IZLAZI ZA MAMIN PRAZNIK

Година XXXVI 8. март 2012. Број XII

Осн

овна

Шко

ла “Д

есан

ка М

акси

мов

ић” О

штр

а Лу

ка -

Под

ручн

о од

јељ

ење

Копр

ивна

(у с

арад

њи

са П

О У

сорц

и и

ПО

Бат

ковц

и)

2

3

ЈЕДНО ЛИЈЕПО СЈЕЋАЊЕ... као смо стварали лист “ мама “

Често се и радо сјећам успоме-на и доживљаја ђачког живо-

та, своје младости, а нарочито оних догађаја и доживљаја који се јавише током учитељовања, мог дугогодишњег просвјетитељског рада. Било је то вријеме оних шездесетих, седамдесетих и осам-десетих година прошлог вијека, кад је рад на васпитању и образовању представљао посебан изазов и причињавао част и понос за сва-ког од нас, који се опредјелише и спремише за овај позив, односно за ову врсту занимања. Негдје у том периоду, послије извјесног учитљовања у оближњим селима, предавао сам српски језик и књижевност у „легендарној“ Основној школи „ Народни Фронт“ У Санском Мосту, која ће касније са првим ратним дешавањима (1992.год.) бити освештана и пре-именована у Основну школу „Де-санка Максимовић“. Касније, по завршетку ратне епопеје, њена традицију је наставила да његује и развија истоимена школа у нашој новој општини- у Оштрој Луци.

Посебно мјесто у њеном постојању и функционисању у својству образовно-васпитне установе имала је и четворораз-редна основна школа у Копривни, у једном од најљепших села Под-грмечког краја. Попут многих других, у њој сам и ја први пут закорачио са навршених седам година и умјесто свеске и књига носио некакву таблицу за писање и цртање. У њој сам са својом генерацијом учио прве бројке и слова, слушао наше и Андерсено-ве бајке, рецитаовао родољубиве пјесмице и полако завиривао у свијет, до тад непознате величине, са жељом да упознам све његове различитости и све тајне његовог простора.

У нашу школу би у то вријеме, скоро сваке друге или треће го-дине дошао неки нови брачни пар учитеља, или појединаца, из неке за нас далеке и непознате среди-не, због чега су дјеловали неким посебним ауторитетом, изазивајући код нас малишана неки нови осјећај поштовања, стида и послушности. Сваки учитељ, односно учитељица, сходно својој природи и каракте-ру своје личности, на нас и на мјештане села, оставио је посебан утисак, а тиме и повод да се по његовом одласку много прича и коментарише.О сваком учитељу могло би се написати посебно погљавље и истакнути њихова улога и значај, прије свега у об-ласти васпитања и образовања ученика. А затим и у развоју кул-турно-забавног и друштвено-по-литичког живота грађана. Захваљујући њима наша школа је била и остала центар свих тих збивања, мјесто окупљања, и старијих, и млађих.

Овом приликом ћу нешто више рећи о учитељу Љуби Бараковићу који негдје седамдесет и неке дође у нашу средину да као учитељ на-стави рад свог претходника Ми-лана Јовановића. Ђаци га памте по посебном стилу понашања, јер је за оне несташне примјењивао тзв. Макаренкове методе- слао их у оближњи шумарак по житке мотке- зване шибе, послије чега су услиједила награђивања по заслузи. Памте га и по посебном истицању и фаворизовању на-ставе музичког васпитања, јер се његов бас- прим (шаргија), морао слушати и бити пропраћен мело-сом пјесмица из познатог музич-ког пионирског репертоара тог времена. Замјере му са разлогом и то, што је часове многих пред-мета држао на уштрб часова фи-

зичког васпитања и тако лишио дјецу радости које пружа игра са лоптом , трчање,скакање и скривање. Али у основи његов рад са учени-цима је био добар, јер је успио у намјери да ученици овладају одговарајућим знањем, вјештинама и навикама, како би успјешно на-ставили даље образовање у старијим разредима матичне школе. Имао сам прилику да се са Љубом брзо упознам и препознам у њему неку нову црту, нешто што га је тјерало новим идејама и новим изазови-ма, што га је разликовало од оста-лих колега. Зато и није чудно што се баш код њега јавила мисао и родила идеја о уређивању и издавању школског листа Подручног одјељења Копривна, што до тада није био обичај ни у једном подручном одјељењу. Посебно нас је пријатно изненадио приједлогом да лист носи назив „МАМА“, и да излази сваке године поводом обиљежавања Осмог марта, Дана жена, односно празника свих мајки свијета.

Одзив ученика, као и осталих љубитеља писане ријечи, био је толико велик, да се већ у првом броју листа 1976. године могло уочити велико интересовање ученика, и жеља да се кроз раз-личите литерарне форме изрази неизмјерна љубав према мајци у знак захвалности, за све оно што мајка чини за своје најмилије. Од тада па надаље, лист „МАМА“ је излазио сваке године поводом Оосмог марта, у новом издању и новом руху, носећи са собом нове љубави и нова осјећања према мајци, њеном лику и њеном дјелу.

Услиједиле су добре оцјене и добри коментари, како у нашем селу и матичној школи, тако и у Просвјетно-педагошком заводу у Бањалуци, што је један број листа и објавио. Показало се старо пра-

4

вило да је свако школско гласило, па и овај лист „МАМА“, од вели-ког значаја за подизање нивоа културе писане ријечи код учени-ка, па самим тим и средине у којој школа живи и ради. Они говоре колико је неисцрпна тема мајке као и то да на ту тему дјеца најискреније и најосјећајније одговарају.

Одласком учитеља Бараковића почетком 1980. Године, у нашу школу долази брачни пар учитеља Гашић, Мићо са својом супругом Босом. И они су, поред редовних педагошких послова, наставили стопама колеге Љубе Бараковића и додатну енергију усмјерили ка даљем издавању листа „МАМА“. Уносили су у њега љубав нових генерација и поклоника лијепе писане ријечи, са истим успјехом, жељом и еланом свог претходни-ка. То би тако текло и трајало даље, да се нису појавила позната ратна догађања, која су уништила и зауставила многе људске вриједности, па тако и оне у шко-ли у раду са марљивим и тален-тованим ученицима. Стопиран је лист „МАМА“, а с тиме и многе

друге активности, јер су приори-тет добили задаци и садржаји на одбрани земље и очувању Репу-блике Српске.

Међу нама нема више познатих старих учитеља, сви су отишли са својом судбином , Љубо преминуо, а Мићо нестао у вихору рата, бранећи свој народ од познатог непријатеља. Његова супруга Боса, која је код мјештана села и својих ђака била на високом гласу, нађе своје уточиште у новој средини, далеко од нас. Али ако је за утјеху свима нама, посјети нас понекад и нађе се у друштву старих пријатеља, евоцирајући успомене из старих времена. Једни људи одлазе и нестају, али се јављају нови, који настављају њиховим стопама, те уз старе вриједности развијају нове. Тако је послије двадесет и више година паузе, поново угледао свјетлост дана и наш лист „МАМА“, али овај пут заслугом новог младог човјека, учитеља вјеронауке ђакона Не-вена Маринковића, који се родио управо оне године, кад и нови лист „МАМА“. Да симболика буде још већа Невен је тада остао без

своје мајке, није доживио њену љубав као ни љубав свога оца, али је у свом срцу стално крио и носио слику њиховог племенитог лика, њихове угашене и неизречене љубави.Зато се и жеља да покре-не лист „МАМА“ поистовјећује са жељом љубави према својој мајци, као и према мајци људи цијелог свијета. Зна то Невен добро, те зато одлучи да се обно-ви издавачка дјелатност овог листа, да се отме од заборава, да се у њему и даље гради и велика љубав према мајци, али овог пута са својим ученицима и својим колегама- наставницима и учитељима.

Будимо поносни на нашег Нешу, и његове ученике и сараднике, који одлучише да лист „МАМА“ и даље излази у нашој школи и врши намјењену улогу у својој средини, величајући сталну и вјечиту мајчину љубав као непре-сушни извор и неисцрпну енергију која нас окружује...

РАДЕ НОВАКОВИЋ, наставник

Генерација ученика у ПО Копривна 65-a.год.

5

ДАЈЕМ ЧЕСТИТКУ МОЈОЈ МАМИ

За све пољупце,које си ми дала, За све тренутке,које си провела са мном,За све ријечикоје си ми рекла,За све ти, мајчице, хвала!

Стојанка Бореновић III разред- ПО Копривна

Трећи разред- Оштра Лука

Буђење зоромKo ме буди,Док се сунце рађа,Да у школу кренем?Моја мајка драга!

И док тако шапуће ми тихо:„Устај чедо, моје!“То не може нико.

Њежне су јој руке,и топлог гласа.Шапат јој се тихо чује,Ко да се таласа.

Ја устајем срећна,Њен лик ко из бајке!Најљепше је је добро јутроКад чујем од мајке.

Бојана Кантар-VII1 разред

МАЈКАКада ме туга снађе,Моја мајка се ту увијек нађе!

Она је сунце што сја, кад је она срећна, срећна сам и ја!

Она је моја утјеха и нада,и увијек је тужна кад ме несрећа свлада.

Она је сунце што ме јако грије,пуна топле љубави за нас двије.

И нека знају сви, мајке морамо цијенити и поштовати.

Милица Балабан VII2

МОЈА МАЈКАКо нам је причао бајке?Нико други него мајке.Оне нас милују по коси,док вјетар лишће односи.

Ко нас је учио свему,По највећем невремену?Хвала ти мајко мила,за све што си учинила.

Мајкама морамо помагати,И с њима се слагати.Мајке су за нас спас,за њих пјевамо на сав глас!!!

Милана Станар III1 разред

Mилица Тодоровић II2– ПО Копривна

6

МОЈА УЧИТЕЉИЦА

Живјела је у Копривни, у свом стануа у селу мом, у свом топлом дому

поред наше мале школесва дјеца и ђаци, њу су умјела да воле.

Велико је њено топло срце биловелико попут највећег океана,

и данас се са радошћу често сјетимучитељице своје, својих првих ђачких дана.

Очи њене сијале су љубав и топлинуруке њене гријале су нашу малу школуобрази су њени увијек били насмијни,

поред ње су ме пролазили дивни школски дани.

Љубав њена у школу ме је дозивалакосом својом она ме је покривала,

првим школским обавезама она ме училаслова и бројеве она ме научила.

Лијепа је ко вила, њежна као свиласјајна као сунце, снажна као стијена

чиста као јутарња роса,то је моја учитељица, име јој је Боса.

Свети празник мајки- МАТЕРИЦЕОво је највећи хришћански

празник мајки и жена. Мате-рице  се славе другу недјељу

пред Божић. Тога дана дјеца по-ране и унапријед припремљеним канапом, шалом, марамом или каишем изненадно завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Дјетинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Дјеца јој честитају празник, а мајка онда дијели дјеци поклоне, и на тај на-чин се дријеши. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дријеше поклонима дјеци: ко-лачима, или неким другим слат-кишима. Празник Материца се у новије вријеме свечано прославља и у нашим храмовима. Побожне жене у договору са свештеником припреме пригодан програм, у

коме учествују дјеца са приклад-ним рецитацијама и пјевањем, а онда дјеца везују присутне старије жене. Оне им се дријеше покло-нима и припремљеним пакетићима, књигама и слаткишима. Негдје се организује посјета болници, на-рочито дјечјим одељењима, где се дјеци носе поклони и пакетићи, што даје овом празнику пун хришћански смисао даривања. Јер је љубав мајке незамјенљива и срдачна. Слика те велике и не-изрециве љубави је Пресвета Богородица и многе друге Свете мајке које су се угледале на Богомајку, и посвједочиле неиз-рециву љубав материнства.

Ђакон Невен Маринковић

СЈЕЋАЊЕ НА МОЈУ УЧИТЕЉИЦУ

Учитељ: Игор Тркуља

7

МАЈКА- НАЈЉЕПША БАЈКА

Питали смо и куче и маче;Исте ријечи свако од њих рече:„ Мајка, то је ријека која тече.“

Питали смо и јаре и јањеИ код њих је исто осјећање!Питали смо и пиле и маче,воле мајку све јаче и јаче.

Мајка је мајка, најљепша бајка!!!Та наша рођена матиСве нам је спремна датии зато јој хвала,а хвала мало и тати!!!

Бојана Ловрић VII1

МАЈКА ЈЕ СРЕЋАМајка је срећа,мајка је радост, мајка је цвијет,живот и гордост.

Мајка је баштадјечијих снова,нек иде мајципјесмица ова.Мајка нас чува, мајка нас брани.Мајка нас у своме срцу храни.

Мајка је својом дјецом поносна.Мајке треба увијек вољети,за њих се Богу молити.

Бојан Васиљевић V2 разред – ПО Копривна

MOJA MAMAМоја мама њежне руке има,Кад ме грли као да ме сунце умива.Драге руке моје маме,Сјајно срце моје маме,Нежна коса моје маме.Моја мама мене пуно волиИ за мене се Богу моли.

Милица Тодоровић III разред- ПО Копривна

МАМА ЈЕ СУНЦЕМама је сунце што на небу сја,Жена је то коју неизмјерно волим ја.

Пружа ми руке, односи муке,Даје ми срећу, од свега већу.

Мама је једна што даје знање,Да свака мама добије признање.За љубав коју дјетету пружа,Моја мама је мирисна ружа.

Жана Глушац V2 разред

МАМАСваког данаКад зора свиће,Преда мном се појави мама,Најдраже моје биће.

Њезина љубав и погледи благиУвијек су мени мили и драги!А руке њене када ме мазе,Путоказ су прави кроз животне стазе!

Мајка је пријатељ,Мајка је свеИ никада нико, не би могао без ње!!!

Адријана Црномарковић, VII2

Рад ученика ликовне секвије- ПО Усорци

Анђела Самарџић IV2- PO Koprivna

8

ХВАЛА ТИ МАЈКОХвала ти мајко што си ме родила,за мене си се мајко ти увјек борила.Хвала ти мајко што си ме родилаи поред мене сваке ноћи бдила.

Првим корацима ти си ме мајко научилаза моје добро ти си се мајко намучила.Сваким јутром ти си ме мајко будилаза мојим осмјехом ти си мајко жудила.

У лице меко ти си ме мајко љубилаи на своје груди си ме привијала.Сваке ноћи ти си ме мајко покриваласвоју љубав ти мајко ниси скривала.

Данас и увијек ти ме мајко учишдрага мајко за мене, ти се увијек мучиш.За срећу моју и богу се молиш,знам мајко да ме бескрајно волиш.

Ријечима својим не могу исказатиљубав и топлину према теби мајко.Дјелима својим ћу ти показатида те волим јако.

ХВАЛА ТИ МАЈКО! Учитељ: Игор Тркуља

МАМАМојој мами поклоноћу букет ружаЗа све оно добро што ми пружаОна је сунце што на небу сја.

Њен благи поглед топлину ми дајеСрећа у њеном загрљају вјечно трајеСрећна сам увијек кад је поред менеКад ме грле топле руке њене.

Адријана Савић V1 разред

МАМАМама пере, мама кува,Мама своју дјецу чува.

Мама мијеси, мама храни,Мама своју дјецу брани.

Мама прича, мама тјеши,Мама сваки проблем ријеши.

Мама чека, мама брине,И са неба звијезду скине.Мама сија, мама грије,У животу мама све је !!!

Бојана Кантар VII1

МОЈА МАЈКАОна је та која ми је живот дала. Све лијепе ријечи

које кажем о мајци су мало. Она је храбра, добра и оптимистична жена. Има зелене очи које сијају и блистају као кристали. Њена душа је јако емотивна и добра. Њене њежне руке стално ме грле. Она воли шале. Вољела бих бити као она и вољела бих да је више жена оваквих јер би тада свијет био љепши. Мила је попут дивног лептира. Понекад, кад јој тешко буде, приђем њој и само неколико ријечи кажем и она се осмијехне. Мајка је највеће, највриједније и најљепше благо на свијету. Надам се да ћу и ја бити храбра и драга као она. Свако дијете осјећа мајчину љубав као и ја љубав моје мајке.

Ана-Марија Мастикоса VII1 разред

Никола Тркуља IV2 – ПО Копривна

Рад ученика ПО Усорци

9

МОЈА БАКА Драга моја бако ,Ја те волим јако,Имаш руке као сила,Драга си ми као свила.

Ти ми пружаш срећу,Од свега већу.Дајеш ми љубав,Што ми срцу пружа.

Сретан 8.март.Желим ти све најбоље.Твоја унука Жана. Жана Глушац-V2 разред- ПО Ко-

привна

МОЈА МАМАМоја мама је мила и фина,И сваког јој дана осмијех дарујем.

Сваког ме дана љуби и грли,И хоће у школи да будем први.

Моја мама је њежна и брижна,И сваког ми дана заштиту пружа.

Драга мама, за све ти хвала,А ја ћу увијек остати твоја маза мала.

Лука Каран V2 разред – по КопривнаЛиковна секција ОШ „ Десанка Максимовић „

Слађана Томић III4 – ПО Батковци

МОЈА МАМА

Рзмишљам често ових дана,многе ме бриге море.Ближи нам се 8. март, данкад све маме цијелог свијета славе.Размишљам, моја мама је далеко,не могу јој прићи, шта да урадим да је усрећим,како до њеног срца стићи???

Да напишем нешто за њену љубав,али то не може све овдје у пар ријечи да стане.Иако крхка , не тако моћна и јака, њено срце је к,о планина, а душа Тако топла и мека , к,о најљепша бајка!!!

Моја сека и ја смо сада ту сами, мама није са нама. Наша нас бака храни.

Иако још прилично мали,ми смо јој до неба захвални, јер знамода је у мислима са нама,Није нас заборавила, И тако често пута чујем њен глас:„Анђели моји мали“.

Зато ми поглед понекад одлутаУ бескрај даљине, тражим њен топли лик у сјенама

тишине.

А вјетар немирни кад често низ поље лелуја,из срца ми носи глас:„За све то хвала теби, мајко мила!“

Петар Кондић VII2 разред

10

МОЈА МАМА, ВАЖНО БИЋЕ У МОМ ЖИВОТУ...

Не знам како описати ријечима једно тако важ-но биће у животу сваког човјека. Не постоје довољно велике и лијепе ријечи.

Моја мама за мене и моју браћу несебично даје све и чини чак и немогуће. Поред посла и свакод-невних обавеза у кући, она увијек нађе времена за сваког од нас. Понекад нас и критикује, али те ријечи из њених уста дјелују благо.

Школске проблеме рјешава заједно са нама. Увијек је ту када ми треба. Иако се често буним и љутим када ми говори да радим, срећна сам да јој могу помоћи. Јако сам везана за породицу, посебно за маму. Никад нисам била одвојена од ње више од једног дана. Вјероватно сва дјеца воле своје родитеље. Али знам да је вриједност моје мајке немјерљива.

Цијела моја породица зависи од ње. Некад је неко рекао да је мајка стуб сваке куће, а ја вам са сигурношћу тврдим да је тако.

Горана Тркуља VII2 разред

МОЈА МАМАРијеч:мамамени пуно знажни.Тај осјећај снажни,Од свега је јачи.

Сретан сам кад осјетим радост,Која у њеним очима сија.Топлина њеног додира, увијек ми прија.

Свака је мајка на свијету иста,Свакој је љубав ко суза чиста.У тихој ноћи,кад зора свиће,Мајци је дијете најдраже биће.

Миљан Мандић IV разред- ПО Копривна

НАЈБОЉА МАМАНајбоља мама,Је моја мама.

Најбоља мама руке има,И грли ме њима.

Најбоља мама је Милица,И осмијех јој сија са лица.

Најбоља је и пуно је волим,И зато се ја за њу борим.

Најбоља си јер бринеш за мене,И желим ти све најбоље за 8.март.

Николина Васиљевић-IV2 разред

Пети разред- ПО Усорци

ЛИКОВНА СЕКЦИЈА ОШ „Десанка Максимовић“

11

МОЈА МАМАОсми март, жeна је Дан,зато треба да буде радостан.Моја мама има њежне руке,које ме увијек поштеде муке.

Нема дана када је не видим,зато јој се увијек захвалим.Када се мама моја насмијеши,увијек ме њен осмијех утјеши.

Једина особа која ме разумије,њој то никакав проблем није.Захвалимо се свим нашим мајкама,Јер су оне увијек са нама.

Ивана Зечевић VIII1 разред

О МОЈОЈ БАКИМене моја бака сваки дан будиИ за мeне се пуно труди!Она мени ручак кува,И сваки дан ме поштено чува.Зато ја њу пуно волимИ сваки дан се за њу помолим.

Драгана Кондић IV2разред – ПО Копривна

НАЈБОЉА УЧИТЕЉИЦАУчитељица је вила права,И сваки дан је драга.Она жели свима помоћи,Да сазнамо нешто ново.Да сазнамо нову тајну,Што нам она спрема.

Зорана Чучак IV2 разред

ОСМИ МАРТОсми март је празник лијеп,који слави читав свијет.Свим женама поклањају се мали знакови пажње,да им покажемо да су и оне важне.

Тога дана влада срећа,и поклањају се букети цвијећа.

На осми март припремају се приредбе мале.Да би мајке, колико их дјеца воле, знале.Осмог марта весеље царује и љубав се дарује.

Николина Станар V1разред

Ликовна секција ОШ „Десамка Максимовић“

Никола Тркуља IV2– ПО КопривнаМилица Дошеновић IV4– ПО Батковци

12

ФРАНЦУСКИ АМБАСАДОР ПОСЈЕТИО НАШУ ШКОЛУ И НАШУ КОПРИВНУ

Протекла година за Копривну остаће у памћењу многих по

једном интересантном догађају. У марту мјесецу на адресу наше школе стигао је позив за учешће на такмичењу за најбољи дјечији ликовни рад на тему „ Ми смо дјеца Европске уније“, од стране ЕУФОР снага распоређених широм БиХ. Наши ученисци су учество-

вали на овом такмичењу и резул-тат није изостао.

На такмичењу је учествовало преко 3 000 ученика са својим радовима из цијеле БиХ. Наша ученица ПО Копривна, ОШ „ Десанка Максимовић „ Оштра Лука, Стојанка Бореновић једина је из Републике Српске прошла у ужи круг такмичења и освојила треће мјесто. И тако заслужено освојила награду ЕУФОР-а.

Управо због овако завидног резултата нашу школу посјетили су бројни годти. Како би награда стигла у праве руке органозатори овог такмичења одлучили су да Стојанки уруче награду и посјете нашу школу у Копривни. Висока делегавија ове посјете била је, Амбасадор Француске у БиХ г.

Роланд Жилс и командант ЕУФОР-а Генерал-мајор Бернард Баир. Не-што касније видјевши ову причу посјетили су нас и наши пријатељи из ЕУРО БЛИЦ-а, МИКРОФИН-а и ТРОПИКА.

Тим поводом наши ученици су припремили програм и понијели се као прави домаћини. За по-стигнути успјех на адресу мале Стојанке и на адресу наше школе стигли су бројни дарови. Овом приликом поздрављамо малу Стојанку и желимо јој пуно здравља и награда у животу. Још једном се захваљујемо и донаторима који су пригодним даровима уљепшали дјетињство малој Стојанки.

Александра Деспот, учитељица

13

ЗА МОЈУ УЧИТЕЉИЦУ ВИШЊУМоја учитељица од вишње је слађа,Она је баш лијепа кад се смије.

Воли она мене као и моје другаре,Некад и загалами, али ми не смета.Ово је рођендански поклон, за моју учитељицу Вишњу.

Милана Станар III1 разред – Оштра Лука

МАЈКА Моја мајка није као свака друга,за њу нема ријечи“ туга“.

Када сам нерасположен снагу ми даје,када нисам са њом, њене љубави недостаје.

Моја мајка за мене љубави увијек има, и увијек ћу је вољети...

То кажем свима!!!Манојло Тркуља VIII1 разред

ЗА НАЈБОЉУ БАКУБака је мила, бака је добраБака је чила, бака је вила.

Ја своју баку пуно волим и са њом се Богу молим.

Моја бака златне руке имаОна ствара чуда с,њима.

Њене руке дивно везу, а и плетуАли су најдраже када се око мога врата сплету.

Никола Тркуља IV2 разред

ЗА МОЈУ МАМУЈедна је мајка на цијелом свијету,Један је мирис у мајском цвијету,Једно је срце што тако куца,Зато је волим више од сунца.

Гдје год да кренем,мајке се сјећам,И њену топлу љубав осјећам,И кад ми тепа: „О, чедо моје”,Живот биx дала за дијете своје!

Никола Лазић- IV2 разред

ОСМИ МАРТСваке ноћи сваког дана,Сањам кад ће мамин дан.Осми март њен је дан, Са ружом да јој честитам.Моја мама је ко црвен цвијет,Више је волим него цијели свијет!!!

Весна Кантар III2 разред

ПОКЛОН ЗА МАМУСваког 8. Марта, те изненадим,И најљепши цвијет ти подарим.У цвијету је пољубац,У цвијету је порука,Моја мила.....Срећан ти осми март, МАМА.

Анђела Самарџић IV2 разред – ПО Копривна

14

ЗА НАЈБОЉУ БАКУБака је мила, бака је добраБака је чила, бака је вила.

Ја своју баку пуно волим и са њом се Богу молим.

Моја бака златне руке имаОна ствара чуда с,њима.

Њене руке дивно везу, а и плетуАли су најдраже када се око мога врата сплету.

Никола Тркуља IV2 разред

MOJA MAMAМоја мама има осмијех драг,Поклони ми га сваки дан.Њене очи као двије звијезде,Засвијетле ми кад ми каже:„Моје мило дијете!“Сваку ноћ за лијепе ми снове,Поклони она пољупце нове.Рукама њежно додирне ми длан,Ја онда утонем у слатки сан.Моја мама мене у школу будиИ тихо шапуће:“ Устај, мој мали лабуде!“Драга мама, на твој дан,Желим ти рећи волим те ја.

Милијана Васиљевић III разред - ПО Копривна

Ликовна секција ОШ „Десанка Максимовић“ Вања Лазић I1- ПО Копривна

15

НАЈЉЕПША ЈЕ РИЈЕЧ МАМАПрва ријеч изговорена је ријеч мама

изговара је дјевојчица кад је са мамом или сама,изговара је и сваки дјечак- мамин син

да покаже свијету како је пажљив, како фин.

Наши ђаци у Копривни су стиховима пунили лист „Мама“,поклањали лист мами да схвати да није сама.

Били су у листу и цртежи и понека сликаКоје су са одушевљењем радили кад им се пружи прилика.

Били су то цвјетови у баштама њихових мамацвјетали и мирисали мами да не буде сама.

Сада ти пјесници, ти цвјетови имају своје цвјетићеда миришу дању, ноћу и кад зора свиће.

Увијек има нешто о мами да се каже ново,и то дијете спонтано напише чим научи да пише бар једно слово.

Моја мама је најљепша бајка,Мени добра мама, тати супруга, а баби и дједу добра снајка.

Моја мама је најљепши цвијет који ми дође на сан,а ја је грлим и љубим и волим још више сваки дан.

Излазили су први бројеви листа, а тад је Невен био мали,Неко му је читао пјесму, а он је мислио да се шали.

Понекад је Невен био уморан и снен,и схватио да нема коме да каже мама наш сад одрасли Невен.Сад предаје цвјетићима Православни катихизис- Вјеронауку

И испуњава им баш жељу савку.

Помогнимо да и даље излази лист ове школе,а дјеца ће да пишу најљепше пјесме јер она то могу и воле.

Копривљани ће да блистају од радости и милине,школа ће издавати лист уз посршку свих и наравно општине.

Свим женама срећан осми мартИ подржимо и поведимо дјецу према циљу јер имају ослонац и добар старт.

Боса Гашић, учитељица у пензији