САДРЖАЈ:

УВОД.........................................................................................................................................21. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦАРИНА........................................................................4

1.1. VRSTE CARINA.............................................................................................................51.2. ЕЛЕМЕНТИ ЦАРИНА..................................................................................................71.3. ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЦАРИНСКОМ СИСТЕМУ...................................................8

1.3.1. Царински систем као научна дисциплина............................................................81.3.2. Царински систем као део привредног система....................................................9

2. ПРАВНИ ИЗВОРИ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ................................................122.1. Општи појмови.............................................................................................................122.2. Аутономно национално право....................................................................................132.3. Међународно право.....................................................................................................13

2.3.1. Билатерални споразуми........................................................................................142.3.2. Мултилатерални споразуми (конвенције)..........................................................142.3.3. Међународни трговачки обичаји и узансе.........................................................15

3. ПРАВНИ ОСНОВИ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА..............................................................173.1. Царински закон............................................................................................................173.2.Закон о царинској тарифи............................................................................................183.3.Закон о слободним зонама...........................................................................................193.4.Остали прописи.............................................................................................................19

3.4.1. Уредба о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и наплати царинског дуга.....................................................................203.4.2.Правилник о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку...............................................20

4. РАЗВОЈ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ...............................................................205. ИНСТИТУТИ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ.........................................................25

5. 1.ЦАРИНСКИ ПРЕЛАЗ.................................................................................................255. 2.ЦАРИНСКО ПОДРУЧЈЕ............................................................................................265. 3.ЦАРИНСКИ ПОГРАНИЧНИ ПОЈАС.......................................................................275. 4.ЦАРИНСКА РОБА......................................................................................................285.5. ОБАВЕШТЕЊЕ О ЦАРИНСКОЈ РОБИ....................................................................29

6. ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА ЦАРИНЕ И ДРУГИХ УВОЗНИХ ДАЖБИНА........................307. ЦАРИНСКЕ ПОВЛАСТИЦЕ - ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА УВОЗНИХ ДАЖБИНА..............................................................................................................................31

7.1. Ослобађање од плаћања увозних дажбина за страна лица......................................317.3. Ослобађање правних и других лица од плаћања увозних дажбина........................35

8. РОБА НА КОЈУ СЕ НЕ ПЛАЋАЈУ УВОЗНЕ ДАЖБИНЕ.............................................379.ЦАРИНСКИ НАДЗОР И КОНТРОЛА..............................................................................3910.ЦАРИНСКО СКЛАДИШТЕ.............................................................................................4211. SLOBODNA ZONA.........................................................................................................46

11. 1. Основне одредбе.....................................................................................................4611.2 . Одређивање подручја зоне.......................................................................................4711. 3. Управљање зоном.....................................................................................................4811.4. Пословање у слободној зони....................................................................................4911.5. Престанак рада зоне..................................................................................................50

ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................51ЛИТЕРАТУРА:.......................................................................................................................53

1

УВОД

Царински систем је сегмент правног система једне земље1. Као интегрални део привредног система уопште, он дефинише правила по којима се морају владати домаћа правна и физичка лица која успостављају економске односе са иностранством у области царинске заштите домаће производње.2 Како су конкретни послови извоза и увоза роба и услуга двострани односи између домаћих и страних правних и физичких лица, то се прописи из области царинског система односе на поступак и обавезно правно понашање и страних правних и физичких лица. Царински систем се заснива на царинском суверенитету као неприкосновеном праву једне самосталне, суверене државе. Њено је аутономно право да регулише систем царинске заштите домаћег економског простора. Свој суверенитет држава остварује доношењем одређених закона и прописа из области царинског система као формално правне акте који се морају спроводити по цени предузимања и репресивних мера од стране државе. Царински систем је иначе незаобилазан израз у многобројним пројектима дугорочног економског развоја, затим студијама, анализама и другим стручним публикацијама које третирају подручје спољно-трговинског пословања одређене земље. Потпуна и адекватна дефиниција царинског система подразумева комплексно познавање свих релевантних чинилаца који се тичу заштитне политике у светском економском окружењу, института царинског система, елемената царинске политике, инструмената царинске и ванцаринске заштите, квантитативних ограничења и других елемената који чине царински систем. Неки аутори схватајући царински систем као начин на који су регулисани царина, царинска обавеза, царинска роба, царински надзор, царинско подручје, царинска тарифа и други институти и царински инструменти, царински систем дефинишу као "јединство института из области царинске политике, царинског надзора и царињења робе, који се примењују на једном царинском подручју, без обзира да ли су ови садржани у прописима донетим аутономним путем или су предвиђени међународним конвенцијама и споразумима које је односна земља ратификовала." Иако је ова дефиниција царинског система ближа адекватној формулацији, ипак је она израз времена, услова и степена економског развоја наше земље, као и нивоа организованости и карактеристике развоја светског тржишта, као економског окружења. Полазећи од тога да царински систем треба да изрази два аспектг правног садржаја, материјални и формални, царински систем се може дефинисати као израз суверенитета једне земље, односно царинска власт на њеном царинском подручју, али истовремено и збир конкретних царинско правних норми (закона и других прописа) којима се утврђују институти и инструменти у области царинске заштите домаћег тржишта. Знатно шира дефиниција од досадашње је да царински систем представља царински суверенитет одређене земље који се конкретно изражава кроз низ института, инструмената, мера, поступака и механизама утврђених законима и другим правним прописима којима се остварује стратегија и политика пасивне и активне заштите националне економије у робној размени са иностранством.

1 Др Жарко Ристић, др Слободан Комазец, др Мирослав Динчић, др Ђорђе Павловић, Порески и царински систем и политика, Београд,2007.2 Ибидем

2

Изворе правног система уопште, па и царинског система представљају општи основи на којима се темељи право којим се регулишу односи у друштву с једне, и конкретни облици и акти којима се формално-правно уређују права, обавезе и одговорности друштвених субјеката који морају да их спроводе, с друге стране.3

Циљеви који треба да се остваре правним актима у области царинског система зависе од нивоа развијености привреде, затим стратегије дугорочног развоја као и од економског окружења у коме се развија привредни систем. Креирање и обликовање царинског система заснива се на детаљној анализи економског положаја привредних области, грана у области индустрије, привредних групација,као и стратегији дугорочног развоја домаће производње. Динамика спољнотрговинске размене, као значајан фактор стратегије развоја земље, треба да допринесе бржој диверзификацији производне структуре са јасно конципираним мерама заштите, како пасивне, тако и активне. За утврђивање реалне заштитне политике неопходно је, поред осталог, утврдити ценовну конкурентност домаће производње на светском тржишту као изразу нивоа националне продуктивности рада у односу на светски. Развој царинског система Југославије, односно Србије може се посматрати на два начина. Један аспект развоја је када су извршене битне промене у царинском систему, а други аспект посматрања је улога којује имала царина у одређеном временском периоду. Царинска тарифа и Царински закон, као два угаона камена темељца царинског система, обогаћени су низом подзаконских прописа којима се прецизирају неки његови елементи. Један од најважнијих правних аката који чини темељ царинског система Србије је Царински закон4. Царински закон је скуп нормативних правила и инструмената који, флексибилно и компатибилно са привредним системом, регулише важне категорије царинског система. Решења дата кроз Царински закон нашем царинском систему обезбеђују атрибут модерног, савременог, рационалног и ефикасног система. Нови Царински закон рађен је по стандардима Европске уније и садржи савремена решења која се примењују у земљама Европске уније и Светске трговинске организације, као и у већини других државаширом света. Таква решења у закону стварају реалне услове да Управа царина у извршавању својих задатака може бити знатно ефикаснија, економичнија и одговорнија.

Други темељни правни акт царинског система поред Царинског закона је Закон о царинској тарифи5. Република Србија први пут је донела своју сопствену царинску тарифу.

Царинска тарифа, као веома значајан институт царинског система који одражава стратегију дугорочног развоја привреде Србије, по свом облику, садржају и правилима. примене, је у потпуности усклађена са царинском тарифом Европске уније.

Царинска тарифа Србије је прилагођена савременом Хармонизобаном систему шифровања и обележавања робе Комбиноване царинске тарифе коју примењује Светска трговинска организација.

На овај начин обезбеђен је јединствен царински језик за потребе српске привреде (увозници, извозници, шпедитери, учесници у царинском поступку) и државних органа да могу без икаквих сметњи пословно-комерцијалну конверзацију са светским економским окружењем. Нова Царинска тарифа урађена је тако да се несметано могу уграђивати измене номенклатуре Европске уније, али и довољно флексибилна да се могу отварати нове позиције, ако то захтевају интереси наше привреде.

3 Др Милорад Унковић, Савремена међународна трговина, Београдска књига, Београд, 2004.4 Службени гласник Републике Србије број 73/2003. год. и 61/2005.год.5 Службени гласник РС број 62/2005. године.

3

1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦАРИНА

Царине представљају врсту фискалних прихода, односно посебну дажбину која држава наплаћује приликом преласка робе преко државне, односно царинске границе. Спадају у посредне порезе и представљају један од најзнаčајнијих инструмената спољно-трговинске размене. Знаčај царина са фискалног становиšта нароčито је био изражен у Старом и Средњем веку. Данас, међутим, царине виšе служе економско-политиčким него čисто фискалним циљевима, због čега се čесто изуčавају и ван науке о финансијама, а у склопу политиčке економије, спољно-трговинске и девизне политике. Као инструмент спољно-трговинске политике, царине могу да делују на формирање и мењање односа троšкова и цена на домаћем тржиšту, а преко цена и на увоз и извоз, на равнотежу трговинског и платног биланса на убрзање или успоравање развоја одређене гране или привреде, запослености, тражњу и потроšњу и сл. Циљеви због којих се уводе царине могу бити:

a) Фискални – да се прикупе одговарајућа финансијска средства држави;b) Економски – могу бити бројни и разноврсни. Пре свега, царином се може

šтитити домаћа привреда, или само одређена грана од спољне конкуренције. Царином се може повећати цена увозној роби, потенцирати развој одређене гране, деловати на структуру троšкова и расподелу друšтвеног производа, инвестиција и сл.6 Уколико је основни циљ увођења царина осигурање потребних новčаних средстава за покриће државних расхода, примаран је фискални циљ, а уколико се царина уводи због заšтите домаће привреде, примаран је економски карактер царине.

c) Социјални – огледа се у томе да се кроз снижење царина на одређене производе битне за животни стандард одређених социјалних група, делује на појефтињење, односно стимулисање потроšње.

Миšљења финансијских струčњака о месту и улози царина у економском и финансијском систему земље у знаčајној мери се разликују. Једни указују на негативне карактеристике и оспоравају царину, док други у царинама виде знаčајан инструмент за реализацију бројних економских и финансијских циљева. Они који оспоравају царине миšљења су да:

a) Царине ограниčавају развој међународне трговине,b) Царине успоравају раст продуктивности рада, развој технике и

технологије итд;c) Царине воде одражавању високих троšкова производње,d) Царине су неправедне јер оне реално теже погађају сиромаšније слојеве

становниšтва него богатије итд.

6 Детаљније Ч. Киндлбергер: Међународна економија, Вук Караџић, Београд, 1974, ИИ део, стр. 81-112

4

Заступници другог миšљења које оправдава царину наводе следеће:a) Царине су једно од ефикасних средстава за заšтиту и потпомагање

националне економије;b) Царинама се ефикасно може утицати на односе са другим земљама;c) Царином се може релативно успеšно бранити економска самосталност

земље,d) Царинама се релативно брзо, јефтино и лако долази до новца за

финансирање државних потреба иe) Царином се може врšити релативно ефикасан утицај на домаће

произвођаčе, на раст или пад цена итд.7

1.1. VRSTE CARINA

У финансијској литератури и пракси постоје више критеријума за поделу царина. Данас се најчешће користи подела царина на:

a) Царине према правцу кретања робе;b) Царине према начину обрачунавања;c) Царине према начину увођења;d) Царине према висини оптерећења из одређене дестинације;e) Царине према основној економској функцији.

a) Царина према правцу кретања робеПрема правцу кретања робе, царине могу бити:8

- увозне – наплаћују се приликом увоза робе у царинско подручје. Увозне царине данас примењују све земље, како развијене тако и земље у развоју, а служе за ограничавање увоза, заштиту домаће привреде и остваривање фискалних прихода. Наш царински систем познаје само увозне царине.

- извозне – наплаћују се код извоза робе на инострано царинско подручје. Врло се ретко примењују.

- превозне или транзитне – наплаћују се на робу која се превози или провози из једне у другу земљу – преко националног царинског подручја. Ове царине имају историјско значење.

b) Царине према начину обрачунавањаПрема начину обрачунавања, царине могу бити:- специфичне – обрачунавају се по врсти и количини робе, а царинска

стопа је одређена према мерним јединицама (метар, килограм, литар, итд.). Данас се, због непрактичности, ретко примењују.

- вредносне (адвалорем) – обрачунавају се на бази царинских стопа које су изражене у проценту од вредности робе. Ово је данас основни облик обрачунавања царине. Тешкоће које се појављују код ових царина изражавају се у смислу реалне процене вредности увезене робе. У нашем царинском систему царине се одређују у проценту од вредности

7 В. Гривчев: Финансије и финансијско право СФРЈ, информатор, Загреб, 1982, стр. 406.8 Ибидем

5

робе. Вредност која служи као основица за плаћање царине је фактурисана вредност робе која се увози.

- мешовите – представљају комбинацију вредносне и специфичне царине. Нпр; одреди се царина на увозну робу адвалорем, али се истовремено утврди и највиши и најнижи износ царине. Данас се у свим царинским системима сусрећемо са мешовитим типом царина, нарочито код производа чије цене значајније осцилирају у току године.

c) Царине према начину увођењаПрема начину увођења, разликују се:- аутономне царине су оне које самостално доноси држава, без обзира на

став других држава. У највећем броју случајева, тарифу аутономне царине доноси држава самостално својим правним актом. Она их укида, доноси и мења према својим интересима, не уважавајући потребе других земаља.

- уговорне или конвенционалне царине су резултат конвенције две или више земаља. Царине се данас углавном доносе на основу међународних уговора више земаља.

d) Царине према висини оптерећења из одређене дестинације;Према висини царинског оптерећења, царине могу бити:- диференцијалне царине – представљају специфичан тип царине који се

ретко примењује, обично у околностима вођења трговачког и царинског рата између појединих држава. Диференцијалном царином се значајније оптерећује увоз из одређене земље са којом је дошло до заоштравања трговинских, политичких и других односа или се јавља као резултат реакције на такве мере предузете од друге земље.

- преференцијалне царине – су такав тип царина које примењује одређена држава у односима са једном или више других земаља, признајући њеним производима привилегован положај на свом тржишту. У том случају се примењује нижа царинска стопа од уобичајене, чиме се преферира увоз из тих земаља. Посебан је случај када се овај облик царине комбинује са клаузулом највећег повлашћења, а то значи да ће се за земљу, која ужива статус најповољније нације, систематски примењивати најнижа царинска тарифа.

e) Царине према основној економској функцијиПрема циљу увођења, односно економској функцији, царине се могу поделити на:- фискалне царине – уводе се са сврхом да се осигурају средства за

покриће државних потреба. Најчешће се уводе на луксузне производе, односно на производе чији су домаћи трошкови производње несразмерно високи у односу на светско тржиште.Учешће царина у укупним приходима политичко територијалних заједница било је следеће:9

Учешће царина у укупним јавним приходима*- у милионима динара –

9 Народна банка Југославије, Завод за обрачун и плаћања, Београд,новембар 1996.

6

Godina Ukupni prihodi Carine Učešće carina u prihodima (%)

1994. 9.959 424 4,31995. 17.974 578 3,21996. 35.412 1.634 4,61997. 47.787 2.194 4,61998.** 36.901 2.974 8,1

* Извор: Народна банка Југославије – Завод за обрачун и плаћања, Централа Београд, новембар 1996.** За 1998, период јануар – јул.

Царине, уз порез на додату вредност, постале су основни извор средстава за покриће јавних расхода политичко-територијалних јединица (федерација). То учешће царина у формирању средстава креће се у посматраном периоду између 20%-30%, у националном дохотку од 3%-5,0%, а у вишку рада од 7,9%-10,4%, с тенденцијом наглог раста.

- заштитне царине – представљају такав облик царине који држава уводи у циљу заштите домаће производње. Сврха ових царина је да се повећа цена увозних производа и тиме смањи њихова конкурентна способност на домаћем тржишту.

1.2. ЕЛЕМЕНТИ ЦАРИНА

Будући да је царина у суштини врста пореза, и код ње се примењују бројни термини које смо већ упознали код пореза, само што је реч „порез“ потребно заменити речју „царина“ (порески обвезник – царински обвезник, пореска основица – царинска основица). Међутим, код царина се ипак јављају неки термини који нису карактеристични за порезе. Као најзначајнији се наводе:10

a) Царинска декларација – писмена пријава царинског обвезника у коју се уносе сви подаци неопходни за царињење (назив робе, вредност робе, количина робе и слично.). Саставља се на прописаном обрасцу, а истинитост података потврђује се потписом.

b) Царински органи – посебни финансијски органи државне управе чија је надлежност да врше надзор над увозом, извозом и транзитом робе преко царинског подручја, те обављају царињења и девизну контролу на граници царинског подручја.

c) Царинска лежарина – накнада која се плаћа за смештај робе у царинска складишта.

d) Складишни депозит – депоновани новац путника код царинских органа или при уласку или при изласку из земље.

10 Др Жарко Ристић, др Слободан Комазец, др Мирослав Динчић, др Ђорђе Павловић, Порески и царински систем И политика,Београд,2007.

7

e) Царинска складишта – служе за смештај неоцарињене робе и под контролом су царинских органа. Роба се складишти без плаћања царине, а царини се кад напушта складиште.

f) Царинска слободна зона – део државне територије издвојен из њеног царинског подручја. Роба унесена у слободну зону (луку) не подлеже плаћању царине, него тек онда када је напушта.

g) Царинска дажбина – представља збир свих давања којима је оптерећена роба при царињењу (царина, лежарина, такса и сл.).

h) Царинска граница – подручје ограничено царинском цртом које се, у принципу, поклапа са државном границом.

1.3. ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЦАРИНСКОМ СИСТЕМУ

1.3.1. Царински систем као научна дисциплина

Сам појам "систем" подразумева релативно заокружену правну целину која је узајамно повезана и међусобно зависна од делова и елемената. У оквиру одређених објективних законитости које владају у друштву, ова целина је резултат деловања закона о дијалектичкој повезаности и узајамној зависности појава у друштву, затим закона о јединству супротности као и одређених законитости развоја домаће економије.11

Иако заокружена целина, царински систем је само релативно самосталан у функционисању. Он је део одређеног система, подсистем у оквиру ширег системског окружења. Функционисање подсистема као самосталног дела је повезано остваривањем циљева дефинисаних укупним системом, у коме се манифестују законитости развоја домаћег тржишта. Полазећи од таквог схватања овог појма, царински систем представља дијалектичко јединство одређених научно утврђених сазнања о основним деловима и институтима (као што су на пример: царинска роба, царинска вредност, царинско подручје, итд), и одређеног броја инструмената којима се конкретно остварују његови циљеви (царина, прелевимани, рампласман и сл.). Царински систем, као подсистем ширег система међународних економских односа, своју функцију остварује у складу са интересима и циљевима ширег система одређене земље.Систем међународних економских односа остварује дефинисане циљеве узајамно повезаним и међусобно условљеним функционисањем, поред царинског, још и спољнотрговинског, девизног и кредитно-монетарног система. Посматрано комплексније ови системи су интегрални делови ширег привредног система, а овај као подсистем укупног система друштвено економског развоја једне земље. У формално правном смислу, царински систем је део правног система одређене земље. Он настаје као царински суверенитет, односно неприкосновено суверено право државе да аутономним правним одлукама регулише функционисање овог подсистема. Држава то остварује доношењем закона, подзаконских аката и других прописа којима се утврђују институти и инструменти царинског система. У основи царинског система регулисани су

11 Др Томислав Тодоровић, Царинско пословање, Београдска пословна школа,Београд,2007.

8

интереси суверене државе да обезбеди заштиту домаће производње од међународне конкуренције као елементу развојне политике. Полазећи од оваквог приступа, царински систем може да се дефи-нише као јединство царинског система као научне дисциплине и интегрални део привредног и правног система одређене земље којим се конкретно остварују циљеви система. Царински систем и царинска политика као научна дисциплина обухвата, пре свега теоријска питања, теоретске анализе и спознаје о царинској заштити домаћег економског простора, царини као инструменту такве заштите, као и другим облицима заштите домаће производње у развоју. Паралелно са тим, царински систем садржи и конкретне формално правне институте, инструменте и мере којима се непосредно оства-рују циљеви развоја домаће производње. Овако схваћен, царински систем представља научну дисциплину чији је задатак да теоријски открије и утврди, дефинише и разради институте и инструменте царинске заштите националне привреде у робној размени са иностранством, у условима деловања законитости тржишне привреде. Да би успешно остварио своју функцију, царински систем, као научна дисциплина, користи сазнања и других економских наука, а посебно оних које се баве економским односима са иностранством, као што су: теорија међународних економских односа, спољнотрговински систем, девизни систем, међународне финансије и др. Поред тога, царински систем користи научна сазнања и из других области, пре свега из области правних наука, техничких и других научних дисциплина, како би што конзистентније и рационалније остварио своју функцију у развоју привредног система земље.

1.3.2. Царински систем као део привредног система

Царински систем је сегмент правног система једне земље. Као интегрални део привредног система уопште, он дефинише правила по којима се морају владати домаћа правна и физичка лица која успостављају економске односе са иностранством у области царинске заштите домаће производње.12 Како су конкретни послови извоза и увоза роба и услуга двострани односи између домаћих и страних правних и физичких лица, то се прописи из области царинског система односе на поступак и обавезно правно понашање и страних правних и физичких лица. Царински систем, као интегрални део привредног система једне земље, мора да буде усаглашен са правима, обавезама и одговорнос-тима утврђеним системским решењима у другим подсистемима: спољно-трговинском, девизном, пореском, монетарном, систему цена и др. Непосредна је повезаност и узајамна зависност подсистема који регулишу област робне размене са иностранством, и то: царинског, спољнотрговинског и девизног система. Они по својој функцији представљају једну самосталну целину која остварује пројектоване ефекте у робној размени са иностранством. Зато је и нормално да се, поред прописа из области царинског система, спровођење прописа, посебно из области спољнотрговинског система, делимично девизног система налази у надлежности органа царинске службе. Јер се, извоз, увоз и провоз робе, као и промет путника у или преко царинског подручја једне земље, по преласку царинске линије налази под надзором и контролом царинске службе. Царински систем се заснива на царинском суверенитету као неприкосновеном праву једне самосталне, суверене државе. Њено је 12 Ибидем

9

аутономно право да регулише систем царинске заштите домаћег економског простора. Свој суверенитет држава остварује доношењем одређених закона и прописа из области царинског система као формално правне акте који се морају спроводити по цени предузимања и репресивних мера од стране државе. Неки аутори, полазећи од до сада наведеног, царински систем шире дефинишу као израз материјалног и формално правног садржаја права. У материјалном смислу, царински систем је израз суверене воље и право једне земље да самостално уређује свој систем царинске заштите. У формалном смислу, политичка воља државе у области царинске заштите изражава се обликовањем формално правних прописа којима се регулишу права, обавезе и одговорности домаћих правних и физичких лица у робној размени са иностранством, како би се обезбедила ефикасна заштита домаће производње и потпуна контрола економских токова са иностранством. Робна размена једне земље са светом одвија се под знатно другачијим условима у односу на унутрашњи промет. У досадашњем излагању дате су најкраће детерминанте специфичности спољно-трговинске размене, затим основни елементи који успоравају међународне робне токове и карактеристике међународног тржишта. Често пута је, указујући на сложеност пословања на међународном економском простору, поменут термин царински систем као неодвојиви чинилац таквог промета. Царински систем је иначе незаобилазан израз у многобројним пројектима дугорочног економског развоја, затим студијама, анализама и другим стручним публикацијама које третирају подручје спољно-трговинског пословања одређене земље. Иако веома чест у стручној комуникацији, код израде дугорочних програма развоја привреде, односно доношења тих мера или мера текуће економске политике, појам "царински систем" још није објашњен. Чак и неке дефиниције које су дате не изражавају комплексност и прави садржај тог појма, пре свега због времена када су неке формулације дате, као и степена привредног развоја и укључености привреде Србије у тада карактеристичне светске економске токове. Андрија Ћетковић који покушава да дефинише појам царинског система полази од закључка да "царински систем једне земље обухвата све прописе из области царинског надзора и царињења робе који се примењују на њеном царинском подручју". По њему би царински систем представљао скуп прописа о царинском надзору и царињењу робе који се примењују на царинском подручју одређене државе. Полазећи од ове дефиниције царинског система, земље које су регулативу спољнотрговинске размене уредиле са два и више прописа, а односе се на царински надзор и царињење робе имају царински систем. Оне пак земље које због малог или незнатног обима робне размене са светом, као и евентуалне регулативе овог пословања у једном пропису (увоз, извоз и провоз робе) по овој дефиницији не би могле користити термин царински систем. Потпуна и адекватна дефиниција царинског система подразумева комплексно познавање свих релевантних чинилаца који се тичу заштитне политике у светском економском окружењу, института царинског система, елемената царинске политике, инструмената царинске и ванцаринске заштите, квантитативних ограничења и других елемената који чине царински систем. Неки аутори схватајући царински систем као начин на који су регулисани царина, царинска обавеза, царинска роба, царински надзор, царинско подручје, царинска тарифа и други институти и царински инструменти, царински систем дефинишу као "јединство института из области царинске политике, царинског надзора и царињења робе, који се примењују на једном царинском подручју, без обзира да ли су ови садржани у прописима донетим аутономним путем или су

10

предвиђени међународним конвенцијама и споразумима које је односна земља ратификовала." Иако је ова дефиниција царинског система ближа адекватној формулацији, ипак је она израз времена, услова и степена економског развоја наше земље, као и нивоа организованости и карактеристике развоја светског тржишта, као економског окружења. Полазећи од тога да царински систем треба да изрази два аспектг правног садржаја, материјални и формални, царински систем се може дефинисати као израз суверенитета једне земље, односно царинска власт на њеном царинском подручју, али истовремено и збир конкретних царинско правних норми (закона и других прописа) којима се утврђују институти и инструменти у области царинске заштите домаћег тржишта.

Знатно шира дефиниција од досадашње је да царински систем представља царински суверенитет одређене земље који се конкре-тно изражава кроз низ института, инструмената, мера, поступака и механизама утврђених законима и другим правним прописима којима се остварује стратегија и политика пасивне и активне заштите националне економије у робној размени са иностранством.

Без претензије да се може дати апсолутно прецизна дефиниција, може се рећи да је царински систем интегрални део привредног система, који чини скуп института, инструмената и законских мера у области заштите (активне и пасивне) домаће производње, којима се регулише царински поступак на јединственом царинском подручју, без обзира да ли су уведени националним законодавством или међународним конвенцијама и споразумима које је односна земља ратификовала.

Основу ове дефиниције чине следећи елементи:а) Да је царински систем интегрални део привредног система који у

кореспонденцији с осталим деловима овог система (банкарски,спољнотрговински, девизни и др.) у економској повезаности и узајамној зависности остварује, како дугорочне циљеве развоја привреде, тако и мере текуће економске политике.

б) Царински систем садржи институте и инструменте на основу којих се остварују циљеви активне и пасивне заштите домаће производње, и то:

♦ заштита структуре националног дохотка;♦ супституција извоза и увоза робе и фактора производње, а као

изведени резултат;♦ дугорочно повећање ефикасности националне економије.

в) Институти царинског система морају да изражавају дугорочну политику развоја домаће привреде,као и мере текуће економске политике у спољно-трговинској размени.

г) Начин на који су регулисани инструменти царинског система, као што су царинско подручје, царинска роба, царински надзор, царињење робе, царинска тарифа, царина и др. су у функцији стратешких циљева економског развоја земље и

д) Институти, инструменти и друге мере царинског система, без обзира да ли су аутономно регулисани или ратификовани међународне конвенције и споразуми, морају бити јединствено примењивани на царинском подручју једне земље. Утолико пре што се јединственом применом института царинског система значајно утиче на услове привређивања привредних субјеката на домаћем економском простору, што доприноси повећању продуктивности рада, економије трошкова и рентабилности пословања домаће привреде.

Дата дефиниција појма царински систем не може се схватити статично, једном заувек датом.

11

Садржај и функција тог система морају да прате динамику развоја привредног система, да са њим буду апсолутно компатибилни и довољно транспарентни како би га учинили ефикаснијим.

2. ПРАВНИ ИЗВОРИ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ

2.1. Општи појмови

Изворе правног система уопште, па и царинског система представљају општи основи на којима се темељи право којим се регулишу односи у друштву с једне, и конкретни облици и акти којима се формално-правно уређују права, обавезе и одговорности друштвених субјеката који морају да их спроводе, с друге стране.13

Отуда царински систем има два међусобно повезана извора:♦ материјални у смислу суверенитета државе, као неотуђиво право и израз

политичке воље, да уређује царински систем и заштитне царинске политике и

♦ формални, као конкретни правни акт који доноси држава преко својих органа (законодавна, извршна, судска и управна власт), а који се изражавају у облику закона, подзаконских аката (уредбе, одлуке, правилници, решења) и других прописа.

У неким земљама као формално-правни извори користе се и:♦ судска пракса, као конкретне одлуке највиших судских органа, донете у

решавању конкретних случајева, које се аналогно примењују у сличним случајевима;

♦ сазнања у области правних и економских наука, односно ставови у вези принципа, критеријума, дефиниција или модела који су примењени приликом креирања или апликације царин-ског система у решавању конкретних проблема;

♦ међународни трговачки обичаји и трговачке узансе као специфичан правни извор царинског система.

Зависно од субјеката који доносе правна акта, формално-правни извори царинског система се деле на:14

a) Аутономно национално право,b) Међународно право,Међународни трговачки обичаји и узансе.

13 Др Милорад Унковић, Савремена међународна трговина, Београдска књига, Београд, 2004.14 Ибидем

12

2.2. Аутономно национално право

Аутономним националним правом у формално-правном смислу којим се регулишу права, обавезе и одговорност привредних и других субјеката у области царинског система, царинске заштите и царинских поступка, подразумевају се закони, подзаконски акти и други прописи које самостално (аутономно) доносе законодавни, извршни и судски органи једне земље. Аутономно право доношења закона и других прописа проистиче из државног суверенитета земље.

Циљеви који треба да се остваре правним актима у области царинског система зависе од нивоа развијености привреде, затим стратегије дугорочног развоја као и од економског окружења у коме се развија привредни систем. Креирање и обликовање царинског система заснива се на детаљној анализи економског положаја привредних области, грана у области индустрије, привредних групација,као и стратегији дугорочног развоја домаће производње.

Динамика спољнотрговинске размене, као значајан фактор стратегије развоја земље, треба да допринесе бржој диверзификацији производне структуре са јасно конципираним мерама заштите, како пасивне, тако и активне. За утврђивање реалне заштитне политике неопходно је, поред осталог, утврдити ценовну конкурентност домаће производње на светском тржишту као изразу нивоа националне продуктивности рада у односу на светски.

При тиме важно је имати у виду комплементарност домаће привреде са привредама најважнијих спољнотрговинских партнера и на основу тога конципирати заштитну царинску политику.

Поред тога, заштитна политика мора бити прилагођена могућим реакцијама појединих страних земаља и могућим последицама које таква заштита може да проузрокује у односу на производњу и развој домаће привреде.

Нормативна акта из области царинског система морају бити јасно дефинисана, односно прецизна и недвосмислена. При томе, морају бити и довољно флексибилна за конкретне правне ситуације које се не могу прописима тако детаљно регулисати.

У циљу ефикаснијег остварења циљева дефинисаних царинским системом, потребно је да права, обавезе и одговорности учесника у царинском поступку буду регулисани по правилу законима, а подзаконска акта ограничити само на конкретну разраду неких решења из закона, али да то не дерогира сам закон.

2.3. Међународно право

Међународни правни извори царинског система су:а) билатерални споразуми иб) мултилатерални споразуми (конвенције).

13

2.3.1. Билатерални споразуми

Билатералним споразумима регулишу се питања из области царинског система и царинске заштите у међусобној размени двеју земаља. То су међудржавни акти којима се регулишу међусобни спољнотрговински односи између земаља потписница. Важност ових споразума је по правилу средњорочног или дугорочног карактера.

Споразуми између двеју држава о царинама и царинској заштити могу бити посебни, а могу бити и у оквиру, најчешће, споразума о трговинској сарадњи. Споразуми о царинској сарадњи између двеју држава могу детаљније дефинисати облике, форме и методе сарадње царинских органа двеју држава за ефикасно спровођење споразума о царинама и царинској заштити.

Без обзира на облик и форму билатералних споразума, садржај ових споразума је:

♦ обим и структура међусобне робне размене са применом повлашћеног режима извоза и увоза;

♦ међусобно снижење царине;♦ снижење или укидање других увозних дажбина;♦ поједностављење царинског поступка и убрзање робних токова између

двеју држава и♦ развој и унапређење сарадње између царинских органа земаља

потписница споразума и др.

За царински систем је посебно важно регулисање међусобне робне размене између двеју земаља кроз следеће односе:

♦ реципроцитетне;♦ преференцијалне и♦ споразуме са клаузулом најповлашћеније нације.

Билатералним споразумима се могу регулисати још и:♦ робни промет између суседних земаља;♦ погранични и малогранични промет;♦ промет кроз двовласнички однос;♦ питање саобраћаја између пограничних подручја и др.

2.3.2. Мултилатерални споразуми (конвенције)

Мултилатерални међудржавни споразуми, одн. конвенције су правни акти који се закључују између две и више земаља. Мултилатерални споразуми могу бити општи и специфични. Општим мултилатералним споразумима регулише се шири круг питања, а специфичним само одређене уже области. Мултилатерални споразуми по својој садржини и роковима примене имају исте карактеристике као и билатерални споразуми. Најзначајнији међународни извори (правне норме) царинског система, као мултилатерални споразуми су:

♦ Општи споразум о царинама и трговини (ГАТТ) трансформисан у Светску трговинску организацију (WТО);

♦ Споразум о примени чл. ВИИ Општег споразума о царинама и трговини;♦ Бечка конвенција о дипломатским односима;♦ Бечка конвенција о конзуларним односима;

14

♦ Међународна конвенција о хармонизацији граничних контрола (медицинско-санитарна, ветеринарска, фитосанитарна, контрола техничких стандарда, контрола квалитета робе и друго);

♦ Конвенција о уговору за међународни превоз робе друмом (ЦМР);♦ Конвенција о међународном превозу робе железницом (ЦОТ1Р и ЦИМ);♦ Конвенција о царинским олакшицама у туризму;♦ Конвенција и Статут слободног транзита;♦ Царинска конвенција за међународни превоз робе по основу ТИР карнета ♦ Царинска конвенција о АТА карнету за привремени увоз робе;♦ Царинска конвенција за контејнере;♦ Царинска конвенција за привремени увоз пловила и ваздухоплова за

приватну употребу;♦ Царинска конвенција о привременом увозу амбалаже;♦ Царинска конвенција о привременом увозу техничке опреме и др.

Међународни билатерални и мултилатерални споразуми представљају конвенционалне изворе правних норми, што значи да иза њих не стоји аутономно-материјално право, као државни орган, или нека међународна сила, као власт. Њих добровољно закључују овлашћени органи држава потписница и тако постају део националног права, даном ратификације, односно правно потврђени од стране највиших законодавних органа држава потписница (парламент). Одредбе садржане у билатералним или мултилатералним споразумима после ратификације, могу бити у целости или делимично уграђене у одговарајуће законе и друге прописе из области царинског система и царинске заштите домаће производње и на тај начин се изврши усаглашавање националног законодавства са одредбама међународних споразума. Одредбе међународних споразума који су ратификовани могу се примењивати и непосредно, што у суштини значи да они добијају третман националног законодавства. Са становишта примене санкција, односно репресивних мера у спровођењу међународних споразума могуће су две ситуације. Уколико су одредбе међународних споразума уграђене у национално законодавство, примену санкција за њихово неизвршење спроводи државна власт земље потписнице. Ако наведене одредбе међународних споразума нису уграђене у национално законодавство и ако државни органи земље потписнице споразума не предузимају репресивне мере за неизвршење споразума, онда друге државе, потписнице међународних споразума, предузимају одговарајуће мере, као санкције према држави потписници која не обезбеђује доследну примену споразума.

2.3.3. Међународни трговачки обичаји и узансе

Веома дуга традиција постајања и развоја трговине уопште, па и међународне, утицала је да се спонтано стварају одређене навике, обичаји, односно правила понашања учесника у њој. Дугогодишњи развој трговине, код продаваца и купаца и других учесника у промету (посредника, брокера, дилера, шпедитера, транспортних предузећа, осигуравајућих друштава и др.) стварао је пословне обичаје који су представљали прихваћена правила понашања. Пословни партнери су се придржавали тих правила иако нису била уграђивана у купопродајне и друге комерцијалне уговоре. То су, међусобне сагласности у погледу мера, затим технички стандарди за робу, уобичајене норме у понашању пословних партнера. Зато се у трговачкој пракси ова правила понашања зову обичајне норме или обичајно право.

15

У спољнотрговинској размени ова правила понашања зову се међународни трговачки обичаји и међународне трговинске узансе. Она се битно разликују од националног законодавства којим се регулише робна размена са иностранством, како у материјалном, тако и у формалном смислу.Иза међународних обичаја који се примењују у спољној трговини не постоји државни суверенитет, нити их доноси законодавна власт, а пословни обичаји нису по правилу ни написани у комерцијалној кореспонденцији. Неспровођење усвојених пословних обичаја не повлачи материјалне, кривичне и друге санкције од стране државе. Међутим, како нека правила понашања имају велики значај за развој међународне робне размене, као и за економску сигурност субјеката који у њој учествују, иста су уграђена, како у аутономна, тако и у билатерална и мултилатерална правна акта. Тако су неки пословни обичаји постали извори права у спољнотрговинској размени, а тиме и у царинском систему. Неки трговачки обичаји у пракси међународних економских односа користе се у изворном, неписаном облику и садржини, као специ-фични извори права у овој области. Интензиван развој међународне трговине довео је до тога да се неки од трговачких обичаја и узанси, у писменој форми верификују од стране пословних асоцијација и као такви се примењују. Она пра-вила понашања у трговини, која се примењују у изворном облику и садржини и ако неписана, за озбиљне пословне партнере предста-вљају неписану обавезу у примени. Међу познатијим пословним (трговачким) обичајима спадају: част, лојалност у конкуренцији, давање истинитих података о својој и другим фирмама које учествују у трговинској размени, поштовање датих обавеза, неодавање пословних тајни, извршење преузетих обавеза итд. У случају не поштовања наведених правила понашања од стране пословних партнера у спољној трговини примењују се различите мере: јавни укор, бојкот, јавно објављивање имена фирме због пословног неморала, објављивање црне листе таквих фирми, осуда од стране судова части при трговачким асоцијацијама (коморама) итд. Под трговачким узансама подразумевају се систематизоване и јавно написане обичајне норме и друга правила која се примењују у међународним трговинским односима. Опште трговинске узансе су кодификоване универзалне обичајне норме које су објављене од стране одређених пословних партнера или асоцијација и тако постале доступне, али и обавезне, за све субјекте у светској трговини. Најчешће су их објављивале привредне, трговачке и друге коморе као конкретне асоцијације привреде. Посебне трговачке узансе или правила понашања представљају писмено утврђена правила понашања за субјекте који учествују на посебне, односно специфичне облике продаје (берзе, аукције и др.). На исти начин може бити регулисан: поступак купопродаје, стандардии норме квалитативних и квантитативних својстава робе која је предм-ет купопродаје, начин решавања евентуалних спорова итд. Међународни трговачки обичаји и трговачке узансе имају по правиљ утицај на обликовање царинског система, највећег броја земаља у свету. Очигледан пример је царински поступак са дипломатским и конзуларним особљем између земаља, који се дуго времена спроводис на основу обичајних норми, односно као право реципроцитета између држава. Касније се ово обичајно право трансформисало у Конвенцију (Бечка конвенција о дипломатским односима и Бечка конвенција с конзуларним односима). Други пример је да се у царинском поступку примењују трговачки обичаји у погледу мере, техничких стандарда. паковања робе, начина транспорта, норме квалитета робе и др. Неке трговачке узансе се примењују непосредно у пракси. Такав је случај са прихватањем документације са берзанских и аукцијских

16

облика међународне продаје код утврђивања царинске вредности, односно нормалне, трансакцијске цене робе.

3. ПРАВНИ ОСНОВИ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА

Најзначајнији правни основи царинског система Србије, на садашњем нивоу привредног и друштвеног развоја и степену укључености наше привреде у светске економске токове су:

♦ Царински закон;♦ Закон о Царинској тарифи;♦ Закон о слободним зонама и♦ Остали прописи. Царински систем Србије је по облицима и садржају у потпуности прилагођен пракси Европске уније и компатибилан са правилима које примењује Светска трговинска организација (WТО).

3.1. Царински закон

Један од најважнијих правних аката који чини темељ царинског система Србије је Царински закон15. Царински закон је скуп нормативних правила и инструмената који, флексибилно и компатибилно са привредним системом, регулише важне категорије царинског система. Решења дата кроз Царински закон нашем царинском систему обезбеђују атрибут модерног, савременог, рационалног и ефикасног система. Нови Царински закон рађен је по стандардима Европске уније и садржи савремена решења која се примењују у земљама Европске уније и Светске трговинске организације, као и у већини других државаширом света. Таква решења у закону стварају реалне услове да Управа царина у извршавању својих задатака може бити знатно ефикаснија, економичнија и одговорнија.

Царински закон садржи:♦ примену и дефинисање појмова;♦ примену међународних уговора и вођење управног поступка:♦ увозне дажбине;♦ статус робе од уласка у царинско подручје до одређивања царински

дозвољеног поступања или употребе;♦ царински дозвољено поступање или употреба робе;♦ царинске повластице;♦ царински дуг и обрачун увозних дажбина;♦ продаја робе и распоред прихода;♦ казнене одредбе.

Други део Царинског закона садржи прописе којима се регулише сс/нкционисање Управе царина и то:

♦ надлежност и организација Управе царина;♦ прикупљање, евиденција, обрада и заштита података;♦ оад запослених у Управи царина;♦ запошљавање, премештаји и унапређења;♦ кодекс понашања царинских службеника;♦ финансирање царинске службе и др.

15 Службени гласник Републике Србије број 73/2003. год. и 61/2005.год.

17

3.2.Закон о царинској тарифи

Други темељни правни акт царинског система поред Царинског закона је Закон о царинској тарифи16. Република Србија први пут је донела своју сопствену царинску тарифу.

Царинска тарифа, као веома значајан институт царинског система који одражава стратегију дугорочног развоја привреде Србије, по свом облику, садржају и правилима. примене, је у потпуности усклађена са царинском тарифом Европске уније.

Царинска тарифа Србије је прилагођена савременом Хармонизобаном систему шифровања и обележавања робе Комбиноване царинске тарифе коју примењује Светска трговинска организација.

На овај начин обезбеђен је јединствен царински језик за потребе српске привреде (увозници, извозници, шпедитери, учесници у царинском поступку) и државних органа да могу без икаквих сметњи пословно-комерцијалну конверзацију са светским економским окружењем. Нова Царинска тарифа урађена је тако да се несметано могу уграђивати измене номенклатуре Европске уније, али и довољно флексибилна да се могу отварати нове позиције, ако то захтевају интереси наше привреде.

Инструменти царинског система, а посебно стопе царине у Царинској тарифи, као основни инструмент заштите домаћег економског простора, нису усаглашени са Европском унијом. У припремама за почетак преговора са Светском трговинском организацијом полази се од нових решења у Закону о царинској тарифи који се примењује од 26.јула 2005.године.

Распон стопа је од 0-30%. Царинска тарифа садржи:♦ 21 одељак;♦ 97 глава и♦ 10.268 позиција.

Просечна стопа царине износи 8,69%. Царинске стопе су сврстане у 14 група и то: 0%, 1%, 3%, 5%, 7%, 8%, 10%, 12%, 15%, 18%, 20%. 22%, 25% и 30%.

Управа царина је, такође, извршила квалитетне промене у технологији рада. Битно је поједностављен царински поступак. Поједностављење царинског поступка и нова технологија рада су у потпуности прилагођени пракси Европске уније.

Нова технологија рада остварена је у условима пуне модернизације послова и задатака царинске службе, како Управе царина, тако и царинарница и радних места у организационим јединицама царинарница. Технички моћан, савремен информациони систем обезбеђује услове да се царински поступак над робом, одмах по преласку царинске линије, после 2 минута обавља правилном и једнообразном применом прописа. Сем тога, то је једини информациони систем који је овлашћен да за потребе државних и других органа, радне организације и друге кориснике, обезбеђује све податке који се односе на спољнотрговински промет Србије са светом.

Савремена Царинска тарифа, прилагођена светским стандардима, затим нова технологија рада, поједностављење царинских поступака и нови информациони систем су највиши домет ефикасности инсти-тута система који се зове Царинска тарифа.

Нови информациони систем и модернизација царинских поступака има следеће предности:

16 Службени гласник РС број 62/2005. године.

18

♦ поједностављује се царински поступак и убрзавају токови робе. од преласка царинске линије до употребе робе у процесу производње;

♦ обезбеђује се потпуна примена прописа из области царинског, спољнотрговинског, девизног и пореског система, на јединственом царинском подручју Србије;

♦ потпуно се контролише сваки царински поступак у свим његовим фазама, од преласка робе преко царинске линије до његовог окончања;

♦ омогућује се укључивање одговарајућих државних органа, спољнотрговинских организација, шпедитера и других учесника у царинском поступку, што подразумева и њихову модернизацију и

♦ обезбеђује се банка тачних и ажурних података о спољнотрговинској размени Србије који се користе, како за стручна и студиозна истраживања, креирање стратегије привредног развоја, тако и за доношење мера текуће економске политике.

Нова Царинска тарифа, потпуно усаглашена са Комбинованом царинском тарифом Европске уније, нова технологија рада и информациони систем царинске службе, као реална подршка царинском систему Србије, представљају потпун пословни амбијент да се послови спољнотрговинске размене Србије са светом одвијају успешно.

3.3.Закон о слободним зонама

Поред Царинског закона и Закона о царинској тарифи као значајан правни акт којим се уређује нормативно правна регулатива царинског пословања јесте и Закон о слободним зонама17. Он правно уређује функционисање слободних зона и то :

♦ оснивање зоне,♦ пословање у зони и♦ престанак рада зоне.

3.4.Остали прописи

Царинска тарифа и Царински закон, као два угаона камена темељца царинског система, обогаћени су низом подзаконских прописа којима се прецизирају неки његови елементи. Неки од најзначајнијих су:

♦ Уредба о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштање царинске робе и наплати царинског дуга,18

♦ Правилник о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку.19

17 Службени лист број 81/94 и 28/96 године.18 Службени гласник број 127/2003 године.19 Службени гласник број 129/2003 године.

19

3.4.1. Уредба о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и наплати царинског дуга

Уредба о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и наплати царинског дуга садржи следеће елементе:

♦ јединствена царинска стопа;♦ порекло робе и издавање одговарајућег уверења;♦ царински поступак у међународном:

• путничком промету,• друмском саобраћају,• железничком саобраћају,• ваздушном саобраћају,• речном саобраћају и• поштанском саобраћају;

♦ преглед робе, налази и друге мере које предузима царинарница;♦ поједностављени царински поступци;♦ поступак складиштења;♦ поступак прераде под царинском контролом;♦ привремени увоз са потпуним ослобођењем од плаћања увозних дажбина;♦ извоз робе;♦ уступање стране робе у корист државе;♦ царинске повластице;♦ обезбеђење за наплату царинског дуга;♦ спровођење мера за заштиту права интелектуалне својине на граници;♦ продаја царинске робе.

3.4.2.Правилник о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку

Овај правилник прописује које се царинске исправе користе, каквог облика и садржине, начин попуњавања и поступак са њима. Сем тога, Правилник садржи Шифарник - систем шифара којима се поједностављује царински поступак и омогућава максимално коришћење информационог система царинске службе (ИСЦС).

4. РАЗВОЈ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ

Развој царинског система Југославије, односно Србије може се посматрати на два начина. Један аспект развоја је када су извршене битне промене у царинском систему, а други аспект посматрања је улога којује имала царина у одређеном временском периоду.

1) Посматрано са становишта развоја царинског система разли-кујемо следеће периоде:а) време од ослобођења до доношења Царинског закона из 1948. године;б) раздобље од 1948. до доношења Царинског закона 1959. године;в) период од 1965. када је дошло до усавршавања царинског система на

тржишним принципима пословања;г) 1973. год. доношењем новог Царинског закона;д) 1995.године до 2003. године када су ступили на снагу Закон о

Царинској тарифи, измене и допуне Царинског закона, примењена

20

нова технологија рада и поједностављење царинског поступка, односно увођење комплетне опремљености царинске службе новим информационим системом;

е) период од 01. јануара 2004. године до данас.

а) Време од ослобођења наше земље 1945. године до 1948. Године је протекло у послератној консолидацији привредног система. Карактеристика тог времена је постајање привредног система административног типа у коме је држава, поред осталих области, држала спољнотрговинску размену. Једино се држава могла јавити као увозник и извозник робе на подручју Југославије. У таквим условимани царина, као основни инструмент царинског система, није могла имати значајнију улогу, нити пак разлога за постојањем других института и инструмената спољнотрговинске размене.

б) Почетак развоја царинског система у овом периоду настаје доношењем Царинског закона 1948. године. Овим законом се у основи ствара царински систем којим се регулише целокупан робни промет са иностранством, без обзира на то да ли је увозник робе, односно извозник државна организација или појединац. Царинска контрола је добила чак већи значај од царињења робе, а царинском поступку подлеже сва роба која се увози, извози или провози. Разумљиво, да би се обезбедила адекватна царинска контрола, одредбама Закона је тај систем јединствено решен за сву царинску робу најединственом царинском подручју Југославије, без обзира на то ко је увозник, односно извозник. Овим законом су први пут после ослобођења прецизирани значајни појмови у царинском систему као што су: царинска роба, царинско подручје, царинско погранични појас, царински путеви и др.

У овом периоду примењује се Царинска тарифа старе Југославије. Пошто је постојала велика диспропорција у ценама производа на домаћем и иностраном тржишту, основан је фонд за изједначење цена у који се уплаћивала разлика у ценама. 1952. године уведен је нов систем обрачунавања разлике у ценама и то путем извозних и увозних коефицијената.

в)Темељи царинског система Југославије постављени су доношењем Царинског закона, 1959. године. Нови Царински закон настао је као последица економског развоја Југославије, њеног укључивања у међународну поделу рада, повећања спољнотрговинске размене, што је захтевало увођење царине као инструмента којим се регулишу робни токови са светом. Касније су донети прописи који су употпунилицарински систем, као што су Уредба о привременој општој Царинској тарифи из 1961. године, са изменама и допунама из 1962. и 1964. године и Закон о царинској тарифи из 1965. године. Треба подсетити на чињеницу да је 1965. година била изузетно важна година у привредном развоју Југославије, јер је те године отпочела значајна реформа привредног система.

Царина је у овом периоду добила заштитну функцију, а усмерена је на заштиту младе, тек формиране производње од иностране конкуренције. Иако није био детаљније и потпуније разрађен систем заштите домаће производње у развоју, царина је имала за циљ да покрије разлику у трошковима пословања роба које се увозе у односу на оне које остварује домаћа привреда. Може се констатовати да је царина, као инструмент заштите наше привреде у спровођењу мера привредне реформе из 1965. године то успешно остварила.

г) Мере привредне реформе 1965. године трасирале су пут привредног развоја Југославије на квалитетно новим основама. Јасно је изражено опредељење на развој тржишног привређивања, односно такве услове, где тржиште са својим економским законитостима уз одређено друштвено усмеравање постаје мерило друштвене ефикасности рада.

Динамичан развој привреде, затим веће укључивање наше привреде у међународну поделу рада, значајно повећање спољнотрговинске размене као и висок ниво међународне привредне и царинске сарадње захтевали су даљу

21

доградњу и осавремењивање царинског система. То је остварено новим Царинским законом који је ступио на снагу 1973. године. Нови Царински закон представља значајну фазу развоја царинске политике у коме су на адекватан начин, примерен датом степену привредног развоја и стратегије у будућности дата многобројнија, комплекснија и адекватнија решења у царинском систему. Царински систем постаје рационалан, флексибилан, савремен и пословно ефикасан.д) Квалитетно нов и рационалан, царински систем је обликован 1994. године. Ступањем на снагу Закона о Царинској тарифи и изменама и допунама Царинског закона 01.01.1995. године, извршене су значајне промене у нашем царинском систему. Оне се огледају у томе што је СР Југославија дефинисала своје економске интересе кроз Царинску тарифу која одговара специфичностима привредног развоја, заштитну политику царине и других инструмената заштите усмерила на оне привредне гране, групације и робе које представљају стратешки интерес у развоју.Царинска тарифа је усклађена са тарифом Светске трговинске организације тиме да је у њеном моделирању примењен Хармонизован систем шифрирања и обележавања роба, као и Комбинована царинска тарифа Европске уније. Тако је наш царински језик прихватио јединствени језик изражавања светских привредника, а Царинска тарифа идентичан језик комерцијалног распознавања робе за увознике робе, извознике, шпедитере, кориснике царинске робе, државне и друге органе. Царинска тарифа је веома разуђена по броју шифарских наименовања да је могла адекватно да изрази интерес привреде Југославије за њеном царинском заштитом.

Измене и допуне Царинског закона које су пратиле нову Царинску тарифу обезбедиле су флексибилан инструментаријум царинске и ванцаринске заштите који одговара остваривању циљева привредног развоја Југославије и успешног вођења текуће економске политике.

Година 1995. је револуционарна у креирању царинског система и по томе што је највиши домет остварења и прилагођавања Царинске тарифе Светској трговинској организацији адекватно праћен усавршавањем нове технологије рада, поједностављењем царинског поступка и увођењем модерног и моћног информационог система, који царински систем чини флексибилним, савременим, транспарентним и рационалним делом привредног система.

2) Ако се развој царинског система Југославије посматра искључиво са становишта улоге царине, онда се могу фиксирати следећа саздобља:

а) од ослобођења до 1952. године;б) од 1952. до 1960. године;в) од 1960. до 1961. године;г) од 1961. до 1965. године;д) од 1965. до 1995. године;ђ) од 1995. до 2001.године;е) од 2001. до данас.

а) У административном периоду привређивања од ослобођења до 1952. године улога царине као инструмента спољнотрговинске размене била је симболична. Истина, Царинска тарифа старе Југославије била је у примени све до 1949. године, али су њене одредбе о наплати царине примењиване само на робу коју су увозили грађани (а не и државна предузећа). Пошто у таквој тарифи није постојао институт ослобођења плаћања или снижења царине, а био је неопходан увоз робе за изградњу и обнову земље, почетком 1949. године укинута је царина на сву робу која се увози по Општем државном привредном плану. Иначе, Закон о Царинској тарифи старе Југославије имао је и увозну и извозну царинску тарифу. Увозни део царинске тарифе бројао је 700 тарифних бројева, са 1720 царинских стопа које су биле углавном одређене према јединици мере (специфичне царине) са неколико изузетака где се примењивао систем од вредности ("ад валорем"). Извозни део Царинске тарифе чинило је свега 27 тарифних бројева и 79 царинских стопа.

Велика диспропорција у ценама на домаћем и иностраном тржишту навела је Министарство спољне трговине да донесе одлуку о формирању Фонда за

22

изједначавање цена (Егализациони фонд). Обавеза увозника била је да се у овај фонд уплати сва разлика у ценама по свим облицима послова са иностранством. Царина је у овим условима и оваквом нивоу привредног развоја имала фискални карактер.

б) Доношењем Уредбе о Привременој тарифи за робу коју увозе лица која нису регистрована као увозници, стављена је ван снаге Царинска тарифа старе Југославије. Уведен је нови начин обрачунавања разлике у ценама на домаћем и иностраном тржишту који није обављан преко Фонда за изједначавање цена, већ преко увозних и извозних коефицијената.

Коефицијенти су представљали разлику између обрачунске цене и набавне цене, увећане за трошкове превоза, осигурања и других издатака у вези допреме робе до границе. На основу прописаних коефицијената Народна банка Југославије је вршила обрачун и наплату, односно исплату разлике у ценама.

Усвојене промене у царинском систему довеле су и до промена у обиму, садржини и одговорности царинске службе и обављању послова и задатака. Органи царинске службе поред основних задатака контроле увоза, извоза и провоза робе, добили су задатак да у поступку царињења утврђују врсту, количину и каквоћу робе како би се прописани увозни и извозни коефицијенти могли правилније применити.

Без обзира што је царина добијала неке од функција заштите домаћег тржишта, још увек се та функција уравнотежења платног биланса и стабилности домаће валуте остваривала преко девизног система. Године 1957., Уредбом о Царинској тарифи за робу коју грађани увозе, односно примају из иностранства, укинута је обавеза обрачунавања разлике у ценама по основу коефицијената.в) 1960. године донета је Уредба о Привременој Царинској тарифи за увоз одређених производа где су брисани коефицијенти увоза и извоза наведени у Уредби, а за остале производе су задржани.Одредбама ове Уредбе обухваћено је 127 тарифних бројева и то углавном за машине и апарате.Ова тарифа је садржавала по две царинске стопе и то општу (максималну) и повлашћену (минималну). Повлашћене царинске стопе примењиване су на увоз робе из земаља са којима је постојао споразум о примени клаузуле најповлашћеније нације или на увоз из земаља које су такву клаузулу примењивале на увоз робе из Југославије. Исте царинске стопе примењиване су и на увоз из земаља потписница Декларације о односима између Југославије и ГАТТ-а од 25. маја 1959. године. На увоз робе из осталих земаља примењивала се општа царинска стопа.

Распон општих царинских стопа кретао се од 45% до 100%, а повлашћене стопе од 30% - 70%. Царина се наплаћивала од фактурне вредности робе франко југословенска граница прерачунато у динаре по обрачунском курсу односне девизе.

г) Као последица одређеног статуса Југославије у ГАТТ-у и неопходности усаглашавања инструмената у спољнотрговинској размени, 15. марта 1961. године ступила је на снагу Уредба о Привременој општој Царинској тарифи. Тиме је настала квалитетно нова фаза у развоју царинског система Југославије који преузима функцију регулисања робне размене са иностранством. Коначно су укинутиувозно-извозни коефицијенти за сву робу која се увози на царинско подручје Југославије.

Карактеристично је за Уредбу о Привременој општој Царинској тарифи да су царинске стопе могле чешће да се мењају зависно од кретања цена робе на домаћем и иностраном тржишту, што није карактеристика царинске тарифе у принципу.

Осим тога, значајно је да је класификација робе у овој тарифи извршена према Бриселској номенклатури, а царина се обрачунава и наплаћује, не више по јединици мере, већ према вредности робе ("ад валорем").

23

Царина је добила доминантну функцију заштите домаће производње у складу са циљевима и стратегијом привредног развоја земље. Због нестабилних привредних токова у Југославији у том интервалу времена, а у циљу обезбеђења заштите домаћег тржишта, често се посезало за мерама ванцаринске заштите или промена царинских стопа. Зато је Привремена општа Царинска тарифа претрпела велике измене у 1962. и 1964. години.

д)Значајне промене у привреди Југославије које су настале доношењем мера привредне реформе 1965. године захтевале су усклађивање и царинског система. Увођењем реалног и стабилног курса динара и других мера из области монетарне политике, платног биланса, спољнотрговинског и девизног система и других мера створени су стабилнији услови привређивања у квалитетно новим условима. Царина је као основни инструмент заштите домаће производње, могла своју функцију успешно остваривати. Таква функција царинског система инаугурисана је доношењем прве сталне Царинс-ке тарифе половином 1965. године.

Нова Царинска тарифа је карактеристична по томе што је прилагођене у потпуности са царинском тарифом Европске уније, а коју примењује већина чланица Светске трговинске организације. Паралелно са решењима у Царинској тарифи извршене су значајне измене и допуне Царинског закона, затим у технологији рада и поједностављењу царинског поступка са увођењем савременог информационог система чиме је царински систем Југославије осавремењен и довољнс транспарентан да обезбеђује највиши домет у спољнотрговинском промету привреде Југославије са светом.

ђ) Квалитативне промене у царинском систему Србије настале су после распада СР Југославије и политичких промена у Србији 2000/2001. године. Политичка оријентација Србије је развој демократских односа, укључивање у европске и светске политичке и економске интеграције, тежња за стварањем модерне демократске европски опредељене државе, утицала је на реформисање не само политичког већ и економског система. Европа нам је постала блиска онолико колико смо је ми својим реформама прихватили.

Једна од првих области која је значајно реформисана су спољнотрговински односи Србије са светом. При томе највеће промене извршене су у царинском и спољнотрговинском систему.

Најпре су извршене измене и допуне Закона о спољнотрговинском пословању при чему је у великој мери политика увоза и извоза робе либерализована чиме је домаће тржиште отворено утицају светског тржишта. Смањен је проценат робног промета са иностранством који се мерама квантитативних односно трговинских контролише од стране државе. Године 2005. Србија је први пут усвојила своју царинску тарифу као и Закон о спољнотрговинском пословању.

Квалитетне промене у спољнотрговинској политици утицале су да се изврше значајне промене и у Царинској тарифи. Укупно царинско оптерећење робе у увозу је смањено, распон стопа царине је смањен, а висина стопа од 36 сведена је на свега 14.

Усвојен је нови царински закон 2003. године који је хармонизован са правилима царинске праксе Европске уније.

Донета је уредба о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и наплати царинског дуга. Царински систем је комплетиран доношењем правилника о облику, садржини начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку са кодексом шифара.

24

5. ИНСТИТУТИ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ

5. 1.ЦАРИНСКИ ПРЕЛАЗ Царински прелаз је место одређено за увоз, извоз и транзит робе, као и за прелаз лица и превозних средстава преко царинске линије на граничном прелазу. Одлуку о отварању царинских прелаза и њихову категоризацију доноси Влада Републике Србије.

Царински прелази могу бити копнени, водени и ваздушни.

Копнени прелази су прелази који су отворени на граничним прелазима Србије, а чине их железнички и друмски путеви за међународни саобраћај путника, робе и моторних возила.

У водене царинске прелазе спадају луке на мору и пристаништа на рекама и граничним језерима који су отворени за међународни саобраћај.

Ваздушне царинске прелазе чине пристаништа, односно аеродроми одређени за међународни ваздушни саобраћај. Промет царинске робе, као ствари које се у царинско подручје Србије увозе, уносе и извозе или се преко тог подручја провозе, као и промет путника и моторних возила мора се одвијати само преко царинских прелаза - путева за међународни саобраћај.Царински прелаз може бити:

♦ међународни и♦ погранични.

Међународни царински прелази су места која су законом одређена за међународни промет путника, робе и саобраћајних средстава.

Погранични царински прелази се по правилу одређују билатералним споразумима односно међународним уговорима између двеју заинтересованих држава, ратификованих од стране парламената, а одређује их Влада. Преко пограничних царинских прелаза могу прелазити и преносити царинску робу лица која то право имају на основу закона или међународних уговора. Преко ових граничних прелаза двовласници могу преносити ствари потребне за обрађивање својих имања, као и друге ствари предвиђене међународним уговорима.

Лекари, ветеринари и друго медицинско особље који имају боравиште у царинском пограничном појасу могу у случају хитне потребе преко ових прелаза преносити инструменте и лекове за обављање своје делатности. У случају елементарних непогода ватрогасци и друге екипе које учествују у спасавању људи и имовине могу преко ових граничних прелаза преносити потребну опрему и остала техничка средства.

Ако је гранични прелаз за погранични саобраћај истовремено и гранични прелаз за међународни саобраћај, лица, двовласници могу увозити односно извозити и другу робу без права коришћења повластице која важи за путнике у међународном саобраћају.

По правилу, царински гранични прелаз за међународни железнички или друмски саобраћај налази се непосредно на граници, а ако се не налази на граници, царинским путем ће се сматрати пут од царинске линије до најближе организационе јединице граничне царинарнице.

25

Луке на мору, односно пристаништа на граничним рекама и језерима на којима се отвара организациона јединица царинске службе која ће обављати послове и задатке из своје надлежности у одвијању међународног саобраћаја, такође одређује влада по предвиђеном поступку.

Царински гат, као део луке, односно пристаништа отворених за међународни саобраћај одређује царинарница уз сагласност лучких, односно пристанишних органа. Бродови који саобраћају на иностраним линијама могу пристајати само на царинским гатовима лука и пристаништа отвореним за међународни саобраћај.

У случају више силе или по потреби, бродови могу пристајати и ван ових места само уз одобрење царинарнице. Уколико због деловања више силе дође до заустављања брода на другим местима ван царинског прелаза, заповедник брода је дужан, без одлагања, да обавести најближу царинарницу или ако близу нема организационе јединице царинарнице, онда најближи орган унутрашњих послова.

У унутрашњем саобраћају на мору, граничним рекама и граниним језерима бродови могу пристајати само у лукама отвореним за домаћи или међународни саобраћај, а пристати уз царински гат једино уз одобрење царинарнице.

Ваздухопловима који саобраћају на међународним линијама дозвољено је прелетање царинске линије само на одређеним местима. Слетање и полетање може се обавити само на ваздухопловним при-стаништима која су отворена као царински прелази. Ако због деловања више силе дође до слетања ваздухоплова ван пристаништа отвореног за међународни ваздушни саобраћај где постоји царинска служба капетан је обавезан да одмах обавести најближу царинарницу која ће предузети мере царинског надзора и обављања царинског поступка над ваздухопловом, посадом, робом и путницима, а ако царински зргани нису близу, онда најближи орган унутрашњих послова који обезбеђује надзор, до доласка царинских органа.

Директор Управе царина одређује време у коме роба може бити унета или изнета из царинског подручја.

Роба која подлеже граничним инспекцијским контролама (санитарна, фито-санитарна, ветеринарска и др.) превози се, односно преноси се преко царинских прелаза који су одређени прописима који уређују вршење тих контрола.

5. 2.ЦАРИНСКО ПОДРУЧЈЕ

Царинским законом је дефинисан појам царинског подручја као основног чиниоца царинског система на који се примењују институти тог система. Царинско подручје је територија на којој се јединствено спроводе институти, инструменти и мере царинског система.

По правилу царинско подручје се поклапа са државном територијом едне земље на којој се примењују законодавна, судска и извршна власт.

Царинско подручје Републике Србије обухвата територију, територијалне воде и ваздушни простор изнад Србије. Ово је ограничено царинском линијом која је истоветна са границом Србије. Царинско подручје Србије у Закону је дефинисано као јединствено.

Сама дефиниција царинског подручја указује да се оно може односити на територије ван суверене територије на којој се примењује

26

државна власт. Тако је царинско подручје проширено ван државне територије за део иностране територије на којој се примењују мере царинског надзора, царињења робе и царинског поступка (некадашња југословенска зона Солун).

У односу на државу из чијег је царинског подручја изузет део територије у оваквом статусу, оно представља "царински искључак", а за државу која га је укључила у царинско подручје "царински прикључак."

Исто тако две или више држава могу међудржавним споразумима формирати јединствено царинско подручје што је карактеристично за садашњи ниво развоја међународне трговине (Европска унија и др.). Царинску линију на копну чини државна граница која је видно обележена. На граничним рекама и језерима гранична линија, а тиме и царинска линија иде средином матице, а језером на начин утврђен од стране држава које се граниче са тим језером.

5. 3.ЦАРИНСКИ ПОГРАНИЧНИ ПОЈАС

Свака држава аутономно одређује део подручја на граници на коме важе посебне мере царинског надзора и царинског поступка, зависно од економских и политичких интереса према суседним земљама. Тај појас назива се царински погранични појас.

Царински погранични појас је део царинског подручја уз границу чију површину и ширину свака држава аутономно одређује и за које прописује посебне мере царинског надзора. У царински погранични појас спада и међупростор граничног прелаза између граничне линије и објекта за царинску контролу.

Одредбама важећег Царинског закона регулисано је да царински погранични појас на копну обухвата део царинског подручја Србије у ширини 15 км од царинске линије Србије у дубину територије. Исто правило примењује се и кад царинска линија пролази граничном реком.

Царинско погранични појас на граничним језерима обухвата део царинског подручја Србије од царинске линије на језеру и до 5 км копна од обале језера. Теже је одредити простор који обухвата царинско погранични појас на мору него што је случај на копну или граничним рекама и језерима. Одредбама Царинског закона утврђено је да царински погранични појас на мору обухвата део царинског подручја у ширини од 5 км копна од обале, подручје од обале до спољне границе територијалног мора, као и подручје у ширини од две наутичке миље, рачунајући од спољне границе територијалног мора у правцу отвореног мора.

Кад царински погранични појас обухвата део насеља сматра се да је цело насеље у оквиру тог појаса. Влада Републике Србије утврђује линију царинског пограничног појаса, посебна права и обавезе грађана који живе у царинско-пограничном појасу.

На овом простору су појачане мере царинског надзора и контроле над лицима и царинском робом од стране овлашћених царинских службеника.

27

5. 4.ЦАРИНСКА РОБА

Појам царинске робе је, разумљиво, другачији од самог појма робе. Ако је роба производ људског рада намењен тржишту, то још увек не значи да је и царинска роба. Царинска роба је због специфичности дефинисана царинским законом јер је она основни елеменат царинског система једне земље. По свом статусу у спољнотрговинској размени, царинска роба је специфична роба. Дефиниција царинске робе у Царинском закону је прецизно дата. Царинска роба су све ствари које се у царинско подручје увозе, односно уносе, или примају и које се из тог подручја извозе, односно износе или шаљу, или су преко тог подручја у транзиту, односно проносе.

Законом је прецизније дата формулација царинске робе за неке ообе које могу да буду за неке учеснике у царинском поступку дискутабилне. Као царинска роба сматрају се и:

♦ живе животиње које се увозе, извозе или су у транзиту (превозе);♦ електрична енергија, гас или течност који се електричним водовима,

гасоводима, нафтоводима, цевоводима или на други начин увозе, извозе или провозе;

♦ превозна, односно преносна средства којима се роба и путници превозе преко царинске линије или која су намењена за превоз робе и путника преко царинске линије;

♦ бродови и авиони који се набављају у иностранству, ако се почну привредно искоришћавати пре преласка царинске линије;

♦ ствари које су на царинско подручје Србије доспеле на други начин;♦ домаћа роба која се превози из једног места у друго место у Србији

преко страног царинског подручја.

Царинском робом сматра се и роба која је унета у царинско подручје Србије, а чији власник није идентификован.

Такође је дата прецизна дефиниција да се царинском робом у смислу Царинског закона не сматрају:

♦ јавне исправе;♦ писмоносне пошиљке које не садрже царинску робу;♦ трговачка кореспонденција, пословне књиге и робна, правна и

финансијска документација;♦ чекови, менице, обвезнице, акције и ефективни новац.

Ако се као критеријум за поделу царинске робе узме кретање робе преко царинске линије, онда она може бити увозна, извозна и провозна царинска роба.

Увозна царинска роба је она роба иностраног порекла која се у царинско подручје увози. Увозна царинска роба има овакав третман од момента преласка царинске линије до окончања царинског поступка и њеног пуштања у слободан промет, тј. стицања карактера национализоване робе, односно њеног враћања у иностранство, ако је у питању привремени увоз царинске робе. Веома ретко, али се може, као увозна ооба појавити и роба која је раније била произведена у Србији, ако је на редован начин извезена у иностранство, па се у оквиру другог спољнотрговинског посла поново увози. Без обзира што се ради о до-маћој роби која је извезена у иностранство, приликом њеног накнадног увоза, ова роба има одређен царински третман.

Роба која се из царинског подручја Србије извози у иностранство, сматра се извозном царинском робом. Царински третман извозне робе настаје од момента покретања поступка извозног царињења, до тренутка

28

преласка робе преко царинске линије. За све то време извозна роба се налази под царинским надзором, тако да је искључена могућност коришћења ове робе. Треба такође указати на могућност да сва извозно оцарињена роба не мора у сваком случају да буде и извезена у иностранство. Законом је предвиђена могућност, да уколико дође до економских ситуација да се извозно оцарињена роба не може испоручити у иностранство, иста након спроведеног царинског поступка и скидања царинских обележја, буде задржана у земљи и пласирана на домаћем тржишту.

Роба иностраног порекла која транзитира преко царинског подручја Србије, назива се провозном робом. Провозна роба се, од момента преласка царинске линије Србије на улазу, до момента преласка царинске линије на излазу из царинског подручја Србије, налази под царинским надзором. У циљу обезбеђења да ће провозна роба сигурно напустити царинско подручје Србије прописан је поступак полагања обезбеђења путем одређених гаранција.

5.5. ОБАВЕШТЕЊЕ О ЦАРИНСКОЈ РОБИ

Законска је обавеза, из чега проистичу и одређене последице, да се царинска роба мора пријавити царинарници. Сва роба која се увози, извози или провози преко царинске линије, односно која се уноси или износи из слободне зоне, мора се пријавити граничној, односно другој надлежној царинарници, по поступку и на начин који је прописан одредбама Царинског закона или прописима донесеним на основу њега.

Исправе које се подносе приликом пријављивања царинске робе морају бити правилно и тачно попуњене, јер последице за непридржавање ове обавезе могу бити веома скупе.

Обавеза пријављивања царинске робе надлежним органима царинске службе од стране других државних органа је такође законом регулисана. Тако је Царинским законом уређено да су државни органи (судови, органи инспекције, органи унутрашњих послова и др.) дужни да најближем царинском органу пријаве сву робу и превозна средства која се код њих налазе, која су ти органи привремено задржали или коначно одузели, а постоји основана сумња да је то царинска роба над којом није спроведен царински поступак.

Законом је, такође, прописано да се роба и превозна средства која се налазе у поступку код надлежних државних органа, а за којепостоји сумња да је у питању царинска роба, не могу предати другом лицу пре него што се плате царина и друге увозне дажбине. Државни органи нису обавезни да царинску робу која је предмет њиховог поступка, предају царинарници, али су обавезни да изврше уплату обрачунате царине и увозних дажбина пре предаје царинске собе купцу или другом лицу коме су робу уступили.

Царина и друге увозне дажбине плаћају се по подмирењу трошкова насталих у вези са робом (чување, ускладиштење, трошкови продаје и друго).

29

6. ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА ЦАРИНЕ И ДРУГИХ УВОЗНИХ ДАЖБИНА

Наш царински систем, као и сви модерни и савремени царински системи утврђује обавезу увозника робе да мора платити царину и друге увозне дажбине за увезену робу. Такође је прецизирано када настаје обавеза плаћања увозних дажбина, као и рокови застаре потраживања по овом основу. Одредбама Царинског закона је предвиђено да роба која се увози у царинско подручје Србије подлеже плаћању царине по стопама из царинске тарифе, као и других увозних дажбина предвиђених овим и другим законима или на основу њих донетих пратећих прописа.

Износ увозних дажбина за робу за коју је настала обавеза плаћања тих дажбина утврђује се према стању робе и у складу са прописима који важе за:

♦ робу која се увози - на дан прихватања декларације;♦ робу коју путници собом носе - на дан царињења;

♦ авионе и бродове купљене у иностранству, ако се привредно искоришћавају пре преласка царинске линије - на дан добијања привременог пловидбеног листа;

♦ робу смештену у консигнационом складишту - на дан кад је купац преузео, робу са консигнационог складишта;

♦ робу која је била привремено увезена у царинско подручје - на дан прихватања декларације за коначно царињење, односно на дан доношења одлуке о обрачуну и наплати;

♦ робу и превозна средства која су привремено задржана или коначно одузета од стране државних органа, за које постоји сумња да је у питању царинска роба над којом није спроведен царински поступак, а коју су ови органи пријавили царинским органима - на дан извршности одлуке органа којом је роба или превозно средство одузето, односно на дан доношења одлуке о дозволи извршења;

♦ робу која се из консигнационог складишта преноси у царинско складиште - на дан прихватања декларације;

♦ транзитну робу која је на царинском подручју задржана ради увоза - на дан прихватања декларације за царињење те робе, а ако декларација није поднесена, на дан доношења одлуке о наплати увозних дажбина,

♦ робу која се царини по службеној дужности - на дан доношења одлуке о наплати увозних дажбина;

♦ робу произведену или оплемењену у слободној зони која се ставља у промет на домаћем тржишту, износ увозних дажбина утврђује се по прописима који важе - на дан прихватања декларације.

Ако роба која се увози буде уништена док се налази под царинским надзором, престаје обавеза плаћања увозних дажбина.

Плаћању царине и других увозних дажбина не подлеже:♦ роба у транзиту преко царинског подручја;♦ извезена домаћа роба која се у земљу враћа непродата или се

враћа зато што не одговара обавезама које произилазе из уговора, односно пословног односа на основу ког је била извезена;

♦ роба коју су домаћи држављани пријавили приликом изласка из земље, која се враћа из иностранства;

30

♦ документација која се шаље у вези са међународним лицита-цијама и конкурсима;

♦ штампани или снимљени материјал из области културе, просвете и науке, као и документација коју лица примају на основу међународних уговора;

♦ телевизијске, филмске или на други начин снимљене вести или слике и програмски прилози за директну емисију средствима јавног информисања;

♦ потрошни материјал који се бесплатно прима из иностранства, а који је намењен учесницима међународних симпозијума, конференција и сличних састанака који се одржавају у Србији и

♦ пољопривредни производи који остају у Србији као резултат умножавања у процесу производње семенске робе од привремено увезеног семенског материјала.

7. ЦАРИНСКЕ ПОВЛАСТИЦЕ - ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА УВОЗНИХ ДАЖБИНА

Од општег правила да се за робу која се увози на царинско подручје Србије мора платити царина и друге увозне дажбине, постоје одређени изузетци. То су по правилу одступања која су уобичајена у савременим царинским системима, а резултат су или уобичајених правила царинског поступка или су регулисани билатералним или мултилатералним међународним споразумима.

7.1. Ослобађање од плаћања увозних дажбина за страна лица

Ослобођени су од плаћања увозних дажбина:♦ шефови страних држава и изасланици шефова страних држава у

специјалној мисији, као и чланови њихове пратње - на предмете намењене службеним потребама и личној употреби;

♦ међународне организације - на предмете намењене службеним потребама;

♦ међународне и друге стране хуманитарне организације - на робу намењену пружању хуманитарне помоћи;

♦ дипломатска и конзуларна представништва страних држава на предмете намењене службеним потребама и

♦ шефови страних дипломатских представништава у Србији и чланови њихових ужих породица - на предмете намењене личној употреби.

Ослобођени су од плаћања царине у складу са одредбама међународних уговора:

♦ дипломатско особље страних дипломатских представништава и чланови њихових ужих породица - на предмете намењене личној употреби и

♦ особље страних дипломатских и конзуларних представништава на предмете домаћинства.

Да би се могле користити наведене повластице царинским органима се подноси потврда Министарства спољних послова да су предмети који се увозе намењени за службене потребе, за пружање хуманитарне помоћи, односно за личну употребу корисника повластица.

31

О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на наведеној потврди.

Предмети ослобођени од плаћања царине који су наведени, не могу се отуђити или другом лицу дати на употребу пре пријаве царинском органу и спроведеног поступка царињења.

Наведене повластице не могу користити домаћи држављани нити стално настањени страни држављани.

Роба увезена из иностранства и ослобођена од плаћања царине и других увозних дажбина за страна лица, у року од три године од дана стављања у слободан промет, не може се отуђити, дати на коришћење другом лицу или друкчије употребити, осим у сврхе за које је била ослобођена до плаћања увозних дажбина, пре него што се увозне дажбине плате. Ова роба не може се давати у залог, на позајмицу или као обезбеђење за извршење друге обавезе.

У супротном, увозне дажбине се обрачунавају и наплаћују према стању робе и у складу са прописима који важе на дан доношења решења о наплати увозних дажбина.

Уколико царински орган дозволи друкчију употребу робе, висина увозних дажбина утврђује се према стању робе и у складу са прописима који важе у моменту подношења захтева за плаћање увозних дажбина.

7.2. Ослобађање физичких лица

Ослобођени су од плаћања увозних дажбина физичка лица и то:

а. Путници који долазе из иностранства - на предмете који служе њиховим личним потребама за време путовања (лични пртљаг), без обзира да ли их носе са собом или су их дали на превоз возару.

б. Домаћи путници (поред предмета личног пртљага) на предмете које уносе из иностранства ако нису намењени препродаји (као робна трговачког карактера) до укупне вредности од 100 евра, у динарскојпротивредности. Вредност предмета примљених из иностранства повећава се за износ стварно плаћених трошкова превоза, односнс поштарине.

За пошиљке чија је укупна вредност већа од наведеног износа, као и за недељиву робу, не може се користити ова повластица.

в. Страни држављани који су добили држављанство и страни држављани који су добили азил, односно одобрење за стално настњење у Србији - на предмете за своје домаћинство, осим на путничка моторна возила.

Да би се ова повластица могла користити, њен корисник, уз писмени захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина, царинском органу треба да поднесе: Потврду надлежног органа унутрашњих послова о пријему у држављанство Србије, односно потврду да је добио азил или одобрење за стално настањење у Србији.

Списак предмета за домаћинство које увози односно уноси, по врстама и количини корисник повластице може да увезе у року од једне године од дана добијања држављанства Србије, односно азила или одобрења за стално настањење у Србији.

Царинарница која је оверила Списак предмета домаћинства који су ослобођени плаћања увозних дажбина, о томе ставља забелешку на путну исправу корисника повластице, као и датум и то оверава печатом

32

г. Страни држављани који имају одобрен боравак на нашем подручју дужи од три месеца могу привремено да увезу уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина превозна средства, нова и половна (до три године старости).д. Домаћи држављани који су на раду у иностранству провели непрекидно најмање две године, када се дефинитивно врате, ослобађају се плаћања увозних дажбина на увоз предмета за потребедомаћинства (осим моторних возила), а које увозе у року од једне године од дана повратка са рада у иностранство до укупне динарске противвредности до 5.000 еура.ђ. Домаћи и страни држављани - на предмете које приме из иностранства у пошиљкама. Царинарница у вези ове повластице ставља забелешку на поштанско-царинској пријави, односно декларацији корисника повластице.е.Домаћи и страни држављани - на лекове за личну употребу које примају из иностранства у пошиљкама. Корисник повластице подноси царинском органу фотокопију лекарског рецепта који је издао домаћикли страни лекар. О ослобођењу од плаћања увозних дажбина, царински орган ставља забелешку на поштанско-царинској пријави, односно на декларацији.ж. Домаћи држављани и стално настањени страни држављани – на предмете наслеђене у иностранству. Корисник повластице, уз писани захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина, подноси царинарници одлуку надлежног домаћег или страног суда, односно надлежног страног органа или потврду дипломатско-конзуларног представништва у иностранству. За наслеђене предмете личне гардеробе или предмете личне употребе умрлог лица може се поднети као доказ и умрлица. Ова повластица не односи се на предмете купљене наслеђеним новцем као и на предмете купљене новцем добијеним продајом наслеђених предмета. За моторно возило које се наслеђује, документа о власништву морају да гласе на име оставиоца, односно на правно лице чији је оснивач, односно власник или сувласник био оставилац.з .Домаћи држављани, стално настањени страни држављани, предузећа, заједнице и друге организације - на одликовања медаље, спортске трофеје и друге предмете које добијају у иностранству на такмичењима, изложбама и приредбама од међународног значаја. За коришћење ове повластице, корисник повластице уз декларацију подноси царинском органу исправу коју је издао надлежни орган у земљи или орган или организација стране земље којом се доказује да је одликовање, медаљу, споменицу, спортски или други трофеј, односно предмет добио у иностранству на такмичењу, изложби или приредби од међународног значаја. О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на декларацији.и. Научници, књижевници и уметници - на сопствена дела која уносе из иностранства. За коришћење ове повластице корисник повластице подноси царинском органу писмену изјаву да су предмети које уноси његова дела, а царински орган о ослобађању ставља забелешку на изјави.ј. Домаћи држављани који живе у пограничном појасу, на производе земљорадње, сточарства, рибарства, пчеларства и шумарства, добијене са својих имања која се налазе у пограничном појасу суседне државе, као и на приплод и остале производе добијене од стоке која се због пољских радова, испаша или зимовања налази на тим имањима Корисник повластице, царинском органу подноси потврду надлежног домаћег или страног органа о поседовању имања које се налази у пограничном појасу суседне државе и даје усмену изјаву да су производи које увози, добијени са тог имања, односно да је приплод добијен од стоке која се налази на имању.к. Возачи моторних возила - на гориво и мазиво у резервоарима који су фабрички уграђени у моторно возило.

33

л. Инвалиди - на ортопедска и друга помагала која служе као замена телесних органа који недостају, односно оштећених телесних органа и на резервне делове и потрошни материјал за коришћење тих помагала, које унесу или приме из иностранства за личну употребу. Корисник повластице, царинарници подноси потврду медицинске установе, односно лекара специјалисте да је ортопедско и друго помагало замена телесног органа који му недостаје или оштећеног телесног органа, односно резервни део или потрошни материјал за коришћење таквог помагала. О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на декларацији.љ. Инвалиди са телесним оштећењем од најмање 70%, војни инвалиди од прве до пете групе, цивилни инвалиди рата од прве до пете групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије или сродних мишићних или неуромишићних обољења, од параплегије и квадриплегије, церебралне и дечје парализе и од мултиплекссклерозе, родитељи вишеструко ометене деце, која су у отвореној заштити, односно о којима родитељи непосредно брину, на увоз путничког аутомобила за личну употребу.Нова возила која су увезена по овом основу не могу се отуђити у року од 5 година од дана увоза, а половна у року од 3 године или дати другом лицу на употребу пре него што се плате увозне дажбине.м. Инвалиди И и ИИ категорије као и лица чији степен инвалидитета одговара инвалидитету И и ИИ категорије, који се после спроведене професионалне рехабилитације оспособе за одређену делатност - на опрему за вршење те делатности која се не производи у Србији Уз писмени захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина корисник повластице, подноси царинском органу потврду надлежног органа о томе да је рехабилитација завршена и да је оспособљен за вршење одређене делатности, као и потврду Привредне коморе Србије да се опрема не производи у земљи.н. Организације лица са посебним потребама (глуви и наглуви, слепи / слабовидни, дистрофичари, параплегичари, оболели од неуромишићних болести и др.), односно чланови тих организација - на специфичну опрему, уређаје и инструменте и на њихове резервне делове и на потрошни материјал за коришћење те опреме који се не производе у земљи.Да би се ова повластица искористила потребно је да корисник повластице поднесе царинарници:

♦ сопствену изјаву или изјаву организације корисника повластице да се специфична опрема, уређаји и инструменти, као и резервни делови и потрошни материјал за коришћење те опреме, увозе за потребе корисника повластице са посебним потребама;

♦ потврду здравствене установе, односно лекара специјалисте којом се доказује да се роба која је предмет ослобођења од плаћања увозних дажбина увози за личну употребу и

♦ потврду Привредне коморе Србије да се роба која се увози не производи у земљи.

Забелешку о ослобођењу од плаћања увозних дажбина, царинарница ставља на декларацији.њ. Грађани на специфичну опрему, уређаје и инструменте за здравство и на резервне делове и потрошни материјал за коришћење те спреме, за личну употребу, који се не производе у Србији.Ради коришћења ове повластице, корисник повластице подноси:

♦ потврду здравствене установе којом се доказује да се специфична опрема, уређаји и инструменти, резервни делови и потрошни материјал за коришћење те опреме увозе за личну употребу и потврду Привредне коморе Србије да се роба која се увози не производи у земљи.

34

7.3. Ослобађање правних и других лица од плаћања увозних дажбина

Ослобођени су од плаћања увозних дажбина:

а. Организације црвеног крста - на робу коју увезу из иностранства, која се не производи у Србији, а која служи за извршавање њихових хуманитарних задатака.

Ради коришћења ове повластице корисник повластице подноси царинсом органу:

♦ изјаву да ће увезену робу користити за извршење својих хуманитарних задатака и

♦ потврду Привредне коморе Србије да се роба која се увози не производи у земљи.

б. Ватрогасне и спасилачке организације и друштва на опрему и делове те опреме која се не производи у Србији, а намењени су за гашење пожара и за спасилачке делатности.

Корисник повластице подноси царинском органу:♦ потврду Министарства за унутрашње послове да се опрема и

делови те опреме увозе за потребе ватрогасних, односно спасилачких организација и друштва;

♦ потврду Привредне коморе Србије да се опрема, односно делови те опреме који се увозе не производе у земљи.

в. Музеји и уметничке галерије - на збирке, делове збирки и појединачне предмете који су њима намењени, као и архиве – за архивски материјал. Корисник ове повластице подноси царинском органу изјаву да су збирке, делови збирки и појединачни предмети који се увозе, намењени музеју или уметничкој галерији, односно да је архивски материјал намењен архиву.г. Лица, осим физичких, која се баве научном, образовном, културном, спортском, рекреативном, хуманитарном, верском делатношћу, техничком културом, уметношћу, делатностима заштите природе и културних добара и контролом квалитета животне средине - на робу која се не производи у Србији, а служи непосредно за обављање тих делатности, осим алкохола и алкохолних пића, дуванских производа и путничких моторних возила.

Ради коришћења ове повластице корисник повластице царинарници подноси:

♦ извод из регистра надлежног органа, да се корисник бави научном, образовном, културном, спортском, рекреативном, хуманитарном, верском делатношћу, техничком културом, уметношћу, делатностима заштите природе и културних добара и контролом квалитета животне средине;

♦ потврду Привредне коморе Србије да се роба која се увози не производи у земљи;

♦ изјаву корисника повластице да му роба служи непосредно за обављање делатности.

д.Лица, осим физичких - на робу коју бесплатно приме из иностранства за научне, просветне, културне, спортске, хуманитарне, верске, здравствене и социјалне сврхе, као и за заштиту животне средине, осим алкохола и алкохолних пића, дуванских производа и путничких моторних возила.

Ова повластица се користи, ако корисник повластице царинском органу поднесе:

♦ изјаву или фактуру иностраног пошиљаоца из које се види да се роба шаље бесплатно;

35

♦ извод из одговарајућег регистра из којег се утврђује делатност корисника повластице;

♦ изјаву корисника повластице да роба служи за научне, просветне, културне, спортске, хуманитарне, верске, здравствене и социјалне сврхе, као и за заштиту животне средине. Ако корисник повластице прима бесплатно у хуманитарне сврхе, лекове, ситне медицинске инструменте, ортопедска помагала санитетски материјал, храну и безалкохолна пића, текстилне производе,(одећа, постељина, ћебад и сл.) обућу и дечје играчке, поред наведених доказа, подноси и спецификацију робе у којој је назначен трговачки назив и количина.

Царински орган о ослобађању од плаћања увозних дажбина ставља забелешку на декларацији.ђ. Лица осим физичких - на робу коју бесплатно приме из иностранства или је набаве од средстава која су добила из иностранства као новчану помоћ ако је намењена отклањању последица проузрокованих елементарним непогодама (земљотреси, поплаве, суше, еколошки удеси и сл.) ратни или оружани сукоби.

Ово право може се остварити, ако Влада утврди да су последице елементарних непогода такве да за њихово отклањање треба дозволити увоз робе уз ослобођење од плаћања царине и ако се та роба увезе у року који одреди Влада.

е. Предузећа у области здравља - на специфичну опрему, уређаје и инструменте за здравство и њихове резервне делове и на потрошни материјал за коришћење те опреме, као и за лекове који се користе у болничком лечењу, који се не производе у земљи и ако се увозе ради опремања и потреба тих предузећа, у складу са програмима сазвоја здравства.Ради коришћења ове повластице корисник повластице подноси царинарници:

♦ потврду Министарства здравља да се специфична опрема и остала наведена роба, као и лекови који се користе у болничком лечењу, увозе ради опремања и потреба правних лица у области здравља;

♦ потврду Привредне коморе Србије да се роба која се увози не производи у земљи.

ж . Предузећа за професионално оспособљавање и запошљавање инвалида - на опрему и резервне делове који се не производе у земљи, а користе се за професионално оспособљавање и радно ангажовање инвалида.

Да би се користила ова повластица, корисник повластице царинском органу подноси:

♦ извод из регистра надлежног органа да се корисник повластице бави професионалним оспособљавањем и запошљавањем инвалида;

♦ потврду Привредне коморе Србије да се роба која се увози не производи у земљи;

♦ изјаву корисника повластице да роба служи за професионално оспособљавање и радно ангажовање инвалида.

з.Лица, осим физичких - на опрему која се не производи у земљи, а служи непосредно за заштиту животне средине.

Ради коришћења ових повластица, корисник повластице подноси царинском органу:

♦ потврду Министарства за заштиту природних богатстава и животне средине да роба која се увози служи непосредно за заштиту животне средине;

♦ потврду Привредне коморе Србије да се роба која се увози не производи у земљи.

36

и. Лица - осим физичких - на медаље и плакете које примају из инос-транства ради додељивања на међународним такмичењима која се организују у Србији.

Корисник повластице подноси царинарници изјаву о организовању међународног такмичења у земљи и о томе да ће медаље и плакете додељивати на том такмичењу.

Забелешку о ослобађању од плаћања увозних дажбина, царински органи ставља на изјави.

Право на ослобођење од плаћања царине и других дажбина по наведеним основима примењује се и на предузетнике.

Роба увезена за правна и друга лица ослобођена плаћања царине и других увозних дажбина, у року од три године од дана стављања у промет, не може се отуђити, дати другом лицу на коришћење или друкчије употребити, осим у сврхе за које је била ослобођена од плаћања увозних дажбина, пре него што се увозне дажбине плате. Ова роба се не може давати у залог, на позајмицу или као обезбеђење за извршење друге обавезе.

У противном, увозне дажбине се обрачунавају према стању робе и у складу са прописима који важе на дан доношења решења о наплати увозних дажбина.

Уколико царински орган дозволи друкчију употребу робе, висина увозних дажбина утврђује се према стању робе и у складу са прописима који важе у моменту подношења захтева за плаћање увозних дажбина.

8. РОБА НА КОЈУ СЕ НЕ ПЛАЋАЈУ УВОЗНЕ ДАЖБИНЕ

Увозне дажбине не плаћају се на:

а. Опрему по основу улога страног лица, у складу са одредбама закона којим се регулишу страна улагања.

Ради коришћења ове повластице, корисник повластице подноси царинском органу спецификацију опреме по тарифним бројевима и тарифним ознакама Царинске тарифе са назначеним појединачним вредностима, коју оверава Министарство за економске односе са иностранством Србије, по добијеном обавештењу од стране регистарског суда о извршеној регистрацији страних улагања.б. Рекламни материјал и узорке који се бесплатно примају из иностранства. Корисник повластице подноси царинском органу изјаву или други доказ страног пошиљаоца да рекламни материјал и узорке шаље бесплатно и своју изјаву да ће тај материјал бесплатно поделити у рекламне сврхе, односно да ће узорке употребити за сврхе за које су увезени.

Царински орган ће узорке учинити неупотребљивим за трговачке сврхе (стављањем жигова, бушењем или на други начин), с тим, да се не уништи њихова основна функционална вредност и употребљивост за сврхе за које су увезени.

О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царинарница ставља забелешку на изјави.Као рекламни материјал и узорци сматра се:

♦ штампани или снимљени материјал, објаве, огласи, плакати, каталози, микрофилмови и други облици трговинског обавештавања

37

о роби, превозу и услугама које пружа страни пошиљалац, разни рекламни предмети на којима је видно утиснута фирма страног пошиљаоца са којим корисник повластице одржава пословне везе, до укупне вредности од 3.000 евра, у динарској противредности;

♦ узорци чија појединачна вредност није већа од 100 евра у динарској противредности, а који се примају ради прибављања поруџбине или понуде робе, односно закључења уговора о произво-дњи те робе, као и за приказивање, испитивање и сл.

Као рекламни материјал и узорци не сматрају се цигарете, жестока кохолна пића, парфеми и други козметички препарати и друга роба широке потрошње, осим када имајући у виду начин и величину паковања, очигледно и искључиво служе за промоцију исте.

Наведена роба се не може продавати, нити употребљавати у друге срхе, осим у сврхе због којих је увезена.

в. Предмети страних излагача који учествују на међународним сајмовима и продајним изложбама у земљи, које уносе и примају из иностранства ради уобичајене расподеле или потрошње за време одржавања сајмова, односно изложби.

За коришћење ове повластице, корисник повластице подноси царинарници писани захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина, у којем ће назначити фирму излагача, име лица на које гласи излагачки картон и врсту, количину и вредност робе која се увози, односно прима из иностранства ради уобичајене расподеле или потрошње на сајму, односно изложби.

Царински орган, о ослобађању од плаћања увозних дажбина, забелешку ставља на захтеву. Ближи прописи о предметима страних излагача који учествују на међународним сајмовима и продајним изложбама у земљи, који примају из иностранства робу ради уобичајене потрошње, а који су ослобођени плаћања увозних дажбина, утврђени су Уредбом о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и наплати царинског дуга.

г. Жигове, патенте, моделе и пратеће исправе, као и пријаве и поднеске за признавање права, који се достављају организацијама за заштиту права интелектуалне својине.

Ради коришћења ове повластице, корисник повластице, подноси царинском органу изјаву да се жигови, патенти, модели и пратеће исправе, као и пријаве и поднесци за признавање права, достављају организацији за заштиту права интелектуалне својине. Царински орган, забелешку о ослобађању од плаћања увозних дажбина ставља на декларацији.

Роба на коју се не плаћају увозне дажбине, а која је ослобођена од плаћања царине и других увозних дажбина, у року од три године од дана стављања у промет, не може се отуђити, дати другом лицу на коришћење или друкчије употребити, осим у сврхе за које је била ослобођена од плаћања увозних дажбина, пре него што се плате увозне дажбине. Ова роба се не може давати у залог, на позајмицу или као обезбеђење за извршење друге обавезе.

У противном, увозне дажбине се обрачунавају према стању робе и у складу са прописима који важе на дан доношења решења о наплати увозних дажбина.

Уколико царински орган дозволи друкчију употребу робе, висина увозних дажбина утврђује се према стању робе и у складу са прописима који важе у моменту подношења захтева за плаћање увозних дажбина.

Царински прописи веома флексибилно али и рационално уређују неке специфичности у робној размени Србије са светом. Тако је царинским законом регулисано да плаћању увозних дажбина не подлеже

38

извезена домаћа роба која се у земљу враћа непродата или се враћа зато што не одговара обавезама које произилазе из уговора домаћег и страног партнера, односно пословног односа на основу когје роба била извезена.

Прописима је регулисано да се у року од две године на робу која се враћа у царинско подручје и ставља у слободан промет, не плаћају увозне дажбине.

За робу која се поново увози у истом стању у којем је извезена, увозне дажбине се не плаћају, ако се иста увезе у року од две године.

Исто правило важи и за враћање добијених производа претходно извезених или поново увезених, после поступка активног оплемењивања.Ослобођени су плаћања царине и других увозних дажбина кад се стављају у слободан промет следећи производи:

♦ производи морског риболова и други производи извађени из територијалног мора других држава или из међународних вода, уз употребу пловила која су регистрована или уписана у одговарајући регистар у Србији и која плове под њеном заставом;

♦ производи добијени од производа морског риболова на бродовима - фабрикама који испуњавају предвиђене услове.

Ако је, пре него што је извезена из царинског подручја, враћена роба била стављена у слободан промет по нижој стопи увозних дажбина због њене посебне употребе, повраћај робе без плаћања увозних дажбина, царински орган ће одобрити, ако се роба поново увози у исту сврху. Ако се роба не увози поново у исту сврху, износ увозних дажбина обрачунат за ту робу умањиће се за износ увозних дажбина плаћен приликом првог стављања робе у слободан промет. Ако је износ претходно плаћених увозних дажбина већи од износа који би требало платити при поновном увозу, повраћај увозних дажбина неће бити одобрен.

9.ЦАРИНСКИ НАДЗОР И КОНТРОЛА

Царински надзор над царинском робом је веома значајна обавеза царинских органа. Обавеза спровођења мера царинског надзора над робом која се увози, извози или провози преко царинског подручја Србије настаје преласком робе преко царинске линије, а траје док се не оконча царински поступак, одн. не заврши поступак царињења и роба преузме из надлежне царинарнице или док роба не иступи из царинског подручја наше земље, унесе у слободну зону, уништи под царинским надзором или уступи у корист државе.

Царински органи овлашћени су да могу предузимати и спроводити мере царинског надзора и контроле које сматрају неопходним за примену царинских и других прописа.

Сам појам царинског надзора и контроле може се дефинисати тако да царински надзор обухвата мере за спречавање неовлашћеног поступања са царинском робом и за обезбеђење њене истоветности, док се не спроведе царински поступак. То је, у ствари, скуп одговарајућих мера које предузима (по овлашћењу) царински орган да би се до окончања царинског поступка обезбедило стварно стање увезене робе, како по количини тако и по врсти, каквоћи и вредности робе као релевантним елементима за вођење тог поступка.

Под мерама царинске контроле подразумева се предузимање појединачих радњи од стране Управе царина, као што су: преглед робе,

39

узимање узорка, контрола постојања и аутентичности документације, преглед књиговодствених и других докумената, преглед превозних средстава, преглед пртљага и друге робе коју једно лице носи са собом или на себи и спровођење службених провера и сличних радњи у циљу обезбеђивања правилне примене царинских и других прописа.

Мере царинског надзора и контроле засноване су на одредби закона да је забрањено скривање или лажно приказивање царинске робе ради избегавања царинског надзора и контроле.

Мере царинског надзора које се примењују у царинском поступку могу бити спроведене непосредним ангажовањем царинског радника или пак посредно.

Непосредан царински надзор представља физичко присуство царинског органа који обавља царински надзор. Неке од тих мера су:

♦ чување, а по потреби и преглед царинске робе;♦ преглед, а по потреби и претрес превозних средстава;♦ спровођење робе и превозних средстава;♦ преглед личног пртљага, а по потреби и лични претрес путника.

Под посредним мерама царинског надзора подразумевају се оне мере којима се царинска роба обезбеђује стављањем царинских обележја на робу и превозна средства.

Стављање царинских обележја од стране царинских органа, као мера царинског надзора се доста користи, по правилу у случајевима када физичко присуство царинског радника или није могуће или није целисходно. Класичан пример посредног надзора над робом јесте царински поступак активно оплемењивање, која се враћа у непромењеном стању, када се роба задржи извесно време код увозника (корисника), али се истоветност робе и други релевантни подаци о роби обезбеђују стављањем царинских обележја.

Царинским обележјима називају се прописом утврђени спољни знаци којима се царинска роба обележава, да би се од момента стављања робе под царински надзор до окончања царинског поступка, обезбедило неовлашћено поступање са царинском робом и њена истоветност. Врста царинског обележја које ће бити коришћено зависи од врсте робе, односно превозног средства, облика, односно режима увоза и друго.

Царинска обележја су прописима дефинисана, а најпознатија су царинска пломба, отисак царинског печата и царинског жига, службеног броја царинског службеника и др.

Царинским законом је утврђено да царински надзор обухвата нарочито:♦ чување и преглед царинске робе;♦ спровођење царинске робе;♦ стављање царинских обележја;♦ узимање узорака, проспеката, фотографија или других података

којима се обезбеђује истоветност робе;♦ преглед и претрес превозних и преносних средстава и возачког

особља, односно посаде;♦ преглед пртљага путника и лични претрес путника.

Царинском надзору односно контроли подлежу:♦ царинска роба;♦ путници;♦ превозна средства на копну, возачко особље, и путници који користе

ова средства, а прелазе царинску линију;

40

♦ превозна средства на мору, међународним рекама и граничним рекама ијезерима, њихова посада и путници;

♦ ваздухоплови, посада и путници.

Царинском надзору и контроли не подлежу:♦ домаћи и страни војни бродови;бродови док плове на деловима

граничних река, на којима се по међународним уговорима не може вршити царински надзор;

♦ бродови и ваздухоплови органа унутрашњих послова;♦ домаћи и страни војни ваздухоплови.

Међутим, посаде које се укрцавају и искрцавају на бродове и ваздухоплове који не подлежу царинском надзору и контроли, подлежу контроли као и саобраћај између бродова и обале.

Управа царина примењује одредбе Царинског закона којим су лица која учествују или су у вези са спољнотрговинским прометом, дужна да на захтев царинског органа ставе на располагање сва потребна документа и податке, без обзира на коришћени медиј и пруже другу помоћ потребну за примену прописа.

Подаци који су поверљиви или су прибављени на напред наведени начин, сматрају се службеном тајном и не смеју се од стране царинског органа даље саопштавати без писане сагласности лица или овлашченог органа који их је дао.

Саопштавање поверљивих података дозвољено је у случајевима када је царински орган, у складу са прописима, дужан или овлашћен да то учини.

Ради спровођења царинског надзора или контроле, учесници у спољнотрговинском промету који располажу наведеним исправама или подацима дужни су да их чувају пет календарских година. Наведени рок почиње да тече последњег дана календарске године у којој је:

♦ прихваћена декларација за стављање у слободан промет или прихваћена извозна декларација;

♦ окончан царински надзор над робом која је на основу њене употребе (у посебне сврхе) стављена у слободан промет уз пово-љније увозне дажбине;

♦ окончан други царински поступак за робу која је стављена у тај царински поступак;

♦ кориснику слободне зоне престао тај статус, за робу која је била смештена у слободној зони.

Евиденцију о обиму, вредности и структури извоза и увоза робе, о царинским дужницима, настанку, износу и плаћању царинског дуга као и друге евиденције из своје надлежности води Управа царина.

На основу Царинског закона, влада Републике Србије је Уредбом о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштање царинске робе и наплати царинског дуга прописала посебне мере царинског надзора и контроле. Детаљно је регулисан царински поступак у путничком промету, друмском, железничком, ваздушном речном и поштанском саобраћају.

Законом је дата могућност Влади да може утврдити и посебне услове за транзит одређене акцизне робе укључујући и:

♦ граничне прелазе преко којих се обавља транзит робе;♦ време у коме се мора обавити транзит;♦ путни правац којим се може вршити транзит;

41

♦ обавезу опремања превозних средстава електронским или другим уређајима који обезбеђују праћење док су у транзиту;

♦ обавезу посебне регистрације за транзит такве робе.

Директор Управе царина је такође овлашћен да у спровођењу мера царинског надзора и контроле, може да:

♦ одреди места за подношење декларације и преглед робе, која се увози или извози;

♦ пропише услове и начин под којима се роба, која се увози или извози може кретати, местима одређеним за њено пријављи-вање, преглед и смештај;

♦ утврди услове или ограничења у погледу:а) кретања увезене робе од места увоза до места које је одређено

као место царињења;б) кретање робе између складишта или слободне зоне и места

одређеног за царињење, одобреног места и складишта или слободне зоне односно складишта или слободне зоне и другог складишта.

Законом је такође дато право надлежном министру да у циљу спровођења мера царинског надзора и царинске контроле, пропише услове:

♦ у погледу стандарда возила, пловила или авиона за превоз одређене робе;

♦ у погледу начина утовара, истовара, кретања и пуштања робе приликом њеног увоза.

На основу овлашћења утврђених царинским законом ("Сл.гласник РС", број 73/03), директор управе царина донео је Правилник о царинским обележјима, начину њихове употребе и начину располагања са узорцима царинске робе. Овим Правилником прецизно су одређена врста и тип царинских обележја и начин њихове употребе, као и поступак са узорцима робе у поступку царињења када треба извршити хемијскотехнолошко испитивање ради утврђивања техничког својства робе.

Прописана врста и тип царинских обележја која су коришћена у поступку царинског надзора морају остати истоветна као у моменту стављања, док их надлежни царински орган не скине. За случајеве оштећења или скидања царинских обележја супротно овим прописима предвиђене су веома строге санкције у прекршајном поступку.

10.ЦАРИНСКО СКЛАДИШТЕ

Смештај царинске робе има посебан значај за правилну примену прописа у царинском поступку. Смештај царинске робе и царински надзор над том робом треба да обезбеде неспорно утврђивање битних чињеница о роби (врста, количина и вредност), али и да спречи неовлашћено располагање том робом. Царински органи су обавезни да царинску робу држе под царинским надзором од момента преласка цариске линије до окончања царинског поступка и пуштања у слободан промет, односно изласка ове робе из царинског подручја Србије. Ову обавезу органи царинске службе извршавају тако што царинску робу непосредно држе или спроводе такве мере царинског надзора код других држалаца, ако се роба код њих ускладиштава, да увек и без тешкоћа могу идентификовати и утврдити право стање ствари, као и неовлашћено располагање царинском робом.

42

Нови Царински закон који је у примени од 01. јануара 2004. године, максимално је прилагођен стандардима и пракси који се примењује у земљама Европске уније и чланицама Светске трговинске организације, као и у земљама које тргују са њима иако нису њихове чланице. Знатно је поједностављена процедура смештаја царинске робе, а посебно облици тог смештаја. Међутим, повећана је ефикасност спровођења мера царинског надзора и одговорност држалаца царинске робе. Као облик смештаја царинске робе у царинском поступку са робом користи се царинско складиште. Царинско складиште је место где се роба може сместити у складу са прописаним условима, које одобри царински орган и које је под царинским надзором. Поступак царинског складиштења може се одобрити за смештај робе у царинско складиште:

♦ стране робе, која не подлеже плаћању увозних дажбина и мерама комерцијалне политике, за време ускладиштења;

♦ домаће робе намењене извозу, која смештајем у царинско складиште подлеже мерама које се примењују на извоз робе.

У изузетним случајевима, ако то захтева врста робе, њене димензије и осетљивост на оштећење и временске услове, посебни услови руковања и мере безбедности, као и економичност поступка, влада је овластила царинске органе да могу одобрити смештај ван царинског складишта, односно да се оваква роба може ставити у поступак царинског складиштења на овај начин.

Лице које жели да отвори и управља царинским складиштем мора да царинарници као надлежном органу поднесе писмени захтев.

Уз захтев за отварање и управљање царинским складиштем, царинском органу се подноси:

1. доказ о правном основу за коришћење просторија, односно простора намењених за царинско складиште (право својине, закуп и сл.):

2. скица и технички опис просторија, односно простора намењених за царинско складиште;

3. доказ о регистрацији подносиоца захтева у одговарајућем регистру, а у случају да је поднет захтев за отварање јавног царинског складишта и доказ о регистрацији подносиоца захтева за обављање послова складиштења робе;

4. доказ о одређеном пореском идентификационом броју (ПИБ) и о броју отвореног жиро рачуна;

5. акт надлежног органа којим се потврђује да су испуњени посебни услови, ако су за складиштење одређене робе прописани такви посебни услови;

6. изјава да су обезбеђене просторије и инвентар потребни за спровођење мера царинског надзора и царињење робе у царинском складишту;

7. гаранцију да ће испунити обавезе предвиђене законом за царинско складиште, тип А;

Ради утврђивања испуњености услова да су просторије, односно простор намењени за царинско складиште, подесни за смештај царинске робе и да су обезбеђени услови за спровођење мера царинског надзора, царински орган образује комисију од три члана. Царински орган, у року од тридесет дана од дана подношења захтева, подносиоцу захтева доставља писмену одлуку а на основу налаза комисије датог у виду записника, односно одобрење за отварање и рад царинског складишта.

Царинско складиште мора бити обележено таблом са натписом: "Царинско складиште" и називом држаоца складишта.

43

Царински орган може одредити да сваки улаз у царинско складиште мора бити под непосредним царинским надзором, укључујући и сукључарство.

У оквиру поступка царинског складиштења, роба се може сместити у једно од следећих царинских складишта:

1. јавно царинско складиште у коме је држалац складишта одговоран за законске обавезе (тип А);

2. јавно царинско складиште у коме сваки корисник одговара за законске обавезе (тип Б);

3. приватно царинско складиште у коме је држалац уједно и корисник складишта и који је власник робе која се смешта у складиште (тип В);

4. приватно царинско складиште у коме је држалац уједно и корисник складишта, али није неопходно да је и власник робе која се смешта у складиште, под условом да је са иностраним произвођачем закључио уговор о заступању, односно уговор о дистрибуцији робе купцима, на домаће и инострано тржиште (трајна потрошна добра, производна и медицинска опрема, резервни делови, лекови и медицински потрошни материјал и сл.) (тип Г);

5. поред напред набројаних складишта роба се може сместити и у јавно царинско складиште чији је држалац царинарница (тип Д).

Држалац складишта је лице коме је царинарница одобрила да управља царинским складиштем.

Корисник складишта је лице које је према декларацији обавезно да стави робу у поступак царинског складиштења или лице на које су права и обавезе тог лица пренете.

За управљање складиштем потребно је одобрење царинског органа, осим у случају да царински орган управља царинским складиштем.

Одобрењем за управљање складиштем одређује се врста складишта, услови под којима држалац управља складиштем, врста робе која се може сместити у складиште и друге обавезе држаоца складишта према царинском органу.

Држалац царинског складишта одговоран је:♦ да се роба смештена у царинском складишту не узима или не

премешта без мера царинског надзора;♦ за испуњење обавеза које произилазе из поступка царинског

складиштења;♦ за испуњење посебних услова садржаних у одобрењу за управ-

љање царинским складиштем.

Ако се држалац царинског складишта не придржава прописаних обавеза царински орган може донети одлуку о привременом затварању царинског складишта, којом ће одредити рок у коме се морају отклонити утврђени недостаци. Уколико се утврђени недостаци не отклоне у одређеном року, царински орган доноси одлуку о затварању царинског складишта.

Права и обавезе држаоца складишта могу се, уз сагласност царинског органа, пренети на друго лице.

Царинарница неће дозволити стављање робе у поступак царинског складиштења пре него што држалац приватног складишта положи обезбеђење да ће испунити обавезе предвиђене као одговорног држаоца царинског складишта. Изузетно, наведено обезбеђење не полаже држалац приватног складишта који је са иностраним произвођачем, закључио уговор о заступању, односно дистрибуцији робе (трајна

44

потрошна добра, производна и медицинска опрема, резервни делови, лекови, медицински потрошни материјал и сл.)

У оквиру својих овлашћења влада Србије донела је одлуку да се обезбеђење за наплату царинског дуга неће полагати у случају стављања у поступак царинског складиштења:

♦ робе у слободној зони;♦ домаће робе намењене извозу;♦ привременог увоза робе са потпуним ослобађањем од плаћања

увозних дажбина;♦ пасивног оплемењивања робе, осим ако се ради о роби чији увоз

подлеже плаћању дажбина.Када постоје оправдани економски разлози царинарница може одобрити;

♦ да се у простору царинског складишта смести домаћа роба, осим царинске робе;

♦ прераду стране робе у просторима царинског складишта, у оквиру поступка активног оплемењивања, у складу са условима за спровођење тог поступка;

♦ прераду стране робе у просторима царинског складишта, у оквиру поступка прераде под царинском контролом, а у складу са условима спровођења тог поступка.

Држање робе у поступку царинског складиштења није временски ограничено. У царинском складишту се, ради очувања робе, побољшања њеног изгледа или квалитета, те припреме за тржиште, могу обавити уобичајени поступци са робом. Обављање ових послова врши се под царинским надзором, уз претходно обавештење царинарнице.

Ако захтевају посебне околности, роба се може привремено изнети из царинског складишта уз одобрење царинског органа. Царинарница може одобрити да се роба у поступку царинског складиштења премести из једог царинског складишта у друго.

Трошкови складиштења и одржавања робе у поступку царинског складиштења, не урачунавају се у царинску вредност робе (царинску основицу) под условом да су ти трошкови посебно приказани.

На основу овлашћења из Уредбе о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и наплати царинског дуга ("Сл.гласник РС, бр. 127/03 и 20/04"), Директор Управе царине донео је Упутство о јединственом начину вођења евиденције за робу смештену у царинском складишту.

Упуством је регулисано да се евиденција о роби смештеној у царинском складишту води у облику магацинске књиге, односно картотеке са подацима из магацинске књиге на јединствен начин, у складу са здредбама Закона о рачуноводству и ревизији. У јединствену евиденцију - магацинску књигу, односно картотеку уносе се подаци из царинског документа на основу којег се роба складишти, а за раздужење подаци из царинског документа на основу кога се роба издаје.

Наведеним упутством је такође дат "образац о евиденцији царинске зобе" на основу кога се врши ускладиштење и раздужење робе у царинском складишту.

Законом о изменама и допунама Царинског закона који је ступио на знагу 26. јула 2005.године, омогућено је отварање слободних царинских продавница на међународним ваздухопловним пристаништима у којима

45

се може продавати роба путницима који одлазе у лностранство и путницима који су у провозу преко царинског подручја Србије. Роба у тим продавницама може се продавати уз ослобођење плаћања увозних дажбина после царинске контроле.

Влада Републике Србије је овлашћена да пропише ближе услове за стварање слободних царинских продавница и продаји робе у њима.

11. SLOBODNA ZONA

Слободне зоне у развоју међународне производње и промета имају свој посебан значај. Србија је у настојању да осавремени спољнотрговинску размену, пре свега са Европском унијом и другим земљама Европе и света, извршила значајне промене у Закону о слободним зонама. Користећи искуства земаља чланица Европске уније и Светске трговинске организације Република Србија је усвојила Закон о слободним зонама, који се примењује од 2006. године.1

Одредбе овог закона систематизоване су у осам делова и то:1. Основне одредбе,2. Одређивање подручја,3. Управљање зоном,4. Пословање у зони,5. Престанак рада у зони,6. Управа за слободне зоне,7. Надзор над спровођењем закона и8. Казнене одредбе.

11. 1. Основне одредбе

Основне одредбе Закона регулишу предмет уређивања ове материје. Тако су законом утврђени услови за одређивање подручја и рад слободне зоне, делатности које се могу обављати у слободној зони, затим се дефинишу услови за њихово обављање, услови за престана рада слободне зоне, као и надлежност Управе за слободне зоне. Слободна зона је део територије Републике Србије, који је посебно ограђен и означен, на коме се обављају делатности утврђене Законом о слободним зонама. Слободну зону могу основати: орган локалне самоуправе, затим привредно друштво (односно предузетник) који је донео одлуку или закључио уговор са другим оснивачима о оснивању слободне зоне. Оснивачи слободне зоне преко привредног друштва за управљање слободном зоном, подносе захтев за давање сагласности за одређивање подручја зоне. Привредно друштво за управљање зоном је законом одређен орган који обезбеђује услове за нормално обављање прописане делатности у зони. Корисник зоне је правно и физичко лице које обавља прописану делатност у зони. Корисници зоне закључују, под одређениу условима, уговор са привредним друштвом за управљање зоном о условима и начину коришћења простора у слободној зони. Поступак оснивања слободне зоне је уствари доношење:

♦ одлуке надлежног органа локалне самоуправе, привредно-друштва (предузетника) или закључење уговора о оснивању зоне између

1 „Службени гласник Р. Србије" број 62 од 19. јула 2006.

46

органа локалне самоуправе, привредног друштва односно 2 предузетника.

Подручје слободне зоне одређује Влада Републике Србије у виду сагласности као акта. Подручје зоне је земљиште које је одређено катастарским парцелама и површином исказаном у одговарајућим мерним јединицама. Законом су осигурана права оснивача зоне. Тако је овим законом прописано да се права оснивача слободне зоне, привредног друштва за управљање зоном и корисника зоне не могу умањити другим законима или прописима.

11.2 . Одређивање подручја зоне

Подручје зоне одређује се давањем сагласности Владе Републике Србије. Захтев за сагласност Владе за одређивање подручја зоне подноси привредно друштво за управљање слободном зоном, преко Министарства финансија Србије.Утврђени су у закону и услови за подношење захтева и то:

♦ да су оснивачи слободне зоне привредно друштво за управљање зоном и остали оснивачи зоне;

♦ да је оно регистровано за обављање делатности управљања зоном; ♦ да одговорно лице оснивача зоне или друштва за управљање

слободном зоном није правоснажно осуђивано за кривично дело против привреде, имовине, недозвољене трговине и службене дужности;

♦ да одговорно лице привредног друштва за управљање зоном у последње три године није било члан управе, надзорног одбора или носилац овлашћења у правном лицу где је спроведен поступак ликвидације или стечаја;

♦ да оснивач зоне није био оснивач предузећа за управљање зоном коме је одлуком Владе Србије престало важење сагласности за оснивање слободне зоне.

Захтев за оснивање слободне зоне садржи:♦ назив, седиште и порески идентификациони број (ПИБ) оснивача

слободне зоне;♦ назив, седиште и ПИБ привредног друштва за управљање

слободном зоном;♦ податке о оснивачком капиталу Привредног друштва за управљање

слободном зоном;♦ назив зоне и подручје зоне-прецизно дефинисане границе слободне

зоне и♦ елаборат о економској оправданости за одређивање подручја

слободне зоне.У елаборату о економској оправданости оснивања зоне посебно се дају:

♦ процена страних улагања у зону;♦ процена очекиваних ефеката у производњи робе и услуга;♦ запошљавање и♦ сцена трансфера савремених технологија за делатности које ће се

обављати у слободној зони.Уз захтев о оснивању слободне зоне прилажу се:

♦ одлука органа управљања, уговор или други акт оснивача зоне о оснивању зоне, који садржи: назив оснивача зоне и назив зоне;

♦ оверен извод из Регистра за привредно друштво за управљање зоном;

47

♦ уверење о неосуђиваности одговорног лица оснивача зоне или предузећа за управљање зоном;

♦ доказ оснивача зоне за правоваљано располагање земљиштем за тражену зону (својина, закуп);

♦ доказ да су обезбеђени просторни, грађевински, енергетски организациони и технички услови, те заштита животне средине и други услови, за нормалан рад у слободној зони;

♦ мишљење локалне самоуправе о оправданости оснивања слободне зоне.

Министарство финансија Србије, преко кога се доставља захтев Влади за давање сагласности за одређивање подручја зоне, Влади Србије уз захтев за сагласност, даје своје мишљење о његовој оправданости. На основу комплетираног захтева, Влада Републике Србије даје сагласност за одређивање подручја зоне у року од 30 дана од дана уредно поднетог предлога Министарства финансија. Акт сагласности о оснивању слободне зоне престаје да важи ако зона не почне са радом у року од две (2) године од дана ступања на снагу одлуке Владе.

11. 3. Управљање зоном

Слободном зоном управља привредно друштво за управљање зоном, које је регистровано за управљање зоном. Привредно друштво за управљање слободном зоном утврђује: организационе и техничке услове за обављање делатности у слободној зони. У складу са тим доставља се акт привредног друштва за управљање слободном зоном којим се уређује радно време зоне, кретање лица у зони, обавезе у вези осигурања просторних, техничких и организацијских услова коришћења зоне, као и мере заштите на раду у слободној зони и мере заштите животне средине. Сагласност на наведени акт даје Управа за слободне зоне. Привредно друштво за управљање слободном зоном обавезно је да у року од 90 дана по истеку календарске године, Управи за слободне зоне достави извештај о пословању у слободној зони. Извештај о пословању садржи:

♦ приход привредног друштва за управљање зоном;♦ број корисника зоне и делатност коју обављају;♦ вредност произведене робе односно пружених услуга;♦ обим увоза-извоза у зони;♦ износ улога страног капитала;♦ број запослених код привредног друштва за управљање слободном

зоном и корисника слободне зоне. Министарство финансија једном годишње подноси извештај о пословању свих слободних зона, са предлогом мера за његово унапређење. Законом о слободним је регулисан и начин уређења слободне зоне. Тако је предвиђено да зона мора бити ограђена, видљиво обележена и означена као слободна зона, на улазима и излазима из зоне. Промет робе и лица у зону или из зоне обавља се искључиво кроз одређене излазе-улазе зоне. Привредно друштво за управљање слободном зоном мора да обезбеди одговарајуће просторије за рад царинске службе, како би се нормално одвијао царински надзор и контрола над робом у слободној зони. Комисија коју образује министар финансија утврђује да ли су створени услови (просторни, енергетски, заштита животне средине,

48

услови за рад царинске службе и др.). Министар финансија доноси решење о почетку рада слободне зоне, у року од 30 дана од дана добијања извештаја наведене комисије са предлогом.

11.4. Пословање у слободној зони

Корисник зоне обавља производњу и пружа услуге у складу са Законом о слободној зони. Спољнотрговинско пословање врши се на режиму слободно (ЛБ). Увоз или извоз су слободни, без икаквих квантитативних ограничења. Роба чији је увоз забрањен не сме да се увози у зону. Роба која се уноси или износи из слободне зоне има третман царинске робе која подлеже царинском надзору, а по потреби и контроли. Корисник зоне може привремено изнети робу из слободне зоне на други део територије Србије односно унети робу у зону са другог дела територије Србије ради оплемењивања (прераде, дораде, обраде), као и ради уградње, на начин, по поступку и под условима прописаним за привремени увоз односно извоз робе. Уверење о пореклу да је роба произведена у слободној зони издаје царински орган који врши надзор у тој зони. Уверење о пореклу робе (ЕУР-1) о томе да је роба произведена у Србији, царински орган ће издати ако је у вредности робе која се извози учешће сировина и другог репроматеријала, уложеног рада и других трошкова производње пореклом из Србије, више од 50%. Вредност робе која је у слободној зони увећана сортирањем, мерењем, маркирањем, паковањем, егализовањем, састављањем, растављањем, прављење узорака и сл. сматра се увећањем вредности робе. На увоз робе намењене обављању делатности изградње објеката у зони не плаћа се царина и друге увозне дажбине. Роба која се из слободне зоне ставља у промет на тржишту Србије подлеже обавези плаћања царине и других увозних дажбина, а које се утврђују према стању робе и по прописима који важе на дан подношења ЈЦИ. Царинску вредност наведене робе чини вредност робе увезене из иностанства у слободну зону. Корисник слободне зоне дужан је да омогући спровођење мера царинског надзора и да води прописану евиденцију о роби, која се увози односно уноси у слободну зону, извози односно износи из зоне или користи у слободној зони. На лица која улазе односно излазе из зоне примењују се прописи којима се уређује прелазак царинске линије. Плаћање, наплаћивање у зони, те пренос, куповина и продаја између корисника зоне, привредног друштва за управљање зоном и у пословању са иностранством, врши се на уговорен начин страним средствима плаћања или динарима, а у складу са девизним прописима Србије. У зони се могу оснивати пословне банке или друге финансијог организације, организације за послове осигурања и реосигурања, као и филијале страних банака по прописима о девизном пословању Србије. У зони се примењују такође порески и други прописи Србије, као и прописи из радног односа.

11.5. Престанак рада зоне

49

Сагласност којим се одређује подручје слободне зоне престаје да важи актом Владе Србије:

♦ ако су трајно престали технички услови за рад зоне;♦ ако је одговорно лице привредног друштва за управљање

слободном зоном, као и одговорно лице у правном лицу осуђено за кривично дело против привреде, имовине недозвољене трговине и службене дужности;

♦ на предлог Министарства финансија;♦ на захтев привредног друштва за управљање зоном.

Слободна зона престаје да ради у року од 90 дана од дана доношења акта Владе о престанку рада зоне. Привредно друштво за управљање слободном зоном односно корисник зоне је дужан да у року од 60 дана од добијања акта Владе о престанку рада слободне зоне, робу која је увезена из иностранства оцарини, врати у иностранство или преда царинарници на слободно располагање. На увезену робу, а затечену у слободној зони, царина и друге увозне дажбине плаћају се према стању робе и по прописима који важе на дан прихватања ЈЦИ, осим на опрему која је ради обављања делатности у зони била увезена у зону најмање три године пре престанка рада зоне.

Корисник зоне задржава право својине на изграђеним објектима стварима и правима која је увезао, односно унео у зону.

ЗАКЉУЧАК

50

Царински систем, као интегрални део привредног система једне земље, мора да буде усаглашен са правима, обавезама и одговорностима утврђеним системским решењима у другим подсистемима: спољно-трговинском, девизном, пореском, монетарном, систему цена и др. Непосредна је повезаност и узајамна зависност подсистема који регулишу област робне размене са иностранством, и то: царинског, спољнотрговинског и девизног система. Они по својој функцији представљају једну самосталну целину која остварује пројектоване ефекте у робној размени са иностранством. Зато је и нормално да се, поред прописа из области царинског система, спровођење прописа, посебно из области спољнотрговинског система, делимично девизног система налази у надлежности органа царинске службе. Јер се, извоз, увоз и провоз робе, као и промет путника у или преко царинског подручја једне земље, по преласку царинске линије налази под надзором и контролом царинске службе. Сам појам "систем" подразумева релативно заокружену правну целину која је узајамно повезана и међусобно зависна од делова и елемената. У оквиру одређених објективних законитости које владају у друштву, ова целина је резултат деловања закона о дијалектичкој повезаности и узајамној зависности појава у друштву, затим закона о јединству супротности као и одређених законитости развоја домаће економије.20

Иако заокружена целина, царински систем је само релативно самосталан у функционисању. Он је део одређеног система, подсистем у оквиру ширег системског окружења. Функционисање подсистема као самосталног дела је повезано остваривањем циљева дефинисаних укупним системом, у коме се манифестују законитости развоја домаћег тржишта. Полазећи од таквог схватања овог појма, царински систем представља дијалектичко јединство одређених научно утврђених сазнања о основним деловима и институтима (као што су на пример: царинска роба, царинска вредност, царинско подручје, итд), и одређеног броја инструмената којима се конкретно остварују његови циљеви (царина, прелевимани, рампласман и сл.). Царински систем, као подсистем ширег система међународних економских односа, своју функцију остварује у складу са интересима и циљевима ширег система одређене земље.Систем међународних економских односа остварује дефинисане циљеве узајамно повезаним и међусобно условљеним функционисањем, поред царинског, још и спољнотрговинског, девизног и кредитно-монетарног система. Посматрано комплексније ови системи су интегрални делови ширег привредног система, а овај као подсистем укупног система друштвено економског развоја једне земље. У формално правном смислу, царински систем је део правног система одређене земље. Он настаје као царински суверенитет, односно неприкосновено суверено право државе да аутономним правним одлукама регулише функционисање овог подсистема. Држава то остварује доношењем закона, подзаконских аката и других прописа којима се утврђују институти и инструменти царинског система. У основи царинског система регулисани су интереси суверене државе да обезбеди заштиту домаће производње од међународне конкуренције као елементу развојне политике.

20 Др Томислав Тодоровић, Царинско пословање, Београдска пословна школа,Београд,2007.

51

Полазећи од оваквог приступа, царински систем може да се дефиинише као јединство царинског система као научне дисциплине и интегрални део привредног и правног система одређене земље којим се конкретно остварују циљеви система. Царински систем и царинска политика као научна дисциплина обухвата, пре свега теоријска питања, теоретске анализе и спознаје о царинској заштити домаћег економског простора, царини као инструменту такве заштите, као и другим облицима заштите домаће производње у развоју. Паралелно са тим, царински систем садржи и конкретне формално правне институте, инструменте и мере којима се непосредно остварују циљеви развоја домаће производње. Овако схваћен, царински систем представља научну дисциплину чији је задатак да теоријски открије и утврди, дефинише и разради институте и инструменте царинске заштите националне привреде у робној размени са иностранством, у условима деловања законитости тржишне привреде. Да би успешно остварио своју функцију, царински систем, као научна дисциплина, користи сазнања и других економских наука, а посебно оних које се баве економским односима са иностранством, као што су: теорија међународних економских односа, спољнотрговински систем, девизни систем, међународне финансије и др. Поред тога, царински систем користи научна сазнања и из других области, пре свега из области правних наука, техничких и других научних дисциплина, како би што конзистентније и рационалније остварио своју функцију у развоју привредног система земље. Овим дипломским радом обухваћени су и најважнији институти царинског система Србије.

Царински прелаз је место одређено за увоз, извоз и транзит робе, као и за прелаз лица и превозних средстава преко царинске линије на граничном прелазу. Одлуку о отварању царинских прелаза и њихову категоризацију доноси Влада Републике Србије.

Царински прелази могу бити копнени, водени и ваздушни.

Копнени прелази су прелази који су отворени на граничним прелазима Србије, а чине их железнички и друмски путеви за међународни саобраћај путника, робе и моторних возила.

У водене царинске прелазе спадају луке на мору и пристаништа на рекама и граничним језерима који су отворени за међународни саобраћај.

Ваздушне царинске прелазе чине пристаништа, односно аеродроми одређени за међународни ваздушни саобраћај. Промет царинске робе, као ствари које се у царинско подручје Србије увозе, уносе и извозе или се преко тог подручја провозе, као и промет путника и моторних возила мора се одвијати само преко царинских прелаза - путева за међународни саобраћај.

ЛИТЕРАТУРА:

52

Др Жарко Ристић, др Слободан Комазец, др Мирослав Динчић, др Ђорђе Павловић, Порески и царински систем и политика, Београд,2007.Др Милорад Тонтић,Царинска вредност, Царински преглед, Београд, 1974.Др Томислав Тодоровић, Царинско пословање, Београдска пословна школа, Београд,2007.Др Жарко Ристић, др Јован Сејменовић, др Мирослав Динчић, Геофискални менаџмент,Београд,2007.Службени гласник Републике Србије, број 62. од 19. јула 2006.Др Драгољуб Стојиљковић, Тржиште и цене, Економика, Ниш, 1983.Др Млађен Ковачевић, Фактори конкурентности југословенског извоза, Институт економских наука, Београд,1973.Др Милорад Унковић, савремена међународна трговина, Београдска књига, београд, 2004.Др Слободан Комазец, др Жарко Ристић, Монетарне и јавне финансије, Београд, 1997.Др Слободан Комазец, др Жарко Ристић, др Јово ковач, Функционалне јавне финансије, Београд,1998.Др слободан Комазец, др Мирко Радичић, Финансије, Београд,1997.Др Жарко Ристић, Фискална економија, Београд,1991.Др Жарко Ристић, Глобални фискални менаџмент, Београд,2000.Закон о јавним приходима и јавним расходима, Службени гласник Републике Србије, број 22/20001.Др Дејан Поповић, др Мирко Кулић, Управно право, београд, 1989.Др Слободан Комазец, Др Радован Ковачевић, Др Жарко Ристич, Др Марко Радичић, Међународни финансијски менаџмент, Економски факултет Београд,Чигоја,Београд,1998.Др Слободан Комазец, Др Жарко Ристић, Др Славко Вукша, Финансијска тржишта и берзански менаџмент, ВПШ, Чачак,2006.Др Костадин Пушара, Међународне финансије,Универзитет БК,Београд,2004.Др Жарко Ристић, Финансијска тржишта и берзе, Чигоја штампа, Београд, 1996.Др Жарко Ристић, Основе финансијског менаџмента, Факултет за пословне студије,Бања Лука, 2006.Др Слободан Комазец, Др Јово Ковач, Др Жарко Ристић, Стратегије финансирања економског раста,Београд, 1996.Др Жарко Ристић,Монетарне и јавне финансије,ВПШ, Београд,2000.Др Мирко Кулић, Финансијски менаџмент,Мегатренд универзитет примењених наука,Београд, 2005.www.мфин.ср.гов.yу

53