Dipl Zelena Arhitektura Krajnja Verzija

Održiva arhitektura XXI veka

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................3

Predmet rada...............................................................................................................................4

Cilj rada.......................................................................................................................................4

1. ODRŽIVA ARHITEKTURA......................................................................................................5

1.1. Osnovne teme održivosti građenja........................................................................................7

1.2. Postavke održivog arhitektonskog projektovanja.................................................................9

1.3. Programske osnove savremene arhitektonske prakse.........................................................10

1.4. ‘‘Programiranje’‘ održivih kuća........................................................................................12

2. EKOLOGIJA I ARHITEKTURA.............................................................................................14

2.1. Arkologija i permakultura, "podgrane" održive arhitekture..............................................15

3. EKOLOŠKI MATERIJALI.......................................................................................................16

3.1. Gradnja ekološki prihvatljivim materijalima......................................................................16

3.2. Građenje zemljom...............................................................................................................18

3.3. Građenje nabojem i čerpićem.............................................................................................19

3.4. Građenje stabilizovanom zemljom.....................................................................................21

3.5. Građenje baliranom slamom...............................................................................................24

3.6. Inovativni ekološki materijali budućnosti..........................................................................27

3.6.1. Ecovative materijali od gljiva......................................................................................27

3.6.2. Bioplastika i smole kompanije Algix..........................................................................28

3.6.3. Alginix kompanije Tamarisk Technologies.................................................................29

3.7. Primer primene ekološkog materijala.................................................................................30

4. ZELENA ARHITEKTURA......................................................................................................33

1


4.1. Eko selo eko kuća i eko grad..............................................................................................34

5. ENERGETSKI EFIKASNE ZGRADE.....................................................................................35

5.1. Vrste energetski efikasnih kuća..........................................................................................35

5.2. Pasivne kuće.......................................................................................................................36

6. PRIMERI ZELENIH ZGRADA I ODRŽIVE ARHITEKTURE..............................................41

6.1. Cvetni toranj ‘‘Flover Tover’‘............................................................................................41

6.2. Stambeni kompleks Eden Bio (2009)................................................................................42

6.3. Vertikalne šume u Milanu..................................................................................................45

7. PATRIK BLANK (Patric Blanc 04.06.1953. Pariz).................................................................48

7.1. Vertikalne bašte Patrika Blanka..........................................................................................49

8. EKO GRADOVI BUDUĆNOSTI.............................................................................................53

8.1. Fujisawa Japan....................................................................................................................54

8.2. Songdo Koreja....................................................................................................................56

9. ZELENA GRADNJA U SRBIJI...............................................................................................58

9.1. Zelena gradnja kao šansa za biznis.....................................................................................61

9.2. LEED u Srbiji.....................................................................................................................62

ZAKLJUČAK................................................................................................................................63

Literatura....................................................................................................................................64

2


UVOD

U mnogim zemljama u razvoju životni standard i kvalitet života mogu se unaprediti kroz

povećanu ali efikasnu potrošnju. Održiva potrošnja je traganje za poboljšanjem kvaliteta života,

kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. To je skup potreba sadašnjih i budućih

generacija za dobrima i uslugama koji su ekonomski i socijalno održivi, kao i održivi u

smislu životne sredine. Na dostizanje održivog razvoja, pored održivog korišćenja prirodnih

resursa, uticaj ima i stepen održive proizvodnje i potrošnje. Odgovornost za održivu potrošnju je

podeljena među svim članovima i institucijama društva: potrošačima, vladama, poslovnim i

sindikalnim organizacijama, kao i organizacijama čiji je osnovni zadatak zaštita i unapređenje

životne sredine. Međutim, u razvijenim zemljama, gde je tražnja potrošača više nego

zadovoljena, sve više se pojavljuje shvatanje da je kvalitet života možda umanjen zbog

manjkavosti drugih determinanti (druženje i pripadnost zajednici, individualno zdravlje,

dovoljno vremena za odmor, rekreacija, kulturne aktivnosti) bez kojih ostvarena potrošnja ne

može efikasno pružiti kvalitet života. Stanje fizičkog, prirodnog, društvenog i kulturnog

konteksta zajednice – životne sredine – je presudno za pravo ljudsko vrednovanje potrošačkih

praksi. Značajan doprinos koji vlade mogu da daju održivoj potrošnji u međunarodnom

kontekstu je promovisanje održive međusobno korisne međunarodne trgovine. U ovom

kontekstu, informisanje o najboljima praksama i opšta praksa razmene iskustava su od pomoći.

Vrlo značajan ekonomski efekat na održivost može da ima upravljanje kvalitetom životne

sredine kroz upravljanje kvalitetom industrijskih proizvoda, kvalitetom tehnologija proizvodnje i

reciklažom, kao jednim od načina za upravljanje otpadom.

3

Toshiba, 06/24/14,

izbaciti

Toshiba, 06/24/14,

slika je ok, ali I nju izbacite


Predmet rada

Održiva arhitektura formalni je deo koncepta održivog razvoja globalnih razmera.Iako u

svojoj definiciji ostavlja vrlo široko polje tumačenja i interpretacije, najčešće je shvaćena kao

model projektovanja koji se racionalno odnosi prema potrošnji energije i suzdržava potrošnju

ograničenih prirodnih resursa. U domenu pluralizma postmoderne prakse postavlja se dilema da

li je održiva arhitektura, ili pak neka njena interpretacija legitimni savremeni smer arhitektonske

teorije i prakse, ili samo dopunjeni metod projektovanja. Ukoliko ovaj okvir posmatramo kao

mogući teorijsko-folozofski diskurs savremenog projektovanja, onda u središtu pažnje nisu

modeli implementacije tehnoloških sistema, nego razvoj koherentne osnove za nove tipove kuća,

i to kroz njihovo „reprogramiranje’‘ za savremeni trenutak. Poslovni objekti već doživljavaju

svoju transformaciju, i u sistemu novih pojava neophodne su i nove programske osnove, koje,

kao takve, integrišu rešenja za potrebe savremenog poslovanja, ali i savremenog korisnika.1

Cilj rada

Promovisanje ideje zelene gradnje (ekološke i energetski efikasne gradnje) i podsticaja

promene svesti stručne i šire javnosti u načinu planiranja, projektovanja i izvođenja građevinskih

objekata kao i načina njihovog korišćenja i održivosti u skladu interesa korisnika tih objekata,

predstavlja veoma važan korak za dalji razvoj čovečanstva.Filozofija održive eko-arhitekture

jeste da se smanji uticaj ljudi na životnu sredinu. U projektovanju ili poboljšanju građevina teži

se ka samoodrživim zgradama, pametnim sistemima za energetsku efikasnost, 0% emisije

zagađenja i uzimaju se u obzir svi elementi infrastrukture, uključujući transport, komunalne

usluge, reciklaža, energija, itd.U novije vreme su se oformile ideje i projekti o novim gradovima

koji redefinišu čitav način života, od socijalnih elemenata, kao što je zaposlenost i

ravnopravnost, do ekoloških elemenata, kao što je energetska efikasnost i razvoj eko-tehnologija.

1 Foster, N. (2000) Introduction, u: Behling, S., Behling, S. Solar Power: The Evolution of Sustainable Architecture, Prestel Publishing, New York, str. 9.

4

Toshiba, 06/24/14,

umesto ovoga ubacila bih deo iz 1.2 ***‘ nakon zalaska Modernizma ‘‘arhitektura treba novu ideologiju, a održivost može biti ta ideologija’***


1. ODRŽIVA ARHITEKTURA

Za klimatsko temperiranje zgrada u industrijskim zemljama troši se gotovo polovinu

primarne energije tih zemalja.Zato je gradnja bez ekoloških inovacija arhitektura prošlosti bez

budućnosti. Već dugo je razvijena ekološka građevinska tehnologija: nisko energetske zgrade

koje za grejanje godišnje troše manje od 30 kilovata sati po metru kvadratnom, energetski

pasivne zgrade bez potrebe spoljne energije za grejanje i energetski plus zgrade koje dodatno

proizvode energiju s aktivnim solarnim uređajima. Zgrade budućnosti će biti ne samo

prebivalište nego i električne centrale koje će moći pokrivati više od polovine potrebe električne

energije jedne zemlje. Građevinski inženjeri danas moraju biti ekološki inženjeri. Tema održive

gradnje, održive u smislu da sav proces dobijanja sirovina, proizvodnje materijala, izgradnje i

životnog veka objekta, te u zbrinjavanju ostataka nakon ispunjene svrhe, zadovolji uslove da ne

šteti ljudima ni Zemlji kao celini ili ima najmanji mogući uticaj. U održivoj gradnji koriste se

raspoloživi lokalni resursi kao drvo, slama, zemlja, kamen i otpad. Takvi 'zeleni' objekti grade se

sa ciljem da budu zdravi i da snabdevanja osnovnim životnim potrebama stanovnike - hranom,

vodom i energijom, a za to koriste energiju sunca, vetra, biomase i sakupljaju kišnicu sa krova.

Takve građevine pažljivo se dizajniraju uzimajući u obzir lokalne klimatske prilike i raspoložive

lokalne resurse. Nezdravo izdanje novogradnje, koje možda i ima visoka izolaciona svojstva, no

podseća na život u kutiji šibica. Loš, neodrživ dizajn dovodi do povećanja potrošnje energenata,

a time i do većeg ekološkog otiska njihovih stanovnika. Gradnja ima značajan uticaj na životnu

sredinu, zbog čega je praksa zelene gradnje jako važna kako bi se taj uticaj smanjio. Ukupni

štetni uticaj građevne industrije na životnu sredinu teško je izračunati, jer treba uključiti faktore

kao što su eksploatacija i transport sirovina, potrošnja energije za proizvodnju građevinskog

materijala, emisije štetnih gasova i građevinski otpad. Samo delić tih svih uticaja na životnu

sredinu može se prikazati u količini ugljen-dioksida, jednog od uzroka efekta staklenika, koji

nastaje u procesu proizvodnje cementa. Za dobijanje jedne tone cementa proizvede se 814 tona

ugljen-dioksida, bez uračunatog vađenja kamena i transporta.Ekološki otisak konvencionalne

gradnje često je prikazan manjim nego što to zapravo jeste, dok je u javnosti shvaćena cena

zelene gradnje često previsoka.česta je pretpostavka da je zelena gradnja mnogo skuplja od

konvencionalne. Međutim, na primeru gradnje balama slame, koja je izolacija i konstrukcijski

5


materijal u jednom, možemo izračunati da za zidove kuće od 100m2 možemo utrošiti samo

4000kn. Za takvu kuću potrebno je otprilike 400 bala slame, čija se cena (najčešće sa dostavom)

kreće od 2,5 kn do 10kn po komadu. Ako računamo da nam za klasičnu gradnju ciglom treba

dodatna toplotna izolacija, ušteda je može biti značajna. Postoje mnogi primeri gradnje balama

slame u kojima vlasnici sami grade svoju kuću uz pomoć prijatelja, što dodatno smanjuje

troškove. Slama ima odlična izolaciona svojstva koja su skoro dvostruko bolja od standarda za

pasivne građevine. To će njenim budućim stanovnicima doneti dodatne uštede, jer će troškovi

grejanja biti znatno niži nego u klasičnoj gradnji.2

Estetska strana zelene arhitekture ili održivog dizajna je filozofija gradnje životnog

prostora koji je u skladu sa prirodnim karakteristikama i resursima koji okružuju mesto gradnje.

Nekoliko je metoda u dizajniranju održivih objekata koje se sledi: koriste se specifični 'zeleni'

građevinski materijali iz lokalne sredine, smanjuje se količina otpada, optimizuju se sistemi i

koriste se obnovljivi izvori energije proizvedeni na samom mestu gradnje. Obnovljivi prirodni

materijali kao što su to bambus, slama, klade i drvna građa iz održivo upravljanih šuma i

kamen.U održivoj gradnji često se koristi i otpad kao gradivni materijal koji nije

obnovljiv.Primer za to mogu biti stare auto gume koje napunjene zemljom predstavljaju odlične

noseće zidove. Limenke i tegle se mogu koristiti kao ispuna zidova, kako bi se smanjila upotreba

novo proizvedenih materijala. Umesto klasične građevinske izolacije kao mineralna vuna ili

stiropor koji su zahtevni za životnu sredinu, mogu se koristiti materijali sa niskom komponentom

isparljivih sastojaka - reciklirano grubo platno, ovčija vuna, slama, piljevina ili celuloza. Kako bi

izbegli insekte i štetočine, može se koristiti boraks (borna kiselina) ili kreč s kojim se izolacioni

materijal meša. Kao primer zelenog razmišljanja u gradnji može poslužiti ponovna upotreba

materijala iz kuća koje se ruše. Kada se stare zgrade ruše, sva kvalitetna građa se iskorišćava,

obnavlja i koristi. Kamen je takođe pogodan za ponovnu upotrebu.Kako bi se smanjila količina

energetske potrošnje objekta, najveću važnost treba pridodati orijentaciji prema stranama

sveta.Pravilnom orijentacijom može se iskoristiti energija sunca koja zagreva prostore zimi, a

hladi leti. Dobro dizajnirana građevina pomaže svojim stanovnicima da ne proizvode otpad, na

primer, predviđanjem mesta za kompostiranje u kuhinji i ugradnjom staklenika za celogodišnji

uzgoj hrane i sadnica.


6

Toshiba, 06/24/14,

I ovaj deo mozete izbaciti

Toshiba, 06/24/14,

Mozete izbaciti ovaj deo


Da bi ljudi osigurali sopstveni krov nad glavom često uzimaju kredite koji traju i do

trideset godina. U vreme ekonomske nestabilnosti, takvi krediti postaju znatno psihičko

opterećenje te nikako ne predstavljaju održivo rešenje zasnovano na brizi za ljude, za Zemlju i

pravednu raspodelu resursa., Rešenje vidi u saradnji ljudi, korišćenju lokalnih materijala i

manjem uplitanju zakona u područje gradnje: "Neke od najšarmantnijih i klimi prilagođenih kuća

na Zemlji izgrađene su bez bankarskih kredita, arhitekata, dobavljača, metala, ili betona.

Izgrađene su u oblastima gde trgovačka udruženja, građevinski inspektori, zdravstveni službenici

i lokalna i državna vlast ne ometaju zajednice koje grade svoje kuće da im budu skloništa.

Kamen, zemlja, bambus, drvo, špaga, pletiva od šibe, opeka i crep su vekovima poznati izdržljivi

građevinski materijali koje ljudi koriste."(Bill Mollison, jedan od osnivača permakulture).

1.1. Osnovne teme održivosti građenja

Ekološki prihvatljivi građevinski materijali. Oko 50% svih materijala koji se izvade iz

zemljine kore transformišu se u građevinske materijale i proizvode, koji kada uđu u

otpadni tok, čine oko 50% ukupnog otpada.

Energetska efikasnost u objektima. Izgradnja, korišćenje i rušenje izgrađenih objekata

troše oko 40% ukupne energije i proizvode oko 40% emisije štetnih gasova koji

prouzrokuju efekat staklene bašte; potencijal za smanjenje emisije štetnih gasova u toku

životnog veka objekata je veći nego u bilo kom drugom sektoru i zbog toga predstavlja

najznačajniji cilj za redukciju emisija u smislu postizanja ciljeva definisanih KYOTO

protokolom.

Upravljanje otpadom u toku izgradnje i rušenja objekata. Građevinski otpad koji nastaje

tokom izgradnje i rušenja objekata čini po težini najveći otpadni tok u EU; potrebno je

naglasiti potrebu za smanjenjem količine otpada i za recikliranjem.

Očuvanje vodenih rezervi. Korišćenje objekata opterećuje prirodne rezerve vode- otpadna

voda i kanalizacija moraju da se prečiste pre nego što se vrate u vodene tokove.

Zdravlje u objektima. Kvalitet unutrašnjeg okruženja u zgradama je osnovni element

zdravlja njihovih korisnika; bioklimatske osobine i dobra ventilacija mogu smanjiti ili

7


čak eliminisati potrebu za klimatizacijom u letnjim measecima, dok smanjuju količinu

energije potrebne za grejanje zimi.

Transportni aspekti vezani za objekte. Dokle god moderna civilizacija nastavlja da se

oslanja na sagorevanje fosilnih goriva, kao svog osnovnog izvora energije za transport,

biće trajni ekološki imperativ da se razvijaju gradovi relativno velike gustine

izgrađenosti.

Urbana održivost. Gradski metabolizam, naročito pojavom potrošačke kulture i za nju

vezanih potreba, troši velike količine obnovljivih i neobnovljivih resursa pri tom

proizvodeći velike količine komunalnog i industrijskog otpada utičući u velikoj meri i na

biodiverzitet.

Održiva arhitektura. Održiva arhitektura se mora posmatrati u kontekstu sveobuhvatnog i

integrisanog postupka u ukupnom kvalitetu izgrađenog okruženja, a posebno u urbanom

kontekstu.

Socijalni uticaji koji izrastaju iz građevinskih aktivnosti i izgrađenog okruženja. Održivo

građenje poboljšava uslove života i odnos građana prema svom okruženju.

Održive objekte odlikuje veća energetska efikasnost odnosno niži troškovi grejanja,

hlađenja i osvetljenja, kao i povećana udobnost korisnika kroz zdravije uslove života i rada. Oni

proizvode manje zagađenja jer koriste manje energije. Ukoliko se u startu i potroši više sredstava

za njihovu izgradnju ta se sredstva veoma brzo vraćaju kroz cenu korišćenja.

Održivi objekti su rezultat promene u načinu razmišljanja, projektovanja, izgradnje i

korišćenja izgrađenih kapaciteta. Pri projektovanju održivog objekta mora se uzeti u obzir i uticaj

okruženja na objekat, njegov položaj, kao i uticaj objekta na okruženje.

8


1.2. Postavke održivog arhitektonskog projektovanja

Održivi razvoj definisan je kao globalni razvojni model koji dotiče sve sfere ljudskog

delovanja. Shvaćen kao sistem akcija i mera na koje se razvojne politike oslanjaju, koncept i

dalje ne daje precizne upute daljeg razvoja arhitektonske prakse. Suzan Hegan (Susannah

Haggan) je mišljenja daporuka arhitekture može biti mnogo više od dobrog primera, te da u

građenoj sredini prelazak na ‘‘održivu’‘ praksu može biti predvođen arhitektama, ‘‘ne samo kao

specifikacija i projektovanje omotača i servisa kuće na određeni način, nego takođe izražavanjem

mogućnosti arhitekture da transformiše samu sebe. To je njena ideološka poruka: ne da

arhitektura može transformisati društvo, nego da može transformisati samu sebe, i u tom procesu

možda ostale oblike proizvodnje. ‘‘ Hajet (Peter Hyett) takođe ističe da nakon zalaska

Modernizma ‘‘arhitektura treba novu ideologiju, a održivost može biti ta ideologija’‘.3U

vakuumu nekoherentne teorijske osnove i višekolosečnog razvoja arhitektonske prakse, jasno je

da su precizne postavkegotovo neophodne za suštinsku implementaciju ideja održivog

projektovanja.Iako je delovanje mnogih ideologija ocenjeno kao akutno stanje selektivnog

bavljenja stvarima, i dalje je opravdano zapitati se da li su upravo ideološke predispozicije

neophodne za ozbiljniju socijalnu akciju.

U savremenim postavkama održivog razvoja, pitanje arhitekture, projektovanja i uopšte

položaja arhitekata ostaje dramatično po strani.Foster ističe da ‘‘projektanti, bilo da su u pitanju

arhitekte ili inženjeri, mogu samo da postupaju u skladu sa inicijativama političara koji zapravo

postavljaju prioritete.’‘4

Osim toga, socijalno razumevanje i prihvatanje određenih fenomena potpuno je u senci

ekonomskog interesa. Tako se stalno poteže pitanje može li ‘‘održivo projektovanje’‘ biti

podsticajno, ili je zaista pitanje suzdržavanja svega, pa i arhitektonske kreativnosti ono što nas

čeka u budućnosti. Meknejten (Phil Macnaghtan) i Ari (John Urry) upozoravaju da ‘‘isticanje

3

4Lesar, Marijana (2008), Održivost u praksi; Održiva gradnja.Kneja, Tisak ACT Printlab d.o.o.

9

Toshiba, 06/24/14,

Ovaj deo izbaciti I ubaciti deo u predmet rada


ograničenja, zajedno sa mnoštvom 'ne radi', ili 'radi manje', mogu promovisati uverenje da je

odgovornost prema okruženju u svojoj suštini krajnje restriktivna i disciplinarna’‘5

Međutim, koliko je ekološki imperativ postao imoralni imperativ projektanata govori

činjenica da sekonstantno istražuju modeli kojim bi se održivo projektovanje zapravo

implementiralo u savremene tokove arhitektonske prakse. Neki od modela, koji su predočeni na

evropskom tržištu zapravo u prvi planističu marketinški potencijal ‘‘održivog’‘ investiranja,te je

tako ‘‘zelena zgrada’‘ više nego profitabilnaetiketa na tržištu nekretnina razvijenih

zemalja.Predložena je ekspertska saradnja na projektu idefinisani projektni program koji u

najranijoj fazi ističe ove aspekte u prvi plan. Na taj način, finalni projektantski model postaje

anticipiran još u programskoj fazi, tražeći zajedničku platformu za potrebe naručioca, korisnika i

projektanta, kroz integralna rešenja za pitanja unutrašnje i spoljne sredine.

1.3. Programske osnove savremene arhitektonske prakse

Program u arhitektonskom projektovanju, definisan je kao osnovni dokument na osnovu

kojeg se pristupa procesu projektovanja. Program se najpre definiše kao izraz prostornog

sadržaja budućeg objekta, ali su u njemu definisani i ostali ciljevi projektantskog postupka.

Bilo da je program rezultat istraživanja projektnog zadatka, ili projektni zadatak već

jasno definiše program buduće kuće, ovim dokumentom jasno se utvrđuju projektantski

problemi, njihovi odnosi i, posredno, ciljevi samog projekta. Petrović izdvaja dva osnovna

sistema problema s kojima se susreću projektanti, i to probleme objekta, koji su vezani za pitanja

parametara budućeg objekta, i projektantske probleme, koji se usmeravaju na pitanje izbora

pravog projektantskog postupka, i zapravo samog projektantskog koncepta6. Ukoliko se

5 Vidler, A. (2003) Toward a Theory of the Architectural Program, October 106 – Fall 2003, October Magazine, Ltd. And Massachusetts Institute of Technology, str. 59-74.6Lesar, Marijana (2008), Održivost u praksi; Održiva gradnja.Kneja, Tisak ACT Printlab d.o.o.

10


projektantski problemi zapravo suštinski i postavljaju u prvu fazu projektantskog postupka –

problemsku fazu, kojoj pripada i programiranje kuće, jasno je da pristup programu nikako nije

odvojen od koncepta, i da je značaj razvoja programa u ovoj fazi višestruk.

Iako je program neizostavni deo arhitektonskog stvaralaštva, i to pre svega kao oblik

preciziranja zahteva naručioca, svoj značaj menja i kroz noviju istoriju arhitektonske prakse.

Radikalnije promene u pristupu programu nastupile su u ranim godinama modernizma, u

proglasima ‘‘nove arhitekture’‘, ali je ubrzo težište prebačeno na formalistički i funkcionalistički

diskurs modernog pokreta.

Internacionalizacija ideja, ali i ‘‘univerzalizacija’‘ ciljeva sad već globalne arhitekture,

kao posledicu imali su udaljavanje od suštinskih potreba finalnih korisnika samih kuća.

Evidentna dehumanizacija arhitekture u periodu 50-ih problematizovana je u post-modernom

periodu, ali najpre kroz istraživanje komunikacionog sistema arhitekture koji kroz svoje poruke i

simbole treba da je približi korisniku. Pitanje razvoja programa, u kontekstu razvoja tehnologije

ali i socijalno-kulturnih promena ostalo je nekako po strani.

Vajdler (Vidler) ističe da su prve suštinske promene u periodu 60-ih godina, kada je

funkcionalizam modernističkih kuća već ocenjen kao jednostrano sagledavanje svih funkcija

arhitekture, zapravo došle kroz rad Arhigrama7. Futurističke vizije Herona, Kuka i Kromptona za

kuće i gradove budućnosti zapravo su samo na prvi pogled predlozi nove arhitekture tehnološki

uznapredovalog i logocentričnog društva druge polovine 20.veka.

Banam (Rayner Banham) je među prvima istakao njihovo pionirsko bavljenje

restitucijom ideje o programu, i to novom programu kuća za savremeni trenutak, koji razmatra

suštinske potrebe korisnika i uključuje pitanje odnosa prema sredini.


11


1.4. ‘‘Programiranje’‘ održivih kuća

Upravo u takvim postavkama savremenog programa arhitektonskih objekata leži i njegov

značaj za pitanja implementacije održive arhitektonske prakse. Ako je Arhigram predočio

mogućnosti savremenog envajronmentalizma, onda novo programiranje kuća zapravo ne može

biti shvaćeno kao ‘‘usluživanje zelenih kuća, sputanih statičnim odgovorom na postojeću

ekonomiju i primitivnu tehnologiju, niti može pratiti kontekstualizam novog urbanizma

svedenog na nostalgični odgovor na lažni osećaj ‘‘dobre’‘ prošlosti, niti, na kraju, prihvatiti

premise globalnog kasnog modernizma, sputanog pogrešnom verom u tehnološki univerzalizam.

Umesto toga, on mora biti fleksibilan i prilagodljiv, inventivan i mobilan u svom

odgovoru na uslove okruženja i tehnološke mogućnosti.’‘. U svetlu takvih promena, gde je

program kuće zapravo rezultat ‘‘tehnologije svakodnevnog života’‘, program nije ograničen na

opis sadržaja prostora, nego na opšti projektantski pristup, koji jednako razmatra probleme

objekta i projektantske probleme.Iako su radovi Arhigrama već na određeni način polemisali nad

problemima odnosa prema okruženju, tek je 80-ih godina projektovanje osetljivo na pitanja

životne sredine došlo u središte pažnje. Istovremeno, sindromi bolesnih zgrada istakli su značaj

unutrašnjeg komfora korisnika prostora, čime je korisnički orijentisano projektovanje definisano

kao nova strategija koja jednovremeno rešava pitanja smanjene produktivnosti, ali i humanizuje

radno okruženje.

Međutim, ono što i Dafi (Francis Duffy)često ističe kao goruće pitanje savremenih

poslovnih zgrada jeste činjenica da se malo toga promenilo u programskom smislu i da su

zapravo savremene poslovne zgrade zapravo još uvek recidivi prethodnih tradicija. Projektovanje

velikog broja poslovnih zgrada ostalo je fizički, manje ili više na mestu gde je i počelo

projektovanje poslovnih objekata-na početku 20. veka. U tom smislu, menadžeri objekata dele sa

arhitektima dobar deo odgovornosti za ono što Dafi naziva ‘‘zapanjujući slučajkonzervativizma’‘

gde sve razvijene organizacione sheme i dalje s nedovoljno pažnje razmatraju korisnika.8

8Abley, 2001: str. 8.

12


Istraživanje ‘‘afiniteta između radnih shema, tipova zgrada i sistema unutrašnjeg

komfora’‘ jedna je od mogućih linija istraživanja koje će voditi i unapređenju programa

poslovnih zgrada9. Prvi primeri ovakvog pristupa, koji dolaze 90-ih godina, zapravo su konačna

realizacija koncepta ‘‘climatroffice’‘, novog razvojnog modela poslovnih zgrada, gde su ideje

Fulera i Fostera zapravo sinergijski odgovor na pitanja novog poslovanja i odnosa prema sredini.

Fleksibilni prostor, energetska efikasnost i maksimizacija upotrebnog prostora

dematerijalizacijom omotača objekta, lakoća, velika količina prirodne svetlosti, i konačno

‘‘savršeni prostor, u kojem su moguće izmene, elegantno i bez mnogo muke’‘, objedinjeni su

novim predlozima za poslovne objekte budućnosti, koji ne samo da unapređuju građenje, nego se

suštinski posvećuju novom programiranju kuće, kroz radno i klimatsko zoniranje.10

9 Foster, N. (2000) Introduction, u: Behling, S., Behling, S. Solar Power: The Evolution of Sustainable Architecture, Prestel Publishing, New York, str. 9.10 Vidler, A. (2003) Toward a Theory of the Architectural Program, October 106 – Fall 2003, October Magazine, Ltd. And Massachusetts Institute of Technology, str. 59-74.

13


2. EKOLOGIJA I ARHITEKTURA

Ekologija je nauka o suživotu svih živih organizama u prirodi, o njihovom delovanju na

okolinu u kojoj žive io delovanju okoline na njih. 1866. Ernst Haeckel, nemački biolog prvi je

upotrebio termin ekologija za povezanost živih bića i okoline. Reč ekologija dolazi od grčke reči

oikos, što znači dom, kuća; i logos, reč, govor.

Ekološka, održiva ili zelena arhitektura, deo je jednog šireg koncepta o kojem se u

poslednjih nekoliko decenija sve više govori. Održivi razvoj i ideja smanjenja štetnih posledica

čovekovog postojanja, potakla je stručnjake iz različitih oblasti da krenu u potragu za korisnim

rešenjima. Međutim, iako su ekologiju pozicionirali u prvi plan, neki od njih nisu zanemarili

jednu od osnovnih komponenti dizajna - estetiku. Bit ove arhitekture zapravo i jest negovanje

lepote, ali i stavljanje naglaska na zdravlje njenih korisnika, kao i osećaj zajedništva. Ovim,

održiva arhitektura ima pred sobom težak zadatak-kako dizajnirati zdravo, prirodno okruženje,

koje će štedeti energiju, izgledati lepo i biti suprotnost sve većoj nivou otuđenja u skorijoj

budućnosti.

Kako početi bilo kakvu raspravu na temu koja se tiče ekologije? Problemima vezanim za

životnu sredinu? Ili, pak, mogućim rešenjima, koja se pojavljuju sa različitih strana sveta i na

potpuno različitim nivoima i oblastima rada - od ekologa, inženjera, aktivista, proizvođača

organske hrane, političara, ekonomista, arhitekata, dizajnera? Ni samo ograničavanje na

principima ekološke gradnje nije lakši posao, jer pravci u kojima se može ići u ovoj oblasti su

nepregledni. Održiva arhitektura.Zelena gradnja.Organska arhitektura.Vernakularna

arhitektura.Ekološki dizajn.Održivi dizajn.Obnovljiva energija u stanovanju.Štedljive

građevine.Alternativni materijali.Nabrajanje bi se nastavilo u nedogled.Iako postoji niz razlika u

konceptima, jedno je zajedničko svim spomenutim formama ove gradnje - ekološka svest o

životnoj sredini prilikom izgradnje životnog prostora. Sve ovo podseća na ideje tvoraca

Bauhausa, Valtera Gropiusa i Adolfa Losa, koji su svojim revolucionarnim, niskim građevinama,

predviđenim za stanovanje radnika i studenata, predvideli ravne krovove kao prostor za

socijalizaciju. Krovovi su, u njihovoj zamisli, predstavljali prostor za komunalne vrtove,

14


nakojima bi se uzgajalo povrće za stanare. U projektovanju ili poboljšanju građevina teži se ka

samoodrživim zgradama, pametnim sistemima za energetsku efikasnost, bez zagađenja i uzimaju

se u obzir svi elementi infrastrukture, uključujući transport, komunalne usluge, reciklaža,

energija, itd Postoje razni sistemi koji omogućavaju da zgrada postane održiva: zeleni krovovi,

vertikalne bašte, reciklažu otpada, korišćenje materijala iz okoline i prirodnih materijala,

prirodno osvetljenje i ventilacija .. Jedan od široko prihvaćenih načina procene stepeni koliko je

zgrada zelena je po LEED standardu (Leadership in Energi and Environmental Design). LEED

standard je osnovan 1994.sa namerom da se unificira procena koliko je koja zgrada zelena

odnosno održiva.

https://www.facebook.com/seminarskimaturskidiplomski.radovi.9

15


16

Documents

Dipl Zelena Arhitektura Krajnja Verzija