to biti, ikakav je znak kada će se sve to svršiti?

115

A Isus poče da im govori: pazite da vas ko ne zavede. Mnogi će doći umoje ime govoreći da sam ja, te će zavesti mnoge. A kad čujete zaratove i glasove o ratovima, ne plašite se. Jer to mora da bude, ali jošnije kraj; jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo. Bićezemljotresa po raznim mestima, biće gladi; to je početak nevolja.

Ali vi se čuvajte; predavaće vas sudovima, pa će vas tući usinagogama i izvodiće vas pred namesnike i careve mene radi, zasvedočanstvo njima. Treba najpre da se propoveda evanđelje svimanarodima. A kad vas vode i predaju, nemojte unapred brinuti šta ćetegovoriti, nego što vam se da u onaj čas to govorite; jer nećete vigovoriti nego Duh Sveti. I predaće brat brata na smrt i otac dete,ustaće deca na roditelje i ubijaće ih. I svi će vas mrzeti zbog mogaimena; a ko istraje do kraja, taj će biti spasen i pojaviće se mnogi lažniproroci i zavešće mnoge; i zbog mnogog bezakonja ohladneće ljubavmnogih. A ko istraje do kraja, taj će biti spasen. I propovedaće se ovoevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima,i tada će doći kraj.

Kada, dakle, vidite da gnusoba opustošenja, o kojoj je govorio prorokDanilo, stoji na svetom mestu, ko čita neka razume, tada stanovniciJudeje neka beže u gore, a ko bude na krovu neka ne silazi da uzmešto iz svoje kuće, i ko bude u polju neka se ne vraća da uzme svojogrtač. Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane. Molite se dabežanje vaše ne bude u zimu ili u subotu; jer će tada biti velika nevolja,kakve nije bilo od postanja sveta do sada, niti će biti. I ako se ne biskratili oni dani, ne bi se spasao ni jedan čovek. Ali zbog izabranihskratiće se oni dani.

Ako vam tada ko kaže: evo Hristos je ovde, ili: onde, nemojtepoverovati. Jer će se javiti lažne mesije i lažni proroci, te će činiti velikeznake i čuda, da zavedu − ako je moguće − i izabrane. Eto, rekao samvam unapred. Ako vam dakle kažu: evo ga u pustinji, nemojte izići, evoga u sobama, nemojte poverovati. Jer kao što munja izlazi od istoka i

116

seva do zapada, tako će biti i dolazak Sina čovečijeg; gde god budelešina, tamo će se orlovi okupiti.

Odmah posle nevolje onih dana sunce će potamneti i mesec nećedavati svoje svetlosti, i zvezde će padati s neba, i sile nebeskeuzdrmaće se. I tada će se na nebu pojaviti znak Sina čovečijeg, pa ćetada zakukati sva plemena na zemlji, i ugledaće Sina čovečijeg gdedolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom. I poslaćesvoje anđele sa glasovitom trubom, pa će skupiti njegove izabranike odčetiri vetra, od jednog kraja neba do drugog.

A kad se ovo počne zbivati, ispravite se i podignite svoje glave, jer sepribližava vaše izbavljenje.

I kaza im jednu priču: pogledajte smokvu i sva drveta; čim primetite dapupe − sami znate da je leto već blizu. Tako i vi kad vidite da se ovozbiva, znajte da je carstvo Božije blizu. Zaista vam kažem da ovajnaraštaj neće proći dok se sve ovo ne zbude. Nebo i zemlja proći će,ali moje reči neće proći.

5.18 Poziv na budnost (Mt. 24:36−41, Lk. 21:34−36, Mk. 13:33−37,Mt. 24:43−51)

A o onom danu i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, nego samo Otac.Kao dani Nojevi, tako će biti dolazak Sina čovečijeg. Jer kao što su udane pred potopom jeli i pili, ženili se i udavali, do dana kada Noje uđeu kovčeg, i nisu znali dok ne dođe potop i sve odnese, tako će biti idolazak Sina čovečijeg. Tada će biti dva na polju, jedan će bitiprihvaćen, a drugi će biti ostavljen; dve će mleti u mlinu, jedna će bitiprihvaćena, a druga će biti ostavljena.

Ali se čuvajte da vaša srca ne otežaju od mamurluka, pijanstva i briga

117

za život, i da vam taj dan ne dođe iznenada kao zamka; doći će naimena sve koji stanuju po svoj zemlji. Nego bdite i molite se Bogu u svakodoba, da budete kadri da izbegnete sve ovo što će se zbiti, i da stanetepred Sina čovečijeg.

Pazite, bdite; jer ne znate kad je vreme, − kao kad čovek polazeći naput ostavi svoju kuću i ovlasti svoje sluge, svakome odredi njegovposao, a vrataru naredi da bdi. Bdite dakle; jer ne znate kad će doćigospodar kuće, da li uveče, ili u ponoć, ili kad petlovi pevaju, ili ujutro;da vas, kad iznenada dođe, ne nađe gde Spavate. A što vamagovorim, svima govorim, bdite.

A ovo znajte, kada bi domaćin znao u koju noćnu stražu će lopov doći,bdio bi i ne bi dozvolio da se potkopa njegova kuća. Zato i vi buditespremni, jer će Sin čovečiji doći u čas kada ne mislite. Ko je dakle vernii mudri sluga, koga postavi gospodar nad svojom čeljadi, da im dajehranu na vreme? Blažen je onaj sluga koga gospodar njegov, kadadođe, nađe da tako čini. Zaista vam kažem da će ga postaviti nad svimsvojim imanjem. Ako pak onaj rđavi sluga kaže u svom srcu: mojgospodar će se dugo zadržati, te počne tući svoje drugove u službi, ijesti i piti sa pijanicama, doći će gospodar onoga sluge u dan kada neočekuje i u čas koji ne zna, pa će ga preseći i staviti među licemere.Onde će biti plač i škrgut zuba.

5.19 Usporedba o deset devica (Mt. 25:1−13)

Tada će carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svojesvetiljke i iziđoše u susret mladoženji. Pet od njih behu nerazumne apet mudre. Jer nerazumne uzevši svoje svetiljke ne uzeše sa sobomulja; a mudre uzeše ulje u posudama sa svojim svetiljkama. Pošto jemladoženja odocneo, zadremaše sve i zaspaše. A o ponoći nasta vika:evo mladoženje, iziđite mu u susret. Tada ustaše sve one devojke i

118

urediše svoje svetiljke. A nerazumne rekoše mudrima: dajte nam odsvoga ulja, jer se naše svetiljke gase. Ali mudre odgovoriše: da nebude malo nama i vama, idite bolje trgovcima i kupite sebi. Kada suone otišle da kupe, dođe mladoženja i one spremne uđoše s njim nasvadbu, i zatvoriše se vrata. A kasnije dođoše i ostale devojkegovoreći: gospodaru, gospodaru, otvori nam. Ali on odgovori i reče:zaista vam kažem, ne poznajem vas. Bdite dakle, jer ne znate dana ničasa.

5.20 Uspredba o talentima (Mt. 25:14−30)

Jer kao što čovek polazeći na put pozva svoje sluge i predade im svojeimanje, te jednom dade pet talanata, drugome dva, a trećem jedan,svakome prema njegovoj moći, i otputova. Onaj što primi pet talanataodmah ode, poslova s njima i steče drugih pet. Isto tako i onaj sa dvasteče druga dva. A onaj koji primi jedan, ode, iskopa jamu u zemlji isakri novac svoga gospodara. Posle dugog vremena dođe gospodaronih slugu i stade se obračunavati s njima. I pristupivši onaj što primipet talanata donese drugih pet talanata govoreći: gospodaru, pettalanata mi predade, vidi, zaradih drugih pet talanata. Reče mugospodar njegov: dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nadmnogim ću te postaviti; uđi u radost svoga gospodara. A prišavši onajšto primi dva talanta reče: gospodaru, dva talanta mi predade; vidi,zaradih druga dva talanta. Reče mu gospodar njegov: dobro, slugodobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi uradost svoga gospodara. A prišavši onaj što je primio jedan talant reče:gospodaru, znao sam da si tvrd čovek, žanješ gde nisi posejao, iskupljaš gde nisi vejao; pobojah se, odoh i sakrih tvoj talant u zemlju;vidi, imaš svoje. A gospodar njegov odgovori i reče mu: zli i lenji slugo,znao si da žanjem gde nisam posejao i skupljam gde nisam vejao.Trebalo je dakle da daš moj novac menjačima, i ja bih po dolasku uzeosvoje s kamatom. Stoga uzmite od njega talant i dajte onome što ima

119

deset talanata. Jer svakome koji ima daće se i preteći će; a od onogakoji nema − uzeće se i ono što ima. A nekorisnoga slugu izbacite ukrajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.

5.21 Poslednji sud (Mt. 25:32−46)

A kada dođe Sin čovečiji u svojoj slavi i svi anđeli s njime, onda ćesesti na presto slave svoje; i biće okupljeni pred njim svi narodi, i on ćeih odvojiti jedne od drugih, kao što pastir odvaja ovce od jaraca, ipostaviće ovce sebi s desne strane a jarce s leve. Tada će reći caronima s desne strane: hodite, blagosloveni Oca moga, nasleditecarstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta. Jer ogladneh idadoste mi da jedem, ožedneh i napojiste me, stranac bejah i ugostisteme, go bejah i obukoste me, razboleh se i posetiste me, u tamnicibejah i dođoste k meni. Tada će mu odgovoriti pravednici i reći:Gospode, kada te videsmo gladna i nahranismo, ili žedna i napojismo?Kada te videsmo kao stranca i ugostismo, ili gola i odenusmo? Kada tevidesmo bolesna ili u tamnici i dođosmo tebi? A car će im odgovoriti ireći: zaista vam kažem, u koliko učiniste jednom od ove moje najmanjebraće, meni učiniste. Tada će reći i onima s leve strane: idite od mene,prokleti, u večni oganj pripremljen đavolu i njegovim anđelima. Jerogladneh i ne dadoste mi da jedem, ožedneh i ne napojiste me,stranac bejah i ne ugostiste me, go bejah i ne odenuste me, bolestan iu tamnici bejah i ne posetiste me. Tada će oni odgovoriti i reći:Gospode, kada te videsmo gladna ili žedna ili kao stranca ili gola ilibolesna ili u tamnici i ne poslužismo ti? Tada će im odgovoriti i reći:Zaista vam kažem, u koliko ne učiniste jednom od ovih najmanjih, nimeni ne učiniste. I otići će ovi u večnu kaznu, a pravednici u životvečni.

120

5.22 Odluka jevreja da se Isus uhvati i ubije (Mt. 26:1−5)

A kada Isus svrši sve ove govore, reče svojim učenicima: znate da jeza dva dana Pasha, i Sina čovečijeg će predati da ga raspnu. Tada seskupiše prvosveštenici i narodne starešine u dvor prvosveštenika kojise zvao Kajafa, pa se dogovoriše da Isusa na prevaru uhvate i ubiju,ali govorahu: ne o prazniku, da se narod ne pobuni.

5.23 Judina izdaja (Lk. 22:3, Mt. 26:14c−16)

Tada satana uđe u Judu koji se zvao Iskariotski, jedan iz brojaDvanaestorice, ode prvosveštenicima i reče: šta ćete mi dati, pa ću davam ga izdam? A oni mu odrediše trideset srebrnika. I od tada je tražiozgodnu priliku da ga izda.

5.24 Priprema za pashalnu večeru (Lk. 22:7−14)

I dođe dan beskvasnih hlebova kada je trebalo da se kolje pashalnojagnje. Tada posla Petra i Jovana rekavši: idite i spremite nam Pashuda jedemo. A oni mu rekoše: gde hoćeš da spremimo? On im pakreče: eto, kad uđete u grad, srešće vas jedan čovek koji nosi krčag svodom; idite za njim u kuću u koju on uđe, pa kažite domaćinu: Učiteljti poručuje: gde je dvorana gde ću jesti Pashu sa svojim učenicima? Ion će vam pokazati veliku zastrtu sobu na spratu; onde pripremite. Aoni odoše i nađoše kao što im je rekao, pa pripremiše Pashu.

A kad je došao čas, leže za trpezu i apostoli s njime.

121

POSLEDNJA VEČERA

5.25 Ko je najveći? (Lk. 22:24−30)

A nasta i prepiranje među njima − koji se od njih smatra da je najveći.A on im reče: kraljevi naroda gospodare nad njima, i koji imaju vlastnad njima zovu se dobrotvori. Ali vi nemojte tako; nego najveći međuvama neka bude kao najmlađi, i starešina kao služitelj. Jer ko je veći,koji leži za trpezom ili koji služi? Nije li onaj što leži za trpezom? A jasam među vama kao služitelj. Vi ste ti što su istrajali sa mnom u mojimiskušenjima. I ja vam određujem carstvo, kao što je meni moj otacodredio, da jedete i pijete za mojom trpezom u mom carstvu, i dasedite na prestolima i da sudite dvanaest plemena Izrailjevih.

5.26 Isus pere noge učenicima (Jn. 13:3−17)

Znajući da mu je Otac sve dao u ruke, da je od Boga izišao i da Boguide, usta od večere i skide gornju haljinu. uze ubrus i opasa se. Zatimnasu vode u lavor, pa poče prati noge učenicima i brisati ubrusomkojim je bio opasan. Tako dođe do Simona Petra; a ovaj mu reče:Gospode, ti hoćeš da pereš moje noge? Odgovori Isus i reče mu: ti sadne znaš šta ja radim, ali ćeš posle razumeti. Reče mu Petar: nećeš tinikada oprati mojih nogu. Odgovori mu Isus: ako te ne operem, nemašudela sa mnom. Reče mu Simon Petar: Gospode, operi mi ne samonoge, nego i ruke i glavu. Reče mu Isus: okupanome treba oprati samonoge, pošto je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi. Znao je, naime, svogaizdajnika; zbog toga je rekao: niste svi čisti.

A kada im opra noge, uze svoju gornju haljinu i leže opet za trpezu, pareče: razumete li šta sam vam učinio? Zovete me učiteljem i

122

Gospodom, i dobro kažete, jer sam ja to. Pa kad sam ja, Gospod iučitelj, oprao noge vama, i vi ste dužni da perete noge jedan drugome;jer vam dadoh primer da i vi činite onako kako sam ja vama učinio.Zaista, zaista, kažem vam: sluga nije veći od svoga gospodara, niti jeposlanik veći od onog koji ga je poslao. Kad to znate, bićete blaženi −ako to činite.

5.27 Isus pokazuje svog izdajnika (Jn. 13:18−20, Lk. 22:15−16, Mt.26:21, Jn. 13:22, Mt. 26:24−25, Jn. 13:26b−30)

Ne govorim za sve vas; ja znam koje sam izabrao; nego treba da seispuni pismo: »Koji jede moj hleb, podiže svoju petu na mene«. Odsada vam govorim, pre no što se zbude, da poverujete − kad se zbude− da sam to ja. Zaista, zaista, kažem vam: ko prima onoga kogapošaljem, mene prima, a ko prima mene, prima onoga koji je meneposlao.

Tada im reče: vrlo sam želeo da jedem ovu Pashu sa vama pre no štopostradam. Jer vam kažem: neću je više jesti dok se ne ispuni ucarstvu Božijem.

I dok su jeli, reče: zaista vam kažem da će me jedan od vas izdati.Tada umoči zalogaj, uze i dade Judi, sinu Simona Iskariotskog. I poštoje uzeo zalogaj, uđe u njega satana. Isus mu pak reče: što činiš − činibrže. Ali niko od onih što su ležali za trpezom nije razumeo, zašto muje to rekao; neki mišljahu − kako je kod Jude bila blagajna − da muIsus reče: kupi šta nam treba za praznik, ili da nešto da siromasima.Tada Juda, uzevši zalogaj, odmah iziđe; a bila je noć.

123

5.28 Poslednja večera − Euharistia (Lk. 22:17−18, Mt. 26:26, Lk.22:19b−20a, Mt. 26:27b, Lk. 22:20b, Mt. 26:28b−29)

I uze čašu, zahvali Bogu i reče: uzmite je i razdelite među sobom. Jervam kažem: od sada neću više piti od vinogradskog roda − dok nedođe carstvo Božije.

A kada su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade učenicima i reče:uzmite, jedite; ovo je telo moje, koje se daje za vas; ovo činite za mojspomen. A isto tako i čašu posle večere govoreći:pijte iz nje svi. Ovačaša je novi savez mojom krvlju koja se proliva za vas, radi oproštajagrehova. Ali vam kažem, od sada neću piti od ovoga roda čokotova doonoga dana kada ću ga s vama piti novog u carstvu Oca moga.

5.29 Nova zapovest (Jn. 13:31−35)

A kad iziđe, Isus reče: sad se proslavio Sin čovečiji, i Bog se proslaviou njemu. Ako se Bog proslavio u njemu, i Bog će njega proslaviti usebi, i odmah će ga proslaviti. Dečice, još sam malo s vama; tražićeteme, i − kao što rekoh Judejima: kuda ja idem vi ne možete doći − ivama sada to kažem. Dajem vam novu zapovest, da ljubite jedandrugoga, kao što sam ja vas ljubio, da i vi ljubite jedan drugoga. Potom će svi poznati da ste moji učenici −ako budete imali ljubavi međusobom.

5.30 Upozorenie Petru (Jn. 13:36−37, Mt. 26:31−33, Lk. 22:31−33,Jn. 13:38a, Mk. 14:30b−31, Lk. 22:35−38)

Reče mu Simon Petar: Gospode, kuda ideš? Odgovori mu Isus: kudaja idem, ti sada ne možeš poći za mnom, ali ćeš posle ići za mnom.

124

Reče mu Petar: Gospode, zašto sad ne mogu da idem za tobom?Položiću svoj život za tebe.

Tada im reče Isus: svi ćete se vi sablazniti o mene ove noći; jer jenapisano: »Udariću pastira, pa će se razbeći ovce od stada«. A poslesvoga uskrsa otići ću pred vama u Galileju. Tada Petar odgovori i rečemu: ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada neću sablazniti.

Simone, Simone, vidi satana vas je zatražio da vas prorešeta kaopšenicu. Ali ja sam se molio za tebe da tvoja vera ne prestane. I ti, kadse jednom obratiš, utvrdi svoju braću. A on mu reče: Gospode,spreman sam da idem s tobom i u tamnicu i u smrt. Isus odgovori:položićeš svoj život za mene? Zaista, zaista, kažem ti, da ćeš me se titri puta odreći danas − ove noći − pre no što petao dva puta zapeva.No on govoraše još upornije: ako bi trebalo da umrem s tobom, nećuse odreći tebe. A isto tako govorahu i svi ostali.

Reče im još: kada sam vas poslao bez novčanika, bez torbe i obuće,da li vam je što nedostajalo? A oni rekoše: ništa. Na to im reče: alisada ko ima novčanik neka ga uzme, isto tako i torbu, a koji nemaneka proda svoju haljinu i neka kupi mač. Jer vam kažem da ova rečPisma mora da se izvrši na meni: »I uvrstiše ga među zločince«;svršava se naime ono što mi je određeno. A oni rekoše: Gospode, evoovde dva mača. Ali im on reče: dosta je.

5.31 Isus teši učenike (Jn. 14:1−4)

Neka se ne uznemirava vaše srce; verujte u Boga, i verujte u mene. Udomu moga Oca ima mnogo stanova; da nije tako, zar bih vam rekao:idem da vam pripremim mesto. I kad odem i pripremim vam mesto,doći ću opet i uzeću vas k sebi, da i vi budete gde sam ja. I znate putkuda ja idem.

125

5.32 Isus − k Ocu (Jn. 14:5−14)

Reče mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo daznamo taj put? Reče mu Isus: ja sam put i istina i život; niko ne dolazi kOcu − sem kroz mene. Kad ste mene upoznali, upoznaćete i mogaOca. Već sad ga poznajete i videli ste ga. Reče mu Filip: Gospode,pokaži nam Oca, i nama je dovoljno. Reče mu Isus: toliko vremenasam s vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca;kako onda govoriš: pokaži nam Oca? Zar ne veruješ da sam ja u Ocu ida je Otac u meni? Reči koje vam govorim ne govorim sam od sebe;Otac, koji ostaje u meni, on čini dela. Verujte mi da sam ja u Ocu i Otacu meni; ako pak ne, − verujte zbog samih dela. Zaista, zaista, kažemvam, ko veruje u mene činiće dela koja ja činim, činiće i veća od ovih,jer ja idem k Ocu; i što god zaištete u moje ime, to ću učiniti, da seproslavi Otac u Sinu. Ako me što zamolite u moje ime, ja ću učiniti.

5.33 Obećanje o poslanju Svetog Duha (Jn. 14:15−31)

Ako me ljubite, držaćete moje zapovesti. I ja ću moliti Oca, pa će vamdati drugog pomagača − utešitelja da bude sa vama doveka, Duhaistine, koga svet ne može da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi gapoznajete, zato što boravi kod vas i biće u vama. Neću vas ostavitisirotne, doći ću k vama. Još malo i svet me neće više videti, a vi ćeteme videti, i živećete zato što ja živim. U onaj dan ćete saznati da samja u svome Ocu, i vi u meni, i ja u vama. Ko ima moje zapovesti i držiih, taj me ljubi; a ko ljubi mene, toga će ljubiti moj Otac, i ja ću ga ljubiti,i pokazaću mu se. Reče mu Juda, ne Iskariotski: Gospode, šta to bi daćeš se pokazati nama a ne svetu? Isus odgovori i reče mu: ako me koljubi, držaće moju reč, pa će ga ljubiti moj Otac, i doći ćemo k njemu, inastanićemo se kod njega. Ko me ne ljubi − ne drži mojih reči; a rečkoju slušate nije moja, nego Oca koji me je poslao.

126

Ovo sam vam govorio dok sam bio kod vas; a pomagaču − tešitelj, DuhSveti koga će Otac poslati u moje ime, on će vas naučiti svemu ipodsetiće vas na sve što sam vam rekao. Ostavljam vam mir, dajemvam svoj mir. Ne dajem vam kao što svet daje. Neka se ne uznemiravavaše srce i neka ne strahuje. Čuli ste da sam vam rekao: idem i doći ćuvam. Kad biste me ljubili, obradovali biste se što idem Ocu, jer je Otacveći od mene. I sad sam vam kazao, pre no što se zbude, dapoverujete kad se zbude. Neću još mnogo govoriti sa vama, jer dolazivladar ovoga sveta, i na meni ne nalazi ništa, ali, da svet sazna da jaljubim Oca, kao što mi je naredio Otac, − tako činim. Ustanite, hajdemoodavde.

5.34 Čokot i loze (Jn. 15:1−17)

Ja sam pravi čokot, a moj Otac je vinogradar. Svaku lozu na meni −koja ne rađa roda − on uklanja, i čisti svaku koja rađa rod − da višeroda donosi. Vi ste već čisti zbog reči koju sam vam govorio. Ostaniteu meni i ja ću ostati u vama. Kao što loza ne može da donosi rod samaod sebe − ako ne ostane na čokotu − tako ne možete ni vi, ako neostanete u meni. Ja sam čokot, vi ste loze. Ko ostaje u meni, i ja unjemu. taj donosi mnogo roda, jer bez mene ne možete ništa činiti. Akoko ne ostaje u meni, toga izbacuju kao lozu i suši se, − nju skupljaju,bacaju u vatru i spaljuju. Ako ostanete u meni i moje reči ostanu uvama, ištite što god hoćete, i biće vam. Time se proslavio moj Otac, dadonosite mnogo roda i da budete moji učenici. Kao što je Otac ljubiomene, i ja sam ljubio vas; ostanite u mojoj ljubavi. Ako uščuvate mojenaredbe, ostaćete u mojoj ljubavi, kao što sam ja sačuvao naredbesvoga Oca, pa ostajem u njegovoj ljubavi. Ovo sam vam govorio, damoja radost bude u vama i da se vaša radost ispuni. Ovo je mojanaredba: da ljubite jedan drugoga kao što sam ja vas ljubio. Niko nemaveće ljubavi od ove: da neko položi svoj život za svoje prijatelje. Vi stemoji prijatelji − ako činite što vam ja nalažem. Ne nazivam vas više

127

slugama, jer sluga ne zna šta njegov gospodar čini; a vas sam nazvaoprijateljima, zato što sam vam obznanio sve što sam čuo od svogaOca. Niste vi izabrali mene, nego sam ja vas izabrao i postavio da viidete i donosite rod, i da vaš rod ostane, da vam da Otac što godzaištete u moje ime. Ovo vam nalažem, da ljubite jedan drugoga.

5.35 Mržnja sveta (Jn. 15:18−16:1−4)

Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. Kad biste bili odovoga sveta, svet bi ljubio svoje; ali kako niste od ovoga sveta, negosam vas ja izabrao od sveta, zbog toga vas svet mrzi. Sećajte se rečikoju sam vam rekao: sluga nije veći od svoga gospodara. Ako su gonilimene, goniće i vas; ako su moju reč održali, držaće i vašu. Nego, sveće vam ovo činiti zbog moga imena, jer ne znaju onoga koji me jeposlao. Da nisam došao i da im nisam rekao, ne bi imali greha; ovakonemaju izgovora za svoj greh. Ko mrzi mene, mrzi i moga Oca. Danisam učinio među njima dela − kojih niko drugi ne učini − ne bi imaligreha; sada su pak gledali i mrzeli mene i moga Oca. Nego, treba dase ispuni reč, zapisana u njihovom zakonu: »Omrznuše me ni za šta«.

A kada dođe pomagač − utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duhistine, koji od Oca ishodi, on će svedočiti za mene; a i vi svedočite, jerste sa mnom od početka. Ovo sam vam kazao, da se ne sablaznite.Isključiće vas iz sinagoge; čak će doći čas da će svaki koji vas ubijepomisliti da Bogu služi. I ovo će [vam] činiti zato što nisu upoznali Oca− ni mene. A ja sam vam ovo kazao, da se vi setite toga − kada dođevreme toga − da sam vam kazao. Nisam vam ovo rekao.od početka,zato što sam bio sa vama.

128

5.36 Služba Svetog Duha (Jn. 16:5−16)

A sada odlazim onome koji me je poslao, i niko od vas me ne pita:kuda ideš? Nego je žalost ispunila vaše srce, zato što sam vam tokazao. Ali ja vam govorim istinu: dobro je za vas da ja odem. Jer akone odem, pomagač − utešitelj neće doći do vas; ako pak odem,poslaću vam ga. I kada on dođe, dokazaće svetu da ima greha, ipravednosti, i suda. U pogledu greha − što ne veruju u mene; upogledu pravednosti − što odlazim Ocu i nećete me više videti; upogledu suda − što je vladar ovoga sveta osuđen. Imam još mnogo davam govorim, ali sada ne možete da podnesete. A kad on dođe, Duhistine, uputiće vas u svu istinu; jer neće govoriti sam od sebe, nego ćegovoriti ono što sluša, i najaviće vam što će doći. On će me proslaviti,jer će uzeti od mojega i javiti vam. Sve što Otac ima − moje je; zbogtoga rekoh da će uzeti od mojega i vama javiti.

Još malo, i nećete me više gledati, i opet malo, pa ćete me videti.

5.37 Žalost će se promeniti u radost (Jn. 16:17−33)

A neki od njegovih učenika rekoše jedan drugom: šta je to što namgovori: još malo, i nećete me gledati, i opet malo, pa ćete me videti? i:ja odlazim Ocu? Govorahu dalje: šta je to »malo« o kojem govori? Neznamo šta govori. Isus je razumeo da su hteli da ga pitaju i reče im:raspravljate među sobom o onom što vam rekoh: još malo, i nećete megledati, i opet malo, pa ćete me videti? Zaista, zaista, kažem vam daćete plakati i tugovati, a svet će se radovati; vi ćete biti žalosni, ali ćese vaša žalost obratiti u radost. Žena je žalosna kad rađa, jer je došaonjen čas; no kad rodi dete, ne seća se više muke − od radosti što serodio čovek na svet. Tako ste i vi sada žalosni; ali videću vas opet, paće se vaše srce radovati, i tu vašu radost ne može vam niko uzeti. I uonaj dan nećete me pitati ništa. Zaista, zaista, kažem vam, ako u moje

129

ime zatražite što od Oca, daće vam. Do sada niste ništa tražili u mojeime; tražite i dobićete, da vaša radost bude potpuna.

Ovo sam vam govorio u pričama; doći će čas kada vam neću višegovoriti u pričama, nego ću vam otvoreno govoriti o Ocu. U onaj danmolićete u moje ime, i ne kažem vam da ću ja moliti Oca za vas; samOtac vas ljubi, zato što ste me voleli i verovali da sam ja izišao odBoga. Izišao sam od Oca i došao sam na svet; sad ostavljam svet iopet idem Ocu. Rekoše njegovi učenici: gle, sad govoriš otvoreno, i negovoriš nikakve priče. Sad znamo da sve znaš i nemaš potrebe da teko pita; po tome verujemo da si izišao od Boga. Odgovori im Isus: sadverujete? Evo, ide čas, i već je došao, da se razbegnete svaki na svojustranu i me ne ostavite sama; pa ipak nisam sam, zato što je Otac samnom. Ovo sam vam govorio da imate mir u meni. U svetu imatenevolju; ali budite hrabri − ja sam nadvladao svet.

5.38 Isus moli za sebe (Jn. 17:1−5)

Isus izgovori ovo, pa podiže svoje oči k nebu i reče: Oče, došao je čas;proslavi svoga Sina, da Sin proslavi tebe, kao što si mu dao vlast nadsvakim čovekom, da svemu − što si mu dao − da večni život. A ovo jevečni život, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hristakoga si poslao. Ja te proslavih na zemlji, svrših delo koje si mi dao daučinim; a sada, Oče, proslavi ti mene − kod sebe − slavom koju samimao kod tebe pre no što je svet postao.

5.39 Isus moli za učenike (Jn. 17:6−19)

Objavio sam tvoje ime onim ljudima koje si mi dao od sveta. Tvoji subili, i dao si ih meni, i održaše tvoju reč. Sad su saznali da je od tebe

130

sve što si mi dao; dao sam im reči, koje si mi dao, te ih oni primiše isaznaše da sam zaista od tebe izišao, i poverovaše da si me ti poslao.Za njih se molim; ne molim se za svet, nego za one koje si mi dao, jersu tvoji, i sve moje − tvoje je, i tvoje − .moje, i proslavio sam se unjima. I nisam više na svetu, a oni su na svetu, ja idem k tebi. Očesveti, sačuvaj ih u svoje ime, koje si mi dao, da budu jedno − kao štosmo mi. Dok sam bio s njima, čuvao sam ih u tvoje ime, koje si mi dao,i sačuvao sam ih, i ni jedan od njih ne propade − sem sina propasti −da se ispuni Pismo. A sada idem k tebi, te govorim ovo na svetu daimaju moju radost ispunjenu u sebi. Dao sam im tvoju reč i svet ihomrznu, zato što nisu od sveta − kao što ni ja nisam od sveta. Nemolim da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zla. Oni nisu odsveta, kao što ni ja nisam od sveta. Posveti ih u istini; tvoja reč jeistina. Kao što si ti mene poslao u svet, poslah i ja njih u svet; za njihposvećujem samoga sebe, da i oni budu osvećeni u istini.

5.40 Isus moli za Crkvu (Jn. 17:20−26)

Ali ne molim samo za ove, nego i za one koji na njihovu reč veruju umene, da svi budu jedno, kao što si ti, Oče, u meni i ja u tebi, da i onibudu jedno u nama, kako bi svet poverovao da si me ti poslao. Daosam im slavu, koju si ti dao meni, da budu jedno kao što smo mi jedno;ja u njima, a ti u meni, da budu savršeno ujedinjeni, da zna svet da sime ti poslao, i da si ih ljubio kao što si ljubio mene. Oče, želim da oni,koje si mi dao, budu sa mnom tamo gde sam ja, da gledaju moju slavu,koju si mi dao, zato što si me ljubio pre stvorenja sveta. Oče pravedni,svet te nije upoznao, a ja sam te upoznao, pa i ovi saznaše da si me tiposlao. I obznanio sam im tvoje ime i obznaniću, da ljubav, kojom sime ljubio, bude u njima i ja u njima.

131

5.41 Getsimanski vrt (Mt. 26:30, 26:36−39, Lk. 22:43−44, Mt.26:40−46)

I pošto su otpojali hvalu, iziđoše na Maslinsku goru. Tada dođe Isus snjima na mesto koje se zove Getsimanija i reče učenicima: sedite tudok ja odem onamo i pomolim se. I povede Petra i dvojicu Zevedejevihsinova, te poče tužiti i plašiti se. Tada im reče: pretužna je moja dušado smrti; ostanite ovde i bdite sa mnom. I otide malo dalje i pade nasvoje lice moleći se i govoreći: Oče moj, ako je moguće, neka memimoiđe ova čaša; ali ne kako ja hoću nego kako ti.

I pojavi mu se anđeo s neba i krepio ga je. I našavši se u smrtnomstrahu, molio se još istrajnije. A znoj mu je bio kao kapi krvi, koje seslivaju na zemlju.

I dođe učenicima i nađe ih gde spavaju, pa reče Petru: tako nemogoste ni jedan čas probdeti sa mnom? Bdite i molite se da nedođete u iskušenje; duh je srčan, ali je telo slabo. Opet, po drugi putode i pomoli se govoreći: Oče moj, ako ne može da me mimoiđe ovačaša, da je ne pijem, neka bude tvoja volja. I došavši opet ih nađe gdespavaju, jer im oči behu otežale. I ostavi ih opet. Otišavši pomoli se potreći put i izgovori ponovo iste reči. Tada dođe učenicima i reče:spavate samo i počivate; evo, približio se čas i Sina čovečijeg predajuu ruke grešnika. Ustanite, hajdemo; evo, približio se moj izdajnik.

5.42 Hapšenje Isusa (Jn. 18:2−9, Mt. 26:48−49, Lk. 22:48, Mk.14:46a, Jn. 18:10, Lk. 22:51, Mt. 26:52−56, Mk. 14:51−52)

A za to mesto je znao i Juda, njegov izdajnik, jer se Isus često sastajaoonde sa svojim učenicima. Tada Juda uze četu i sluge odprvosveštenika i od fariseja, pa dođe onamo sa buktinjama, svetiljkamai oružjem. A Isus, znajući šta će se sve dogoditi s njim, istupi i reče im:

132

koga tražite? Odgovoriše mu: Isusa Nazarećanina. Reče im Isus: jasam. A sa njima je stajao i Juda, njegov izdajnik. Kada im, dakle, reče:ja sam, ustuknuše i padoše na zemlju. Onda ih opet zapita: kogatražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina. Odgovori Isus: kazao samvam da sam ja; ako, dakle, mene tražite, pustite ove neka idu; da seispuni reč koju je rekao: nisam upropastio ni jednoga od onih koje si midao.

A izdajnik njegov dade im znak govoreći: koga poljubim, taj je; držitega. I odmah prišavši Isusu reče: zdravo, ravi, i poljubi ga. Ali mu Isusreče: Judo, zar poljupcem izdaješ Sina čovečijeg? A oni staviše rukena njega.

A Simon Petar je imao mač, poteže ga i udari prvosveštenikovogslugu, te mu odseče desno uho; a sluzi beše ime Malh.

Isus pak odgovori i reče: dosta s tim; zatim dotače uho i izleči ga.

Tada mu reče Isus: vrati svoj mač na njegovo mesto; jer svi koji semaše za mač − od mača će poginuti. Ili misliš da ne mogu da zamolimsvoga Oca, pa će mi odmah poslati više od dvanaest legija anđela?Kako bi se onda ispunila Pisma, da tako treba da bude? Onoga časareče Isus svetini: iziđoste kao na razbojnika sa mačevima i batinamada me uhvatite. Svakodnevno sam sedeo u hramu i učio, i niste meuhvatili. Ali sve se ovo dogodilo da se ispune proročka pisma. Tada gasvi učenici ostaviše i pobegoše.

A za njim iđaše neki mladić, ogrnut platnenom haljinom na golom telu, injega uhvatiše. No on ostavi platno pa pobeže od njih go.

133

5.43 Isus pred Anom (Jn. 18:12−14, Jn. 18:24, Mt. 26:57b, Jn.18:15−16)

Na to četa, zapovednik i judejske sluge uhvatiše Isusa i svezaše, pa gaodvedoše prvo Ani; on, naime, beše tast Kajafe, koji je bioprvosveštenik one godine. A Kajafa je bio taj što je posavetovaoJudeje, da je bolje da jedan čovek umre za narod.

Tada ga Ana svezana posla prvosvešteniku Kajafi, gde se okupišeknjiževnici i starešine.

Za Isusom su išli Simon Petar i jedan drugi učenik. A taj učenik je biopoznat prvosvešteniku, pa uđe sa Isusom u prvosveštenikov dvor,Petar je pak stajao napolju kod vrata. Tada iziđe onaj drugi učenik,prvosveštenikov poznanik, progovori s vratarkom, pa uvede Petra.

5.44 Petar se prvi put odriče Isusa (Jn. 18:18, Mk. 14:66, Mk.14:67−68)

A sluge i službenici stajahu, naložiše vatru, jer je bilo hladno, i grejahuse; i Petar je stajao sa njima i grejao se.

I kada je Petar bio dole u dvorištu, dođe jedna od prvosveštenikovihsluškinja. Pa videvši Petra kako se greje, pogleda ga i reče: i ti beše sIsusom Nazarećaninom. No on odreče govoreći: niti znam nitirazumem što govoriš. I iziđe napolje u predvorje, i petao zapeva.

5.45 Isus pred Kajfom (Jn. 18:19−23)

Tada prvosveštenik zapita Isusa za njegove učenike i za njegovu

134

nauku. Odgovori mu Isus: ja sam govorio svetu javno; uvek sam učio usinagogi i u hramu, gde se skupljaju svi Judeji, i ništa nisam govoriotajno. Što mene pitaš? Pitaj one koji su čuli šta sam im govorio; eto, oniznaju šta sam rekao. Kada je on to rekao, jedan od prisutnihslužbenika udari Isusa po obrazu i reče: tako odgovarašprvosvešteniku? Isus mu odgovori: ako sam rđavo kazao, dokaži da jerđavo; a ako sam dobro kazao, što me udaraš?

5.46 Petar se ponovo odriče Isusa (Jn. 18:25a, Mk. 14:69−70, Jn.18:26, Mk. 14:71, Lk. 22:60b−62)

A Simon Petar je stajao i grejao se. A sluškinja ga vide i poče opetgovoriti onima što tamo stajahu: ovaj je od njih. Ali on opet odricaše.Malo posle opet prisutni rekoše Petru: zaista si od njih; jer si i Galilejac.

Reče jedan od prvosveštenikovih slugu, rođak onoga što mu Petarodseče uho: zar te nisam video u vrtu s njim?

Tada on poče da se proklinje i zaklinje: ne znam toga čoveka za kogagovorite.

I odmah − dok je on još govorio − petao zapeva. Tada se Gospodobazre i pogleda na Petra, i seti se Petar Gospodnje reči, kako mureče: tri puta ćeš me se odreći danas pre no što petao zapeva. Iizišavši napolje zaplaka gorko.

5.47 Isus pred sinedrionom (Mk. 14:55−56, Mt. 26:60b−61, Mk.14:58−65, Lk. 22:66−71)

A prvosveštenici i sav sinedrion tražahu svedočanstvo protiv Isusa da

135

ga ubiju, ali ne nalažahu. Jer mnogi svedočahu lažno protiv njega, alisvedočanstva ne behu jednaka. Najzad pristupiše dvojica i rekoše:ovaj reče: mogu da razrušim hram Božiji i da ga za tri dana sagradim.

Mi čusmo kako on govori: ja ću razvaliti ovaj hram, načinjen rukama,pa ću za tri dana sagraditi drugi koji neće biti načinjen rukama. Pa nitako njihovo svedočanstvo ne beše jednako. Tada usta prvosveštenikna sredinu i upita Isusa govoreći: zar ništa ne odgovaraš? šta ovisvedoče protiv tebe? A on ćutaše i ne odgovori ništa. Prvosveštenik gaopet upita i reče mu: jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? A Isus rečeja sam, i videćete Sina čovečijeg kako sedi s desne strane sile i ide saoblacima nebeskim. Na to prvosveštenik razdra svoje haljine i reče: štanam još trebaju svedoci? Čuli ste hulu; šta vam se čini? A oni ga sviosudiše da je zaslužio smrt. I neki počeše da pljuju na njega i da mupokrivaju lice, da ga udaraju pesnicama i da mu govore: proreci, i slugega udarahu po licu.

A kad se razdanilo, okupiše se narodne starešine, prvosveštenici iknjiževnici, pa ga odvedoše na svoj skup govoreći: ako si ti Hristos −kaži nam. A on im reče: ako vam kažem − nećete poverovati; ako pakzapitam − nećete odgovoriti. Od sada će Sin čovečiji sedeti s desnestrane sile Božije. Tada svi rekoše: ti si, dakle, Sin Božiji? On im pakreče: vi kažete da sam to ja. A oni rekoše: šta nam je još potrebnosvedočanstvo? Sami smo čuli iz njegovih usta.

5.48 Judin kraj (Mt. 27:1−10)

A kada svanu dogovoriše se svi prvosveštenici i narodne starešineprotiv Isusa da ga ubiju. I svezaše ga, odvedoše i predaše namesnikuPilatu.

Tada Juda, koji ga izdade, videvši da su ga osudili, pokaja se i vrati

136

trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama govoreći: greših štoizdadoh nevinu krv; a oni mu rekoše: šta se to nas tiče? To je tvojabriga. Tada baci srebrnike u hram, udalji se, ode i obesi se. Aprvosveštenici uzeše srebrnike i rekoše: ne valja ih metnuti uhramovnu blagajnu, jer su plata za krv. Nego se dogovoriše te kupišeza njih lončarevu njivu za groblje strancima. Zato se ona njiva dodanas zove Krvna njiva. Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija: »Iuzeše trideset srebrnika, cenu procenjenoga, koga proceniše sinoviIzrailjevi, i dadoše ih za lončarevu njivu, kako mi naredi Gospod«.

5.49 Isus pred Pilatom (Jn. 18:28−38, Lk. 23:2, Mk. 15:4−5)

Isusa pak povedoše od Kajafe u pretorijum; bilo je jutro; i oni ne uđošeu pretorijum, da ne bi postali nečisti, nego da mogu jesti Pashu. TadaPilat iziđe napolje k njima i reče: kakvu tužbu podnosite protiv ovogačoveka? Odgovoriše i rekoše mu: kad on ne bi bio zločinac, ne bismoga predali tebi. Na to im Pilat reče: uzmite ga vi i sudite mu po svomzakonu. Rekoše mu Judeji: mi ne smemo nikoga da ubijemo; − da seispuni Isusova reč koju je rekao, nagoveštavajući kakvom će smrćuumreti.

Zatim Pilat ponovo uđe u pretorijum, pozva Isusa i reče mu: ti si carjudejski? Isus odgovori: govoriš li to sam od sebe, ili ti drugi rekoše zamene? Odgovori Pilat: zar sam ja Judejin? Tvoj narod i prvosveštenicipredadoše te meni; šta si učinio? Isus odgovori: moje carstvo nije odovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi seborili, da ne budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije odavde.Na to mu reče Pilat: ipak si car? Isus odgovori: ti kažeš da sam car. Jasam se za to rodio, i za to došao na svet, da posvedočim za istinu.Svaki − ko je od istine − sluša moj glas. Reče mu Pilat: šta je istina?Rekavši to opet iziđe k Judejima i reče im: ja ne nalazim nikakvekrivice na njemu.

137

Tada počeše da ga optužuju voreći: našli smo ovoga kako otpađujenaš narod i zabranjuje da se daje porez caru, a za sebe govori da jeHristos, car.

A Pilat ga opet upita: zar ništa ne odgovaraš? Vidi koliko te optužuju.No Isus ne odgovori ništa više, tako da se Pilat čudio.

5.50 Isus pred Irodom Antipom (Lk. 23:5−12)

Ali oni navaljivahu govoreći: on buni narod učeći po svoj Judeji −počevši od Galileje pa dovde.

Čuvši Pilat to, upita da li je taj čovek Galilejac, i kad dozna da je izIrodova područja, posla ga Irodu koji je tih dana takođe bio uJerusalimu. A kad Irod vide Isusa, obradova se vrlo; jer je odavnoželeo da ga vidi, zato što je slušao o njemu i nadao se da će videtikakvo čudo od njega. I pitao ga je mnogim rečima, ali mu on neodgovori ništa. Prvosveštenici pak i književnici su stajali i optuživali gauporno. Tada ga Irod sa svojim vojnicima prezre i naruga mu se, obučemu belu haljinu, te ga posla natrag Pilatu. A Irod i Pilat se sprijateljišetog dana; jer su pre bili u neprijateljstvu.

5.51 Isus opet doveden pred Pilata (Mk. 15:6−8, Lk. 23:13−15, Mt.27:17−21)

A o prazniku oslobađao im je jednoga sužnja koga su iskali. Beše paku okovima čovek zvani Varava s buntovnicima koji su u buni učiniliubijstvo. I pope se narod, te poče tražiti ono što im je obično činio.

Pilat pak sazva prvosveštenike, starešine i narod pa im reče: doveli ste

138

mi ovoga čoveka kao da on otpađuje narod, a gle, ja sam pred vamaispitao i na ovom čoveku nisam našao nijedne krivice za koje gaoptužujete. A ni Irod; jer ga je poslao natrag nama. I, očigledno, nijeučinio ništa što zaslužuje smrt.

I kada se okupiše, reče im Pilat: koga hoćete da vam oslobodim,Varavu ili Isusa koji se zove Hristos? Jer je znao da su ga predali izzavisti. A kada je sedeo na sudijskoj stolici, poruči mu njegova žena:nemoj se ti ništa mešati u stvar onoga pravednika; jer sam danas u snumnogo prepatila zbog njega. Ali prvosveštenici i starešine nagovorišenarod da zatraže Varavu, a Isusa da pogube. A namesnik im se obrati ireče: kojega od ove dvojice hoćete da vam oslobodim? Oni rekoše:Varavu.

5.52 Isus osuđen na raspeće na krst (Jn. 19:1−15, Mt. 27:24−25,Lk. 23:24−25)

Tada Pilat preuze Isusa i kazni ga šibanjem. Vojnici pak opletoševenac od trnja, staviše mu na glavu, ogrnuše mu purpurnu kabanicu, temu prilažahu i govorahu: zdravo, care judejski; i šamarahu ga. ZatimPilat ponovo iziđe i reče im: evo, izvodim vam ga, da znate da nanjemu ne nalazim nikakve krivice. A Isus iziđe napolje noseći trnovvenac i purpurnu kabanicu. I reče im Pilat: evo čoveka. No, kad gaprvosveštenici i njihovi službenici videše, povikaše govoreći: raspni,raspni. Reče im Pilat: uzmite ga vi i raspnite; ja ne nalazim na njemukrivice. Odgovoriše mu Judeji: mi imamo zakon i po tom zakonu onmora da umre, zato što se sam proglasio za Sina Božijeg.

A kada Pilat ču ovu reč, poboja se još više. I uđe opet u pretorijum, tereče Isusu: odakle si? No Isus mu ne dade odgovora. Tada mu Pilatreče: sa mnom ne govoriš? Zar ne znaš da imam vlast da te oslobodimi da imam vlast da te raspnem? Isus odgovori: ne bi ti imao nikakve

139

vlasti nada mnom, da ti nije dano odozgo; zato je veći greh na onomekoji me je predao tebi. Otada je Pilat nastojao da ga oslobodi; no Judejivikahu govoreći: ako oslobodiš ovoga, nisi carev prijatelj; ko god sesam izdaje za cara − protivi se caru. A kad Pilat ču ove reči, izvedeIsusa i sede na sudijsku stolicu, na mestu koje se zove Litostrotos, ajevrejski Gavata A beše dan uoči Pashe, oko šestoga časa; i rečeJudejima: evo, vašega cara. No oni vikahu: uzmi, uzmi, raspni ga.Reče im Pilat: da raspnem vašega cara? Prvosveštenici odgovoriše: minemamo cara sem ćesara.

A Pilat videvši da ništa ne pomaže, nego buka sve veća biva, uze vodupa opra ruke pred narodom i reče: ja nisam kriv u krvi ovogapravednika; vi ćete se brinuti. Odgovori sav narod i reče: krv njegovana nas i na našu decu.

Pilat odluči da se njihov zahtev udovolji. Tako oslobodi onoga koga sutražili, a koji je bio bačen u tamnicu zbog bune i ubijstva; Isusa pakpredade njima na volju.

5.53 Vojnici ismevaju Isusa (Mt. 27:27−31)

Tada namesnikovi vojnici povedoše Isusa u pretorium i skupiše okonjega celu četu. Svukoše ga i ogrnuše mu crvenu kabanicu, opletoševenac od trnja te mu staviše na glavu i trsku u njegovu desnu ruku, pakleknuše pred njim i narugaše mu se govoreći: zdravo, judejski care, ipljunuše na njega, uzeše trsku i udarahu ga po glavi. I kada mu senarugaše, svukoše s njega kabanicu i obukoše ga u njegove haljine,pa ga odvedoše da ga raspnu.

140

5.54 Raspeće (Lk. 23:26−32, Mt. 27:33−34, Lk. 23:33−34a, Jn.19:23−24, Jn. 19:19−22, Mt. 27:39−43, Lk. 23:39−43, Jn. 19:25−27,Mt. 27:45−47)

I kad su ga poveli, uhvatiše nekog Simona iz Kirine koji je dolazio izpolja, pa staviše na njega krst da ga nosi za Isusom. A za njim je išloveliko mnoštvo naroda i žena koje su ga sažaljevale i oplakivale. Isusse obazre na njih i reče: kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, negoplačite za sobom i za svojom decom. Jer, eto, idu dani kada ćegovoriti: blažene su nerotkinje, i utrobe koje ne rodiše, i dojke koje nedojiše. Tada će početi da govore gorama: padnite na nas, i bregovima:pokrite nas; jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek biti sasuvim?

A vodili su i druga dva zločinca da ih pogube s njim. I kad su došli namesto koje se zove Golgota, što znači mesto Lubanja, dadoše mu dapije vino pomešano sa žuči; i okusivši ne htede da pije.

Pa kad dođoše na mesto koje se zove Lubanja, onde raspeše njega izločince, jednog s desne a drugog s leve strane. A Isus je govorio:Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.

A vojnici, kad raspeše Isusa, uzeše njegove haljine i načiniše četiridela, svakom vojniku po deo, i donju haljinu. A donja haljina nije bilašivena, nego sva izatkana odozgo do dole. Tada rekoše među sobom:da je ne cepamo, nego da bacimo kocku za nju, kome će pripasti; dase ispuni Pismo [koje kaže]: »Razdeliše moje haljine među sobom ibaciše kocku za moje odelo«. Vojnici to i učiniše.

A Pilat napisa i natpis i postavi ga na krst; beše, naime, napisano:»Isus Nazarećanin, car judejski«. Ovaj natpis pročitaše mnogi Judejijer je blizu grada bilo mesto gde je Isus raspet; a bilo je napisanojevrejski, latinski i grčki. Tada judejski prvosveštenici rekoše Pilatu:nemoj pisati: car judejski, nego da je on rekao: ja sam car judejski.

141

Pilat odgovori: što sam napisao − napisao sam.

A prolaznici su ga grdili mašući svojim glavama i govoreći: ti što rušišhram i za tri dana ga sagrađuješ, spasi samoga sebe, ako si Sin Božiji,siđi s krsta. Isto tako su govorili prvosveštenici zajedno saknjiževnicima i starešinama ismevajući mu se: druge je spasao, sebene može da spase; car je Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemoverovati u njega. Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi, ako ga želi; jerreče: Božiji sam Sin.

A jedan od obešenih zločinaca hulio je na njega govoreći: zar nisi tiHristos? Spasi samoga sebe i nas. A drugi mu odgovori prekorevajućiga: zar se ni malo ne bojiš Boga − budući da si isto tako osuđen? I, mismo pravedno osuđeni, jer primamo što naša dela zaslužuju; ovajmeđutim nije učinio ništa neumesno. I reče: Isuse, seti me se kaddođeš sa svojim carstvom. A on mu reče: zaista, kažem ti: danas ćešbiti sa mnom u raju.

A kod Isusova krsta stajahu njegova majka, i sestra njegove majke,Marija Klopina, i Marija Magdalina. A Isus, videvši majku i kraj njeučenika koga je ljubio, reče majci: ženo, eto ti sina. Zatim reče učeniku:eto ti majke. I od onoga časa uze je učenik k sebi.

A od šestoga do devetoga časa bi tama po svoj zemlji. Oko devetogačasa pak povika Isus veoma glasno: »Ili, Ili, lema savahtani«; to znači:Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi? A neki od onih što su ondestajali čuvši to rekoše: ovaj zove Iliju.

5.55 Isus umire na krstu (Jn. 19:28−30a, Lk. 23:46, Mt. 27:51−54)

Posle toga Isus, znajući da je već sve svršeno, da bi se Pismo sasvimispunilo, reče: žedan sam. Jedan sud pun octa stajaše tu; tada sunđer

142

pun octa natakoše na isopovu stabljiku i prineše njegovim ustima. NoIsus, kada primi ocat, reče: svršeno je. Tada Isus povika veoma glasnoi reče: Oče, predajem svoj duh u tvoje ruke. I kad ovo reče, izdahnu.

I gle, zavesa u hramu rascepi se na dvoje od gore do dole, i zemlja sezatrese, i stene se raspadoše, i grobovi se otvoriše te vaskrsnušemnoga tela umrlih svetaca; i izišavši iz grobova posle njegovogavaskrsenja uđoše u Sveti grad i pokazaše se mnogima. A kapetan i kojis njim čuvahu Isusa videvši zemljotres i šta se dogodilo, uplašiše sevrlo i rekoše: ovaj zaista beše Božiji sin.

5.56 Isusova sahrana (Jn. 19:38−40, Mt. 27:60, Mk. 15:47, Lk.23:56)

Posle toga Josif iz Arimateje, koji je bio Isusov učenik, ali tajni − zbogstraha od Judeja − zamoli Pilata da uzme Isusovo telo; i dopusti Pilat.Tako dođe i uze njegovo telo. A dođe i Nikodim, koji mu je prvi putdošao noću, te donese oko sto litara pomešane smirne i aloja. Tadauzeše Isusovo telo i obaviše ga platnenim zavojima s mirisima − kakoJudeji obično sahranjuju, pa ga stavi u svoj novi grob koji je usekao usteni, i navali veliki kamen na vrata od groba, i otide. A MarijaMagdalina i Marija Josijina posmatrahu gde je položen. Zatim sevratiše i spremiše mirise i miro. U subotu pak ostaše u miru − pozakonu.

5.57 Straža na grobu (Mt. 27:62−66)

A sutradan, posle petka, skupiše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata irekoše: gospodaru, setismo se da ona varalica još za života reče:posle tri dana vaskrsnuću. Naredi stoga da se osigura grob do trećega

143

dana, da ne dođu njegovi učenici, ukradu ga, i narodu reknu: vaskrsaoje iz mrtvih, pa će poslednja prevara biti gora od prve. Reče im Pilat:evo vam straža; idite i osigurajte kako znate. A oni odoše i utvrdišegrob zapečativši kamen i postavivši stražu.

144

VI. CETRDESET DANA POSLE VASKRSENJA

VI. ČETRDESET DANAPOSLE VASKRSENJA

6.1 Vaskrsenje Isusovo (Mk. 16:1a, Mt. 28:2−4, Mk. 16:1c−4, Lk.24:3−5b, Mk. 16:6b, Lk. 24:5c, Mk. 16:6d, Lk. 24:6b−7, Mk. 16:7, Lk.24:8, Mt. 28:8, Lk. 24:10−11, Jn. 20:3−10)

I pošto prođe subota, gle, zemljotres bi veliki, jer anđeo Gospodnji siđes neba, pristupi, odvali kamen i seđaše na njemu. A lik mu je bio kaomunja, i odelo njegovo belo kao sneg. Od straha pred njim uzdrhtašestražari i postaše kao mrtvi.

Marija Magdalina, Marija majka Jakovljeva i Saloma kupiše mirise dadođu i da ga pomažu. I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob,kada je sunce izišlo. I govorahu među sobom: ko će nam odvalitikamen sa vrata groba? Pogledavši pak videše da je kamen odvaljen;beše, naime, vrlo velik. I kad su ušle, ne nađoše telo Gospoda Isusa. Idok su bile u nedoumici zbog toga, gle, dva čoveka u sjajnom odelustadoše pred njih. Pošto su bile uplašene i oborile lice zemlji, oni imrekoše: No on im reče: ne plašite se. Tražite raspetoga IsusaNazarećanina; što tražite živoga među mrtvima? Vaskrsao je, nema gaovde; evo mesto gde ga položiše. Setite se kako vam je rekao dok jejoš bio u Galileji, naime, da Sin čovečiji treba da bude predan u rukegrešnih ljudi, i da bude raspet, i da vaskrsne treći dan. Nego idite,kažite njegovim učenicima i Petru da on ide pred vama u Galileju; ondećete ga videti, kao što vam reče. Tada se setiše njegovih reči, i otišavšiodmah od groba sa strahom i velikom radošću potrčaše da javenjegovim učenicima.

145

To su bile Marija Magdalina i Jovana i Marija Jakovljeva majka; i ostaležene s njima rekoše ovo apostolima. A njima se ove reči učiniše kaoprazna šala i nisu im verovali.

A Petar i taj drugi učenik iziđoše i pođoše prema grobu. Obojica su,naime, trčali zajedno; ali je drugi učenik trčao brže od Petra i prvidošao do groba. I nadnevši se vide zavoje gde leže, ali ne uđe. Zatimstiže i Simon Petar, koji je išao za njim, pa uđe u grob; i vide platnenezavoje gde leže, a ubrus, koji je bio na Isusovoj glavi, nije ležao sazavojima, nego je bio posebno savijen na jednom mestu. Tada uđe idrugi učenik, koji je prvi stigao na grob, pa vide i poverova. Oni, naime,još nisu razumeli Pismo, da on treba da vaskrsne iz mrtvih. Takoučenici opet odoše kući.

6.2 Isus se javlja Mariji Magdaleni (Mk. 16:9, Jn. 20:11−18, Mk.16:11)

A kada je vaskrsao rano u prvi dan nedelje, javi se prvo MarijiMagdalini, iz koje beše izagnao sedam demona.

Marija je pak stajala napolju kod groba i plakala. I kako je plakala,nadnese se nad grob i vide dva anđela kako sede u belim haljinamatamo gde je ležalo Isusovo telo, i to jedan čelo glave a drugi kraj nogu.I ovi joj rekoše: ženo, što plačeš? Ona im reče: ukloniše mogaGospoda i ne znam gde su ga stavili. Rekavši to obazre se natrag ivide Isusa kako stoji, ali nije znala da je to Isus. Isus joj reče: ženo, štoplačeš? Koga tražiš? Misleći da je to vrtar, ona mu reče: gospodine.ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga stavio, pa ću ga ja uzeti. Reče jojIsus: Marija. Ona se osvrnu i reče mu jevrejski: ravuni, što znači:učitelju. Isus joj reče: ne dotiči me, jer još nisam otišao gore Ocu. Negoidi do moje braće i reci im: ja idem gore svome Ocu − i Ocu vašem,svome Bogu − i Bogu vašem. Marija Magdalina dođe i javi učenicima

146

da je videla Gospoda i da joj je ovo rekao. A oni čuvši da je živ i da gaje ona videla − ne poverovaše.

6.3 Isus se javlja ženama (Mt. 28:9−10)

I gle, Isus ih srete i reče: zdravo. A one prišavši uhvatiše njegove nogei pokloniše mu se. Tada im Isus reče: ne bojte se; idite i javite mojojbraći neka idu u Galileju, i tamo će me videti.

6.4 Stražari donose vest o praznom grobu (Mt. 28:11−15)

A kada su one išle, gle, neki od straže dođoše u grad i javišeprvosveštenicima sve što se dogodilo. I sastaše se sa starešinama, tese dogovoriše i dadoše vojnicima mnogo novca govoreći: kažite da sunjegovi učenici došli noću i ukrali ga dok smo spavali. I ako to dočujenamesnik, mi ćemo ga ubediti i vas oprostiti brige. A oni uzeše novac iučiniše kako su ih naučili. I razglasi se ova priča kod Judeja dodanašnjeg dana.

6.5 Isus se pokazuje učenicima na puta za Emaus (Lk. 24:13−35,Mk. 16:13b)

I gle, istoga dana dvojica od njih su išli u selo koje se zove Emaus, stošezdeset stadija udaljeno od Jerusalima, i oni su razgovarali međusobom o svim ovim događajima. Dok su oni raspravljali i razgovarali,sam Isus se približi i iđaše s njima. Ali njihovim očima nije bilo dano daga prepoznaju. I reče im: kakvi su to razgovori što ih usput vodite međusobom? I zastadoše gledajući tužno. Odgovori jedan, po imenu

147

Kleopa, i reče mu: jesi li ti jedini stranac u Jerusalimu koji nije saznaošta se u njemu dogodilo ovih dana? I reče im: šta? A oni mu rekoše:ono s Isusom Nazarećaninom, koji je bio prorok silan na delu i u rečipred Bogom i svim narodom, kako su ga naši prvosveštenici i starešinepredali na smrtnu kaznu i raspeli ga. A mi smo se nadali da je on tajkoji će izbaviti Izrailja. I pri svem tom danas je treći dan kako se todogodilo. Uz to zaprepastiše nas neke naše žene koje su bide ranoujutro na grobu i kako nisu našle njegovo telo, dođoše i rekoše da suvidele pojavu anđela, koji su im rekli da je on živ. Neki od naših odošedo groba i nađoše tako kako su žene rekle, ali njega nisu videli.

I reče im on: o, kako ste nerazumni i spora srca da verujete u sve štosu proroci kazali. Zar nije trebalo da Hristos pretrpi to i da uđe u svojuslavu? Tada im razjasni šta je o njemu pisano u svem Pismu − počevšiod Mojsija i svih proroka. I približi se selu u koje su išli, a on se praviokao da hoće da ide dalje. I saleteše ga govoreći: ostani s nama, jer jeveče blizu, a dan je već izmakao. Tako uđe da ostane s njima. I kad jeležao s njima za trpezom, uze hleb, blagoslovi, izlomi i davaše, im.Tada im se otvoriše oči i prepoznaše ga; ali njega više nije bilo prednjima. I rekoše jedan drugome: nije li naše srce gorelo u nama kadnam je govorio usput i tumačio nam Pisma? I ustavši toga časa vratišese u Jerusalim, te nađoše okupljenu Jedanaestoricu i njihove drugove,koji su govorili: Gospod je stvarno vaskrsao i javio se Simonu. A oni suim pričali šta je bilo na putu i kako su ga prepoznali prilikom lomljenjahleba, ni njima ne poverovaše.

6.6 Isus se pokazuje apostolima (Jn. 20:19a, Lk. 24:36−37, Mk.16:14b, Lk. 24:38−43)

Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uveče, kada su bila zatvorenavrata, dok su oni još to govorili, sam Isus stade među njih i reče im: mirvam. A oni šćućureni i uplašeni, mišljahu da gledaju duha. I ukori ih

148

zbog njihovog neverovanja i tvrdoće srca, što ne poverovaše onimakoji su ga videli vaskrslog iz mrtvih.

I reče im: što ste tako zbunjeni i zašto se javljaju sumnje u vašimsrcima? Pogledajte moje ruke i moje noge − ja sam glavom. Opipajteme i vidite, jer duh nema mesa i kostiju − kao što vidite da ja imam.Rekavši to pokaza im ruke i noge. A kako oni još nisu verovali odradosti, nego su se čudili reče im: imate li ovde šta za jelo? A oni mudadoše komad pečene ribe; on uze i pojede pred njima.

6.7 Isus i Toma (Jn. 20:20b−29)

Nato se učenici obradovaše što su videli Gospoda. Tada im Isus opetreče: mir vam. Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas. Rekavši tonadahnu ih i reče im: primite Duha Svetoga. Kojima oprostite grehe −opraštaju im se; kojima zadržite − zadržani su.

A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne beše s njima kadaje Isus došao. Stoga mu drugi učenici rekoše: videli smo Gospoda. Noon im reče: ako ne vidim ožiljak od klinova na njegovim rukama i nestavim svoj prst u ranu od klinova, i ne stavim svoju ruku u njegovarebra, − neću poverovati. I posle osam dana opet su njegovi učenici biliunutra, a Toma sa njima. Vrata su bila zatvorena, Isus dođe, stade nasredinu i reče: mir vam. Zatim reče Tomi: pruži svoj prst ovde i vidimoje ruke, i pruži svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budineveran − nego veran. Toma odgovori i reče mu: Gospod moj i Bogmoj. Reče mu Isus: poverovao si zato što si me video. Blaženi su kojine videše − a poverovaše.

149

6.8 Čudesan ribolov (Jn. 21:1−13)

Posle toga Isus se opet javio učenicima na Tiverijadskom moru; javiose, naime, ovako: Simon Petar i Toma, zvani Blizanac, Natanail izKane galilejske i Zevedejevi sinovi, i druga dvojica od njegovihučenika, behu zajedno. Reče im Simon Petar: idem da lovim ribu.Rekoše mu: idemo i mi s tobom. Tako iziđoše i uđoše u čamac, ali onenoći ne uhvatiše ništa. A kada je već bilo jutro, Isus stade na obalu; aliučenici nisu znali da je to Isus. Reče im Isus: dečice, imate li šta zajelo? Odgovoriše mu: nemamo. A on im reče: bacite mrežu s desnestrane čamca i naći ćete. Na to oni baciše i nisu više mogli da je vukuod mnoštva riba. Tada reče Petru onaj učenik koga je Isus ljubio: to jeGospod. Simon Petar pak, čuvši da je to Gospod, opasa se ogrtačem,jer beše go, i skoči u more. A drugi učenici dođoše čamcem vukućimrežu s ribom, jer ne behu daleko od kopna, nego oko dvesta lakata.

Kada pak iziđoše na zemlju, videše postavljen žar, i ribu na njemu, ihleb. Reče im Isus: donesite od riba što ste sad uhvatili. Na to SimonPetar uđe u čamac i izvuče na obalu mrežu punu velikih riba − stopedeset i tri; iako ih je toliko bilo, mreža se ne pocepa. Reče im Isus:dođite, doručkujte. Ali nijedan od učenika se nije usudio da ga ispita:ko si ti? − znajući da je to Gospod. Isus dođe i uze hleb, te dade njima,isto tako i ribu. Ovo se već treći put Isus javio učenicima, pošto jevaskrsao iz mrtvih.

6.9 Petaru ponovo data služba (Jn. 21:15−23)

A kada završiše doručak, reče Isus Simonu Petru: Simone Jovanov,ljubiš li me više od ovih? Reče mu: da, Gospode, ti znaš da te volim.Reče mu: napasaj moje jaganjce. Reče mu opet, po drugi put: SimoneJovanov, ljubiš li me? Reče mu: da, Gospode, ti znaš da te volim. Rečemu: čuvaj moje ovce. Reče mu po treći put: Simone Jovanov, voliš li

150

me? Petar se ražalosti što mu po treći put reče: voliš li me? I reče mu:Gospode, ti znaš sve, ti znaš da te volim. Reče mu Isus: napasaj mojeovce. Zaista, zaista, kažem ti, kad si bio mlađi, opasivao si se sam iišao si kuda si hteo; no kad ostariš, raširićeš svoje ruke, pa ćete drugiopasati i odvesti kuda nećeš. A ovo je rekao, nagoveštavajući kakvomće smrću proslaviti Boga. I kad mu to kaza, reče mu: hajde za mnom.

Petar se obazre i vide kako za njima ide učenik koga je Isus ljubio, kojise na večeri naslonio na Isusove grudi i rekao: Gospode, ko je tvojizdajnik? Videvši ovoga Petar reče Isusu: Gospode, a šta će ovaj?Reče mu Isus: ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi dotoga? Ti pođi za mnom. Tako se raširi ova reč među braćom, da onajučenik neće umreti; no, Isus mu nije rekao da neće umreti, nego: akohoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?

6.10 Veliki nalog (Mt. 28:16−20a, Mk. 16:16−18, Mt. 28:20b)

A jedanaestorica učenika odoše u Galileju na goru, kuda im je odredioIsus, i kada ga videše, pokloniše se, a neki posumnjaše. Tada priđeIsus i reče im: meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite inačinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina iSvetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam naložio.

Ko poveruje i krsti se − biće spasen, a ko ne poveruje − biće osuđen. Aovi znaci će pratiti one koji poveruju: u moje ime izgoniće demone,govoriće novim jezicima, zmije će podizati, ako i popiju što smrtonosno− neće im naškoditi. Stavljaće ruke na bolesnike i osećaće se dobro.

I evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.

151

6.11 Poslednje zapovesti (Dela 1:3−4a, Lk. 24:44−49, Dela 1:4b−8)

Njima se posle svoga stradanja mnogim dokazima pokazao kao živ,time što im se javljao četrdeset dana i govorio o carstvu Božijem. I dokje još bio sa njima zajedno, zapovedi im da se ne udaljavaju izJerusalima, i reče im: to su moje reči koje sam izgovorio dok sam jošbio s vama, naime, da treba da se ispuni sve što je za mene napisanou Mojsijevom zakonu, prorocima i psalmima. Tada im otvori um darazumeju Pisma. Reče im još: tako je napisano da Hristos treba dapostrada i da vaskrsne iz mrtvih treći dan, te da se u njegovo imepropoveda pokajanje i oproštaj grehova svima narodima − počevši odJerusalima. Vi ste svedoci ovome, a ja ću, eto, poslati na vas obećanjesvoga Oca; vi sedite u gradu dok se ne obučete u silu s visine.nego dačekaju Očevo obećanje, »koje ste«, reče »čuli od mene: Jovan je krstiovodom, a vi ćete za koji dan biti kršteni Duhom Svetim.« A okupljenipitahu ga ovim rečima: Gospode, hoćeš li u ovo vreme ponovouspostaviti carstvo Izrailjevo? On im reče: Nije vaše da znate vremenaili rokove koje je Otac odredio svojom vlašću, nego ćete primiti silu −kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji svedoci kako u Jerusalimutako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje.

6.12 Vasnesenje Isusovo (Lk. 24:50−51, Dela 1:9b−11, Mk. 16:19c,Lk. 24:52, Dela 1:12, Lk. 24:53)

Tada ih izvede do Vitanije, podiže svoje ruke i blagoslovi ih. I dok ih jeblagosiljao, udalji se od njih i uznošaše se na nebo, i jedan oblak gauze od njihovih pogleda. Kada su pak gledali na nebo − dok je onodlazio − gle, dva čoveka u belim haljinama već su stajali pored njih.Oni rekoše: ljudi Galilejci, što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus, kojije od vas vaznet na nebo, doći će na isti način kako ste ga videli daodlazi na nebo, i sede s desne strane Boga.

152

Tada se vratiše u Jerusalim sa gore koja se zove Maslinska, udaljeneod Jerusalima jedan subotni dan hoda, i behu jednako u hramu[hvaleći i] blagosiljajući Boga.

6.13 Silazak Svetog Duha (Dela 2:1−11)

A kad dođe Pedesetnica, svi su bili zajedno na istom mestu. Iodjednom nasta huka sa neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svukuću u kojoj su sedeli. I pokazaše im se jezici koji se razdeliše, kao dasu od vatre, pa se na svakog od njih postavi po jedan. Tada se sviispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugim jezicima − kako imje Duh davao da govore.

A u Jerusalimu su stanovali pobožni Judeji iz svakog naroda podnebom. I kad nasta ova huka, skupi se narod i smete se, jer je svakoslušao kako oni govore njegovim jezikom. Svi su se divili i čudiligovoreći: gle, zar nisu svi ovi što govore Galilejci? Pa kako mi čujemosvako svoj jezik u kom smo se rodili: Parćani i Miđani i Elamiti, pastanovnici Mesopotamije, Judeje i Kapadokije, Ponta i Azije, Frigije iPamfilije, Egipta i predela Livije oko Kirine, i Rimljani koji su pridošli,Judeji i proseliti, Krićani i Arapi, − slušamo kako oni našim jezicimaobjavljuju velika dela Božija.

6.14 Epilog (Mk. 16:20, Jn. 21:25, Jn. 20:30−31)

Oni pak izišavši objaviše svuda, a Gospod je potpomagao i potvrđivaoreč znacima koji su je pratili.

A ima i mnogo čega drugog, što Isus učini, koje − kad bi se zapisalojedno po jedno − mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet.

153

I mnoga druga čuda učini Isus pred učenicima, koja nisu zapisana uovoj knjizi; a ova su zapisani da vi verujete da je Isus Hristos, SinBožiji, i da verujući imate život u njegovo ime.

154

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

155