Najslabija Karika nije kao drugi kvizovi i radu na njemu se ne moe pristupiti kao bilo kom drugom kvizu

Katedra za Produkciju u umetnosti i medijimaDIPLOMSKI RAD

Produkcija televizijskog fenomena

na primeru kviza ''elite li da postanete milioner''

Student: Tanja BojkovicMentor: Aleksandar Timofejev

Beograd 2013.godina

41. UVOD

81.1 Pojmovno-hipotetiki okvir istraivanja

111.2 Pristup problemu i metode istraivanja

122. GLOBALNI FENOMEN

13Slika br. 1 - Originalno stablo novca, pitanja i pomoi

142.1 Milioner u svetu

162.2 Velika Britanija

172.3 Sjedinjene Amerike Drave

202.3.1 Super Milioner

213. FORMAT KVIZA elite li da postanete Milioner?

223.1 Format

22Slika br. 2- Grafiki prikaz pitanja na izlazu

23Slika br.3 Pomoi na raspolaganju

243.2 Srpska verzija formata

25Slika br. 4 - Poreenje stabla novca

253.2.1 Specijalna izdanja

263.2.1.1 Parovi

263.2.1.2 Poznati

283.3 Produkcija

283.3.1 Voditelj

293.3.2 Takmiari

323.3.3 Pitanja

353.3.3.1 Stil pisanja pitanja

373.3.3.2 Primeri neispravnih pitanja

383.3.3.2 Primeri ispravnih pitanja

393.3.4 Planiranje snimanja

403.3.5 lanovi proizvodnog tima

403.3.5.1 Producent

413.3.5.2 Izvrni producent

413.3.5.3 Reditelj

413.3.5.4 Producent saradnik

413.3.5.5 Menader produkcije

413.3.5.6 Koordinator produkcije

423.3.5.7 Asistent produkcije

423.3.5.8 Pisac

423.3.6 Studio i tehnika

423.3.6.1 Scenografija

43Slika br. 5 Fotografije studija

443.3.6.2 Oprema za snimanje

45Slika br. 6 Raspored kamera i studio

463.3.6.3 Rasveta

493.3.6.4 Kompjuterski sistem

503.3.7 Scenario

503.3.7.1 Uvod i poetak emisije

513.3.7.2 Sigurne sume i vee svote

523.3.7.3 Korienje pomoi

533.3.7.4 Novi takmiari u epizodi

533.3.7.5 Povratak sa reklama i odjava emisije

543.3.7.6 Kreiranje tenzije

553.3.8 Nagradni fond

574. INOVACIJE, PROMOCIJA I PRIHODOVANJE

57Slika br. 7 Neki primeri Milioner proizvoda

584.1 Internet

594.2 Digitalna i kablovska TV

604.3 Promotivna i komercijalna izdanja

624.4 Drutvene igre

624.5 SMS i mobilna telefonija

655. ZAKLJUAK

71LITERATURA

1. UVODPoetku emitovanja televizijskog signala prethodilo je nekoliko vanih izuma iz pretprolog veka, kao to su pronalazak fotoosetljivih elija selena 1873. godine, rotirajua skenirajua naprava 1884. godine i zrak katodne cevi 1897. godine. Poetkom dvadesetog veka poela je trka za preuzimanjem medalje za izum televizije. Aprila 1927. godine AT&T (Amerika telefonska i telegrafska kompanija) emitovala je govor sekretara za privredu Hauarda Hjubera iz Vaingtona do Njujorka, maja 1928. godine Deneral elektrik poeo je sa redovnim emitovanjem televizije tri puta nedeljno. Britanija je odgovorila maja 1927. godine emitovanjem slike Don Logi Berda iz Londona u Glazgov, a februara 1928. godine Berd je uradio televizijski prenos iz Londona za Njujork. Do poetka Drugog svetskog rata skoro sve razvijenije drave sveta imale su neki vid ogranienog prenosa i prjema televizijskog signala, ali nakon rata u svega nekoliko godina broj prijemnika je brzo porastao sa desetak hiljada na nekoliko miliona.

Upravo ovakav porast broja kupljenih televizora otkrio je da televiziju ljudi vole da gledaju. Pedestih godina televizija oduzima bioskopu deo kolaa, a od ezdesetih godina prologa veka, kada je krenula masovna prodaja TV aparata, postalo je potpuno predvidivo koju koliinu vremena e ljudi provesti uz maginu kutiju. Proseni evropski gledalac e dnevno provesti od dva do etiri sata uz televizor, to na godinjem nivou iznosi oko hiljadupetsto sati, dok e ameriki gledalac provesti i preko pet sati dnevno, odnosno neto preko dvehiljade sati godinje. Kroz decenije postojanja televizije i televizijskog programa ova satnica se nije drastino menjala, ono to jeste je izbor, odnosno ponuda programa, njegov kvalitet, originalnost, savremenost.

Zabavni program je od poetka bio bitan anr televizijskog programa uvek beleei veliku gledanost i izazivajui interesovanje kod publike. Za vlasnike i upravne odbore televizijskih stanica izazov za zadravanjem gledalaca na njihovom kanalu postojao je i ezdesetih godina prologa veka, prvenstveno u Sjedinjenim Amerikim Dravama gde su mo reklamiranja otkrili na samom poetku televizije. Tako su sponzori komandovali sadrajem koji e se nai u emisijama, od menjanja imena ak i nekih drama do diktiranja uspeha odreenih uesnika u kvizovima.S druge strane okeana finansijski monici insistirali su da se u Velikoj Britaniji aktivira kanal koji e moi da prihoduje od reklama, a ne samo od pretplata kako je definisano finansiranje BBC. Kanal koji je nastao upravo usled ovih zahteva je ITV (Independent Television) koji se sporo i sigurno razvijao do ezdesetih godina dvadesetog veka. Nakon toga usledio je konstantni sukob izmeu BBC i ITV za preuzimanje gledalita. Amerika televizija imala je raznovrsnu ponudu skupe industrije i Evropa joj se nije mogla suprotstaviti te se program evropskih zemalja uglavnom svodio na preuzeti igrani ameriki program. Prekookeanskoj najezdi su pokuavali da se suprotstave lokalni kontrolni odbori ili agencije poveavanjem minimalnih zahteva drave naspram emitera o kvalitetu programa, koliini domae proizvodnje i odravanju nacionalnih identiteta.Najpopularniji vid zabavnog programa programa bili su kvizovi (quiz show) i igre (game show), ija se slava prenosila do Evrope u vidu traa, dok je dramski program stizao na trakama velikog formata. Takoe, poetkom osmiljavanja programa poele su i anrovske podele, odnosno kvalifikovanje programa u odreene grupacije zarad lakeg ocenjivanja kvaliteta programa. anr odreuju izvesne uestale i utvrene osobine posmatranog programa i meu njima su likovi, zaplet, okruenje, odea, muzika, svetlo, tema i nain govora. Ovo nam pomae da definiemo nekoliko anrova savremenog televizijskog programa kao to su inofrmativni program, sitkom, sapunske opere, razgovori, kviz.

Prvi kviz ikada nastao je 1938. godine Spelling Bee (Pelica pisalica) na BBC i takmiari su imali zadatak da dobro speluju zadate rei. Prvi kviz koji se zadrao u etru je Whats my line? (Koja je moja replika?) koji je sa emitovanjem prvo krenuo u Sjedinjenim Amerikim Dravama 1950. godine a onda u Velikoj Britaniji 1951. godine. Najvei uspeh imao je ipak kviz $ 64.000 Question (Pitanje za 64000 dolara) ija je popularnost toliko skoila zbog velikih nagada, gubitnici su dobijali kola, da su ak i uvari vodili brigu o listama sa pitanjima. Emitovanje ovoga kviza i kviza 21od velike su vanosti za televiziju jer se njima shvatilo koliko je bitno voditi rauna o ljudskoj drami, borbi i komunikaciji sa gledaocima, ali na pogrean nain. Naime, 1958. godine kree se u istragu o navodnim nametanjima kvizova koja se ispostavljaju istinitim. Producenti bi u prvo vreme posmatrali ko dobija naklonost gledaoca a onda se dogovarali sa uesnicima o daljem toku takmienja. Nakon ovoga promenjen je pristup igri i re kviz je lagano nestajala iz upotrebe. Meutim, nije samo ime izmenjeno, takoe se menjao i sadraj novih emisija. Sredinom ezdesetih poela je produkcija emisija koje su za cilj imale popularnost uesnika, paralelno sa rastuom popularnosti holivudkih glumaca, muziara i sl. Prethidnice dananjih reality emisija su uesnicima osim popularnosti nudile i izbor partnera, proveru privrenosti partnera, pokazivanje talenata ili karijeru.

U Velikoj Britaniji anrovske promene praene su i novim tehnolokim dostignuima pa su u igri The Golden Shot (Zlatni pogodak) koriene minijaturne kamere, a takmiara bi navodili putem telefona da strelom pogodi metu. Sedamdesetih je kvizu oproteno i kviz Mastermind (Genije) je pokazao da se moe takmiiti i samo za pehar iako su pitanja bila veoma teka. Osamdesetih kvizovi znanja zarad lakih nagrada postaju ponovo bitni sa kvizom 15:1 (Petnaest prema jedan), ali i voajerski sa kvizom Blind Date (Sastanak na slepo) i kasnijim slinim programima. Tehnoloki napredak u mnogome je pomogao jednostavnijoj i svemogunijoj produkciji programa koji se prvobitno snimao i prenosio velikim kamerama i snimao na magnetoskopima, odnosno otvorenom aparaturom koja se sastojala iz dva toka sa trakom irine oko 5cm. Ovakav princip snimanja koristio se do 1971. godine kada je poelo korienje U-matic (jumatik) kaseta sa trakom koja se nalazi u plastinom omotu, debljine 1.9cm osmiljene u Sony korporaciji 1969. godine. Nekoliko svetskih kompanija 1970. godine potpisuje je sporazum o unificiranju formata zapisa to dalje doprinosi smanjenju cena proizvodnje programa i ubrzanom razvoju jednostavnijih formi zapisa slike i zvuka. Skoro deceniju kasnije Sony predstavlja svoj novi izum BETAKAM kasetu manjeg formata i trake irine 1.27cm koja od tada pa do danas postaje glavni vid snimanja programa bilo koje sadrine. Kamere koje su se koristile imale su optiku koja nije bila dovoljno osetljiva na svetlost te je crno bela slika uvek imala takozvani um, nije bila kristalno ista, prenos boja, iako proban jo nije bio tehnoloki mogu. Prenos programa kamere su uslovljavale sa minimumom aktera i njihovih dublera za detalje, poto nisu bile lako pokretljive i velikom koliinom potrebne rasvete. Meutim, do televizije u boji ipak su postojale tehnoloke promene te je 1931.godine u upotrebu ula ikonoskopska kamera koja je imala veu osetljivost na svetlo, davala mnnogo istiju sliku i bila je laka za izradu. Izumitelj ove kamere je Vladimir Zvorikin i obrazac ponaanja njegovog ikonoskopa slian je ponaanju ljudskog oka. Ova kamera se zadrala u upotrebi do 1946.godine kada je zamenjena ortikon kamerom. Ortikon cev radi na principu itanja kontinuiranog elektronskog naboja i moe podneti veu koliinu svetla i prikazati vie detalja a zahteva manje rasvete za rad, pa je ak mogla prikazati i svee. Ove kamere koriene su za emitovanje NASA projekata Apolon i Saturn letilica kroz Svemir i nakon ispada iz televizijske upotrebe. Vidikon cev omoguila je izradu manjih, lakih i pokretnijih kamera 1952.godine, a 1953.godine RCA TK-40 bila je prva kolor kamera. Usledile su plumbikon, satikon i druge cevi, sline tehniko tehnoloke specifikacije da bi ih zamenile CCD kamere osamdesetih godina. Od tada pa do svetskih politikih promena devedesetih godina prolog veka nije bilo znaajnihij pomaka ni inovacija. Menjali su se samo nazivi emisija, izgledi scenografija, voditelji i emiteri. Poela je produkcija novih televizijskih anrova, jaa podela i jasnija definisanost. Devedesetih se kombinacijom voajerizma i tehnologije poelo sa proizvodnjom programa stvarnog ivota. anr koji jo nije dobio svoj kasniji prepoznatljiv naziv reality karakterisali su svakodnevni likovi/uesnici i njihovi odnosi prema stvarnim ivotnim problemima i prilikama, zatim prostor koji bi sakupljao sve uesnike istovremeno na jednom mestu opskrbljen ivotnim potreptinama i dvadesetetvoroasovni pristup emisiji i na kraju oseaj krajnje izmenjenog ivota uesnika/pobednika.

Tehnologija je do ove decenije mnogo uznapredovala i kamere malih veliina i velikih mogunosti su imale bitnu ulogu u ovakvim emisijama. Pored standarnih orua televizije, poput onih za sliku i ton, u ove emisije se uvruje i novo sredstvo komunikacije internet. Politike promene su donele znaajne pomeranja koja su na svim poljima uticala na pojedinca/gledaoca, a time i menjanje njegovih potreba, ukusa i stilova. Promene koje su se deavale, ne samo u junoevropskom regionu nego i u svetu, zahtevale su i potvrde nacionalnog, kulturoloko-istorijskog identiteta ali i slobodnije i profitabilnije trite. Ovakve potrebe dovele su do osmiljavanja potpuno novog pristupa televizijskoj produkciji koja e promeniti odnos snaga Amerika/Evropa i mnogima poboljati kvalitet programa. Nakon prvih reality emisija poput Real World (Stvaran svet) MTV produkcije sredinom devedesetih kreu i emisije koje e osvojiti kompletno gledalite od 7 do 77 godina, nezavisno od zemlje, jezika i drugih kulturnih naslea.1.1 Pojmovno-hipotetiki okvir istraivanja

U svetu televizije ve se prialo o reality emisiji Preiveli (Survivor) koja je 1997.godine krenula sa emitovanjem u vedskoj kada je septembra 1998.godine na britanskoj TV stanici ITV krenuo je sa emitovanjem novog kviza elite li da postanete Milioner? sa voditeljem Krisom Tarantom, do tada poznatim kao voditelj jutarnjeg programa na radiju Kapital FM (Capital FM). Njegove viegodinje radijske kolege, koje su za stanicu osmiljavale vie nagradnih igara, David Brigs, Stiv Najt i Majk Vajthil su osmislili ovaj kviz.

Posle kviza elite li da postanete Milioner? sa emitovanjem kree i Veliki Brat (Big Brother) 1999.godine u Holandiji. Najslabija Karika (The Weakest Link) kree 2000. godine, a 2001. godine kree Pop Idol obe emisije u Velikoj Britaniji. Sve ove emisije spadaju u igre i prvenci su svog anra u novoj eri, novog milenijuma i televizijske istorije.

Evropa ovim emisijama preuzima kontorlu nad svojim medijskim nebom, nakon viedecenijske prevlasti amerikih trendova i uspostavlja nova pravila u trgovini televizijskim programom poela je ekspanzija formata.

Programski formati, odnosno formati su televizijske emisije koje imaju jasno definisana pravila prizvodnje od faze preprodukcije pa do samog emitovanja. Formati su jasno anrovski definisani i mogu se deliti isto kao i prethodno postojei televizijski program. Iako su isprva to bili samo kvizovi i igre snalaenja vrlo brzo su se pojavile i talent emisije, komedije, drame... Naime korienjem pravila produkcije formata kvizova vrlo su brzo modifikovana i pravila za fikciju te se sada na tritu formata nalaze i serijali poput Runa Beti, Ljubavni zalogaji i mnogi drugi.

Produkciona pravila, nezavisno od anra formata, sakupljena su u knjizi uputstava koja se naziva biblija. U zavisnosti od toga koji se format kupuje i od koga se kupuje uz bibliju se mogu dobiti i gotova grafika reenja, nacrti scenografije, muzike numere, kompjuterska oprema i mnogi korisni saveti koji uvek mogu umanjiti troak i utedeti vreme.Poetkom 21.veka evropske emisije, predvoene formatima ire se u okviru svoje teritorije, ali i teritorije SAD. Trite formatima ve 2004. godine dostie vrednost u milijardama evra postavljajui nove standarde u medijskom funkcionisanju.

Od zemlje do zemlje uspeh nabrojanih emisija varirao je u zavisnosti od politike situacije, kulturolokih navika ali najvie od doslednosti distributera i volje, istrajnosti da se potuju pravila produkcije kupljenog formata. Neretko se deava da su vlasnici licence izuzetno kruti i zahtevaju redovno slanje izvetaja o uspehu, gledanosti, nagradama kao same trake sa video zapisom, dok druge pak zanima samo novana nadoknada za prodana prava.Producentska kua Celador je svoj renome sticala ne samo koliinom zemalja u kojima je prodat format elite li da postanete Milioner?, 105 zemalja, ve i doslednou kontroli svojih prodatih proizvoda.

Prilikom produkcije formata ustanovljeno je pravilo prisustva supervizora u zavrnici preprodukcije i produkcije prve epizode (a nekada i niza epizoda), ali na koji nain vlasnik formata i regionalni zakupac reguliu svoje obaveze posle toga zavisi od kompanije koja je vlasnik. Okvirno postoje dve vrste kompanija, fleksibilnije i rigoroznije. Celador spada u rigoroznije. Ova kompanije zahteva izvetaje na kvartalnom nivou za skoro sve svoje formate. Izvetaji se sastoje nekoliko snimljenih epizoda, tabela gledanosti prevedenih novinskih iseaka o emisiji, esto se deavaju ponovne posete supervizora. Redovne su i komunikacije na temu usavravanja progama, osmiljavanja specijalnih izdanja kao i implementiranja novih tehnologija i interaktivnih sadraja a na osnovu prethodnog iskustva Celadora. Na ovaj nain osigurava se odranje kvaliteta prizvoda ali se i zakupac ui kako da ga odrava pa ak i pospeuje, te i steeno iskustvo primenjuje na ostale projekte kojima se bavi. Predmet istraivanja jeste upravo ta jasna definisanost pravila proizvodnje ovog formata i primenjivost steenog iskustva i znanja na ostale televizijsko produkcione poduhvate. Cilj ovog istraivanja je da dokae dostinost visokog statusa bilo kog televizijskog programa kroz jednostavnost, angaovanost i primenu inovacija. Odavde proistiu polazne hipoteze u radu:

da se jednostavnim programskim sadrajem moe stii do statusa najprodavanijeg formata i globalnog fenomena da se doslednou i konstantnim angaovanjem na projektu moe odrati visoka gledanost da se simbiozom novih tehnologija i televizije moe dobiti stalni izvor profita1.2 Pristup problemu i metode istraivanja

Ovom problemu pristupam iz ugla linog iskustva rada na srpskoj verziji formata elite li da postanete Milioner? na BKTV. Kao prvi proizvedeni format na ovoj teritoriji kviz elite li da postanete Milioner? uneo je vidljive promene kako u samo funkcionisanje pomenute televizije tako i u regionalnu TV produkciju. Zahtevi koje je ova produkcija postavljala i iskustvo koje je steeno radom na istoj prenosilo se i na ostale emisije i sektore, dokazujui da je iskustvo najbolje sredstvo prenoenja saznanja emu i slue poznate knjige produkcije nazvane biblije.Istraivanje u ovom radu voeno je metodom analize primeenih pojava iz studije sluaja od januara 2002. godine do juna 2005. godine. U kom periodu sam aktivno uestvovala u pripremama, produkciji i emitovanju programa elite li da postanete Milioner?. Rad je nastao induktivnim i deduktivnim pristupom sintezi steenih zakljuaka, iskustava i stavova i primenom tih iskustava na ponovnoj produkciji kviza na novom emiteru neto drugaijeg auditorijuma.2. GLOBALNI FENOMEN

Pre nego to je Who Wants To Be A Millionaire? odnosno, elite li da postanete Milioner? krenuo sa emitovanjem 4. septembra 1998. godine bilo je jasno da ITV sprema neto zaista interesantno za novu sezonu jer se njihova programska ema znatno razlikovala od ustaljenog sistema veernjih igranih programa koju jesu bili popularni. Naime, programska ema ove stanice je za period od 12 uzastopnih dana bila potpuno oienja za novo edo ITV i tenzija je ve bila podignuta dok su gledaoci ekali da vide novi kviz.

Kada se voditelj Kris Tarant (Chris Tarrant) pojavio i poeleo dobrodolicu na malim ekranima irom Velike Britanije bilo je jasno da e doi do velikog preokreta u anru kviz emisija. Pomalo podseajui na radio kvizove, jer jedan takmiar odgovara dok ne ispadne iz igre, ovaj kviz je uneo i novinu insistirajui na neogranienom vremenu, prijatnoj konverzaciji sa takmiarem, ali i relativno olakanim putem do premije od 1.000.000,00 funti sterlinga (Slika br. 1 - Originalno stablo novca, pitanja i pomoi). Takmiar koji proe eliminaciono pitanje na koje mora tano i najbre odgovoriti na raspolaganju ima neogranieno vreme za odgovaranje na 15 pitanja ija teina i novana vrednost paralelno rastu. Prilikom odgovaranja na pitanja koja sva imaju etiri (4) ponuena odgovora, ima i mogunost da pojednom iskoristi tri pomoi:50:50 ili pomo pola/pola koja odstranjuje dva netana odgovora

Pitajte publiku ili publika u studiju pritiskom na tastere daje svoje miljenje izraeno u procentima na grafikom prikazu

Pozovi prijatelja ili takmiar poziva jednog od prijatelja da daju svoj odgovor.

Takmiar svoj odgovor mora dati u formi: Moj konaan odgovor je pod ...(a, b, c ili d) i tada nema povratka. Ukoliko je dat odgovor taan takmiar napreduje te na petom i desetom pitanju osvaja zagarantovane sume nakon kojih ukoliko da pogrean odgovor odlazi iz kviza sa ipak nekom koliinom novca, ukoliko pak pre petog pitanja da pogrean odgovor odlazi bez iega. Takmiar moe odustati u svakom trenutku, ako nije dao odgovor na otvoreno pitanje, i tada takoe moe otii sa novcem u vrednosti poslednjeg odgovorenog pitanja. Vrlo brzo je pitanje koje bi voditelj upuivao takmiarima Da li je to va konani odgovor? postalo deo kolokvijalnog govora u Velikoj Britaniji. Zbog zaista velike nagradne sume, prijatnog voditelja, lakih pravila i svega ostalog to ini ovaj kviz posebnim njemu je rasla gledanost, a prie o neverovatnoj novoj emisiji nisu stizale samo do profesionalnih krugova ve i do obinog naroda van granica Velike Britanije .

Slika br. 1 - Originalno stablo novca, pitanja i pomoi

U kojoj god zemlji da je kviz poinjao sa emitovanjem za njega se ve unapred znalo, publika je isekivala da vidi svoju verziju na lokalnom jeziku i sa svojim pitanjima i voditeljem. Ko e voditi, gde e se emitovati i kolika e biti nagrada skoro da su postale teme javnih rasprava.

13. oktobra 2002. godine kviz elite li da postanete Milioner? krenuo je sa emitovanjem u 100toj verziji i to na afrikom kontinentu, u Keniji. Do tada su 52 osobe odgovorile tano na 15. pitanje u 27 zemalja irom sveta, a milioni su dati u lokalnim valutama. 2.1 Milioner u svetu

Do sada je kua Celador prodala licence u 106 zemalja meu kojima su: SAD, Indija, Japan, Kolumbija, Kina, Venecuela, Malezija, Australija, Rusija, Singapur, Filipini, Kazahstan, Grka, Poljska, Nemaka, panija, Kipar, Izrael, Tanzanija, Turska, Francuska, Bugarska, Slovenija, Hrvatska i Srbija.

elite li da postanete Milioner? je probijao rekorde gledanosti u skoro svakoj teritoriji u kojoj je emitovan. U ekoj je 83% gledalaca gledalo prvu epizodu, u Gruziji je kviz zauzeo stalno prvo mesto na top listama gledanosti. U paniji je 2005. godine elite li da postanete Milioner? otkupila firma Martingala, a koproducira ga sa Celador International kompanijom, za popularnu TV stanicu Antena 3. Prethodno je vlasnik licence bio Telecinco koji je tokom 2001. godine emitovao kviz svakoga dana, dostigavi share od 36,1%, meutim usled svakodnevnog emitovanja i potroenog broja takmiara nije bilo zainteresovanih za brzo produavanje licence. U verziji za Antenu 3 emitovae se 44 epizode u trajanju od 45 minuta.U Indiji je sa emitovanjem kviz krenuo 2000. godine pod nazivom Kaun Banega Crorepati? od tada je gledanost stalno rasla dostigavi 23.3 miliona gledalaca za trei serijal. Oba voditelja koja su za period od sedam godina vodila kviz su zvezde poznate indijske filmske scene popularno nazvane Bollywood. 2005. godine je potpisan ugovor koji e osigurati emitvoanje ovoga kviza do 2011 godine na teritoriji kako same Indije tako i putem satelita na kanalu Star Plus inei da ovaj ugovor vredi i nekoliko milona dolara jer e gledaoci est teritorija moi da gledaju ovaj program: Hong Kong, Srednji Istok, Singapur, Pakistan, VB i SAD. Nagradni fond je povean na 20 miliona rupija a termin u kojem je emitovan kviz dobio je gledanost poveanu za 383% veu tokom prve epizode koju je gledalo 16 miliona ljudi. Dominacija je nastavljena nad tim terminom jer je prosean share bio 60%. Star Plus kanal je otkupio i prava na sinhronizaciju sa Hindu na Tamil jezik za emitovanje preko VIJAY Kanala.U Australiji je emiter Network Nine (Mrea 9) i skoro je bio identian britanskoj verziji osim to je imao samo 11 pitanja umesto 15. Kviz se emitovao jednom nedeljno do 2004. godine, tada su se dodala i dnevna izdanja ali se shvatilo nakon samo dve nedelje da ovakav vid emitovanja nije dobar. U varijanti jednom nedeljno kviz je nastavio sa emitovanjem i 2007. je obnovljena licenca sa dodatnom etvrtom pomoi. Australijska verzija je imala samo dva takmiara koji su odgovorili na poslednje pitanje u vrednosti od milion australijskih dolara. Poto se kviz emituje i u Novom Zelandu dozvoljeno je da se prijavljuju i takmiari iz te drave, mada je njima neto tee da dou do premije jer moraju biti upoznati i sa australiskim trivijalnim deavanjima.

U Bugarskoj se kviz emituje od 2001. godine i jedan je od najgledanijih programa u toj zemlji. U vedkoj se kviz emituje od 2003. godine i dostigao je share od 66.3%. U Venecueli se kviz zove Quien quiere ser millionario? (taan prevog je Ko eli postati Milioner?), to je naziv i u ostalim zemljama panskog govornog podruja, i emituje se od 2000. godine na kanalu Radio Caracas Television. Nagrada iznosi 200.000.000,00 venecuelanskih bolivara to je oko 93.000,00 amerikih dolara. Nakon kratkog prekida usled neobnavljanja dozvole Radio Caras Televiziji za emitovanje stanica, a i kviz, nastavili su sa emitovajem putem kabla. Meu poslednjim zemaljam potpisnicama porodice kviza elite li da postanete Milioner? nala se Kina i to nakon prodaje dela kompanije Celador kompaniji 2waytraffic. Ugovor je potpisan sa China Media Power za teritoriju cele Narodne Republike Kine i na broj od 104 epizode. Zbog specijalnih kineskih zakona o radiodifuziji u kvizu nee uestvovati obini takmiari ve samo poznate linosti, a sav prihod koje one budu ostvarivale ii e u dobrotvorne svrhe. Slovenija, Slovaka i Srbija su takoe nastavile emitovanje 2007. godine.Zemlja u kojoj nije potrebno obnavljanje licence i u kojoj se bez prekida emituje kviz od samog poetka je Velika Britanija .2.2 Velika Britanija elite li da postanete Milioner? je na televizijskoj stanici ITV krenuo sa emitovanjem septembra 1998. godine dvanaest uzastopnih veeri da bi se nakon tog perioda zadrao na suboti uvee u udarnom terminu. Voditelj kviza je od tada pa do danas Kris Tarant, a nagrada najvea na svetu 1.000.000,00 funti sterlinga. Kviz traje sat vremena sa reklamama. Najveu gledanost kviz je imao 1999.godine kada ga je gledalo 19 miliona gledalaca to je jedna treina britanske populacije. Od 2003 broj gledalaca varira izmeu 6 i 8 miliona.Kviz se snima u Elstri Film Studijima u Hertfordiru od poetka. Iako kviz ne ide uivo namerno se odaje takav utisak preko komunikacije na relaciji voditelj-takmiar. Voditelj se takmiaru uvek obraa u kontekstu datuma emitovanja, propitujui ga ta u tom trenutku radi njegova porodica koja sada prati njegov uspon kroz pitanja. Ovaj efekat uivo postie se i spominjanjem aktuelnih dogaaja, datuma i slinog.

Do sada je jedino britanska publika imala priliku da gleda na ITV kviz elite li da postanete Milioner? uivo i to povodom 300. epizode. Tom prilikom je pomo Pitajte publiku bila promenjena u Pitajte naciju, i na oko dvestotine pedeset hiljada ljudi je dalo svoj odgovor u dva minuta koliko je specijalna telefonska linija bila otvorena.Za sedenje u publici ljudi se prijavljuju preko posebne telefonske linije, sms broja i putem interneta po ceni od jedne funte sterlinga. Tokom celog jednog serijala publika je davala odgovore na pitanja sve vreme i to samo radi zanimljivosti, poto se odgovor koji je publika dala objavljivao tek nakon to takmiar kae svoj odgovor. Sada voditelj samo objavljuje koji je odgovor izabrao prijatelj takmiara koji sedi u publici.

Ova verzija kviza osvojila je mnogobrojne nagrade, meu kojima i sedam uzastopnih Nacionalnih Televizijskih Nagrada.

U cilju odravanja gledanosti i razbijanja monotonije nekoliko puta je menjana boja koja preovladjuje rasvetom, kao i sam izgled logoa. Najvie su doprineli specijali u dobrotvorne svrhe u kojima uestvuju poznati glumci, muziari, politiari. U VB snimljeno je 45 izdanja sa poznatim linostima ali i nekoliko temskih epizoda sa parovima, roditeljima i decom, olimpijskih takmiara ili proslava praznika.

Zanimljivi su i podaci o broju uesnika u VB za sve ove godine. Ukupno je na vrzoj stolici sedelo 1276 osoba od ega je njih 5 osvojilo premiju, 8 ih je otvorilo poslednje pitanje i odustalo, a 2 osobe su pogreno odgovorile na etrnaesto pitanje izgubivi tako sumu od 218000,00 funti sterlinga.Najnovija verzija elite li da postanete Milioner? za britansko trite je krenula na jesen 2007. i sada e se sastojati od 12 pitanja, poto su prva tri ukinuta, promenje su sigurne sume. Takoe je promenjen zvanini font kviza, kao i vrlo prepoznatljiva muzika koja je od petog pitanja dodavala na tenziji zvukom koji lii na kucanje srca, a sada e se svoditi na popularni dj mix. Promene i dodatke kviz elite li da postanete Milioner? je imao kroz svo svoje trajanje, tako da su izdati mnogobrojni sadraji kako za internet i drutvene igre tako i pratei sadraji u toku trajanja emisije.2.3 Sjedinjene Amerike DravePrvo emitovanje u SAD elite li da postanete Milioner? je imao 16. avgusta 1999. godine na televizijskom kanalu ABC. Epizode su se emitovale dan nakon snimanja i neverovantom brzinom su dostigle popularnost. Kviz se emitovao etiri puta nedeljno u udarnom terminu. Nagrada je iznosila 1.000.000,00 amerikih dolara. Popularnost je toliko porasla da su suparnike TV stanice pokuavale da naprave sline verzije kviza ne bi li preuzele publiku. Kviz je u poetku privlaio do oko 30 miliona gledalaca to ga je u sezoni 1999/2000 dralo na prvom mestu gledanosti sve vreme, drastino ugoravajui ostale programe. Sledee sezone je bio u prva tri od prvih pet programa. Dok je u treoj gledanost kviza drastino opala, kako u odnosu na sopstvene standarde tako i u odnosu na druge programe.Meutim, ABC kanal je toliko pored ovih problema esto emitovao specijalna izdanja sa poznatim toliko esto da je zanimanje publike za uspeh ve bogatih i odlazak novca u dobrotvorne svrhe dovela do pada popularnosti toliko da je bila ak ugorena i opta gledanost kanala. Prvo su poeli sa poluasovnim epizodama uzastopno nekoliko veeri da bi definitivno krenuli sa jednoasovnim epizodama etiri puta nedeljno. Rukovodstvo kanala je prvo mislilo da se elite li da postanete Milioner? ne sme prikazivati svakodnevno u dnevnom terminu, nego uvee u udarnom terminu. Ispostavilo se da bi dnevna varijanta lake podnela svakodnevno prikazivanje. Da ne bi ostali bez i dalje vrednog programa na nivou kompanije ABC je svojoj sestrinskoj firmi Buena Vista Televiziji, matina kua ove dve firme je Disney International, predao prava za produkciju i distribuciju programa.Buena Vista Televizija (BVT) sada plasira kviz elite li da postanete Milioner? sindikalno, emitujui ga u dnevoj varijanti, svakog radnog dana u trajanju od pola sata . ABC voditelj je bio Redis Filbin, a BVT voditelje je jedna od dve ene u svetu koje vode ovaj kviz Meredit Vijerija. Takmiari u sindikalnoj verziji direktno sedaju na vruu stolicu bez igranja brzih prstiju tako to prou standardno kviz testiranje.elite li da postanete Milioner? koji se emituje u Americi je skoro identinih pravila (takmiari se testiraju samo putem IVR prijave) kao u VB jedino to su producent koristili mogunosti koje prua ovaj kontinent u smislu specijalnih izdanja. Osim holivudskih i ragbi izdanja SAD je video i specijalne epizode za blizance, verenike parove i slino.

Nakon to dui period SAD nije imao svog milionskog pobednika producenti su odluili da dodatno motiviu uesnike dodajui po 10.000,00 amerikih dolara po epizodi dokle god se ne odgovori tano na petnaesto pitanje. Tako se dogodilo da su dva dobitnika iskoristila ovu izmenu jer je jedan osvojio ak 2.180.000,00 amerikih dolara a drugi je osvojio 1.860.000,00 amerikih dolara.Takoe su ponovo davali ansu takmiarima koji su ve sedeli na vruoj stolici ali nisu osvojili prvu zagarantovanu sumu, to je samo po sebi retkost s obzirom da se samo jednom u ivotu moe sedeti na vruoj stolici.

U sezoni 2004/2005 promenjen je format igre i to tako to je druga zagarantovana suma smanjena sa 32.000,00 dolara na 25.000,00 i takoe izmenili nain isplate za visoke sume tako to su ih preinaili u mesena primanja u odreenom vremenskom periodu. Za iznos od 250.000,00 dolara i 500.000,00 dolara planirano je 11 mesenih rata, a za premiju 21 mesena rata a sve u cilju podticanja prijava i ouvanja novca. I ovde je u pomenutoj sezoni uvedena etvrta pomo nazvana zamena pitanja kojom se pitanje menja nasumice izabranim pitanjem iste teine, ali nepoznate oblasti. Takoe su zahvaljujui tehnologiji komunikacija pomo pitajte publiku proirili sa studijske publike na AOL korisnike putem servisa instant poruka. Korisnici AOL bi se prethodno prijavili za uee u pomoi te bi tokom snimanja dobijali poruku sa pitanjem na koju bi odgovarali. Ovo je bio prvi put u istoriji televizije da su ljudi od kue uestvovali u snimanje jedne emisije, dakle ne uivo u programu. Rezultati su se prikazivali dovojeno, prvo bi se video odgovor publike u studiju a potom internet korisnika. Ova usluga je bila deo poslovne saradnje izmeu kompanije AOL i produkcije kviza, ukinuta je prekidom saradnje ove dve kompanije. Sezona 2006/2007 je angaovala voditelje NBC kanala koji su kolege dosadanje voditeljke pa e se njih nekolio smenjivati na nedeljnoj bazi. Takoe sa hiljaditom epizodom i SAD verzija e imati smanjeni broj pitanja kao i nova VB verzija kviza.2.3.1 Super MilionerWho Wants to Be a Super Millionaire ili elite li da postanete SUPER Milioner? je spinoff amerike verzije kviza elite li da postanete Milioner? prepravljen za njihovu teritoriju. Prvih pet epizoda se emitovalo na ABC u toku poslednje nedelje februara 2004. godine, potom su emitovali jo sedam epizoda u maju mesecu.

Takmiari se prijavljuju putem telefona i dobiijaju pet pitanja na koja odgovaraju koristeci telefonsku tastaturu. Oni koji na svih pet pitanja odgovore tano ulaze u bazu podataka odakle ih se odabira po principu sluajnosti deset koji e uestvovati na snimanju, odnosno igrae brze prste. Re super je dodata u naziv ove verzije kviza zato to su vrednosti pitanja vie nego u regularnom izdanju, inei tako da petnaesto pitanje vredi $10.000.000,00 (deset miliona dolara). Nakon druge zagarantovane sume od $100.000,00 (sto hiljada dolara) takmiari pored tri standardne pomoi imaju jo dve:

tri mudraca kada troje ljudi imaju 30 sekundi da smisle svoj odgovor koji takmiar moe i ne mora prihvatiti, dupli konani takmiar ima pravo da dva puta pokua da odgovori na zadato pitanje i gubi pravo odustajanja na tom pitanju.Kada se malo bolje analiziraju ponuene pomoi moe se shvatiti da se dobrom taktikom moe stii do visoke sume jer kombinovanim korienjem pomoi 50:50 i dupli konani dobija se siguran taan odgovor. elite li da postanete Super Milioner? je dao samo jednog milionskog pobednika i to u iznosu od $1.000.000,00 (milion dolara)

3. FORMAT KVIZA elite li da postanete Milioner?elite li da postanete Milioner? je kviz sa publikom, koji je prvo proizveden u Velikoj Britaniji za ITV kanal u septembru 1998. godine. Originalni koncept bio je da se kreiraju format i sistem koji bi bili u mogunosti da ponude nikad do tada vienu visoku novanu nagradu od jednog miliona funti sterlinga za takmiare koji budu najuspeniji u uzastopno odgovaranju na niz pitanja iz oblasti opteg obrazovanja. U osnovi uspenost kviza zavisi od osvajanja nagrade, nije zamiljeno da sve verzije kviza imaju nagradu u tanoj protiv vrednosti VB nagrade, mada je na kraju najbitnije da postoji mogunost tako visokog dobitka zahvaljujui znanju.Prvi serijal je bio proizveden u 10 epizoda trajanja od po 30 minuta, emitovanih u deset uzastopnih dana, iako nije bio zamiljen u toj formi ve u jednonedeljnoj punoasovnoj varijanti. Sam uspeh kviza elite li da postanete Milioner? na svetskom nivou govori da se ovaj kviz moe emitovati u razliitim varijantama i frekvencijama a da pri tome zadri veliku gledanost. Tokom Boia 1998. godine ubaena je i jednonedeljna varijanta u trajanju od jednoga sata. Januara 1999. godine drugi serijal je krenuo sa 13 epizoda od ega su tri bile jednooasovne. Od tada se u VB ove dve verzije smenjuju. U Srbiji se od poetka radi samo jednoasovna verzija, sa periodima od po dve epizode nedeljno. Kada se kviz elite li da postanete Milioner? osmiljavao mnogo vremena je utroeno na dodatne elemente koji ine ovaj format, kao to su muzika i zabava, kako bi se vrednosti produkcije podigle na odgovarajui nivo. Kako se napredovalo sa formatom, postajalo je jasno da ista i nezbunjujua pitanja jesu sutina uspenosti ovoga programa. Metodi kreirani da se skrene panja televizijske publike izmeu ostalog se satoje i u dizajnu scenografije, dominantnosti muzike savreno sinhronizovane sa svetlosnim efektima.

3.1 Formatelite li da postanete Milioner? je osmiljen kao kviz udarnog termina, sa trajanjem jedne epizode u rasponu od 30 minuta (reklame ne smeju ostaviti manje od 24 minuta programa) do 60 minuta sa svim reklamnim blokovima.

Prvi takmiar koji igra je izabran od manjeg broja takmiara (ne manje od 6 i ne vie od 10) kojima se postavlja pitanje u eliminacionoj igri Brzi prsti u kojoj takmiari moraju u vremenskom roku da poreaju date pojmove u pravilan, taan, raspored. Najbri takmiar je prvi koji odgovara, u jednoj epizodi moe, i obino ima, vie od jednog takmiara.

elite li da postanete Milioner? ima jednog voditelja koji postavlja jednom takmiaru niz pitanja sa ponuenih po 4 odgovora za svako pitanje pod alovima A, B, C i D, od kojih je uvek samo jedan taan odgovor (Slika br. 2- Grafiki prikaz pitanja na izlazu).

Slika br. 2- Grafiki prikaz pitanja na izlazu

Za svako odgovoreno pitanje takmiar osvaja odreenu sumu novca, sa svakim sledeim pitanjem raste i suma i teina pitanja. Ukoliko takmiar u bilo kom trenutku da pogrean odgovor ispada iz igre osvajajui poslednju sigurnu sumu novca koje se nalaze na petom i desetom pitanju, ukoliko takmiar pogreno odgovori na neko pitanje pre petog ispada iz igre bez i jednog dinara. Takmiar ima pravo da odustane bilo kada u toku igre ukoliko nije obeleio odgovor. Za pomo takmiar moe iskoristiti bilo koju od tri pomoi koje su mu na raspolaganju, svaka pomo se moe iskoristiti samo jednom. Pomoi su, kao to je ranije navedeno, 50:50 kompjuter odstranjuje dva netana odgovora nasumice, pitaj publiku-svaki lan publike je opremljen sa tastaturom koja na sebi ima dugmie A, B, C i D. Kada takmiar potrai njihovu pomo oni treba da pritisnu onaj taster za koji misle da je taan odgovor (koliko god da lanova publike odgovori na zadato pitanje kompjuter e uvek izbaciti rezultat u procentima) i pozovi prijatelja-takmiaru je dozovljeno da pozove prijatelja, jednog od prethodno dostavljenih pet, i zatrai njihov savet u vremenskom ogranienju od 30 sekundi u kom treba i sam da im proita pitanje (Slika br.3 Pomoi na raspolaganju).

Slika br.3 Pomoi na raspolaganjuKada takmiar napusti igru, iz bilo kog razloga, sledei takmiar se bira takoe kro igru brzi prsti. Ukoliko vreme emisije istekne dok je neki takmiar u procesu odgovarnaja isti dolazi na sledee snimanje i nastavlja tano tamo gde je zaustavljen. Kada jednom neko sedne na vruu stolicu nikada vie ne moe uestvovati, osim ako je sluaj sa dobrotvornim emisijama ili ako Celador poniti dosadanje uesnike.3.2 Srpska verzija formata

Srpska verzija kviza elite li da postanete Milioner? krenula je sa emitovanjem 2002.godine u maju mesecu. Vlasnik licence za podruje Srbije bila je kompanija Zomex Overseas Limited a vlasnik prava na emitovanje bila je televizija BK Telekom. Odmah u prvim epizodama kviz je imao neverovatnu gledanost, ekvivalent tadanjem Dnevniku 2 na RTS koji je bio najgledanija emisija u svim kategorijama. Kviz je sniman u iznajmljenom prostoru modifikovanom u studio sa reijom, samo za njegove potrebe, u hangarima u Makiu nadomak Beograda. Sam format nije se mnogo razlikovao od VB verzije osim u frekventnosti emitovanja. Trajao je punih sat vremena sa reklamama i emitovao se jednom nedeljno, neto kasnije emitovao se dva puta nedeljno. Nagrada za tano odgovoreno pitanje iznosila je 3 miliona dinara, to je tada bilo oko 100.000 maraka nemakih, sada je nagrada 5 miliona dinara to iznosi negde oko 60.000 evra (Slika br. 6 Neki primeri Milioner proizvoda). Prvih pet pitanja treba da budu relativno laka, i cilj je da svaki takmiar koji doe do vrue stolice ode sa minimalnom zagarantovanom sumom koja iznosi 10.000 dinara. Drugih pet pitanja su neto tea, ali i dalje u okvirima opteg znanja i ako se na njih odgovori tano dostie se druga zagarantovana suma od 150.000 dinara. Poslednjih pet pitanja su ekstremno teka, ali je nagrada koja sledi adekvatna. Nakon to odgovore tano na peto ii deseto pitanje, takmiari se nalaze pred pitanjima na kojima lako rizikuju, ali se odgovaranje na ova pitanja mora nekako obezbediti jer e esto odustajanje pre desetog pitanja smanjiti gledanost. Do sada je u Srbiji bilo nekoliko nezvaninih milionera, nezvaninih zato to su odgovaranjem na 13 ili 14 pitanje osvajali milionske sume, ali ne i konanu premiju.

Slika br. 4 - Poreenje stabla novcaSada se kviz elite li da postanete Milioner? emituje na TV B92, vlasnik licence je produkcijska kua Advantage kviz se snima u koprodukciji sa studijom VIT u Beogradu.

Sa emitovanjem se krenulo 09. aprila 2007. godine, nakon skoro godinu dana pauze u odnosu na BKTV, sa promenjenim stablom novca i sa poveanom sumom koja se dobija odgovaranjem na 15to pitanje, sa novom pomoi i sa igrama za gledaoce.3.2.1 Specijalna izdanjaOsim standarnih emisija esto se rade i specijali. Svrha specijala je da osvee emisiju, ponude neto novo publici, zainteresuju ih vie za kviz. Vlasnik licence Celador dozvoljava nekoliko ovakvih varijanti koje smo ranije spominjali, kod nas su raeni Parovi i izdanja sa poznatima i to Novogodinji specijal i Novogodinji parovi.3.2.1.1 Parovi

Pozivanjem parova da igraju zajedno i odgavaraju na pitanja u timu poveava se ansa da se maksimalna suma osvoji, ali se poveava i drama tokom emisije dok se parovi dogovaraju oko konanog odgovora, naroito kada se sukobljavaju oko svojeg konanog odgovora i tako poveavaju dramu i podiu zainteresovanost publike. Osoba koja prijavi par za uee je ona koja bi trebalo da igra brze prste. Kada takmiar proe ovu rundu on/ona izlazi sa voditeljem kao i uobinoj emisiji dok se partner pridruuje sa desne strane scene. Pravila igre su ista, osim to se konaan odgovor zaokruuje samo ako se oba lana para sloe oko njega, dokle god oboje ne kau isti konaan odgovor pitanje se ne zaokruuje. Ovde je bitno naglasiti uesnicima da moraju naglas raziljati, jer se zabavnost ovakve verzije kviza upravo dobija na dogovaranju parova. U srpskoj verziji parova mogu uestvovati svi koji imaju isto prezime, dakle, ne moraju biti brani parovi mogu biti i roditelji sa decom (pod uslovom da deca zadovoljavaju svojim godinama zakonske i obaveze formata, odnosno ne smeju biti mlai od 16 godina), blizanci, braa i sestre. Posotoje svetske varijante koje kod nas jo nisu bile emitovane, poput Sv. Valentin izdanja u kojem uestvuju samo ljubavni partneri(proslavlja se dan zaljubljenih u zapadnom hrianstvu), zatim Najbolji prijatelji gde uestvuju bliski viegodinji prijatelji i verzija, koja ukoliko se ne osvoji eljena suma moe iz korena promeniti odnose uesnika, Tek venani.3.2.1.2 Poznati

Najpopularnija specijalna izdanja kviza elite li da postanete Milioner? su ona u kojima uestvuju poznata lica, odnosno zvezde, bili oni glumci, sportisti, pevai, politiari ili dravnici. U ovim izdanjima osvojeni novac uvek mora ii u dobrotvorne svrhe i ona se uglavnom emituju uoi Nove godine, Boia ili nekog drugog bitnog praznika u zavisnosti od toga ta proslavlja zemlja emitovanja.Kod nas je bilo nekoliko novogodinjih specijala sa poznatim linostima koje su od velike vanosti za gledaoce u Srbiji. U prvoj Novoj godini koju je kviz elite li da postanete Milioner? doekao 2003. godine uestvovali su tadanji premijer Dr Zoran ini, gospoa Milanka Kari, aktuelna gradonaelnica Beograda gospoa Radmila Hrustanovi, velikan srpskog glumita Lazar Ristovski i beogradski roker Momilo Bajagi - Bajaga. Ovo izdanje je kua Celador proglasila knjikim primerom specijalnog izdanja i ono je obilo sve producentske kue koje prave kviz elite li da postanete Milioner? kao primer najboljeg specijala do tada. Sledei doek nove 2004. godine gledaoci su mogli videti izdanje sa poznatim parovima u kojem su uestvovali ameriki ambasador Vilijam Montgomeri sa suprugom Lin, svetski poznati fudbaler Savo Miloevi sa suprugom Vesnom i mlade nade srpske glumake scene Sergej Trifunovi sa koleginicom Tanjom Bokan. U prolenom izdanju parova snimljen je i specijal, takoe su u dobrotvorne svrhe, u kojem je uestvovalo i est finalista emisije Idol koja se takoe emitovala na BKTV. Novogodinji specijal za doek 2005. godine na vruoj stolici ugostio je glumca Nenada Jezdia, gospou Jasminu Mitrovi Mari kandidata za gradonaelnicu Beograda, Danicu Maksimovi i fudbalera ora Pantia.Svi ovi uesnici odabirani su zbog svoje popularnosti i trenutnih angaovanja u njihovim karijerama ili po bitnosti za emitera. Snimanje filma Mali Svet u kojem igra gospodin Ristovski, rad na muzici za film Profesionalac grupe Bajaga&Instruktori, uloga Crnog Gruje u izvedbi i Trifunovia i Jezdia, naslovna uloga RTV BK Telekom serije Jelena Danice Maksimovi upravo objanjavaju njihovo uee u kvizu.

Specijalna izdanja sa poznatim linostima zbog svog humanitarnog karaktera imaju neto drugaiji princip snimanja. Igra brzi prsti se tada ne igra ve se po dogovorenom resporedu poznate linosti smenjuju na vruoj stolici odgovarajui na onoliko pitanja koliko znanja realno imaju, iako je uvreeno miljenje da su pitanja unapred data uesnicima.3.3 Produkcija Produkcija kviza elite li da postanete Milioner? je viegodinjim iskustvom originalnog vlasnika firme Celador dovedena do perfekcije. Od same uloge istraivaa do voditelja definisana su sva zaduenja. Scenografija, rasveta i muzika su nagraivane a sam broj zemalja u kojima se kviz elite li da postanete Milioner? iznova emituje govori o uspehu produkcije jer se radi po odreenim pravilima. Mi emo uovom radu poeti od voditelja i njegovih karakteristika za uspenost ovog kviza.3.3.1 VoditeljVoditelj moe biti bilo mukog bilo enskog pola, meutim pokazalo se da je najbolje reenje da voditelj bude mukog pola, usled autoritativnog i istovremeno prijateljskog koje ostavlja na takmiare. enska osoba bi mogla ostavljati i dodatni zastraujui utisak, usled navika zlih uiteljica i slinih stereotipa koji su svima bezobzira na kontinet. Kako bilo, Celador se uvek mora konsultovati u odabiru voditelja jer je voditelj jedan od glavnih faktora uspenosti ovoga kviza i nita to moe ugroziti isti ne dolazi u obzir.Neovisno od pola, voditelj mora uvek biti elegantno obuen, odnosno mora biti u kompletnom odelu, odnosno kostimu s obzirom da se radi o emisij u kojoj se moe osvojiti ozbiljna sma novca. Iako se program sastoji od estih laganih elemenata, koncentracija je sve i voditelj je taj koji mora ozbiljnost i koncetraciju kako takmiara tako i publike odravati na visokom nivou. Samo u sluaju specijala u kojem bi uestvovala deca, voditelj se moe oputenije obui kako bi se vizuelni pritisak na decu smanjio.Za razliku od mnogih drugih emisija, voditelj ovde ima pasivniju ulogu. Njegov zadatak je da pitanja predstavi takmiaru na to jasniji nain i smireniji kako bi mogao to lake dati odgovor. U sluaju problematinih izgovora, daje se uputstvo voditelju kako da se odreena re proita. Voditelj ne sme odavati znake bilo kakvih emocija tokom takmiarevog razmiljanja, naroito oko smera u kojem takmiar razmilja i ne sme odavati ni na koji nain taan odgovor. Njegovo lice stalno mora biti indiferentno, osim u prva tri pitanja kada treba da bude relativno prijateljski nastrojen prema takmiaru.Voditelj takoe mora da imadobar oseaj za reagovanje i da bude sposoban da razume dramski element ovog programa. Ove sposobnosti su od velike vanosti naroito kada se ulog poveava, npr na pitanju br.9, pre sledee sigurne sume voditelj mora da ika takmiara i gledaoca odreeni vremenski period pre nego to im saopti da li je odgovor taan. U ovim situacijama producent moe putem kompjuterskog sistema voditelju opslati savet kako da postupi.Dodatno ikanje u ovoj emisiji je i glasanje prisutne publike u studiju, ali ne u svrhu pomoi nego kao dodatni podatak koji e podii nivo isekivanja tako to voditelj moe koristiti dobijene podatke kao referencu oko otkrivanja odgovora naroito pre reklamnih blokova. Primer: Samo 30% publike smatra da ste u pravu i da je taan odgovor pod C a koji odgovor jeste taan saznaemo nakon reklamnog bloka. Posebno je i obeleen taster prijatelj au publici, te se ovome moe dodati i sledei tekst Vaa supruga je smatrala da je taan odgovor pod A, publika pod C aVi ste rekli D. Taan odgovor je, nakon reklama.Voditelju se daje unapred potpisan ek sa sumama od petog pitanja pa nadalje kako bi ih mogao dati takmiaru u za to scenarijom predvienim trenucima, kao i pokazivanja eka sa adekvatnim sumama u cilju odravanja tenzije prilikom napredovanja takmiara od pitanja ka pitanju. Predaja ekova omoguava takmiaru da se malo opusti jer mu, iako nevaei, ek daje odreen oseaj preenog puta.Kada se voditelj odobri poeljno je da prisustvuje snimanju VB verzije kviza u Londonu, ili ako to nije mogue da odgleda odreen broj video materijala VB verzije kviza. Ni jedan voditelj se ne sme promeniti bez odobrenja Celaora, niti se sme pripremati promena bez njihovog znanja.3.3.2 Takmiari

Kao i za svaki savremeni kviz ili ou koji ukljuuje i takmiare, tako je i za ovaj od velike vanosti nain na koji e se oni odabrati. Da bi se privukli takmiari, ali i gledalite, pre poetka snimanja svakog serijala pojaavaju se reklame na televiziji koja je emiter. Takoe se i putem dnevnih i periodinim novinama ili magazinima provlae najave, noviteti ili neke zanimljivosti o voditelju ili takmoaru iz prethodnog serijala. Paralelno sa ovim aktivnostima oglaavaju se i brojevi telefona na koje se takmiari mogu prijavljivati ili ve pomenutim putem ili na oglasnim postoljima irom lokalne regije.Prijave se mogu vriti kako putem fiksnih telefona, tako i putem mobilnih. U oba sluaja takmiar u stvari komunicira sa jednostavnim programom koji funkcionise kao inteligentna sekretarica i u bazu podataka sakuplja ili glasovne poruke u sluaju fiksne telefonije ili tekstualne poruke u sluaju mobilne telefonije.Kroz inteligentnu sekretaricu na brojevima fiksne telefonije potencijalnog takmiara vodi glas voditelja prethodno snimljenim materijalnom, daje mu uputstva kako da se prijavi i zahvaljuje mu se na ueu. Takmiar mora da odgovori na pitanje i ako pogodi taan odgovor ostavlja svoje podatke. Pitanja se redovno menjaju kako bi se izbegla mogunost da se pitanja preesto ponove. Telefonski aparat i inteligentna sekretarica komuniciraju putem tonskog biranja, odnosno pritiskanjem odreenih tastera na brojaniku. Ovaj poziv se tarifira vie od prosene cene fiksne telefonije. Slino je i sa sistemom prijavljivanja putem mobilne telefonije. Takmiar odgovara slanjem odreenih podataka na kratki kod a koji se dalje obrauju u bazi i alju odreene povratne poruke. Podaci se alju u SMS formi i povratni odgovori se dobijaju u istoj. Konana cena ovog trokoraknog prijavljivanja trebala bi biti to priblinija ceni prijavljivanja putem fiksne telefonije. Iz sakupljenih baza podataka nedeljno se selektuje 100 prijavljenih takmiara po principu sluajnosti, od kojih se odabira 10 najboljih i po 2 rezerve na svakih deset takmiara. Deset takmiara se bira na osnovu testa opteg znanja i informisanosti, biografije, komunikacije i slinih karakteristika. Test se sastoji od deset pitanja i predstavlja prvi selekcioni krug jer samo oni sa 8,9 ili 10 poena idu dalje. Svi takmiari moraj u bit stariji od 16.godina, ne smeju imati aktivni krivini dosije i ne smeju da trenutno uestvuju u nekom drugom kvizu (pre i posle datuma emitovanja 3 meseca).U ovom procesu izuzetno vanu ulogu igraju istraivai iji je zadatak odabir takmiara. Istraivai su ti koji sve vreme komuniciraju sa takmiarima od njihovog testiranja do samog odlaska iz studija. Komunikacija sa potencijalnim takmiarima je od velike vanosti zbog ozbiljnosti ovog kviza i njima se unapred moraju jasno objasniti propozicije kviza elite li da postanete Milioner?. Tokom svakog razgovora sa takmiarima koji su proli prvi selekcioni krug mora se naglasiti vanost uzimanja svih kontakata kako bi ih mogli blagovremeno intervjuisati za njihove biografije. Biografija se sastoji od oko dvadesetak pitanja koja skoro do krajnjih detalja daju podatke o takmiaru. Tokom biografskog intervjua osoba koja komunicira sa takmiarima donosi zakljuke o njihovom karakteru. Od velike je vanosti za emisiju da takmiari budu zanimljivog ivotnog iskustva i komunikativni, rezultat na testu znanja nije jedini pa ni presudni kriterijum. Biografki intervju je drugi i poslednji selekcioni krug jer se nakon razgovora sa svima odluuje koji e takmiari ii dalje, odnosno uestvovati u snimanju kviza elite li da postanete Milioner?.

Kada se odabere potreban broj takmiara (broj zavisi od plana snimanja) pravi se raspored njihovog uea i to tako da jedna grupa od deset osoba bude to raznovrsnije dobi starosti, grada iz kojeg dolazi i slino. Svaka grupa takmiara broji deset osoba koje imaju svoje mesto na Brzim prstima i jo dve osobe iz grada u kojem se snima koje su rezerve u sluaju da se neko od uesnika pokae nepodobnim ili se ne pojavi na snimanju. Ove dve odobe imaju svoje mesto na Brzim prstima u sledeem snimajuem danu. Naravno, veliki gradovi poput Beograda, u sluaju nae zemlje, podrazumevaju od dva do etiri uesnika po grupi takmiara, a ovaj broj se moe poveati ukoliko neko iz unutranjosti na sam dan snimanja odustane od uea pa se aktiviraju zamene. Sledei korak koji obavljaju istraivai je zakazivanje. U svakom inicijalnom razgovoru sa potencijalnim takmiarima okvirno se najave snimajui dani kako bi se unapred znalo mogu li oni uestvovati u snimanju koje sledi. Tokom zakazivanja ukoliko takmiar otkae svoje uee mora biti informisan da je neophodno da se ponovo prijavi ukoliko bude eleo ipak nekada da uestvuje. Istraivai tokom zakazivanja informiu uesnike o tanom datumu, mestu i vremenu okupljanja. Predlae im se nain prevoza do mesta okupljanja, naglaava im se da se putni trokovi refundiraju i da zbog toga moraju sauvati dokaze o putovanju (fiskalni rauni, putne karte i slino) i predati ih istraivau. Vrlo je vano da se ovom prilikom objasni koja garderoba je iskljuena kao opcija, koliko odevnih kombinacija treba da ponesu. Najbitnija stavka je naglasiti da je neophodna jedna osoba za publiku koja e ih u sluaju sedenja na Vruoj stolici bodriti i priati sa voditeljem, ali i da je zaista bitno da se sa svim osobama koje e staviti na listu za Pomo prijatelja oni lino dogovore kako ne bi dolo do zabuna. Na samom kraju razgovora se jo jednom provere dati brojevi telefona za kontakt i istraivai daju svoj broj telefona svakom uesniku za svaki sluaj.Kada se svi takmiari predvieni za snimanje jedne emisije okupe producent vri poslednju proveru njihove sposobnosti i/ili mogunosti uea, podseajui ih da e potpisati obavezujui ugovor kojim potvruju izmeu ostalog da nikada nisu sedeli u vruoj stolici i da nisu pod dejstvom zabranjenih supstanci. Kada se potpie ugovor koji jo regulie prava i obaveze kako takmiara tako i producenata/emitera, dele se formulari za pomo prijatelja u koje takmiari sami upisuju kontakte i imena i vezu u kojoj su sa osobm, razduuju se putni trokovi.

Pre nego to se uradi proba takmiari se minkaju, svi bez obzira na pol. Proba kroz koju prolaze daje im mogunost da se uvere u ispravnost tastera za igru brzi prsti, kompjuterskog sistema, proveru svojih imena, vebaju predstavljanje i kretnju po scenografiji, ali najvanije je da ih producent u potpunosti upozna sa pravilima kviza i odgovori na sva njihova pitanja. Tek nako nekoliko o tura igre brzi prsti proba se zavrava, studio se priprema, uvodi se publika, prijatelji i naravno takmiari i voditelj i poinje snimanje. 3.3.3 Pitanja

Pitanja su sastavni programski deo ovoga kviza i jedan su od faktora zanimljivosti, aktuelnosti. Nain odabira i sklapanja takozvanih stekova, odnosno grupa, pitanja je razraen od strane samih vlasnika formata i vrlo je sofisticiran. Osmiljen je tako da kako takmiaru tako i gledaocu bude jasno ta je postavljeno i koji su ponueni odgovori. Odabirom pitanja se bavi etvoro ljudi koji kao alat koriste specijalno osmiljen kompjuterski program. Postoji deset nivoa teine pitanja i program jednostavno i brzo rasporeuje sakupljena pitanja po zadatim kategorijama. Kada se pitanja rasporede po teini program ih posle nasumice odabira od takmiara do takmiara i osigurava da se na odreenom rednom pitanju nae adekvatna teina ali i da se pitanje ne ponovi.Osim po teini pitanja se rasporeuju po oblastima a program ih takoe prerasporeuje po tom kriterijumu kako se prosto ne bi ponovila pitanja iz iste oblasti i tako smanjila zanimljivost programa.

Tim koji odabira pitanja duan je da za svako pitanje dostavi i etiri ponuena odgovora od kojih je samo jedan taan, da za taan odgovor dostavi najmanje dva izvora koja potvruju tanost, da oznai nivo teine i oblast i podoblast. Ukoliko pitanje sadri neke manje poznate ili strane rei i izraze obavezni su da dostave i nain izgovora i ostale potrebne dodatne informacije. U sluaju igre brzi prsti moraju da obrate posebnu panju na jasnost korienih pojmova kako ne bi bili teko razumljivi ili dvosmisleni. Poeljno je da svakom pitanju u brzim prstima prethodi formulacija Poev od najranijeg, ili najblieg, najmanjeg ... kako bi se odagnale sumnje od onoga to se trai od uesnika. Pitanja se reaju tako da na poetku svake sezone treba imati oko 2000 novih pitanja dodatih u kompjuter. Ovako veliki broj onemoguuje prodiranje u sistem i nametanje igre iz redova produkcionog tima. Pored standardnih pitanja za snimanja potrebno je imati i oko 300 probnih pitanja koja se ne menjaju.Kada lanovi tima zavre odabire pitanja po gore zadatim kriterijumima meusobno ih izmenjaju kako bi proli jo jedan nivo provere tanosti. Tek nakon toga pitanja se dostavljaju producentu koji ih unosi u kompjuter. Korienjem programa za unakrsno uporeivanje pitanja se proveravaju kako ne bi dolo do ponavljanja (i iskoriena i nova pitanja se uporeuju), program koji ovo omoguava je takoe dostavljen lokalnim produkcijama od strane vlasnika formata. Svako duplirano pitanje ili slino pitanje se odbacuje, a nakon toga se proverava da li su kategorizacije po teini i oblasti ispravno uraene. Kada se sva pitanja provere kopiraju se na dva hard diska kako bi postojala dodatna sigurnost.Nivoi teine pitanja u kvizu elite li da postanete Milioner? se kreiraju tako da na prvih pet pitanja moe skoro svaki takmiar da odgovori i osigura prvu zagarantovanu sumu. Drugih deset pitanja bi ve trebalo da budu tea ali tako da gledaoci sa relativnim optim znanjem i dalje mogu na veinu da ih odgovore. Ovakav pristup e ujedno ukljuiti i pasivnije gledaoce ali i ohrabriti potencijalne takmiare da okrenu broj telefona za prijavu uverene da mogu da sigurno odgovore na deseto pitanje. Ideja je da se kreira to vie pitanja viueg faktora odnosno onih pitanja koja kod gledalaca izazivaju reakciju vikanja u televizor na takmiara kako bi mu rekli ta je taan odgovor. Naravno da nije u interesu producenata da se sva zaraena suma tako lako deli kroz nagadni fond i zbog toga su pitanja pod rednim brojevima 12, 13, 14 i 15 dizajnirana da budu jako visokog nivoa znanja i iz veoma razliitih oblasti kako bi jedino zaista potkovanom takmiaru bilo mogue da osvoji maksimalnu sumu. Zbog ovakvog pristupa veina takmiara ne prolazi nivo 11 ali odlazi zadovoljna osvojenom sumom.Glavni kompjuter i monitor su sredstvo rada tokom snimanja koje koriste producent i tim za pitanja iz njega slika ide u reiju, sadri kompletnu istoriju svih korienjih pitanja kao i podatke za brze prste i vreme koje je svakom takmiaru bilo potrebno da odgovori na taj eliminacioni deo kviza. Svi ovi podaci su od velikog znaaja u sluaju osporavanja neijeg uea i zato se uvaju.Korienje ovog kompjutera omogueno je i bez prethodnog iskustva sa radom na njima. Sistem se kontrolie korienjem mia ili tastature. Obe kopije baze sa pitanjima su tokom snimanja prisutne, jedna se koristi a druga je rezerva. Nakon zavretka snimanja svake epizode potrebno je svega nekoliko skundi da se i rezrvrna kopija osvei podacima. Ovakvo postupanje onemoguava da doe do gubitka podataka.Voa tima za sakupljanje pitanja je odgovoran za odabir i korienje svih pitanja. Njegov ekran omoguava varijete prikaza razliitih podataka. 3.3.3.1 Stil pisanja pitanja

Svako pitanje sastoji se od upita opteg znanja sa etiri ponuena odgovora od kojih je samo jedan taan.

Svako pitanje mora biti jasno razumljivo i da odgovara samom stilu kviza elite li da postanete Milioner? u svakom pogledu i da blago navodi takmiara na taan odgovor.

Tokom formulacije treba se zapitati da li je svaka upotrebljena re neophodna u potpunosti jer je i najmanje dopisivanje ili brisanje moe u potpunosti izmeniti znaenje pitanja.

Svako pitanje mora biti lako proverljivo i imati minimun dve reference za svoju verodostojnost.

Prilikom formulacije pitanja treba se rukovoditi sledeim stavkama:

Da li pitanje ima smisla Postoji li bolji nain formulacije Jesu li pitanja interesantna

Da li kategorije dovoljno variraju

Da li su sve opcije proverene

Je li pitanje pravedno

Takoe treba osigurati da ni jedan od tri ponuena netana odgovora ne zbunjuje. Ukoliko se naie na takav problem treba nai smislene alternative.

U niim nivoima pitanja kreativnost i zanimljivost dozvoljeni su u razumnim granicama.Ukoliko ima mesta za dodatne informacije tokom objanjavanja pitanja treba ih dostaviti, u suprotnom ove informacije nemaju smisla.

Rasporeivanje na nivoe od drugog do desetog jeste teko s obzirom da treba definisati nivoe prema proseno obrazovanim osobama, poto to je nekima izuzetno teko drugi mogu odgovoriti kao od ale.

Kod navoenja referenci verodostojnosti pitanja moraju se navesti svi potrebni detalji od izdavaa enciklopedije do strane i pasusa na kojem se nalazi potrebna stavka, ili drugi detalji u zavisnoti od toga koja vrsta izvora se navodi.

Prvo pitanje uvek mora biti veselo, zanimljivo i sluiti kao razbija leda, a okosnica njegove interesantnosti je opcija pod d) gde je poeljno da se i takmiar i publika nasmeju. Preostala pitanja do prve zagarantovane sume samo moraju biti apsolutnoj veini laka za odgovoriti.Teme koje se obrauju u pitanjima moraju biti to ireg dijapazona, ali treba izbegavati diskutabilne teme koje bi mogle nekoga uvrediti, poput bolesti, smrti, psovki, invaliditeta i direktnih ili indirektnih uvreda neijeg lika i dela.Ukoliko se snimanja deavaju u velikom vremenskom razmaku od emitovanja treba izbegavati pitanja zasnovana na promenjivim situacijama, poput spominjanja svetskih rekorda pre Olimpijade ili politikih pozicija a da su emitovanja nakon ovih dogaaja. Sva pitanja moraju biti gramatiki i slovno ispravna i u duhu jezika kojim se govori.

3.3.3.2 Primeri neispravnih pitanja

Kako nazivamo mladune ptice?

a) pti

b) pilence

c) ptiicad) jajoglavi

ODG: a)

50%50:c)

Nivo:

2

Refer:Strana o pticama na Wikipeidiji

Gde je irli Templ otila na slatki put na dobrom brodu lilihip?a) pepermint zaliv

b) konditorska prodavnica

c) kikorid zaliv

d) kap okoladeODG:

b)

50%50:a)

Nivo:

4

Refer:irli Templ pesmarica

Oba primera nemaju dovoljan broj referenci. U prvom pitanu kao taan odgovor prihvatilo bi se samo pod a) iako je jedini pogrean odgovor pod d). U drugom pitanju imamo lou, odnosno nejasnu formulaciju i potpuno neadekvatnu referencu, a odgovor pod d) nema nikakvog smisla.3.3.3.2 Primeri ispravnih pitanjaKoja vrsta se sakuplja u grupama koje nazivamo jata?a) paunovi

b) tigrovi

c) mravi

d) soveODG:

a)

50%50:d)

Nivo:

9

Refer: CED, str 1180; CD, strana 835

Kako se zove teren fudbalskog kluba Watford?

a) Park Parsonid

b) Vikorid put

c) Abi put

d) Prajori traka

ODG:

b)50%50: d)

Nivo:

6

Refer:FK Watford; Ginisova knjiga fudbala, str 240; VB telefonskiimenik, str 295

U oba sluaja pitanja su jasno formulisana i ne ostavljaju mesta nejasnoama. Teina im se zasniva na ponuenim odgovorima, naroito u prvom primeru zbog pojave dve vrste ptica, ali se samo jedna vrsta kree u jatima. Imaju dovoljan broj i dovoljno precizirane reference.3.3.4 Planiranje snimanja

Prvi VB serijal planiran je tako da se svaka epizoda snimala jedan dan pre emitovanja. Takva odluka doneena je kako bi takmiari od samog poetka bili zainteresovani za uee vie nego inae jer su se mogli prijavljivati dan za dan. Dosadno ekanje nije postojalo kao opcija, a samim timje i broj poziva za prijavljivanje bivao znatno vei nego za emisie slinog karaktera gde se na uee eka i po nekoliko nedelja. Zbog bitke za ueem prihodi od poziva su bili znatni.

Kako je Celador krenuo sa prodajom kviza elite li da postanete Milioner? televizijskim produkcijama i/ili stanicama, tako se i ovaj princip snimanja menjao. Plan snimanja u mnogome zavisi od mogunosti lokalnog vlasnika licence. Kada su u pitanju nezavisne produkcije koje nemaju sopstvenu infrastrukturu za snimanje ovakvih emisija snimanja se odigravaju u studijima koja rentiraju svoj prostor i tehniku. Ovakvi uslovi iziskuju planiranje snimanja neto dui vremenski period pre emitovanja, zbog obaveza studija prema ostalim zakupcima. Po nekoliko epizoda se snimi za nedelju dana, nekada i po celih mesec ipo dana. No, neretko su i same televizije ujedno i vlasnici licence pa samim tim imaju bar deo kapaciteta za ovakve emisije. Situacija je tada i organizaciono i kvalitativno bolja jer se snimaju do etiri epizode u dva snimajua dana i to tako da se prva snimljena emituje u roku od nekoliko dana. Ovim nainom snimanja ne gubi se na atraktivnosti i sktuelnosti sadraja koji je u formatu elite li da postanete Milioner? odraen kroz pitanja.Jedini nain koji se ne dozvoljava je uiov emitovanje kviza elite li da postanete Milioner?. ivi program se ne dozvoljava zbog toga to se mogu desiti omake koje bi mogle ugroziti renome kviza elite li da postanete Milioner? a koje se ne bi mogle blagovremeno spreiti, te samim tim ne bi bili u mogunosti da objasne publici ta se dogodilo.Jedna epizoda troi negde odo dvadeset pitanja i u montiranom materijalu se dobije oko 45 minuta bez reklamnih blokova. Ovaj broj pitanja dalje podrazumeva dva do tri takmiara po epizodi, to ve zavisi od pojedinane uspenosti svakog kandidata. Meutim moe se desiti da jedan takmiar oduzme toliko vremena od krajnjeg trjanja epizode da se sledei takmiar mora prekinuti i njegovo uee nastaviti u narednom izdanju, odnosno prvom sledeem snimanju. Ova pojava naziva se roll over. Rolover se potom moe deavati vezano u nizu od nekoliko epizoda, meutim producent ima mogunosti da takav niz prekine i to mora uiniti makar na samom kraju sezone jer je potpuno nedopustivo da takmiar eka nekoliko meseci da bi nastavio svoje uee. Nova sezona time ne bi imala mesta nekim posebnim novinama, ubila bi se mogunost isekivanja novoga...3.3.5 lanovi proizvodnog tima

Ekipa koja radi na pripremi i proizvodnji kviza elite li da postanete Milioner? broji sada ve ustaljen broj lanova za ovakve vrste emisija. U odnosu na originalne zamisli vlasnika licence Celadora ovaj ustaljeni broj je u stvari modifikacija poznata naem nainju poslovanja, odnosno smanjenju ljudstva na potencijalnu tetu konanog prozvoda. Ipak, kviz elite li da postanete Milioner? nikada nije pretrpeo nikakve tete zbog brojanog stanja ekipe, tavie neke od srpskih epizoda se i danas alju kao primer dobre produkcije ovoga formata. U ovom poglavlju objasniemo, izuzev lanova koji su ili e zasebno biti objanjeni, zaduenja esecijalnih lanova proizvodnog tima kviza elite li da postanete Milioner?.3.3.5.1 Producent

Producent je ukljuen u sve aspekte emisije. Njegovo, ili njeno zaduenje je da nadgleda kompletnu produkciju od poetka pripreme snimanja do samog emitovanja svake zasebne epizode. Stalno se trudi da program bude na traenom nivou kako vlasnika licence Celadora tako i samog emitera ovoga kviza. Osmilja promociju formata i novitete za svaku sledeu sezonu.3.3.5.2 Izvrni producent

Zaduenja izvrnog producenta se zasnivaju na kontroli proizvodnje emisije u studiju, kako urednikitako i logistiki. Izvrni producent komunicira sa rediteljem sve vreme i nadgleda rad reditelja. Motri na bitne detalje tokom snimanja kako bi ih naglasio za montau epizode.

3.3.5.3 Reditelj

Ov pozicija je izuzetno bitna prilikom produkcije formata kviza elite li da postanete Milioner?. Iako je scenario u potpunosti predvideo sve mogue situacije, reditelj je ipak osoba koja ovde rukovodi dramski elementom kadriranja te prati sve vreme reakcije uesnika, prijatelja i voditelja. Pored prisustva na snimanju kviza reditelj mora biti prisutan i na motai emisije.3.3.5.4 Producent saradnik

Glavna zaduenja ove pozicije su oko takmiara. Producent saradnik prihvata takmiare kada stignu u studio i dodatno ih intervjuie kako bi sklopio jo detaljniju sliku o njima. Informacije koje dobije ovim putem spaja sa biografijama koje su sastavili istraivai a koju e preneti piscu, producentu, reditelju i voditelju radi to boljeg predstavljanja takmiara.3.3.5.5 Menader produkcije

Menader produkcije je osoba zaduena za tehniko tehnoloke potrebe produkcije kviza elite li da postanete Milioner?. Pored angaovanja ljudstva, iznajmljivanja opreme ili zakauivanja termina snimanja menader produkcije je zaduen i za budet.3.3.5.6 Koordinator produkcije

Sa angaovanim osobljem, studiom i montaama koordinira ova osoba kako bi svi pravovremeno bili obaveteni o svojim vremenima i datumima dolaska. Tokom snimanja koordinira vozaima, brine o reklamnim ekovima za snimanje, ID karticama i drugim stvarima. U sluaju potrebe obezbeuje smetaj za takmiare.3.3.5.7 Asistent produkcije

Asistent produkcije brine o tome da svaka epizoda bude pravovremeno miontirana, kao i eventualni najavni spotovi. Vodi rauna da su trake, ili druga vrsta zapisa, predati emiteru na vreme. Takoe se brine i o potrebnoj papirologiji na relaciji produkcija emiter, kao to su podaci o dobitnicima, putni trokovi ili drugo vezano za kviz elite li da postanete Milioner?3.3.5.8 Pisac

Kada istraivai definiu sve takmiare za snimanja koja slede njihove biografije alju piscu. Pisac za svakog takmiara napravi odreeni broj tekstova za predstavljanje. Predstavljanje takmiara deava se kada se sedne na vruu stolicu i tada voditelj u kratkim crtama predstavi takmiara i malo porazgovara sa njim. Sledee takozvano askanje sa takmiarem deava se nakon petog pitanja i dalj epo potrebi i u zavisnosti od tenzije.3.3.6 Studio i tehnikaIdejno scenografsko, svetlosno reenje kviza elite li da postanete Milioner? je zatieno autorsko delo i ni jedan element se ne moe zasebno koristiti kao ni svojevoljno modifikovati. Osim strogih pravila samog formata snimanja programa i pravila igre, stroga kontrola se odnosi i na scenografiju, tehniku pa i tehnologiju snimanja. Srpska verzija formata u startu se mogla pohvaliti zavidnim nivoom ispunjenja zahteva. 3.3.6.1 Scenografija

Scenografija i rasveta kviza elite li da postanete Milioner? su dizajnerski osmiljeni tako da formiraju krug koji e i na takmiare i na publiku ostaviti malo zastraujui efekat gladijatorskoga ringa. Dva najbitnija elementa cele postavke su sto i stolice, voditeljeva i uvena vrua stolica koji se nalaze u centru scenografije. Sto na sebi ima police za ekove, vodu i ostale stvari koje mogu zatrebati kako voditelju tako i takmiaru.

Sam podijum se nalazi u treem od tri koncentrina kruga, okruen providnim delom, kao na nekom ostrvu, dodajui vei oseaj izolacije pa tek onda najveim krugom na kojem se igraju brzi prsti. Na najveem krugu nalazi se deset pozicija za uesnike u igri brzi prsti. Takmiari prilikom igre brzi prsti sede u dve grupe od po pet osoba, levo i desno od ulaska na scenografiju odnosno poetne pozicije. Tokom igre brzi prsti na ostrvu nema stola ni stolica, nakon nje se pravi pauza zbog nametanja ovih elemenata i snimanje se nastavlja. Scenografija kviza elite li da postanete Milioner? u stvari pravi mali Koloseum. Centar je sa svih strana okruen tribinama namenjenim publici, a osvetljen je i odozdo i odozgo tako da ponekad zaista stvara krajnje izolovan prostor. Kao i u pravom Koloseumu ispod podijuma se nalazi ve pomenuti providni deo koji, osim to izoluje podijum, asocira i na hodnike originalnog Koloseuma (Slika br. 5 Fotografije studija). Iznad pomenutog ostrva nalazi se prsten sa rasvetom koju dri est nosaa, visokih izduenih stubova nadvijenih ka centru i podseaju na irafe pa se tako i nazivaju irafe. Sva rasveta koja se nalazi na scenografiji kviza elite li da postanete Milioner? ima iste kombinacije odnosno kolor nijanse i kao i muzika, kadriranje i grafika tako i kolor kombinacije dolaze u odgovarajuem trenutku.

Slika br. 5 Fotografije studija3.3.6.2 Oprema za snimanjeNa scenografiji kviza elite li da postanete Milioner? i oko nje nalazi se osam kamera (Slika br. 6 Raspored kamera i studio). Na levoj strani seta izmeu dve irafe nalaze se kamere br.1 i br.2. Kamera br.1 snima iroke pojedinane i grupne kadrove takmiara na pozicijama od 6 do 10 tokom predstavljanja i tokom igre brzi prsti. Kamera br.2 na sebi ima autoprompter, ureaj u praksi poznatiji kao idiot i daje krupne kadrove voditelja ali i grupne kadrove takmiara tokom predstavljanja i igre brzi prsti.

Kamera br.3 se nalazi van svenei postavljena je tako da pravo gleda na poetnu poziciju voditelja. Ova kamera daje kadrove voditelja prilikom poetka emisije, tokom itanja pitanja za igru brzi prsti ali i u kadru dri onoga koji sedi na vruoj stolici i voditelja tokom igranja kviza elite li da postanete Milioner?.Kamere br.4 i br.5 se nalaze izmeu dve desne irafe. Kamera br.4 daje krupne kadrove takmiara koji sedi na vruoj stolici vezujui se za grafiku stabla odnosno prikaza napretka takmiara tokom igre. Ova kamera takoe daje i kadrove svih takmiara tokom igre brzi prsti. Kamera br.5 daje srednje krupne kadrove takmiara u vruoj stolici, njegovog/njenog prijatelja u publici i ostale uesnike tokom igre brzi prsti.Kamera br.6 je na kranu koji se nalazi u studiju za kamere br.3. Kadrovi sa krana kreu se sleva na desno, sdesna na levo, kao i odozgo na dole i njime se u adekvatnims ituacija pojaava dramatinost ali se i oznaavaju prelasci sa rekklama u studio, sa pitanja nja pitanje.

Kamera br.7 je ENG kamera koja se nalazi na levim tribinama i snima prijatelja takmiara tokom igre njegovu tenziju i tazgovaranje sa voditeljem. Takoe snima kako takmiari pritiskaju tipke na tastaturama za igru brzi prsti. Materijal sa ove kamere se snima na zasebnoj traci ali li u sistemu.Kamera br.8 se nalazi na vrhu scenogrfije/studija i fiksirana je za nosa, slui kao pokrivanje pri motniranju emisije i daje stalni total celokupnog seta.

Slika br. 6 Raspored kamera i studioKviz elite li da postanete Milioner? osim snimaa koji prihvata signal videomiksa mora imati jo neke dodatne snimae. Naime, glavni miks snima prima signal sa grafikom u izlazu i preostali snimai su neophodni kako bi se eventualne pogreke pokrile. Odvojeno se snimaju voditelj i kran kao i ENG kamera na poziciji br.7. Snima koji prima signal sa kamere voditelja pomoi e prilikom prepravki teksta u pitanju, greke samog voditelja. Kran stalno daje atmosferu u studiju i koristan je kao dodatak pri montai kako iz sigurnosnih tako i iz estetskih razloga. Zasebno snimanje kamere br.7koja prati reakcije prijatelja takmiara u studiju je u startu neophodno jer iako se ova kamera nalazi u miksu, zbog prisutnosti kontrolnih monitora u studiju reditelj ne sme preesto koristiti kako takmiar ne bi na osnovu reakcije svojih navijaa dao odgovor ili slino. Drama koju preivljava navija takmiara u vruoj stolici kasnije se naknadno montira u samu emisiju. Svi snimai naravno snimaju sve vreme sinhrono. Ton osim sistema nad tribinama i dve bubice jedna za takmiara i voditelja mora obezbediti i dodatne mikrofone za prijatelje i para takmiara, takoe obezbeuje komunikaciju izmeu voditelja i sobe sa pitanjima odn. Producentom, piscem ili kontrolorom. Muzika se od prvog do petog pitanja dodaje u post produkciji zbog kratke forme i lakoe ovih pitanja koji onemoguavaju predvidljivost trajanja ovog segmenta, ostatak muzike se snima u studiju.3.3.6.3 RasvetaFotografija kviza elite li da postanete Milioner? je od velike vanopsti za stvaranje oseaja izolacije kod takmiara kao i odvijajue drame u studiju. Od prvog pa do poslednjeg pitanja kolorit rasvete i dinamika smenjivanja boja se odreuju se prema potrebi svake pojedinane situacije, a prethodno su definisane samim formatom.Osim standardne usmerene i difuzne rasvete od 1kW i slino na setu, iznad, ispod i oko njega nalaze se i popularna pokretljiva svetla poznata kao muvinzi.Kod poetne pozicije voditelja nalaze se tri pokretna rasvetna tela, jedan je vidljiv a druga dva su skrivena. Na prstenu oznad centra nalazi se rotilj koji nosi rasvetu i formira dva koncentrina kruga. Na njemu se nalazi 12 movinga , a pet ih se nalazi u podu oko ostrva gde se nalaze i stroboskopi.Kao to smo ve rekli osvetljene su i irafe ali i stepenice, istim koloritom. Boje koje se koriste za snimanje kviza elite li da postanete Milioner? su plava, crvena, losos roze i tamna lavanda.Na samom poetku emisije voditelj izlazi na set iza krajnje desne irafe i staje na poziciju za najavljivanje emisije i kran je u pokretu. Tom prilikom aktivirana su isu sva svetla i pale se i gase naizmenino kao da tre. Kada se voditelj zaustavi staje i rasveta i kran a otkrivaju se i publika i takmiari. Ukoliko postoji rolover takmiar samo se dodatno ukljuuje i podna rasveta, a voditelj i takmiar izlaze jedan nasuprot drugog i zajedno dolaze do prethodno postavljenog stola i stolica.3.3.6.3.1. Predstavljanje

Predstavljanje takmiara poinje od irokog plana i opteg svetla zatim prelazi u crvenu boju i ponovo pravi efekat treperenja a kada se predstavljanje zavri sva glavna svetla se stavljaju u losos roze boju. Tokom ovoga, pokretna svetla sa spoljnog gornjeg prstena usmerena su irom arena nadole.3.3.6.3.2 Brzi prsti

Brzi prsti poinju crvenom bojom na znak voditelja: ... a pitanje glasi, pokretna svetla se sa arene usmeravaju ka plafonu u beloj boji a rasveta koja osvetljava takmiare se ponaa kao stroboskop. Nakon 20 u irokom planu sve postaje roze. Kada se otkrije pobednik pokretna svetla kreu u treprenje dok takmiar ne stigne do voditelja. Nakon razgovora i kretanja ka centru snimanje se zaustavlja i unose se sto i stolice, a rasveta se modifikuje prema takmiaru. Kran pravi pokret i kadar sleva na desno prilikom sedanja takmiara i voditelja, tada se gase sva svetla nad ostalim takmiarima i oni e do kraja snimanja tokom odgovaranja na pitanja aktivog takmiara sedeti u mraku do sledee igre brzi prsti. Publika se osvetljava roze bojom, a pokretna svetla koju su uperena u svod se sada spustaju u horizontalu ka publici i ka areni i sa roze se prelazi u plavu.3.3.6.3.3 Pitanja od br. 1 do br.5

Tokom prvih pet pitanja svetlo je statino i sve je u plavo boji. Kada se da taan odgovor na peto pitanje voditelj u punoj rasveti aska sa takmiarem a prsten prelazi u belu boju i kree se ka plafonu i publici koja je u roze boji, a u podu se vrte svetla.3.3.6.3.4 Pitanja od br. 6 do br. 10

Od estog do desetog pitanja uje se muzika u studiju i sve promene moraju biti skladne sa muzikim signalima i promenama. Boja svetla je plava, movnzi uz svako odgovoreno pitanje i tonski efekat kreu gore ili dole. Ako je taan odgovor svetlo iz horizontale ide ka svodu u skroz plavo, ako je netaan ide ka podu u 50% plavo. Ako je odgovor na deseto pitanje taan muvinzi u podu su beli na prstenu plavi a publika je miks plave boje i lavande.3.3.6.3.5 Pitanja od br.11 do br. 15

Svetlo je na pitanjima od jedanaestog do petnaestog takoe u pokretu gore odnosno ka dole u zavisnosti od tanosti odgovora. Publika je sve vreme u crnom a centar u tamno plavoj boji. Na donjoj poziciji tamno plavo je u centru, pod iskljuen. NA gornjoj poziciji prsten je u beloj boji, pod je plave a publika tamnije plave. Ako se na petnaesto pitanje tano odgovori sva svetla smenjuju sve boje i vrte se u krug naizmenino, aktivira se pirotehnika sa konfetama i slnim efektima.3.3.6.3.6 Pomo Pitaj publikuKada takmiar koristi pomo publike prilikom odgovarnaja na postavljeno pitanje koristi se isti model rasvete kao na brzim prsitmasamo sa osvetljneom publikom i trepuim svetlima u podu.3.3.6.3.7 Odustajanje od daljeg ueaKada takmiar doe u poziciju da je siguran da ne moe nastaviti dalje ima pravo da odustane. Prilikom odustajanja ili zavretka uea takmiar naputa scenu ka kameri br.2. to dalje znai da se aktivira opta rasveta i pojaa svetlo iza kamere br.2 kako bi se uesnik lepo video a i dala oznaka da je igra zavrena.

3.3.6.4 Kompjuterski sistem

Kompjuterski sistem igra najvaniju ulogu tokom snimanja kviza elite li da postanete Milioner? jer bez njega nema ni igre ni podataka tokom nje, ni pitanja. Sistem odabira i prikazuje pitanja, sadri i prikazuje kompletnu grafiku koja omoguava uvid u napredak takmiara. Takoe kontrolie pitanja i vremenske rezultate igre brzi prsti te kontrolie, proraunava i prikazuje rezultate prilikom korenja pomoi pitaj publiku. Sve ovo se nalazi u jedinstvenom kompjuterskom programu koji zakupcu daje Celador i koji je posebno osmiljen za ovu igru.Program deli signale na voditeljski i takmiarski, poto imaju razliite podatke. Voditelj na svom ekranu ima prikaz koji mu omoguava da raspolae kako podacima o tanom odgovoru i objanjenima svakog pitanja, tako i porukama pisca i producenta. Na njegovom ekranu se stalno nalaze i informacije o tome dokle je takmiar stigao sa dogovaranjem i koje je pomoi iskoristio. Ovi podaci o toku igre prikazani su i samom takmiaru kako bi stalno imao uvid u svoj napredak.Kompjuterskim sistemom rukuju dva operatora od kojih jedan mora biti u potpunosti kvalifikovan za rukovanje opremom i programima, kao i samom aplikacijom. Ta osoba na komande reditelja alje adekvatne signale do svojih krajnjih odredita. Druga osoba kontrolie pitanja i sa producentom koordinira oko toga koja e se svota novca dodeliti u emisiji. Iz bezbednosnih razloga prostorije u kojima sede kompjuter operatori, pisac i producent su fiziki odvojene od ostatka reije i nije omoguen prilaz bilo kome ko ne spada u ovu grupu.Pitanja se odabiraju po principu sluajnosti od nekoliko hiljada koje se nalaze u bazi. Pre nego to se pitanja prikau na takmiarevom monitoru pitanja pogleda producent kako bi poslednji put preoverio ispravnost i adekvatnost sadraja pitanja. Voditelj i takmiar istovremeno dobijaju prikat pitanja na monitorima, i vodtielj ne raspolae talnim odgovorom niti drugim informacijama o pitanju dokle god takmiar ne izgovori adekvatnu formulaciju odgovora koja glasi:Moj konaan odgovor je.... Kada takmiar da svoj konaan odgovor voditelj automatski dobija podatke o tanosti kao i objanjenja samog pitanja i ponuenih odgovora. Kada takmiar da konaan odgovor polje opcije koju je naveo (moe biti A, B, C ili D) postaje narandasto ukoliko je odgovor taan pozadina ploice sa slovom treperi iz narandaste u zelenu, ukoliko je netaan ploica sa tanim odgovorom poinje da treperi zelenom bojom. Prvobitna zamisao tvoraca kviza elite li da postanete Milioner? bila je da voditelj ima taan odgovor odmah ispred sebe, meutim istraivanja su pokazala da su takmiari sposobni da u takvoj postavci izvuku odgovor od voditelja pa se od ovoga odustalo.

Komunikacija sa producentom i piscem se moe odvijati putem predefinisanih poruka koje daje sistem ali postoji mogunost i da se ukucaju nove poruke. Poruke koje voditelj dobija odnose se na njegovo dranje, na takmiarevo dranje, na dalji tok snimanja i slino.3.3.7 Scenario

Kao to je ve objanjeno, svaki programski format odnosno emisija dolazi sa specifino detaljnim uputstvom za upotrebu koje definie apsolutno sve aspekte jedne emisije. Skoro svi formati takoe poseduju i predefinisani scenario koji omoguava adekvatne reakcije cele produkcijske ekipe i predupreuje bilo kakve pogeke reditelja, voditelja, producenata i ostalih. Kviz elite li da postanete Milioner? takoe ima ovakav scenario i to nije nimalo udno. Formati su upravo zato primenjivi svuda, dramski i produkcijiski momenat su ono to je zajedniko svim svetskim verzijama kviza elite li da postanete Milioner? razlika je u sadraju pitanja i armu voditelja. Ovakvim principom funkcionisanja obezbeuje se stalni kvalitet programa na globalnom nivou i odrava njegov rejting.3.3.7.1 Uvod i poetak emisije

Prilikom poinjanja emisije i predstavljanja takmiara voditelj uvek treba da da aktuelni uvod vezan za datume oko emitovanja poput nekih praznika ili godinjih doba, utakmica i slino. Dalje se taj tekst povezuje sa podseanjem na prijavljivanje i uvodom u predstavljanje takmiara te epizode. Reenica koja najavljuje predstavljanje takmiara uvek se mora zavriti isto poto je to istovremeno znak za svetlosnu promenu, u srpskoj verziji to je: ...a oni su:Nakon itanja imena i snimljenog predstavljanja sledi najava igre brzi prsti. Voditelj uvek objanjava pravila igranja igre brzi prsti kao da je svaka emisija prva kojoj i uesnici i gledaoci prisustvuju. Nakon objanjenja igre sledi najava pitanja koja se takoe uvek mora zavriti istim krajem reenice: ... a pitanje glasi:. Sledi pitanje i ponueni odgovori. Nakon istek vremena od oko 20 otkrivaju se odgovori, kadar voditelja se pomera malo udesno kako bi se oslobodilo mesto za grafiku sa pravilnim redosledom odgovora. Potom se prikazuju imena onih koji su tano odgovorili i treperi ime onog takmiara koji je i najbre odgovorio. Voditelj proglaava pobednika i doekuje ga kraj sebe, malo proaska sa njim/njom i krene ka sreditu scenografije. Kada pomogne takmiaru da se smesti voditelj nas upoznaje sa uesnikom, sa autopromptera ita tekst koji mu je pisac napisao o takmiaru, lagano aska sa njim na temu spremnosti uea, enjene sume, ko je sve u publici tu da prui podrku i slino. Pre nego to postavi prvo pitanje voditelj takmiaru i auditorijumu objanjava pravila igre, vreme odustajanja, sigurne pozicije i pomoi kao da su svi prvi put suoeni sa kvizom elite li da postanete Milioner?. Kree se sa odgovaranjem na pitanja.3.3.7.2 Sigurne sume i vee svoteKada takmiar da taan odgovor na peto pitanje dostigao je prvu sigurnu sumu i bez obzira na njegovo dalje odgovaranje, sa ovoms votom novca e uvek otii iz studija. Naglaava se da je sada igra neto ozbiljnija i da se sa svakim tanim odgovorom suma duplira. Rezimira se da li je takmiar iskoristio pomoi i koje ima jo na raspolaganju. Predaje se ek sa odgovarajuom sumom, najavljuje se esto pitanje i lagano podie tenzija.Kada, i ako, takmiar dostigne deseto pitanje i na njega odgovori tano voditelj estita takmiaru, pokuava da ga malo oraspoloi ili opusti. Dodeljuje mu ek i ponovo malo aska sa takmiarem na teme troenja do sada osvojenog novca, konsultuje se sa podrkom u studiju i slino. Kada krene sa najavom jedanaestog pitanja naglaava da je suma osigurana kako bi naveo takmiara da odgovori na pitanje po svaku cenu, odnosno po cenu troenja pomoi jer bi bilo nedopustivo da se odustane kada nema potrebe.Ukoliko takmiar da taan odgovor i na jedanaesto pitanje voditelj kree u lagano poigravanje sa njim naglaavajui da sada ve ne mora dalje da odgovara na otvoreno dvanaesto pitanje, ali da je samo etiri pitanja udaljen od premije. Nudi mu potpisan ek na osvojenu sumu ili odgovaranje. Ovim sistemom se ide do petnaestog pitanja, koje ako se otvori takmiara treba nagovoriti da odgovori po svaku cenu jer je gledanost tada uasno velika.3.3.7.3 Korienje pomoi

Kada takmiar zastane na nekom pitanju, voditeljeva dunost je da ga podseti na postojanje pomoi pa ak i posavetuje oko izbora iste. To radi tako to takmiara podstie na razmiljanje o afinitetima onih koje je naveo kao pomo prijatelja, ili podseanjem na uspenost publike prilikom pomaganja ostalim takmiarima kao i objanjavanjem da kompjuter zaista nasumice odabira netane odgovore prilikom korienja pomoi 50%50.Ukoliko se takmiar odui za pomo prijatelja ponovo se objanjava korienje ove pomoi. Kada se prijatelj javi na poziv prvo e voditelj malo proaskati sa njim/njom, objanjavajui njihovu vezu, trenutne aktivnosti i oblasti u kojima je odbar prijatelj. Zatim predaje vezu takmiaru koji ima 30 da proita pitanje i dobije odgovor od prijatelja.Ukoliko se takmiar odlui za pomo pola-pola kompjuter operator eka na signal voditelja da aktivira tu pomo i to tako to je na njegov znak: Molim kompjuter da ostavi taan i jedan nasumice izabran netaan odgovor aktivira pomo u programu. Pomoi publike se takoe ne aktivira dok se neuje komanda voditelja, s tim to se komanda odnosi kako na kompjuter operatora tako i na publiku u studiju. Voditelj tano naznai kada da publika pone sa odgovaranjem a kompjuter sa prihvatanjem inofrmacija. Kada se glasanje zavri, rezultati se prikazuju na takmiarevom, voditeljevom i izlaznom monitoru s tim to je kod poslednjeg u kadru i takmiar.Najnovija pomo je zamena pitanja koja je vrlo vredna i treba se potruditi da je takmiar uzaludno iskoristi, i to je takoe voditeljev zadatak. Poto je i ova pomo deo kompjuterskog programa oprator je nee aktivirati dokle god sam voditelj ne kae iskoristiemo pomoa zamene pitanja. Tada se grafiki prikaz pitanja dopunjava malim znakom pitanja u krugu koji se pojavljuje na centru izmeu svih ponuenih opcija. Voditelj zahteva da takmiar kae koji bi odgovor dao i tada saznajemo da li pomo uzaludno potroena ili ne pa vidimo novo pitanje iste teine.3.3.7.4 Novi takmiari u epizodi

Kada takmiar na ve objanjeni nain napusti scenografiju (podnaslov 3.3.6.3.7) voditelj se vraa na poetnu poziciju i priom se osvre na prethodnog uesnika najavljujui novu igru brzi prsti koja e dati novog takmiara za tu epizodu i ponavlja se procedura otkrivanja pravilnog redosleda odgovora i proglaenja pobednika.

Kada drugi, ili trei, takmiar sedne na vruu stolicu voditelj ih podsea na uspeh ili neuspeh prethodnika, pametne ili pogrene poteze.3.3.7.5 Povratak sa reklama i odjava emisije

Reklamni blokovi se mogu ubaciti ili na smeni dva takmiara ili tokom odgovaranja takmiara a pre otkrivanja tanog odgovora jer reenica A odgovor emo saznati nakon reklama podie tenziju. Kada se tokom snimanja prave pauze za reklame ode se u crno i