Didaktički Principi i Pravila i Njihova Primena u Nastavi Sociologije

8/15/2019 Didaktički Principi i Pravila i Njihova Primena u Nastavi Sociologije

1/21

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА

БЕОГРАД

Кандидат:

________________

СЕМИНАРСКИ РАД

Дидактички пин!ипи и па"и#а и $и%&"а

пи'(на ) на*та"и *&!и&+и,(

М(нт&:

________________

- Београд , 2016. године-


2/21

Семинарски рад

САДР-А.:

УВОД///////////////////////////0

12 Дидактички 3ак&ни4 пин!ипи4 па"и#а//////////5

1212 Пин!ип &чи+#(дн&*ти и ап*тактн&*ти///////////26

1272 Пин!ип *и*т('атичн&*ти и п&*т)пн&*ти//////////2226

1202 Пин!ип *"(*н( акти"н&*ти////////////////2228

1252 Пин!ип (9ика*н&*ти4 а!и&на#и3а!и,( и (к&н&'ичн&*ти///8

1262 Пин!ип инди"ид)а#и3а!и,(////////////////228

1282 О*н&"ни дидактички п&,'&"и////////////////

72 Дидактички пин!ипи//////////////////1;

7212 Пин!ип на)чн&*ти////////////////////2211

7272 Пин!ип пи#а+&


3/21


УВОД:

Наставна се делатност разликује од осталих људских делатности пре свега

по својим специфичним методама. Наставне методе су начини рада у настави.

Уопштено се дефинишу као путеви или начини заједничког рада учитеља и

ученика у наставном процесу помоу којих ученици стичу нова зна!а и

спосо"ности. #омоу наставних метода учитељ подучава ученике$ преноси на !их

одре%ена генерацијска искуства. Учитељ тре"а да с&влада технику ефикасних

ком"инација наставних метода при чему се оне надопу!ују и испреплиу$ а

ученику се олакшава стица!е нових зна!а. На из"ор и ком"инацију наставних

метода утичу задаци наставног предмета$ учениково окру'е!е$ године и

предзна!е ученика.

(ермином принцип )од лат. principium * начело$ основа$ основно уче!е$

основна мисао+ означава се основа од које се полази и којом се ваља руководити у

различитим о"ластима делатности )#ољак$ ,-/. година$ стр. 0+.

(о су захтеви стручног и научног поступа!а који се приме!ују онда када

откривене једноо"разности из неког разлога не изгледају "итне или пак још нису

довољно утвр%ене. Уопште узев$ принципи су критеријуми човека у одлучујуим

ситуацијама$ они му пома'у и олакшавају при одлучива!у$ при чему се одре%енеодлуке прихватају као повољне или од"ацују као неповољне. У томе је и !ихов

велики практичан значај.

Својом нормативном компонентом принципи чврсто о"ухватају постављене

циљеве$ као и суштинске и релативно константне интересе$ а својом когнитивном

страном$ законите односе )#ољак$ ,-/. година$ стр. 01+.

На основу изло'еног$ дидактичким принципима се могу означити основна

и општа начела која одре%ују ток предава!а и уче!а у складу с циљевима

васпита!а и о"разова!а и законитостима процеса наставе. идактички принципи

о"ухватају о"раду и тумаче!е васпитно3о"разовних и наставних садр'аја$ рад

наставника и организационе о"лике васпита!а и о"разова!а. 4У !има налазе

места тако значајне педагошке законитости као што су5

12 руштвена условљеност процеса наставе$

72 6единство предава!а и уче!а у процесу наставе$

02 6единство наставе и развоја личности и друго7. )#роданови$ Ничкови$

,-18. година$ стр. 81.+

идактички принципи произлазе из законитости процеса наставе као

уопштени одрази вишевековне школске праксе и проверених специфичних

Страна 0


4/21


осо"ености наставе у условима развоја и ме!а!а школе$ па су формулисани на

релативно високом нивоу уопштава!а.

9"ог тога се они не могу увек односити на све конкретне про"леме наставе

нити их$ пак$ могу све о"ухватити. #ринципи не могу заменити стваралачки рад и

активност наставника. ):оричар$ ,-;-. година$ стр. 88.+


5/21


процеса$ интеракције и интеграције у настави. @ако сваки принцип има своје

посе"но значе!е$ очекивани резултати могу се остварити у !иховом јединству јер

они заједно чине систем дидактичких принципа. =во је веома ва'но истаи да је

систем повезаност делова у складну целину и то тако да сви делују хармонично

ради остварива!а јединственог циља.

#ошто нема главних и споредних дидактичких принципа$ само у !иховој

повезаности могу се оптимално реализовати васпитно3о"разовни циљеви и

о"ез"едити закономерно одвија!е наставног процеса као система )Aу"ури и

Сне'ана ачи$ 2//8. година$ стр. 01.+5

1212 Пин!ип &чи+#(дн&*ти и ап*тактн&*ти:

#риликом презентира!а градива ученицима$ посе"но мла%им$ тре"аконкретизовати оно о чему се разговара. :радиво се сазнаје са што више чула$ а то

омогуава реализација наставе применом наставних средстава. ="ично се почи!е

од посматра!а целине$ иде се према деловима$ а онда поново да се схвати целина.

1272 Пин!ип *и*т('атичн&*ти и п&*т)пн&*ти:

Наставне садр'аје тре"а о"ра%ивати систематично и поступно. 9а принцип

систематичности и поступности$ још су Bатке и Aоменски утврдили правила5

− =д лакшег ка те'ем$

− =д једноставнијег ка сло'енијем$

− =д "ли'ег ка даљем$

− =д познатог ка непознатом$

− =д конкретног ка апстрактном.

акле$ од принципа$ као општијих и старијих$ тре"а разликовати правила.

=на пома'у наставнику да у наставном процесу "оље оствари наставне принципе.

Aоменски је навео нека правила која се и данас поштују у настави5 4@пак е се

показати$ ако испитамо трагове природе$ да е уче!е омладине лако напредовати

ако... се иде од општег ка појединачноме. =д лакшег ка те'ем... Cко се полако иде

напред7)Aоменски$ ,-D8. година$ стр. ,,+.

1202 Пин!ип *"(*н( акти"н&*ти:

Свесна активност ствара претпоставку логичког$ продуктивног и

стваралачког уче!а$ а не механичког запамива!а$ уче!а напамет "ез разумева!а.

Страна D


6/21


=вај принцип осигурава трајност зна!а. Eа'но је научити ученике да је просто

немогуе памтити све податке$ то мо'е "ити и патолошка појава$ ве вршити

селекцију$ класификацију чи!еница по "итности. #репознава!е кључних речи у

тексту омогуава ослонац уз који тре"а познавати пут !иховог изво%е!а.

1252 Пин!ип (9ика*н&*ти4 а!и&на#и3а!и,( и (к&н&'ичн&*ти:

#риликом започи!а!а неког посла потре"но је одмах предвидети рзултат 3

шта је потре"но постии и у којој мери$ за који временски период. #лан рада

осигурава да се у одре%еном периоду уради све што је потре"но. Eа'но је

осмислити како дои до резултата са што ма!е снаге$ јер је правило да се не

троши више енергије него што је потре"но.

1262 Пин!ип инди"ид)а#и3а!и,(:

Сваки ученик учи својим темпом$ на начин који му највише одговара и

упоре%ује се сам са со"ом. Fиљ је омогуити и утврдити индивидуално

напредова!е. Gо'емо говорити и о психолошким принципима који су "итни за

правилан развој психичког 'ивота ученика. Gе%у !има наводимо5

12 принцип "ихејвиоралности$ који нас учи да вер"алне поруке увек "уду

упуене на понаша!е осо"е а не на !ено "ие. Aао пример мо'емо

навести про"лем човекове природе$ греха и кривице. #ренаглашавати

грешност "иа$ уместо погрешних поступака$ није у функцији

човековог спасе!а$ у теолошком смислу. Указива!е на про"леме у

понаша!у$ на крше!е моралних норми$ поставља!е граница изме%у

исправног и погрешног понаша!а$ отвара могуност развија!а

аутономне моралностиH

72 принцип усмерава!а и преусмерава!а$ позитивна ори3јентација$

подразумева да се јасно означи понаша!е које се очекује$ у теоријском

смислу шта


7/21


сло"ода$ правда$ до"рота. @зме%у идеала и реалности сваки пут у новој

ситуацији сваки појединац је у прилици да препознаје и одлучује шта је

у функцији остварива!а највеих вредности )Aу"ури и Сне'ана ачи$

2//8. година$ стр. 01.+.

1282 О*н&"ни дидактички п&,'&"и:

Настава$ као централни појам дидактике$ мо'е да се дефинише као

васпитно3о"разовни процес заснован на друштвено одре%еним циљевима и

задацима који се остварују на дидактички о"ликованим садр'ајима$ кроз

разноврсне о"лике и помоу различитих средстава. (о је плански организован

васпитно3о"разовни процес којим руководи наставник$ чији је задатак да пома'е

ученицима да стичу зна!а$ вештине и навике и да се развијају као личности.идактика проучава наставу као друштвену појаву и својеврстан

дидактички процес у историјском$ теоријском и практичном јединству. Aао што

ме%у дидактичарима постоје разила'е!а у погледу "роја и врсте наставних

принципа$ таква неслага!а су присутна и када је реч о класификацији врста

наставе )нпр.5 према о"јектима изво%е!а$ према доминантности дидактичких

медија$ према припадности наставног предмета наставној3уметничкој о"ласти$

према о"лику комуникације са ученицима и према о"лику социолошке формације

у којој ученици раде и сл.+.

#оред ових критеријума класификације ва'но је напоменути да се

приме!ују и о"лици диференцијације наставе. иференцијација је веома "итна за

ефикасност наставног процеса. У о"зир се узимају индивидуалне разлике изме%у

ученика и наставни процес се прилаго%ава тим разликама.

Aако се све диференцијација врши и у каквим се све о"лицима испољава$

како у нашем тако и у о"разовном систему других др'ава$ детаљно је о"радила

педагошка теорија. 9а нас је у овом раду диференцијација ва'на у оквиру

хетерогених одеље!а у којима се приме!ују разнородни методски поступци и

различити садр'аји за различите групе ученика 3 тзв. унутраш!а

диференцијација.

="лик диференцијације наставе$ тако%е је присутан у нашим школама$ а

полази од интересова!а. Aада се рашчла!ује према интересова!има$ онда се

садр'аји предмета деле на о"авезно подручје које савла%ују сви ученици и

из"орно подручје наме!ено ученицима који су за одре%ени предмет посе"но

заинтересовани. Aао што се временом ме!ају наставни садр'аји о"авезног

подручја тако се ме!ају и из"орни предмети који се нуде ученицима. Суштина

Страна


8/21


из"орне наставе изра'ена је тиме да се ученицима омогуује из"ор назначених

предмета у наставном плану. @з"орна настава има исти статус као и редовна

настава али тешкое настају приликом организације и изво%е!а наставе$ а

повеавају се ако је веи "рој предмета за из"ор$ ако је веи "рој часова из"орне

наставе и ако је школа по "роју ученика ма!а. #рактична реше!а

диференцијације наставе на заједничку и разгранату ограничена су економском

ситуацијом.

=ваквим$ као и неким другим о"лицима диференцијације$ остварују се и

задаци који су предви%ени али и максималне могуности сваког појединог

ученика. Успех таквог наставног процеса је оптималан успех при чему је

одговорност наставника за постиза!е ове оптимизације огромна јер је он тај који

проце!ује који е о"лик рада ода"рати$ које методе и$ нарочито$ какву екомуникацију успоставити са ученицима.

6едан од показатеља квалитета оствареног наставног процеса управо мо'е

да "уде о"лик комуникације који се приме!ује изме%у су"јеката у настави.

Cтмосфера изра'ена у комуникацији наставник3ученик$ ученик3наставник

али и ученик3ученик је у ствари интеракцијски о"лик комуникације који ученика

не ставља само у позицију слушаоца него и активног учесника. Bазвија!ем

оваквог о"лика комуникације превазилази се и основна сла"ост комуникације у

нашим школама која подразумева наставников монолог.

Наставни садр'аји е ученицима свакако "ити "ли'и и интересантнији ако

им се представљају у атмосфери која подстиче !ихову иницијативу$

љу"опитљивост и активира !ихова претходно стечена зна!а$ искуства и

до'ивљаје. =ствареност ових квалитета и у оквиру оне наставе коју смо назвали

из"орном$ учврстие ученика у увере!у у исправност !еговог из"ора. @ уместо да

"уде разочаран и незадовољан$ до"ие квалитет више 3 самопоузда!е које

проистиче из позитивног исхода одлуке коју је сам донео. Наравно$ ту ле'и и

велика опасност супротног ефекта који се о"ично не мо'е поправити и ничим

надокнадити. @зра'ава се у незаинтересованом ставу и 'ељном ишчекива!у да

час про%е$ јер је изгу"љена почетна нада да е мо'да предмет који је он

самоиницијативно иза"рао )јер је у пита!у стварно интересова!е за иза"рану

о"ласт или само слут!а таквог интересова!а+ "ити нешто изузетно и за !ега

"итно другачије од оног што у школи иначе чује. =вај моменат је за наше "авље!е

верском наставом у овом раду веома ва'ан и вратиемо му се поново. Aада се од

општег појма наставе суочимо са конкретном наставом једног наставног предмета

тада се о"раамо методици јер методика је дидактичка дисциплина која проучава

Страна 1


9/21


законитости једног наставног предмета. Gетодика има и друго суштинско

упориште$ а то су садр'аји наставних предмета који се темеље на одре%еној науци

или уметности или филозофији и религији.

Eиртуозност методике састоји се$ дакле$ у спосо"ности да о"ухвати оно

што јој пру'а дидактика )јединствено методолошко прила'е!е процесу наставе+ и

оно што јој пру'ају садр'аји узети из струке )о"ликовани у наставни предмет$

прилаго%ени узрасним карактеристикама ученика и осо"ености наставног

процеса+) Gладен Eилотијеви$ ,---. година$ стр. 02+.

У оваквом сагледава!у методике конкретног наставног предмета јасно је да

није довољно да онај ко реализује наставни процес само до"ро познаје наставну

материју. Gетодика верске наставе не тре"а да се своди на тумаче!е и

рекапитулацију наставних садр'аја.Наиме$ у методичку материју тре"а да се унесу ва'ни елементи из других

наука. =вим се пости'е корелација са другим о"ластима и !ихова

концентрисаност у методици конкретног предмета )ово је методичка концепција

концентрације и корелације+. #ри томе се рачуна да наставници имају

функционална педагошко3психолошка и дидактичка зна!а те им се даје велика

самосталност у !иховој примени као и самосталност у уноше!у сазна!а из

других о"ласти. Aолико е друге о"ласти "ити синтетизоване у методику зависи од

природе самог наставног предмета$ изгра%ености !егове методолошке основе и

развијености теоријско3методичког рада у том предмету.

@з чи!енице да цео наставни програм једног предмета није могуе

методички моделовати$ појављује се захтев о целовитости и егземпларности тј. да

тре"а методички о"радити из наставног програма датог наставног предмета само

оне наставне садр'аје који су репрезентативни )егземпларни+ да "и слу'или као

модел при методичкој о"ради аналогних садр'аја. Aао треи захтев$ јавља се

потре"а за складом изме%у теорије и праксе$ тј. теоријске поставке тре"а тако

разрадити да се тачно зна !ихова практична примена и да ученици у пракси

приме!ују зна!а и вештине стечене у наставном процесу.

Aонсултујуи педагошку литературу која се "ави проучава!ем методике$

Eилотијеви )Eилотијеви$ ,---. година$ стр. ;,.+ пише да структура методике

конкретног наставног предмета тре"а да испуни три захтева. #рви од !их је

интердисциплинарност. Eа'но је истаи да су се током развитка педагогије

јављале различите дидактичке концепције које су ову науку$ с једне стране$

унапре%ивале и водиле напред а са друге$ испољавале своје сла"ости. овољно је

времена прошло у конституиса!у педагогије као науке и дидактике као !ене

Страна -


10/21


дисциплине$ да су могле да досегну зрелост која се данас огледа у

карактеристикама савремене дидактике. Савремена дидактика тако прихвата и

индукцију и дедукцију као начине мишље!а помоу којих се долази до зна!а у

настави која је$ у ствари$ сазнајни процес. аље$ не прихватају се универзални или

једино могуи начини стица!а зна!а. Сви начини су прихватљиви и до"ри ако су

ускла%ени са природом наставних садр'аја$ структуром одеље!а и ако су резултат

наставниковог ода"ира$ при чему се наставник јавља као креатор наставног

процеса и аниматор ученичке активности и самосталности.

Ученици морају схватити$ видети применљивост зна!а које стичу и

реализовати ту примену. (у$ у том сагледава!у смисла уче!а$ је и основни

подстицај да уче!е прерасте у потре"у$ у до'ивотно уче!е. У савременој

дидактици постоји тенденција примене теорије информација у наставном раду ицео ки"ернетско3информацијски приступ у настави је теоријски разра%ен. Сами

садр'аји наставних програма иду ка рашчла!еним наставним програмима.

=дре%ује се један део садр'аја који је заједнички и о"авезан за све$ а други

део је из"орни$ и за !ега се ученици самостално опредељују према својим

склоностима и интересова!има.

Намера нам је да се досадаш!а искуства методика појединих наставних

предмета искористе у ствара!у методике верске наставе на нашим просторима.

#ри томе$ морамо сачувати и истаи посе"ност овог наставног предмета јер то је

онај квалитет из кога произлази и осо"еност !егове методике.

72 Дидактички пин!ипи:

(ермином принцип )од лат. принимпиум - начело$ основа$ основно уче!е$

основна мисао+ означава се основа од које се полази и којом се ваља руководити у

различитим о"ластима делатности. (о су захтеви стручног и научног поступа!а

који се приме!ују онда када откривене једноо"разности из неког разлога не

изгледају "итне или пак још нису довољно утврене. Уопште узев$ принципи су

критеријуми човека у одлучујуим ситуацијама$ они му пома'у и олакшавају при

одлучива!у$ при чему се одреене одлуке прихватају као повољне или од"ацују

као неповољне. У томе је и !ихов велики практичан значај.

Својом нормативном компонентом принципи чврсто о"ухватају постављене

циљеве$ као и суштинске и релативно константне интересе$ а својом когнитивном

страном 3 законите односе.

7212 Пин!ип на)чн&*ти:

Страна ,/


11/21


#о својој улози и значају овај принцип је$ ако се тако мо'е реи$ водеи у

систему дидактичких принципа. (аква !егова улога произлази из чи!енице да

овај принцип изра'ава научну одред"у наставе у савременој школи$ а то је од

посе"ног значаја. =сим тога$ овај принцип одре%ује идејну оријентацију наставе и

наставног рада$ као и педагошке тенденције свих других принципа.

#ринцип научности непосредно произлази из карактера друштвеног

система5 научне заснованости свих друштвених појава и процеса и научног

погледа на свет.

#ојам научности о"ухвата сва подручја и аспекте наставе$ оријентацију

наставних садр'аја ка савременом развоју наука$ научно излага!е и тумаче!е

наставних садр'аја$ методику наставе засновану на науци. #рема томе$ суштина

принципа научности захтева да512 Ученици током свих година уче!а и школова!а усвајају научно

проверена зна!а која одговарају савременом нивоу науке$ тенденцијама

и перспективама !еног развојаH

72 Сагледавају повезаност и односе унутар сваке наставне дисциплине$ а

по могуству и измеу појединих дисциплинаH

02 а се код ученика формирају потре"е и навике да самостално стичу

научна зна!аH

52 а се упознају с методама науке и основама научних метода и техника

које се приме!ују у истра'ива!има на начин који је ученицима

доступан.

9а разлику од традиционалне дидактике која је научност схватала у

ограниченом$ уско емпиријском значе!у )сматрала је да се пут сазна!а крее од

конкретног ка апстрактном+$ савремена дидактика овај процес схвата шире$

проду"љеније и у дијалектичком значе!у. У стица!у научних )теоријских+ зна!а$

сазна!е тече од апстрактног ка конкретном$ тако да теоријско мишље!е прихвата

и позитивне елементе емпиријског о"лика мишље!а. #роцес сазна!а је сада

усмерен ка формира!у апстракција и на теоријском и на емпиријском плану.

Iормира!у апстракција$ уопштава!а и схвата!а не прилази се

традиционално$ јер се уопштава!е не заснива на упореива!у формално једнаких

предмета ве на анализи суштинских ознака система који се уче.

#ошто не постоји могуност да се сагледају и проуче све стране$ везе и

односи да "и се неки предмет и појава у потпуности упознали и схватили$ један од

ва'них захтева принципа научности у настави јесте да ученици упознају

суштинске$ "итне$ ознаке и својства неког предмета као везе и односе измеу

Страна ,,


12/21


13/21


детета и ученика. Услови сазнава!а и напредова!а су у садаш!им условима

знатно шири и веи$ што омогуава динамичнији и разноврсији рад у настави и

ван !е. Но$ и поред тога$ морају се узимати у о"зир инидивидуалне разлике у

интелектуалним могуностима$ мотивација за сазнава!е и уче!е$ радне

спосо"ности$ здравствени услови$ темпо напредова!а и други. Савремена настава

не мо'е полазити нити се осла!ати једино на достигнути ниво развоја ве$ при

одре%еним условима$ мора настојати да Jпроширује могуности развојаJ$ тј. да тај

развој вуче напред. У ствари$ изме%у захтева за савла%ива!ем наставних садр'аја

и саме могуности савла%ива!а постоји узајамно дијалектичко делова!е и

усаглашава!е5 ученик се развија учеи$ а уче!е и стица!е различитих зна!а из

различитих о"ласти људског 'ивота$ делује повратно на сам развој па он постаје

шири$ проду"љенији$ динамичнији$ целовитији. =ријентишуи се на перспективе$ развој се мо'е усмеравати и постепено доводити на виши ниво$ па се тако и код

младих ученика делимично мо'е формирати теоријско мишље!е. (акав однос

према сазнајним могуностима ученика доприноси да се$ посредством наставе$

утиче на даљи развој. Ученици најчеше не дости'у максимум за који су

спосо"ни. 9"ог тога је задатак наставе да ученике учини активним$ захтевајуи од

!их максималне напоре у уче!у а ради "р'ег развоја. (ешкое у настави тре"а

високо поставити тако да "уду у Jзони нај"ли'ег развојаJ појединца. 9начи

наставу тре"а довести до максимално могуег степена тешкоа$ водеи рачуна о

!иховој стварној мери. Bади се о томе да ученици превази%у одре%ене тешкое.

Настава мора да има активну улогу и да поставља такве захтеве које е

доприносити даљем развоју ученика$ а који понекад могу имати и компензаторску

функцију за неке спосо"ности или за неке могуности ученика које нису довољно

дошле до изра'аја. акле$ мора се инсистирати на настави која развија$ настави

која се јавља као активни чинилац$ активна форма и покретачка снага у

подстица!у и остварива!у што потпунијег развоја ученика. Све то омогуава да

ученици заиста постану су"јекти наставног процеса.

7202 Пин!ип *и*т('атичн&*ти и п&*т(п(н&*ти у на*та"и:

9ахтев за систематичношу у настави истакао је још у ,. веку чешки

педагог 6.C. Aоменски правеи аналогију измеу природе и наставе$ указујуи да

је Jу настави све ну'но повезано једно са другимJ. На неопходност

систематичности$ као услова који о"ез"еује свесно учеше ученика у процесу

наставе$ после Aоменског$ указивали су #есталоци$ Ушински и други

представници напредне класичне педагогије.

Страна ,0


14/21


(ре"а нагласити да систем није прост и случајан з"ир појединих

изолованих делова$ зна!а о чи!еницама и законима$ ве целовита и јединствена

логичка структура у којој су поједини делови )предмети$ појаве$ процеси и сл.+

меу со"ом повезани одре%еним узрочно3последичним$ временским$ просторним и

другим везама и односима. Сваки део те целине има своје место$ улогу и значај па

прене"регава!е "ило којег од делова доводи до нарушава!а целине. 9"ог тога је

неопходно$ са предметног$ логичког и дидактичког становишта$ да ученици

различите предмете и !ихове везе упознају према одре%еном редоследу и

систематично. ругим речима$ зна!а која се изла'у у настави ваља довести до

структура зна!а као одре%ених целина.

#од систематичношу наставе подразумева се5

12 6асно рашчла!ава!е циљева којима се те'и и !ихових саставнихчинилацаH

72 #регледно и логичко рашчла!ава!е наставног градива и издваја!е

онога што је у !ему "итноH

02 оследно дидактичко3методичко структурира!е тока наставног часа.

Систематичност у излага!у се пости'е ако су сви делови наставног

градива повезани с водеом идејом и ако се те'и открива!у$ уочава!у и

потвр%ива!у !егове суштине. У савременој школи систематичност није

условљена само одговарајуим прилазом садр'ају о"разова!а ве се односи на

цео систем наставе$ на дидактичку артикулацију свих аспеката наставног процеса.

У том правцу дијалектичка повезаност и зависност подразумева5

12 @нтеграцију и диференцијацију научених зна!аH

72 Спрово%е!е ме%упредметних веза и координацију разних$ поготову

сродних наставних предметаH

02 Усклаива!е наставних поступака и методаH

52 =рганизацију наставног процесаH

62 Усаглашава!е израде писмених задатака$ практичних и ла"ораторијских

ве'"а!аH

82 #роверава!е$ приме!ива!е и оце!ива!е зна!а$ вештина и сл.

=воме тре"а додати и један нов$ систематско3структурални прилаз процесу

наставе.

7252 Пин!ип п&"(3ан&*ти т(&и,( и пак*(:

Gе%у изузетно значајним принципима у савременој школи и настави$

принципу повезаности теорије и праксе припада посе"но место. #овезаност

теорије и праксе није само општи захтев кога се тре"а придр'авати у

свакодневном раду ве је и основа$ претпоставка потпунијег и целовитијег рада.

Страна ,8


15/21


Не тре"а посе"но наглашавати да је повезива!е теорије и праксе одувек

"ио пут у савла%ива!у "ројних и различитих зна!а. Gесто теорије и праксе је

зависило од општег развоја наука. 6еданпут је пракса постављала пита!а која су

тра'ила теоријска о"јаш!е!а и трага!а$ а други пут су теоријска зна!а "ила

основа и пут за тра'е!е практичних реше!а. Некад се теоријска мисао "авила

израчунава!ем па се тако$ давно пре откриа неких не"еских тела$

претпостављало постоја!е елементарних честица и веровало у могуности

!иховог практичног корише!а итд. 9"ог тога$ нарочито у данаш!е време$ у

условима веома развијене науке$ технике и технологије$ у различитим о"ластима и

правцима$ повезаност теорије и праксе и развија!е свести о тој повезаности$

представља један од крупних задатака школе и наставе на свим нивоима.

У конципира!у наставних планова и програма често се запа'ају сла"остикоје показују неразумева!е управо поменутог захтева. 6еданпут се претерано

наглашава значај теорије$ а другом приликом значај праксе. =чигледно је тешко

наи меру и равноте'у измеу једног и другог. Ученицима су неопходна теоријска

зна!а као услов и претпоставка целовитијег разумева!а природе и друштва.

(еоријска зна!а омогуавају "р'е прилаго%ава!е променама и у

материјалној сфери и у друштвеним односима. Gе%утим$ у стица!у зна!а ови

захтеви чине само један део онога што ученици тре"а да науче и усвоје. руги део

јесте примена$ веа или ма!а$ теоријских зна!а у свакодневном 'ивоту и раду$

употре"а зна!а у решава!у различитих пита!а и про"лема )ла"ораторијски и

практичан рад$ различити задаци практичног и производног садр'аја$ примена

теорема у математици и физици и сл.+. (ако је пракса извор или почетак сазна!а$

она је реализација зна!а$ али$ тако%е$ и критеријум истине за сваку теорију или

о"ласт. #ракса слу'и ученицима да проду"љеније схвате теорију$ као и да могу

применити и проверити истинитости усвојених зна!а.

7262 Пин!ип &чи+#(дн&*ти:

=чигледност је један од најчеше приме!иваних дидактичких принципа.

?егов основни смисао је да ученицима олакша упознава!е ствари$ појава$

процесаH да им помогне да разумеју односе$ "ило реално и директно$ "ило

посредно путем различитих могуности представља!а тих односа. Укратко$

применом принципа очигледности олакшава се додир са стварношу и схвата!е

односа у стварности.

Kулна искуства представљају извор сазнава!а и јасних представа. ?ихов

велики значај је у томе што омогуавају прелаз ка сазнава!у општег$ а тиме и

Страна ,D


16/21


развој апстрактног мишље!а$ односно повезаност измеу појединачног и општег$

конкретног и апстрактног. У многим случајевима очигледност је ослонац за

успешно прела'е!е овог пута. Улога очигледности је посе"но значајна у

суз"ија!у празног вер"ализма у зна!у ученика. =вај принцип се заснива на оним

психолошким сазнајно3теоријским и педагошким законима и одред"ама који се

налазе у основи Jпринципа јединства конкретног и апстрактногJ. =вај пример

ставља стварно ста!е у специфичан педагошко3психолошки$ а не искључиво

сазнајно3теоријски поло'ај.

6.C. Aоменски ),. век+$ је први изло'ио захтев за очигледношу$

осла!ајуи се на зна!е и уопштена искуства школске праксе. @стичуи да људи

тре"а да уче упознава!ем самих ствари$ а не на основу изјава других о !има$

Aоменски је у својој Eеликој дидактиии поставио Jзлатно правилоJ које језахтевало активност свих чулних органа5J... што је видљиво 3 чулу вида$ што се

чује 3 чулу слуха$ што мирише 3 чулу мириса$ што има укуса 3 чулу укуса$ што је

опипљиво 3 чулу пипа!а. Cко више чула у исти мах могу нешто да осете$ тре"а то

изнети пред више !их одједномL Aоменски је при том имао у виду и улогу

апстракције и говора )речи+ у настави$ па је указивао на повезаност измеу ствари$

појма и именова!а вер"алног исказа о !ој. Сматрао је да су чула основни и једини

извор зна!а и да се на основу !их$ мишље!ем$ долази до нових апстрактних

зна!а.

7282 Пин!ип *"(*н( акти"н&*ти )ч(ника ) на*та"и:

Свесна активност се у дидактици тумачи на различите начине.

Упоре%ива!ем различитих тумаче!а$ наших и страних аутора$ могуе је изло'ити

опште$ заједничке и карактеристичне ознаке овог принципа$ према оном што

преовла%ује у тим схвата!има.

Сви дидактичари признају неопходност свесног и активног односа ученика

према уче!у и стваралачки карактер !иховог рада на свим етапама наставног

процеса. Наглашавају разумева!е садр'аја који се уче и спосо"ност да се они

самостално приме!ују у пракси$ указују на улогу мисаоних операција које улазе у

процес свесног усваја!а зна!а )спосо"ност анализе$ упоре%ива!е$ уопштава!е$

доноше!е закључака+$ као и на свесно учеше ученика у контроли постигнутих

резултата. 9начајно је што се посе"на па'!а придаје односу ученика према уче!у$

Страна ,;


17/21


тако да се овај принцип не ограничава само на подручје интелекта ве и на друге

димензије које садр'и процес уче!а )развија!е мотивације$ позитивни ставови

према уче!у$ намера и потре"а да се нешто научи и сл.+.

#ринцип свесне активности углавном изра'ава психолошку страну

наставе. ?егова суштина и основни задаци јесу у томе да се сагледа како ученици

усвајају зна!а$ какав је !ихов однос према настави и какав и колики је степен

!ихове активности у процесу уче!а и у примени наставног градива. =сновни

акценат је усмерен на схвата!е и осмишљава!е градива које се учи.

=вај принцип указује и на активну улогу личности ученика у настави и

подвлачи !егову функцију су"јекта$ а не пасивног учесника у том процесу.

Свесно и активно уче!е могуе је само ако онај ко учи сазна циљ и значај

уче!а и ако овлада уме!има неопходним за постиза!е одре%еног зна!а. ругим речима ако је оспосо"љен да управља својим уче!ем.

722 Пин!ип та,н&*ти )*"а,а$а 3на$а4 "(=тина и на"ика:

#ринципом трајности се означава чврсто и трајно усваја!е зна!а у

процесу наставе$ тако да она постану стална духовна својина ученика$ да га могу

о"новити када им је то потре"но и применити их у различитим наставним и

'ивотно3практичним ситуацијама.

Kврсто усвојена зна!а су основа ду'ег о"разова!а и самоо"разова!а$ али

она истовремено доприносе и развија!у сазнајних )мисаоних+ спосо"ности

ученика. Уче!е је и премиса и резултат развоја$ пошто усваја!е система зна!а

доводи до одре%ених психичких активности и интензивног развоја$ а одре%ени

нивои овог развоја оспосо"љавају ученике за даље усваја!е све ширих и

сло'енијих зна!а. (ако се остварују логичке структуре мишље!а као низ премиса

за усваја!е зна!а.

У савременој настави све је ва'нија улога логичког паме!а 3 паме!а

осмишљеног$ усмереног и повезаног са мисаоним процесима. Уместо огромног

"роја чи!еница које ученици тешко усвајају$ и уместо пасивног усваја!а и

Jмагационира!аJ зна!а$ неопходно је дати најва'није садр'аје$ суштинске

чи!енице и податке$ у таквој мери$ и таквим методама да чврсто и трајно "уду

усвојени.

Успешна примена овог принципа у пракси претпоставља посе"не анализе$ а

на основу !их и измене садр'аја о"разова!а са становишта сагледава!а онога

што је у !има "азично$ суштинско$ што тре"а о"авезно и трајно усвојити. #осе"но

Страна ,


18/21


је ва'но усваја!е таквих садр'аја који су услов за стица!е и успешно

савла%ива!е наредних делова истог или сродних наставних предмета.

72>2 Пин!ип инди"ид)а#и3а!и,( на*та"н&+ ада:

#ринцип индивидуализације захтева прилаго%ава!е дидактичке активности

сваком ученику водеи рачуна о !еговим индивидуалним осо"еностима.

@ндивидуализовати наставу значи оријентисати се на реалне типове ученика$

узети у о"зир разлике меу !има$ ускладити и варирати методе и поступке

педагошког делова!а према тим разликама$ помои ученицима да напредују према

властитом темпу и могуностима. Bазлике меу ученицима постоје у општим

со"ностима$ "рзини напредова!а$ интересова!има$ мотивацији$ ставовима$ али

такое и посе"ним$ специјалним спосо"ностима.@ндивидуализација наставе је$ у ствари$ прилаго%ава!е дидактичких

активности ученицима$ али се при том води рачуна о !иховим индивидуалним

осо"еностима$ што заправо значи да тре"а подстицати активност појединаца на

путу !иховог развоја. @ндивидуализацијом се настоје остварити могуности у

развоју сваког појединца. :лавни циљ индивидуализације је научити ученике

уче!у$ формирати код !их позитивну мотивацију за уче!е и осло"одити

потенцијалне спосо"ности сваког појединог ученика. #од потенцијалним

спосо"ностима се мисли на сло'ену спосо"ност појединца која се манифестује у

свакој позитивној реакцији за коју је он спосо"ан. =на се појављује из саме

личности$ а васпитни$ о"разовни и други процеси је могу развити или ме!ати. =на

се манифестује у динамичној размени утицаја измеу појединца и !егове средине.

ЗАК?УЧАК:

Aао што смо у горенаведеном тексту видели једни принципи су гу"или

своју актуелност и значај и нестајали$ други су ме!али свој садр'ај$ улогу и

значајH појавлјивали су се$ па и сада се јавлјају$ принципи нове$ савремене школе и

система васпита!а и о"разова!а и наставе социологије.

#олазеи од идеје да васпита!е тре"а да "уде у складу са природом$ као и да води

рачуна о природи детета$ Aоменски, је још у ,. веку формулисао принцип наставе

1 6ан Cмос Aоменски )Comenius+$ ро%ен 21. марта ,D-2$ у ?ив!ицама$ у Kешкој$ преминуо ,D.

новем"ра ,;/. у Cмстердаму$ у Mоландији+ је "ио чешки )присвајају га и Gа%ари$ Словаци$ Немци

идр.+ педагог$ лингвиста$ природ!ак$ хуманиста$ филозоф и политичар.$

Страна ,1

https://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/1592https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/1670https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B0%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B0%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B0%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/1592https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/1670https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B0%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82


19/21


који је у складу с природом )сао"разан природи+. =вај принцип је касније

прихватио Bусо2$ а затим #есталоци0$ али је он ве у ,-. веку потпуно изгу"ио свој

значај. #оставлјају се и афирмишу и нови дидактички принципи$ на пример

принцип научности$ принцип повезаности теорије са праксом и др. @з године у

годину све ду"лје и темелјитије се проучавају про"леми суштине и законитости

процеса наставе и уче!а$ што утиче на то да се$ у послед!е време$ све чеше

поми!у принципи новог дидактичког система5 организација наставе са високим

степеном тешкоа$ водеа улога теоријских зна!а у основном о"разова!у$

принцип наставе која развија$ принцип предметности$ уместо старог принципа

очигледности и слично )Nор%еви$ ,--. година$ стр. 21+. @ако се наставни

принципи разра%ују од појаве саме дидактике$ као систем они још нису коначно

утвр%ени$ што је и разумлјиво. #оједини принципи одра'авају само "итне условеза ефикасност наставе$ док "и систем дидактичких принципа морао о"ухватити

суштинска сведочанства за во%е!е наставе која су неопходна за успех. 6асно је да

систем дидактичких принципа не мо'е JпокритиJ целу теорију наставе$ !ена

типична о"еле'ја$ односе наставник3ученици$ као ни целокупно педагошко

во%е!е с о"илјем могуих појавних о"лика. #ринципи су знатно уопштени и тако

целовитије исказују суштинске односе$ па се за правилну примену и корише!е у

настави подразумевају и одре%ене спосо"ности наставника. #олазеи од општих

оријентација за делова!е које омогуавају принципи$ неопходно је имати у виду и

одговарајуе специфичне услове у којима се одвија наставни процес. =сим тога$

релативна целовитост и затвореност неког принципа изводи се из суштинских

одлика наставе. Gе%утим$ из једне суштинске ознаке могуе је$ на основу !ене

комплексности$ извести више принципа$ као што је из више суштинских одлика

могуе извести само један принцип. (о указује на сло'еност и повезаност многих

про"лема$ па је захтев затворености и релативне целовитости дидактичких

принципа веома тешко остварити. 9"ог тога савремена дидактика те'и да

дидактичке принципе не посматра подвојено и изоловано ве у одре%еној

повезаности и систему. (ако се$ на пример$ принцип научности разматра у

јединству с принципом ускла%ености наставе према узрасту ученика$ а принцип

2 Oан Oак Bусо )франц. Jean-Jacques RousseauH Oенева$ Pвајцарска$ 21. јун ,,2. 3 Qрменонвил$

Iранцуска$ 2. јул ,1+$ "ио је швајцарско3француски филозоф$ писац$ политички теоретичар и

самоуки композитор из до"а просветитељства. Oан Oак Bусо је "ио најутицајнији филозоф

просветитељства.$

3 6охан Mајнрих #есталоци )нем. Johann Heinrich PestalozziH Fирих$ ,2. јануар ,8; 3


20/21


свесности и активности у повезаности с руководеом улогом наставника и слично.

=вакав прилаз дидактичким принципима мо'е тачније и потпуније о"ухватити

суштину наставног процеса и ду"ље указати на !егов комплексан карактер

посе"но у настави социлогије.

#олазеи од о"јективних критеријума$ "рој дидактичких принципа се не "и

смео произвољно повеавати иако је то могуе зависно од општости којој се те'и

коју настава социологија свакако носи.

Gорају се тако%е имати у виду и су"јективна схвата!а разних аутора$

изра'ена у искуству$ усвојеним теоријским погледима$ па многи од !их сродне

принципе често спајају или их$ пак$ раздвајају. Неопходно је имати на уму и веома

дугу традицију дидактичких принципа$ али се она мора посматрати са становишта

Jдидактичке структуре напретка$ као јединства потвр%еног и непотвр%еногJ)Gилосављеви$ 2///. година$ стр. 00.+. 9"ог тога је потре"но проверавати колико

познати системи дидактичких принципа могу одговарати новим схвата!има

суштине педагошког процеса уопште$ а наставног процеса социлогије посе"но.

ЛИТЕРАТУРА:

,. Gладен Eилотијеви5 идактика 2$ Научна к!ига и Учитељски факултету


21/21


D. #роданови (.$ и Ничкови B.$ 4идактика7$ 9авод за у>"енике и наставна

средства$ "енике и наставнасредства$

Documents

Didaktički Principi i Pravila i Njihova Primena u Nastavi Sociologije