Margetic Ubistvo Sa Potpisom Drzave

7/28/2019 Margetic Ubistvo Sa Potpisom Drzave

1/88

Domagoj Margeti: Ubistvo sa potpisom drave

1. Ubilaka vojska klana OsmaniKoje su najmranije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukania,vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacije ima sa ubistvom Zorana inia? Kako

je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko kriminalno podzemlje? Ovo su neka od pitanja iji seodgovori nalaze u knjizi Sluaj Pukania - Ubojstvo sa potpisom drave, autora Domagoj Margetianovinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

Domagoj MargetiSve do sada poznate injenice o brutalnim ubistvima Ivane Hodak i Ive Pukania, ukazuju na injenicu kako suokolnosti do kojih su dovela ova ubistva najvie odgovarale upravo kriminalnom klanu Osmani na ijem se elunalazi azim Osmani zvani Feliks. Klan Osmani jedina je kriminalna organizacija na jugoistoku Europe koja je

bez ikakve kolateralne tete u potpunosti profitirala ubistvima Ivane Hodak i Ive Pukania.Poetkom jula 2008. godine, pripadnici kriminalnog klana Osmani odrali su svoj tajni sastanaku Zagrebu,

kojom su se prilikom sastali i sa istaknutim dravnim predstavnicima: Stjepanom Mesiem, predsednikomRepublike Hrvatske (koga su fascinirali i koji je lini prijatelj Bedeta Pacolija pripadnika ovog kriminalnogklana) Amirom Muharemijem, efom Kancelarije predsednika Republike i Tomislavom Karamarkom, tadanjimefom Bezbednosno obavetajne agencije (SOA), danas ministrom unutranjih poslova.

Na sastanku klana, a prema ranijim zamislima Feliksa, dogovorene su dve kljune stvari:- reorganizacija balkanskog kriminalnog podzemlja i preuzimanje vodee uloge u balkanskom krim- miljeu- premetanje klana Osmani iz Hamburga u Zagreb, odnosno u Rovinj ili Dubrovnik.Ove dve odluke predstavljaju kljune odluke u repozicioniranju klana Osmani i redefinisanju balkanskogkriminalnog miljea, odnosno redefinisanju uloge i poloaja Balkana u meunarodnom organizovanom kriminalu.

Ove odluke klana Osmani ciljano je doneo nakon priznanja Kosova i nakon preuzimanja dominacije nadkriminalnim podzemljem u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, na Kosovu i na severuAlbanije.

Osim navedenih odluka, prilikom sastanka sa Muharemijem, Mesiem i Karamarkom, upravo je azimOsmani Feliks preuzeo na sebe obavezu finalizacije dogovora oko prodaje hrvatskog protivraketnog sistema S300 Iranu, koja se i dogodila neposredno nakon tog zagrebakog sastanka.

Prema visokom izvoru iz Ministarstva odbrane Republike Hrvatske, upravo je Feliks bio domainiranskom generalu koji je u Istri predvodio pregled i dogovore oko sistema S 300, te dogovore oko nainatransporta sistema za Iran.Kao nagradu za ovaj posao s orujem Feliks je u Iranu mogao da dogovori nove poslove za svoje balkanske

partnere, kao na primer za Adris grupu i TDR, ime je zapoeo njegov projekat preuzimanja balkanskog crnogtrita duvanskim proizvodima.Preuzimanjem balkanske duvanske mafije i crnog trita u organizaciji rovinjske Adris grupu i TDR, klan Osmanizaokruio je svoju zonu uticaja i uspostavio stvarnu dominaciju u balkanskom krim miljeu.Preuzimanjem duvanske mafije Osmanijevi su izveli uz direktnu pomo Amira Muharemija i posredovanjeStjepana Mesia kod Ante Vlahovia i elnih ljudi Adris grupe, nakon ega su Osmanijevi preuzeli posredovanjeza Adris grupu u njenim iranskim operacijama, odnosno u investicijama koje je Adris grupa najavila i zapoela u

Iranu.Ti ugovori Anti Vlahoviu omoguili su upravo pripadnici klana Osmani, a za uzvrat su preuzeli duvanski biznisna Balkanu i u iroj regiji.

Joca Amsterdam odbio ponudu FeliksaMeutim pozicije klana Osmani u Srbiji jo uvek, prema izvorima srbijanskih obavetajnih slubi i policije, nisudefinisane, niti su te slube uspele da identifikuju pripadnike kriminalnog podzemlja u Srbiji, zapravo,

predstavnike kriminalnog klana Osmani.Uprkos toj injenici, sasvim je jasno da za preuzimanje balkanskog kriminalnog podzemlja, klan Osmani mora

preuzeti i teren Srbije.ini se da je Pukani pao kao i rtva tog kriminalnog obrauna.

Naime, jedina ozbiljna pretnja klanu Osmani u Srbiji bio je klan Sretena Jocia zvanog Joca Amsterdam, kojisudei prema dostupnim informacijama iz srbijanskih obavetajnih slubi nije eleo da pristane na susret sa saazimom Osmanijem zvanim Feliks, u leto 2008. niti je pristao na Feliksovu ponudu za uspostavljanje zajednikeorganizacije i hijerarhije na Balkanu sa seditem u Zagrebu, Rovinju ili Dubrovniku.


2/88

Upravo zbog te injenice Osmanijevi su bili prisiljeni da isplaniraju izguravanje Jocia iz dominantne uloge usrbijanskom kriminalnom podzemlju, pa su se prema svemu sudei, posluili klasinom nametaljkom kako bieliminisali suparniki klan i njegovog efa.Pukanievo ubistvo bila im je gotovo idealna prilika za pakovanje" Sretenu Jociu.Traili su naime osobu koja e biti elnik klana Osmani u Srbiji, a da pritom nije niti albanac niti islamskeveroispovesti.Moj sagovornik iz srbijanskih obavetajnih slubi i sam je tada postavio kljuno pitanje: Ko e biti ovek klanaOsmani za Srbiju?Sasvim je jasno da kriminalno redefinisanje Balkana i repozicioniranje Kosova i Albanije u stvaranju

alternativnih koridora verca droga, zahteva i preuzimanje balkanskog kriminalnog miljea od strane klana koji uAlbaniji, na Kosovu i u albanskom krim-miljeu u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori uiva najvei uticaj.U ovom sluaju radi se o klanu Osmani.

Bezbednosne proceneZanimljivo je da su ovakav razvoj dogaaja vezano za irenje uticaja klana Osmani i njihove uloge na Balkanu

predvideli i obavetajni oficiri NATO saveza, koji su jo poetkom 2000. godine izradili kartu uticaja kriminalnogklana Osmani na Balkanu, sa posebnim osvrtom na zone uticaja u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i u Albaniji.Tada je izraena strogo poverljiva karta kriminalno teroristike mree koju kontrolie i sa kojom je povezankriminalni klan Osmani, ukazuje na injenicu da je azim Osmani Feliks, jo tokom ratnih sukoba u BiH i naKosovu, uz pomo saradnika u meunarodnom kriminalnom miljeu i meunarodnim teroristikim grupacijama iorganizacijama, projektovao novu kriminalnu arhitekturu Balkana.Taj projekat klan Osmani danas oito dovrava, koristei pritom Hrvatsku i Kosovo kao svoja kljuna sigurnalogistika, finansijska i poslovna uporita.Ono emu svedoimo svi zajedno, oito su novi balkanski mafijaki ratovi, u kojima nastaje do sada nevienakriminalna organizacija pod vostvom klana Osmani.

Nakon ubistva Ivane Hodak i Ive Pukania, te istovremenih bombakih napada u Vitezu, u Srednjoj Bosni, savelikom sigurnou moemo da govorimo kako balkansko kriminalno podzemlje provodi zavrne procese vlastitereorganizacije, rekonstrukcije i unutaranje redefinisanje odnosa izmeu pojedinih kriminalnih klanova.Taj proces stvaranja novog balkanskog kriminalnog podzemlja, oito se pokuavalo prikriti stvaranjem haosa i

brutalnim ubistvima koja su okirala javnost i praktino blokirala bezbednosni sistem, u ovom sluaju Hrvatske.

Iako je politiki Zagreb uporno ignorisao stalna upozorenja i procene poznavalaca prilika i odnosa u podzemlju,kako se priprema nova organizacija i svojevrsna centralizacija balkanskog kriminalnog podzemlja, a u kojemprocesu je Hrvatska odbrana jedan od glavnih centara novog balkanskog kriminalnog poretka, institucije supotpuno nespremno doekale vrhunac ovih procesa u podzemlju.tavie, pojedini klanovi u borbi za preuzimanje novog kriminalnog poretka na Balkanu, uspeli su pritiscimanasiljem i kriminalnim akcijama, poput one brutalnog ubistva Ivane Hodak, da instaliraju na kljune pozicije uhrvatskom bezbednosnom sistemu svoje ljude od poverenja, poput Tomislava Karamarka, Amira Muharemija idrugih, ime moemo rei da je vrh balkanskog kriminalnog podzemlja preuzeo bezbednosni i sistem policije dosada vodee zemlje u regionu.To, daleko, upozorava na moguu destabilizaciju u celom regionu, na to su strunjaci, obavetajni analitiari,upozoravali godinama, kako domau tako i meunarodnu javnost i institucije.

Pranje paraDeo redefinisanih odnosa unutar balkanske kriminalne hijerarhije je i reavanje odnosa sa finansijskim centrimamoi, te njihovo stavljanje u funkciju pranja novca kriminalnih klanova, odnosno legalizacije nezakonito steenognovca balkanskog kriminalnog podzemlja.

Naime, upravo su finansijske institucije na Balkanu u proteklih dvadesetak godina glavni saveznikorganizovanom kriminalnom podzemlju, te su kriminalni klanovi u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, Makedoniji, naKosovu i u Crnoj Gori, ali i njihovi partneri izvan granica ovih drava, novac steen kriminalnim putemlegalizovali finansijskim operacijama preko poslovnih banaka na Balkanu, ali i nekih banaka u Europi.Tako je u proteklih petnaest godina nastao dobro ustrojeni finansijski, bankarski sistem koji na prvi pogled

posluje, meutim stvarno deluje kao sistem za legalizaciju kapitala organizovanog kriminala na Balkanu, te

predstavlja finansijsku mreu preko koje kapital kriminalnog podzemlja ulazi u legalne finansijske tokove prvo umatinim zemljama, a potom i izvan njihovih granica.Presudom pripadnicima samog vrha kriminalnog klana Osmani, brau Burimu i Bakimu, sud u Hamburgu jenaveo Hrvatsku kao finansijsko sredite operacije pranja novca kriminalnog klana Osmani, koji je svoj kapital uHrvatskoj i na Balkanu peru finansijskim operacijama u poslovnim bankama i kroz investicije u graevinski

biznis.


3/88

Istom je presudom kao bitan inilac u kriminalnim operacijama klana Osmani utvrena i njihova sprega savisokopozicioniranim pripadnicima politikih elita ne samo drava na Balkanu, ve i drava u zapadnoj Evropi, ukojima je klan Osmani imao svoje operativne centre, kao to su Nemaka i vajcarska.Drugi bitan deo procesa redefinisanja odnos organizovanog kriminala na Balkanu je i regulisanje odnosa

balkanskog kriminalnog podzemlja sa stranim teroristikim grupama koje su poetkom ratnih sukoba u Hrvatskoji BiH, a kasnije i na Kosovu i Makedoniji doli na teritorije tih drava.Oni su sada jedini od potencijalno kljunih saveznika novom balkanskom kriminalnom podzemlju.Odnosno niti jedna novouspostavljena balkanska kriminalna hijerarhija ne bi mogla opstati i delovati autonomno

bez dogovora i makar tihog saveza sa tim teroristikim grupama, danas uglavnom rasprostranjenim na teritoriji

Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Albanije.Moemo tako rei da Novi balkanski kriminalni poredak podrazumeva operativnu i hijerarhijsku integracijunekoliko bitnih elemenata, zbog kojih e taj novi poredak, zapravo, predstavljati samostalni entitet u globalnojmrei organizovanog kriminala:- finansijsku strukturu- bezbednosnu strukturu- infrastrukturu obavetajnog podzemlja, sa mreom terenskih obavetajnih centara u slubi kriminalnog poretka- kadrovsku infrastrukturu unutar politikih centara moi- teritorijalno, organizacijsku, klanovsku integraciju i stvaranje jedinstvene kriminalne hijerarhije, nadreene svim

jo postojeim kriminalnim klanovima- vojnu komponentu, u smislu mobilizacije pripadnika teroristikih jedinica i organizacija koji bi zbog vlastitihinteresa bili voljni na savez sa Novim balkanskim kriminalnim podzemljem- jedinstvenu logistiku infrastrukturu, sa uspostavljanjem terenskih logistikih centara.Drugim reima, Novi balkanski kriminalni poredak kao bitne integracijske inioce izgrauje vlastitu oruanu silu,finansijske institucije, vlastitu obavetajnu zajednicu, jedinstvenu logistiku, mreu kadrova u politikim centrimamoi.Radi se, dakako, o novom balkanskom kriminalnom savezu, kojem je glavni cilj reorganizacija organizovanogkriminalnog podzemlja na Balkanu i u pojedinim dravama, te njegova regionalna integracija u svrhu gologopstanka.

Zavrne operacije

Naime, na julskom sastanku klana Osmani 2008. godine u Zagrebu, prema mojim izvorima jasno je procenjenokako bi evropska integracija Hrvatske mogla ozbiljno da ugrozi interese organizovanog kriminala na Balkanu.Kao protivudar osmiljen je projekat balkanskog kriminalnog poretka, odnosno kriminalnog saveza pojedinihklanova na Balkanu i u stvaranju njihove jedinstvene, savezne, infrastrukture i hijerarhije.Ovaj je projekat doao pred samu zavrnu fazu, kada je oito neko od klanova u kriminalnoj hijerarhiji naBalkanu, usporio integraciju finansijske infrastrukture, ili pojednostavljeno reeno, objedinjavanje tajnihoperacija u pojedinim bankama, kako na balkanu tako i u Evropi.Sastanak na tu temu odran je neposredno nakon sastanka klana Osmani u Zagrebu, i to na izvesnom dravnomimanju u blizini Kutine, u mestu Podgari, u Moslavini, na kojem je sastanku navodno bila i pokojna DafinaMilanovi, srpski bankar, za koju se sumnja da je na raznim tajnim raunima u inostranstvu bila ovlaena kaoosoba od poverenja biveg srpskog predsednika Slobodana Miloevia.

Meutim, prema tvrdnjama naeg sagovornika, Dafina Milanovi je sa nekoliko drugih hrvatskih potpisnika,navodno bila i potpisnica na zajednikim tajnim raunima ma kojima su se nalazila sredstva povuena iznekadanjih saveznih institucija i blagajna, a koja su trebali da podele pripadnici hrvatske i srpske politike elite.U tu je svrhu Miloevi na takvim raunima u Klagenfurtu, navodno ovlastio Dafinu Milanovi i jo jednu osobu,

prema informacijama kojima raspolaem radilo se o pokojnoj Borki Vui, dok je Franjo Greguri ovlastionavodno dvojcu visokopozicioniranih hrvatskih dravnih slubenika, za koje na izvor tvrdi da se radilo oVladimiru Zagorcu i Hrvoju ariniu.Meutim, kako taj novac sve ove godine ne bi "leao" beskorisno na tajnim austrijskim raunima, poverenici zainvesticiono raspolaganje tim novcem navodno su bili Joerg Heider i Gunter Stridinger, inae bivi predstavnikznaajnog suvlasnika i bivi elni ovek Hypo grupe.Tim novcem, prema mojim izvorima su finansirane i razne operacije kriminalnog klana Osmani, kao i operacije

pripadnika kriminalnog podzemlja i politike elite u Hrvatskoj, ime su zapravo pripadnici kriminalnogpodzemlja "kupovali" utanje politikih institucija na Balkanu.Prema navodima istog izvora deo tog tranzicijskog kapitala i danas se nalazi na tajnim raunima kod Hypo AlpeAdria Banke u Klagenfurtu, a nije poznato ko bi danas bio potpisnik na tim raunima, a ko poverenik zainvesticijsko raspolaganjem tim tranzicijskim kapitalom.


4/88

Uprkos injenici da oko podele tranzicijskog finansijskog plena organizovanog kriminalnog podzemlja naBalkanu jo uvek traje tihi sukob unutar klanova, injenica je da je zavrena reorganizacija i uspostava nove

balkanske kriminalne hijerarhije, ime je ocrtana nova kriminalna karta Balkana.Sudei prema tim procesima, na elu Novog balkanskog kriminalnog poretka nalazi se upravo kriminalni klanOsmani, koji ima apsolutnu kontrolu nad podzemljem u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, na Kosovu i u Makedoniji, teu delu Albanije.Drugim reima klan Osmani, prema dostupnim informacijama preuzeo je vostvo organizovanog kriminalnog

podzemlja na Balkanu, i sada se vode zavrne operacije za stabilizaciju nove infrastrukture, te preuzimanjefinansijske i obavetajne infrastrukture.

Kako bi izbegli panju bezbednosnih sistema i njihovu usmerenost na aktivnost klana Osmani, oito su kaosredstva izazivanja haosa i skretanje panje sa stvaranja Novog balkanskog kriminalnog poretka, izvrenaokantna i brutalna ubistva Ivane Hodak i Ive Pukania, koja su osim ovog cilja imala i svrhu slanja drugih

poruka.Pod zatitom ZagrebaKriminalni klan Osmani od leta 2008. godine operativno vodi svoje aktivnosti iz Hrvatske, gde funkcioniepod direktnom zatitom dananjeg ministra unutranjih poslova Tomislava Karamarka, ranije biveg efaKancelarije predsednika Amira Muharemija (danas konzula u Istanbulu) i lino biveg predsednikaStjepana Mesia, iju su prvu predsedniku kampanju finansirali upravo azim Osmani zvani Feliks injegovi kriminalni partneri, poput Bedeta Pacolija, istaknutog pripadnika klana Osmani iz vajcarske,povezanog sa islamistikim teroristima na Kosovu, koji bio i predstavnik u kosovskom parlamentu tepredsednik Kosova, a javno se hvalio svojim bliskim prijateljstvom sa Mesiem. Upravo zbog ovih veza sanajviim hrvatskim dravnim slubenicima, niko od pripadnika klana Osmani nije pozvan na informativnerazgovore u policiju, niti nakon ubistva Ivane Hodak, a niti nakon ubistva Ive Pukania. U Zagrebu se takopod najviom zatitom Tomislava Karamarka i njegovog bezbednosnog sistema, gradi nova kriminalnaarhitektura Balkana, i crta se nova kriminala karta Balkana, pod vostvom kriminalnog klana Osmani,sada apsolutnih gospodara balkanskog kriminalnog podzemlja.

2. Lice pravde sa mafijakom facom

Radi osiguravanja etiri vitalne funkcije organizovanog kriminala, te njihovih poratnih aktivnosti, razvijen je

sistem kontrole dravnog aparata, drutva, ekonomije, politike i medijskog prostora balkanskih drava, u emu jeHrvatska danas najdrastiniji primer.Niz alarmantnih dogaaja zadnjih su nekoliko godina identifikovali su Republiku Hrvatsku kao zemlju koja koja"srlja u haos" i koja se definisala kao bezbednosna pretnja na jugoistoku Evrope.Te dogaaje ukratko moemo nabrojati: imenovanje pripadnika kriminalnog podzemlja Amira Muharemija za zamenika ambasadora Republike Hrvatske

pri Veu Bezbednosti UN-a, koga su amerike vlasti, nakon bezbednosne provere, identifikovale kao takvog iproterale. On se, kao bliski Karamarkov suradnik, vratio u Hrvatsku ,,na velika vrata", na dunost efa kancelarijebiveg predsednika Mesia; pokuaj ubistva predsednika SAD-a prilikom njegove posete Hrvatskoj, u kojem je uestvovala hrvatska tajnasluba, uz pomo srbijanskog obavjetajnog podzemlja i albanske mafije, a po narudbini jedne ekstremistike

organizacije iz Jordana. Atentatori su bili Srbi, ,,iznajmljeni" od dela tamonje tajne slube, te je njihov identitetbio bi otkriven nakon atentata, kako bi se za atentat okrivili Srbi, te kako bi se Amerika naterala na akcijuodmazde prema Srbima, to bi na srpsku stranu uvuklo Rusiju. Tako je plan atentata na predsednika SAD-a trebaoda poslui za izazivanje sukoba Zapada i Istoka, kao i za odvraanje panje sveta od dihada i krijumarenjaheroina kojim se dihad finansira. Vesti o atentatu su zatakane intervencijom Riarda Hobruka, koji je kod

predsednika SAD-a intervenisao u svojstvu potpredsednika Council on foreign relations - CFR. Taj isti Holbrukje prvom polovinom i sredinom prole decenije, kao ameriki diplomata, uspostavio snane line veze sa nizombalkanskih politikih, obavjetajnih i finansijskih elita, te se smatra da su iste preko njega intervenisale nazatakavanju sluaja atentata, kad su videle da je pokuaj istog propao; preknjiavanje vodnih izvora u slivnom podruju ,,Sava-Odra-Kupa-Crna Mlaka", koji su neiskorieni, akojima se nekoliko decenija milioni ljudi potencijalno moe snabdevati vodom. Ove vodne izvore su

komunistike tajne slube ,,sakrile" jo krajem 1980-tih godina, te se isti nisu vodili u bilansima tadanjih slivnihpodruja, ve su vanbilansno knjieni kao ,,beskorisne" zelene povrine. Prilikom deoba nekadanjih slivnihpodruja u dananje vodoprivredne pravne osobe, deobni bilansi nisu bile sainjeni, tako da ni ti vodni izvori nisunikad bili uneseni u bilanse dananjih vodoprivreda. U zadnjih nekoliko godina su te vodoprivredne pravne osobezaduene na sumnjiv nain te je njihova imovina (vodni izvori severozapadne Hrvatske i graevinske parcele uzSavu u Zagrebu) ustvari poklonjena prebijanjima za fiktivne dugove. Veina analitiara smatra da je akcija


5/88

preknjiavanja, i to dve decenije nakon ,"sakrivanja" tih vodnih izvora, organizirana iz razloga to su akteri znaliza pripreme atentata na predsednika SAD-a i to su se nadali izazivanju sukoba izmeu Zapada i Istoka, ime bi

bila odvraena svaka panja od njihove akcije; deklarisanje hrvatskog dravnog vrha u pruanju podrke albanskom mafijakom klanu Osmani; u trenutku kadse u Nemakoj vodio postupak protiv voa toga klana, i kad su novine po Nemakoj traile obraun sa mafijom,klan u Zagrebu organizuje sastanak, na kojem se definie budunost organizovanog kriminala na Balkanu, priemu se vode klana, Qazim (Qasim, azim) Osmani, zvani ,"Felix" (Feliks), kojeg novine po Nemakojzovu ,"Don Hamburgo", te Bashkim (Bakim) Osmani sastaju sa Stjepanom Mesiem, Tomislavom Karamarkomi Milanom Bandiem;

involviranost balkanske elite i to u timu sa gore spomenutim Riardom Holbrukom u akciji gruzijskogpredsednika kojom je napao ruske kasarne i civilno stanovnitvo u junoj Osetiji, i time gurnuo svet na rubsukoba izmeu Rusije na jednoj strani, te Europe i SAD-a na drugoj. Balkanske elite bile su ukljuene preko

predstavnika OESS-a u Gruziji, Miomira uula, koji je delovao u svojoj ratno-hukakoj aktivnosti u tandemu sagore spomenutim Riardom Holbrukom.Ni, ovaj put pokuaj izazivanja sukoba Rusije i Zapada nije uspeo, aakteri izazivanja sukoba (gruzijski predsednik, Riard Holbruk..) su na Zapadu, nakon ove krize izovani; smetaj libijske ratne flote u Kraljevicu, pod izgovorom remonta, kao i transport hrvatskog raketnog sistema,,zemlja-zemlja" S-300 u Iran, a radi zatite nuklearnih postrojenja Irana u kojima se proizvodi nuklearno oruje.Mnogi veruju da e tim orujem, koje se sada proizvodi pod zatitom raketnog sistema prokrijumarenog izHrvatske, Iran proizvoditi tzv.male nuklearne kofer-bombe koje e onda prodavati ili poklanjati raznimteroristikim i kriminalnim organizacijama, koje e onda to oruje krijumariti u Evropu, Ameriku, Rusiju, Kinuitd. i nuklearnim ucenama iznuivati novac ili pak prisiljavati te zemlje na razne strateke ili unutranje politikeustupke; pokuaj preputanja policijskog sistema organizatoru krijumarenja ilegalnih imigranata Dubravku Derku

poetkom jeseni 2008. godine, od koje je dravni vrh odustao tek kada je na Internetu objavljeno koje on ustvari.U sistemu krijumarenja ljudi, Derk je integrisao domae obavetajno podzemlje iz Hrvatske, obavetajnu slubuBosne i Hercegovine, kurdsko podzemlje (tzv. Kurdsku radniku stranku - PKK), a iza svega stoje obavetajneslube sa Bliskog istoka, pre svega sirijske obavetajne slube, od ijih obavetajnih operativaca se u kontekstuHrvatske najvie spominje Fehim Sejari, nominalni trgovac autobusima iz Bavarske; sabotiranje borbe protiv organizovanog kriminala, i to na nain da je direktor policije Marijan Benko smenjensamo jedanaest dana nakon to je u Zadru, na konferenciji predstavnika evropskih i severnoamerikih dravnih

tela za borbu protiv krijumarenja drogom i organizovanog kriminala, dao garancije za svoju kooperativnost. Kaorazlog za smenu organizovano je ubistvo Ivane Hodak, a ve prvih minuta nakon tog ubistva, ef tajne slube,koja je nadzirala porodicu Hodak mesecima pre ubistva, ve je znao ko je ubijen, te je znao da e zbog toga baon biti postavljen za ministra policije, te je ve nareivao policiji, a vlada je u roku dva do tri sata organizovalaopsene smene u dravnom aparatu, koje je morala pripremati nedeljno, iako su formalno bile ,,odraene" u tadva do tri sata. Pri tome je indikativno da je neposredno pre ubistva Ivane Hodak jedan od najitanijih Internet

portala u jugoistonoj Europi; Necenzurirano.com, napadnut hakerskim pokuajem ruenja portala, i to sa adresekojom se koristi obavetajna sluba susedne Bosne i Hecegovine SIPA. Taj napad nije uspeo, te je portal

Necenzurirano.com jedini pisao o tome da je ubistvo Ivane Hodak reirano u dogovoru sa dravnim vrhomRepublike Hrvatske, organizovanje teroristikog napada u Vitezu, u Bosni i Hercegovini, u kojem su ubijena dva dravljanina BiH,

inae Hrvata, (a rtava je, kako su bombe bile postavljene moglo biti puno vie) za koje tragovi vode u Zagreb, tepokuaj veeg teroristikog napada u Srbiji, na urednitvo jednog nedeljnog lista. Iako dokaza za umeanosthrvatskog dravnog vrha jo nema, motivi za taj napad ne nedostaje: upravo se taj nedeljnik povezao sa nekimistraivakim novinarima iz Evropske unije, te se poeo baviti organizovanim kriminalom na Balkanu, teZagrebom kao - sada neosporno - glavnim centrom tog kriminala.Stoga e Balkan, te Hrvatska pojedinano, biti u sreditu meunarodne panje, kao novi ozbiljan izazovmeunarodnoj zajednici, te e se traiti reenja kako tu regiju trajno stabilizovati.U svakom sluaju danas se smatra da je meunarodna zajednica "pala na ispitu" jer se nije bila posvetilasuzbijanju organizovanog kriminala na Balkanu i suzbijanju njegovog uticaja na politiku i drutvo zemaljaBalkana, te na dravni aparat (policiju, tajne slube, pravosue...) balkanskih zemalja. Analitiari se, u sutini,slau da organizovani kriminal na podrujubive Jugoslavije, Albanije i Bugarske ini jednu integralnu celinu, te

da je ta to jedinstvena celina uveliko povezana sa organizacijom krijumarenja heroina u Evropu, te njegovedistribucije po Evropi.Isto tako, analitiari se slau da su Ukrajina i Moldavija u fazi postepene integracije u balkansku zonu kriminala.Organizovani kriminal na Balkanu, u sutini ima etiri funkcije:1. heroina;2. transport ilegalnih imigranata;


6/88

3. transport kokaina;4. pranje novca,Uz ove glavne funkcije, veu se i sporedne funkcije (krijumarenje duvana i trgovina belim robljem, gotovoiskljuivo kao "popratne aktivnosti" krijumarenja heroina, trgovina ukradenim automobilima i krijumarenjeoruja, uglavnom kao "popratne aktivnosti" dela organizovanog kriminala koji se bavi krijumarenjem kokaina.Radi osiguravanja ove etiri vitalne funkcije organizovanog kriminala, te njihovih popratnih aktivnosti, razvijen

je sistem kontrole dravnog aparata, drutva, ekonomije, politike i medijskog prostora balkanskih drava, u emuje Hrvatska danas najdrastiniji primjer.Meunarodni znaaj balkanske trgovine heroinom najbolje se vidi iz injenice da na svakih sto dolara, evra,

legalnog novca u opticaju, u meunarodnoj ekonomiji dolazi daljnjih 15 dolara, evra ilegalnog novca.Razmera legalnog i ilegalnog novca u opticaju uglavnom je isti po svim kontinentima, ali se uee pojedinihgrana organizovanog kriminala po kontinentima menja.Dok je na primer, u Severnoj Americi pretee deo ilegalnog novca generisana trgovinom kokainom, u Evropi je

pretee deo generisan heroinom.Direktor austrijske kriminalistike policije objasnio je 2008. godine u Zadru, na gore spomenutoj konferencijievropskih i severnoamerikih dravnih institucija za borbu protiv droge i organizovanog kriminala, da prekodevedeset i pet posto heroina za Evropu dolazi preko Hrvatske. (Ostatak takoe ide preko Balkana, ali tako da

preko albanske luke Durres (Dra) prelazi za Bari i druge gradove juga Italije, ali je i taj koridor logistiki iorganizacijski povezan s podzemljem u Hrvatskoj, osobito nakon to je kontrolu nad koridorom preuzeo klanOsmani. Ova ,,alternativna ruta" e se u budunosti znatno proiriti, ali za sada daleko najvei deo heroina ide

preko Hrvatske).Za razumevanje sistema transporta i distribucije heroina u Evropi treba poi od injenice da se ve vie decenija(s izuzetkom juga Italije) grupe koje se bave ,,uvozom" i distribucijom heroina u Evropi meusobno nesukobljavaju.Ta injenica je najbolji indikator da su sve te grupe (od Britanskih otoka do Grke, odnosno od Iberskog

poluostrva do Finske) meusobno koordinirane, te da nad svima njima postoji skriveni centar moi i odluivanja.Da bi razumeli nain na koji su sve te grupe koordinirane, te da bi na taj nain razumeli ukupan poloaj

balkanskih mafija, odnosno kriminalne organizacije koja danas vlada Hrvatskom, u toj ukupnoj evropskojorganizacijskoj emi heroinskog biznisa, treba poi od sledeih injenica, (koje injenice su ve sastavni deoraznih udbenika kriminalistike, te bezbednosnih i slinih disciplina):

podruje Skandinavije, zemalja nemakog govornog podruja, severne i srednje Italije, Grku, te podrujebivih komunistikih zemalja ,,od Estonije do Makedonije" kontrolie albanska heroinska mafija, i to vrlo esto utesnoj saradnji sa kurdskom mafijom, koja je oito podreena albanskoj mafiji. S obzirom na muslimanske sektekoje dominiraju pojedinim mafijama, albansku mafiju jo nazivaju i Bektaijskom mafijom, dok se kurdskumafiju jo naziva i Alavitskom mafijom, podruje od Amsterdama do Madrida kontrolie arapska mafija, a toj mafiji su nadreene grupe Arapa -Senusita, podruje Britanskih ostrva kontrolie "turkofona Alavitska mafija".U sutini se smatra da su sve ove mafije istorijski nastale iz saradnje jugoslavenskih, sirijskih i libijskih tajnihslubi za vreme Hladnog rata, te da danas u koordinaciji tih mafija glavnu ulogu igraju sirijske tajne slube, a dasa njima tesno sarauju balkanske kriminalne drutvene elite, te libijske, iranske i sudanske tajne slube.

Koreni ovog fenomena nalaze se u tesnoj saradnji koju su Jugoslavija i Sirija uspostavile za vreme H ladnog rata,gde je sa jugoslovenske strane tu saradnju vodio Stevo Krajai.Krajai je 1936. za Kominternu preuzeo komunistiki obavetajni aparat, te je 1942. preuzeo i operativnovoenje obavetajnog aparata Komunistike parije Jugoslavije.Premda je 1960.-tih Krajai nominalno penzionisan, ostao je sve do svoje smrti, krajem 1986. stvarna sivaeminencija obavetajnog aparata Jugoslavije.Krajai je SVOJU aktivnost, jo pre Drugog svetskog rata fokusirao na Zagreb, tako da je i saradnja Jugoslavije iSirije u meunarodnom krijumarenju i drugim aktivnostima, svoje sedite imala u Zagrebu, pri emu jekrijumarenje droga maskirano kroz aktivnosti spoljne trgovine.U toj aktivnosti se za Krajaia jo od 1960.-tih spominjao operativac Franjo Greguri, koji je od Krajaia, a ponjegovoj izriitoj elji, 1986. godine preuzeo celokupnu obavetajno-podzemnu aktivnost meunarodnog

krijumarenja koje je Jugoslavija kroz decenije razvijala.U toj aktivnosti se Sirija, kako se Jugoslavija raspadala, nametnula kao voda.Pri tome je za Siriju bilo znaajno da je u toj zemlji na vlasti manjinska muslimanska sekta Alavita, koje sesmatra podgrupom unutar itskog Islama (odnosno grupom unutar tzv. imamitskog ijitizma, dakle glavne odetiri grane ijitizma, koja dominira Iranom, Irakom, jugom Libana i Azerbajdanom).


7/88

Sirija je svoju trgovinu drogama temeljila na razvijanju grupa koje su ili direktni sledbenici alavitskog Islama, ilipak sledbenici vrlo srodnih sekti.Tako je u saradnji sa jugoslavenskim slubama, od kraja 1960-tih godina na Kosovu jaanja grupacija

bektaitskih Albanaca.Kosovski Albanci su preko 80 odsto Suniti, a preostalo ine Rimokatolici kojih je 2 do 3 odsto, te Bektaiti kojih

je 15 ili neto vie od 15 odsto.Meutim celokupna elita Kosova graena je s osloncem na manjinske Bektaite, koji su po veri zapravo ogranakAlavita, tako da se danas esto puta nazivaju "Bektaijski Alavije".Tako su i Kosovom i Sirijom upravljali pripadnici srodnih sekti, koje su kao manjinske upravljale veinski

Sunitskim stanovnitvom.U toj saradnji Jugoslavije i Sirije, i u tom savezu kosovskih Bektaija i sirijskih Alavija, nastala je tzv. Albanskaheroinska mafija.Tu mafiju su organizirale jugoslavenske tajne slube, ali u direktnoj saradnji sa sirijskim slubama. Istovremeno

je Sirija razvijala i gerilsku aktivnost alavitskih Kurda u Turskoj, iz ega je nastala tzv. Kurdska radnika stranka- PKK, u poetku iskljuivo gerilska kurdska organizacija, koja se kasnije tranformisala u organizaciju koja sefokusira na trgovinu drogama.

Slaganje mafijakog mozaikaTursko stanovnitvo u veini ine sunitski muslimani, ali manjinu etnikih Kurda veinom ine Alaviti.Interesantno je da Kurdi Suniti, a isto tako i Kurdi nemuslimani; Yazidi, uglavnom sarauju sa turskomvladom, dok Kurdi Alaviti uglavnom podravaju radikalni otpor, pri emu na Siriju gledaju kao na zemljugde vladaju pripadnici njihove sekte.Isto tako meu etnikim Turcima postoje manjinski Alaviti, koji u Turskoj uglavnom podravajuradikalni otpor, i pri tome sarauju sa radikalnim Kurdima.Tako su konflikti u Turskoj u sutini konflikti na relaciji Suniti-iti, koji se samo delimino manifestujukao etniki sukob ,,Turaka i Kurda".U ovom okruenju nastale su albanska i kurdska mafija, koje na podruju Srednje Evrope (Skandinavija,zemlje nemakog govornog podruja, tranzicijske zemlje od ,,Estonije do Makedonije", podruje severne isrednje Italije i Grka) izuzetno dobro funkcioniu, koje su koordinirane iz Sirije, pri emu je albanskamafija dominantna kurdskoj.

Takoe je nastala i tzv. ,"turkofona" mafija na Britanskim ostrvima, koju vode pripadnid Alavitske sekte,i koja je na taj nain povezana sa albanskom i kurdskom mafijom.Budui da na ovaj nain sirijske i jugoslavenske tajne slube nisu mogle da integriu trite droge napodruju Belgije, Francuske i Iberskog poluotoka, trebalo je u ,"biznis" uvui brojne arapske useljenike,koji su gotovo iskljuivo Suniti, i koji dolaze iz zemalja Magreba (Maroko, Aliri, Tunis).Stoga su jugoslavija i Sirija ukljuile Libiju u savez trgovine drogama, i to sa ciljem da Libijci preuzmukontrolu ovog dela Evrope. (Iako su i Jugoslavija i Sirija imale dobre veze sa Alirom i Tunisom, smatralesu da su njihove vlade previe ,"prozapadne" da bi im mogli verovati.)U odabiru Libije kao partnera od velike vanosti je bilo to da su na vlasti u Libiji pripadnici muslimanskesekte Senusita, koja predstavlja brojnu manjinu i u Aliru i u Tunisu, te je prisutna i meu doseljenicima uZapadnoj Europi.

Senusiti, iako predstavljaju ogranak Suita, imaju slinosti sa Bektaitima, i to na nain da i Senusiti iBektaiti imaju dvostruki identitet; Senusiti su Suniti i mistici (Sufije), a Bektaiti su iti i mistici (Sufije).Obe sekte su organizirane kroz tzv. dervike redove, tj. bratstva koja neki uporeuju sa redovnikimzajednicama u Hrianstvu.Plan atentata na predsednika SAD-a trebao da poslui za izazivanje sukoba Zapada i Istoka, kao i zaodvraanje panje sveta od dihada i krijumarenja heroina kojim se dihad finansira.plan atentata napredsednika SAD-a trebao da poslui za izazivanje sukoba Zapada i Istoka, kao i za odvraanje panjesveta od dihada i krijumarenja heroina kojim se dihad finansira.Meunarodna zajednica je "pala na ispitu" jer se nije bila posvetila suzbijanju organizovanog kriminalana Balkanu i suzbijanju njegovog uticaja na politiku i drutvo zemalja Balkana, te na dravni aparat(policiju, tajne slube, pravosue...) balkanskih zemalja.

3. Na Balkanu e opet biti runo

Albanska mafija je suoila Sanadera sa dokumentima o tome kako je prao novac preko austrijske Hypo banke, tekako je sa Boom Prkom i Matom Graniem ukrao deset miliona dravnih evra, te ih "sklonio" i podelio sa njima,a sve preko Hypo banke. Sanader je bio primoran na saradnju, te je odreeno da e albanska heroinska mafija,


8/88

preko Dubravka Derka, koji je za Karamarka i Greguria vodio krijumarenje ilegalnih imigranata prekoHrvatske, preuzeti policiju, i to redovnim konkursom za direktora policije.

No kad je o Derku objavljeno da je on zapravo krijumar ilegalnih imigranata, ovaj konkurs je, pod pritiskommeunarodne zajednice, poetkom septembra propao. Usledio je Karamarkov udar.

Nakon raspada Jugoslavije sirijska je sluba polako preuzimala komunistiko podzemlje Balkana, pri emu seoslanjala na Zagreb i Franju Greguria, te je uz Libiju integrisala Sudan.Ovde je pomogla injenica da je na vlasti u Sudanu sekta Mahdita, vrlo srodnih Senusitima, koji se opet na Sirijuveu preko Bektaita, tj. na isti nain kao i libijski Senusiti.Stoga je ulazak Sudana u ovaj savez dodatno ojaao presti albanske mafije prema sirijskim tajnim slubama.

Najzad, u ovaj savez se polako ukljuivao i Iran, koji zadnjih godina predstavlja vojnu i ekonomsku silu togsaveza, ali silu koja se u poslovima meunarodnog krijumarenja, te u obavetajnom sektoru, i dalje oslanja naSiriju, koja predstavlja svojevrsnu obavetajnu i podzemnu regionalnu silu Bliskog istoka.Tokom vremena je albanska mafija razvijala tri centra moi i odluivanja, koja je meusobno koordinirala sirijskatajna sluba: "vajcarski centar" oko Beghjeta Pacollia (Bedeta Paolija); "hamburki centar" oko Qazima (Qasima, azima) Osmanija i njegove brae; "pritinski centar" gdje se, barem kad su u pitanju odnosi prema ostalim balkanskim centrima podzemlja, kaovoa spominje Fllorim Mallocu (Fljorim Maljoku) zvani "Fljoki", koji se danas najvjerojatnije nalazi naodsluenju viegodinje zatvorske kazne u Makedoniji.Sva tri centra imaju korene u nekadanjoj Slubi dravne bezbednosti SAP Kosovo, (Fllorim Mallocu je, poputnpr. Greguria ili Jake Barbia, zavrio kontraobavetajnu akademiju JNA u Panevu), koju slubu je za vrijemeHladnog rata vodio Selim Broshaj (Seljim Broa), koji je bio izuzetno blizak Pacolliu i kojeg je Pacolli likvidiraoi potom nasledio na elu ukupnog albanskog podzemlja.Meutim, Pacolli je tokom vremena uao u niz sukoba (sa Rusijom nakon afere "obnove Kremlja", te savajcarskim vlastima), pa je u zadnjih sedam do osam godina prepustio ostalim klanovima potpunu samostalnost,te je pristupio klanu Osmani vodei za njih poslove na Kosovu, povezane sa poslovima u Albaniji.Tako je albanska heroinska mafija koristila teritoriju Republike Hrvatske, te svu raspoloivu logistiku njenihtajnih slubi za transport heroina u Evropu. Osim Evrope, heroin koji ide preko Hrvatske pakuje se u Evropi ukontejnere robe koja iz Europe odlazi za Severnu Ameriku, Japan, Australiju i ostatak sveta, tako da je Hrvatska

bila znaajno tranzitno podruje.

Osim toga, Hrvatska prua i znaajne usluge pranja novca. Hrvatska je, preko manipulacija sa trgovinombranom, koriena i kao jedno od "skladita" heroina (uz Kosovo i Avganistan).Meutim, Hrvatskom je, sve do poetka leta 2008. godine, upravljala lokalna komunistika mafija, koja je poteklaiz nekadanjih jugoslavenskih tajnih slubi i koja je u prvoj polovini 1990-ih, a kako su svedoili bivi nemakiobavetajci, bila sklopila savez sa nemakim obavetajnim slubama, te je "za lojalnost" bila nagraena sa 800miliona nemakih maraka.Tu mafiju, koja je nastala transformacijom komunistikog obavetajnog aparata u podzemnu organizaciju, vodio

je Franjo Greguri, koji je u zadnjoj fazi komunizma, kao direktor dravnog spoljnotrgovinskog monopola (AstraZagreb) kontrolisala trgovinu heroinom.Upravo je Gregurieva mafija u prvoj polovini 1990-ih godina preuzela kontrolu nad bankarskim sustavom,

prehrambenom, duvanskom i farmaceutskom industrijom, sistemom kreditnih kartica i delom osiguravajueg

sektora, te je u drugoj polovini 1990-ih, u haotinoj i kriminalom obeleenoj privatizaciji industrije unitila veidio privrede u Hrvatskoj, i to naroito preko banaka koje su gurale firme u steaj, da se domognu deonica koje sute firme imale kod samih banaka, ali i da se domognu njihovih nekretnina.Greguri je jo od kraja 1980-ih kao jednog od svojih najbliih saradnika imao Tomislava Karamarka, kojeg je

poetkom 1990-ih (nakon to je ovaj uspjeno organizirao unitavanje dravnih arhiva) postavio za efa kabinetaVlade.Kasnije je Karamarko preuzimao, dio po dio, sistem obavetajne slube, pri emu mu je u napredovanju, osimlinog talenta, pomogla i veza sa albanskim dilerom droge Amirom Muharemijem, te povezanost s pokojnimOsmanom Muftiem, prvim ambasadorom Hrvatske u Teheranu. Karamarko je prilikom svog uspona uobavetajnom aparatu preduzeo jo jedan vaan korak koji mu je omoguio ulazak u strukturu albanske heroinskemafije: konvertirao je - preko svoje supruge Enise - na muslimansku veru.

Da bi to prikrio, organizovao je sistematsko dezinformisanje o svom navodnom lanstvu u elitnoj katolikojorganizaciji Opus Dei, koja je na kraju javno demantovala da bi s njim ikada ita imala. A u privatnom razgovoru

potkraj 2008. godine biskup Valentin Pozai, inae isusovac, tvrdio mi je kako Kaptol ne podrava Karamarka, tekako Karamarko nikada nije imao veze niti s jednom crkvenom organizacijom.

ef podrunice


9/88

Ovaj odnos snaga slomio se ove godine, kada je objavljen dokument amerikog Kongresa o tome da je FranjoGreguri krijumario uran za izgradnju ilegalnog nuklearnog oruja. To je pokrenulo odreene sudske postupke u

Nemakoj i vicarskoj, te je pred leto 2008. godine meunarodna zajednica od hrvatskog premijera Ive Sanaderazatraila hapenje Greguria.Sanader je isprva obeao hapenje, a onda se dogodio preokret u samoj Hrvatskoj.O prirodi tog preokreta postoje dve teorije: teorija o slabom i ucenjenom Sanaderu, teorija o Sanaderu kao nasledniku Greguria i novom efu mafije.Prva teorija polazila je od toga da je Greguri pod ovim pritiskom meunarodne zajednice prepustio svu vlast u

Hrvatskoj albanskoj heroinskoj mafiji, te je u dogovoru sa albanskom mafijom (na sastanku u julu 2008. uZagrebu, kojem je predsedao Qazim Osmani "Felix") za lokalnog efa albanske mafije za Hrvatsku odreenTomislav Karamarko.Albanska mafija je tada, po ovoj teoriji, suoila Sanadera sa dokumentima o tome kako je prao novac prekoaustrijske Hypo banke, te kako je sa Boom Prkom i Matom Graniem ukrao deset miliona dravnih evra, te ih"sklonio" i podelio sa njima, a sve preko Hypo banke.Sanader je bio primoran na saradnju, te je odreeno da e albanska heroinska mafija, preko Dubravka Derka, koji

je za Karamarka i Greguria vodio krijumarenje ilegalnih imigranata preko Hrvatske, preuzeti policiju, i topreko redovnog konkursa za direktora policije.No, kad je o Derku objavljeno da je on zapravo krijumar ilegalnih imigranata, ovaj konkurs je poetkomseptembra 2008. godine propao.

Nakon toga je tadanji direktor policije, Marijan Benko dao garancije Zapadu da e se boriti protiv trgovinedrogama, te je jedanaest dana nakon toga, dok su se Benko, i njegov saveznik, dravni advokat Mladen Baji,nalazili u inostranstvu, Benko smenjen, a kao povod je organizovao ubistvo Ivane Hodak.

Nakon tog ubistva Karamarko je u policiju doveo ili unapredio vie od 250 ljudi, ime je celokupan sistempotpuno podreen - preko tih ljudi i hrvatske tajne slube, albanskoj heroinskoj mafiji.Po ovoj teoriji Karamarko je preuzeo i sve "popratne aktivnosti" koje prate albanski heroinski biznis, kao to jetrgovina belim robljem, a isto tako i krijumarenje duhana preko Tvornice duvana Rovinj, odnosno Adris grupe,to su domai komunistiki mafijai do sada uglavnom organizovali bez Albanaca.

Na ovaj nain je Karamarko - po ovoj teoriji - preuzeo i domai bankarski sistem, odnosno njegove funkcijepranja novca od mafije.

No, za razliku od Greguria, koji je u sutini bio samostalan, Karamarko je samo "ef podrunice" albanskemafije, i kao takav podreen klanu Osmani.

Dupla igraPo drugoj teoriji, Greguri nije mogao samostalno predati vlast, te je jo uvijek bio obavezan na lojalnostnemakim obavetajnim slubama, koje su mu, prije dvadeset godina isplatile 800 miliona maraka za lojalnost(kojim novcem je on dovrio preuzimanje banaka, prehrambene, farmaceutske i duvanske industrije u Hrvatskoj).Po ovoj teoriji Greguri je napravio kompromis izmeu Nemaca i Albanaca, te je policiju dao Albancima, dok jekao svog naslednika - efa domae mafije - imenovao samog premijera Ivu Sanadera.Sanader je tako preuzeo bankarski sistem, prehrambenu, duvansku i farmaceutsku industriju, pranje novca (ukojem je lino iskusan), krijumarenje duvana i ostale "domae" aktivnosti.

Po ovoj teoriji, nakon to je izbila meunarodna afera sa krijumarenjem raketnog sistema S 300 iz Hrvatske uIran, Nemci, odnosno Sanader i Albanci, odnosno Karamarko su se razili, te su Nemci obeali meunarodnojzajednici da e Sanader "poistiti stvar".Potom je navodno odreena eliminacija Karamarka, Muharemija, Pacollia i brae Qazima, Burima, Bashkima iBekima Eroglu Osmani, i to od hapenja do drugih metoda.Karamarko je, prema odreenim izvorima, prvo dao obeanje lojalnosti Sanaderu, ali obe grupe, nemakeobavetajne slube i Sanader, te albanska heroinska mafija i Karamarko, pripremale su meusobni obraun, nakoji su ih naterali odreeni faktori u meunarodnoj zajednici.Analitiari koji smatraju da je ova teorija tana, veruju da je Greguri od poetka savetovao Karamarku da "igraduplu igru", te je njega i Karamarka iznenadila samo brzina kojom su se morali sukobiti sa Sanaderom. Upravozbog toga Karamarko je krenuo u svoj konani, unutarmafijaki obraun sa Sanaderom.

Po ovoj teoriji nemake su slube, kako bi oslabile klan Osmani, gurnule Karamarka u sukob sa srbijanskommafijom. Ovi analitiari kalkulisali su i da bi Sanader mogao dati ostavku, te se povui, i poput Greguria, traitiamnestiju za sva kaznena dela koja je poinio, ili da bi mogao nastaviti sluiti kao pion Karamarku.Po ovoj pretpostavci Nemci oekuju totalni haos u Hrvatskoj, te stranu intervenciju u tu traginu zemlju, a pritome u tiini rade na ocepljenju Istre, koja bi im, nakon stavljanja Hrvatske pod protektorat Zapada, sluila kaoizlaz na "toplo more".


10/88

U svakom sluaju, obe ove teorije se slau u oceni da su funkcije pranja novca i krijumarenja ilegalnihimigranata u potpunosti vezane na funkciju krijumarenja heroina, te da odnosi snaga u krijumarenju heroinadefinisanju i odnose snaga u krijumarenju ilegalnih imigranata i pranju novca.Tako se svi slau u oceni da funkciju pranja novca preko hrvatskog bankarskog sistema organizuje, i to ve skorodva decenije, tandem Jake Barbia i Mladena Vedria, uz pomo uprava banaka.U pogledu funkcije krijumarenja ilegalnih imigranata, svi se u ocenama slau da tu aktivnost, i to od njenih

poetaka, sredinom prole decenije, vodi i organizuje Dubravko Derk, koji je, kao obavetajac, direktno podreenKaramarku, i to kao svojevrsni "direktor sektora".Pri tome se smatra da Derk direktno komunicira i sa kurdskom mafijom, pa predstavlja istovremeno i operativnu

vezu izmeu kurdske i albanske mafije.Budui da Derk nije konvertirao na muslimansku veru, smatra se da je relativno jaka i stabilna pozicija Derkagarantovana iskljuivo podrkom koju mu daje Kurdska radnika stranka (PKK), odnosno kurdska mafija. U

protivnom bi, bez ove kurdske podrke, Derk bio zamenjen Muharemijevim operativcima, Albancima.Analitiari takoe smatraju da je i kontrola vodnih izvora, o kojima je na poetku ovog teksta bilo vie rei, a kojedirektno kontrolie Branko Mika, u poziciji da prati odnos snaga u heroinskom biznisu. Stoga je, po jednojteoriji, Mika nakon abdikacije Greguria priznao vodstvo Karamarka, a po drugoj teoriji je priznao vodstvoSanadera.

Odnos snagaMeutim, odnosi snaga u krijumarenju kokaina su bitno drugaiji.Prije svega, Greguri je imao dva paralelna biznisa krijumarenja kokaina, i to: "kubansku i paragvajsku vezu", koje je jo za vrijeme Hladnog rata razvijala jugoslovenska tajna sluba.Kubanski deo te veze iao je preko konditorske industrije i trgovine eerom, pri emu su, osim Hrvatske,saraivale i druge bive jugoslovenske republike, dok je bolivijski kokain, preko Paragvaja, krijumario tzv.

Norvalski ogranak jugoslovenske obavetajne mafije. Uz ovaj Norvalski ogranak vee se i krijumarenje oruja,to ukljuuje i nedavni transfer raketnog sistema S 300; "ukrajinsku vezu", koju je Greguri razvijao sa Semjonom Mogiljeviem. Ova veza podrazumeva transportkokaina preko venecuelanske vojne tajne slube u Afriku, prekrcaj kokaina u druge brodove, koji iz Afrike odlaze

prema Ukrajini, te krijumarenje iz Ukrajine za Hrvatsku, i onda preko Evrope i kontejnera robe koja se iz Evropeizvozi za SAD, Australiju, Pacifiku Aziju, itd., transport kokaina u ostatak sveta. Ova "ukrajinska" veza je

daleko jaa po koliini droge od "kubanske i paragvajske".Analitiari smatraju da je Karamarko preuzeo samo "kubansku i paragvajsku" vezu, zajedno sa Norvalskimogrankom mafije i njegovim aktivnostima vezanim za krijumarenje kokaina, oruja, te ukradenih automobila.Meutim, smatra se da sa glavninom kokainskog biznisa klan Osmani, odnosno albanska heroinska mafija iKaramarko nemaju nita.ini se da je Greguri od poetka u ovoj aktivnosti radio iskljuivo kao "sirijski ovjek", te da je uveo sirijskeslube preko Mogiljevia u Ukrajinu. Stoga se smatra da su Sirijci uspostavili potpuno autonomnu organizaciju zakokain, te da, uz pomo nekih obavetajnih barona Evrope, samostalno kontroliu taj biznis. To znai da uzKaramarka i klan Osmani, postoji jo jedna, potpuno nevidljiva i paralelna kriminalna struktura, koja se baviiskljuivo kokainom. To bi znailo da bi ak i nekom hipotetskom eliminacijom klana Osmani i Karamarka ostalau Hrvatskoj jo jedna, nevidljiva tajna organizacija - kokainska mafija.

Meu znaajnijim ljudima vezanim za albanske i sirijske krijumarske operacije, a koji su na odreeni nainpovezani sa ovom aktivnou, treba svrstati Beghjeta Pacollia, koji za ovu aktivnost osigurava neke politike iobavetajne veze po Evropi, te sirijskog obavetajca Fehima Sejarija, koji je povezan sa klanom Osmani.

No, ni Sejari ni Pacolli nisu glavni u toj aktivnosti, a ta aktivnost, preko sirijskih slubi, ukljuuje:a) venecuelansku vojnu obavetajnu slubu,

b) neke vlade u Africi,c) niz subjekata u Ukrajini,d) Mogiljevievu mafiju, odnosno deo koji je nakon hapenja Semjona Mogiljevia vezan na Ukrajinu i kojisarauje sa Sirijom,e) deo organizovanog kriminala u Hrvatskoj i na Balkanu izvan dometa uticaja klana Osmani, tef) neke obavetajne barone na Zapadu.

Stoga se smatra da su pojedinci i grupe koji su u Hrvatskoj u ovo ukljueni izravno na vezi sa odreenim stranimobavetajnim centrima koji se bave ovim poslom. To je ujedno jedina aktivnost koju Franjo Greguri, prilikomsvoje abdikacije, nije preneo ni na Karamarka ni na Sanadera.

Rat klanova


11/88

U kuloarima stranih diplomatskih predstavnitava u Zagrebu moglo se uti nakon sluajeva Hodak i Pukani da"Hrvatska tone u haos", odnosno da je u Hrvatskoj "zapoeo rat kriminalnih klanova". Pri tome se istie da su"voe klanova nedorasli zadatku", odnosno da su te voe klanova "ispustili uzde iz ruku". Diplomatski izvori pritom naglaavaju da je u Hrvatskoj "elita izgubila sposobnost samostalnog voenja zemlje" i da se to dogodilo "unajgorem trenutku", tj. kad se "svet nema vremena baviti Hrvatskom", odnosno kad "svet nema novaca da ga troina Hrvatsku". Stoga su se ve krajem 2008. i poetkom 2009. godine mogle uti procene da e "na Balkanu opet

biti runo", i da bi mogla "izbiti kriza koja e staviti na iskuenje sposobnost Evropske unije da se nosi sasigurnosnim problemima".Pri tom se istie da je Hrvatska celo dvadeseto stolee imala "vrlo centralizovan politiki sistem", pa se tako istie

"45 godina komunistike vlasti", za vrijeme koje je Hrvatska, kao "jedna potpuno ruralna i prilino zaostalazemlja transformisana u urbanu i industrijsku zemlju", te se istie da su komunisti, odnosno kadrovi njihovihtajnih slubi, nastavili "iz senke" vodili sistem u Hrvatskoj sve do jula 2008. godine.Meu svima koji se na bilo koji nain bave Hrvatskom vlada konsenzus u miljenju da je glavni centar moi iodluivanja u toj zemlji, i to u razdoblju od kraja 1986. godine pa do jula 2008. godine, tj. kroz gotovo dvadeset idve godine, bio Franjo Greguri, koji je u julu 2008. godine "abdicirao".Greguri je u komunizmu vodio dravni monopol spoljne trgovine, firmu "Astra" iz Zagreba, preko koje je nesamo Hrvatska ve i "pola Jugoslavije", tj. znatan dio Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Makedonijeodravao spoljnu trgovinu.Preko "Astre" je Greguri za jugoslovenske tajne slube vodio svu trgovinu Jugoslavije, od nafte i oruja do tajnetrgovine drogama, a preko njega je ilo i pranje novca. Time je Greguri faktiki bio jedan od najmonijih ljudi nesamo u komunistikim tajnim slubama ve i u komunistikom sistemu uopte.On je ovu poziciju "nasledio" iza smrti Steve Krajaia. Krajai je bio "siva eminencija" komunistikihobavetajnih slubi Jugoslavije, koji je bio jedan od najbliih saradnika diktatora Tita, koji je Tita nadiveo punihest godina, (umro je poetkom 1987) i koji je iz Zagreba nastavio "u dubokoj senci" da vodi tajne slube togreima.Po Krajaievoj elji, njega je nasledio jedan od njegovih najbliih saradnika, Franjo Greguri. Greguri je

preivio pad komunizma, te je iz senke nastavio da vodi ostatke Krajaieve organizacije.Gregurievo zdravstveno stanje se tokom 2007. godine i 2008. godine rapidno pogoravalo, te se poetkom jula2008. godine morao povui s elnog mesta ove organizacije. Od tada se iznemogli Greguri spominje samo kaosavetnik ("consigliere") jednom od svojih naslednika, Tomislavu Karamarku.

Stoga je u stranim diplomatskim krugovima 2008. godine postojao konsenzus oko toga da je u tom trenutku"aktuelno pitanje u Hrvatskoj" bila borba oko "Gregurievog naslea", tj. ko e preuzeti i uvrstiti kontrolu nadsistemom koji je iza sebe ostavio Franjo Greguri.

Domagoj Margeti, roen u Zagrebu 1974. godine, hrvatski je novinar-istraiva i bivi politiar. Glavni iodgovorni urednik je Internet portala necenzurirano.com. lan je Committee of Concerned Journalists,Internet Freedom i Save The Internet.com Coalition, a potpisnik je i Internet Freedom Declaration of 2007.

Karamarko je, prema odreenim izvorima, prvo dao obeanje lojalnosti Sanaderu, ali obe grupe, nemakeobavetajne slube i Sanader, te albanska heroinska mafija i Karamarko, pripremale su meusobni

obraun, na koji su ih naterali odreeni faktori u meunarodnoj zajednici.

Hrvatskom je, sve do poetka leta 2008. godine, upravljala lokalna komunistika mafija, koja je potekla iznekadanjih jugoslovenskih tajnih slubi, i koja je u prvoj polovini 1990-ih, a kako su svedoili bivinemaki obavetajci, bila sklopila savez sa nemakim obavetajnim slubama, te je "za lojalnost" bilanagraena sa 800 miliona nemakih maraka.

4. Sanaderove ambicije ugrozile paralelnu vlast Greguri je poetkom 1990-ih u dogovoru sa Beogradom podsticao rat na prostoru bive Jugoslavije, te je zavreme trajanja rata imao znaajan uticaj na tok toga rata, kojeg je iskoristio kako bi celokupni bankarski sistemstavio pod kontrolu svog obavetajnog sistema.

Tako su banke izostavljene iz dravne privatizacije, vlasnitvo nad njima je bilo tabu-tema, da bi se od krajaprole decenije one poele kititi zvunim stranim imenima.Pri tome su postojala tri modela sakrivanja vlasnitva nad bankama: zamena deonica, tako da domai vlasnici banke postaju deoniari strane banke, koja nominalno postaje deoniaru domaoj banci, pri emu se rade tajni ugovori koji domaem menadmentu daju odreene ruke, to jenapravljeno u sluaju najvee hrvatske banke - Zagrebake banke;


12/88

osnivanje franize strane banke, pri emu se domaim novcem, koji je ilegalno iznesen iz zemlje, osnivanominalno strana banka, koja nominalnom stranom principalu plaa naknadu za korienje imena, to jenapravljeno u nizu sluajeva, kao npr. u sluaju Raiffeisen bank Austria d.d. Zagreb; fiktivna prodaja banke, koju strana banka kupuje domaim novcem i za naknadu figurira kao vlasnik.

Na taj nain je domai bankarski sistem ostao pod kontrolom kadrova nekadanje komunistike obavetajneslube i lanova njihovih porodica.

Na isti nain su duvanske, prehrambene i farmaceutske industrije u Hrvatskoj postale "privatne" pre privatizacije.Tako je i pitanje ko je i kako "privatizovao" velike dravne sisteme poput Fabrike duvana Rovinj, prehrambenoggiganta Vindija iz Varadina ili farmaceutske kuePliva, ostalo tabu-tema u Hrvatskoj.

Nijedna od njih nije prola postupak privatizacije preko Hrvatskog fonda za privatizaciju, kojem je nakonzavretka rata ostalo tek manje od polovine nacionalnog bogatstva za privatizaciju, dok su cele privredne grane utiini proglaene privatnima, iako nikakve stvarne prodaje nije bilo.U proloj deceniji te kvaziprivatne firme nisu ni skrivale svoju povezanost. Tako su se predstavnici Fabrikeduvana Rovinj,Plive i Zagrebake banke meusobno rotirali po nadzornim odborima.Pri tome je Vindija, koju od 1960-ih godina vodi jedan te isti ovek, u tiini ostvarila kontrolu nad Varadinskom

bankom, te istu pripojila Zagrebakoj banci.

Piramidalna organizacijaFranjo Greguri je svoju organizaciju, koja je nastala iz komunistikih tajnih slubi, organizovao na piramidalninain, tako da je na vrhu piramide ostala uska grupa njegovih najbliih saradnika.Veinu njih Greguri je regrutovao po naslednoj osnovi, tako da su ti njegovi saradnici, premda je re o ljudimaod kojih su najstariji roeni 1930-ih godina, a najmlai poetkom 1950-ih, regrutovani iz redova porodicavodeih ljudi komunistikog politikog sistema, a naroito obavetajnog sistema.Ova grupa najuih saradnika okupljala se krajem pretprole i poetkom prole decenije u kafiu Hennessy uKaievoj ulici u starom centru Zagreba, po emu ih nazivaju Grupom iz Hennessya, odnosno Momcima iz

Hennessya (Hennessy boys u kuloarima stranih diplomatskih predstavnitava u Zagrebu).Meu njima se jo uvek istiu Branko Mika, Mladen Vedri, Tomislav Badurina, Franjo Lukovi i Jaka Barbi.Ovako je Gregurieva ekipa kontrolisala kljune poluge finansijske i ekonomske moi u Hrvatskoj.Uz to je ista grupa kontrolisala i medije u Hrvatskoj, kao to je na primer,Europapress Holding.Pri tome je bitno da je ta grupa svoje meusobne odnose regulisala jo u komunizmu; to su bili ljudi iz krugova

komunistikih tajnih slubi, s time da je veina njih ve inila "drugu generaciju" iza vodeih ljudi prvegeneracije komunista koja je preuzela vlast nakon Drugog svetskog rata, te da je ta grupa iskoristila rat poetkomprole decenije, koji je podsticala i na iji tok je imala velik uticaj, da svoj uticaj iz komunizma dodatno uvrsti i"modernizuje", tj. da ve postojei uticaj postavi na "novim osnovama", tj. na novosteenoj finansijskoj moi udrutvu.Celo vreme, jo od davne 1986. godine, tu vodeu grupu ljudi u Hrvatskoj vodio je jedan jedini ovjek - FranjoGreguri, koji se u julu prole godine povukao.Stoga je njegovim odlaskom u Hrvatskoj nastao "vakuum moi".Greguri, meutim, nije bio "sam" u Hrvatskoj.On je dodue bio najvii autoritet koji je preostao od nekadanjeg komunistikog aparata, ali je morao da potujekljune geostrateke realnosti dananjeg sveta i jugoistonog dela Evrope.

Iako je Gregurieva organizacija izvorno bila jugoslovenska i komunistika, ista je, radi opstanka, nominalnoprihvatila i zagovarala ideju hrvatskog nacionalizma, te se geopolitiki vezala na Nemaku.Stoga je Greguri ve za vreme raspada Jugoslavije imao tesne veze sa nemakim obavetajnim slubama MAD iBND, koje je formalizovao poetkom 1990-ih, nakon osamostaljenja Hrvatske, tajnim ugovorom svojeorganizacije sa nemakom obavetajnom slubom BND, (kojeg je sa hrvatske strane potpisao Josip Manoli), a

prema kojem je BND isplatio 800 miliona nemakih maraka Gregurievoj organizaciji kao "cenu lojalnosti".Nakon toga je nemaka obavetajna sluba dobila formalnu kontrolu nad hrvatskim obavetajnim slubama, tenad znatnim delom dravnog aparata Hrvatske, dok je Gregurieva organizacija iz senke sauvala polugefinansijske i ekonomske moi, te se u "stratekim" pitanjima usko koordinirala sa nemakim tajnim slubama.Tako se u diplomatskim kuloarima u Zagrebu svojevremeno mogal uti termin "Gregurievo tajno oruje", to seodnosilo na tajno saveznitvo nemake demokratije i njenih bezbednosnih slubi sa Gregurievom tajnom

kriminalnom organizacijom, koje saveznitvo je Nemakoj dalo prednost u ovom delu sveta pred drugim silama,dok je Greguriu i njegovoj organizaciji omoguilo meunarodnu zatitu od stranih policijskih, pravosudnih islinih institucija, koje bi, da nije bilo ovog "tajnog oruja" u vidu saveza sa Nemcima, Gregurievu organizacijutretiralo kao fenomen organizovanog kriminala, odnosno kao kriminalni entitet."Brak iz interesa, a ne ljubavi"


13/88

Nemaka sebe istorijski vidi kao najjau zemlju evropskog kontinenta, i svoje strateke planove uvek gradi nanacionalnoj osnovi, onako kako je istorijska himna Nemake u svojim stihovima govorila: "Nemaka, Nemakaiznad svega, iznad svega na celome svetu".Pri tome su formalna zaklinjanja u "multilateralnost", "evropsko zajednitvo", "transatlantsko saveznitvo","posebne odnose sa Francuskom" i slino, od sporednog znaenja.Vano je da se pokazalo da je Nemaka ostala vodea industrijska zemlja Evrope i da je celo podrujetranzicijskih drava, "od Estonije do Makedonije", odnosno "od Slovenije do Jermenije", pod sve veimekonomskim uticajem Nemake.Globalno je Nemaka sa treeg mesta (iza SAD-a i Japana) pala na etvrto po znaaju, ali je do toga dolo zbog

uspona Kine.No ako se uspeh Kine zanemari, Nemaka je u odnosu na ostale zapadne zemlje ojaala, pa stoga sebe prirodnovidi kao velesilu.

Nemaka istorija tei "izlazu na toplo more", te od devetnaestog veka to "toplo more" nemaki stratezi vide uJadranu, kao delu ireg mediteranskog prostora.Stoga se jo od devetnaestog veka u Nemakoj na Hrvatsku gleda kao na "nemaki izlaz na toplo more".Osim toga se u znatnom delu Hrvatske (od severa Moslavine pa do Plitvica), te u zapadnom delu Bosne iHercegovine vidi "jedno veliko integrisano podruje zaliha voda", koje bi dugorono moglo davati vodu zanekoliko desetina miliona ljudi, budui da se od sredine ovog veka, zbog demografskog rasta zemalja u razvoju tezbog zagaenja i globalnog zagrevanja, oekuju globalne nestaice pitke vode, pa prostor "od Crne Mlake do vrhaVrbasa" predstavlja veliki potencijal vode koji bi, samo po sebi, bio dovoljan za podmirenje rastuih nemakihvodnih potreba tokom celog ovog veka.Iako je dananja Nemaka izgraena na ideji antifaizma, odnosno na porazu imperijalne, nacistike Nemake uDrugom svetskom ratu, nemaki stratezi smatraju da je "mit o Drugom svetskom ratu", kako ga zovu, "tetan zastrateke interese Nemake", te smatraju da je "prirodna uloga Nemake na Istoku, uloga voe".Pri tome ovakve stavove ojaava i hrabri sve vei nemaki ekonomski uticaj na istoku Evrope.Zato nemaki stratezi u antinemakim sentimentima znatnog dela istone Evrope vide pretnju svom razvoju, tesmatraju da su svi "antinemaki sentimenti na Istoku" (npr. u ekoj ili Poljskoj), "pretnja nemakom razvoju".Iz tog razloga se na istoku Evrope u tiini, odnosno "u rukavicama" eli ojaati pronemaki sentimenti, koji seuglavnom nalaze kod onih naroda koji su svoju emancipaciju videli u savezu s Nemcima i koji su se u Drugomsvetskom ratu borili na strani Nemake.

U tom kontekstu nemaki stratezi vide Hrvatsku kao jednu od zemalja koja je (poput Litve ili Slovake) bila"nemaki saveznik", i u kojoj prevladavaju "pronemaki stavovi".Zato se smatra da je "Hrvatska u svakoj nemakoj geostratekoj kombinaciji zamiljena kao lokalno uporitenemake moi i uticaja", i to zbog trostrukog razloga:a) kao zemlja izlaza Nemake na "toplo more", tj. Mediteran;

b) kao zemlja sa znatnim vodnim izvorima, iji e strateki znaaj zbog toga rasti;c) kao "istorijski saveznik Nemake", koji je punih "u svim ratovima" ratovao na strani Nemake.Zato je Nemaka unutranji odnos snaga u Hrvatskoj uvek gledala kao na pitanje svoje nacionalne bezbednosti,odnosno kao pitanje koje utie na njene vitalne interese u tom delu Evrope, budui da se sa Hrvatskom uvekraunalo kao sa saveznikom.Tako se nemako saveznitvo sa Gregurievim klanom objanjava kao "brakom iz interesa, a ne iz ljubavi".

Nemci su zazirali od Greguria kao kriminalca i komunista, ali im je njegova geostrateka orijentacija naNemaku bila od neprocenjivog znaaja, pa su podravali ekonomsku i finansijsku dominaciju njegovog klana uHrvatskoj.

NaslednikKako se Gregurievo zdravstveno stanje tokom 2007. i 2008. godine pogoravalo, nemake obavetajne slube suse otvoreno ukljuile u potragu za Gregurievim naslednikom.Pri tome je do izraaja dola nemaka strateka orijentacija na "saradnju s postojeim strukturama", makar one

bile kriminalne, i makar bile po poreklu nastanka od komunistikih tajnih slubi, a nikako ne promena stanja naterenu i transformacija drutva.

Nemake politike, finansijske i obavetajne elite ne vole promene, naroito ne radikalne, u njima vide opasnost, i

zato su sve vreme preferirale odravanje i eventualno polagano transformisanje postojeeg stanja.Pri tome su se nemake tajne slube nadale da e Greguriu nai naslednika koji e jo vre saraivati sa

Nemcima, i koji e pri tome celokupnu Gregurievu organizaciju; tzv. Momke iz Hennessya staviti pod direktnijukontrolu Nemaca.Radi ostvarivanja tih ciljeva Nemci su se odluili za Ivu Sanadera, sada ve biveg hrvatskog premijeraoptuenog pred hrvatskim pravosuem i stanovnika zagrebakog zatvora u Remetincu.


14/88

Dok je Greguri odravao balans izmeu izvrne vlasti i "paralelne vlasti", odlazak Greguria je poremetioodnose izmeu ova dva centra moi u zemlji, pa su Sanaderove ambicije tada ugrozile tu "paralelnu vlast". Zatose grupa koja kontrolie bankarski sistem, odnosno deo nje na elu sa Franjom Lukoviem, poela sve otvorenijesvrstavati protiv tadanjeg premijera, te ga sve ee napadati u javnosti, kako bi pred stranom i domaom

javnou dokazali da je Sanader izgubio "uzde iz ruku" i da ne kontrolie situaciju. Oni su ve tada uspeli udobroj meri da pokau da je Sanader slab, te unutar sebe posvaati samu ekipu najbliih Sanaderovih suradnika,meu kojima je sve vie njih smatralo da se "ne moe protiv banaka", odnosno "protiv privrede".Pri odabiru Sanadera presudna je bila njegova veza sa grupacijom Hypo banke, i njegova "umeanost" u pranjenovca u toj grupaciji.

U tome je bitno bilo to da je celokupan finansijski sistem Hrvatske bio ukljuen u pranje novca, te se uGregurievom nasledniku pre svega traio menader koji e osigurati nesmetane funkcije pranja novca.Tradicija pranja novca u Hrvatskoj, odnosno u zemljama bive Jugoslavije, datira jo iz 1980-ih godina, kada jekomunistiki reim prao novac za meunarodnu mafiju, pri emu se mafijaki novac knjiio kao investicija, kojase onda "otpisivala" kao "promaena investicija" pri emu su se gradile fabrike-kulise koje su bile "promaene",

pa nisu mogle biti stavljene u funkciju, dok se novac koji je stvarno stigao u zemlju, iz zemlje, putem sektoraspoljnje trgovine (u kojem "nita nije moglo bez Greguria"), vraao stvarnim mafijakim vlasnicima, ali sadakao opran novac kojem se zamelo poreklo.Ova praksa se modernizovala i intenzivirala nakon rata, kada je celokupan finansijski sistem Hrvatske postao"meunarodna praonica novca" koja je imala sve znaajniju ulogu u irem evropskom kriminalnom podzemlju, anaroito u narko-podzemlju.Tako se smatralo da je Sanader najprikladniji da preuzme kontrolu nad Gregurievom kriminalnomorganizacijom.Osim to je Sanader lino bio ukljuen u pranje novca, pa je istovremeno bio i dobro upoznat sa tim fenomenom idovoljno kompromitovan da se moe efikasno ucenjivati, on je ve, kao premijer, kontrolisao dravni aparat.Osim toga, on je izgradio uticaj na hrvatsku javnost, te joj se znao, koristei strogo kontrolisane medije, uspenonametnuti.Uz to je Sanader koristio svoje obrazovanje i znanje stranih jezika da izgradi niz linih veza sa uticajnim ljudima

po Evropi, koja je ve decenijama navikla da joj s Balkana dolaze "polupismeni primitivci", odnosno ljudi koji neznaju strane jezike i ne znaju se ophoditi u svetu.Tako je Evropa brzo prihvatila obrazovanog i elokventnog Sanadera koji se s lakoom kree u evropskim

diplomatskim krugovima.Pri tome Sanader nije imao nikakvu linu ideologiju, ve se vodio krajnjim pragmatizmom i proraunatou.Mnogi su u Evropi smatrali "kad je Balkan ve ionako kriminalna zona" da je "dobro da ef mafije bude jedan finigospodin", koji pri tome "nije fanatik" i koji je "nemaki ovek".Tako je u julu 2008. godine Sanader, barem formalno, preuzeo od iznemoglog Greguria kontrolu nad njegovomkriminalnom organizacijom.Sanadera su isprva, kao efa, barem formalno, priznale vodee strukture domaih banaka i velikih privrednihgrupacija, domae tajne slube, razne grupe domaeg podzemlja, kao i razne paralelne strukture koje egzistiraju udravnom aparatu.U prvim nedeljama po povlaenju Greguria izgledalo je da je "tranzicija vlasti prola nesmetano" i da e "stvarifunkcionisati kako su to Nemci zamislili".

SlomProjekt podinjavanja mafije Sanaderu pao je na vrlo jednostavnom ispitu: Sanader nije preuzeo kontrolu,odnosno nije ak ni pokuao preuzeti kontrolu nad nekoliko milijardi evra kapitala koji je domaa mafija

pohranila u inostranstvu.Taj novac, nakon povlaena Greguria, vie nije bio pod centralizovanim i efikasnim nadzorom.Veina ovog novca nastala je kraom hrvatske farmaceutske kue Pliva, koja je imala pravo intelektualnogvlasnitva nad vrlo uspenim lekovima na bazi azitromicina, (Zithromax, Sumamed) od kojih je u Plivu, kroztrinaest godina, dolo ukupno 2,5 milijardi dolara glavnice.Taj novac nikada nije ostao u Hrvatsku, odnosno, veinom nije ni doao u Hrvatsku, ve je direktno odlazio uinostranstvo gde je do poetka 2005. godine narastao na preko 4 milijarde dolara, te nastavio da raste do danas.

Uz taj novac pohranjeni je i novac od krijumarenja duvana, tj. novac od Fabrike duvana Rovinj i Adris grupe,zatim novac iz svih drugih kriminalnih izvora koje je Greguriev klan uspeo da iznese iz zemlje.Smatra se da je u ukupnoj novanoj masi koju je Greguriev klan kontrolisao, novac od Plive inio preko 50odsto ukupnog novca.Kad su azitromicinski prihodiPlive prestali, Greguriev klan je prodao istraivaki centarPlive.


15/88

Najzad je nominalnog vlasnikaPlive krajem prole godine kupila velika izraelska korporacija Teva, te jePlivinogprincipala isplatila u celosti.Smatra se da je deo tog novca zavrio kod ostataka Gregurievog klana, koji je kod nominalnog amerikog

principala skrivao svoje stvarno vlasnitvo.Koliko je danas ukupno novaca u pitanju (tj. novca od Plive,Fabrike duvana Rovinj i drugih izvora), nije

pouzdano poznato, a procene raznih stranih izvora kreu se najee u rasponu od sedam do deset milijardidolara.Kad su pripadnici ue grupe Gregurievih suradnika shvatili da Greguri jednostavno vie nije gazda, a daSanader nije uspeo preuzeti nadzor nad tim novcem, oni su se poeli sami ponaati kao gazde i ignorisati

Sanadera.Time je Sanaderov pokuaj preuzimanja vlasti pao, a isti je i konceptualno bio osuen na propast.

Nadzor nad kriminalnom organizacijom nije mogu samo na temelju formalnih zaklinjanja na vernost i u sutiniapstraktne, deklaratorne nemake podrke Sanaderu.Bez stvarnog nadzora nad sedam do deset milijardi dolara ukradenog novca pohranjenog u inozemstvu, Sanader

je ispao neozbiljan i slab.Kad su to pripadnici Grupe iz Hennessya shvatili, poeli su Sanadera jednostavno ignorisati, a u pojedinimsluajevima, kao npr. u sluaju Franje Lukovia iz Zagrebake banke, i direktno ruiti.Pri tome se Sanader nije mogao koristiti bilo kakvim efikasnim sistemom kontrole.

Vlast na papiruDravni aparat Republike Hrvatske ve je tada realno bio u rasulu, pravosue je u potpunosti korumpirano, te jeupravo bankarski sistem imao razraenu mreu veza po pravosuu, zbog koje je, smatralo se, bio "nedodirljiv".Vlastite ekonomske snage Sanader nije imao, jer je ekipa koja je kontrolisala banke ujedno preko njih, i prekovelikih sistema u privredi, npr. prehrambene industrije, u celosti kontrolisala ekonomske tokove u zemlji.Sanader nije imao ni pouzdanu kontrolu medija, jer su oni izvorno bili pod kontrolom iste grupe ljudi koja jekontrolisala i banke.Pri tome Sanader nije imao ni ideologiju ili politiki pokret, pa nije mogao u borbi za vlast koristiti javnost.Osim toga, on se nije mogao niti pozvati na silu, jer su se za nadzor nad policijom jo nekoliko meseci nakonGregurieve "abdikacije", vodile borbe, pa je lojalnost policijskog aparata bila podeljena, o emu e u nastavkuteksta biti vie rei.

Zato se poloaj Sanadera pokazao upalj, te se pokazalo da on nema ozbiljnu institucionalnu i finansijskupodrku, i da je time njegova vlast, kako nad Hrvatskom, tako i nad hrvatskom mafijom, "vlast na papiru", i da onbez stvarnih mehanizama kontrole nema nikakve anse u odnosu na bankarski lobi.Kako je pokuaj preuzimanja grupe poznate kaoMomci iz Hennessya propao, ta je grupa nastavila da funkcioniesasvim nezavisno od Sanadera, pri emu je kontrolisala bankarski sistem, velike privredne subjekte, naroito iz

prehrambene i duvanske industrije, te do kraja prole godine i farmaceutske industrije, zatim brodarske kue,sistem kreditnih kartica te znatan deo sektora osiguranja.Dok je Greguri odravao balans izmeu izvrne vlasti i ove "paralelne vlasti", odlazak Greguria je poremetioodnose izmeu ova dva centra moi u zemlji, pa su Sanaderove ambicije ugrozile tu "paralelnu vlast".Zato se grupa koja je kontrolisala bankarski sistem, odnosno deo nje na elu sa Franjom Lukoviem, poela sveotvorenije svrstavati protiv tadanjeg premijera, te ga sve ee napadati u javnosti, kako bi pred stranom i

domaom javnou dokazali da je Sanader izgubio "uzde iz ruku" i da ne kontrolie situaciju.Oni su do sada ve uspeli pokazati da je Sanader slab, te su unutar sebe posvaali samu ekipu najbliihpremijerovih saradnika, meu kojima sve vie njih smatra da se "ne moe protiv banaka", odnosno "protivprivrede".Ova struja "realista" u Sanaderovom kabinetu suprotstavljena je bivem premijeru, koji je - voen linom, gotovo

paranoinom ambicijom, te vrstim garancijama podrke od Nemake - smatrao za sebe da jo uvek ima realneanse da preuzme kontrolu nad bankarskim sistemom i privredom, odnosno nad grupom ljudi koja je kontrolisala

banke i privredu u Hrvatskoj.Franjo Greguri je svoju organizaciju, koja je nastala iz komunistikih tajnih slubi, organizovao na

piramidalni nain, tako da je na vrhu piramide ostala uska grupa njegovih najbliih saradnika.Mnogi su u Evropi smatrali: "kad je Balkan ve ionako kriminalna zona" da je "dobro da ef mafije

bude jedan fini gospodin", koji pri tome "nije fanatik" i koji je "nemaki ovek", Ivo Sanader.

5. Iranci kupili hrvatske policajce i obavetajceGreguri je Hrvatsku, jo od 1980-ih godina, transformisao u zemlju mafije, ija je osnovna uloga bila u pranjunovca i davanju logistike meunarodnom krijumarenju, pri emu je vodeu ulogu imalo krijumarenje droge.


16/88

Postepeno su se ove dve funkcije odvojile jedna od druge, pa su u jednoj grupi bili tzv. "Deki iz Hennessya",koji su kontrolisali banke i privredni sistem Hrvatske, i preko toga prali novac, a u drugoj grupi su bili logistiaritrgovine heroinom. Ovi logistiari koncentrisali su se u tajnoj slubi, koju je Greguri transformisao u servismeunarodne heroinske mafije.Meutim, nije se samo Sanaderov kabinet iznutra dezintegrisao.Greguri je iza sebe ostavio niz banaka i velikih privrednih sistema ije deonice uzajamno kontrolie jedna grupaljudi, i u kojima ve godinama postoje "nedodirljive" uprave drutava.

Nepostojanje jednog jakog centra koji bi ih drao na okupu, dovelo je do toga da pojedine uprave banaka poinjuda funkcioniu kao potpuno nezavisni lobiji, koji iz svoje perspektive poinju da grade svoje vlastite, nezavisne

strategije, pri emu se vie ne konsultuju i ne sinhronizuju sa drugim grupama, to su do jula 2008. godine moralida ine, jer je njihove strategije odreivao Greguri sa nekolicinom ljudi oko sebe (Mika, Vedri, kegro,Barbi).Tako se bankarski lobi u Hrvatskoj vie ne pokazuje kao jedna jedinstvena organizacija, ve kao milje, koji je kaomilje u sukobu sa Sanaderom, ali je pri tome sastavljen od niza meusobno nezavisnih i meusobno neusklaenihcentara moi.

Smirivanje lokalnih bosovaHrvatska je do sada funkcionisala kao potpuno centralizovano drutvo, pa se centralizacija manifestovala i kaocentralizacija po funkcionalnoj osnovi (npr. bankarski sistem kontrolisala je jedna grupa ljudi), tako i poteritorijalnoj osnovi, pa je jedna grupa ljudi imala jednaki - gotovo apsolutni - uticaj u svim regijama Hrvatske.Kako je taj centar ostavkom Greguria prestao funkcionalan, i kako Sanader nije uspeo preuzeti kontrolu nad timsistemom, dezintegracija sistema vidi se i po funkcionalnoj osnovi (npr. u bankarskom sistemu svaka uprava

banke postaje "svoj gazda"), tako i po teritorijalnoj osnovi.Tako se vidi da u pojedinim regijama, naroito u Istri i Rijeci, te u Osijeku (o kojem e kasnije biti vie rijei),lokalni bosovi poinju voditi samostalnu politiku, koja vie nije koordinirana sa jednim centrom u Zagrebu.Ovo je poelo u Istri i Rijeci, gdje je Greguri ve tokom prole decenije imao probleme u smirivanju ambicijalokalnih bosova, koje je poetkom ove decenije bio primirio novcem tuneliranim iz Rijeke banke, kojom

prilikom je iz banke nestalo 98 miliona amerikih dolara, ime je ta banka bila dovedena pred steaj, i potomsanirana dravnim novcem.

No ovaj trend feudalizacije Hrvatske e se nastaviti, te poznavatelji prilika u zemlji oekuju formiranje odvojenih

politikih centara moi po regijama.Ovom trendu pogoduje i to to pojedine regije inae imaju istorijsko i kulturoloki naglaene posebnosti, koje elokalni bosovi, nakon to se zagrebaki centar moi koji ih je kontrolisano ugasio, koristiti za jaanje vlastitih

pozicija.Trend dezintegracije do jue monolitne kriminalne strukture, ide i dalje, do potpune "atomizacije" mafijakihstruktura i haosa.Ovo se vidi na primeru najjae banke u Hrvatskoj, Zagrebake banke.Deonice te banke, osim bolesnog Greguria, dre njegovi nekad najblii saradnici, meu kojima su: NikicaValenti, Branko Mika, Mladen Vedri, Franjo Lukovi, Dragutin Drk, Jaka Barbi, Ratimir Adrijani, Ivanermak, Tomislav Badurina, Berislav Kutle, Zlatko Matea, Ivan Majdak, Ivan Tarle, eljko ovi, AnteVlahovi i Milan Artukovi, od kojih su banku, ve skoro dve decenije, operativno vodili trojica od ove

sedamnaestorice, i to: Franjo Lukovi, Jaka Barbi i Tomislav Badurina.Ova trojica su sada u svai, pa su na jednoj strani Jaka Barbi sa svojom "ekipom", u koju spada nominalna javninotes Iva Hanekovi-ivkovi (kojoj se zaposlenici banke ve vie od dvadeset godina "javljaju na raport", ikojoj "idu sve informacije") i lan uprave Tomica Pustiek, dok su na drugoj strani Franjo Lukovi kao

predsednik uprave, Tomislav Badurina kao "ef kancelarije predsednika uprave", Sanja Renduli i Igor Tepi,sada nominalni savetnik Franje Lukovia.Ve je ranije navedeno da je projekt Sanaderovog preuzimanja mafije bio konceptualno osuen na propast, i tozato to je ekipa Gregurievih najbliih saradnika sauvala netaknutu finansijsku mo, koja se kretala u iznosu odsedam do deset milijardi dolara "sigurno pohranjenih" u inostranstvu.Meutim, osim tog razloga, postojao je jo jedan razlog - trgovina heroinom.

Osmani na vrhuNaime, Greguri je Hrvatsku, jo od 1980-ih godina, transformisao u zemlju mafije, ija je osnovna uloga bila upranju novca i davanju logistike meunarodnom krijumarenju, pri emu je vodeu ulogu imalo krijumarenjedroge.


17/88

Postepeno su se ove dvije funkcije odvojile jedna od druge, pa su u jednoj grupi bili tzv. "Momci iz Hennessya",koji su kontrolisali banke i privredni sistem Hrvatske, i preko toga prali novca, a u drugoj grupi su bili logistiaritrgovine heroinom.Ovi logistiari koncentrisali su se u tajnoj slubi, koju je Greguri transformisao u servis meunarodne heroinskemafije. Ova grana hrvatskog organizovanog kriminala, koja je organizaciono bila integrisana u hrvatske tajneslube, nije stvarno prihvatila Sanadera kao svog novog efa.Taj deo organizovanog kriminala potpuno je integrisan u meunarodne strukture organizovanog kriminala, kojiimaju svoje autoritete i svoje zakone, koje je Greguri - koji je decenijama sa tim bio povezan - poznavao i

potovao.

Sanader ovaj deo organizovanog kriminala nije poznavao, sa njim nije bio posebno povezan, a nije ni pokuao daga staviti pod kontrolu, ili pak da suzbije.

Na taj nain je krijumarenje droge, kao najprofitabilnija organizovana kriminalna aktivnost u Hrvatskoj, padomGreguria, ostala je bez efektivnog domaeg autoriteta kojeg bi prihvatila, te je zatitu potraila u inostranimcentrima tog biznisa.Pri tome su od kljunog znaaja bile veze sa Sirijom.Te veze je razvijala komunistika Jugoslavija kroz decenije, te su jugoslovenske i sirijske tajne slube umeusobnoj saradnji stvorile arhitekturu dananjeg organizacije transporta heroina za Evropu, te distribucijeheroina po Evropi.Ove veze su, na operativno-obavetajnom nivou odravali Greguriu bliski ljudi, i to: nominalni trgovacautobusima, Fahim Sejari iz Minhena i eljko Dobranovi iz Zagreba, te obavetajni centar Kemala Buzaljka izZagreba, kojeg je u meuvremenu operativno preuzeo K.M., inae bivi pripadnik Hrvatske vojske.Pri tome je u ovom trijumviratu Sejari bio direktno vezan na sirijsku vladu, Dobranovi lino na Greguria, aKemal Buzaljko i njegov naslednik K.M. na "sivu eminenciju" bosanske obavetajne slube, Hasana engia.Meutim, ove obavetajne slube nisu direktno trgovale drogama, ve su operativno nadzirale tu trgovinu. Samatrgovina drogama organizovana je prvenstveno preko albanske heroinske mafije. Pri tome su vodee strukture temafije regrutovane iz iitske manjine meu Albancima, tj. pripadnicima sekte Bektaita, koja se pak smatrasufijskim (mistinim) ogrankom iitske sekte Alavita, koja je na vlasti u Siriji.Tako su po sektakim vezama vrhovi sirijske drave i vrhovi albanske heroinske mafije povezani.Jugoslovenski komunistiki reim oslanjao se od kraja 1960-ih godina na sektu Bektaija, iz nje je regrutovao ivodee ljude komunistike vlade u pokrajini Kosovo. Komunistika tajna sluba Kosova kolovala se u Zagrebu,

a na Kosovu ju je vodio Seljim Broa. Broaj je 1970-ih i 1980-ih razvijao krijumarenje heroina, koje jeoperativno vodio Bedet Pacoli.Premda je Pacoli iveo u Zapadnoj Evropi, njegove line veze sa Broajom su bile tako frekventne, da je trebaloizmisliti opravdanje za tu frekventnost. Ono je naeno u fabrikovanim priama o tome da je Pacoli mlai roakBroaja, u koju priu su poverovali i mnogi pripadnici albanske mafije.Pacoli je na kraju dao da se ubije Broaja, te je preuzeo kadrove tajne slube na Kosovu koji su ostali iza Broaja.Tokom 1990-ih godina Pacoli je bio "apsolutni autoritet" meu Albancima.Osim albanske mafije, sirijske i jugoslovenske slube usko su saraivale i sa kurdskom mafijom, koju su sirijsketajne slube regrutovale od pripadnika kurdske etnike manjine u Turskoj, a koju mafiju su, kao i sirijsku vladu,vodili pripadnici sekte Alavita.

Na taj nain su albanska i kurdska mafija, po sektakoj pripadnosti svojih vodeih ljudi, te po nastanku, bile

usmerene na meusobnu saradnju.U Hrvatskoj se kurdska mafija specijalizovala za meunarodno krijumarenje ljudi, koje u Hrvatskoj, za kurdskumafiju vode Hrvati.Re je o organizaciji koju je osnovao bivi nemaki obavetajac Marko Erceg, koji je svojevremeno vodiooperacije nemake spoljne obavetajne slube BND za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, a ije je operativnosedite na podruju Duge Rese.Albansku mafiju, od kraja 1990-ih godina, tj. od kad se Bedet Pacoli na sluaju "obnove Kremlja" sukobio sanovim politikim strujanjima u Rusiji, od Pacolija dogovorno preuzima klan Osmani iz Hamburga.Pri tome Pacoli zadrava "strateke" funkcije, tj. korupciju na viim nivoima po Evropi, dok transport idistribuciju heroina operativno preuzima Hamburki centar kojeg vode braa azim, Burim, Bakim i Bekim(Eroglu) Osmani.

ef organizacije je najstariji brat azim Osmani, zvani Felix, kojeg jo nazivaju i "nemakim kraljem heroina",odnosnoDon Hamburgo.

Njegov mlai brat Bakim "zaduen" je za Hrvatsku, u kojoj ima line prijateljske kontakte sa StjepanomMesiem, Amirom Muharemijem, Osmanom Muftiem, Tomislavom Karamarkom, Milanom Bandiem, eljkomDobranoviem, K.M., i ekipom krijumara ljudi koji rade u slubi kurdske mafije.


18/88

Greguri je decenijama imao dobre veze s albanskom mafijom, tako da je sa Selimom Broajem i BedetomPacolijem saraivao od 1970-ih godina, te je sa Pacolijem ostao u dobroj vezi sve do svoje "abdikacije". Stoga jeGreguri albanskoj mafiji najavio svoj odlazak, te je prilikom njegove "abdikacije", poetkom jula 2008, u Zagrebdoao "ef svih efova" albanske mafije, azim Osmani.Tom prilikom se azim Osmani susreo sa Mesiem, Muharemijem i Karamarkom, te u kraem odvojenomsusretu sa Bandiem. Nakon sastanka u predsednikoj palati u rezidencijalnoj zoni Pantovak, Osmani se u koloniluksuznih automobila vozio kroz Zagreb, pri emu su pripadnici njegove pratnje povremeno pucali u vazduh izvatrenog oruja. Ova parada oznaila je "uspean ishod" verovatno najvanijeg sastanaka organizovanogkriminala na Balkanu u zadnjih dvadesetak i vie godina, na kojem su dogovorene preraspodele zona uticaja

raznih klanova organizovanog kriminala u nekoliko zemalja regije.Tako se pokazalo da operativni centar albanske mafije nije ni u Pritini ni u albanskom Durresu (Drau), ve uZagrebu. U svakom sluaju, na ovom sastanku je Osmani preuzeo organizaciju trgovine drogama u Hrvatskoj, injegovu logistiku - hrvatsku tajnu slubu SOA. Sastanak je odran u predsednikoj palati na Pantovaku, aSanadera i njegovih snova o njegovoj kontroli nad Hrvatskom u toj prii nije bilo.Meutim, ovo se poklopilo sa veim sukobom klana Osmani i nemakog pravosudnog, policijskog i medijskogsistema.U trenutku kad je azim Osmani otiao u Hrvatsku na "reorganizaciju" balkanskog podzemlja, u Nemakoj se

protiv njega vodilo nekoliko sudskih kaznenih postupaka, a nemake novine su gotovo svakodnevno o njemu injegovoj organizaciji pisale kao o pretnji nemakom drutvu i poretku.Ve sam napisao kako se hrvatski bankarski sistem temelji na pranju novca. To pranje novca ukljuuje i stalnonapumpavanje bilansnih vrednosti, kako bi se u "magli izmiljenih knjigovodstvenih vrednosti" lake sakrio

protok "prljavog" novca, tj. novca od meunarodne trgovine heroinom i krijumarenja ilegalnih imigranata.

Prelaz u muslimansku veruazim Felix Osmani ostavio je trgovinu heroinom u Hrvatskoj svojem operativcu Amiru Muharemiju, koji jeizuzetno blizak bivem efu SOA-e Tomislavu Karamarku. Zato je dogovoreno da Karamarko preuzme policiju,tim vie to je tadanji direktor policije poeo saradnju sa zapadnim policijskim i tajnim slubama na borbi protivorganizovanog kriminala.Ova smena direktora policije pokuana je prvo preko organizovanja javnog konkursa, a kad to nije uspelo,Karamarko je postavljen na elo bezbednosnog sistema nakon ubistva mlade zagrebake pravnice Ivane Hodak,

koje je posluilo kao dokaz nesposobnosti policije i kao izgovor za smenu dotadanjeg direktora policije.Pri tome je Karamarko preuzeo celokupnu policiju, te zadrao kontrolu nad tajnom slubom.Sanader je ovu smenu podrao, (ime se i lino upetljao u sluaj ubistva Ivane Hodak), a Karamarko je formalno

prihvatio Sanaderovo "vrhovnitvo" i obeao mu lojalnost i potinjenost.Iz izvora bliskim nemakim obavetajnim slubama saznaje se da je Sanader ozbiljno poverovao u to da je"Karamarka stavio pod kontrolu".Tomislav Karamarko zapoeo je karijeru kao operativac jugoslovenske tajne slube, koji je, kao nominalniarhivar, unitavao odreenu dokumentaciju po Zadru, krajem 1980-ih godina.Zadar je, naime, bio znaajan u meunarodnoj trgovini kokainom, a znaaj su mu dali ljudi roeni u okoliniZadra, koji su u Latinskoj Americi, u trgovini kokainom "postali znaajni".Zato je o tome trebalo sakriti tragove, to je Karamarko uspeno odradio, te je nagraen mestom efa kabineta

Franje Greguria poetkom 1990-ih, kad je Greguri bio, prvo potpredsednik, a potom predsednik VladeRepublike Hrvatske.Nakon toga je Karamarko bio jedan od vodeih ljudi tajne slube, a potom i dugogodinji ef tajne slube, tenajzad ministar policije, koji kontrolie i ujedinjuje policijski i obavetajni aparat Republike Hrvatske sameunarodnom trgovinom heroinom.Karamarko je bio veran svom mentoru Franji Greguriu, pri emu ga je Greguri smatrao talentovanim,sistematinim i disciplinovanim.Tako je Karamarko ve 1992. godine igrao, za Greguria, ulogu glavnog operativca u meunarodnomkrijumarenju urana (meunarodnoj nuklearnoj proliferaciji), kada je putovao Evropom i navodno organizovaokrijumarenje urana i plutonijuma za ilegalnu izgradnju nuklearnog oruja, i to navodno pod pseudonimomMarijan Sokolovi.

Greguri je Karamarku i dan-danas svojevrstan "lan prodice", te ga je, nakon "abdikacije", Karamarko ostaviokao linog savetnika. Meutim, osim vernosti Greguriu, Karamarko svoj uspon duguje injenici da se oenioEnisom Mufti, u privatnom ivotu erkom Osmana Muftia, koji je ve tridesetak godina jedan od vodeihmuslimanskih intelektualaca balkanskog poluostrva, i koji je bio izuzetno blizak proiranskom reimu AlijeIzetbegovia 1990-ih u Bosni i Hercegovini.


19/88

Mufti je tokom 1990-ih bio hrvatski ambasador u Teheranu, te je povezivao Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku saIranom, pri emu je upravo Mufti osnovao operativni obavetajni trougao: Teheran - Sarajevo (Hasan engi) -Zagreb (Muftiev zet Tomislav Karamarko).Ove porodine veze uvrene su Karamarkovim prelazom na muslimansku veru, koji prelaz se dogodio u drugoj

polovini prole decenije.Karamarko je pri tome blizak ranije spomenutom Amiru Muharemiju, pa je na taj nain Karamarko povezan i saalbanskom heroinskom mafijom, preko Muharemija i sa iranskim uticajem na Balkanu, preko Muftia.Pri tome je znaajno da je Iran, jo od 1990-ih godina, na Balkanu sistematski gradio zonu uticaja, to je deonjegovih irih ambicija za stvaranjem regionalnog uticaja na Bliskom istoku i istonom Mediteranu.

U tom svom irenju Iran je uspeo preuzeti dominaciju nad Sirijom, a time je dobio i uticaj nad sirijskim tajnimslubama, a preko njih i nad trgovinom heroinom, te nad albanskom heroinskom mafijom i kurdskom mafijom.S ovim kriminalnim aktivnostima preko Balkana usko

Documents

Margetic Ubistvo Sa Potpisom Drzave