78625561 46399809 Priprema Casopisa Za Stampu Diplomski Rad

Od ideje do realizacije Maja Raki 280122/2009

SADRAJ1. UVOD...................................................................................................................................................................12. DIZAJN...............................................................................................................................................................22.1 Grafika industrija........................................................................................................................................22.2 Grafiki dizajn...............................................................................................................................................32.3 Grafiki dizajner...........................................................................................................................................33. PRIPREMA ZA TAMPU...................................................................................................................................43.1 Faze realizacije................................................................................................................................................54. ALATI..................................................................................................................................................................74.1 Adobe Photoshop CS5................................................................................................................................74.2 Adobe Illustrator CS5..................................................................................................................................84.3 Adobe InDesign CS5...................................................................................................................................94.4 Adobe Bridge CS5........................................................................................................................................95. STRUKTURA ASOPISA...............................................................................................................................116. RASTERSKA GRAFIKA.................................................................................................................................126.1 Formati datoteka.......................................................................................................................................136.2 Priprema fotografija..................................................................................................................................137. RETUIRANJE FOTOGRAFIJA...................................................................................................................147.1 CMYK...............................................................................................................................................................147.2 Priprema za tampu fotografija u koloru...........................................................................................157.3 Boje i preslikavanje boja.........................................................................................................................167.4 Rezolucija.....................................................................................................................................................167.5 Kvalitet slike.................................................................................................................................................177.6 Organizovanje efikanog redosleda.....................................................................................................178. KONVERZIJA U CRNO BELU FOTOGRAFIJU.........................................................................................199. PRIPREMA VEKTORSKE GRAFIKE..............................................................................................................2110. TIPOGRAFIJA..............................................................................................................................................2311. MONTAA..................................................................................................................................................2411.1 Format........................................................................................................................................................2411.2 Slike,grafika i tekst.................................................................................................................................2411.3 Prelom teksta...........................................................................................................................................2611.4 Izgradnja dokumenta.............................................................................................................................2712. IZVOZ U PDF...............................................................................................................................................2813. POJMOVNIK................................................................................................................................................2914. SLIKE IZ ASOPISA....................................................................................................................................31

Dragoljub


15. TAMPA.........................................................................................................................................3215.1 Papir..............................................................................................................................................3415.2 Specifine karakteristike.............................................................................................................3516. POSTUPAK TAMPANJA ASOPISA.....................................................................................3616.1 Izrada tamparske forme sa filmovima....................................................................................3716.2 Grafika dorada............................................................................................................................3916.3 Radni nalog..................................................................................................................................3917. MAINE.........................................................................................................................................4018. ZAKLJUAK.................................................................................................................................43 LITERATURA.....................................................................................................................................44


-1-

1. UVOD

Povodom desetogodinjice od izgradnje nove kole u Draiu javila se elja za kvalitetnijim, sadrajnijim i lepim kolskim asopisom koji je prezentovan 17.septembra 2010. godine na proslavi tog vanog dogaaja.Direktor kole Zoran Novakovi, dao mi je potpunu slobodu da osmislim novo idejno reenje. Prethodna izdanja asopisa pod nazivom Ruke bila su formata A3 sa 17 stranica u crno-belom koloru, ija je priprema raena u Wordu- to je potpuno neprihvatljivo.

U petom izdanju, naziv asopisa je promenjen u Dragoljub to je jednoglasno prihvaeno na sednici Nastavnikog vea.

kolske novine osnovne kole Dragoljub Ili Dragoljub :Format: B5Broj strana: 40Tira: 220 primerakaRok izrade: krajnji rok za isporuku zavrenog projekta 16.09.2010.godinePriprema za tampu: Maja Rakitampa: imisin, ValjevoIzdava: Osnovna kola Dragoljub IliRedakcija: Aktiv uitelja i nastavnice Milijana Raki i Ksenija Muti

Slika br1. Naslovna strana asopisa

Dragoljub


-2-

2. DIZAJN

2.1 Grafika industrija

Savremenu grafiku industriju kao i mnoge druge industrijske grane karakteriu mnoge revolucionarne promene i ubrzana transformacija njene tehnike i tehnologije. Pored informatike i elektrotehnike, ovakav razvoj omoguila su i otkria iz oblasti fotohemije, optike, optoelektronike , laserske energije itd. Ovakav opti tehniko -tehnoloki razvoj uticao je da se tradicionalna petovekovna, tehnologija olovnog sloga u svetu promenila i kod nas poetkom pedesetih i ezdesetih godina i poela da se praktikuje proizvodnja sloga na fotomaterijalima, a tridesetak godina kasnije, slogom personalnih raunara. Ona se manifestuje tako da se slika i ilustracija za tampu elektronski obrauje na skenerima, za selekcionisanje i korekturu boja i u digitalnom obliku zapisuju u memoriji raunara, da se zapisani tekstovi i ilustracije pomou raunara mogu da obrauju i transformiu u bilo kakav eljeni tipografski oblik, tj. da se integriu u stranice novina i knjiga i drugih grafikih proizvoda, a te da se tamparske forme izrauju bez posredovanja filma ve direktno iz raunarskog sloga i slike direktno na materijal same forme.


-3-

2.2 Grafiki dizajn

Kada se govori o dizajnu nekog proizvoda, predmeta ili objekta, obino se pod dizajnom smatra aranman ili konfiguracija pojedinanih komponenti koje ine celinu proizvoda, predmeta ili objekta. Danas, u potroakom drutvu , dizajneri su stekli slavu kakvu su nekada recimo imali slikari, ipak dizajn se razlikuje od slikarstva ili drugih grana umetnosti jer klasian umetnik za svoje delo odgovara samo sebi, a dizajner i sebi i naruiocu.

Grafiki dizajnje primenjena umetnost. Kao disciplina dizajna bavi se izradom tampanih reenja. U ova

reenja spadaju: novine,asopisi, bilbordi,vizit karte i slino.U novijem znaenju grafiki dizajn ukljuuje grafike produkcije prilagoene elektronskim medijima, tj. inernetu ili televiziji i drugim medijima.

Grafiki dizajn je umetnost i profesija izbora i araniranja vizuelnih elemenata kao to su grafika, fotografija, ilustracija, simboli i boje s ciljem prenoenja neke poruke odreenoj publici. Ponekad se za grafiki dizajn koristi kovanica vizuelne komunikacije kojom se eli istai njegova funkcija davanja forme i oblika infomacijama.

2.3 Grafiki dizajner

Zadatak grafikog dizajnera je kombinovanje vizuelnih i verbalnih elemenata u jednu organizovanu i efikasnu celinu. Moe se rei da je grafiki dizajn kolaborativna discplina. Pisci kreiraju rei i slogane, fotografi i ilustratori kreiraju vizuelne elemente, tipografi razliite tipografije, dok grafiki dizajner stvara kompoziciju (celinu) vizulne komunikacije.

Zadatak dizajnera je da reklamom prenese poruku koju proizvoa eli da uputi potencijalnom kupcu. Ali nije vano da cela stvar samo dobro izgleda, nego da to neto bude efikasno i da ostavlja eljeni utisak. injenica je da grafiki dizajner, u veini sluajeva, radi u delu za dizajn tampanih reklama, broura , logotipa, ambalae, itd. za razliku od grafikog inenjera koji se brine o projektovanju i tehnikoj izvedbi cele prie, na stalnoj relaciji izmeu pogona tamparije. Vano je da je sve tehniki ispravno, a da nae tamparije bar malo idu u korak sa svetom, a to je nemogue bez obrazovanih inenjera koji prate trendove.

Razvoj grafikog dizajna kao profesije u vrlo je uskoj vezi s tehnolokim inovacijama , drutvenim potrebama i vizuelnom matom stvaraoca.

Kreativnost je sposobnost stvaranja neeg novog vetinom mate, bilo da je re o novom reenju nekog problema, novom metodom ili novom umetnikom predmetu ili formi. Ovaj termin obino se odnosi na bogatstvo ideje i originalnost razmiljanja, ali i praktinost rada.

Dragoljub


-4-

Svaki dan se suoavamo sa neprofesionalnou grafikih dizajnera, padom kvaliteta radova jer je prvie onih koji rade taj posao a nisu kolovani za to. Pravim ljudima je tee da isplivaju, jer im se sputa cena u prisustvu drugih, manje strunih, koji posle brojnih kurseva, navodno poseduju znanja.

3. PRIPREMA ZA TAMPU

U poslednjih petnaestak godina svedoci smo ekspanzije pripreme za tampu u DTP (desktop publishing) okruenju, tj. kompjuterski generisanih procesa u pripremi. Za razliku od ere reprografije, fotosloga, runo ubuavanih slika i doterivanja fotografija na skeneru, DTP era pruila je oveanstvu daleko vei komfor u radu, automatizaciju procesa, i, na kraju, prijemivost svakom ko poseduje odgovarajuu opremu. Stono izdavatvo (kako je to prevedeno kod nas), pruilo je ansu pojedincu sa PC raunarom i laserskim tampaem da priprema dokumente koji e biti odtampani u bilo kojoj tehnici tampe. Softverska industrija potrudila se da isprati celu evoluciju, tako da danas na tritu postoji itava gomila softverskih alata koji pokrivaju bukvalno svaki korak konvencionalne pripreme za tampu. Naravno, kako to obino ide, uz kompjuterizaciju itavog procesa dolo je i do pojednostavljenja pojedinih reenja u pripremi (koja se odnose na detalje koji su u pojedinim programima prenebregnuti na utrb funkcionalnosti), ali veoma veliki izbor softvera omoguuje reenje za bukvalno svaki problem na koji bi tradicionalni grafiari ukazali.


-5-

3.1 Faze realizacije

Da bi smo uradili kvalitetno grafiko reenje, potrebno je potovati odreene principe rada, samim tim ubrzaemo proceduru, obavezujui se da emo povereni posao obavljati profesionalano, efikasno i brzo, potujui elje i smernice koje dobija od strane klijenta.

Osnovne faze- Priprema za tampu sa grafikim dizajnom- tampa- Grafika doradaPriprema rada pripada pripremi grafike proizvodnje to je skraeni naziv koji jo obuhvata

tehniko-tehnoloku i operativnu pripremu proizvodnje.Priprema rada odnosi se na pripremanje sredstava rada i organizovanje procesa proizvodnje.Tehnoloko-tehnika priprema obuhvata izbor i planiranje tehnologije i tehnike izrade

grafikog proizvoda.Tehnoloko-tehnika priprema ima zadatak da stvori sve preduslove za normalno odvijanje

proizvodnje i u savremenoj grafikoj proizvodnji ona se realizuje uz pomo raunara.U pripremi grafike proizvodnje se projektuje grafiki proizvod sa izgledom, kvalitetom,

tehnologijom, vremenom izrade, materijalom i sl. Takoe se odabiraju sredstva rada za dobijanje grafikog proizvoda. U ovom delu se vre sve pripremne radnje za kasnije odvijanje procesa grafike dorade, i sveukupnog procesa rukovanja grafikim materijalom.

Priprema tampeobuhvata radnje koje se odnose na proces pripreme za tampanje. Ona se moe razdvojiti na odreene faze i to:

izradu sloga,izradu kopirnih predloaka (reprodukcija) iizradu tamparske forme.U savremenoj grafikoj proizvodnji ove faze se objedinjuju primenom raunara.Slog i kopirni predloci se grafikom montaom objedinjuju i osnova su za izradu

tamparske forme.tamparska forma je element na koji se nanosi boja koja u kontaktu sa tamparskom

podlogom, najee papirom, a mogu biti i drugi materijali, uz delovanje sile pritiska prenosi boju na tamparsku podlogu. Prema tamparskoj formi se pravi najznaajnija podela postupaka tampanja.

Dragoljub


-6-

Tako se govori o tamparskim formama:visoke,duboke,ravne,propusne idigitalne tampe.

Cilj i principi savremen grafike proizvodnje

Vernost reprodukcijeStandardizacija proizvodnjeAtraktivnost i upotrebna vrednost proizvodaCena grafikog proizvodaKrtaki rokovi izradeStabilnost tiraaVisok stepen automatizacijeDigitalni radni procesi-Na osnovu usmenog ili pismenog zahteva od strane klijenta izrauje se ponuda u kojoj

se precizno definie projekat i uslovi saradnje-Posebno je pogodno kada je klijent spreman da zajednikim snagama definiemo

specifikacije projekta, bilo da je re o tehniim reenjima ili definisanju okvirnih budeta za realizaciju projekta. Na ovaj nain u fazi realizacije postie se vea efikasnost i produktivnost uz manji utroak sredstava i vremena.

-Realizacija projekata zapoinje od momenta prijema overene ponude.Pri prijemu potrebnog materijala od strane klijenta, sledi analiza i planiranje projekta


-7-

4. BEZ ALATA NEMA ZANATA

4.1 Adobe Photoshop CS5

Softver industrijskog standarda, Adobe Photoshop CS5 pomae vam da kreirate uticajne slike. Lako izaberite i maskirajte sloen sadraj slike, na primer kosu. Uklonite bilo koji element slike i gledajte kako se prostor popunjava kao arobnim tapiem. Kreirajte zadivljujue HDR slike. Bojite realistinim potezima i nijansama boja. Uklonite umove, dodajete zrnastost i kreirajte vinjete pomou vrhunskih alatki za fotografije. Iskusite brze performanse na 64-bitnim sistemima. Naravno, Photoshop nije tek neki tamo program za obradu slika. On je najsnanija, najneizbenija aplikacija za obradu slika na svetu.Adobe Photoshop CS5 ima puno novih funkcija a neke od starih funkcija su poboljane da bi vam pruio kvalitetniji rad. Photoshop CS5 je fokusiran na fotografiju.Photoshop CS5 je odlino reenje jer nudi odline alatke za selektovanje delova fotografije, retuiranje slika, realistino slikanje i jo puno drugih poboljanja.Dobiemo precizne rezultate prilikom kreiranja sloenih selekcija, uklanjanja elemenata slike i ispunjavanju selekcija, tako da e nae fotografije biti veoma realistine.ta je novo u Photoshopu CS5?Olakano kreiranje sloenih selekcijaSelektovanje odreenog podruja unutar fotografije moemo izvriti u samo nekoliko klikova. Olakano je selektovanje komplikovanih podruja kao to je kosa; eliminisanje boje pozadine oko ivica selekcije; a pomou novih alatki za fino podeavanje selekcije moemo da prebacujemo selekciju sa ivice objekta na masku i obratno.Alatka za ispunjavanje Content-Aware FillMoemo ukloniti detalje na fotografiji ili objektu a ova alatka e ispuniti prostor koji je ostao prazan. Ova tehnologija poklapa osvetljenje, nijanse i um tako da fotografija izgleda odlino, kao da niste ni uklanjali nepotreban sadraj.Odlini efekti za slikanjeAko elimo, moemo jednostavno da promenimo nau fotografiju u sliku ili kreiramo jedinstvene umetnike efekte pomou alatke Mixer Brush koja omoguava meanje boja na platnu i alatke Bristle Tips koja nam omoguava da kreiramo realistine poteze etkicom.Automatizovana korekcija objektivaUteda vreme je velika sa automatskom korekcijom distorzije objektiva , hromatske aberacije i vignjetiranja. Photoshop CS5 koristi EXIF podatke fajla slike za kreiranje preciznih podeavanja na osnovu vrste fotoaparata i objektiva koji koristite.

Dragoljub


-8-

Adobe CS Review

Deo novog Adobe CS Live onlajn servisa da bismo pokrenuli bezbedniji pregled bez zatvaranja Photoshopa. Kontrolori mogu da postavljaju komentare na nae fotografije iz njihovih web pretraivaa i videemo komentare koji e se automatski pojaviti na ekranu.Lake organizovanje korisnikog interfejsaUpotrebom Workspace Switcher bre pretraujemo i biramo omiljenu konfiguraciju korisnikog interfejsa. ivi radni prostori automatski snimaju promene naeg korisnikog interfejsa tako da e paneli ostati u mestu ak i ako se prebacimo na drugi radni prostor.Puppet Warp alatkaPrecizno menjamo poziciju bilo kojih elementa na slici da bismo kreirali lepi izgled fotografije. Na primer, moemo jednostavno da ispravimo ruku koja je savijena pod udnim uglom.Nove GPU funkcijeTreba iskoristiti GPU-omoguena poboljanja alatki koje koristimo svakodnevno. Opsecajmo elemente na fotografiji pomou Rule of Thirds mree, uveliajmo prikaz klikom i povlaenjem i uzmimo uzorak boje pomou boljih alatki za vizuelizaciju i biranje boje.

4.2 Adobe Illustrator CS5

Adobe Illustrator je vektorski program za crtanje. Koristi se za iscrtavanje grafikog standarda, dizajn kataloga, plakata, postera, korica za knjigu, ambalae i pripremu radova u PDF, EPS ili PS formate. U korisnike Illustrator-a pre svega spadaju grafiki dizajneri koji izrauju slike za asopise, novine i knjige, zatim Web dizajneri koji pomou Illustrator-ovih alatki za vektorsko crtanje oblikuju grafike komponente Web prezentacija, kao i dizajneri pokretnih, interaktivnih sadraja i Flash animacija. Dokumenti napravljeni u Illustratoru-u se potom mogu koristiti u nekom drugom programu, za kreiranje zavrne verzije publikacije. Novo izdanje najstarijeg Adobeovog programa donosi niz poboljanja, od kojih su neka davno oekivana, a neka potpuno neoekivana ali zato vrlo interesantna. Osnovni element vektorskog crtea u Illustrator-u je Bezjeova putanja, iji oblik odreuju kontrolne take. Putanja moe da ima svoju debljinu, boju i zavretak poput strelice ili nekog drugog oblika. To je otprilike sve to je korisnik do sada mogao da kontrolie u vezi sa putanjama. Da bi putanje izgledale priblinije linijama na pravom crteu, vano je da njihova debljina ne bude fiksna. U prethodnim verzijama Illustrator-a putanje promenljive debljine mogli smo da crtamo vektorskim etkicama, a sada nam kao jedna od udarnih novosti, u pomo priskae alatka Width. Njom moemo da u svakoj taki putanje definiemo njenu debljinu kao zbir udaljenosti Side 1 i Side 2 od sredita putanje do granice oivienja sa svake strane putanje. Alatka Width dodaje nove kontrolne take koje su namenje iskljuivo podeavanju debljine putanje. Pojedinane radne povrine se mogu izvoziti u AI formatu, a objekti se mogu


-9-

prenositi sa jedne na drugu stranicu pomou copy/paste komandi.Kompletan dokument moemo u svakom trenutku da snimimo kao viestranini PDF. Jedna od pogodnosti je i kreiranje radnih povrina unutar postojeih radnih povrina, tako da se lako moe izvesti samo jedan deo crtea.

4.3 Adobe InDesign CS5

Ovaj program je preao put od novajlije koji je bio dobar putokaz za budunost ali ne i alat za ozbiljan rad, do dominatne figure na DTP tritu. InDesign CS5 je samostalno ili u okviru paketa Creative Suite, referentni program za oblikovanje teksta i prelom publikacija na Macintosh i PC raunarima.Jo kada je bio samo sjajna zvezda Gutenbergove galaksije, bilo je jasno da InDesign donosi mnogo novih i sveih ideja, kao i da obnavlja neke zaboravljene tajne grafikog zanata, dajui im novi ivot u eri digitalne tipografije. Trebalo je samo da su-rovi zakoni trita donesu konaan sud, u emu je pomogla snana potpora firme Adobe. Ni za jedan od svojih proizvoda Adobe nije nastu-pio tako snano i beskompromisno. Cilj je izgledao nedostian, jer je trebalo na du-ge staze izboriti pobedu u utakmici sa neprikosnovenim QuarkXPress-om. Adobe je u tome uspeo, uspostavljajui nove DTP standarde. Poznavanje osnovnih tehnika rada u InDesign-u CS5 danas spada u obavezno gradivo grafikih dizajnera i tehnikih urednika.. InDesign CS5 je kompleksan program, sa mnotvom opcija . Posebna panja je posveena tipografiji i naprednom oblikovanju teksta, kao i prepress tehnikama i generisanju PDF dokumenata.

4.4 Adobe Bridge CS5

Adobe Bridge ima mnogo isprepletanih veza sa programima iz CS5 paketa. Iz Bridge-a se sinhronizuje upravljanje bojom i biraju kolorni profili i postavke koje vae za Illustrator, InDesign i Photoshop. Na taj nain se osigurava konzistentan rad sa bojom u ovim aplikacijama. Dovoljno je da u Adobe Bridge-u omoguimo sinhronizaciju, a nakon toga e se promena Color Management opcija iz bilo koje CS5 aplikacije odmah odraziti i na ostale, pa nee biti mogue da u Adobe Photoshop-u imamo jednu postavku za upravljanje bojom, a u Adobe InDesign-u drugaije podeene parametre. Adobe Bridge je dobro povezan i sa programom Version Cue, koji omoguava timski rad na DTP projektima i praenje verzija dokumenata.

Jedna od opcija koje viestruko ubrzavaju rad jeste komanda Place koja izabrani dokument ili sliku smeta u odreenu aplikaciju. Kada pretraujemo disk i naiemo na sliku koju elimo da uitamo u InDesign, izabraemo opciju File / Place / In InDesign. Primetite da bismo uobiajenim dvoklikom sliku otvorili u aplikaciji koja je registrovana za dotini tip datoteka, dok bismo klikom na desni taster morali da sa spiska izaberemo odgovarajuu aplikaciju kojom elimo da je otvorimo. Ovako moemo neposredno uitati datoteku u onaj CS5 program u kojem emo nastaviti s radom pruajui korisniku jednostavno okruenje u komese DTP veze lako uspostavljaju i gde nestaju barijere i razlike izmeu formata dokumenata

Dragoljub


-10-

Posmatrane iz perspektive Adobe Bridge-a, datoteke kojima gradimo nae projekte postaju ravnopravne lego kockice koje se lako uklapaju i kombinuju.

DTP

Iako brz uvid u sadraj dokumenta olakava snalaenje u projektima sa mnogo datoteka, Bridge moe mnogo vie od toga. Klju dobre organizacije je u meta podacima koje novije verzije programa samostalno upisuju u dokumente, a mnoge podatke Bridge moe i samostalno da pribavi. U radu sa digitalnim fotografijama to su na prvom mestu EXIF podaci koje generie fotoaparat. Na drugoj strani, InDesign CS5 u svoje dokumente ugrauje podatke o korienim fontovima i bojama. Bridge omoguava i runo unoenje metapodataka. Smisao tog postupka je u lakem izdavajanju traenih dokumenata, jer Bridge ima itavu paletu opcija za pretraivanje po kljunim reima ili metapodacima. Oas ete pronai sve PDF ili INDD dokumente u kojima se koristi neki font ili je grekom upotrebljena boja koju elite da izmenite.

Razliiti tipovi prikaza u Bridge-u nalau i potrebu da se okruenje sauva, to je omogueno opcijom Save Workspace. Tako se izgled paleta i njihova veliina mogu uskladiti sa prirodom dokumenata sa kojima u datom trenutku radimo. Snimljenom okruenju se moe dodeliti preica za tastature za promptno aktiviranje. Po elji moemo da otvorimo vie instanci Bridge-a, nezavisno od toga da li smo ga pokrenuli iz aplikacije ili kao nezavisan program. Posle poetnog upoznavanja sa ovim programom oigledna je njegova spretnost u navigaciji po DTP dokumentima, njihovom pretraivanju i organizovanju. U pogledu automatike Bridge je opremljen podrkom za batch operacije i skriptove. Pod batch podrkom podrazumevamo sprovoenje jednostavnih operacija nad velikom koliinom datoteka. Opcija Batch Rename omoguava promenu imena niza izabranih datoteka. Pretpostavimo da se fotografije koje ste snimili na zimovanju zovu DSCN0153.JPG DSCN0275.JPG. Poto su to neinventivna imena koja automatski dodeljuje fotoaparat, pomou opcije Batch Rename moemo da ih promenimo u, na primer, 2006zimovanje-001.jpg 2006zimovanje123.jpg.

Veina modernih digitalnih fotoaparata razlikuje portretnu i pejsanu orijentaciju, ali ima i modela koji ne rotiraju sliku automatski. Do ispravne orijentacije u Bridge-u dolazimo u dva koraka: izaberemo jednu ili vie slika i kliknemo na taster Rotate 90 counterclockwise ili Rotate 90 clockwise. Za rotaciju od 180 stepeni izabraemo opciju iz kontekstnog menija. Bridge zapravo ne rotira digitalne fotografije nego njihov prikaz da bi one bile fiziki rotirane treba da ih otvorimo u Photoshop-u ili Illustrator-u i snimimo u rotiranom poloaju. Kao i svaki File Browser, Bridge omoguava premetanje datoteka standardnim drag&drop tehnikama, otvaranje dokumenata u matinoj aplikacija kada dvaput kliknemo na prikaz, kao i otvaranje foldera tekueg dokumenta u Windows Explorer-u (opcija Reveal in Explorer).

Ipak, najvea snaga Adobe Bridge-a lei u njegovoj sposobnosti da nam utedi sate provedene u ponavljanju monotonih operacija. Programi koji raunare upoljavaju na takav nain ubedljivo govore o dragocenosti vremena. U tom svetlu, Adobe Bridge je dobar predstavnik svoje vrste i sjajan alat iz kolekcije Creative Suite 5.


-11-

5. STRUKTURA ASOPISA DRAGOLJUB

Format: B5Obim: 40 stranaTira: 220 primerakatampa: sjajni disperzivni lak 1/0Kolor: CMYKRezolucija: Minimum 300 dpiNapust (BLEED): 3 mm sa svih stranaPovez: tabak na tabakRok izrade: kranji rok za isporuku zavrenog projekta je 16.septembar 2010.godine

Neusvajanje odreenih optih principa i procedura ima gotovo uvek za posledicu stagnaciju u radu. Posao postaje sve obimniji i tei, odluke sve bitnije i hitnije. Na kraju, to uvek ima za posledicu ispadanje iz trke koju vie ne moemo da pratimo. S druge strane, koristi od ovakvih znanja viestruke su od poveanja produktivnosti, boljeg planiranja, proaktivnog stava prema poslu do poboljanja organizacije i performansi u naem radu. Na ovom mestu, ipak bih izdvojila korist koja je subjektivno i najvanija, a to je smanjenje stresa. Pre svega, odreivanje prioriteta, grupisanje poslova i vrsta odluka da u radu idem sistematino i planski.

Skicirati izgled asopisa, detaljno stranu po stranu, to podrazumeva gde e se nalaziti naslov, fotografije, tekst (kolone i tabele), ilustracije. Zatim sledi priprema fotografija , potom ilustracija, pa tekst, i na kraju sve delove sklopiti u jednu smislenu i lepo dizajniranu celinu. Radi produktvnosti bitna je i sama organizacija foldera u kojima je smeten materijal.Organizacija strana-Naslovna strana; Naa kola(prva strana u koloru);Re direktora;Nai uspesi-retrospektiva; Dramska sekcija;-Izdvojena odeljenja: kola Podbukovi, kola Baevci, kola abari, kola Prijezdi-Bili su uenici nae kole: Braa Mini,Kosana Vientijevi, Dragi Rali, Zoran Vientijevi, Ljiljana Jezdi, Slobodan ivkovi.-Ispraamo u penziju: Milijana Raki, Branka Mrankovi, Milijana Filipovi, Ljubica Labovi-Ekskurzije:Deije ekskurzije, Nastavnike ekskurzije-Vukovci; Dan kole; Matura-Likovni radovi u koloruLiterarni radovi: Uenika viih razreda; Uenika niih razredaStih do stihaZabavna strana: ZanimljivostiKreativna nastava ( stavljena na poslednje dve strane kako bi fotografije bile u koloru)Ukupno 8 strana u koloru i 32 crno bele

Dragoljub


-12-

Priprema fajla za tampu i nije tako jednostavna stvar i ako niste bili u prilici da to radite ikada ranije potrebno je obratiti panju na mnogo stvari.Proces zapoinje prijemom potrebnog materijala u vidu fotografija i tekstova koji e ispunjavati stranice asopisa.Sada su mi tek jasni dizajneri, posebno oni koji su radili po narudbini, kakve su sve probleme imali, a nisu bili shvaeni i kako niko ne razume tehnike potekoe ve se samo gleda estetska strana.

6. RASTERSKA GRAFIKA

Slike, koje se obrauju na raunaru, moemo podeliti u dve glavne kategorije. Sve slike su ili vektorske ili rasterske. Ako se bavite pripremom za tampu, sigurno vam je poznata razlika meu njima.Primera radi, skenirane slike su rasterske , a crtei, napravljeni u Corel Draw-u ili Illustrator-u,

uvaju se u vektorskom obliku. Meutim, slike je mogue konvertovati iz jednog oblika u drugi, a mogue je i oba vida koristiti u jednoj datoteci.

Rasterske slike (bitmape) zaista su zasluile svoj naziv: to je skup bitova, koji formiraju sliku. Slika se sastoji od matrice pojedinanih taaka (ili piksela), od kojih svaka ima svoju boju (boja se odreuje bitima, najmanjom moguom jedinicom informacije u raunaru).

Kada deo slike uveliamo za 250 procenata , naprimer, oigledno je, da se slika sastoji od redova i kolona malih elemenata razliitih boja. Takav element se naziva piksel. Ljudsko oko ne razlikuje pojedinane elemente (jer su suvie sitni), tako da mi vidimo celu sliku sa blagim prelazima izmeu boja.

Rasterske slike mogu da sadre bilo koji broj boja, ali se po tome najee dele na etiri osnovne kategorije: Jednobitne (Line-art), sive (Grayscale) slike, viebojne, kolorne slike. Ako pokuamo da uveamo rastersku sliku primetiemo njihov osnovni nedostatak: ako je previe uveliamo, slika e izgledati neprirodno i poee da se raspada na pojedinane elemente. Iako je to manje primetno, veliko smanjivanje slike takoe dovodi do gubitka kvaliteta.

Raster se lako tampa, sve dok tampa ili RIP imaju dovoljno memorije. Svi novi ureaji ne stvaraju probleme, ali kod ogromnih fajlova tampanje zna da potraje i kod najnovijih maina.


-13-

6.1 Formati datoteka, koji se koriste za rasterske slike

Rasterska informacija se moe uvati u velikom broju formata. Evo nekoliko njih:BMP: ranije est na PC raunarima, ne koristi se u DTP-u.EPS: fleksibilan format, koji moe da sadri i rasterske i vektorske podatke.GIF: esto se koristi za Web grafiku, ne upotrebljava se u DTP-u.JPEG: najpopularniji format opte namene. Glavna prednost mu je izuzetno dobra kompresija kolor fotografija.PDF: univerzalni format, moe da sadri podatke bilo kog tipa, u DTP-u postepeno potiskuje EPS.PICT: format koji moe da sadri i rasterske i vektorske podatke, koristi se na Macintosh raunarima, nije ba idealan za DTP ali se jo uvek vrlo esto susree.TIFF: najpopularniji rasterski format u pripremi za tampu.GIF: esto se koristi za Web grafiku, ne upotrebljava se u DTP-u.

6.2 PRIPREMA FOTOGRAFIJA

Savremena priprema za tampu za sve tamparske tehnike se ne moe zamisliti bez primene personalnih raunara, i to praktino u svim njenim fazama, poev od dizajniranja grafikog proizvoda do izrade tamparske forme.Ulazni podaci (tekst, slike i tehniki crteijednotonski originali) se najpre unose u raunar, odnosno digitalizuju.Digitalizacija uopte predstavlja prebacivanje (prevodjenje) analogne stvamosti u mainski jezik, razumljiv raunaru, koji se zasniva na binarnom sistemu 1 i 0, to praktino znai naelektrisano i nenaelektrisano. Digitalizacija se danas sree u gotovo svim fazama savremene tampe, poev od digitalne pripreme, preko upravljanja, kontrole i sprovodjenja procesa tampe i grafike dorade.Jednu vrstu ulaznih podataka predstavlja i slika, koja je u najsloenijem obliku vietonski viebojni original. I ona se, kao i ostali ulazni podaci (tekst i crtei), za potrebe digitalne pripreme tampe unosi u digitalnom obliku, tj. vri se njena digitalizacija. To se najee postie skeniranjem slike pomou skenera ili preuzimanjem slike iz digitalnih aparata, u kojima se slika ve nalazi kao digitalni zapis.

Dragoljub


-14-

7. RETUIRANJE FOTOGRAFIJA ZAASOPIS Dragoljub

Ve na samom poetku susrela sam se sa prvim problemom, ekanje na dostavljanje neophodnog materijala od strane nastavnika i uitelja a samim tim i nedostatkom vremena da se uradi projekat u dogovorenom roku.Sledei problem usledeo je odmah pri pregledu fotografija koje su pristizale, a one su bile izuzetno male od svega nekoliko KB smetene u word-ovim dokumentima, mutne, poetnike, i veoma nezahvalne za pripremu.asopis sadri 65 slika u koloru i 70 crno-bilih slika.

7.1 CMYK

Da bismo pripremili dokument za tampu pomou nekog softvera, moramo znati odgovarajue principe koji se tiu pre svega kolornih modela koji se koriste u tampi. Za razliku od RGB (red, green, blue) prikaza koji koriste raunarski monitor i televizor, u konvencionalnoj tampi se koristi CMYK model (cijan, magenta, uta i crna). To u praksi znai da se kolor slika (odnosno tampana emulacija realne scene) dobija kombinacijom etiri osnovne tamparske boje. Svaki poetnik koji ima Adobe Photoshop to moe proveriti uitavanjem bilo koje slike u CMYK modu, preko palete Channels. Sutina je u tome da se na svaki kanal nanosi odgovarajua procesna boja, i meanjem tih boja na papiru dobija se kolorna slika. RGB i CMYK modele moemo uporediti na sledei nain: u RGB-u, bela boja se dobija zadavanjem maksimalnih vrednosti crvene, zelene i plave boje (255, 255, 255); minimalne vrednosti (0, 0, 0) daju crnu. U CMYK modelu je obrnuto: belu boju moemo uporediti sa bojom praznog papira. Zadavanjem sve veih i veih vrednosti boja dobijamo tamnije nijanse. Teoretski, za dobijanje crne boje bilo bi dovoljno zadati 100% cijana, 100% magente i 100% ute boje, ali usled nesavrenosti medija na kome se tampa (uglavnom papira) i boja koje se koriste, dodaje se i crna (Koznaka potie iz dva razloga: prvi je izbegavanje konfuzije sa B iz RGB modela, a drugi je key color, odnosno kljuna bojato e biti razmatrano malo kasnije). Glavna uloga crne boje je da naglasi otrinu i dubinu slike u punom koloru.


-15-

7.2 Priprema za tampu fotografija u boji

Slike na kojima sam radila za asopis su skenirane fotografije. Pripremala sam slike koja e se koristiti u programu Adobe InDesign za izradu kolskog asopisa.

Rukovanje CMYK-om je tajna uspeha komercijalne tampe. Zbog toga u profesionalnim DTP aplikacijama, kao i u programima orijentisanim ka vektorskom crtanju, kao to su InDesign i Illustrator, korisnicima se preporuuje da svoje boje za crtane objekte i tekst unesu u CMYK.

U Photoshop-u sve to treba da uradimo je da promenimo Image>Mode command od RGB ka CMYK i sve boje u naem dokumentu su automatski prevedene od 24-bitne RGB do 32-bitne CMYK vrednosti. Zatim je potrebno da sauvamo dokument (Save) u formatu koji podrava CMYK. Najee se koristi TIFF format za DTP aplikacije.

Jedan od najvanijih problema grafikih programa je postii kontrolu boja tako da u celom procesu obrade (od ulaza do izlaza) one izgledaju to vernije. (Npr. nemojte se iznenaditi kada umesto smee cigle dobijemo ciglu crvenkaste boje). Da bi se takav problem izbegao potrebno je poznavati osnove sastava za upravljanje bojomCMS (color management system). Poznavanje ove tehnologije pomoi e i onima koji koriste digitalnu kameru, koji ele retuirati stare fotografije i sl.

Trebalo bi prilagoditi konverziju celog kolornog spektra uzimajui u obzir ne samo odreenu tampariju, boje i hartiju,nego i svaku kolornu sliku ponaosob. U Photoshop-u ovo je uinjeno kroz Edit->Colour Settings->Custom CMYK komandu koja je dostupna u Colour Settings dijalog prozoru. Ovaj dijalog nam omoguava da odredimo boju i postavimo GCR i UCR, ili sopstvenu specifikaciju crne. Kako pravimo promene moemo videti da neutralni RGB od 0 do 255 biva preveden u svaku od pojedinih boja: cijan, magenta, uta i crna kao grafiki prikaz (primetiemo kako svaki od tih prikaza nije linearan i drugaiji je od ostalih). Jednom kada je kolor profil kreiran ili izabran, to je ono to e konano odrediti CMYK vrednosti kada promenite sistem boja.

Sve to je olakano zahvaljujui Photoshop-u, kao i Illustrator-u i InDesign-u, koji nam obezbeuju preporuene tamparske standarde za svaki od glavnih regiona, Evropu, Ameriku i Japan, sa alternativnim podeavanjima za mat ili sjajan papir. Treba proveriti sa svojim tamparijama koja podeavanja oni preporuuju, ili da li koriste svoje sopstvene profile.

Najjai adut Photoshop-a je njegova mogunost da prikae kako e dokument izgledati kada se odtampa. Korienjem View->ProofColours komande (preica Ctrl+Y) moemo videti kako e se naa slika tampati sa postojeim CMYK profilom (koristei New Window komandu prvo dozvolimo da se uporede RGB i CMYK verzija jedna pored druge). i s obzirom da je ovaj pregled povratan moemo prelaziti iz profila u profil kroz Proof Setup>Custom komandu, kako bismo dobili prikaz kako e se naa slika ili dokument ponaati na, recimo, sjajnoj ili mat hartiji.

Dragoljub


-16-

7.3 Boje i preslikavanje boja

Preslikavanje boja, ili apcigovanje, se javlja kada se na poleini tabaka preslika boja sa tabaka na kome lei. Obino se javlja primenom pritiska prilikom seenja, ali se moe pojaviti i pri samom slaganju tabaka. Preslikavanje je uzrokovano injenicom da je boja na tabaku jo uvek svea i vlana prilikom rukovanja. Iako se moe izbei plastifikacijom ili lakiranjem, preporuljivo je da se obrati panja koje se boje koriste u pripremi.

Podsetimo se samo kako se reprodukuje boje u tampi. Na primer, tamno plava se sastoji od 100% cyana, 72% magente i 10% crne procesne boje. Ukoliko saberemo ove procente moemo zakljuiti da tamno plava boja ima ukupnu pokrivenost od 182% (100+72+10%). Maksimalna mogua pokrivenost je naravno 400% (100%C, 100%M, 100%Y i 100%K). Meutim, za izbegavanje preslikavanja, preporuuje se maksimalna pokrivenost od 350%. Ovo znai da, kad god je to mogue, nae boje ne treba da sadre vie od 300% svih procesnih boja zajedno. Vano je da ne koristimo boje sa pokrivenou vie od 350% u tom iznenadili bismo se kako lako moemo da smanjimo koliinu nanosa neke boje (engl. under colour removal), a da pritom boja ostane priblino ista.

7.4 Rezolucija

Prvi korak u retuiranju fotografije u Photoshopu je da se uverimo da slika ima odgovarajuurezoluciju. Izraz rezolucija odnosi se na broj malih kvadrata poznatih kao pikseli, koji

opisuju sliku i prikazuju njene detalje. Rezolucija je odreena dimenzijama u pikselima ili brojem piksela du visine i irine slike.

U raunarskoj grafici postoje razliiti tipovi rezolucije: Broj piksela na slici po jedinici duine zove se rezolucija slike i obino se meri u pikselima po inu (ppi). Slika sa velikom rezolucijom ima vie piksela (a samim tim i veu veliinu datoteke) od slike istih dimenzija i manje rezolucije. Slike u Photoshopu mogu da variraju od velike rezolucije (300 ppi ili vie) do male rezolucije (72 ppi ili 96 ppi). Broj piksela po jedinici duine na monitoru je rezolucija monitora, koja se meri u pikselima po inu (ppi). Pikseli slike direktno se prevode u piksele monitora. U Photoshopu, ako je rezolucija slike vea od rezolucije monitora, na ekranu se pojavljuje vea slika nego to su njene dimenzije za tampanje. Na primer, kada prikaete sliku od 1-x-1 ina, 144-ppi na 72-ppi monitoru, slika ispunjava povrinu na ekranu od 2-x-2 ina.


-17-

7.5 Kvalitet Slike

Adobe Photoshop obuhvata veliki broj alatki i komandi koje slue za poboljanje kvaliteta slike.

Pored osnovnih komandi za retuiranje fotografija potrebno je:Razumeti rezoluciju i veliinu slike; izravnati i isei sliku; podesiti opseg tonova na slici; ukloniti neujednaenost boja na slici ; podesiti zasienost i osvetljenost izolovanih povrina slike koristiti alatku Clone Stamp da eliminiemo neeljene delove slike.;koristiti alatku Spot Healing za doterivanje delova slike; koristiti alatke Healing i Patch za korekciju preliva; primeniti filter Unsharp Mask kako bismo zavrili proces retuiranja slike;

7.6 Organizovanje efikasnog redosleda zadataka

Najvei broj postupaka kod retuiranja izvodi se u sledeih osam koraka:1. Dupliranje originalne slike. (Uvek raditi na kopiji datoteke slike tako da kasnije moemo da povratimo original ako je potrebno.)2. Proveravanje kvaliteta skeniranja i utvrivanje odgovarajue rezolucije za planirano korienje slike.3. Opsecanje slike na konanu veliinu i odgovarajui poloaj.4 Ispravljanje greaka na skeniranim slikama oteenih fotografija (kao to su poderotine, praina, mrlje)5. Podeavanje ukupnog kontrasta i opsega tonova na slici.6. Otklanjanje neujednaenosti boja.7. Podeavanje boje i nijanse na specifinim delovima slike da bi se istakli najsvetlijidelovi slike, srednji tonovi, senke i nezasiene boje.8. Izotravanje ukupnog fokusa slike.

Dragoljub


-18-

Slika br. 2 crno bela Slika br. 3 crno bela

Slika br.4 Pre obrade Slika br. 5 Posle obrade


-19-

8. KONVERZIJA U CRNO BELU FOTOGRAFIJU

Sledea stvar koju je vano razmotriti je kako se u tampi dobijaju prelazi boja koje vidimo na fotografijama. Ovde se susreemo sa pojmom grayscale, odnosno skala sivog. Svako ko je imao informatiku u srednjoj koli sea se binarnih vrednosti 0 i 1 (ima struje/nema struje). Slika koja se sastoji iz 2 nijanse (apsolutno bela i apsolutno crna, recimo da je u pitanju tehniki crte) ima dubinu 1 bit po pikselu (pixelskraenica od picture element, najmanji detalj slike na kompjuterskom monitoru i televizoru). Analogiju sa malopre pomenutim ima struje/nema struje moemo postaviti po principu ima boje/nema boje. Kada bismo u Photoshopu otvorili klasinu crno-belu fotografiju, primetili bi da tu nema samo piksela crne i bele boje, nego i sivih. U pitanju je grayscale slika, koja moe imati 256 varijacija sive boje (0-255), a poto se 256 eksponencijalno predstavlja kao 2^8, kaemo da grayscale slika ima 8 bita po pikselu. Problem kod reprodukcije crno-bele fotografije u konvencionalnoj tampi (osim digitalne, koja funkcionie na principu inkjet tampaa) se sastoji u tome to je nemogue ostvariti kontinuirani ton sive boje. On se prikazuje kombinacijom crne i bele boje, odnosno otiskivanjem pravilnih redova crnih taaka razliitog rastojanja i veliine na belom papiru, to vara ljudsko oko da vidi sivu boju. Takva tehnika se naziva raster ili poluton, poto se take utampavaju u pravougaonim nizovima. Za potrebe reprodukcije slike u etvorobojnoj CMYK varijanti, potrebno je zadati odreenu gustinu nizova taaka (u zavisnosti od vrste tampe odnosno vrste i kvaliteta medija na kome se tampa) koja se definie kao linijatura rastera (screen frequency, halftone screen), i meri se u broju linija taaka po linearnoj jedinici mere (uobiajeno lines per inch ili lines per cm). Postoji i alternativni nain tampanja rastera, koji je u ekspanziji poslednjih desetak godina, a to je FM (frequency modulation) raster, kod koga take nisu rasporeene u pravilnim linijama, nego nasumino razabacane, to daje verniju reprodukciju boja u tampi, ali i poveava mogunost zapuavanja rastera (zbog specifinih upijajuih svojstava papira, taka se pri otisku iri za odreenu vrednost koja se naziva prirast takedot gain, tako da treba biti oprezan pri nanoenju boje u tamparskoj maini.

Slika CMYK

Polazna fotografija je obina kolorna fotografija kreirana sa digitalnim amaterskim aparatom. Moj zadatak je da od fotografije u boji dobijem crnu belu fotografiju sa izraajnim zrnom i dobrim kontrastom kao da je raena sa crno belim filmom male osetljivosti .Rezolucija od 300 dpi je poeljna ako je priprema za ofset gde je raster od 60 linija (linijatura rastera je broj linija na jednom dunom cm) za sito tampu linijatura rastera

Dragoljub


-20-

se kree od 25-48 linija/cm, u visokoj tampi gde se koriste polimeri linijatura rastera je 48 linija/cm. Linijatura rastera zavisi i od kvaliteta papira, na ofsetnom papiru koji je dosta porozan pa dosta tampara trai 48 linija/cm, dok za izuzetno kvalitetne poslove je potreban raster od 70 lin/cm (175 dpi)Adobe CS5 je ima puno novih funkcija i poboljanja starih funkcija. Photoshop CS5 ima odlinu podrku za konvertovanje crno-belih slika.

U Photoshopu CS5 pronai emo odline alate za konvertovanje crno-belih slika a isto tako moemo da upotrebite Lab B&W Action da bismo kreirali lepe HDR crno bele slike.U liniji menija Image> Adjustment> HDR toning. U prozoru HDR toning, moemo da otkrijemo osvetljene detalje i detalje senki.U liniji menija Image> Adjustment> Black & White. U panelu moemo da promenimo osvetljenje odreene boje na slici, povlaenjem klizaa

Slika br.6 Photoshop

Slika br. 7 prva faza

Slika br.8 Retu fotografije Slika br. 9 konverzija


-21-

9. PRIPREMA VEKTORSKE GRAFIKE

Sadraj tampanih medija karakterise tenja prenosa pripreme tampe (narueni posao) na podlogu putem razliitih tehnika tampe, a podloga moe da bude raznovrsna po svom sastavu i gramaturi. Sva priprema za tampu, sa svojim dizajnom, je sainjena od raznih vrsta fontova (tj. tipografije), zatim rasterskih slika (skeniranih fotografija, naslikanih slika pa potom skeniranih, slika snimljenih digitalnim fotoaparatom i/ili kamerom), kao i vektorskih elemenata (logotipa, zatitnih znakova, ilustracija, raznih ukrasnih geometrijskih oblika i sl.). Bez obzira na raznovrsnost inilaca same pripreme tampe, svi oni na kraju moraju nekako biti konvertovani (RIP-om) u take tamparske boje na odtampanom otisku (dpidot per inch), nevezano za tehniku tampe.Dananja priprema za tampu na neki nain tei da potisne nepotrebne rasterske elemente kad god je to mogue, a da naravno to ne nateti kvalitetu, koji se oekuje, ve da utie na njegovo poveanje. Nepotrebni elementi se najee vezuju za layer-e rasterskih slika(slike kod kojih su prethodno iseeni delovi koji e nam koristiti u daljoj pripremi; npr. taj deo je uraen u Photoshop- u). Pojam nepotrebni elementi moe da se vezuje i za celu rastersku sliku, ali samo u sluaju kada ona moe da odstupa od izvorne originalnosti koja je prikazana fotografijom. Znai, tei se to veoj vektorizaciji inilaca pripreme, jer su vektorski elementi veoma pogodni za manipulisanje po pitanju promene veliineod ogromnih bilborda do vizit karti, ili etiketa za vrlo male proizvode. Bez gubitka na kvalitetu, fajlovi zauzimaju mnogo manji prostor, nego kada bi bile ukljuene rasterske slike ili njihovi delovi.

9.1 Proces vektorizacije

Postoji vei broj programa za automatsku vektorizaciju rasterskih slika, u kojima e sve to je uvezeno da bude i vektorizovano. Znai, pre same vektorizacije treba da pripremimo slike ili njene delove (layer-e). Poznati programi, pomou kojih se dolazi do vektorskih objekata, su: Corel TRACE , Adobe Illustrator ( Live Trace) i Xara (Bitmap Tracer). Live Trace ima program Adobe Illustrator-a CS5, koji ima najnapredniji algoritam po kom iscrtava vektoreDa bi smo doli do samog procesa vektorizacije, postoji nekoliko koraka, koje moramo sprovesti ne bi li dobili najbolje rezultate nakon vektorizacije rasterske slike (tj. rezultat to pribliniji originalnoj slici). Svakako, pri ovom procesu mora doi do odreenih gubitaka, ali naravno to ve prethodno uzimamo u obzir.Deo pripreme pre vektorizacije se odnosi na sreivanje kolornog moda, levels-a, zamuivanje, kao i uzorkovanje pipetom okolne boje, kojom emo prekriti povrine od nekoliko desetina piksela (koje mogu samo oteavati sam proces vektorizacije i loe uticati na dobijeni rezultat).Navedene operacije se vezuju za obradu u Photoshop-u: levels-ima se postiu boje sa manje tonskih prelaza; zamuivanje se radina kraju obrade slika, i ono ima za cilj da smanji nazubljenost graninih podruja izmeu boja, jer programi za vektorizaciju funkcioniu u odnosu na sadraj svetlosti.

Dragoljub


-22-

Crno-bele slike su neto jednostavnije za vektorizaciju, jer imaju do 256 tonskih prelaza, dok je kod kolornih slika spektar boja i prelaza vrlo velik (nekoliko miliona boja). Sama vektorizacija se odvija relativno brzo, u zavisnosti od kvaliteta izvorne slike koju obraujemo i koji raunarski program koristimo. Nakon vektorizacije se vri odbacivanje nepotrebnih vornih taaka na dobijenim vektorskim objektima, to ume bitno da varira od slike do slike. Treba prepoznati mesta, sa kojih se mogu izbaciti nepotrebne take, dok na nekima treba ubaciti nekoliko taaka da ne bi bilo praznine/beline izmedju objekata. Nekada ume da bude zaista mukotrpan proces dobijanja prihvatljivih vektorskih objekata, zbog greaka, koje nastaju odbacivanjem pretvaranjem piksela u vektorske elemente. U samim vektorskim programima za Trace-ovanje postoje odreena podeavanja, tako kod Live Trace-a u Adobe Illustrator- u moete podesiti kolorni mod (crno-beli ili u boji), zatim Treshold (od 0 do 255), Blur u pikselima, itd. Kod Corel-a postoje ponueni naini za vektorizovanje, kao to su: Quick Trace, High Quality Image i sl., ali u najveem broju sluajeva je najbolje uraditi pripremu ovih elemanata na rasterskoj slici pre uvoenja u trace program. Nakon toga, u samom programu uraditi automatsku vektorizaciju, uz eventualna naknadna prilagoavanja.

Slika br.10 Vektorska slika


-23-

10. TIPOGRAFIJA

Sadraj asopisa jeste vaan ali i njegova vizuelna identifikacija. Grafiki umetnik je taj koji oblikuje tu identifikaciju, a to esto moe da bude razlog zato nas je neki sadraj privukao. Grafika oprema je za izdavae znaajna i sa komercijalne strane, jer italac mora u motvu asopisa da nas primeti.Od nas se oekuje da se likovno obrazujemo i da se pridravamo elementarnih i tipografskih pravila. Da stvorimo oseaj za likovnost, itljivost sloga, tonalitete boje,doradu itd.Tipografija ima neka odreena tehnika,funkcionalna i estetska pravila, no ona se u nekim sluajevima mogu i napustiti (u savremenom grafikom dizajnu to je est sluaj). U svakom sluaju tipografija je jedinstven spoj umetnosti i tehnike, koja se slui naizgled jednostavnim oblicima, ali dobar tipograf i dizajner e od tih znakova moi da naini tehniko umetnika dela jedinstvene lepote. Umetnost izbora odgovarajueg pisma za odreeni projekat, njegova organizacija na nain da se stvori to efikasnija komunikacija, i da bude to ugodnije oku (Thames and Hudson, Renik kaligrafije).Standarni tipovi slova (fontovi) irilica korieni u asopisu DragoljubMyriad Pro -

Slika br. 11 Tipografija

Dragoljub


-24-

11. MONTAA

Priprema za tampu danas predstavlja jednu od najmasovnijih primena raunara. Kao tvorac tehnologije na kojoj poiva itav proces elektronskog izdavatva, firma Adobe je protekle decenije zasnivala razvoj na doktrini po kojoj DTP ima centralno mesto u sveukupnoj raunarskoj industriji. Iako ovakav stav deluje pretenciozno, teko je osporiti argument koji istie da je prirodna nadgradnja raunarstva upravo prenoenje i konzumiranje informacija, pri emu one mogu sve vreme da zadre digitalni oblik.

Integracija InDesign / Photoshop / Illustrator linije nije povrinska: programi koriste identine osnovne komponente (graphics engine) koje obezbeuju da interpretacija rasterskih i vektorskih objekata kao i upravljanje bojom budu konzistentni, to prua sigurnost u procesu pripreme za tampu.

11.1 Format

Neophodno je da na samom poetku odredimo taan format pripreme.Format asopisa Dragoljub je B5 ( 250mm 175mm)Ukoliko priprema ima objekte, fotografije ili ton koji izlazi van ivicaformata u obrez, obavezno ih moramo prepustiti po 3 mm sa svih strana (Bleed). Na ovaj nain prilikom seenja svi objekti koji izlaze van formata e izgledati onako kako smo zamislili. Format dokumenta u InDesign-u moe da bude precizno usklaen sa veliinom odtampane publikacije, a moe da obuhvati i oznake za obrezivanje, pasere i sline detalje koji e biti odstranjeni prilikom obrezivanja strana.

11.2 Slika, grafika i tekst

Adobe InDesign osmiljen je tako da prui potpunu slobodu u radu, to je esto povezano sa prevazilaenjem postojeih ogranienja, odnosno pomeranjem limita. Dokumenti mogu da imaju do 9999 stranica ije su dimenzije u rasponu od 0.421 cm do 5.48 metara. Stranice se mogu organizovati u neprekidne nizove (spreads) od po 10 elemenata, a promena redosleda i dodeljivanje mastera omogueno je Document Layout paletom koja je veoma slina onoj u QuarkXPress-u.

InDesign ne pravi razliku izmeu okvira za tekst i slike, tako da se bilo koji vektorski objekat moe upotrebiti kao frejm. Okviri se mogu postavljati odnosno gnezditi unutar okvira, uz uspostavljanje hijerarhije. Pomeranjem ili transformacijom okvira, iste promene se odraavaju i na okvire koji su unutar njega. Objekte je mogue uvoziti i direktno na stranicu, bez smetanja u okvir. Kada je u pitanju maskiranje objekata, InDesign je izuzetno efikasan jer, za razliku od uobiajenog pristupa prilikom tampe maski na PostScript ureajima, RIP-u alje samo vidljivu porciju objekata. Tako je tampa dramatino ubrzana, naroito ako smo maskirali velike rasterske slike.


-25-

Vana je mogunost da dokument snimimo kao prepress fajl, PS datoteku iz koje su odstranjene informacije vezane za konkretan ureaj. Ovakav fajl se moe prilagoditi u agenciji za osvetljavanje filmova, tako da korisnik moe da proizvodi univerzalne fajlove ne razmiljajui o podeavanjima drajvera. U kontekstu postepenog prelaska na kompozitno PDF okruenje, vano je napomenuti da InDesign prua izvanredne mogunosti za bezbolnu preorijentaciju, ak i ako se ne koristi kao osnovni DTP program. U ovom trenutku jedino PostScript izlazni ureaji podravaju direktnu rasterizaciju i kolornu separaciju PDF fajlova, tako da mnogi po inerciji koriste klasian nain rada i PostScript Level tehnologiju, gubei vreme i prostor na disku, poto korisnici pribegavaju separacionom modulu Photoshop-a i snimaju slike u DCS formatu.

Adobe InDesign moe da uita bilo koji viestranini kompozitni PDF dokument i pripremi ga za tampu na Level osvetljivaima, tako to e automatski obaviti sav posao oko separacija, pretvaranja RGB slika u CMYK i konverzije spot boja u procesne, uz potpunu kontrolu svih parametara od strane korisnika

Slika br. 12 Slaganje stranice

Dragoljub


-26-

11.3 Prelom teksta

Da bi se tekst kvalitetno prelomio, mora se potovati pravilo podele rei na kraju reda.To znai da u sluaju dugakih rei koje ne mogu da stanu unutar jednog reda, a koje se takoe ne mogu prebaciti u sledei zbog vizuelne neusklaenosti, re deli na dve povezane horizontalnom crtom. Modul koji se bavi ovim problemom unutar InDesign-a naziva se hifenacija (hyphenation). Takoe postoje pravila pri hifenaciji (podeli) same rei, a ta pravila su unutar renika koji su integrisani u sam program.Na sreu InDesign dozvoljava i eksternu hifenaciju tekstualnih fajlova koja ima prioritet bez obzira na jezik pridruen rei koju treba podeliti.Da bi izbegao estu hifenaciju zbog koje tekst postaje naporan za itanje, InDesign koristi i neke od naprednih funkcija pri formiranju pasusa. To su Paragraph Composer i Glyph Scaling. Paragraph Composer je specijalitet Adobeove kuhinje. On prelama tekst gledajui nekoliko redova unazad i unapred dajui tako optimalan odnos razmaka izmeu rei i hifenacija. Na osnovu zadatih kriterijuma on daje ocene kvaliteta preloma i pravi stablo odluka. Tako postie efikasnost ravnu onoj koju ima ovek. Glyph Scaling koristi, neprimetnu za oko, horizontalnu deformaciju slovnih likova kao dodatnu mogunost za dobijanje optimalnog preloma. Pomou svih ovih Adobe-ovih tehnologija, lako je zakljuiti da je hifenacija nezaobilazna i u prelomu teksta na srpskom jeziku.

Kada je hifenacija ukljuena moemo podesiti i dodatne parametre koji utiu na podelu rei na slogove. Mogue je, na primer, obeleiti deo teksta kao to je Web adresa i izabrati opciju No Break ime emo spreiti njenu podelu na kraju reda.Moemo takoe ograniiti broj uzastopnih podela rei i tako smanjiti efekat merdevina koji naruava izgled pasusa. Sasvim je jasno da u realnim u-slovima, pogotovo ako je stubac uzan, modul za slaganje teksta ne moe ispuniti sve uslove koji se pred njega postavljaju, ali e se InDesign uvek potruditi da prui optimalan prelom. Ako nismo zadovoljni dobijenim rezultatima, jednostavno emo promeniti parametre. Bitan detalj je i opcija za spreavanje prelamanja rei na kraju stubaca ili stranica. Veoma je runo kada se re prekida na jednoj strani da bi se nastavila na drugoj, pogotovo kada je re o prelasku sa neparne na parnu stranu, jer italac mora da okrene list. InDesign CS5 nudi sistemsko reenje za ovaj estetski problem, to je put ka kvalitetnije prelomljenim publikacijama.


-27-

11.4. Izgradnja dokumenta

Poetak rada na novom dokumentu skopan je sa unoenjem velikog broja parametara, a InDesign CS5 omoguava da ih imenujemo, sauvamo i razmenjujemo sa kolegama koji rade na istim ili slinim projektima. U okviru za dijalog New Document Preset, pored osnovnih opcija za zadavanje dimenzija strane, broja stubaca i veliine margina, primetiemo i odeljak Bleed and Slug. Pod pojmom Bleed prodrazumevamo prelom u margo i koristimo ga kada elimo da se neki objekat, najee fotografija ili crte, protee do same ivice strane. U praksi se to postie tako to objekat prelazi fizike dimenzije strane, a eljeni efekat se dobija nakon obrezivanja papira u tampariji.

U InDesign-u moemo precizno da podesimo zonu preloma u margo, zadavanjem sva etiri ofseta. Opcijom Slug takoe kontroliemo zonu van dimenzija stranice i unutar papira, na koju postavljamo sistemske informacije o dokumentu koji tampamo. I ova komponenta e biti uklonjena tokom obrezivanja teksta, ali e biti korisna tamparima, a u elektronskoj arhivi ostae zabeleeni podaci koji mogu da budu znaajni kada u budunosti radimo reviziju publikacije. U InDesign-u svaka stranica ili skup naspramnih stranica ima sopstvenu radnu povrinu, pa se objekat koji je pomeren u stranu nee pojavljivati u itavom dokumentu

Kljuna karika organizacije dokumenta jesu matine strane ili master strane i njihova hijerarhija. Ukoliko paljivije pregledate bilo koji asopis, videete da se neki elementi, kao to su paginacija ili datum, ponavljaju na skoro svim stranicama. Takoe, blokovi rubrika imaju slian prelom sa elementima (zaglavlje) koji se ponavljaju. Ponekad, ova hijerarhija ide jo dublje. InDesign dozvoljava da jednu matinu stranu primenite na drugu matinu stranu uspostavljajui roditeljsku relaciju izmeu njih.

U ranim danima raunarske pripreme za tampu, vektorska i rasterska grafika bile su dva potpuno odvojena sveta fotografije i crtei obraivani su u razliitim programima, a alati za prelom stranica bili su mesto gde su se ta dva grafika koncepta objedinjivala. U samim DTP programima nije bilo mogue kreirati bilo koji sloeniji efekat niti su uvezene slike i objekti mogli naknadno da se doteruju. Adobe InDesign CS5 izgraen je na temelju PDF grafikog modela, to mu obezbeuje celovitu podrku za transparentne objekte. Moemo da uvezemo sliku u PSD formatu koja je pripremljena u Photoshop-u sa potpuno ouvanom strukturom providnosti.

Dragoljub


-28-

12. IZVOZ U PDF

PDF fajlovi su industrijski standard i mogue ih je napraviti iz skoro svakog programa za pripremu za tampu. Najkompletniji PDF fajlovi se prave pri tzv. tampanju u PDF (print). Za ovaj nain pravljenja PDF fajlova moramo imati instaliran Adobe Acrobat paket na vaem raunaru. On obino dolazi sa instalacijom drugih Adobe progama.Najpoeljnije je da sav tekst PRETVORIMO U KRIVE. U suprotnom moe doi do gubitka odreenih slova kao i do pomeranja itave pripreme.

Dobri DTP programi prepoznaju se po kvalitetnim opcijama za oblikovanje stranica. Vrhunskim DTP programima ponekad nedostaje neka atraktivna pogodnost kojom se dii konkurencija, ali sve to mogu da prikau na ekranu u stanju su i da odtampaju U zavisnosti od organizacije i saradnje sa firmama za osvetljavanje filmova i tamparijama, put dokumenta od trenutka kada su njegov dizajn i prelom zavreni pa do ulaska u tampu moe da bude veoma nepredvidljiv. Kolorne korekcije se mogu obaviti pre, za vreme ili posle preloma, a taj posao moe uraditi likovno-grafiki urednik ili se itava operacija moe prepustiti prepress agenciji. Slino vai i za proveru dokumenta, trapping ili montau stranica, poto se svaki od ovih neophodnih koraka moe hronoloki pomerati u zavrnoj fazi pripreme za tampu. Ukoliko prepress studio prihvata PDF datoteke, na zadatak je sasvim jednostavan. Aktiviramo opciju File / Export, kao format izaberimo Adobe PDF i u dijalogu koji e se pojaviti izaberite u-graeni stil Press. Ovi jednostavni koraci dovoljni su za kreiranje univerzalnog PDF fajla koji se moe upotrebiti.


-29-

13. POJMOVNIK

Glava-Header

Uobiajeni naziv za gornji deo tampanog lista. Metaforian naziv, koji se esto upotrebljava kada se govori o naslovnoj strani asopisa, misli se na deo gde stoji naziv asopisa.

Glava asopisa

Sadri obavezno naziv asopisa i izdavaa. Najee u glavi stoje datum izdavanja, cena i broj.

Paginacija

Obeleavanje stranica tekuim brojem. Uz paginu esto se stavlja i naziv asopisa, knjige. Kod asopisa esto se stavlja i vremenska odrednica.

Siroii

Izlazni red na vrhu stranice ili stupca. Tekst koji nije uspeo da se uklopi u stranu ili stubac pa je preao u obimu ne veem od jednog reda. Estetski kvari utisak i smatra se grekom..

Udovice

Ulazni red u dnu strane ili stubca. Kada u slaganju teksta pobegne prvi red na predhodnu stranu ili stubac u argonu se naziva udovica. Smatra se grekom i naruava estetsku formu teksta.

Font

Svi znakovi jednog pisma jednake veliine. Danas je to uobiajeni naziv za izgled pisma, posledica kompjuterizacije.

Inicijal

Istaknuto, esto i ukraeno slovo na poetku odlomka ili poglavlja. Ukraavanje knjiga inicijalima primenjivalo se i pre pronalaska tampe. U slogu se tu upotrebljava slovo iz drugog pisma ali i iz istog samo poveano preko dva ili tri reda teksta.

pacioniranje

pacioniranje ili poveavanje proreda izmeu slova u rei. Koristi se za isticanje i kod naslovnog teksta.

Formati strane

Godine 1920 u Nemakoj su uvedeni standardni formati papira A, B, C, D . Ova podela je ostala do danas i zaivela u celom svetu. Svaki od redova formata sadri razrede od 0-12. Pa tako imamo A0, A1, A2, A3, A4, A5, A6, A7, .., A12, Svaki od njih je dobijen poprenim deljenjem na pola predhodnog (deljenjem A3 dobijamo dva formata A4). Formati deljeni uzdu po duoj

Dragoljub


-30-

osi obeleavaju se razlomkom ispred oznake npr 1/2 A4, 1/4 B0. Mere formata papira daju se u milimetrima i pri tome se uvek navodi prvo manja a zatim vea stranica formata. Prema orjentaciji formati mogu da budu portret-uspravni i landscape-poloeni.

Margina

Margina je definisana belina oko tampanog dela strane. Postoje gornja, spoljanja, unutranja (dopoveza) i donja . Kod knjiga postoji sledee pravilo gornja i spoljanja su uglavnom iste, unutranja je uvek neto manja, a najmanja, pola mere gornje, dok je donja skoro uvek vea od gornje. Funkcija margine je da se omogui dranje knjige a da rukom ne naruavate sadraj. Kod asopisa i drugih publikacija ovo nije sluaj, margina U margo argonski izraz koji nam govori da neki od elemenata izlazi van margine, tj tampa se naslanja na samu ivicu stranice.

For-pigl

Grubo definisan izgled stranice asopisa ili knjige. Slui za organizaciju tekstova i slika u onoj fazi kada se jo uvek definie sadraj asopisa ili knjige.

pigl

Precizno definisan izgled stranice asopisa ili knjige. Slui za precizno definisanje prostora u asopisu ili knjizi, kada je sadraj ve poznat.

Master strana

Pojavom softvera za slaganje asopisa i knjiga, uveden je pojam master strane. Master strana predstavlja definisani ablon strane.

Impresum

Impresum je obavezni element asopisa i on sadri potpise onih koji su ga nainili i koji su odgovorni za njegov sadraj i izgled. Uvek se nalazi na prvim stranama asopisa najee na treoj ili etvrtoj. Uz potpise autora tu se nalaze i podaci o izdavau (adresa i kontakt), datum izdavanja, kod tampanog asopisa obavezan podatak je tira i naziv tamparije u kojoj je asopis tampan.

Frajtend

Kod nekih fotografija potrebno je izbaciti postojeu pozadinu. Ovo ukrajanje naziva se frajtend.

Prelom

Nekadanja tehnologija pripreme i preloma se u mnogo emu promenila sve veim prisustvom raunara i njihovom primenom u pripremi za tampu kao i obradi grafikog materijala za bilo koji vid vizuelne prezentacije (video, web prezentacije...). Prelom asopisa podrazumeva poznavanje svih prethodno obraenih pojmova i pravila i estetsku nadogradnju . Ono to podrazumeva dobar prelom jeste skladno uklopljen tekstualni sadraj sa ostalim grafikim elementima (fotografije, ilustracije, itd.).


-31-

14. SLIKE IZ ASOPISA

Slika br. 13 asopis

Slika br. 15 asopis

Slika br. 14 asopis

Slika br. 16 asopis

Dragoljub


-32-

15. TAMPA

Posle odreivanja finalnog dizajna, pristupa se pripremi za tampu po grafickim pravilima da bi se iz maine izvukao maksimum u kvantitetu i kvalitetu.Dananja tampa kao revolucionarna tehnologija omoguava nam da na najkrai mogui nain doemo do eljenog proizvoda.Razvoj nauke i tehnologije u domenu grafike industrije, omoguio je postizanje izuzetno visokog kvaliteta tampe primenom automatske i raunarske kontrole rada tamparske maine, mernih instrumenata, skala i traka koje slue za sprovoenje standardizovane tampe i unapreenjem kvaliteta repromaterijala.Korienje razliitih kontrolnih traka, instrumenata i mernih metoda, omoguava uspostavljanje veze izmeu reprofotografije (izrade filma), izrade tamparske forme (ploa), probnog otiska i tampe. Uspostavljanje odnosa izmeu navedenih tehnolokih celina rezultira smanjenjem greaka, kraom pripremom tamparske maine, veom proizvodnjom uz smanjenje trokova materijala i energije, i naravno, boljim kvalitetom.

Problematika standardizacije i kontrole tampe, koja u naoj zemlji nije obuhvaena nacionalnim standardom, kao i oskudica literature, uzrok je njenoj slaboj primeni u domaim tamparijama, to kao posledicu, vrlo esto, daje lo kvalitet tampanog materijala. Standardi proizvodnje i kvaliteta se vezuju za odreene tehnike i tehnologije dobijanja grafikih proizvoda.

U tehnikama dobijanja grafikih proizvoda najznaajnije mesto pripada fazi tampe i tehnikama kojima se ona realizuje. Tehnike tampe su se razvijale i potiskivale jedna drugu. Osnovne tehnike tampe, znaajne danas, su visoka, duboka, ravna, propusna i digitalna tampa.

Najbri razvoj tamparske tehnike postigla je ofset tampa, zbog tehniko-tehnolokog kvaliteta,mogunost tampanja visoko kvalitetnog otiska na visoko kvalitetnim tampaskim podlogama.Primena savremene grafike tehnologije zahteva visoko struni kadar koji moe pravilno i optimalno voditi procese organizovane savremene proizvodnje.Osnove kontrole i standardizacija u ofset tampi.U procesu tampe pojavljuje se razlika izmeu originala (predloka), probnog otiska i konanog otiska. Ova odstupanja mogu biti i minimalna, ali se pri tom mora teiti da budu konstantna i u okviru tolerancija zadatih vrednosti. Odravanje odstupanja u okviru zadatih tolerancija je odravanje kvalitetne i dosledne karakteristike tampanja. Na kvalitet tampe utie vie faktora: vrsta tamparskog postupka, konstrukcija maine za tampu, izbor materijala za tampanje proizvoda (boja i papir).Kada govorimo o viebojnom otisku, moe se posmatrati preko: prenosa najfinijih struktura sa tamparske forme na materijal za tampu,

obima tonskih vrednosti,

preciznosti viebojnog pretampavanja i drugih osobina odtampanog

proizvoda. Svi ti uticaji moraju biti poznati, definisani i merljivi kako bi mogli da utiemo na kvalitet u toku proce sa tampe a samim tim i na konaan izgled proizvoda.


-33-

Jedan od najznaajnijih kriterijuma ocene u tampi je kvalitet izrade reprodukcije.Kvalitet tampe je vezan za osnovne faze odvijanja procesa tampe. Savremena prirpema tampe obuhvata pripremu i izradu tamparske forme ofset tampe u kojoj su od posebnog uticaja na kvalitet: Priprema tampe

tampa

Zavrna grafika obrada

Materijal

Priprema tampe je faza izrade grafikog proizvoda u kojoj se original, u zavisnosti od vrste tampe, obrauje, na osnovu ega se vri izrada tamparske forme. Ovo je veoma sloen proces u ijem toku ima vie parametara koji utiu na kvalitet pripreme: proces skeniranja

separacija (razdvajanje) boja

rastriranje

kalibracija monitora i osvetljivaa

osvetljavanje i razvijanje ploa (tamparske forme)

Proces skeniranja je veoma znaajan parametar jer je to poetna faza kod obrade originala. Ukoliko skeniranje nije izvreno na odgovarajuem skeneru (visok kvalitet i rezolucija) u samom startu se gube osnovne i veoma bitne karakteristike originala koje se u kasnijem procesu pripreme ne mogu nadoknaditi.Separacija (razdvajanje) boja je bitan faktor kada se radi o pripremi originala za tampu. Poznavanje principa viebojne tampe je osnova za pravilno pripremljenu tamparsku formu.Rastriranje je proces u kome se jednotonska slika prevodi u vietonsku, odnosno gde se pomou rastera (optikog pribora) original razbija na sitne takice.Kalibracija monitora je parametar koji je veoma vaan radi vernog prenoenja utiska boje sa monitora na budu}i grafiki proizvod. Kada se radi o osvetljivaima, nakon odreivanja pravilne ekspozicije, pristupa se kalibraciji osvetljivaa, to jest eliminisanju porasta rasterske take na svim vrednostima reprodukcione krive. Vano je napomenuti da preduslov kalibracije osvetljivaa je prethodna standardizacija procesa razvijanja fotografskog materijala.Osvetljavanje i razvijanje ploa (tamparske forme) kao parametar koji ima uticaj na kvalitet tampe je veoma znaajan iz vie razloga. Naime, ako se tamparska forma pravilno osvetli (eksponira) i razvije, moemo da pristupimo sledeoj fazi izrade grafikog proizvodatampanju. U suprotnom, greke koje se javljaju usled nepravilne ekspozicije i razvijanja mogu u velikoj meri da utiu na kvalitet i tako nam ometaju dalji proces rada.tampa je faza izrade grafikog proizvoda u kojoj se tamparska forma dovodiu kontakt sa materijalom na koji se tampa, gde su uz delovanje sile pritiska, boja sa tamparske forme prenosi na materijal na koji se tampa. Pri ovom procesu poseban uticaj na kvalitet tampe ima: transport boje

transport materijala

Dragoljub


-34-

Transport boje je izuzetno znaajan parametar dobijanja kvalitetnog otiska jer je direktno vezan za obojavanje tamparske forme i dalje na prenos boje na podlogu.Transport materijala treba da bude takav da se obezbedi potpuno pasovanje -dovoenje materijala za tampu u tanu, odgovaraju}u poziciju otiskivanja.Zavrna grafika obrada kao faza grafikog procesa je vezana za njegov konaan izgled i kvalitet. U njoj se odvijaju razliiti zavrni obradni procesi kao to su: oplemenjivanje otiska

operacije obrade (savijanje, seenje i sl.)

povez i sl.

Ovi obradni procesi daju finalni izgled grafikom proizvodu, a kvalitetu tampe dodaju efekte vizuelizacije i zatite.Materijali u grafikim procesima imaju direktan uticaj na kvalitet tampe. Njihove karakteristike su esto presudan parametar kvaliteta.

15.1 Papir

Papir je proizvod koji nastaje slepljivanjem i ukrtanjem biljnih i celuloznih vlakanaca uz dodatak punila,lepila i boja.U toku otiskivanja ofset papir nalee celom svojom povrinom uz povrinu gumene presvlake na cilindru,zbog ega papir treba da ima dobra mehanika svojstva,kompaktnu povrinu i veu elastinost. Papiri koji sadre manje punila,manje su skloni praenju.Ukoliko se koriste papiri skloni praenju maina se mora vie puta zaustaviti da bi se guma oprala.Papiri sa hrapavom povrinom su pogodniji za tampanje od papira sa glatkom povrinom.OFsetni papiri treba da su hemijski neutralni,kako u reakciji sa vodom ne bi nastala jedinjenja koja mogu promeniti svojstva tampajuih i netampajuih elemnata.Kvalitet grafikih materijala je od posebnog znaaja za proces rukovanja, naroito u izradi otiska. Provera materijala se najee obavlja kod proizvoaa, zatim kod preraivaa ili u institutima i laboratorijama. Za papir, karton i lepenku najznaajniji podaci us vezani za njihove karakteristike koje se ispituju i to: pH vrednost,

pepeo u papiru,

propustljivost vazduha,

propustljivost vodene pare,

sadraj vlage,

glatkost,

neistou,

gramaturu

upanje i sl.

Papir, kao podloga za tampu treba da sadri sva svojstva od znaaja za kvalitet kao to su: Opta svojstva (masa po m2gramatura, format, debljina, specifina teina, stepen keljivosti,

vlanost i smer vlakanaca) Strukturna svojstva (sastav vlakanaca, sastav ostalih komponenata, poroznost i istoa)


-35-

Kapilarna i hidroskopna (upijanje vlage, masnoa, propusnost vazduha)

Optika svojstva (belina, opacitetstepen neprozirnosti, boja i sjajnost)

tamparska svojstva (podesnost za tampuvrstu tampe, dvostranost, glatkost, hrapavost,

tvrdoa, mekoa, vrstoa, elastinost, praenje i upanje) Elektroizolaciona svojstva (sposobnost provo|enja struje, elektroizolacija, statiki elektricitet)

Mehanika svojstva (otpornost na kidanje, otpornost na cepanje, otpornost na probijanje,

otpornost na savijanje, stabilnost dimenzija) Hemijska svojstva (sadraj punila,sadraj lepila, pH vrednost...)

Posebna svojstva (otpronost prema starenju, otpornost prema zapaljivosti, otpornost prema

vodi, masnoama...)Odrivost svojstava posebno je znaajna za kretanje materijala u ureajima i mainama kao to su operacije dovo|enja, voenja, pozicioniranja, odvoenja i sl.

Odrivost svojstava je osnovni preduslov za realizaciju obrade materijala (otisak).

15.2 Specifine karakteristike uticaja na kvalitet tampe vezane su za:

Boju

Rezoluciju

Paser i registar

Povrina

Boja je sastavni deo svakog procesa tampe i kao takva ima veoma vaan uticaj na konaan izgled otiska. Boja u svom sastavu sadri pigmente, najvaniji sastojak koji obezbeuje ton boje, pored pigmenata sadri jo i veziva, punila, sikative i sl. Sve ove supstance poboljavaju opte karakteristike boje i direktno i indirektno utiu na optiku gustinu boje, oblika rasterske take, prirast tonskih vrednosti i sl.

Ofsetne boje imaju veliku viskoznost,koja se moe menjati prema vrsti papira i brzine rada tamparske maine.Trebaju da imaju veu lepljivost,koja se podeava prema svojstvima papira.Pigmenti koji ulaze u sastav ofsetne boje moraju biti postojani prema vodi i kiselinama.Ofsetne boje imaju vei sadraj pigmenata,to im omoguava dobru pokrivnu mo.U zavisnosti od naina suenja boje postoje cold-set boje,koje ne zahtevaju toplotnu energiju za suenje i heat-set boje koje zahtevaju topotnu energiju za suenje.

Rezolucija je stvarna koliina informacija u originalnoj slici koju je skenersposoban da razdvoji po jedinici duinemogunost optikog razlaganja. Faktor uveanja

reprodukcije u odnosu na originalnu sliku u direktnoj je vezi sa minimalnom eljenom rezolucijom koja je neophodna pri skeniranju, a u odnosu na tampu sa jedne strane i optike rezolucije skenera sa druge strane. tampani proizvodi zahtevaju minimalnu rezoluciju od 300 dpi. Ako se original u reprodukciji poveava, ulazna rezolucija je proizvod minimalne rezolucije i faktora poveanja. Kod visoko kvalitetnih skenera ova funkcija se izvodi automatski.

Paser i registar su sastavni deo svakog grafikog prozivoda. Imaju veoma vanu ulogu u toku pripreme tampe i samog procesa tampe. Kontrolisanje pasera u toku procesa tampe omoguava nam da pre svega podesimo taan poloaj rasterske take na otisku i da taj poloaj kontroliemo i zadrimo.

Dragoljub


-36-

Povrina podloge na kojoj tampamo svojim karakteristikama moe bitno da utie na izgled otiska. Sjaj povrine utie na utisak boje koja je na njoj odtampana, a ujednaenost beline i ujednaenost ravni odreuju kvalitet na osnovu kojeg se vri selekcija podloge za tampu, u ovom sluaju papira.

16. POSTUPAK TAMPANJA ASOPISA

Kada prelomljeni magazin doe u tampariju prvo to treba da se uradi jeste da se stranice sloe na format tabaka koji e ii u mainu za tampu. Prilikom montiranja stranica na tabak se dodaju potrebne oznake sa obrez, paseri, strip skale, kontrolne merne trake, oznake za savijanje, prostor za grajfer itd. Znai treba da se izvri tkz. Elektronska montaa tabaka. Zove se elektronska zato to se nekada to radilo runo uz pomo montanog stola sa svetleom osnovom povrinom. Gde je montaer prema utvrenoj emi kopirne predloke montirao i upasivao na montanu foliju, stranicu po stranicu, dodavajui runo ak i odgovarajue oznake (cajhne) za obrez i pasovanje. Bio je to proces koji je oduzimao puno vremena i u kome je bilo puno prostora za greke. Danas se sve to radi Elektronski uz pomo odgovarajuih programa za prelom stranica i tabaka.

Postupak tampe se svodi na pripremu sloga raunarom ili fotoslogom, osvetljavanje i razvijanje fotoosetljive ploe ( za svaku boju po jedna ploa odnosno etiri ploe za etiri osnovne boje, ijim meanjem se dobijaju sve ostale iz vidljivog spektra boja ), postavljanje ploe na odgovarajui valjak i dodavanje boje u bojanik. Nakon odtampanog celog tiraa u prvoj boji, valjci i bojanik se peru i postavlja se ploa za drugu boju. Dodavanjem druge boje u bojanik i postavljanjem ve odtampanih tabaka sa prethodnom bojom na odgovarajue mesto u maini, poinje se tampanje druge boje. Postupak se ponavlja za svaku boju dok se ne dobije otisak sa svim potrebnim bojama. Usavravanjem maina za ofset tampu proizvedene su i viebojne, koje nisu nita drugo do vie jednobojnih maina sastavljenih tako da tabak hartije bez zadravanja ulazi iz jedne u drugu. Na svaku od ovih sekcija se postavlja ploa sa slogom i odgovarajua boja. Tabak hartije prolazi prvu u kojoj se na njega nanosi prva boja, ulazi u drugu u kojoj se odmah tampa druga i tako do poslednje sekcije. Danas se ofsetom tampaju brzo i kvalitetno sve vrste grafikih proizvoda: viebojni plakati, razglednice, etikete, prospekti, umetnike reprodukcije, knjige, novine, asopisi itd. brzinom i do 10 000 otisaka na as.


-37-

16.1 Izrada tamparske forme sa filmovima

Ovo predstavlja stariji nain izrade tamparske forme,ali je na alost jo uvek veoma zastupljeno kod nas. Kod ovog postupka najvea mana je to to postoji veliki broj indirektnih postupaka koje treba odraditi da bi se dobio krajnji rezultat, tamparska forma. U ovom postupku je veoma zastupljen ljudski faktor, a samimtim ima puno prostora za greke.

Pripremljeni PS fajlovi se alju u ureaj za osvetljavanje filmova gde se formiraju kopirni predloci. Mora se obratiti panja na PostScrip level koji osvetljaica podrava, poto PS level 2 trai posebnu obradu failova, npr. da failovi budu ve napravljeni u CMYK seperaciji. U ureaju se vri osvetljavanje i razvijanje uz pomou razvijaa i fi ksira pri emu se formira na montani tabak na filmu koji nam slui kao kopirni predloak za osvetljavanje ofsetnih ploa. Kopirni slojevi mogu da budu sa bihromatima, na bazi fotoosetljivih diazo-jedinjenja i na bazi fotopolimera. Za sve ove kopirne slojeve mogu se koristiti kao kopirni predloci pozitivi (pozitivni kopirni postupak) ili negativni (negativski kopirni postupak), ali se uglavnom uvek koristi pozitivni kopirni postupak.

Pod uticajem svetlosti kopirni slojevi hemijski se menjaju, a nastali produkt ima druga svojstva. Svetlost prolazi kroz prozirna mesta pozitiva i osvetljava delove povrine kopirnog sloja koji e se prilikom razvijanja rastvoriti stvarajui slobodne povrine. Dok se ostali deo kopirnog sloja prilikom razvijanja ne rastvara i stvara tamparske elemente.

Posle razvijanja imamo ofset tamparsku formu koja je spremna za tampu. Bitno je da jo napomenem kako ide odnos strana, da li je pravilan ili okrenut (itko ili neitko), prilikom procesa izrade ofset tamparske forme sa pozitivnim fi lmovima:

Kopirni predloci treba da budu okrenuti (neitki), kako bi se prilikom kopiranja na tamparsku formu bili pravilni (itki). Jer je ofsetna tampa indirektan postupak, tampajui elementi se sa ploe prenose na gumeni omota prilikom tampe. Tako da je na gumenom omotau okreunta (neitka) slika da bi se na kraju otiskivanjem na papir dobila pravilna (itka) odtampana strana. agregata za boju plus jedan agregat za lakiranje. Pre nego to se zapone sa procesom tampe mainu treba pripremiti.

Ubaciti ploe, ubaciti boju u ureaj za obojenje (po odgovarajuem redosledu), navaljati boju na valjke, proveriti sredstvo za vlaenje (da li je odgovarajua pH vrednost). Zatim natelovati ulagajui aparat na format tampe (nameste se boni toseri), ako je potrebno promenuti gumice na glavi za razduvavanje tabaka, podesiti jainu vakuma i razduvavanja hartije kako bi se mogla bez problema transportovati na transportnu dasku. Na transportnoj dasci se podeava kontrolu duplog tabaka, zatim se nameta visina eonih marki, sledi telovanje bone mere (ona regulie jainu pritiska papuice na tabake). Magneti se ravnomerno raspodele, ako su magneti preblizu papuici od bonoe mere deava se da se tabak jednostavno podvue ispod bone mere. Ako su ipak predaleko papuici od bone mere onda nee da dovue tabak na bonu meru. Zatim se nametaju prednji grajferi u zavisnosti od tampajue podloge na papir ili karton.

Dragoljub


-38-

Posle tampe jedne strane tabaka izlagajui aparat takoe namestimo na format tabaka za tampu i podesimo debljinu hartije kako bi se pravilno otisnule rasterske take. Na sam kvalitet ofset tampe utie vie parametara na koje treba obratiti panju. To su param

Documents

78625561 46399809 Priprema Casopisa Za Stampu Diplomski Rad