UNIVERZITET „UNION - NIKOLA TESLA" - BEOGRADFAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

BEOGRAD

DIPLOMSKI RADKlasifikacija oblika, otkrivanje i dokazivanje teskog ubistva

Mentor: Student:Prof. Dr Milan Milošević Dževad Prelević, Broj indeksa: I0754-13

Beograd, 2015. godine

Sadržaj

1.Uvod....................................................................................................................................1

2.Krivična dela protiv života i tela.........................................................................................3

3.Pojam i oblici krivičnog dela ubistva..................................................................................53.1.Ubistvo.........................................................................................................................7

3.1.1.Teorije ubistva........................................................................................................93.1.1.1. Teorija nasleđivanja kriminalnih dispozicija i ubistva..................................93.1.1.2. Psihološke teorije o ubistvima.......................................................................93.1.1.3. Psihoanalitička teorija.................................................................................113.1.1.4. Teorija frustracije........................................................................................11

3.1.2.Vrste ubistava.......................................................................................................123.1.2.1.Obično ubistvo.............................................................................................133.1.2.2.Kvalifikovana-teška ubistva.........................................................................153.1.2.3.Privilegovana - laka-ubistva.........................................................................17

4.Teško ubistvo....................................................................................................................184.1.Pojam i klasifikacija teškog ubistva...........................................................................184.2.Dilema o utvrđivanju postojanja teškog ubistva........................................................23

5.Klasifikacija oblika teškog ubistva...................................................................................285.1.Ubistvo na svirep i podmukao način..........................................................................285.2.Ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju......................................................295.3.Ubistvo pri čijem se izvršenju sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica..........................................................................................................................................295.4.Lišavanje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe......305.5.Odredba tačke 5 (koristoljublje, izvršenje ili prikrivanje drugog krivičnog dela, krvna osveta, bezobzirna osveta, druge niske pobude)....................................................305.6.Lišavanje života službenog ili vojnog lica.................................................................325.7.Ubistvo deteta i bremenite žene.................................................................................325.8.Ubistvo člana porodice koje je učinilac prethodno zlostavljao..................................335.9.Umišljajno lišavanje života više lica..........................................................................33

6.Aktivnosti otkrivanja i dokazivanja ubistva i teškog ubistva............................................346.1.Načini saznanja..........................................................................................................346.2.Obezbeđenje lica mesta..............................................................................................356.3.Tragovi i predmeti na mestu izvršenja ubistva...........................................................37

6.4.Vršenje uviđaja...........................................................................................................396.5.Opis i pregled leša......................................................................................................416.6.Otkrivanje učinioca....................................................................................................43

7.Zaključak...........................................................................................................................47

Literatura..............................................................................................................................49

Diplomski rad

1.Uvod

Krivično delo ubistvo spada u krivična dela protiv života i tiela. Ubistvo je protivpravno lišavanje života drugog lica. Uništenje ili lišenje drugog lica može biti izvršeno na različite načine, različitim sredstvima, pod različitim okolnostima i uslovima, pa se stoga i razlikuju više vrsta ovog krivičnog dela: obično ubistvo, teška ubistva i privilegovana ubistva. 

Teška ubistva spadaju u red najtežih krivičnih dela koja su zaprećena najtežom kaznom. Kao dopunski element kod teškog ubistva mora biti ostvarena neka od kvalifikatornih okolnosti. Teška ubistva predstavljaju takodže lišavanje života nekog lica i u tom pogledu imaju sve elemente kao i obično ubistvo. Medjutim ona se razlikuju od običnih ubistva po tome što u sebi sadrže još neke elemente (tzv. kvalifikatorne okolnosti) koji ih čine težim.

Ubistvo je jedan od najstarijih ljudskih grehova, poznat još iz biblijskih mitova i predanja. Ono predstavlja najteži oblik krivičnih dela poznat kroz celokupnu ljudsku istoriju kao delikt suprotan običajima, moralu i pravnoj normi, i kao takav sankcionisan je najtežim krivičnim sankcijama.

Za razumevanje suštine ubistva, neophodno je znati da krivično delo ubistva ima svoj objekat, radnju i posledicu. Objekat krivičnog dela ubistva jeste čovek, odnosno živo ljudsko biće. Radnja krivičnog dela ubistva je svaka ona delatnost koja je objektivno podobna da prouzrokuje smrt čoveka. Posledica krivičnog dela ubistva jeste smrt jednog lica. Za postojanje ubistva nije od velikog značaja da li je nanesena povreda sama po sebi apsolutno smrtonosna, niti da li je smrt mogla biti otklonjena blagovremenom hirurškom intervencijom. Bitno za utvrđivanje krivičnog dela ubistva jeste postojanje uzročne veze između povrede i smrti.

Što se tiče učinioca ovog krivičnog dela, to može da bude svako lice, dakle lice bez nekih posebnih ličnih svojstava ili okolnosti. U pogledu vinosti, na strani učinioca dela traži se umišljaj, koji može da bude direktni i eventualni. Sadržina umišljaja kao subjektivnog sadržaja ovog krivičnog dela iscrljuje se u svesti učinioca o njegovom delu, kao i njegovom htenju ili pristajanju, saglašavanju sa nastalom posledicom.

Krivično delo ubistva spada u krivična dela protiv života i tela.

Zastavni objekat (objekat krivičnopravne zaštite) krivičnih dela propisanih u ovoj oblasti jeste život i telo čoveka.

To ne znači da se samo ovim inkriminacijama nastoji pružiti krivično-pravna zaštita životu i telu čoveka, već to da one imaju samo jedan zaštitni oblik, odnosno da se njime isključivo pruža zaštita životu i telu. Naime postoje i druge inkriminacije kojima se takođe pruža žaštita životu i telu, ali one za cilj imaju pre svega zaštitu nekih drugih dobara (na primer u slučaju kvalifikovanog oblika

1

Diplomski rad

razbojništva krivičnopravna zaštita se pruža pretežno imovini, dok se na primer u slučaju ubistva predstavnika najviših državnih organa zaštita se pruža pre svega ustavnom uređenju i bezbednosti).

Većina krivičnih dela iz ove glave spadaju među tzv. klasična krivična dela koja su odavno predmet krivično-pravnog regulisanja, odnosno neka od njih su nastala sa nastankom same krivično-pravne reakcije.

Život i telo čoveka kao zaštitni objekat spadaju u dobra pojedinca i na skali vrednosti dobara koje krivično pravno štiti zauzimaju najviše mesto. To naročito važi u pogledu života čoveka koji je neprikosnoven. Načelo neprikosnovenosti života čoveka predviđeno je kod nas i kao ustavno načelo.

2

Diplomski rad

2.Krivična dela protiv života i tela

Zaštitni objekt (objekt krivičnopravne zaštite) krivičnih dela propisanih u ovoj glavi jeste život i telo čoveka. To ne znači da ce samo ovim inkriminacijama pruža krivičnopravna zaštita životu i telu čoveka, već to da one imaju samo jedan zaštitni objekt, odnosno da ce njima isključivo pruža zaštita životu i telu. Postoje i druge inkriminacije kojima ce takođe pruža zaštita životu i telu, ali one za cilj imaju pre svega zaštitu nekih drugih dobara (na primer, u slučaju krivičnog dela iz člana 321. stav 2. krivičnopravna zaštita ce pruža pretežno ustavnom uređenju i bezbednosti zemlje).

Većina krivičnih dela iz ove glave spada među tzv. klasična krivična dela (ili mala in se) koja su odavno predmet krivičnopravnog regulisanja, odnosno neka od njih su nastala sa nastankom same krivičnopravne reakcije (npr. krivično delo ubistva). Naravno, tokom istorije njihovo krivičnopravno regulisanje je doživelo značajne transformacije, a i u savremenom krivičnom pravu u pogledu nekih od krivičnih dela iz ove glave postoje značajne razlike u pojedinim stranim zakonodavstvima.

Život i telo čoveka kao zaštitni objekt spadaju u dobra pojedinca i na skali vrednosti dobara koje krivično pravo štiti zauzimaju najviše mesto. To naročito važi u pogledu života čoveka koji je neprikrsnoven. Načelo neprikosnovenosti života čoveka predviđeno je kod nas i kao. ustavno načelo (član 14. sta z 2. Ustava Srbije). Visoko rangiranje zaštitnog objekta ove glave krivični i dela ogleda ce i u strogosti propisanih kazni (prema našem krivičnom zakonodavstvu za teško ubistvo ce može izreći i kazna zatvora od trideset do četrdeset godina kao najstroža kazna koju predviđa naš sistem krivičnih sankcija). Kada je u pitanju krivičnopravna zaštita života ne dolaze do izražaja tri osnovne karakteristike krivičNog prava (akcesorni, fragmentarni i supsidijarni karakter krivičnog prava). Krivičnopravna zaštita života je samostalna, celovita i primarna.1 To ipak ne znači da su nesporne granice krivičnopravne zaštite života i tela.

Kako postaviti granice kriminalne zone kod pojedinih inkriminacija, šta predvideti kao kvalifikovane, a šta kao privilegovane oblike, da li je opravdano propisivati neke inkriminacije kojima se samo posredno štiti život, kakav krivičnopravni status dati eutanaziji, samo su neka od spornih pitanja koja bi se u ovoj oblasti mogla postaviti. Neka krivična dela iz ove glave nemaju univerzalni karakter u smislu da ih poznaju sva savremena krivična zakonodavstva. Tako, navođenje i pomaganje u samoubistvu nije predviđeno kao.krivično delo u nekim važnim evropskim krivičnim zakonodavstvima (nemačkom, na primer). Dalje, poznato je kakve rasprave (i to ne samo krivičnopravne prirode) izaziva eutanazija. Naš zakonodavac je do sada smatrao da ovaj oblik ubistva ne treba posebno izdvajati u smislu njegovog privilegovanja. Međutim, KZ usvaja ono rešenje koje je danas najčešće u stranom zakonodavstvu, a to je da se ubistvo iz milosrđa propisuje kao privilegovani oblik ubistva. I u pogledu osnova koji isključuju protivpravnost, kod nekih manje a kod drugih više, sporan može biti njihov domašaj i granice (nužna odbrana, krajnja nužda, pristanak povređenog, dozvoljeni rizik).1 Stojanović. Z., Krivično pravo (opšti deo), Službeni glasnik, Beograd, 2002;, str., 119.

3

Diplomski rad

Ova glava sadrži kako krivična dela čija se posledica sastoji u povredi, odnosno uništenju života ili tela, tako i krivična dela koja za posledicu imaju ugrožavanje života ili tela.

Osim krivičnih dela koja su ovde obrađena, ova glava obuhvata i sledeća krivična dela: ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi (član 124), izlaganje opasnosti (član 125), napuštanje nemoćnog lica (član 126) i nepružanje pomoći (član 127).

4

Diplomski rad

3.Pojam i oblici krivičnog dela ubistva

Nepovredivost života čoveka, a time i njegova krivično-pravna zaštita je opsalutna. Od krivično-pravne zaštite se odustaje samo u određenim slučajevima gde je lišavanje života drugog lica jedini način da se zaštiti život, odnosno u slučajevima isključenja protivpravnost (nužna odbrana i krajnja nužda). No te posebne situacije ne dovode u pitanje osnovno pravilo da se život čoveka štiti od samog početka pa do kraja, bez obzira na njegov kvalitet i forme. Zaštičeno dobro, odnosno zaštićeni objekat jeste život čoveka, a napadni objekat koji je istovremeno i objekat radnje jeste čovek.

Zakonodavac pravi razliku između običnog i teškog ubistva propisujući ih u dva posebna člana prihvatajući uobičajnu podelu koja postoji u većini stranih zakodavstava. Zakonodavac takođe propisuje i privilegovane oblike ubistva koji su propisani kao posebna krivična dela (ubistvo na mah, ubistvo deteta pri porođaju, lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života).

Stav 1. Osnovni oblik krivičnog dela ubistva (član 113)

Ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina. U stavu l. predviđen je osnovni oblik ubistva odnosno obično ubistvo. Radnja

izvršenja običnog ubistva saatoji se u lišovanje života drugog lica. To znači da radnja izvršenja može biti svaka ona radnja koja je podobna da prouzrokuje smrt drugog lica. Osim radnje činjena to može biti i radnja nečinjena. To su vrlo različite i mnogobrojne radnje od kojih se ni najtipičnije radnje lišavanja života ni primera radi ne mogu obuhvatiti opisom bića krivičnog dela.

Posledica krivičnog dela jeste smrt drugog lica, između radnje izvršenja i posledice za postojanje krivičnog dela mora postojati uzročna veza. To opšte pravilo koje inače važi za sva krivična dela kod krivičnog dela ubistva zadaje u nekime slučajevima posebne teškoće jer do nastupanja posledice dolazi delovanjem više faktora. Tako je pitanje uzrečnosti u krivičnom pravu sporno, kod krivičnog dela ubistva predvladava teorija ekvivalencije odnosno condicio sine gua non. Prema toj teoriji uslov koji je neposredno ili posredno prethodio posledici, a vez koga ona nebi nastupila, predstavlja uzrok posledice. Opšte je prihvaćeno da i posredni uslovi mogu biti uzrok smrti, kao i kada je radnja učinioca pogoršala već postojeće stanje odnosno oboljenje pasivnog subjekta, ili ako je smrt nastupila usled zajedničkog delovanja radnje učinioca i nekih posebnih svojstava i stanja žrtve.2 U praksi se javljaju situacije kada je sporno da li je neki naknadni uslov skrenuo uzročni tok i zsnovao novi uzročni lanac ko je doveo do smrti. Ako se radnja učinioca može dovesti u vezi sa time naknadnim okolnostima koje su neposredno prouzrokovale smrt, uzima se da postoji uzročnost. Tako, sudska praksa uzima da ubistvo postoji i u slučajevima kada žrtva posle nanošenja povrede, pre nastupanja smrti boluje, duže vreme ako su naknadne komplikacije prouzrokovane prvobitnom nanetom povredom. Na primer u slučaju u sudskoj praksi kada je smrt neposredno nastupila kod posledica teškog zapaljenja pluća, a do zapaljenja je došlo kao posledica komplikacija i povrede nanete projektilom

2 Simonović, B., Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, 2004;, str., 118.

5

Diplomski rad

ispaljenim u grudi, uzeto je da postoji krivično delo ubistva, iako je smrt nastupila deset meseci nakon izvršenja dela.

Krivično delo ubistva može se izvršiti samo prema živom čoveku. U vezi sa tim postavlja se pitanje početka i završetka života, odnosno nastupanje smrti, od čega zavisi postojanje objekta radnje kao bitnog elementa bića krivičnog dela. Živ čovek kao objekat radnje postoji od momenta rođenja, pa do smrti. Kao relevantan se uzima početak porođaja bez obzira da li se on vrši prirodnim putem ili hiruškom intervencijom (’’carski rez’’).

Za postojanje objekta radnje potrebno je da je dete živo rođeno, ali je irelevantna njegova sposobnost za život. U slučaju kada su radnje prekinute trudnoće izazvale prevremeni porođaj, a dete je lišeno života, mogu se javiti određeni problem u pogledu razgraničenja između krivičnog dela ubistva i krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće. Ako je posledica preduzetih radnji prekida trudnoće dete živo rođeno, koje je nakon toga lišeno života, treba uzeti da se radi samo o krivičnom delu ubistva.

Kad prestanak života radnje se uzima prestanak disanja i srćane radnje, odnosno konačan prestanak krvotoka. U skladu sa savremenim shvatanjima u medicini, danas se u krivičnom pravu kao momenat smrti uzima takozvana moždana smrt, odnosno ireverzbilno oštećenje mozga i prestanak kod svih moždanih funkcija.

Na subjektivnom planu za postojanje krivičnog dela iz stava l neopravdan je umišljaj. Dovoljno je i postojasnje eventulanog umišljaja tj. da je učinilac pristao na nastupanje smrti pasivnog subjekta.

Poseban problem u praksi u vezi sa utvrđivanjem umišljaja postoji kod pokušaja krivičnog dela ubistva, a takođe i u vezi sa razgraničenjem sa krivičnim delom teške telesne povrede kvalifikovane smrću. Kod pokušaja ubistva potrebno je da umišljaj učinioca obuhvata smrt kao posledicu krivičnog dela ubistva. U vezi sa tim u praksi nije, jednostavno postaviti granicu između pokušaja ubistva i pokušaja telesne povrede. Izostajanje posledice komplikuje utvrđivanje oblika krivice tj. vinosti u odnosu na nju. Postojanje mišljenja u odnosu na posledicu utvrđuje se preko objektivnih elemenata, odnosno radnje izvršenja. Tako, ako učinilac iz neposredne blizine puca iz pištolja na drugo lice u pravac određenih vitalnih organa pa promaši postojeće pokušaj krivičnog dela ubistva, a ne pokušaj telesne povrede.

Umišljaj se utvrđuje na osnovu svih okolnosti samog događaja. Osim umišljaja na subjektivnom planu za ubistvo se ne zahteva i neki drugi elemenat. Pitanje postojanja određenog motiva koji se u sudskoj praksi postavlja, nije od značaja za postojanje krivičnog dela ubistva. Na utvrđivanje motiva se ipak mora obratiti pažnja ali ne zbog toga što je on relevantan za postojanje običnog ubistva, već zato što se u slučaju postojanja određenih motiva obično ubistvo prerasta u teško ubistvo. U nekim slučajevima pak motiv može ubistvu dati lakši vid. Tako. Ubistvo iz milosrđa (eutanazija) ne predstavlja osnovni oblik ubistva. Propisana kazna za osnovni oblik ubistva jeste zatvor najmanje pet godina.

6

Diplomski rad

3.1.Ubistvo

Nepovredivost života čoveka, a time i njegova krivičnopravna zaštita je apsolutna. Od krivičnopravne zaštite se odustaje samo u određenim slučajevima gde je lišavanje života drugog lica jedini način da se zaštiti život, odnosno u slučajevima isključenja protivpravnosti (nužna odbrana i krajnja nužda). No, te posebne situacije ne dovode u pitanje osnovno pravilo da se život čoveka štiti od samog početka na do kraja, bez obzira na njegov kvalitet i forme. Zaštićeno dobro, odnosno zaštitni objekt jeste život čoveka, a napadni objekt koji je istovremeno i objekt radnje jeste čovek.

KZ prihvata uobičajenu podelu, koja postoji u većini stranih zakonodavstava, na obično i teško ubistvo (pored toga, postoje i privilegovani oblici ubistva propisani kao posebna krivična dela).

U članu 113. predviđen je osnovni oblik ubistva, odnosno obično ubistvo. Radnja izvršenja običnog ubistva sastoji se u lišavanju života drugog lica. To znači da radnja izvršenja može biti svaka ona radnja koja je podobna da prouzrokuje smrt drugog lica. Osim radnje činjenja, to može biti i radnja nečinjenja (nepravo krivično delo nečinjenja). To su vrlo različite i mnogobrojne radnje od kojih se ni najtipičnije radnje lišavanja života ni primera radi ne mogu obuhvatiti opisom bića krivičnog dela.

Krivično delo ubistva može se izvršiti samo prema živom čoveku. U vezi sa tim postavlja se pitanje momenta početka i završetka života, odnosno nastupanja smrti, od čega zavisi postojanje objekta radnje kao bitnog elementa bića krivičnog dela. Živ čovek kao objekt radnje postoji od momenta rođenja, na do smrti. Kao relevantan se uzima početak porođaja, bez obzira da li se on vrši prirodnim putem ili hirurškom intervencijom („carski rez"). Za postojanje objekta radnje potrebno je da je dete živo rođeno, ali je irelevantna njegova sposobnost za život. U slučaju kada su radnje prekida trudnoće izazvale prevremeni porođaj, a dete je lišeno života, mogu se javiti određeni problemi u pogledu razgraničenja između krivičnog dela ubistva i krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće.3 Ako je kao posledica preduzetih radnji prekida trudnoće dete živo rođeno koje je nakon toga lišeno života, treba uzeti da se radi samo o krivičnom delu ubistva.

Kao prestanak života ranije se uzimao momenat prestanka disanja i srčane radnje, odnosno konačan prestanak krvotoka. U skladu sa savremenim shvatanjima u medicini, danas se u krivičnom pravu kao momenat smrti uzima tzv. moždana smrt, odnosno ireverzibilno oštećenje mozga i prestanak rada svih moždanih funkcija. Prestanak disanja i krvotoka ne mora uvek voditi moždanoj smrti, a s druge strane, funkcija disanja i krvotoka može biti ponovo uspostavljenja i posle moždane smrti. Naime, moderne tehnike reanimacije omogućavaju produženje funkcionisanja krvotoka i disanja, iako je došlo do moždake smrti. Do izumiranja moždanih ćelija posle prestanka rada srca dolazi znatno brže (610 minuta), nego do izumiranja ćelija srca (oko 30 minuta). Pošto je ljudsko biće nezamislivo bez mozga, nepopravljivo oštećenje mozga znači i prestanak njegovog postojanja.

3 Babić M, Krivično pravna zaštita ljudskog života, Pravni fakultet, Banja Luka,1997;, str., 119.

7

Diplomski rad

Posledica krivičnog dela jeste smrt drugog lica. Između radnje izvršenja i posledice, za postojanje krivičnog dela, mora postojati uzročna veza. To opšte pravilo koje inače važi za sva krivična dela, kod krivičnog dela ubistva zadaje u nekim slučajevima posebne teškoće, jer do nastupanja posledice dolazi delovanjem više faktora. Iako je .pitanje uzročnosti u krivičnom pravu sporno, kod krivičnog dela ubistva preovladava teorija ekvkvalencije, odnosno condicio sine qua non (često ce pogrešno piše „conditio", umesto „condicio"). Prema toj teoriji svaki uslov koji je neposredno ili posredno prethodio posledici, a bez koga ona ne bi nastupila, predstavlja uzrok posledice. Opšte je prihvaćeno da i posredni uslovi mogu biti uzrok smrti, kao i kada je radnja učinioca pogoršala već postojeće stanje, odnosno oboljenje pasivnog subjekta, ili ako je smrt nastupila usled zajedničkog delovanja radnje učinioca i nekih posebnih svojstava i stanja žrtve.

U praksi ce javljaju situacije kada je sporno da li je neki naknadni uslov skrenuo uzročni tok i zasnovao novi uzročni lanac koji je doveo do smrti. Ako ce radnja može dovesti u vezu sa tim naknadnim okolnostima koje su neposredno prouzrokovale smrt, uzima se da postoji uzročnost. Tako sudska praksa uzima da ubistvo postoji i u slučajevima kada žrtva posle nanošenja povrede, ire nastupanja smrti boluje i duže vreme ako su naknadne komplikacije prouzrokovane prvobitno nanetom povredom. Na primer, u slučaju kada je smrt neposredno nastupila kao posledica teškog zapaljenja pluća, a do zapaljenja je došlo kao posledica komplikacija i povrede nanete projektilom ispaljenim u grudi, uzeto je da postoji krivično delo ubistva iako je smrt nastupila deset meseci nakon izvršenja dela (VSS, Kž. 834/91).4 S obzirom da, naročito u nekim slučajevima, primenom ove teorije kod ubistva dolazi u obzir veći broj uslova da se smatraju uzrokom, dalja ograničenja i eliminisanje irelevantnih uslova vrši ce na planu krivice, tj. zahtevom da umišljaj mora obuhvatati ne samo smrt kao posledicu, nego i način njenog prouzrokovanja.

Ha subjektivnom planu za postojanje krivičnog dela ubistva neophodan je umišljaj. Dovoljno je i postojanje eventualnog umišljaja, tj. da je učinilac pristao na nastupanje smrti pasivnog subjekta. Postojanje umišljaja u odnosu na posledicu utvrđuje ce, no pravilu, preko objektivnih elemenata, odnosno radnje izvršenja. Tako, ako učinilac iz neposredne blizine puca iz pištolja na drugo lice u pravcu određenih vitalnih organa, na promaši, postojaće pokušaj krivičnog dela ubistva, a ne pokušaj telesne povrede (tako BBC, K. br. 101/62). Umišljaj ce utvrđuje na osnovu okolnosti samog događaja (VSS, Kž. 356/91). Te okolnosti u nekim slučajevima nedvosmisleno ukazuju na postojanje umišljaja, kao što je ispaljenje četiri hica u telo oštećenog sa rastojanja od 80 cm (VSS Kž. 695/02).

Poseban problem u praksi u vezi sa utvrđivanjem umišljaja postoji kod pokušaja krivičnog dela ubistva, a takođe i u vezi sa razgraničenjem sa krivičnim delom teške telesne povrede, a naročito one kvalifikovane smrću (član 121. stav 3). Svakako, pokušaj ubistva može postojati i onda ako je oštećenom naneta samo lako telesna povreda (VSS Kž. 409/02), kao i u slučaju da mu nije naneta nikakva telesna povreda:

Kada je u pitanju utvrđivanje pokušaja ubistva prisutna su izvesna nastojanja da ce umišljaj veže za postojanje namere lišavanja života. To je u sudskoj praksi,

4 Jovanović, LJ., Jovašević D., Krivično pravo opšti deo, Policijska akademija, Beograd, 2003;, str., 158.

8

Diplomski rad

s pravom, odbačeno (videti npr. VSS, Kž. 263/90). Ima ce i utisak da ce u nekim odlukama namera koristi kao sinonim za umišljaj što, naravno, nkje prihvatljivo.

Kod pokušaja ubistva potrebno je da umišljaj učinioca obuhvata smrt kao poeledicu krivičnog dela ubistva. U vezi sa tim; u praksi je posebno složeno pitanje postavljanja granice između pokušaja ubistva i pokušaja teške telesne povrede. Izostajanje posledice komplikuje utvrđivanje oblika krivice u odnosu na nju.

Iako je jasno da motiv nije elemenat osnovnog oblika krivičnog dela ubistva, u sudskoj praksi ce to pitanje postavlja, na je od strane VSS u više odluka u tom pogledu zauziman stav (videti npr. Kž. 131/ 93). Na utvrđivanje motiva se ipak mora obratiti pažnja, ali ne zbog toga što je on relevantan za postojanje običnog ubistva, već zato što u slučaju postojanja određenih motiva obično ubistvo prerasta u teško ubistvo, ili u lišavanje života iz samilosti (član 117). Inače, u drugim slučajevima, motiv, iako ne utiče na pravnu kvalifikaciju dela, predstavlja važnu okolnost koju treba uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne.

Propisana kazna za krivično delo ubistva jeste zatvor od pet do petnaest godina.

3.1.1.Teorije ubistva

3.1.1.1. Teorija nasleđivanja kriminalnih dispozicija i ubistva

Šeldon i Elenor Gluk su uključili istoriju porodice u njihovom upoređivanju delikvenata i nedelikvenata. Tvrdili su da veći broj delikvenata potiče iz porodica u kojima je ranije postojao kriminalitet, pri čemu su kao najbolji pokazatelj pojave kriminaliteta među decom uzimali kriminalno ponašanje oca.

Danas kriminolozi zastupaju stav da javljanje nasilja u porodici tokom dugog vremenskog perioda je rezultat delovanja više faktora - bioloških, društvenih i kulturnih. U okviru teorije o nasleđivanju kriminalnih dispozicija postoje proučavanje blizanaca. Stopa zajedničkog ponašanja između blizanaca u pogledu kriminaliteta se naziva stopa saglasnosti. Jedan od prvih kriminologa koji se bavio istraživanjem kriminalnog ponašanja blizanaca bio je nemački psihijatar Lange. On je u svojim istraživanjima došao do rezultata da u 77% jednojajčanih blizanaca postoji podudarno kriminalno ponašanje, dok ta ista podudarnost postoji kod dvojajčanih blizanaca u samo 12%. Usvajanje dece u njihovim ranim godinama omogućuje da vidimo da li se oni kasnije u svojim životima ponašaju kao njihovi biološki roditelji, što znači da veći uticaj ima nasleđe, ili se oni ponašaju kao njihovi usvojitelji, što znači da faktor društvene sredine ima veći uticaj.5

Postoji procena od strane FBI da među 500 serijskih ubica u istoriji Amerike, njih 16 posto su bili usvojeni dok su bili vema mali.

3.1.1.2. Psihološke teorije o ubistvima

Psihopatološke teorije objašnjavaju nastanak kriminaliteta postojanjem duševno bolesne ličnosti. Brojni psihijatri su pokušavali da odrede ovaj pojam.

5 Jovanović, LJ., Jovašević D., Krivično pravo, opšti deo, Policijska akademija, Beograd, 2003;, str., 104.

9

Diplomski rad

Tako je Džejms Pričard govorio o postojanju novog duševnog poremećaja, poznatog pod imenom moralno ludilo, koje ima kriminalne simptome i da zbog nedostatka tzv. moralnog čula dolazi do kriminaliteta.

Iako je opšteprihvaćeno mišljenje da serijske ubice pate od raznih duševnih bolesti, od 1900. godine u SAD-u samo njih 3,6 posto je proglašeno nesposobnim za suđenje, zbog duševne bolesti. Rezultati istraživanja pokazuju da psihopatološke teorije treba uzimati s dosta rezerve, jer veliki broj ubistava bude izvršen od strane onih osoba koje u vreme izvršenja dela ne pate ni od jednog oblika duševne bolesti.

U psihološki teorije spadaju: teorije inteligencije, Ajzenkove teorije ličnosti, teorije kontrole, psihoanalitičke teorije i teorije frustracije.

Teorija inteligencije se bazira na pretpostavci da niska inteligencija dovodi do vršenja svih kaznenih dela, pa i onih najtežih (ubistva). Usled smanjene inteligencije određena lica nisu u stanju shvatiti društvene vrednosti, pa samim tim i ne poštuju pravne norme kojima se štite vrednosti, poput života i imovine. Ocem teorije inteligencije smatra se profesor Godard. Smatrajući da se slaboumnost nasleđuje, predlagao je sterilizaciju takvih pojedinaca kao vid preventivne politike.

Hartman i Braun su, proučavajući osuđenike zatvora u Ilinoisu, u razdoblju od 1930. do 1936. godine, došli do rezultata da njihova inteligencija odgovara dobu deteta od 13 godina i 11 meseci.

Kao kritika se može istaći da je ova teorija bazirana na malom broju ispitanih slučajeva, uz retko primenjivanje kontrolnih grupa. Postoje kontradiktorni rezultati kod određenih istraživanja. Takođe, poznati su slučajevi običnih ubistava, ali i serijskih ubica koji su imali visok stepen inteligencije, pa ih ona nije "sprečila" da čine takva dela.

Britanski psiholog Hans Ajzenk smatra da kriminalitet nastaje delovanjem kako bioloških, tako i socijalnih činioca, povezujući ih pri tom s razvojem ličnosti pojedinca. Prema njemu, svi ljudi se ponašaju u skladu s unutrašnjim i spoljašnjim stimulusima, pri čemu će ponašanja varirati od: intenziteta stimulusa, stanja uma, situacije i mnogih drugih okolnosti. Ukoliko postoji nepovoljan uticaj sredine, uz postojanje genetskih predispozicija, javlja se sklonost kriminalnom ponašanju, što vremenom može postati stil života.6

Ajzenk je podelio sve ljudske osobine u tri kategorije: ekstrovertnost - introvertnost, neuroticizam i psihoticizam. Kriminalitet je povezivan s neuroticizmom, psihoticizmom i ekstrovertnošću, dok se oni ljudi, koji su introvertni s malim udelom neuroticizma i psihoticizma, ponašaju u skladu sa društvenim normama i imaju malu šansu da postanu kriminalci. Najviše je s nasiljem prema drugima povezivana kategorija ljudi koji imaju psihoticizam. Iz ovoga proizlazi da oni imaju najviše šansi i da izvrše kazneno delo ubistva.

Teorija kontrole je stvorena korišćenjem testa MMPI. Ova teorija se bazira na tome da se nasilje javlja kada je težnja za njegovom ispoljavanjem veća od

6 Marković, I, Osnovi kriminologije, Pravni fakultet, Banja Luka, 2010;, str., 162.

10

Diplomski rad

sposobnosti individue da je kontroliše. Pravi se razlika između kontrolisanih i nekontrolisanih individua.

Kako su kod nekontrolisanih individua slabi inhibitori, koji treba da kontrolišu pojavu agresivnosti, oni na najmanju provakaciju reagiraju ispoljavanjem nasilja u raznim oblicima. Kod kontrolisanih su inhibitori vrlo razvijeni, što sprečava nasilno ponašanje. Ukoliko je provokacija vrlo jaka ili ukoliko ona traje duži vremenski period, moguće je da se i kontrolisane individue ponašaju agresivno, pri čemu se veliki broj agresivnog ponašanja završava smrtnim ishodom (ubistvom).

3.1.1.3. Psihoanalitička teorija

Teorija Sigmunda Frojda je poslužila u objašnjenju ponašanja ubica (3). U svom delu "Ego i Id“, Frojd je tvrdio da pored instikta života (Eros), postoji i instikt smrti (Tanatos), koji predstavlja destruktivnu silu. Smatrao je da se većina ljudi nalazi između ova dva nagona, koji se nalaze u nekoj vrsti borbe. Ukoliko nagon smrti pobedi, rezultat se može manifestovati u samoubistvu ili u ubistvu. S obzirom na to da je agresija direktan izdanak nagona smrti, čovek ne može mnogo učiniti kako bi sprečio uništavanje sebe ili nekog drugog lica.7

Osećanje krivice ne nastaje zbog izvršenog kaznenog dela, već kazneno delo nastaje zbog postojanja osećanja krivice. Frojd je primenom psihoanalize težio otkriti izvor jednog ovakvog osećanja. Uzrok jednom ovakvom ponašanju je postojanje Edipovog kompleksa kod pojednih osoba.

Izvršenjem kaznenog dela, izriče se odgovarajuća kazna, koja dovodi do toga da kriminalci budu zadovoljni, jer su se oslobodili pritiskajućeg osećanja krivice. To ne znači da su sva kaznena dela počinjena iz jednog ovakvog osećanja. Iako nije uzeo kao uzorak ljude koji su izvršili ubistvo, njegovi rezultati i shvatanja u vezi zločinca iz osećanja krivice se mogu primeniti i na ubice.

Još jedan Frojdov doprinos razvoju kriminologije, koji se ujedno može koristiti i za objašnjenje ubistva, je teorija simbolizma. Prema ovoj teoriji svaka osoba, stvar ili radnja mogu imati nesvesnu simboličku vrednost i da predstavljaju nešto drugo, što neminovno može uticati na značenje pojedinih krivičnih dela.

3.1.1.4. Teorija frustracije

Pojam frustracije se definiše kao nemogućnost zadovoljenja određenih motiva, nagona, pri čemu se psihološko stanje u kojem se nalazi pojedinac kada ne može zadovoljiti određene motive naziva frustracionom situacijom [3]. Do frustracija može doći zbog raznih prepreka, koje mogu biti: objektivne, fizičke, socijalne, personalne. Do neostvarivanja nagona može doći i zbog postojanja konflikta. Postoje osobe koji ulože dodatne napore kako bi na neki alternativni način ostvarili određene motive, kao i one koje pokušavaju agresivnim putem da dođu do cilja i u nekim slučajevima pribegavaju ubistvu.

7 Stojanović. Z., Krivično pravo (opšti deo), Službeni glasnik, Beograd, 2002;, str., 139.

11

Diplomski rad

3.1.2.Vrste ubistava

Postoje brojne podele ubistva.

Razlikuju se sledeće vrste ubistva:8

1. Namerna ubistva – izvršioci čine sa jasnom motivacijom da počine ubistva;

2. Naručena ubistva – izvršavaju profesionalci uz određenu nadoknadu. Nauka koja se bavi proučavanjem metoda obuke ljudi za ubijanje drugih naziva se kilologija;

3. Serijska i masovna ubistva – kada ubica počini više ubistava i4. Nenamerna ubistva.

Vrste ubistava s obzirom na ubijenu osobu su:1. infanticid ili ubistvo dece;2. patricid ili ubistvo oca;3. matricid ili ubistvo majke;4. fratricid ili ubistvo brata ili sestre i5. genocid.

Krivično delo čiji je počinitelj pokušao ubistvo, ali nije uspeo prouzrokovati smrt neke osobe se u mnogim zakonodavstvima tretira kao ubistvo u pokušaju ili pokušaj ubistva.

Krivično delo prilikom koga je počinitelj nameravao izazvati teške telesne ozlede, ali kao posledicu uzrokovao smrt druge osobe se, obično, ne tretira kao ubistvo ili pokušaj ubistva nego kao kvalifikovane oblike teške telesne povrede.

Ubistvo psihotičnih čini manji deo ubistava (oko 1/5). Pri tome treba razlikovati dve mogućnosti ili se radi o duševnoj bolesti trajnijeg karaktera ili o čoveku koji nije duševni bolesnik, ali je u vreme ubistva bio u prolaznom patološkom stanju koje bi moglo da se klasifikuje kao psihotično stanje. Uvek se, za svako pojedinačno krivično delo, mora utvrditi u kakvom je stanju počinilac bio u vreme učinjenja dela. Mora se odbaciti predrasuda da je sve što učini duševni bolesnik nenormalno, a sve što učnini zdrav čovek normalno.

Pokušaj samoubistva izvršioca ubistva ili pokušaja ubistva nisu česta pojava. Samoubilačko ponašanje se obično sreće u slučajevima kad je izvršeno ili pokušano ubistvo bliske osobe. Veštak psihijatar može na sudu biti pitan da li je pokušaj samoubistva kod ubice bio „ozbiljan” ili nije.

Ubistvo je protivpravno lisenje zivota drugog lica.To lisenje ili unistenje zivota moze biti izvrseno na veoma razlicite nacine,pod razlicitim uslovima I okolnostima,sa umisljajem ili iz nehata I sa razlicitim pobudama u okviru umisljaja.

S obzirom na to postoji vise vrsta razlicitih ubistava koja bi se mogla kvalifikovati u tri grupe,I to:

1)obicno ubistvo,

8 Simonović, B., Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, 2004;, str., 205.

12

Diplomski rad

2)kvalifikovana(teska)ubistva,3)privilegovana(laka)ubistva.

3.1.2.1.Obično ubistvo

Obicno ubistvo postoji kad je prouzrokovano umisljajno lisenje zivota drugog lica pri cemu ne postoje posebne okolnosti koje ga cine teskim ili lakim.

Objekt napada je covek kao zivo ljudsko bice,tj.njegov zivot.Zivot pocinje od

momenta radjanja I traje do momenta nastupanja smrti.Prema tome,I napad na zivot,odnosno njegovo unistenje moze biti izvrseno u tom periodu.Medjutim,pitanje se postavlja koji je to momenat radjanja,a koji je momenat smrti.I jedan I drugi momenat su diskutabilni.

Radnja izvrsenja kod krivicnog dela ubistva moze biti veoma raznovrsna po

delatnostima,nacinima njihovog izvodjenja I sredstvima.Zbog teskoce da odredi radnju precizno,a da pri tome ne ispusti neku delatnost,zakonodavac I nije utvrdio krivicno delo prema radnji,vec prema posledici.Iz zakonskog izraza”Ko drugoga lisi zivota” zakljucujemo da je radnja izvrsena svaka delatnost kojom se prouzrokuje smrt drugog lica.

Iz ovako odredjenog pojma radnje jasno proizilazi da se ubistvo moze izvrsiti

kako cinjenjem tako I necinjenjem.Necinjenjem se moze prouzrokovati smrt drugog lica samo onda kada je postojala duznost na cinjenje kojom bi se sprecilo nastupanje smrti.Tako,npr.ubistvo se moze izvrsiti nedavanjem hrane ili lekova od strane lica koja su duzna da se staraju o nemocnom ili bolesnom licu,neuklanjanjem prepreka ili opasnih stvari i materija od strane lica koja su duzna da to cine po sluzbenoj duznosti ili po osnovu radne obaveze odnosno od strane lica koja su stvorila opasne situacije ili prepreke ili su vlasnici,drzaoci,ili rukovaoci opasnih stvari i materija.9 Delatnosti cinjenja su veoma brojne i raznovrsne I mogu se vrsiti na razne nacine.

S obzirom na nacin izvodjenja delatnosti ubistvo se moze izvrsiti direktnim, indirektnim, fizickim i psihickim dejstvom.

Direktan ili neposredan nacin ubistva postoji kad ucinilac svojom delatnoscu

prouzrokuje smrt drugog lica upotrebom vatrenog oruzija ili orudja, trovanjem, vesanjem, zadavljenjem, razbijanjem glave, guranjem u provaliju, ponor ili duboku i brzu vodu, itd.

Indirektno ubistvo vrsi se tako sto se pored radnje izvrsioca posredstvom

mehanizma I raznih sredstava koriste I radnje drugih lica,pa I same zrtve u prouzrokovanju posledice odvijanjem srafova na tockovima vozila kojim zrtva treba da upravlja ili da se vozi,podsecanjem grana na drvetu na koje treba da se popne,slanjem paketa sa eksplozivnim mehanizmom koji se aktivira njegovim otvaranjem,zamenjivanjem leka otrovnim materijalom ili loz ulja obojenim lakim benzinom ili drugom lako zapaljivom tecnoscu,itd. Stvaraju se uslovi da se delatnoscu zrtve ili drugog lica prouzrokuje smrt.10

9 Marković, I, Osnovi kriminologije, Pravni fakultet, Banja Luka, 2010;, str., 92.10 Babić M, Krivično pravna zaštita ljudskog života, Pravni fakultet, Banja Luka,1997;, str., 158.

13

Diplomski rad

Fizicko prouzrokovanje smrti, koje je inace najcesce u praksi, ostvaruje se

veoma razlicitim sredstvima: vatrenim i hladnim oruzjem, orudjima, raznim predmetima, otrovima, strujom, zapaljivim ili zagusljivim hemijskim sredstvima, bakterioloskim i radioloskim sredstvima,itd.Svim ovim sredstvima se deluje na telo I zivotne funkcije coveka.

Psihicko prouzrokovanje smrti se vrsi izazivanjem uzbudjenja-straha,prepasti

ili zalosti u takvom stepenu koji ima karakter soka,podobnog da blokira rad srca ili prekine drugu zivotnu funkciju.Ovakva ubistva se retko otkrivaju I jos teze dokazuju sto ih cini perfidnijim.

Posledica se sastoji u nastupanju smrti lica prema kome je preduzeta delatnost lisenja zivota,odnosno propustena duzna delatnost da se spreci nastupanje smrti prema licu kome je ona pretila.Posledica smrti moze nastupiti odmah posto je radnja izvrsena,a moze I kasnije,posle kraceg ili duzeg vremena.U ovom drugom slucaju potrebno je da izmedju radnje I ovako nastale smrti postoji uzrocna veza,kao I to da je ta posledica bila obuhvacena umisljajem izvrsioca.

Utvrdjivanjem uzrocne veze izmedju radnje I posledice smrti,posebno u slucaju njenog kasnijeg nastanka,nije uvek jednostavna stvar.Postojanje neke teske ili opasne bolesti,naknadne povrede ili zaraze,mogu doprineti nastanku ove posledice ili je cak uzrokovati.Dejstvo tih faktora,kao I naknadno dejstvo samog izvrsioca radnje u cilju prikrivanja dela(u slucaju dolusa generalisa)treba da bude objektivno procenjeno.Ako bi naknadna povreda ili teska bolest bila smrtonosna I van dejstva radnje tada se kida uzrocna veza.Ali,ako ovi faktori samo dopunjuju dejstvo radnje,tok uzrocnosti se ne prekida,vec pojacava kao voda posle sliva reka.Za postojanje ubistva potrebno je da je lisenje zivota izvrseno protivpravno.Nema krivicnog dela ubistva ako je do lisenja zivota doslo u nuznoj odbrani ili krajnjoj nuzdi,vrsenju duznosti na poslovima javne I drzavne bezbednosti,kada propisi sluzbe to dozvoljavaju ili zahtevaju.To isto vazi I u pogledu vrsenja vojne sluzbe ili zadataka u posebnim uslovima povecane opasnosti.

Ako ne dodje do nastupanja posledice smrti tada umesto svrsenog postoji pokusaj ubistva.Izvrsilac krivicnog dela moze biti svako lice.

VINOST-Za izvrsenje ovog krivicnog dela potreban je umisljaj,direktni ili eventualni.Kazna je zatvor najmanje pet godina.Saucesnik u izvrsenju ovog dela koji otkrije delo izvrsioca ili organizatora,moze se blaze kazniti.

3.1.2.2.Kvalifikovana-teška ubistvaKvalifikovano ili tesko ubistvo postoji kada je umisljajno ubistvo izvrseno na

takav nacin,pod takvim okolnostima I prema takvom licu koji mu daju veci stepen tezine I opasnosti za koje zakon propisuje teze kaznjavanje.

Postoji vise oblika teskog ubistva prema: 1)Nacinu izvrsenja,2)Pobudama ucinioca,3)Okolnostima izvrsenja I posledici,4)Osobenosti pasivnog subjekta.Kada se u radnjama ucinioca stekne vise kvalifikatornih okolnosti ubistva od koje neki od njih ostanu u pokusaju,sud je duzan da u pravnu kvalifikaciju pored toga sto ce

14

Diplomski rad

uneti kvalifikovane oblike krivicnog dela unese I da su neki od njih ostali u pokusaju.

Teska ubistva prema nacinu izvrsenja su :1)Ubistva na svirep nacin 2)Ubistva na podmukao nacin.

1) Ubistvo na svirep nacin je lisenje zivota drugog lica na takav nacin kojim se zrtvi nanose prekomerne nepotrebne psihicke I fizicke patnje I bolovi velikog intenziteta.Buduci da je svako lisenje zivota praceno nanosenjem bola I izazivanjem straha,kod ovakvog dela bolovi I patnje se nanose s ciljem da se sto vise namuci zrtva pa oni po intenzitetu I trajanju prevazilaze bolove I patnje koje prate obicno ubistvo.Za postojanje ovog dela potrebno je da su ove delatnosti objektivno okrutne I stravicne kao I da je zrtva u svesnom stanju tako da dozivljava I trpi njihovu surovost uz veliki bol,strah I patnju.Pored toga,potrebno je da je ucinilac dela svestan surovih I necovecnih akata koje voljno preduzima.

2) Ubistvo na podmukao nacin je lisavanje zivota drugog lica na prikriven,potajan ili lukav nacin.Napad na zivot zrtve se preduzima u trenutku kada ona to ne ocekuje pa nije spremna na odbranu.Za izvrsenje dela koristi se poverenje zrtve prema uciniocu dela koje se zasniva na srodstvu,prijateljstvu,ljubavi,postovanju,ugledu.Podmuklost se manifestuje kroz objektivne(delo se preduzima potajno I prikriveno)I subjektivne(zla namera ucinioca)elemente.

Teska ubistva s obzirom na pobude izvrsioca su:11

1) Ubistvo iz koristoljublja,2)Ubistvo radi izvrsenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela i 3)Ubistvo iz bezobzirne osvete I drugih niskih pobuda.

1) Ubistvo iz koristoljublja je lisavanje zivota drugog lica u nameri da se dodje do prekomerne I nepotrebne imovinske koristi za sebe ili za drugo fizicko ili pravno lice.Pobuda koja ucinioca motivise na preduzimanje radnje izvrsenja se javlja u vidu pohlepe,pozude za prekomernim I nepotrebnim sticanjem I uvecanjem materijalne koristi odnosno sprecavanjem njenog umanjena.Ovde se ne radi o ubistvu radi zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba.Za postojanje dela je bitno da se radnja izvrsenja preduzima u navedenoj pobudi,bez obzira da li je ona ostvarena u konkretnom slucaju.

2) Ubistvo radi izvrsenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela je lisenje zivota drugog lica kako bi se omogucilo ili olaksalo izvrsenje nekog dela ili da bi se prikrilo ranije izvrseno krivicno delo uklanjanjem nekog lica kao svedoka,saucesnika ili ostecenog.Ovo delo ima dva vida.Prvi vid postoji kada se lisava zivota lice kako bi se uklonilo kao prepreka,smetnja za izvrsenje planiranog krivicnog dela.Ovo delo ne mora da bude izvrseno,ali njegovo izvrsenje mora da predstavlja pobudu na izvrsenje ubistva.Ako je planirano krivicno delo izvrseno ili pokusano,a za pokusaj se kaznjava,tada postoji sticaj izmedju ubistva I tog drugog dela.Drugi vid postoji kada se drugo lice(svedok,zrtva ili saucesnik)lisava zivota da bi se uklonilo kao svedok ranije izvrsenog krivicnog dela.Za postojanje dela je bez znacaja je da li je ranije izvrseno krivicno delo otkriveno ili nije,kao I u kom je svojstvu ucinilac ovog dela ucestvovao u ranijem delu:kao izvrsilac ili saucesnik.

11 Marković, I, Osnovi kriminologije, Pravni fakultet, Banja Luka, 2010;, str., 118.

15

Diplomski rad

3) Ubistvo iz bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda je lisavanje zivota kome ucinilac pristupa iz bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda bez obzira da li su ove pobude u konkretnom slucaju I ostvarene.

Ubistvo iz bezobzirne osvete je lisavanje zivota drugog lica iz egoistickih I

samozivih pobuda koje karakterisu ucinioca kao bezosecajnu I asocijalnu licnost.Ovde ucinilac lisava zivota drugo lice zato sto je njemu ili njemu bliskom licu pre toga nanelo izvesno zlo koje je po svom karakteru,prirodi,tezini I znacaju u znacajnoj meri manje od ubistva kojim ovaj uzvraca.Dakle ovog dela nema ako je zlo koje je naneto od ubijenog bilo veliko,srazmerno posledici smrti kojom uzvraca ucinilac dela jer bezobzirna osveta znaci znatnu nesrazmeru izmedju zla koje je ucinjeno i lisenje zivota tako da se na osnovu takvog povoda nikako ne moze opravdati.12

Ubistvo iz drugih niskih pobuda postoji kada se lisenju zivota drugog lica

pristupa radi zadovoljavanja amoralnih teznji,niskih strasti I nastranosti kao sto je ubistvo iz ljubomore,mrznje,pakosti,nacionalne,polne,etnicke ili rasne netrpeljivosti,radi zadovoljavanja nastranih seksualnih prohteva.

Tesko ubistvo s obzirom na osobenosti pasivnog subjekta jesu:1)Ubistvo

sluzbenog ili vojnog lica pri izvrsenju sluzbene duznosti,2)Ubistvo deteta ,3)Ubistvo bremenite zene 4)Ubistvo clana svoje porodice koje je prethodno zlostavljano.

Ubistvo sluzbenog ili vojnog lica se sastoji u umisljajnom lisenju zivota lica

koje ima ovo svojstvo upravo u vezi sa vrsenjem sluzbene duznosti koje obavlja.Kvalifikatorna okolnost dela je svojstvo pasivnog subjekta koji se lisava zivota u vezi,povodom I dok se nalazi na sluzbenoj duznosti.Umisljaj ucinioca mora da obuhvati svest o svojstvu pasivnog subjekta I nameru da ga upravo I lisi zivota u vezi sa sluzbenom duznoscu koju namerava da vrsi ili je neposredno vrsi.

Ubistvo deteta je protivpravno lisenje zivota lica koje u vreme preduzimanja

radnje izvrsenja nije navrsilo 14 godina zivota.Uzrast zrtve predstavlja kvalifikatornu okolnost pa je za postojanje dela potrebno da je ucinilac svestan da radnju lisenje zivota preduzima upravo prema licu koje ima ovakav uzrast.

Ubistvo bremenite zene je protivpravno lisenje zivota zenkog lica koja je

trudna,bremenita sto uciniocu dela mora biti poznato u vreme preduzimanja radnje izvrsenja.

Poslednji oblik teskog ubistva postoji kada se umisljajem ucinilac lisi zivota

clana svoje porodice I to posto ga je krace ili duze vreme prethodno fizicki ili psihicki zlostavljao.Ovde se dakle radi o svojstvu pasivnog subjekta kao kvalifikatornoj okolnosti koga je ucinilac visekratno zlostavljao(nanosenjem fizickog ili psihickog bola,patnje,nelagodnosti),odnosno prema kome je ucinilac ubistva preduzimao razlicite akte nasilja u porodici.

Izvrsilac dela moze da bude svako lice a u pogledu krivice potreban je umisljaj.Za ubistvo jednog lica saucesnici mogu biti proglaseni krivim za razlicite

12 Simović, M., Krivično procesno pravo uvod i opšti dio, Bihać, 2005;, str., 114.

16

Diplomski rad

oblike teskog ubistva.Za ovo delo propisana je kazna zatvora od najmanje 10 godina ili kazna zatvora od trideset do cetrdeset godina.

Za ovo krivicno delo je propisan redovni postupak,a krivino gonjenje se

preduzima po sluzbenoj duznosti.Za ovo delo je nadlezan okruzni sud. Ovo je krivicno delo pod istim nazivom predvidjeno u Krivicnom zakonikom

Republike Crne Gore u clanu 144.

3.1.2.3.Privilegovana - laka-ubistva

U privilegovana (laka) ubistva spadaju:1)Ubistvo na mah 2)Ubistvo deteta pri porodjaju 3)Lisenje zivota iz samilosti 4)Nehatno lisenje zivota 5)Nedozvoljen prekid trudnoce

4.Teško ubistvo

4.1.Pojam i klasifikacija teškog ubistva

U članu 114. propisano je krivično delo teškog ubistva koje ima više oblika (tač. 19). Pored elemenata krivičnog dela koji ulaze u osnovni oblik krivičnog dela, kao dopunski elemenat mora biti ostvarena neka od propisanih kvalifikatornih okolnosti koje ce vezuju za način izvršenja, motiv, ili za pasivni subjekt.

Jedan od oblika teškog ubistva jeste ono koje je izvršeno na svirep ili podmukao način (tačka 1). Kod ubistva na svirep način pojam svireposti ce

17

Diplomski rad

određuje objektivnosubjektivno. To znači da je za postojanje ovog oblika ubistva potrebno da ce žrtvi nanose nepotrebne patnje (one koje prevazilaze patnje koje prate svako lišavanje života), a što zavisi od konkretnog slučaja. Patnje mogu biti i psihičke, a ne samo fizičke. Pored toga, kod učinioca mora postojati svest o tome, odnosno da on hoće da muči žrtvu, ili čak i da uživa u tome. Sporno je pitanje da li ovaj oblik ubistva, upravo s obzirom na subjektivnu komponentu svireposti, može biti izvršen i sa eventualnim umišljajem. Činjenica da učinilac no pravilu postupa hladnokrvno i sa uživanjem muči žrtvu, da pri tome često postupa sistematično i sl. isključuju eventualni umišljaj. Međutim, možda ce može prihvatiti i mišljenje da u nekim situacijama učinilac žrtvi svesno nanosi teške telesne povrede koje su praćene teškim bolovima i patnjama, a da je svestan da nastavljanjem mučenja može prouzrokovati smrt žrtve na na to pristaje (tako VSS, Kž. 914/72).13 No, to su ipak izuzetne situacije i no pravilu za ovaj oblik teškog ubistva potreban je direktni umišljaj. Unakaženje tela nakon nastupanja smrti, tj. mrcvarenje leša, iako ukazuje na svirepost učinioca, samo no sebi nije dovoljno za postojanje ovog oblika teškog ubistva.

Za ubistvo na podmukao način takođe mora biti ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. Ha objektivnom planu potrebno je" da ce radi o posebno prikrivenom, odnosno potajnom načinu preduzimanja1 radnje, a na subjektivnom planu potrebno je da kod učinioca bude posebno izražena lukavost, prevarno postupanje, kao i zloupotreba poverenja žrtve ili njene bezazlenosti. Ha primer, to bi moglo biti ubistvo supružnika za vreme spavanja, trovanje žrtve pozvane kao gosta, ubistvo iz zasede s tim da je žrtva na prevaren način namamljena na određeno mesto i sl. U svakom slučaju, iako neki načini izvršenja ukazuju na ubistvo na podmukao način (npr. ubistvo trovanjem), to samo no sebi nije dovoljno već je neophodno da postoji i neki dodatni elemenat koji ukazuje da je ubistvo izvršeno na podmukao način. Postoje i specifične situacije gde ce na osnovu okolnosti konkretnog slučaja može zaključiti da postoji podmuklost kao kvalifikatorna okolnost. Tako, na primer, učinilac koji je nakon fizičkog obračuna sa žrtvom, prethodno uzevši nož sa stola pokrivši ga kuhinjskom keceljom, ponudio ruku žrtvi u znak navodnog pomirenja i dok ce sa njim rukovao sa tri udarca nožem lišio je života, izvršio je ubistvo na podmukao način (BBC, K. br. 356/66). Sudska praksa uzima da je subjektivni elemenat ubistva na podmukao način ostvaren i onda kada učinilac smišljeno vrši krivično delo u situaciji kada ce žrtva tome ne nada i kada ne može da pruži nikakav otpor (VSS, Kž. 152/86).

Odredba tačke 2. predviđa ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju. To znači da je lišavanju života potrebno da prethodi nasilničko ponašanje. Prilikom utvrđivanja pojma nasilničkog ponašanja treba imati u vidu kako je taj pojam određen kOd istoimenog krivičnog dela iz člana 344. KZ. No, taj pojam nije identičan u ova dva slučaja. Između ostalog, ovde ce ne traži sklonost ka takvom ponašanju, a s druge strane, nasilničko ponašanje mora biti bezobzirno. I sudska praksa traži da oblici nasilja objektivno prevazilaze uobičajenu meru nasilja koja je inače česta prilikom izvršenja krivičnog dela ubistva, tako da cravi razliku između nasilničkog i bezobzirnog nasilničkog ponašanja (VSS, Kž. 1362/88). Za ocenu da li postoji bezobzirno nasilničko ponašanje važne su i okolnosti koje su uticale na odluku učinioca da izvrši ubistvo, s tim što ce radi o pravnoj, a ne činjeničnoj oceni. Bezobzirnost ce inače ispoljava i u tome što učinilac pokazuje krajnju

13 Babić M, Krivično pravna zaštita ljudskog života, Pravni fakultet, Banja Luka,1997;, str., 139.

18

Diplomski rad

ravnodušnost prema tuđim dobrima, što delo vrši iz obesti, iz rušilačkih nagona i što za vršenje ubistva žrtva ne daje nikakav povod.

Kao oblik teškog ubistva predviđeno je i ubistvo pri čijem ce izvršenju sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica (tačka 3). Za postojanje ovog oblika teškog ubistva presudan je način izvršenja, kao i upotrebljeno sredstvo. Potrebno je da je pored ubistva jednog lica, doveden u (konkretnu) opasnost život najmanje još jednog lica. Osim objektivne strane, kod učinioca mora postojati: umišljaj kako u odnosu na krivično delo ubistva, tako i u odnosu na dovođenje u konkretnu opasnost života još nekog lica. Umišljaj učinioca je upravljen na to da dovede u opasnost život još nekog lica, a ne da ga liši života. Iako ce čini da načelno gledajući ovde ne bi trebalo da bude problema, oni postoje u sudskoj praksi. Tu treba razlikovati dve situacije. Prva je kada je sasvim izvesno da je u odnosu na drugo lice postojao pokušaj. Svakako, dovršeno ubistvo jednog lica ne konsumira pokušaj ubistva drugog lica, ali je u praksi sporno da li će ce raditi o ovom obliku teškog ubistva (kao što smatra VSS, Kž. 844/91), o pokušaju ubistva više lica (član 114. tačka 6), ili o sticaju dovršenog i pokušanog ubistva. Poslednje rešenje treba odbaciti, jer ako je za kvalifikovani oblik dovoljno manje (umišljajno dovođenje u opasnost nekog lica), onda tim pre on postoji kada je ostvareno više, tj. kada je ostvaren pokušaj ubistva u odnosu na to lice (što konsumira dovođenje života u opasnost).14 Argumentum a fortiori je ovde utoliko više ubedljiv ako ce ima u vidu da bi sticaj značio privilegovanje učinioca s obzirom na kaznu koju bi bilo moguće izreći u jednom i u drugom slučaju. Mada opredeljivanje za jedan ili drugi kvalifikovani oblik nema veći praktični značaj, prednost u ovom slučaju treba dati teškom ubistvu iz tačke 6. Mogućnost ublažavanja kazne koja bi u tom slučaju postojala zato što bi ce delo kvalifikovalo kao pokušaj ubistva više lica (ako je samo jedno lice lišeno života), ne bi bilo opravdano koristiti. To važi samo u slučaju ako je, s obzirom na umišljaj učinioca, izvesno da je postojao pokušaj ubistva drugog lica. U drugoj situaciji ce radi o tomeda nije utvrđena usmerenost umišljaja na pokušaj ubistva drugog lica. Onda kada postoji sumnja u tom pogledu, treba ce opredeliti za teško ubistvo iz tačke 3. Ha primer, ako izvršilac bacanjem bombe liši života lice A u čijoj ce neposrednoj blizini nalazilo lice B koje bude samo ranjeno, ako ce iz okolnosti slučaja ne može utvrditi da je postojao pokušaj ubistva lica B, treba uzeti da ce radi o umišljajnom dovođenju u opasnost života lica B.

Moguć je i pokušaj ovog kvalifikovanog oblika ubistva u kom slučaju izostaje posledica u odnosu na lice koje ce htelo lišiti života, a u odnosu na drugo lice posledica ce ogleda u dovođenju u konkretnu opasnost njegovog života.

KZ kao kvalifikovani oblik ubistva predviđa lišavanje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe (tačka 4). Ranije rešenje koje je ovaj oblik teškog ubistva predviđala kao imovinsko krivično delo nije prihvatljivo. Iako ce radi o višeobjektnom krivičnom delu, ovde je dominantno lišavanje života, tj, ubistvo, a činjenica da ce to čini pri vršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe predstavlja kvalifikatornu okolnost.

14 Jovanović, LJ., Jovašević D., Krivično pravo, opšti deo, Policijska akademija, Beograd, 2003;, str., 167.

19

Diplomski rad

Odredba tačke 5. predviđa više kvalifikatornih okolnosti vezanih za pobude učinioca (koristoljublje, izvršenje ili prikrivanje drugog krivičnog dela, krvna osveta, bezobzirna osveta, druge niske pobude).

Koristoljublje postoji onda kada učinilac delo vrši radi pribavljanja (sebi ili drugome) određene ne samo imovinske, već bilo kakve materijalne koristi. Ona može da ce ojleda i u sprečavanju materijalnog gubitka. Sporno je da li postoji ovaj oblik ubistva snda kada ce ono vrši radi obezbeđivanja sredstava za osnovne egzistencijalne potrebe učinioca, odnosno njegove porodice. U teoriji ce ističe i argument da je za postojanje koristoljublja potrebno da je učinilac postupao iz pohlepe za korišću, a ne radi zadovoljavanja nekih svojih osnovnih materijalnih potreba. Takav stav ce ne može prihvatiti. Nema opravdanja za takvo sužavanje pojma koristoljublja. Naprotiv, višeeargumenata ide u prilog shvatanju zastupanom u sudskoj praksi da i u tim slučajevima postoji ovo krivično delo.15 Ta okolnost može biti od značaja samb tgrilikom odmeravanja kazne. Inače, ostvarivanje materijalne koristi može ce izvršenjem ubistva postići manje ili više direktno (primanjem naknade za izvršeno ubistvo, ubistvom poverioca), tako i indirektno (ubistvom lica koje predstavlja prepreku da učinilac stekne na legalan način neku imovinu).

U vezi sa tim, treba praviti razliku između ovog oblika teškog ubistva i prethodnog kvalifikovanog oblika iz tačke 4. Osnovna razlika je u tome što prethodni oblik postoji onda kada do lišavanja života dođe pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe, tj. kada ce primenjuje sila ili pretnja radi neposrednog oduzimanja, ili zadržavanja, tuđe pokretne stvari. U slučaju da su ispunjeni i elementi prethodnog kvalifikovanog oblika, radiće ce o prividnom idealnom sticaju i no odnosu specijaliteta treba prednost dati ubistvu iz tačke 4. Tu ce radi i o svojevrsnom alternativitetu, ali gde s obzirom na odnos specijaliteta ipak nije svejedno kako he ce izvršiti pravna kvalifikacija. S obzirom na to da je zaprećena identična kazna, praktični značaj ovog pitanja je mali. Za razliku od slučaja kada je ostvareno više kvalifikovanih oblika krivičnog dela, ovde ce to ne bi moglo uzeti u obzir ni kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne, jer je koristoljublje prisutno kod oba kvalifikovana oblika.

Ubistvo radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela postoji u slučaju kada ce ubistvo vrši ili zato da ce prikrije već učinjeno krivično delo (na primer, ubistvo svedoka očevica), ili pak da ce omogući vršenje nekog krivičnog dela (pri čemu to delo ne mora biti izvršeno). Nije od značaja o kojem ce krivičnom delu radi, odnosno da li je u pitanju srodno, odnosno neko teško krivično delo. Po prirodi stvari, radiće ce o težim krivičnim delima, ali ovaj kvalifikovani oblik postoji i onda kada je u pitanju i neko krivično delo koje može biti znatno lakše od ubistva.

U pogledu određivanja pojma bezobzirne osvete problem predstavlja razgraničenje između obične i bezobzirne osvete. Osnovni kriterijum za razlikovanje jeste nesrazmera između nanetog zla i onoga koje ce vrši kroz osvetu. Ta nesrazmera mora biti izražena, odnosno mora biti očigledna da bi ce radilo o bezobzirnoj osveti. I neke druge okolnosti mogu biti relevantne prilikom ocene da li je osveta bezobzirna (npr. protek veoma dugog vremena od pričinjenog zla, osveta ubistvom lica koje nije imalo nikakve veze sa pričinjenim

15 Jovanović, LJ., Jovašević D., Krivično pravo opšti deo, Policijska akademija, Beograd, 2003;, str., 110.

20

Diplomski rad

zlom i sl.). KZ više ne predviđa kao kvalifikatornu okolnost i krvnu osvetu. Krvna osveta kao oblik privatne reakcije je karakteristična za prošlost, ali ce još zadržala kao redak relikt običajnog prava u nekim delovima naše zemlje. Iako pojam krvne osvete nije nesporan, on bi ce u smislu ovog krivičnog dela mogao odrediti kao lišavanje života samog ubice ili nekog njegovog bližeg ili daljeg srodnika od strane srodnika ubijenog zbog osvete. U nekim slučajevima krvna osveta bi ce mogla kvalifikovati kao bezobzirna osveta, a u nekim bi ce mogla podvesti pod pojam niskih pobuda. U svakom slučaju, intencija zakonodavca nije bila da ubistvo iz krvne osvete ne predvidi kao teško ubistvo, već ce jednostavno radi o činjenici da je taj oblik ubistva i kod nas postao vrlo redak, na ga ne treba posebno propisivati s obzirom da ce može podvesti pod druge, navedene kvalifikatorne okolnosti.

Pokušaj krivičnog dela ubistva iz bezobzirne osvete može biti izvršen samo sa direktnim umišljajem (VSS Kž. I 877/96). I drugi oblici teškog ubistva koji kao kvalifikatorni elemenat sadrže određenu pobudu podrazumevaju, no prirodi stvari, direktan umišljaj. Pobuda i namera kao subjektivna obeležja u biću krivičnog dela da bi u konkretnom slučaju postojala zahtevaju svest i volju jakog intenziteta, te su nespojive sa eventualnim umišljajem.

Osim navedenih, zakon kao kvalifikatornu okolnost navodi i druge niske pobude. Radi ce o generalnoj klauzuli za čije preciziranje ce u obzir moraju uzeti i postojeća moralna vrednovanja određenih pobuda. No, pitanje je da li sve pobude koje ce moralno negativno vrednuju dolaze u obzir da budu smatrane niskim pobudama u smislu ove kvalifikatorne okolnosti. Tako, na primer, mržnja predstavlja moralno negativnu pobudu, ali s obzirom da ce ubistvo često vrši iz moralno negativnih pobuda, na i iz mržnje, radilo bi ce samo o običnom, a ne o teškom ubistvu. Potrebno je da ce na skali negativnog moralnog vrednovanja neka pobuda nalazi visoko da bi ce mogla oceniti niskom u smislu ove kvalifikatorne okolnosti. Gde je ta granica teško je reći, tako da primena ove norme u velikoj meri zavisi od stava sudske prakse. U pogledu nekih pobuda ustalio ce stav u sudskoj praksi da predstavljaju, ili pak da ne predstavljaju niske pobude. Tako, na primer, u pogledu ljubomore, preovladao je stav da ona sama no sebi nije niska pobuda u smislu kvalifikatorne okolnosti. Međutim, ako bi ce radilo o ubistvu muža da bi ce otklonila prepreka za nesmetano održavanje seksualnih odnosa sa njegovom suprugom, odnosno zasnovala vanbračna ili bračna zajednica, to bi ce moglo okarakterisati kao niska pobuda (tako VSS, Kž. 192/92).

Lišavanje života službenog ili vojnog lica takođe predstavlja oblik teškog ubistva (tačka 5). U pogledu određivanja pojma službenog i vojnog lica primenjuju ce odgovarajuće odredbe člana 112 (st. 3. i 6). Za postojanje ovog oblika nužno je da je službeno ili vojno lice lišeno života pri vršenju službene dužnosti. Za razliku od ranijeg rešenja, ne nabrajaju ce određeni poslovi, odnosno dužnosti koje su u vezi sa svojstvom službenog, odnosno vojnog lica. Iako su to i dalje pre svega poslovi državne ili javne bezbednrsti, dužnost čuvanja javnog reda, hvatanja učinioca krivičnog dela ili čuvanja lica lišenog slobode, to mogu biti i drugi poslovi koji ce obavljaju u okviru službene dužnosti od strane vojnog ili službenog lica. Ti drugi poslovi značajno proširuju kriminacnu zonu kod ovog kvalifikovanog oblika. Zbog toga, pasi^ni subjekt kod ovog oblika teškog ubistva može biti bilo koje službeno lice pri vršenju svoje službene dužnosti, a ne samo određena službena lica! što je iz ranijeg rešenja posredno proizilazilo s obzirom da je zakon navodio

21

Diplomski rad

vršenje samo određenih poslova. Ha primer, ovaj oblik teškog ubirtva i prema ranijem i prema sadašnjem rešenju postoji kada učinilac zatečen od strane ovlašćenog službenog lica u vršenju krivičnog dela ispali na to lice, koje je pokušalo da ga uhvati, više projektila iz vatrenog oružja i pri tome ga pogodi (VSS, Kžm. 54/93). Međutim, ranije rešenje nije obuhvatalo vršenje sudijske, tužilačke i sličnih važnih službenih dužnosti i poslova. No, osim tih službenih dužnosti koje ce no svom značaju mogu izjednačiti sa onima koja su ranije bila eksplicitno navedena, ima i onih koje to no svom značaju ne zaslužuju. S druge strane, novo rešenje i dalje zahteva da je ubistvo izvršeno pri vršenju tih poslova, a ne i u vezi sa njima, što bi kod nekih dužnosti, s obzirom na njihovu prirodu i značaj, imalo određeno kriminalnopolitičko opravdanje.16 U svakom slučaju, značaj službene dužnosti pri čijem vršenju je službeno ili vojno lice lišeno života može biti okolnost koja je relevantna za odmeravanje kazne.

Ubistvo deteta i bremenite žene je izjednačeno s obzirom na težnju zakonodavca da pruži pojačanu krivičnopravnu zaštitu deci (kod bremenite žene ta ce zaštita pruža i nerođenom detetu). Umišljaj učinioca mora da obuhvata ove kvalifikatorne okolnosti. Ukoliko postoji pogrešna predstava o uzrastu deteta (tj. učinilac ne zna da pasivni subjekt nije navršio četrnaest godina), ili ne zna za trudnoću žene koju lišava života, postojahe obično ubistvo. Ovde je isto dejstvo kako neotklonjive, tako i otklonjive stvarne zablude, tj. obe isključuju postojanje ovog oblika teškog ubistva. To, međutim, nije smetnja da ce ove okolnosti uzmu u obzir kao otežavajuće okolnosti prilikom odmeravanja kazne za obično ubistvo, s obzirom da one, no pravilu, objektivno čine delo težim u konkretnom slučaju.

Ubistvo člana porodice koje je učinilac prethodno zlostavljao treba posmatrati pre svega u kontekstu krivičnog dela nasilja u porodici (član 194). Ipak, ovde nije neophodno da je prethodno izvršeno to krivično delo. Dovoljno je da je izvršenju dela prethodilo zlostavljanje. No, imajući u vidu pojam zlostavljanja kao nečega što ne sadrži obeležja ni lake telesne povrede i što ce može široko shvatiti (nanošenje fizičkog ili psihičkog bola manjeg intenziteta), kao i smisao ovog oblika teškog ubistva, ne bi bilo dovoljno jednokratno zlostavljanje, većj kontinuirano, sistematsko zlostavljanje člana porodice koji jelišen života. To he, no pravilu, značiti i ostvarenje bitnih obeležja krivičnog dela nasilja u porodici, iako ce zlostavljanje eksplicitno ne navodi u opisu radnje izvršenja tog krivičnog dela. Najteži oblik nasilja u porodici (člavj 194. stav 4) predstavlja krivično delo kvalifikovano težom posledicom, što znači da u odnosu na smrt člana porodice mora postojati nehat.

I najzad, KZ kao teško ubistvo predviđa i umišljajno lišavanje života više lica, pod uslovom da ce ne radi o ubistvu na mah, o ubistvu deteta pri porođaju ili ubistvu iz samilosti (tačka 9). To znači da zakon isključuje ova tri privilegovana oblika ubistva, dok u pogledu drugih umišljajnih ubistava postojanje ovog oblika teškog ubistva dolazi u obzir, tj. nije potrebno da ce radi samo.o nekom ubistvu iz člana 113. (na primer, može ce raditi i o krivičnom delu iz člana 310). Ipak, primena ovog oblika teškog ubistva nije potrebna ukoliko je ostvaren neki drugi oblik teškog ubistva, jer je i inače omogućeno izricanje teže kazne nego za obično ubistvo. Dalje, ako ce radi o ubistvu učinjenom u prekoračenju granica nužne odbrane (ili krajnje nužde), primena ove kvalifikatorne okolnosti, iako bi bila

16 Bačić F, Krivično pravo opći dio, Zagreb , 1986;, str., 118.

22

Diplomski rad

moguća, ne bi bila opravdana. Praktično, potreba za primenom ovog oblika ubistva postoji onda kada je učinjeno dva ili više običnih ubistava.

4.2.Dilema o utvrđivanju postojanja teškog ubistva

Dilema da li je reč o obliku teškog ubistva, ili samo o kaznenoj odredbi, ranije je uglavnom rešavana tako što ce smatralo da je reč o kaznenoj odredbi koja predstavlja izuzetak u odnosu na odredbe za odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela i povrat. S obzirom na način kako je ova norma sada formulisana (to rešenje postoji od 1994. godine) i na njen odnos sa ostalim tačkama člana 114, formalno gledajući radi ce o obliku teškog ubistva, a ne o kaznenoj odredbi. No, ta odredba, ostavljajući no strani pitanje odnosa sa opštim delom, za razliku od one ranije, nije sasvim jasna u pogledu ključnih pitanja. Prvo, moglo bi ce tvrditi da ce u suštini tu ipak i dalje radi o sticaju ubistva koje je podignuto na rang kvalifikovanog oblika, na bi i dalje ostala nerešena neka pitanja kao što je pitanje kako rešiti slučaj kada jedno ubistvo bude dovršeno, a drugo pokušano. Dalje, nije jasno da li sadašnja odredba obuhvata i specijalni povrat. Štaviše, način na koji je formulisana daje osnova za takvo tumačenje koje sužava njenu primenu i onda kada ce radi o sticaju. Naime, govori ce o tome da ovaj oblik teškog ubistva postoji onda kada učinilac sa umišljajem liši života više lica, što ce ne mora shvatiti kao da je učinjeno više umišljajnih ubistava. To bi moglo značiti da je neophodan jedinstveni umišljaj koji bi obuhvatio lišavanje života više lica, da je umišljaj učinioca bio upravljen na to da liši života više lica. To onda zaista i suštinski daje ovom delu karakter posebnog oblika teškog ubistva. Međutim, tako shvaćena, ova odredba ne bi obuhvatala situaciju povrata, kao ni situaciju kada učinilac izvrši više krivičnih dela ubistva koja nisu obuhvaćena istim umišljajem. Ova odredba ce nesumnjivo odnosi na idealni sticaj, kao i na neke slučajeve realnog sticaja (na primer, muž koji je ženu uhvatio u preljubi odluči da prvo ubije ženu, a posle izvesnog vremena i ljubavnika). Ha pitanje li je domet ove odredbe takav da može da obuhvati sve slučajeve izvršenja (međusobno umišljajem nepovezanih) ubistava, na i onda kada ce radi o povratu, što je prema odredbama KZ iz 1951. kao i prema odredbama Krivičnog zakona Srbije do 1991. godine (kada su odlukom Ustavnog suda Jugoslavije prestale da važe) bilo potpuno nesporno, teško je potvrdno odgovoriti. Iako postoje određeni kriminalnopolitički argumenti da ce specijalni povrat kod ubistva proglasi teškim ubistvom, kao i da ce tvrdi da u slučaju izvršenja dva, tri ili više ubistava (ukoliko nedostaje umišljaj da seizvrši ubistvo više lica) primena principa apsorpcije ne dozvoljava odmeravanje adekvatne kazne, ekstenzivno tumačenje postojeće odredbe bi išlo ako ne contra legem, onda sigurno praeter legem, i to na štetu učinioca.17 U prilog tom tumačenju ce navodi ranija sudska praksa i doktrina, ali ce previđa činjenica da ce ona zasnivala na zakonskom rešenju koje je do 1994. godine bilo znatno drugačije. Odustajanje od takvog tumačenja doprinelo bi i lakšem rešavanju pitanja pokušaja kod ovog oblika kvalifikovanog ubistva. Pokušaj ovog teškog ubistva bi postojao u slučaju da je jedno lice lišeno života, ako je ubistvo drugog lica (ili više njih) ostalo u pokušaju ukoliko je umišljaj učinioca bio upravljen na to da liši života više lica. Pokušaj bi postojao i onda kada ni jedno lice ne bi bilo lišeno života, ako je započeta radnja izvršenja koja je bila upravljena na lišavanje

17 Stojanović Z., Perić O., Krivično pravo posebni deo, Beograd, 2009;, str., 58.

23

Diplomski rad

života više lica (na primer, učinilac postavi eksplozivnu napravu u putnički avion koja treba da eksplodira u toku leta, ali do toga ne dođe).

Za sve oblike teškog ubistva kazna je zatvor u trajanju od najmanje deset godina, ili zatvor od trideset do četrdeset godina.

Jedan od oblika teškog ubistva jeste ono koje je izvršeno na naročito svirep ili podmukao način (tač.l.) kod ubistva na svirep način pojam svireposti se određuje objektivno – subjektivno. To znači da je za postojanje ovog oblika ubistva potrebno da se žrtvi nanese nepotrebne patnje (one koje prevazilaze patnje koje prate svako lišovanje života), a što zavisi od konkretnog slučaja. Patnje mogu biti psihičke a ne samo fizičke. Pored toga kod učenica mora postojati svest o tome, odnosno da on hoće da mući žrtvu, ili čak i da uživa u tome. Za postojanje ovog oblika teškog ubistva nije dovoljan bitno koji stepen svireposti. Ubistvo mora biti izvršeno na naročito svirep način, tj. svirepost mora biti posebno izražen. Sporno je pitanje da li ovaj oblik ubistva, upravo s obzirom na subjektivnu komponetne svireposti može biti izvršen i sa eventulanim umišljajem.

Činjenica da učinilac po pravilu postupa hladnokrvno i sa uživanjem muči žrtvu, da pri tome često postupa sistematično i sl. isključuju eventualni umišljaj. Možda se može prihvatiti i mišljenje da u nekim situacijama učinilac žrtvi svesno nanosi teške telesne povrede koje su prađene teškim bolovima i patnjama, a da je svestan da nastavljanjem mušenja može prouzrokovati smrt žrtve pa na to pristaje. No, to su ipak izuzetne situacije i po ravilu za ovaj oblik teškog ubistva potreban je umišljaj. Unakaženje tela nakon nastupanja smrti, tj. krvarenje leša, iako ukazuje na svirepost učinioca, samo po sebi nije dovoljno za postojanje ovog oblika teškog ubistva.

Za ubistvo na krajnje podmukao način takođe mora biti ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. Na objektivnom planu potrebno je da se radi o posebno prikrivenom odnosno potajnom načinu preduzimanja radnje, a na subjektivnom planu potrebno je da kod učinioca bude posebno izražena lukavnost, prevareno postupanje, kao i zloupotreba poverenja žrtve ili njene bezazlenosti. Na primer, to bi moglo biti ubistvo supružnica za vreme spavanja, traganje žrtve pozvane kao gosta, ubistva iz zasede, s tim da je žrtva na prevaran način namamljena na određeno mesto i sl. u svakom slučaju, i ako neki načini izvršenja ukazuju na ubistvo na podmukao način, to samo po sebi i nije dovoljno već je neophodno da postoji i neki dodatni elemenat koji i ukazuje da je ubistvo izvršeno na podmukao način. Postoje i specifične situacije gde se na osnovu okolnosti konkretnog slučaja može zaključiti da posltoji podumklost kao kvalifikatarna okolnost.18 Tako, na primer, u jednom slučaju iz sudske prakse uzeto je da učinilac koji je nakon fizičkog obračuna sa žrtvom, prethodno uzevši nož sa stola, prekrivši ga kuhinjskom keceljom, ponudio ruku žrtvi u znak navodnog pomirenja i dok se sa njima rukovao sa tri udarca nožem lišio je života.

Podmuklost mora biti posebno izražena, tj. zakon govori o krajnje podmuklom načinu, jer izvesna podmuklost, tj. prikrivenost može postojati i kod običnog ubistva.

18 Jovanović, LJ., Jovašević D., Krivično pravo, opšti deo, Policijska akademija, Beograd, 2003;, str., 155.

24

Diplomski rad

Odredba tačke 2. predviđa ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju. To znači da je lišavanje života potrebno da prethodi nasilničko ponašanje. Potrebno je da oblici nasilja objektivno prevazilaze uobičajenu meru nasilja koja je inače česta prilikom izvršenja krivičnog dela ubistva, tako da treba praviti razliku između nasilničkog i bezobzirnog nasilničkog ponašanja. Za ocenu da li postoji bezobzirno nasilničko ponašanje važne su i okolnosti koje su uticale na odluku učinioca da izvrši ubistvo, s tim što se radi o pravnoj, a ne cinjeničnoj oceni. Bezobzirnost se inače ispoljava u tome što učinilac pokazuju krajnje ravnodušnost prema tuđim dobrima, što delo vrši iz obesti iz rušilačkih nagona i što za izvršenje ubistva žrtva ne daje nikakav povod.

Kao oblik teškog ubistva predviđeno je i ubistvo pri čijem se izvršenju sa umišljajem dovede u opasnost život lišelica. Za postojanje ovog krivičnog dela teškog ubistva presudan je način izvršenja, kao i upotrebljeno sredstvo. Potrebno je da je pored ubistva jednog lica, doveden u konkretnu opasnost život više lica. poseban problem predstavlja slučaj kada pored ubistva nekog lica u odnosu na druga lika ubistvo bude pokušano. Svakako dovršeno ubistvo jednog lica nikako ne konsumira pokušaj ubistva drugog lica, ali je sporno da li će se raditi o ovom obliku teškog ubistva, o pokušaju ubistva više lica, ili o slučaju dovršenog i pokušanih ubistava. Poslednje rešenje treba odbaciti jer ako je za kvalifikovani oblik, dovoljno manje, onda tim pre on postoji kada je ostvareno više, tj. kada je ostvaren pokušaj ubistva u odnosu na ta lica. Argumentum a fortiori je ovde utoliko više ubedljiv ako se ima u vidu da bi sticaj značio privilegivanje učinioca s obzirom na kaznu koju bi bilo moguće izreći u jednom i u drugom slučaju. Inače veoma je teško postaviti granicu između umišljajnog dovođenja u opasnost života drugog lica i postojanja eventualnog umišljaja u pogledu lišavanja života tog drugog lica u slučaju kada ubistvo ostane u pokušaju.

Odredba tačke 4 predviđa ubistvo pri izvršenju krivičnogdela razbojništva i razbojničke krađe.

Tačka 5. predviđa više kvalifikatornih okolnosti vezanih za pobude učinioca (koristoljublje, izvršenje ili prikrivanje drugog krivičnog dela, osveta, druge niske pobude).

Koristoljublje postoji onda kada učinilac delo vrši radi pribavljanja određene imovinske koristi. Sporno je da ti postoji ovaj oblik ubistva onda kada se ono vrši radi obezbeđivanja sredstava za osnovne egzistencijalne potrebe učinioca, odnosno njegove porodice. U teoriji se ističe i argument da je za postojanje koristoljublja potrebno da je učinilac postupao iz pohlepe za korišća, a ne radi zadovoljavanja nekih svojih osnovnih mnaterijalnih potreba. Takav stav se teško može prihvatiti. Naprotiv, više argumenata ide u prilog shvatanju zastupanom u sudskoj praksi da u tim slučajevima postoji ovo krivično delo. Ta okolnost može biti od značaja samo pri odmeravanju kazne. Inače, ostvarivanje materijalne koristi može se izvršenjem ubistva postići manje ili više direktno (primanjem naknade za izvršeno ubistvo, ubistvom poverioca tako indirektno (ubistvom lica koja predstavljaju prepreku da učinilac stekne na legalan način neku imovinu).

Ubistvo radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela postoji u slučaju kada se ubistvo vrši ili zato da se prikazuje već učinjeno krivično delo (na primer

25

Diplomski rad

ubistvo svedoka očevidaca) ili pak da se omogući vršenje nekog krivičnog dela (pri čemu to delo mora biti izvršeno). Nije od značaja o kome krivičnom delu se radi odnosno da li je u pitanju srodno odnosno neko teško krivično delo. Po prirodi stvari radiće se o težim krivičnim delima, ali onaj kvalifikacioni oblik postoji i onda kada je u pitanju i neko krivično delo koje može biti znatno lakše od ubistva.

U pogledu određivanja pojma bezobzirne osvete problem predstavlja razgraničenje između obične i bezobzirne osvete. Osnovni kriterijum za razlikovanje jeste nesrazmera između nanetog zla i onda koje se vrši kroz osvetu. Ta nesrazmera mora biti izrašena, odnosno mora biti očigledna da bi se radilo o bezobzirnoj osveti. I neke druge okolnosti mogu biti relevantne prilikom ove ocene da li je osveta bezobzirna prilikom ove ocene da li je osveta bezobzirna (npr. protek veoma dugog vremena od počinjenog zla, osveta ubistva lica koje nije imalo nikakve veze sa počinjenim zlom i sl.). krvna osveta je predviđena kao kvalifikatorna okolnost.

Osim navedenih, zakon kao kvalifikatornu okolnost navodi i druge niske pobude radi se o generalnoj klauzuli za čije preciziranje se u obzir moraju uzeti i postojeća moralna vrednovanja određenih pobuda. No, pitanje je da li bi sve pobude koje se moralno negativno vrednuju dolaze u obzir da budu smatrane niskim pobudama u smislu kvalifikacione okolnosti. Tako na primer mržnja predstavlja moralno negativnu pobudu ali s obzirom da se ubistvo često vrši iz moralne negativnosti pobuda, pa i iz mržnje, radilo bi se samo o običnom a ne teškom ubistvu. Potrebno je da se na skali negativnog moralnog vrednovanja neka pobuda nalazi visoko da bi se mogla oceniti niskom u smislu ove kvalifikatorne okolnosti.19 Gde je ta granica teško je reči, tako da primena ove norme u velikoj meri zavisi od stava sudske prakse. U pogledu nekih pbuda ustaliio se stav u sudskoj praksi i da predstavljaju i li pak ne predstavljanje niske pobude.

Tako u pogledu ljubomorne, prevladao je stav da ona samo po sebi nije niska pobuda u smislu kvalifikatorne okolnosti. Međutim ako bi se radilo o ubistvu muža da bi se otklonila prepreka za nesmetano održavanje seksualnih odnosa sa njegovom suprugom, odnosno zasnovala vanbračna ili bračna zajednica, to bi se prema shvatanju sudske prakse moglo okarakterisati kao niska pobuda.

Lišavanje života službenog ili vojnog lica predstavlja oblik teškog ubistva (čl.114 st.6). Za postavljanje ovog oblika nužno je da je službeno ili vojno lice lišeno života pri vršenju određenih poslova odnosno dužnosti koje su u vezi sa svojstvom službenog odnosno vojnog lica. to su poslovaži javne ili državne bezbednosti, dužnost čuvanja javnog reda, hvatanje učinioca krivičnog dela ili čuvanje lica lišenog slobode. Pasivni subjekat kod ovog oblika teškog ubistva može biti i drugo lice koje na osnovu zakona i li drugih propisa obavlja navedene poslove i dužnosti.

Teško ubistvo će postojati i onda kada je života lišeno dete, maloletno lice ili žensko lice za koje učinilac zna da je bremenito (čl. 114. st. 7.) teško ubistvo će takođe postojati kada je lišeno života član porodice koji je pre izvršenja krivičnog dela bio zlostavljen (čl.114 st. 8).

19 Marković, I, Osnovi kriminologije, Pravni fakultet, Banja Luka, 2010;, str., 205.

26

Diplomski rad

Odredba tačke 9. predviđa ubistvo gde se lišava života više lica, a da se ne radi o ubistvu na mah, ubistvo deteta pri poređaju ili ubistvu iz samilosti.

5.Klasifikacija oblika teškog ubistva

Nepovredivost života čoveka, a time i njegova krivičnopravna zaštita je apsolutna. Od krivičnopravne zaptite se odustaje samo u određenim slučajevima gde je lišavanje života drugog lica jedini način da se zaštiti život, odnosno u slučajevima iskljčenja protivrpanosti (nužna odbrana i krajnja nužda). No, te posebne situacije ne dovode u pitanje osnovno pravilo da se život čoveka štiti od samog početka pa do kraja, bez obzira na njegov kvalitet i forme. Zaštićeno dobro, odnosno zaštitni objekt jeste život čoveka, a napadni objekt koji je istovremeno i objekt radnje jeste čovek

U članu 114. propisano je krivično delo teškog ubistva koje ima više oblika. Pored elemenata koji ulaze u osnovni oblik krivičnog dela, kao dopunski element mora biti ostvarena neka od propisanih kvalifikatornih okolnosti koje se vezuju za način izvršenja, motiv ili za pasivni subjekt.

27

Diplomski rad

5.1.Ubistvo na svirep i podmukao način

Jedan od oblika teškog ubistva jeste ono koje je izvršeno na svirep ili podmukao način. Kod ubistva na svirep način pojam svireposti se određuje objektivno – subjektivno. To znači da je za postojanje ovog oblika ubistva potrebno da se žrtvi nanose nepotrebne patnje tj. one koje prevazilaze patnje koje prate svako lišavanje života, a što zavisi od konkretnog slučaja. Patnje mogu biti i psihičke a ne samo fizičke. Pored toga, kod učinioca mora postojati svest o tome, odnosno da on hoće da muči žrtvu, ili čak i da uživa u tome. Sporno je pitanje da li ovaj oblik ubistva, upravo s obzirom na subjektivnu komponentu svireposti, može biti izvršen i sa eventualnim umišljajem. Činjenica da učinilac po pravilu postupa hladnokrvno i sa uživanjem muči žrtvu, da pri tome često postupa sistematično isključuju eventualni umišljaj. Međutim, možda se može prihvatiti i mišljenje da u nekim situacijama učinilac žrtvi svesno nanosi teške telesne povrede koje su praćene teškim bolovima i patnjama, a da je svestan da nastavljanjem mučenja može prouzrokovati smrt žrtve pa na to pristaje. To su ipak izuzetne situacije i po pravilu za ovaj oblik teškog ubistva potreban je direktni umišljaj. Unakaženje tela posle nastupanja smrti, tj. mrcvarenje leš, iako ukazuje na svirepost učinioca, samo po sebi nije dovoljno za postojanje ovog oblika teškog ubistva.

Za ubistvo na podmukao način takođe mora biti ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. Na objektivnom planu potrebno je da se radi o posebno prikrivenom, odnosno potajnom načinu preduzimanja radnje, a na subjektivnom planu potrebno je da kod učinioca bude posebno izražena lukavost, prevarno postupanje , kao i zloupotreba poverenja žrtve ili njene bezazlenosti. Na primer, to bi moglo biti ubistvo supružnika za vreme spavanja, trvovanje žrtve pozvane kao gosta, ubistvo iz zasede s tim da je žrtva na prevaran način namamljena na određeno mesto... U svakom slučaju, iako neki načini izvršenja ukazuju na ubistvo na podmukao način (npr. ubistvo trovanjem), to samo po sebi nije dovoljno već je neophodno da postoji i neki dodatni elemenat koji ukazuje da je ubistvo izvršeno na podmukao način.20 Postoje i specifične situacije gde se na osnovu okolnosti konkretnog slučaja može zaključiti da postoji podmuklost kao kvalifikatorna okolnost. Tako je, na primer, učinilac koje je posle fizičkog obračuna sa žrtvom, prethodno uzevši nož sa stola pokrivši ka kuhinjskom keceljom, ponudio ruku žrtvi u znak navodnog pomirenja i dok se rukovao sa tri udarca nožem lišio je života, izvršio ubistvo na podmukao način. Sudska praksa uzima da je subjektivni elemenat ubistva na podmukao način ostvare i onda kada učinilac smišljeno vrši krivično delo u situaciji kada se žrtva tome ne nada i kada ne može da pruži nikakav otpor.

5.2.Ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju

Odredba tačke 2. predviđa ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju. To znači da je lišavanju života potrebno da prethodi nasilničko ponašanje. Nasilničko ponašanje mora biti bezobzirno. I sudska praksa traži da oblici nasilja objektivno prevazilaze uobičajenu meru nasilja koja je inače česta prilikom izvršenja krivičnog dela ubistva, tako da pravi razliku između nasilničkog i bezobzirnog nasilničkog ponašanja. Za ocenu da li postoji bezobzirno nasilničko ponašanje važne su i okolnosti koje su uticale na odluku učinioca da izvrši ubistvo,

20 Bačić F, Krivično pravo opći dio, Zagreb , 1986;, str., 209.

28

Diplomski rad

s tim što se radi o pravnoj, a ne činjeničnoj oceni. Bezobzirnost se inače ispoljava i u tome što se radi o pravnoj, a ne činjeničnoj ravnodušnosti prema tuđim dobrima, što delo vrši iz obesti, iz rušilačkih nagona i što za vršenje ubistva žrtva ne daje nikakav povod.

5.3.Ubistvo pri čijem se izvršenju sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica

Kao oblik teškog ubistva predviđeno je i ubistvo pri čijem se izvršenju sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica, tačka 3. Za postojanje ovog oblika teškog ubistva presudan je način izvršenja, kao i upotrebljeno sredstvo. Potrebno je da je pored ubistva jednog lica, doveden u opasnost život najmanje još jednog lica. Osim objektivne strane, kod učinioca mora postojati umišljaj kako u odnosu na krivično delo ubistva, tako i u odnosu na dovođenje u konkretnu opasnost života još nekog lica. Umišljaj učinioca je upravljen na to da dovode u opasnost život još nekog lica, a ne da ga liši života. Iako se čini da je načelno gledajući ova situacija jasna, u sudskoj praksi se javljaju mnoge sporne situacije. Prva je kada je u odnosu na drugo lice postojao pokušaj ubistva. Svakako, dovršeno ubistvo jednog lica ne konsumira pokušaj ubistva drugog lica, ali je u praksi sporno da li će se raditi o ovom obliku teškog ubistva ili o sticaju dovršenog i pokušanog ubistva. Poslednje rešenje treba odbaciti, jer ako je za kvalifikovani oblik dovoljno manje, onda tim pre on postoji kada je ostvareno više, tj. kada je ostvaren pokušaj ubistva u odnosu na to lice. Argumentum a fortiori je ovde utoliko više ubedljiv ako se ima u vidu da bi sticaj značio privilegovanje učinioca s obzirom na kaznu koju bi bilo moguće izreći u jednom i u drugom slučaju. Mada opredeljivanje za jedan ili drugi kvalifikovani oblik nema veći praktični značaj, prednost u ovom slučaju treba dati teškom ubistvu iz tačke 9 (ubistvo više lica). Mogućnost ublažavanja kazne koja bi u tom slučaju postojala zato što bi se delo kvalifikovalo kao pokušaj ubistva više lica, ne bi bilo opravdano koristiti. To važi samo u slučaju ako je, s obzirom na umišljaj učinioca, izvesno da je postojao pokušaj ubistva drugog lica. U drugoj spornoj situaciji se radi o tome da nije utvrđena usmerenost umišljaja na pokušaj ubistva drugog lica.21 Onda kada postoji sumnja u tom pogledu, treba se opredeliti za teško ubistvo iz tačke 3. Na primer, ako izvršilac ubistva bacanjem bombe liši života lice A u čijoj se neposrednoj blizini nalazilo lice B koje bude samo ranjeno, ako se iz okolnosti slučaja ne može utvrditi da je postojao pokušaj ubistva lica B, treba uzeti da se radi o umušljajnom dovođenju u opasnost života lica B.

Moguć je i pokušaj ovog kvalifikovanog oblika ubistva u kom slučaju izostaje posledica u odnosu na lice koje se htelo lišiti života, a u odnosu na drugo lice posledica se ogleda u dovođenju u konkretnu opasnost njegovog života.

5.4.Lišavanje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe

KZ kao kvalifikovani oblik ubistva predviđa lišavanje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe, tačka 4. Iako se radi o višeobjektivnom krivičnom delu, ovde je dominantno lišavanje života, tj., ubistvo, a

21 Jekić, Z., Škulić, M., Krivično procesno pravo, Pravni Fakultet, Istočno Sarajevo, 2005;, str., 102.

29

Diplomski rad

činjenica da se to čini pri vršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe predstavlja kvalifikatornu okolnost.

5.5.Odredba tačke 5 (koristoljublje, izvršenje ili prikrivanje drugog krivičnog dela, krvna osveta, bezobzirna osveta, druge niske pobude)

Odredba tačke 5, predviđa više kvalifikatornih okolnosti vezanih za pobude učinioca (koristoljublje, izvršenje ili prikrivanje drugog krivičnog dela, krvna osveta, bezobzirna osveta, druge niske pobude).

Koristoljublje postoji onda kada učinilac delo vrši radi pribavljanja određene ne samo imovinske, već bilo kakve materijalne koristi. Ona može da se ogleda i u sprečavanju materijalnog gubitka. Sporno je da li postoji ovaj oblik ubistva onda kada se ono vrši radi obezbeđivanja sredstava za osnovne egzistencijalne potrebe učinioca, odnosno njegove porodice. U teoriji se ističe i argument da je za postojanje koristoljublja potrebno da je učinilac postupao iz pohlepe za korišću, a ne radi zadovoljavanja nekih svojih osnovnih materijalnih potreba. Takav stav se ne može prihvatiti. Nema opravdanja za takvo sužavaje pojma koristoljublja. Naprotiv, više argumenata ide u prilog shvatanju zastupanom u sudskoj praksi da u tim slučajevima postoji ovo krivično delo. Ta okolnost može biti od zančaja samo prilikom odmeravanja kazne. Inače, ostvarivanje materijalne koristi može se izvršenjem ubistva postići manje ili više direktno (primanjem naknade za izvršeno ubistvo, ubistvom poverioca), tako i indirektno ( ubistvom lica koje predstavlja prepreku da učinilac stekne na legalan način neku imovinu).

U vezi sa tim, treba praviti razliku između ovog oblika teškog ubistva i prethodnog kvalifikovanog oblika iz tačke 4. Osnovna razlika je u tome što prethodni obik postoji onda kada do lišavanja života dođe pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe, tj. kada se primenjuju sila ili pretnja radi neposrednog oduzimanja, ili zadržavanja, tuđe pokretne stvari. U slučaju da su ispunjeni i elementi prethodnog kvlifikovanog oblika, radiće se o prividnom idealnom sticaju i po odnosu specijaliteta treba prednost dati ubistvu iz tačke 4. Tu se radi o svojevrsnom alternativitetu, ali gde se obzirom na odnos specijaleteta ipak nije svejedno kako će si izvršiti pravna kvalifikacija. S obzirom na to da je zaprećena identična kazna praktični značaj ovog pitanja je mali. Za razliku od slučaja kada je ostvareno više kvlifikovani oblika krivičnog dela, ovde se to ne bi moglo uzeti u obzir ni kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne, jer je koristoljublje prisutno kod oba kvalifikovana oblika.

Ubistvo radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela postoji u slučaju kada se ubistvo vrši ili zato da se prikrije već učinjeno krivično delo (na primer, ubistvo svedoka očevica), ili pak da se omogući vršenje nekog krivčnog dela ( pri čemo to delo ne mora biti izvršeno). Nije od značaja o kojem se krivičnom delu radi, odnosno da le je u pitanju srodno, odnosno neko teško krivično delo. Po prirodi stvari, radiće se o težim krivičnim delima, ali ovaj kvalifikovani oblik postoji i onda kada je u pitanju i neko krivično delo koje može biti zantno lakše od ubistva.

U pogledu određivanja pojma bezobzirne osvete problem predstavlja razgraničenje između obične i bezobzirne osvete. Osnovni kriterijum za tazlikovanje jeste nesrazmera između nanetog zla i onoga koje se vrši kroz

30

Diplomski rad

osvetu. Ta nesrazmera mora biti očigledna da bi se radilo o bezobzirnoj osveti. I neke druge okolnosti mogu biti relevantne prilikom ocene da li je osveta bezobtirana (npr. protek veoma dugog vremena od pričinjenog zla, osveta ubistvom lica koje nije imalo nikakve veze sa pričinjenim zlom i sl.). KZ više ne predviđa kao kvalifikatornu okolnost i krvnu osvetu. Krvna osveta kao oblik privatne reakcije je karakteristična za prošlost, ali se još danas zadržala kao redak relikt običajnog prava u nekim delovima naše zamčje. Iako pojam krvne osvete nije sporan, on bi se u smislu ovog krivičnog dela mogao odrediti kao lišavanje života samog ubice ili nekog njegovog bižeg ili daljeg srodnika od strane srodnika ubijenog zbog osvete. U nekim slučajevima krvna osvta bi se mogla kvalifikovati kao bezobzirna osveta, a u nekim bi se mogla podvesti pod pojam niskih pobuda. U svakom slučaju, intencija zakonodavca nije bila da ubistvo iz krvne osvete ne predvidi kao teško ubistvo , već se jednostavno radi o činjenici da je taj oblik ubistva i kod na postao vrlo redak, pa ga ne treba posebno propisivati s obzirom da se može podvesti pod druge, navedene kvalifikatorne okolnosti.

Pojam krivičnog dela ubistva iz bezobzirne osvete može biti izvršen samo sa direktnim umišljajem. I drugi oblici teškog ubistva koji kao kvalifikatorni elemenat sadrže određenu pobudu podrazumevaju, po prirodi stvar, direktan umišljaj. Da bi u konkretnom slučaju pobuda i namera postojala kao subjektivna obeležja u biću krivičnog dela neophodna je svest i volja jakog intenziteta, pa su zato nespojive sa eventualnim umišljajem.

Osim navedenih, zakon kao kvalifikatrnu okolnost navodi i druge niske pobde. Radi se o generalnoj klauzuli za čije preciziranje se u obzir moraju uzeti i postojeća moralna vrednovanja određenih pobuda. Ipak, sve pobude koje se moralno negativno vrednuju nisu sike pobude u smislu ove kvalifikatorne okolnosti. Tako, na primer, mržnja predstavlja moralno negativnu pobudu, ali s obzirom da se ubistvo često vrši iz moralno negativnih pobuda, pa i iz mržnje, radilo bi se samo o običnom, a ne o teškom ubistvu. Potrebno je da se na skali negativnog moralnog vrednosvanja neka pobuda nalazi visoko da bi se mogla oceniti niskom u smislu ove kvalifikatorne okolnosti. Gde je ta granica teško je reći, tako da primena ove norme u velikoj meri zavisi od stava sudske prakse. U pogledu nekih pobuda ustalio se stav u sudskoj praksi da predstavljaju, ili pak da ne predstavljaju niske pobude.22 Tako, na primer, u pogledu ljubomore , preovladao je stav da ona sama po sebei nije niska pobuda u smislu kvalifikatornih okolnostil. Međutim, ako bi se radilo o ubistvu muža da bi se otklonila prepreka za nesmetano održavanje seksualnih odnosa sa njegovom suprugom, odnosno zasnovala vanbračna ili bračna zajednica, to bi se moglo okarakterisati kao niska pobuda.

5.6.Lišavanje života službenog ili vojnog lica

Lišavanje života službenog ili vojnog lica takođe predstavlja oblik teškog ubistva, tačka 6. u pogledu određivanja pojma službenog i vojnog lica primenjuju se odgovarjuće odredbe člana 112 (st. 3 i 6). Za postojanje ovog oblika nužno je da je službeno ili vojno lice lišeno života pri vršenju službene dužnosti. Za razliku od ranijeg rešenja, ne nabrajaju se određeni poslovi, odnosno dužnosti koje su u vezi sa svojstvom službenog, odnosno vojnog lica. Iako su to i dalje pre svega pslovi državne ili javne bezbednosti, dužnost čuvanja javnog reda, to mogu biti i

22 Stojanović Z., Perić O., Krivično pravo posebni deo, Beograd, 2009;str.,79.

31

Diplomski rad

drugi poslovi koji se obavljaju u okviru službene dužnosti od strane vojnog ili službenog lica. Ti drugi poslovi značajno proširuju kriminalnu zonu kod ovog kvalifikovanog oblika. Zbog toga, pasivni subjekt kod ovog oblika teškog ubistva može biti bilo koje službeno lice pri vršenju svoje službene dužnosti, a ne samo određena službena lica što je iz ranijeg rešenja posredno proizilazilo s obzirom da je zakon navodio vršenje samo određenih poslova. Na primer, ovaj oblik teškog ubistva i prema ranijem i prema sadašnjem rešenju postoji kada učinilac zatečen od strane ovlašćenog službenog lica u vršenju krivičnog dela ispali na to lice, koje je pokušalo da ga uhvati, više projektila iz vatrenog oružja i pri tome ga pogodi. Međutim, ranije rešenje nije obuhvatalo vršenje sudijske, tužilačke i sličnih važnih službenih dužnosti i poslova. No, osim tih službenih dužnosti koje se po svoj značaju mogu izjednačiti sa onima koja su ranije bila eksplicitno navdena, ima i onih koje to po svom značaju ne zaslužuju. S druge strane, novo rešenje i dalje zahteva da je ubistvo izvršeno pri vršenju tih, a ne u vezi sa njima, što bi kod nekih dužnosti, s obzirom na njhovu prirodu i značaj, imalo određeno kriminalno – političko opravdanje. U svakom slučaju, značaj službene dužnosti pri čijem vršenju je službeno ili vojno lice lišeno života možbe biti okolnost koja je relevantna za odmeravanje kazne.

5.7.Ubistvo deteta i bremenite žene

Ubistvo deteta i vremenite žene je izjednačeno s obzirom na težnju zakonodavca da pruži pojačanu krivičnopravnu zaštitu deci (kod bremenite žene ta se pruža i nerođenom detetu). Umišljaj učinioca mora da obuhvata ove kvalifikatorne okolnosti. Ukoliko postoji pogrešna predstava o uzrastu deteta (tj. učinilac ne zna da pasivni subjekt nije navršio četrnaest godina), ili ne zna za trudnoću žene koju lišava života, postojaće obično ubistvo. Ovde je isto dejstvo kako neotklonjive, tako i otklonjive stvarne zablude, tj. obe isključuju postojanje ovog oblika teškog ubistva. To, međutim, nije smetnja da se ove okolnosti uzmu u obzir kao otežavajuće okolnosti prilikom odmeravanja kazne za obično ubistvo, s obzirom da one, po pravilu, objektivno čine delo težim u konkretnom slučaju.

5.8.Ubistvo člana porodice koje je učinilac prethodno zlostavljao

Ubistvo člana porodice koje je učinilac prethodno zlostavljao treba posmatrati pre svega u kontekstu krivičnog dela nasilja u porodici (član 194). Ipak, ovde nije neophodno da je prethodno izvršeno to krivično delo. Dovojno je da je izvršenju dela prethodilo zlostavljanje. No, imajući u vidu pojam zlostavljanja kao nečega što ne sadrži obeležja ni lake telesne povrede i što se može široko shvatiti (nanošenje fizičkog ili psihičkog bola manjeg intenziteta), kao i smisao ovog oblika teškog ubistva, ne bi bilo dovoljno jednokratno zlostavljanje, već kontinuirano, sistematsko zlostavljanje člana porodice koji je lišen života. To će, po pravilu, značiti i ostvarenje bitnih obeležja krivičnog dela nasilja u porodici, iako se zlostavljanje eksplicitno ne navodi u opisu radnje izvrššenja tog krivičnog dela. Najteži oblik nasilja u porodici (član 194. stav 4) predstavlja krvično delo kvalifikovano težom posledicom, što znači da u odnosu na smrt člana porodice mora postojati nehat.

5.9.Umišljajno lišavanje života više lica

32

Diplomski rad

KZ kao teško ubistvo predivđa i umišljajno lišavanje života više lica, pod uslovom da se ne radi o obustvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili o lišenju života iz samilosti (tačka 9). To znači da zakon isključuje ova tri privilegovana oblika ubistva, dok u pogledu drugih umišljajnih ubistava postojanje ovog oblika teškog ubistva dolazi u obzir, tj. nije potrebno da se radi samo o ubistvu iz člana 113. (na primer, može se raditi i o krivičnom delu iz člana 310). Ipak, primena ovog oblika teškog ubistva nije potrebna ukoliko je ostvaren neki drugi oblik teškog ubistva jer je i inače omogućeno izricanje teže kazne nego za obično ubistvo. Dalje, ako se radi o ubistvu učinjenom u prekoračenju granica nužne odbrane (ili kranje nužde), primena ove kvalifikatorne okolnosti, iako bi bila moguća, ne bi bila opravdana. Praktično, potreba za primenom ovog oblika ubistva postoji onda kada je učinjeno dva ili više običnih ubistava.

Za sve oblike teškog ubistva je propisana kazna zatvora u trajanju od najmanje deset godina, ili zatvor od trideset do četrdeset godina.

6.Aktivnosti otkrivanja i dokazivanja ubistva i teškog ubistva

6.1.Načini saznanja

Krivično delo ubistva se, bez obzira na to što se sastoji u lišavanju života nekog lica, ne mora u svakom slučaju odmah i vidno manifestovati.

Naime, za čin ubistva ne mora se odmah saznati, već može proći, nekad kraći, a nekad duži period od izvršenja krivičnog dela do njegovog otkrivanja. Najčešći načini saznanja za izvršenje ovog krivičnog dela su: prijava članova porodice, rodbine, prijatelja, drugova i građanja, tj. onih koji su bili očevici ili u blizini događaja, prvi stigli na lice mesta, ili su na drugi način došli do informacije da je izvršeno ubistvo. U takvim slučajevima, kad se odmah sazna o izvršenom ubistvu, bilo još u toku njegovog izvršenja ili neposredno pošto js izvršeno, nema većih problema u daljem preduzimanju mera na obezbeđenju lica mesta, u cilju obezbeđenja relevantnih materijalnih tragova i izjava lica kojima su poznate određene činjenice u vezi sa izvršenjem konkretnog krivičnog dela ubistva.

Međutim, mogući su slučajevi gde je lice ubijeno, a leš sakriven ili spaljen, odnosno sahranjen radi prikazivanja da je rsč o prprodnoj smrti. Sve to ukazuje da se posebna pažnja mora usmeriti na razjašnjavanje svih prijavljenih sumnjivih

33

Diplomski rad

nestanaka lpca i sumnjivih smrti, jer je moguće da se upravo radi o prethodno izvršenim ubistvima, koja se žele prikriti i prikazati da je lice iznenada nestalo, odnosno da se radi o prirodnoj smrti, samoubistvu ili zadesu. Kriminalistička i sudska praksa kod nas i u svstu poznaje slučajevs razjašnjavanja i dokazivanja krnvičnih dela ubistva i izršanja osuđujuće pravosnažne sudske presude učiniocu, a da leš nikada nije ni pronađen. Na ovu činjenicu ukazujs sledeći najsvežiji primer iz naše prakse.

Mladić i devojka su se zabavljali i trebalo je da to krunišu venčanjem, odnosno stupanjem u brak, jer su se već bili dogovorili o svim detaljima, a pripreme za venčanje bile su u završnoj fazi. Međutim, nekoliko dana pre dana određenog za venčanje, devojka je nestala. To je izazvalo sumnju u njenog mladića, koji je u prvom razgovoru izjavio da mu nisu poznate bilo kakve činjenice u vezi sa njenim nestankom. Operativnim putem radnici organa unutrašnjih poslova prikupili su niz činjenica koje su rasvstlile njihov međusobni odnos i omogućile postavljanje verzije da je mladić osumnjičen da je devojci oduzeo život da bi izbegao brak, mada je tokom narednih razgovora, da bi otklonio sumnju, izjavljivao da je devojka otišla kod svoje rodbine, odnosno u drugi grad radi kupovine i da mu se nije javljala. Pošto je utvrđeno da je prethodne noći viđen sa devojkom i da je posle toga devojka nestala, njegova verzija događaja postala je neodrživa.23 Osumnjičeni nije imao drugo objašnjenje već je morao da prizna da je devojku ubio i ostavio na dnu jezera, koje se nalazi u blizini tog mesta, gde je, uostalom, prethodne noći i viđen sa njom. Usledilo je opsežno pretraživanje dna jezera uz pomoć ronilaca, ali leš ni do današnjih dana nije pronađen, a mladić je pravosnažno osuđen i izdržava kaznu zatvora zbog krivičnog dela ubistva.

Kao način saznanja o izvršenom krivičnom delu ubistva, za razliku od drugih težih krivičnih dela, postoje i slučajevi samoprijavljivanja, koje treba sasvim ozbiljno shvatiti, bez obzira na vreme i način samoprijavljivanja i stanje alkoholisanosti prijavioca, što se u ređim situacijama i dešava. Kod samoprijavljivanja potrebno je kritički sagledati sadržaj iskaza prijavioca i motive koji su naveli lice na to, vodeći računa o tome da se deda ili otac mogu prijaviti da su izvršili ubistvo, iako je to uradio njihov sin. Takođe je moguća i obrnuta situacija, da se maloletni sin prijavljuje da je izvršio ubistvo, iako je to uradio njegov otac ili stariji brat, a u oba slučaja cilj je da se izdejstvuje blaža kazna.

Na mestu izvršenja krivičnog dela ubistva mogu se naći razni materijalni tragovi koji potiču od učinioca, sredstva izvršenja ili žrtve, pa je stoga od izuzetnog kriminalističkog što pre sazna o ubistvu i prsduzmu mere za obezbeđenje lica mesta. Osim toga, brz izlazak na lice mesta omogućava i pronalaženje očevidaca, lica koja su prva stigla na mesto izvršenja krivičnog dela, kao i drugnh lica koja mogu dati korisne informacije u vezi sa izvršenim ubistvom. Takođe, brzo saznanje o izvršenom ubistvu omogućava i preduzimanje niza operativno-taktičkih i tehničkih radnji i mera i pojedinih istražnih radnji, radi sprečavanja bekstva učinioca, njegovog otkrivanja i hvatanja.

6.2.Obezbeđenje lica mesta

23 Marković, I, Osnovi kriminologije, Pravni fakultet, Banja Luka, 2010;, str., 108.

34

Diplomski rad

Mesto na kojem je izvršeno ubistvo predstavlja dragocenu osnovu za pronalaženje materijalnih tragova od kojih umnogome,zavisi ishod daljeg toka krivičnog postupka. Pronađeni tragovi i predmeti imaju izuzetan značaj za postavljanje verzija i utvrđivanje činjenica i okolnosti izvršenja samog ubistva i otkrivanja učinioca, pa je veoma bitno da se lice mesta, uz poštovanje načela brzine i operativnosti, blagovremeno i stručno obezbedi do dolaska ekipe za vršenje uviđaja. Brz izlazak na lice mesta omogućava zaticanje, a prema potrebi, i zaštitu odgovarajućih tragova od raznih promena i uništenja, kao i pronala-ženje očevidaca koji se u kasnijoj fazi postupka mogu koristiti kao svedoci (presumptivni svedoci).

Prilikom obezbeđenja lica mesta mora se poći od činjenice da uspešna realizacija konkretne kriminalističke obrade u znatnoj meri zavisi od stručne obrade mesta izvršenja ubistva, što ukazuje na nužnost blagovremenog, efikasnog i savesnog postupanja po saznanju da je izvršeno krivično delo ubistva. Radnje i mere u sklopu obezbeđenja lica mesta moraju biti prilagođene svakom konkretnom slučaju ubistva i moraju se preduzimati stručno i znalački, što ne može sa uspehom da radi svako ovlašćeno službeno lice, pa ni svaki operativni radnik.24 Pogrešno je još uvek prisutno mišljenje da se ovaj posao tretira kao neko fizičko postupanje, jer ga praksa negira i potvrđuje da se radi o operativnoj delatnosti radi prikupljanja i obezbeđenja materijalnih dokaza i izvora ličnih dokaza, koji u najvećoj meri i doprinosi rasvetljavanju i dokazivanju konkretnog krivičnog dela ubistva.

Kao što ćemo videti iz narednog izlaganja, kod ubistva su mogući raznovrsni tragovi i predmeti na mestu izvršenja ovog krivičnog dela. Zbog toga je nužno adekvatno obezbeđenje lica mesta, kako bi se sprečila njihova promena ili uništenje dejstva spoljnih faktora (kiša, sneg, vetar i sl.), ili aktivnošću ljudskog faktora, i time sačuvala relevantnost.

Posebnu teškoću prilikom obezbeđenja lica mesta ubistva zadaje prisustvo i ponašanje rodbine ubijenog, znatiželja prisutnih lica i zahtevi pojedinih društvenih faktora da se upoznaju sa detaljima događaja i preduzetim merama, pa čak i da posete lice mesta sa određenim saradnicima, što dovodi u opasnost relevantnost tragova i predmeta koji postoje na mestu izvršenja ubistva. Zbog toga je nužno da operativni radnik, koji rukovodi obezbeđenjem lica mesta, bude energičan, da postupa po procesnim i kriminalističkim pravilima, da ovim licima učini dostupnim određene informacije i da ne dozvoli šetnju i obilazak mesta događaja, diranje i pomeranje pojedinih tragova i predmeta.

Naša kriminalistička praksa pokazuje da na lice mesta najčešće prvi stižu radnici policije soji i preduzimju prve mere na obezbeđenju mesta događaja. S obzirom na navedene konstatacije i nužnost prisustva u obezbeđenju lica mesta i operativnog radnika sa određenim iskustvom, svakako da dosadašnju praksu treba menjati, radi preduzimanja adekvatnih mera na potpunom i stručnom obezbeđenju lica mesta. Po dolasku na mesto izvršenja ubistva prvo treba utvrditi da li je žrtva još u životu, pa u slučaju potvrdnog odgovora preduzeti mere na pružanju odgovarajuće medicinske pomoći. U zavisnosti od zdravstvenog stanja povređenog, odlučiće se o njegovom prebacivanju u najbližu zdravstvenu

24 Jekić, Z., Škulić, M., Krivično procesno pravo, Pravni Fakultet, Istočno Sarajevo, 2005;, str., 104.

35

Diplomski rad

ustanovu, ili će se obavestiti hitna pomoć i postupiti po savetu lekara. Potom je potrebno odrediti prostor koji se u svakom konkretnom slučaju smatra mestom gde se desilo ubistvo, udaljiti sva nepotrebna lica, vodeći pri tom računa da se ne udalje očevici događaja, obezbediti tragove i predmete, zabraniti kretanje na određenom prostoru bez stvarne potrebe, ograničiti sopstveno kretanje na mestu gde se nalaze tragovi i predmeti u vezi sa ubistvom. Kod ubistava treba dosledno poštovati osnovno kriminalističko pravilo da se ništa ne dira i ne pomera do dolaska ekipe za vršenje uviđaja.

Tokom obezbeđenja lica mesta treba preduzeti i mere da se nađu lica kojima su poznate određene činjenice i okolnosti pod kojima je izvršeno ubistvo, ili lica koja mogu pružiti pojedine podatke o osumnjičenom, vodeći računa da se ta lica, kao očevici ubistva, ne udalje do dolaska istražnog sudije, a u svakom slučaju sprečiti njihovo međusobno kontaktiranje i dogovaranje. Sa ovim licima treba obaviti kraći informativni razgovor u vezi sa njima poznatim okolnostima i činjenicama, kako bi se prikupili osnovni podaci o događaju, o čemu će se informisati istražni sudija, ali i operativni radnik koji rukovodi kriminalističkom obradom.

Po dolasku na lice mesta, odmah treba proveriti da li ima uslova za korišćenje psa tragača i u tom cilju neophodno je hitno preduzsti mere na dovođenju vodiča sa službenim psom. Posebna pažnja mora se posvetiti povređsnim licpma, ukoliko ih ima, tj. posle njihovog smeštaja u odgovarajuću medicinsku ustanovu, u svakom konkrstnom slučaju, trsba procennti da li postoji potreba za organizovanjsm njihovog obezbeđenja ili odgovarajućeg nadgledanja i osmatranja.25 Ukoliko je takvo lice pri svssti, a postoji opasnost po život, potrebno je odmah obavestiti javnog tužioca i istražnog sudiju radi preduzimanja mera njegovog saslušanja u svojstvu svedoka, kao hitne istražne radnje radi obezbeđenja dokaza.

Zadatak ekipe, koja obezbeđuje lice mesta, jeste i uzimanje podataka od medicinskog osoblja koje je povređenog prebacilo u medicinsku ustanovu, odnosno od lica koje je povređenog primilo i pružilo mu medicinsku pomoć. Ukoliko je neko prethodno pružao pomoć povređenom, treba obavezno prikupiti podatke o tim licima, o načinu pomoći, vremenu kada je pružena i koji su tragovi i predmeti dirani i pomerani, a koji ostavljeni prilikom pružanja pomoći pa zbog toga nemaju relevantan značaj.

Obezbeđenje zatvorenog ili otvorenog prostora, u zavisnosti od mesta pronalaska leša ili mesta izvršenja ubistva, vrši se po opštim pravilima kriminalističke taktike, s tim što se mora voditi računa o svim mogućim tragovima kod ubistva i njihovim specifičnostima, o čemu će biti reči u daljem tekstu. Ako se bistvo desilo u zatvorenom prostoru, potrebno je obratiti pažnju na moguće tragove na vratima i prozorima. Ali, ukoliko se odluči da se svi otvori zatvore, kako bi se sigurnije obezbedilo lice mesta, važno je da stručno lice prethodno pregleda ova mesta i pronađene tragove blagovremeno fiksira.

Informacije, podatke i činjenice ni u kom slučaju ne treba davati licima izvan ekipe obezbeđenja lica mesta i vršenja uviđaja, jer se to može negativno odraziti

25 SimonoviĆ, B., Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, 2004;, str., 89.

36

Diplomski rad

na preduzimanje planiranih operativno-taktičkih i istražnih radnji, kao i na korišćenje poligrafske tehnike u postupku razjašnjavanja i dokazivanja krivičnog dela i otkrivanja njegovog učinioca.

6.3.Tragovi i predmeti na mestu izvršenja ubistva

U zavisnosti od načina, sredstva, mesta i vremena izvršenja i od kretanja i ponašanja učinioca pre izvršenog ubistva, za vreme ubistva i posle njega, kao i činjenice da li je bilo otpora žrtve, odnosno međusobne borbe na licu mesta, mogućeje pronaćn raznovrsne tragove i predmete koji mogu poticati od učinioca, sredstva izvršenja i od žrtve. Koji će se tragovi zateći na licu mesta, u kakvom stanju i u kom stepenu relevantnosti, zavisi i od protoka vremena za saznanje da je izvršeno ubistvo nekog lica, od blagovremenog izlaska na lice mesta i preduzimanja mera na njihovom očuvanju, odnosno sprečavanju mogućih promena i njihovog eventualnog uništenja.

Navedeni razlozi, uglavnom, utiču na to koji će se tragovi i predmeti pronaći na licu mesta, ali se u praksi najčešće mogu naći sledeći tragovi učinioca: tragovi krvi, sperme, dlake, pljuvačke, izmeta i drugih izlučevina papilarnih linša, stopala, noktiju, zuba, zemlje, prašine, boja, laka, odeće, vlakana, mirisa i dr.

Kod krivičnih dela ubistva (kao i kod drugih krivičnih dela iz grupe krvnih delikata) najčešće su prisutni tragovi krvi od žrtve, ali mogu poticati i od učinioca.

Tragovi krvi uglavnom su služili kao eliminacioni tragovi sve do novih izuma i uvođenja genetike u kriminalistiku, tj. otkrivanja mogućnosti korišćenja DNK testa (dezoksiribonukleinska kiselina), koji predstavlja genetski trag jednog lica i omogućuje njegovu identifikaciju isto kao i trag papilarnih linija, pa se zbog toga naziva „genetski otisak prstiju". Iz uzorka krvi ili sperme (sa spermatozoidima) može se odrediti jedinstvena genetska struktura nekog lica i naučnici isključuju mogućnost da se kod dva lica pojavi ista genetska struktura, uz dozvolu izuzetka kod jednojajčanih blizanaca.26 DNK se nalazi u hromozomima svake pojedine telesne ćelije i kod svakog čoveka je različit, što predstavlja osnov da i trag krvi bude identifikacioni trag.

Osim tragova, na mestu izvršenja krivičnog dela mogu se pronaći i raznovrsni predmeti kojipotiču od učinioca kojima nije izvršeno krivično delo, ali su kao materijalne ihdicijalne činjenice od bitnog kriminalističkog značaja, naročito u odnosu na postavljanje verzija ko može biti osumnjičeno lice. Ovi predmeti ne dovode se u vezu sa krivičnim delom i učiniocem po osnovu tragova (bilo na njima ili da su oni ostavili tragove), već po osnovu posebnih svojstava i odnosa prema učiniocu. Naime, učinilac na mestu izvršenja ubistva u mnogim slučajevima ostavlja razns predmete, ponekad svesno jer mu smetaju, dok ih u određenpm situacnjama izgubi ili zaboravi na licu mesta, tako da u to.m trenutku nije ni svestan da su ostali pojedini predmeti koji su njemu pripadali. Najčešće su to priručni predmeti učinioca (štap, kišobran, tašna) predmeti lične upotrebe (lula, muštikla, tabakera, minđuša, sat, lančić), predmeti odeće (kapa, šešir, sako, kaput, rukavice), predmeti obuće (cipele, patike, čizme), delovi odeće i obuće

26 Stojanović Z., Perić O., Krivično pravo posebni deo, Beograd, 2009;, str., 119.

37

Diplomski rad

(dugmad, otrgnuto parče platna od garderobe, delovi đona cipele, kože, skaja), kao i drugi predmeti (pisma, kasete, isprave i razna dokumentacija).

U zavisnosti od vrste sredstva izvršenja, nalicu mesta mogu se pronaći pojedini tragevi ili delovi, kao i sredstvo kojim je izvršeno ubistvo. Ukoliko je ubistvo izvršeno vatrenim oružjem, to mogu biti tragovi baruta, gareži, plamena, zrno, čaura, a u nekim slučajevimai vatreno oružje iz kojeg je pucano. Posebno su bitni ispaljeno zrno i izbačena čaura, jer su tragovi unutrašnjosti cevi koji ostaju na zrnu prilikom ispaljenja (oružje sa olučenim cevima) i tragovi udarne igle na čauri, identifikacioni tragovi, pošto se odgovarajućim balističkim veštačenjem može utvrditi konkretno oružje iz kojeg je pucano i kojim je izvršeno krivično delo ubistva.

Najčešće trag žrtve na licu mesta jeste trag krvi koji može da se nađe na samoj žrtvi, na okolnim predmetima, zidovima, patosu i plafonu, kao i na učiniocu. Osim toga, na mestu izvršenja ubistva mogu se naći i tragovi noktiju, zuba, vlakna, dlake i papilarnih linija, koji potiču od žrtve, a koji imaju posebno relevantan značaj ukoliko se pronađu na osumnjičenom licu.

Pojedini tragovi, koji potiču od učinioca, mogu se naći i na žrtvi. Pored tragova krvi, to mogu biti i tragovi dlake, zuba, noktiju, vlakna i sl., a postoje i tragovi od sredstva izvršenja na žrtvi, koji mogu biti različiti u zavisnosti od toga o kojem se konkretnom sredstvu radi.

Na žrtvi i učiniocu mogu se pronaći i specifični mikrotragovi koji mogu da se zadrže ispod noktiju (prljavština ispod noktiju), a koji potiču od tkiva ili odeće učinioca, odnosno žrtve, što je opet u uzročnoj vezi sa načinom izvršenja ubistva i razvojem toka kriminalnog događaja.

Tragovi pronađeni na mestu izvršenja krivičnog dela ubistva, uz njihovo stručno i logičko dalje korišćenje uzimajući u obzir i negativne činjenice koje postoje na licu mesta, imaju izuzetan kriminalističko-operativan značaj jer predstavljaju individualnu osnovu za postavljanje adekvattnih verzija i planiranje daljeg toka kriminalističke obrade. Iluistrovaću to sledećim primerom.

Organima unutrašnjih poslova prijavljeno je da se u susednom selu, u jednom potoku, nalazi nepoznati leš muškog pola s prednjim delom tela, tj. glavom u vodi. Radnici policije, koji su odmah došli na lice mssta, radi preduzimanja mera na njegovom obezbeđenju, zapazili su da čizme na lešu, koje su bile van vode, nisu blatnjave, iako je put do tog mesta na potoku izrazito blatnjav, tako da se do tog mesta nije moglo doći, a da blato ne ostane na cipelama. Pravilno su postavili verziju da lice nije tu ubijeno (ukoliko se radi o ubistvu), već da je leš donesen i bačen u potok. Tragovi stopala i kolica nalazili su se od mesta gde je leš pronađen pa do susedne, ne mnogo udaljene, kuće u kojoj je živela jedna udovica srednjih godina. Obdukcijom leša utvrđeno je da smrt nije bila nasilna, već da je uzrok smrti bio infarkt srca, na osnovu čega se odmah zaključilo da se ne radi o krivičnom delu ubistva, ali je slučaj trebalo u potpunosti razjasniti da bi se otklonile sve eventualne sumnje.

38

Diplomski rad

Pronađeni tragovi omogućili su postavljanje verzije da udovica ima određenu vezu s ovim slučajem, ili da su joj bar poznate neke bitne činjenice. Verzija je bila osnovana i udovica je ispričala da je pokojnik bio njen ljubavnik, da je i kritične noći došao kod nje i da je u toku intimnosti iznenada umro. Ona je u strahu, da ne bude okrivljena za njegovu smrt i da bi izbegla sramotu, leš stavila u kolica, odvezla ga do potoka i u isti izbacila na mestu gde je pronađen. Njena verzija je potvrđena i pronađenim tragovima na kolicima i njenim cipelama, kao i izjavama lica, njenih neposrednih komšija.

6.4.Vršenje uviđaja

Vršenje uviđaja je veoma značajna istražna radnja kriminalistike. Radi što stručnijeg i potpunijeg obavljanja ove istražne radnje, neophodno je da sastav uviđajne ekipe bude usklađen sa procesnim odredbama i kriminalističkim pravilima i nju bi trebalo da sačinjavaju: istražni sudija, javni tužilac ili njegov zamenik, operativni radnik koji radi po liniji suzbijanja krvnih delikata, kriminalistički tehničar, lekar specijalista sudske medicine, kao i drugi veštaci u zavisnosti od sredstva izvršenja (bolničar, stručnjak za protivdiverzionu zaštitu, biohemičar.

Odgovorno lice koje je učestvovalo u obezbeđenju lica mesta informiše istražnog sudiju o svim prikupljenim činjenicama i okolnostima u vezi sa izvršenim ubistvom, o zatečenom stanju i eventualnim promenama na licu mesta. U obeleženi krug lica mesta krimina-listički je ispravno da prvi nastupaju kriminalistički tehničar i veštaci odgovarajuće struke, kako bi prethodno obeležili vidljive tragove i preduzeli mere da se ne gazi po određenoj površini gde je logično pretprstaviti da će se u dinamičkoj fazi uviđaJa pronaGš mikrotragovi. Sasvim je pogrešna praksa da lice mesta prsthodno obiđu svi članovi uviđajne ekips, pa da ss potom otpočns sa vršsnjem uviđaja. jer to može dovesti do promene ili uništenja postojećih i nastajanja novih nerelevantnih tragova.

Tokom uviđaja treba nastojati da se dobiju odgovori na što više zlatnih pitanja kriminalistike i da se razjasne sve bitne činjenice i okolnosti. U svakom slučaju, stručno izvršen uviđaj trebalo bi da razjasni sledeća bitna kriminalističko-taktička pitanja:

- Da li kriminalni događaj predstavlja krivično delo ubistva, ili je samo reč o samoubistvu, zadesnoj ili prirodnoj smrti?

- Na kom mestu i u koje je vreme izvršeno ubistvo?- Na koji način i kojim sredstvom je izvršeno?- Utvrditi identitet žrtve?- Da li je bio jedan ili više učinilaca?- Put dolaska, kretanje i način ponašanja na licu mesta i put

odlaska učinioca?- Koja su mesta, odnosno lokacije odakle su se mogle videti ili

čuti pojedine spoljne vidne ili čujne manifestacije koje su pratile izvršenje ubistva?

- Motiv učinioca?- Osumnjičena lica?

39

Diplomski rad

Posebnu pažnju valja usmeriti na utvrđivanje činjenice da li je mesto pronalaska leša stvarno mesto izvršenja ubistva i uz pomoć veštaka sudskomedicinske struke pokušati približno odrediti vreme nastajanja smrti, jer davanje što preciznijeg odgovora na ova dva zlatna pitanja kriminalistike (mesto i vreme) omogućava i lakšu proveru alibija osumnjičenog lica.

Odgovori na postavljena kriminalističko-taktička pitanja dobijaju se kroz dinamičku i statičku fazu uviđaja u kojima učestvuju svi članovi uviđajne ekipe - svaki u domenu svojih ovlašćenja i stručnih znanja. U statičkoj fazi uviđaja kriminalistički tehničar prvo označava i obeležava tragove predmeta, pa se potom opisuje izgled lica mesta, tako da se ne pomeraju stvari i leš, ali uz tačno navođenje mesta pronalaženja pojedinih tragova i predmeta. Takođe se opisuje položaj leša, kao i vidljivi tragovi na njemu. U postupku opisivanja činjeničnog stanja uvek se polazi od opšteg ka posebnom, shodno kriminalističko-taktičkim pravilima vršenja uviđaja. Uporedo ili neposredno fiksiranja zatečenog stanja, putem zapisnika o uviđaju (što posle je u zavisnosti od složenosti situacije na licu mesta), kriminalistički tehničar sastavlja skicu lica mesta, odnosno kroki, a potom isgo fiksira fotografisanjem. Pošto fotografija ne može da obuhvati celokupnu situaciju na licu mesta, potrebno je da se lice mesta fotografiše sa više strana, pod različitim uglovima i sa različite daljine.27 Fotografisanje vršiti takođe od opšteg ka posebnom, tj. od šireg nzgleda lica mesta pa do pojedinih tragova ili drugih bitnih detalja.

Dinamička faza uviđaja podrazumeva detaljan pregled mesta iz-vršenja krivičnog dela ubistva, uključujući pomeranje stvari i leša, radi pronalaženja mikrotragova, ali i vidljivih tragova, predmeta ili delova predmeta koji su u statičkoj fazi bili skriveni ili nepristupačni. Pronađeni tragovi i predmeti opisuju se u zapisniku o uviđaju, s tom što se prethodno označe, odnosno obeleže. Takođe, fotografišu se i to tako da predstavljaju celinu sa fotografijama iz statičke faze uviđaja. Ovi tragovi i predmeti se takođe unose u skicu lica mesta. Kriminalistički tehničar i veštaci odgovarajuće struke uzimaju tragove i predmete, kao i potrebne uzorke, stručno ih pakuju i transportuju radi daljeg veštačenja. Bitno je da se tokom uviđaja pronađu svi relevantni tragovi i predmeti i da ss pravilno, shodno procesnim odredbama i kriminalističkim pravilima, fiksiraju zapisnikom o uviđaju, fotoelaboratom ili video kasetom i skicom lica mesta, vodeći računa o lgome da svi detalji činjeničnog stanja budu identično fiksirani u svim navedenim procesnim dokumentima.

Tokom uviđaja važno je nastojati da se razjasne i neka druga pitanja od kriminalističkog značaja: položaj žrtve i učinioca u momentu ubistva, fizička konstrukcija učinioca s obzirom na način izvršenja i fizički izgled žrtve, koje je sve tragove ubijeni mogao ostaviti na učiniocu, da li je učinilac povređen i po kojim delovima tela, da li mu je pocepan neki deo garderobe i koji da li je učinilac tražio određene predmete, novac ili dokumentaciju, da li je poznavao prilike, da li je koristio vozilo i slično. Koje će se od navedenih činjenica razjasniti i utvrditi individualno je za svaki konkretan slučaj ubistva, što, svakako, upućuje na zaključak da se uviđaj kod ubistva ne sme vršiti isključivo na užem delu lica mesta gde je pronađen leš, već je potrebno izvršiti detaljan i sistematski pregled šire

27 Simonović, B., Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, 2004;, str., 90.

40

Diplomski rad

okoline radi pronalaženja tragova i predmeta u vezi sa ubistvom i njegovim učiniocem i utvrđivanja drugih bitnih činjenica i okolnosti.

6.5.Opis i pregled leša

Sa kriminalističkog stanovišta, veoma je bitno izvršiti detaljan opis i pregled leša tokom uviđaja, jer mogu pružiti mnoge korisne operativne informacije. Opis lešv vrši lekar – specijalista sudske medicine, a spoljašnji pregled leša, radi pronalbženja tragova i utvrđivanja načina i sredstava izvršenja ubistva, pored lekara sudske medicine, vrši i kriminalistički tehničar, kao i drugi veštaci, u zavisnosti od sredstva kojim je izvršeno ubistvo (balističar, trasolog, biohemičar i sl.). Sve nađene činjenpce opisa i pregleda leša fiksiraju se zapisnikom o uviđaju i fotografišu. Posebno je od značaja da se spoljašnji pregled leša detaljno obavi, kako se ne bi dogodilo da se tokom transporta leša na obdukciju unište ili izmene relevantni tragovi koji i nisu pronađeni na uviđaju, ili da čak nastanu novi tragovi koji nisu u vezi sa krivičnim delom ubistva i njegovim učiniocem, što se negativno može odraziti na efikasnost daljeg toka operativne delatnosti, a naročito prilikom postavljanja verzija.

Na licu mesta preduzimaju se adekvatne mere na utvrđivanju identiteta leša, u skladu sa kriminalističko-taktičkim i tehničkim pravilima, budući da je ta činjenica, takođe, bitna za postavljanje verzija i planiranje daljeg toka kriminalističke obrade. Mesto pronalaska leša treba tačno fiksirati u zapisniku o uviđaju, fotografisanjem i skicom lica mesta, kako ne bi bilo nikakvih problema u eventualnoj kasnijoj rekonstrukciji kriminalnog događaja. Nužan je i detaljan opis položaja u kome je leš nađen tim što se mora voditi računa o položaju ruku i nogu i da li u rukama drži neki predmet ili neki drugi sadržaj i koji, kao i stanje odeće i obuće na lešu. Pošto se zapisnički fiksira položaj leša, kriminalistički tehničar će ga fotografisati u sklopu celovitog lica mesta. Potom će se fotografisati izgled leša sa vidljivim tragovima, vodeći računa da se tragovi fotografišu razmernom fotografijom.

Opis leša vrši se prema kriminalističko-tehničkim pravilima za lični opis, a obavezno obuhvata pol, visinu. starost, boju i oblik kose, obrve, nos, oči i uši. Cilj pregleda leša jeste pronalaženje mikro i drugih tragova i preduzima se u dinamičkoj fazi uviđaja. Pažnju bi posebno trebalo usmeriti na pronalaženje tragova učinioca, kao i na tragove zemlje na obući, u šakama i na odeći žrtve, radi utvrđivanja da li je mesti pronalaska leša i mesta izvršenja ubistva.

Lekar specijalista za sudsku medicinu detaljno opisuje sve vidljive povrede na lešu i stanje leša u pogledu ukočenosti i mrtvačkih mrlja. U zavisnosti od načina izvršenja ubistva, ruke žrtve mogu da budu važan izvor operativnih informacija, bez obzira na to da li se radi o tragovima ispod noktiju ili o nekim drugim mikrotragovima koji potiču od učinioca, što potvrđuje i sledeći primer:

Nepoznati učinilac zadavio je jednu stariju ženu. Ispod noktiju ubijene pronađeni su mikrotragovi vlakana, a što je još bitnije na njenoj levoj ruci pronađena su vlakna, koji su kao tragovi bili od izuzetnog kriminalističkog značaja, upravo zbog mesta na kome su pronađeni. Na osnovu pronađenih vlakana došlo se do verzije o izgledu odeće učinioca. Upornim operativnnm radom prikupljene su

41

Diplomski rad

indicijalne činjenice na osnovu kojih se mogla postaviti verzija o osumnjičenom licu, koje je na sebi nosilo sako od štofa, kojem su u potpunosti odgovarala pronađena vlakna na rucp žrtve, odnosno veštačenjem je utvrđena nesumnjiva podudarnost vlakana sa ruke ubijene sa materijalom sakoa. Iako tragovi vlakana nisu identifikacioni tragovi, ostale činjenice su ukazivale na stepen osnova sumnje u odnosu na to lice i doprinele eliminaciji drugih lica sa sakoom istog materijala, a rezultati veštačenja vlakana potvrdili su osnovanost takve sumnje, pa je osumnjičeno lice lišeno slobode. U razgovoru, osumnjičeni je priznao ubistvo i izneo činjenicu da ga je u toku zadavljenja oštećena levom rukom snažno uhvatila za rukav njegovog sakoa, što je i uzrokovalo ostavljanje tragova vlakana, koji su doprineli otkrivanju učinioca.28 U prljavštini ispod noktiju mikrotragovi su uglavnom dobro zaštićeni, dok na drugim delovima leša, pa i ruci, mogu lako da se izgube, unište ili promene tokom transporta leša, pa se stoga insistira na detaljnom pregledu leša na mestu izvršenja krivičnog dela.

Lekar specijalista sudske medicine, s obzirom na određene spoljne promene na lešu, može da se izjasni o približnom vremenu nastanka smrti, što je od bitnog značaja za planiranje dalje operativne delatnosti. Poznato je da se leš hladi posle smrti oko jedan Celzijusov stepen za jedan sat, što se može koristiti, ali samo do izjednačavanja temperature leša sa okolnom temperaturom. Mrtvačke mrlje zahvataju celu površinu tela 3-4 časa posle smrti, dok se trag pritiska pojavljuje 10-12 časova posle smrti. Mrtvačka ukočenost obično se pojavljuje 2-4 časa posle smrti, a potpuno je izražena 8-10 časova, postepeno popušta od 24-48 časova, a nestaje posle tri do četiri dana.

Obdukcijom leša dobijaju se odgovori na sledeća pitanja:

- Šta je uzrok smrti i da li je ona bila nasilna?- Koje povrede, osim smrtne, još postoje?- Kojim sredstvima su povrede nanete?- Koje eu povrede zaživotne, a koje su nanesene posle smrti? - Kad je nastupila smrt?- Da li ima povreda za koje se može zaključiti da su

odbrambene?- Da li je ubijeni bio u alkoholisanom stanju?- Da li je ubijeni bolovao od neke druge bolesti i njen uticaj na

nastanak smrti?- Da li se na rukama, odnosno u prljavštini ispod noktiju nalaze

mikrotragovi i koji?- Da li na žrtvi ima nekih specifičnih povreda ili promena koje

mogu biti indikativne u odnosu na učinioca (ogrebotine noktima, ujed zubima, iščupana kosa, brada i sl.)?

U određenim situacijama moraju ss vršiti i naknadne ekspertize, a ako se sumnja da je ubistvo izvršeno trovanjem, onda se na ekspertizu šalju pojedini organi ili delovi organa leša (isečci), radi utvrđivanja vrste otrova i drugih bitnih činjenica.

28 Jekić, Z., Škulić, M., Krivično procesno pravo, Pravni Fakultet, Istočno Sarajevo, 2005;, str., 205.

42

Diplomski rad

Od početka uviđaja pa do okončanja kriminalističke obrade, rukovodilac kriminalističke obrade mora ostvariti potpunu saradnju sa veštakom sudskomedicinske struke, kao i sa ostalim veštacima i kriminalističkim tehničarem koji treba da bude član ekipe koja radi na rasvetljavanju konkretnog ubistva. Rezultati kriminalističke obrade, nalazi i mišljenja sudskomedicinskih i drugih veštaka stalno se dopunjuju. To ovim veštačenjima posebno daje kriminalističku dimenziju, pa je zbog toga pogrešna praksa kada se ova saradnja prekida odmah posle završetka obdukcije, što navodi na zaključak da se ona mora nastaviti tokom realizacije kriminalističke obrade. Međusobna saradnja posebno dolazi do izražaja u situacijama u kojima su, tokom preduzetih operativno-taktičkih radnji i mera i istražnih radnji na proveri postavljenih verzija, prikupljeni takvi podaci i informacije koji se ne poklapaju u potpunosti sa sudskomedicinskim nalazom ili nalazom nekog drugog veštaka, ili kada se obducent tokom izvršene obdukcije nije mogao izjasniti o načinu nanošenja smrtonosnih povreda.

6.6.Otkrivanje učinioca

U otkrivanju učinioca krivičnog dela ubistva, kriminalistička načela brzine i operativnosti moraju doći do punog izražaja - odmah po saznanju da je izvršeno ovo krivično delo. Najidealnija primena ovih kriminalističkih načela sastoji se u hitnom i jednovremenom preduzimanju određenih operativno-taktičkih radnji i mera i istra-žnih radnji u cilju otkrivanja učinioca, s jedne strane, i u brzom izlasku na lice mesta radi obezbeđenja relevantnih materijalnih tragova, s druge strane. Međutim, potpuna primena ovih načela nije uvek moguća i zavisi od proteka vremena od izvršenog ubistva do saznanja za događaj. U slučaju brzog saznanja za ubistvo, tj. u toku izvršenja ubistva ili neposredno posle toga, hitno se preduzimaju blokade, pojačava rad na sektoru i operativno pokrivanje određenih lica, objekata i punktova, prikupljaju obaveštenja i vrše odgovarajuće provere, pojačava se aktivnost saobraćajne policije i usmerava delatnost da se putem pregleda vozila, prtljaga i putnika pažnja usmeri na pronalaženje tragova koji mogu ukazati na učinioca, preduzima se pretresanje lica, stanova, prostorija i terena, postavljaju se zasede na određenim mestima i obaveštavaju svi organi unutrašnjih poslova i granični prelazi radi pronalaženja učinioca konkretnog ubistva. Uporedo sa preduzimanjem ovih mera vrši se uviđaj, preduzimaju se mere u pronalaženju materijalnih i ličnih dokaza. U ovu brzu akciju uključuje se ceo operativni sastav javne bezbednosti, uspostavlja se veza sa susednim i drugim organima, vrše se razne operativne provere i preduzimaju druge radnje u zavisnosti od težine i složenosti izvršenog ubistva.

Drukčija je situacija kada se za ubistvo sazna po proteku izvesnog vremena. Tada, po pravilu, nema brzog postupanja i organizovanja, u cilju otkrivanja i pronalaženja učinioca u prvom operativnom zahvatu. Iz taktičkih i procesnih razloga logično je da prvo počne uviđaj, potom obdukcija i određena veštačenja, u zavisnosti od potrebe koju nalažu okolnosti samog ubistva snovu svih prikupljenih činjenica prave se verzije i planira operativna delatnost u daljoj realizaciji kriminalističke obrade. Logično je da po pronalaženju leša treba odmah preduzeti mere na utvrjdivanju njegovog identiteta i potpune kriminalističke provere njegove delatnosti i načina življenja za vreme života.

43

Diplomski rad

U jednom broju slučajeva, na samom početku rada neće biti dovoljno podataka na osnovu kojih bi se moglo odgovoriti da li je u pitanju ubistvo, samoubistvo, zadesna ili prirodna smrt. Tek posle izvršene obdukcije i određenih veštačenja moći će se zaključiti o kojoj se verziji radi, a dotle, kroz planiranje operativne delatnosti u sklopu kriminalističke obrade, treba razmatrati sve četiri verzije. Radi uspešnog i sigurnog utvrđivanja o kojoj je verziji ubistva reč, nužna je saradnja i timski rad kompletne ekipe koja radi na realizaciji kriminalističke obrade.

Operativni rad objedinjava i usmerava operativni radnik, specijalista krvnih delikata, koji je određen za rukovodioca ekipe koja radi na rasvetljavanju ubistva i u kojoj se, pored određenog broja operativnih radnika, nalaze i kriminalistički tehničar, lekar - specijalista za sudsku medicinu i drugi veštaci, u zavisnosti od svakog konkretnog ubistva (balističar, stručnjak za daktiloskopiju, biohemičar i dr.). Veoma je bitno da svi potrebni veštaci budu uključeni u rad još tokom uviđaja, kako bi bili upoznati sa svim specifičnostima konkretnog ubistva.

Ako je mesto izvršenja ubistva neki poznatiji ili prometniji objekat, na primer

park, tvrđava, motel, parking, javna garaža, železnička ili autobuska stanica, skver, trg i slično, potrebno je prikupiti sve karakteristične podatke i snimiti pojave vezane za taj objekat, koji mogu biti od koristi, u mozaiku sa ostalim podacima i informacijama, u rasvetljavanju ubistva i otkrivanju učinioca. Takođe je potrebno preduzeti mere da se pribave podaci o svim događajima koji su se dešavali u tom objektu u prsthodnom periodu, a koji se mogu dovesti u vezu sa konkretnim ubistvom koje je predmet rasvetljavanja. Bilo po načinu izvršenja, bilo po vremenu i sredstvima. U zavisnosti od svakog konkretnog slučaja. neophodno je odlučiti i da li će se posle završenog uviđaja, na tom mestu, i bližoj ili daljoj okoliii, postaviti zaseda ili vršiti adekvatno osmatranje, a u određenim slučajevima, u pogodno vreme, i racija.

Potrebno je pažljivo pratiti sve događaje koji će se zbivati u jednom takvom objektu i o svim slučajevima koji su se u međuvremenu desili, a koji imaju određenu sličnost sa prethodno izvršenim ubistvom (laka ili teška telesna povreda, ugrožavanje sigurnosti, pokušaj ubistva, silovanje, učestvovanje u tuči i sl.) i odmah obaveštavati operativnog radnika koji rukovodi kriminalističkom obradom, radi procene mogućnosti njihovog korišćenja u toku daljeg operativnog rada.

Postoji mogućnost da je učinioca videlo neko lice, pa se, ukoliko mu je poznat njegov identitet, preduzimaju radnje i mere na njegovom pronalaženju i lišenju slobode, a, u suprotnom, bitno je da očevidac da što detaljniji opis učinioca. U takvim slučajevima treba proveriti sve činjenice u vezi sa osumnjičenim, kao što su: porodične prilike, imovinsko stanje, poslovna delatnost, moralna shvatanja, da li je prethodno osuđivan, da li je prekršajno kažnjavan i za koja dela i prekršaje, prethodni način života i ponašanje i slično. Ukoliko nema očevidaca, čiji će iskazi u krivičnom postupku predstavljati neposredne lične dokaze, a učinilac nije otkriven u preduzetoj brzoj akciji po saznanju o izvršenom ubistvu, ostaje kao jedino korišćenje indicijalnog metoda otkrivanja učinioca i obezbeđenja dokaza.

U praksi se dešavaju i slučajevi da učinilac ubistva nije viđen, ali je neko od građana čuo zapomaganje, lupnjavu, viku i sl. i odmah prijavio slučaj organima unutrašnjih poslova, smatrajući da je nekom licu život u opasnosti, pa da radnici

44

Diplomski rad

organa unutrašnjih poslova brzom intervencijom otkriju krivično delo ubistva i učinioca, koji nije uspeo da napusti lice mesta i pored svih isplaniranih mera.

Na osnovu svih prikupljenih činjenica, podataka i informacija prethodno sprovedenim operativno-taktičkim i istražnim radnjama, postavljaju se verzije o mogućem krugu osumnjičenih lica, ukoliko prikupljeni materijal ne omoguđuje postavljanje verzije u odnosu na jedno ili dva osumnjičena lica. Bitno je da postavljene verzije budu adekvatne do tada utvrđenim indicijalnim činjenicama, u čemu se i ogleda njihova realnost. U postavljanju ovih verzija od izuzetnog uticaja je činjenica da li su se ubica i ubijeni prethodno poznavali, jer ukoliko su se poznavali, onda je lakše doći do motiva, a i logičan je zaključak da je ubistvo izvršeno u jednom od njihovih kontakata i da motiv potiče iz njihovih ranijih međusobnih odnosa.29 U tom slučaju potrebno je metodama operativne delatnosti, uz vršenje eliminacije, doći do najužeg kruga lica koja su poznavala ubijenog, a koja, s obzirom na sve prikupljene indicije i prisutan motiv, dolaze u obzir da budu osumnjičena za izvršeno ubistvo mnogo je teže odrediti krug osumnjičenih lica ukoliko se ubica i ubijeni nisu poznavali, jer je do ubistva došlo u njihovom prvom susretu, bilo iz motiva koji je nastao u tom njihovom kontaktu ili zbog duševne poremećenosti ubice.

U eliminisanju lica i sužavanju kruga osumnjičenih treba koristiti određene kriminalističke indicije koje su utvrđene tokom uviđaja (na primer poznavanje lica mesta od učinioca, vrste i porekla sredstava izvršenja, jedan ili više učinilaca, fizička konstitucija učinioca, put dolaska i odlaska učinioca, korišćenje motornog vozila, kao i mogućnosti fizičkog dejstva krivičnog dela na učinioca u sklopu objektivne procene s obzirom na izgled mesta izvršenja krivičnog dela). U postupku eliminacije osumnjičenih lica poseban doprinos imaju pronađeni tragovi i predmeti na mestu izvršenja krivičnog dela koji potiču od učinioca ili sredstva izvršenja, kao i prikupljene operativne informacije putem obavljenih informativnih razgovora. Ove indicijalne činjenice osvetljavaju ličnost učinioca i omogućavaju da se krug osumnjičenih lica svede na najmanju meru, jer lice od koga potiču vezuju sa mestom gde su i pronađene, a u slučajevima kada se radi o identifikacionim tragovima, određenim veštačenjima mogu postati i dokaz izvršenja krivičnog dela. Sužavanju kruga osumnjičenih lica takođe doprinose i podaci do kojih se došlo izučavanjem ličnosti ubijenog, jer se na osnovu njih mogu utvrditi lica sa koJ'ima je kontaktirao ubijeni i motiv samog ubistva. Podaci se prikupljaju od momenta izvršenog ubistva pa unazad, ali ako se odmah saznalo za ubistvo, potrebno je hitno preduzeti mere na utvrđivanju kretanja i kontakata ubijenog u toku dana kada se ubistvo i desilo.

U otkrivanju učinioca treba imati u vidu i činjenicu da učinilac može da napravi grešku kada uvidi da nije u krugu osumnjičenih lica, pa da pokuša ponovo da izvrši ubistvo, naročito ako je ono u vezi sa određenim nastranostima ili se dešava u pojedinim zatvorenim sredinama. To je bitno radi postavljanja odgovarajućih verzija i preduzimanja adekvatnih operativno-taktičkih radnji i mera i istražnih radnji, s ciljem otkrivanja učinioca.

Radi obrade kompletne ličnosti ubijenog potrebno je detaljno pregledati njegove lične stvari, na primer imenik, beleške, lična dokumenta, kao i određena

29 Simonović, B., Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, 2004;, str., 173.

45

Diplomski rad

pismena na radnom mestu gde je radio ili koja su pronađena u stanu. Posebno treba proveriti i utvrditi činjenice iz njegovog ranijeg života, ponašanja i kretanja u određenim društvima, sklonosgi, pobude, izopačenost, poznanstva, poslovne veze, kažnjavanje, porodične odnose, avanture, ljubavne veze, kao i druge činjenice koJe mogu biti od koristi za rasvetljavanje ubistva, pri čemu treba voditi računa o specifičnostima svakog ubistva.

7.Zaključak

Ubistvo u širem smislu predstavlja svako ljudsko delo koje za neposrednu posledicu ima smrt drugog čoveka. Za njega se, takođe, koristi i izraz homicid koji dolazi od latinskih reči homo (čovek) i cedere (seći). U užem smislu ubistvom se smatra samo ono oduzimanje tuđeg života koje je protivno pravu, pa se kao definicija često navodi protivpravno lišavanje, odnosno protivpravno oduzimanje života. Gotovo sve države u svojim pravnim sistemima, odnosno krivičnom zakonodavstvu ubistvo smatraju jednim od najtežih zločina.

Ubistvo se dešava svakih 29 minuta. Prema procenama, 520 000 ljudi je ubijeno u 2000. godini. Dve petine njih bili su ljudi između 10 i 29 godina koji su ubijeni od strane drugih mladih ljudi. Trenutna stopa ubistava se kreće između 1 i 4 slučaja na 100 000 ljudi godišnje. Stopa ubistava u Japanu, Irskoj i Islandu su među najnižima u svetu, oko 0,5 slučajeva na 100 000 ljudi godišnje, a stopa u SAD-u je među najvišima u razvijenim zemljama, oko 5,5 u 2004. Oko 90% ubistava su počinili muškarci. Ljudi u najvećem broju slučajeva počine krivično delo ubistva između 18 i 30 godina, a kako čovek stari, manje je verovatno da će počiniti ubistvo. Prema podacima iz 2010., zemlje sa najvećom stopom ubistava su Brazil, Indija, Rusija, Kolumbija, Južna Afrika, SAD. Muškarci su češće žrtve ubica nego žene i crnci su češće žrtve nego belci. Većina ubistava (oko ¾) su ubistva u afektu. Ubistva od strane duševno obolelih čine oko 1/5 ubistava, a najmanji procenat otpada na planirana ubistva.

46

Diplomski rad

Najteže krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv života i tela jeste teško ubistvo. Za ovakva ubistva predviđena je najmanja kazna od 10 godina zatvora ili od 30 do 40 godina zatvora. Naime, naši zakoni predviđaju mogućnost zatvorske kazne do 20 godina, a za najteža dela od 30 do 40; nije moguće izreći kaznu od veću od 20 a manju od 30 godina zatvora.

Teško ubistvo predstavlja kvalifikovani oblik krivičnog dela ubistva. Da bi se pravila terminološka razlika između običnog i teškog ubistva, ranije je za pojam teškog ubistva upotrebljavana reč umorstvo. U stranim pravima kao što je francusko pravi se razlika između meuertre i assassinat, zatim u nemačkom Totschlag i Mord i engleskom manslaughter i murder.

Slučajevi koje srpsko krivično zakonodavstvo inkriminiše kao teško ubistvo su:

Kvalifikovano ili teško ubistvo postoji kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav način, pod takvim okolnostima ili prema takvom licu koji mu daju veći stepen težine i opasnosti. Izvršilac dela može da bude svako lice, a u pogledu krivice potreban je umišljaj. Za ovo delo propisana kazna zatvora najmanje deset godina ili kazna zatvora od trideset do četrdeset godina.

Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od od trideset do četrdeset godina kazniće se:

1) ko drugog liši života na svirep ili podmukao način;2) ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju;3) ko drugog liši života i pri tom sa umišljajem dovede u opasnost život još

nekog lica;4) ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke

krađe;5) ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog

krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda;6) ko liši života službeno ili vojno lice pri vršenju službene dužnosti;7) ko liši života sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog

službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti;8) ko liši života lice koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa

poslovima koje to lice obavlja;9) ko liši života dete ili bremenitu ženu;10) ko liši života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao;11) ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah,

ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samilosti. Opšta pravila o odmeravanju kazne za teško ubistvo: (1) Sud će učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su

zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog

47

Diplomski rad

krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

(2) Pri odmeravanju novčane kazne u određenom iznosu (član 50) sud će posebno uzeti u obzir i imovno stanje učinioca.

(3) Okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Svaki čovek nosi individualne crte ličnosti, koje se razlikuju u pogledu karaktera, temperamenta, emocionalne, intelektualne i voljne sfere i drugih svojstava. Agresija je elementarna osobina ponašanja ljudi u svim vremenima i u svim društvenim zajednicama. Ubistvo je socijalna, biološka i psihološka pojava. NJegovu suštinu čini agresija kao generator nasilja. Ubistvo je negacija života. Ubistvo prekida život na surov i brutalan način. Postoji samo jedna suštinska karakteristika tog pojma: neko je nekoga lišio života. Savremene forenzičko-psihijatrijske studije nastoje da identifikuju homicidalne faktore. Za većinu osoba koje su izvršili ubistvo nije u pitanju model ponašanja i adaptacije na životne okolnosti, već igra trenutka. Odnosi između počinitelja i žrtve su mnogo komplikovaniji od grubih kvalifikacija krivičnog zakonika. To su dva ljudska bića. Čim se približe jedno drugom – u pokret se stavljaju mnoge međuradnje, mnoge odbojnosti, kao i mnoge privlačnosti.

Literatura

1. Babić M, Krivično pravna zaštita ljudskog života, Pravni fakultet, Banja Luka,1997;

2. Babić, M. Teorijsko određenje opšteg pojma krivičnog djela, Godišnjak, Pravni fakultet, Banja Luka, 2007;

3. Babić, M., Krivično pravo opšti i posebni dio, Banja Luka, 2008;4. Babić, M., Krivično pravo posebni dio, Banja Luka, 2005;5. Babić, M., Marković I.,Krivično pravo posebni dio, Banja Luka, 2007;6. Babić, M., Marković, I., Krivično pravo opšti dio, Pravni fakultet, Banja Luka,

2008;7. Bačić F, Krivično pravo opći dio, Zagreb , 1986;8. Đorđević, Đ., Krivično pravo posebni deo, Kriminalističko-policijska akademija,

Beograd, 2011;9. Jekić, Z., Škulić, M., Krivično procesno pravo, Pravni Fakultet, Istočno Sarajevo,

2005;

48

Diplomski rad

10. Jovanović, LJ., Jovašević D., Krivično pravo, opšti deo, Policijska akademija, Beograd, 2003;

11. Marković I,Privilegovana (lakša) ubistva, Banja Luka,1997;12. Marković, I, Osnovi kriminologije, Pravni fakultet, Banja Luka, 2010;13. Marković, I., Oduzimanje imovinske koristi, Srpska pravna misao, Pravni

fakultet, Banja Luka, 2010;14. Simović, M., Krivično procesno pravo uvod i opšti dio, Bihać, 2005;15. SimonoviĆ, B., Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, 2004;16. Stojanović Z, Krivično pravo posebni dio, Srpsko Sarajevo, 2001;17. Stojanović Z., Perić O., Krivično pravo posebni deo, Beograd, 2009;18. Stojanović , Z ., Komentar krivičnog zakonika, JP Službeni glasnik, Beograd

2009;19. Stojanović. Z., Krivično pravo (opšti deo), Pravna knjiga, Beograd, 2009;20. Stojanović. Z., Krivično pravo (opšti deo), Službeni glasnik, Beograd, 2002;

49