UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM U OKVIRU ZATITE IVOTNE SREDINEvrst
otpad je sloen i heterogen materijal koji nastaje ovekovim
aktivnostima u stanu, na poslu, javnom mestu, industriji,
poljoprivredi i drugim mestima. Najvei proizvoai otpada u
gradovima, su domainstva i javne gradske povrine (ulice, trgovi,
parkovi). Urbanizacija i industrijalizacija su uticale na poveanje
otpada, koji postaje svetski problem, a u narednom periodu bie
jedan od prioriteta za reavanje. Polazei od rastuih zahteva svetske
zajednice, veliki broj preduzea i ustanova svoju poslovnu
strategiju prilagoava potrebama savremenog drutva za ouvanje radne
i ivotne sredine. Mogunosti za zatitu od vrstih otpada rastu u
skladu sa razvojem ekoloke odgovornosti. Javljaju se nove
tehnologije za upravljanje otpadom, a "proizvoai" otpada otkrivaju
nove mogunosti primene recikliranih materijala.
1
1. Uvod u problem otpada savremenog svetaSavremeni svet je ve
uveliko suoen sa zajednikom odgovornou i nunou da svoj razvoj
uskladi s potrebama ljudi i prirode i sa sveu da se Zemlja mora
sauvati kako za sadanju generaciju tako i za budue generacije
ljudi. Obaveza dananje generacije da ostavi potomstvu bar onoliko
ansi za razvoj koliko ih ona ima proistie iz fundamentalnog
principa moralne pravde, a to je da svi ljudi imaju podjednaka
prava na najire osnovne slobode koje ne ugroavaju slobodu drugih.
Sadanja generacija ima pravo na resurse i zdravu ivotnu sredinu,
ali ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama.
1.1 Pojam odrivog razvoja
Odrivi razvoj podrazumeva i usklaivanje razliitih razvojnih
aspekata i suprotstavljenih motiva sadranih u programima pojedinih
sektora. Za celishodno reavanje takvih konflikata potrebni su
politika volja i opredeljenost. Kljune pretpostavke neophodne za
prihvatanje i primenu koncepta odrivog razvoja privrede i drutva,
kao i za njegovo uspeno ostvarenje jesu odgovarajue vostvo, iroka
politika, socijalna i medijska podrka, kao i drutvena saglasnost s
tim da je neophodno prihvatiti taj koncept. Pri tome, jaka politika
volja, posveenost Vlade i podrka javnosti predstavljaju
najneposrednije faktore uspeha. Karakteristika odrivog razvoja je i
vee ukljuivanje javnosti u donoenje odluka o reavanju problema
ivotne sredine. Nije dovoljno da se samo vlast deklarativno
opredeli za to, ve se i mora posebno podsticati javnost, pre svega
pravovremeno informisati i obuavati da bi objektivno mogla da utie
na ishod reavanja problema za koji je zainteresovana.
1.2. Klasifikacija otpada Otpad je svaka materija ili predmet
koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci. 1) Vrste otpada
su:
2
-
komunalni otpad (otpad iz domainstva); komercijalni otpad;
industrijski otpad. 1.2.1.Komunalni otpad
Komunalni otpad je otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i
drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava slian otpadu iz
domainstva. 1.2.2. Komercijalni otpad Komercijalni otpad je otpad
koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim
organizacijama, koje se u celini ili delimino bave trgovinom,
uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili
zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada. 1.2.3.
Industrijski otpad Industrijski otpad je otpad iz bilo koje
industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim
jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.
2)U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiu na zdravlje
ljudi i ivotnu sredinu, otpad moe biti: neopasan; inertan; opasan.
1.2.4.Neopasan otpad Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje
koliine, koncentracije ili fizike, hemijske i bioloke prirode, za
razliku od opasnog otpada, ne ugroava zdravlje ljudi ili ivotnu
sredinu i nema karakteristike opasnog otpada. 1.2.5. Inertan otpad
Inertan otpad je otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim,
hemijskim ili biolokim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili
na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv
ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt
na nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi
zdravlje ljudi; ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog
otpada (akutna ili hronina toksinost, infektivnost, kancerogenost,
radioaktivnost, zapaljivost, eksplozivnost); sadraj zagaujuih
materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugroavati zakonom
propisani.
3
1.2.6. Opasan otpad Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu,
sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe prouzrokovati
opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i zdravlje
ivotinja, i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika
(eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je
peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u
kontaktu sa vazduhom oslobaa zapaljive gasove, u kontaktu sa
vazduhom ili vodom oslobaa otrovne supstance, sadri toksine
supstance sa odloenim hroninim delovanjem, kao i ekotoksine
karakteristike), ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili
jeste upakovan.
Slika 2. Opta klasifikacija otpada
4
1.2.7. Klasifikacija otpada prema Katalogu Otpad se, prema
Katalogu otpada, razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta
nastanka i porekla. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih
vrsta otpada, ukljuujui i opasan otpad i potpuno je usaglaen sa
katalogom otpada EU, koji je uraen da stvori jasan sistem za
klasifikaciju otpada unutar EU. Katalog stvara osnovu za sve
nacionalne i meunarodne obaveze izvetavanja o otpadu kao to su
obaveze vezane za dozvole za upravljanje otpadom, nacionalne baze
podataka o otpadu i transport otpada. Katalog otpada se povremeno
dopunjava i aurira.
Indeksni broj 01
Mesto i poreklo nastanka otpada Otpadi koji nastaju od
istraivanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma, i fizikog i
hemijskog tretmana minerala Otpadi iz poljoprivrede, hortikulture,
akvakulture, umarstva, lova i ribolova, pripreme i prerade hrane
Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira, kartona, pulpe,
panela i nametaja Otpadi iz kone, krznarske i tekstilne industrije
Otpadi od rafinisanja nafte, preiavanja prirodnog gasa i
pirolitikog tretmana uglja Otpadi od neorganskih hemijskih procesa
Otpadi od organskih hemijskih procesa Otpadi od proizvodnje,
formulacije, snabdevanja i upotrebe premaza (boje, lakovi i
staklene glazure), lepkovi, zaptivai i tamparska mastila Otpadi iz
fotografske industrije Otpadi iz termikih procesa Otpadi od
hemijskog tretmana povrine i zatite metala i drugih
02
03
04 05
06 07 08
09 10 11
5
materijala; hidrometalurgija obojenih metala 12 Otpadi od
oblikovanja i fizike i mehanike povrinske obrade metala i plastike
Otpadna ulja i otpadi tenih goriva (osim jestivih ulja i onih u
grupama 05, 12 i 19) Otpadi od organskih rastvaraa, sredstava za
hlaenje i potisnih gasova (osim 07 i 08) Otpadi od ambalae;
apsorbenti, krpe za brisanje, materijali za filtriranje i zatitne
tkanine, ako nije drugaije specificirano Otpadi koji nisu drugaije
specificirani u katalogu Graevinski otpad i otpad od ruenja
(ukljuujui i iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija) Otpadi iz
objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ljudi i ivotinja
i/ili s tim povezanog istraivanja (iskljuujui otpad iz kuhinja i
restorana koji ne dolazi od neposredne zdravstvene zatite) Otpadi
iz postrojenja za obradu otpada, pogona za tretman otpadnih voda
van lokacije nastajanja i pripremu vode za ljudsku potronju i
korienje u industriji Komunalni otpadi (kuni otpad i slini
komercijalni i industrijski otpadi), ukljuujui odvojeno sakupljene
frakcije
13
14
15
16 17
18
19
20
1.3. Karakteristike otpadaPrema EPA klasifikaciji, utvrena su
etiri kriterijuma za odreivanje karakteristika opasnog otpada:
zapaljivost, eksplozivnost, reaktivnost i toksinost. Zbog
nepravilnog tretmana, opasan otpad moe oslobaati gasovite produkte
u atmosferu (zbog isparavanja, sagorevanja, odvijanja odreenih
reakcija) i tako zagaditi ivotnu sredinu za dui vremenski period.
Ovi gasovi mogu spiranjem sa kiom zagaditi vode i zemljite na koje
padavine dospevaju. Povrinske i podzemne vode mogu biti zagaene
tenim produktima raspadanja i filtratom koji preko zemljita dospeva
do podzemnih i
6
povrinskih voda. Otpad moe biti razneen po okolnom zemljitu, a
preko vazduha, vode i putem lanca ishrane ugroene su sva iva
bia.
1.4. Opcije upravljanja otpadom
Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da
najefektivnije reenje za ivotnu sredinu esto jeste smanjenje
stvaranja otpada. Meutim, tamo gde dalje smanjenje nije praktino,
proizvodi i materijali mogu biti iskorieni ponovo, bilo za istu ili
razliitu namenu.Ukoliko ta mogunost ne postoji, otpad se dalje moe
iskoristiti za reciklau ili kompostiranje, ili kroz dobijanje
energije. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje
odgovarajue reenje, otpad treba odloiti na deponiju. Poreenje i
izbor preferiranih opcija tretmana i odlaganja otpada unutar odrive
strategije upravljanja otpadom moraju biti sainjeni na realnoj
osnovi. Obim raspoloivih opcija tretmana je irok i ukljuuje:
o o o o o
reciklau i ponovnu upotrebu dela otpada dobijenog iz razliitih
izvora kompostiranje anaerobnu digestiju insineraciju
deponovanje.
1.4.1. Smanjenje otpada na izvoru
Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada. Za
razliku od drugih opcija u hijerarhiji otpada, redukcija otpada
nije opcija koja se moe odabrati u nedostatku drugih. O redukciji
se mora razmiljati svaki put kada se donosi odluka o korienju
resursa. Redukcija mora biti osmiljena od projektovanja, preko
izrade, do transporta, ambalae i prodaje proizvoda. Potroai takoe
treba da aktivno uestvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda
koji daju minimalni otpad.
1.4.2. Ponovna upotreba Neki proizvodi su specifino dizajnirani
da budu korieni vie puta. Uvodjenjem propisa o ambalai u EU,
postoji podsticaj proizvodjaima da razmotre primenu ambalae za
7
viestruku upotrebu. U drugim sluajevima, proizvodi se mogu
preraditi za iste ili sline namene. Ponovna upotreba plastinih kesa
ili staklenih tegli, esti su primeri. Veoma je vaan i broj ponovnih
upotreba predmeta, odnosno ivotni vek proizvoda. Postoje dobri
razlozi za ponovno korienje proizvoda:
o Utede u energiji i sirovinama o Smanjenje trokova odlaganja o
Smanjenje trokova i za trgovce i potroae.
1.4.3. Reciklaa Praktino je nemogue dati decidiran odgovor na
pitanje da li je reciklaa znaajnija u domenu industrijskog otpada
ili u domenu komunalnog otpada, budui da se, i u jednom i u drugom
sluaju, ostvaruju izuzetno znaajni tehniki, ekoloki i ekonomski
efekti. Svakako najznaajnije je drastino smanjenje koliine
industrijskog i komunalnog otpada koje se moraju konano odloiti na
sanitarna odlagalita, ime se vek korienja postojeih deponija
praktino udvostruuje, bar kada je re o komunalnom vrstom otpadu, i
znaajno usporavanje procesa iscrpljivanja prirodnih sirovinskih
resursa. Vena osnovu ovih nekoliko navedenih efekata reciklae moe
se prosuditi koliki je njen znaaj za ve pominjanu neophodnu
radikalnu promenu pristupa reavanju ekolokih problema danas i u
kojoj meri je njena dosledna primena neizbena, ukoliko se eli
krenuti putem praktine realizacije modela industrijskog ekosistema,
to objektivno predstavlja preduslov za dalji opstanak ljudskog
drutva i za njegov dalji drutvenoekonomski progres. Uvodjenje
reciklae u naseljima i gradovima poinje odlukom lokalnih vlasti da
se reciklabilni delovi komunalnog otpada ne odlau vie na sanitarna
odlagalita, nego da se izdvajaju i koriste kao sekundarne sirovine.
Ukoliko se sami gradjani odlue za separaciju korisnih frakcija
otpada na mestu njegovog nastanka, potrebna su nova vozila za
prikupljanje i prevoz otpada, sa posebnim odeljenjima za staru
hartiju, konzerve, stakenu ambalau, plastiku i druge reciklabilne
komponente otpada. Dalje sortiranje i kompaktiranje ovih materijala
obavlja se u centralnoj stanici za reciklau, odakle ih preuzimaju
kupci, koji ih koriste kao sekundarne sirovine. Vani uslovi koji
utiu na odluku o iskoriavanju ili uklanjanju otpadaka su: o poveani
zahtevi za ekoloki bezbednim uklanjanjem otpadaka, to ima za
posledicu vee trokove uklanjanja o primena principa zaraunavanja
stvarnih trokova uklanjanja otpada zagadjivau o razvoj novih
proizvodnih tehnologija i postupaka iskoriavanja otpadaka o razrada
metoda prognoziranja, radi procene razvoja trita sirovina (razvoj
potronje, ponude, rizik snabdevanja, razvoj cena)
8
Razlozi za potrebu poveanog iskoriavanja otpadaka su viestruki:
o saznanje o ogranienim prirodnim resursima i potrebi racionalnog
korienja onoga ime se raspolae o stroi propisi o zatiti ivotne
sredine oteavaju uklanjanje otpadaka, pa je neophodno da se
reciklaom smanji obim otpadaka koji ide na deponiju o tekoe pri
obezbeenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklau kao jednu
o od mogunosti smanjivanja potreba za novim deponijama.
Slika 3. Selektovani otpad spreman za reciklau
1.4.4. Kompostiranje Kompostiranje se definie kao brzo, ali
delimino, razlaganje vlane, vrste organske materije, prvenstveno
otpadaka od hrane, pomou aerobnih mikroorganizama i pod
kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal,
slian humusu, koji nema neprijatan miris i koji se moe koristiti
kao sredstvo za kondicioniranje zemljita ili kao djubrivo. Sve do
1960. godine u svetu nije bilo veih postrojenja za kompostiranje,
ali ih je danas, relativno, veliki broj. Teorijski gledano,
prednosti su sledee: krajnji proizvod ima izvesnu trinu vrednost,
koja treba
9
da rezultira u vraanju izvesnog dela uloenih sredstava; prostor
koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene
transporta nisu tako velike. Sa druge strane, ovakva postrojenja
mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja, trite za dobijeni
proizvod nije uvek osigurano, a i skladitenje krajnjeg proizvoda
moe biti problem za sebe. Kompostiranje se pokazalo kao higijenska
obrada smea. Larve insekata i patogeni organizmi bivaju razoreni
ako se otpad koji se kompostira periodino mea, tako da svaki njegov
deo, bar za izvesno vreme, boravi u zoni vie temperature. Obzirom
na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog
otpada na deponije, kompostiranje je dobilo na znaaju kao
alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada.
1.4.5. Anaerobna digestija Razlaganje organskog dela vrstih
otpadaka u gasove sa metanom moe se ostvariti putem anaerobnog
razlaganja ili anaerobne fermentacije. Uprkos znaajnim
ogranienjima, bioloke metode za preradu vrstih i opasnih otpadaka
stalno privlae panju. Razne vrste mikroorganizama mogu da uklanjaju
i pretvaraju neke organske materije u bezopasne, ak upotrebljive
nusproizvode, kao to je metan. vrsti otpaci iz nekih gradova i mulj
iz postrojenja za preradu otpadnih voda, prerauju se u posebnim
kadama u kojima relativno brzo dolazi do anaerobnog mikrobiolokog
razlaganja iz kojeg nastaje koristan gas, metan. Anaerobna
fermentacija moe se porediti sa situacijom u movarama i drugim
slinim vodenim oblastima gde nastaje metan. Metan se sakuplja i
koristi kao izvor energije, u svim kontrolisanim tehnikama
fermentacije otpada konani proizvod koji se emituje u atmosferu je
CO2. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru,
ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Na
taj nain je konani rezultat fermentacije otpada u veini sluajeva
slian aerobnom kompostiranju. Proces razlaganja konvertuje organsku
frakciju u biogas, kompost i vodu. Proizvodnja biogasa je 130-150m3
po toni otpada u zavisnosti od sastava organske materije. Biogas je
ekoloko gorivo sa toplotnom moi od 6-7 kWh/ m3. Moe biti
upotrebljen za proizvodnju elektrine energije preko seta generatora
ili kao gorivo za vozila.
1.5. Otpad kao gorivo 1.5.1. Insineracija otpada Spaljivanje
otpadaka se primenjuje u cilju smanjivanja njihove koliine i
iskorienja dobijene energije. Prve pei za spaljivanje otpadaka,
koje su istovremeno koristile dobi-jenu energiju, pojavile su se u
drugoj polovini 19.vjeka. Spaljivanjem otpadaka, raspolo-iva
hemijska energija, definisana toplotnom moi, prevodi se u fiziku
energiju dimnih gasova, definisanu temperaturom gasova. Postrojenja
za spaljivanje vrstog komunalnog otpada sa iskorienjem toplote su
po svojim karakteristikama slina termoelektranama i toplanama.
Insineracija je znaajan i koristan nain redukcije otpada do 90%.
Meutim, kapitalni i operativni trokovi za
10
moderan insinerator, koji radi u skladu sa emisionim
ogranienjima, su visoki, generalno mnogo vii od trokova za
odlaganje otpada na sanitarne deponije. Ukoliko se eli odrivi
sistem upravljanja otpadom, tada insineracija sa iskorienjem
energije treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i
regionalnih reenja koja treba razviti u sledeih nekoliko godina.
Insineracija otpada sa iskorienjem energije mora biti razmatrana u
kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji znai
redukciju, ponovnu upotrebu i reciklau. Kada je insineracija sa
iskorienjem energije najpraktinija opcija za ivotnu sredinu,
neophodno je razmotriti mogunost kombinovanog dobijanja toplote i
energije u cilju poveanja efikasnosti procesa. Insineracija otpada
je jedna od tehniki najrazvijenijih opcija upravljanja otpadom koja
je raspoloiva danas. 1.5.2. Alternativna goriva
Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije
rade pod uslovima koji dozvoljavaju korienje otpada visoke kalorine
(toplotne) moi umesto konvencionlanog goriva. Najei primer je
proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadravanja
u pei obezbeuju potpuno sagorevanje otpada; visoko bazni uslovi u
pei uklanjaju kisele gasove i metale iz struje gasa, a pepeo se
zadrava u klinkeru. U ovom sluaju, korist po ivotnu sredinu ide
zajedno sa smanjenjem trokova za gorivo cementne industrije. Tipini
otpad koji se spaljuje u ovim procesima ukljuuje komunalni otpad,
gume i utroene rastvarae. Integralna prevencija i kontrola zagaenja
daje granice do kojih se u procesu primarno gorivo moe zameniti
otpadom. Direktiva EU o spaljivanju otpada takoe propisuje
dozvoljene granice emisije za postrojenja koja koriste alternativna
goriva. 1.5.3. Nove tehnologije tretmana otpada sa iskorienjem
energije Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom,
neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. Nove tehologije,
ukoliko su pouzdane i konkurentne u poredjenju sa ostalim opcijama,
takodje mogu zauzeti svoje mesto u sistemu. Neke od ovih opcija su
sledee: Piroliza Kod ovog tretmana organski otpad se zagreva u
odsustvu vazduha u cilju dobijanja smee gasovitih i tenih goriva,
nusproizvod je vrsti inertni ostatak. Gasifikacija Ovaj tretman
otpada odnosi se na zagrevanje otpada koji sadri ugljenik u
prisustvu vazduha ili pare radi dobijanja gorivih gasova.
Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz
uglja i zahteva industrijska postrojenja. Plazma Insineracija
komunalnog otpada smanjuje zapreminu otpada za oko 90 %. Meutim,
postoji i dodatni otpad koji nastaje usled preiavanja dimnih gasova
koji su kontaminirani i zahtevaju tretman. Ovo ukljuuje dodatak
krea, kao i aktivnog uglja za apsorpciju dioksina, a sve je
11
praeno i sakupljanjem leteeg pepela. Oko 30 %kapitalnih trokova
kod konvencionalnog postrojenja za insineraciju se odnosi na
sistema za preiavanje dimnih gasova. Ostaci od tretmana gasa se
smatraju opasnim otpadom. Razvijeni su alternativni sistemi, kao to
je plazma proces (energija oslobodjenja elektrinim pranjenjem u
inertnoj atmosferi). Ovim procesom temperatura otpada dostie
3-10000 C, pretvarajui organski materijal u gas bogat vodonikom i
inertni amorfni ostatak. Gas je pogodan za dobijanje elektrine
energije. Ovakav sistem je izuzetno skup i jo uvek je vrlo malo u
primeni. 1.6. Odlaganje otpada na deponije 1.6.1. Deponovanje
otpada Otpad iz urbane sredine zbog biolokog raspadanja, treba da
se u najkraem roku odstrane iz naselja, a najkasnije za sedam dana.
Prikupljanje otpada moe biti: - zajedniko (sve vrste otpada
sakupljaju se zajedno i odvoze na tretman) i - odvojeno
(sakupljanje po vrstama: staklo i papir). Mesto za skladitenje
treba da udovolji higijenskim zahtevima, zahtevima zatite od poara,
kao i estetskim zahtevima. Najei vid skladitenja je u kontejnerima.
Mesto za skladitenje treba da bude 15 -20 m od ulice i zatieno od
spoljnih uticaja. Planiranjem deponije utvruje se njena lokacija i
povrina. Pri planiranju se mora znati i koliina otpadaka, koja se
moe sagledati na osnovu broja stanovnika, odnosno oko 360 kg ili
550 do 750 dm3 godinje po stanovniku. Dimenzija deponije treba da
je takva da omogui korienje najmanje dve decenije i da budu
locirane van naselja, puteva, autoputeva i eleznikih pruga.
Deponija treba imati prikljuak na vodovodnu mreu, ureaj za pranje
vozila, reenje otpadnih voda, prikljuak za elektrinu mreu I objekat
za linu higijenu. Ne treba ih predviati na niim terenima, posebno
na onim koji su kioviti, jer mogu biti potopljene. Deponija treba
biti na nioj visini od grada, vodoprivrednih objekata, a posebno od
akumulacija povrinskih i podzemnih voda. U obzir treba uzeti
koliinu padavina zbog formiranja filtrata. Naime, tenja je da voda
na deponiji bude u minimalnoj koliini, bez obzira na poreklo (kia,
sneg, povrinske I podzemne vode). Otpad se svakodnevno prekriva
slojem inertnog materijala debljine. Zimi prekrivanje moe biti i na
svaka tri dana, a leti i vie puta dnevno. Prekrivni sloj treba biti
izravnat i nabijen zbog: spreavanja zadravanja vode i erozije,
smanjenja koliine filtrata, spreavanja prisutnosti insekata, ptica,
glodara, smanjenja rizika od poara I spreavanja raznoenja. Leti na
deponijama dolazi do manjih poara i tinjanja, pa deponije treba
kvasiti vodom. Ukupna koliina otpada pre deponovanja moe se
smanjiti na vie naina: o reciklaom (ponovnim korienjem otpadaka), o
spaljivanjem otpadaka, pirolizom, o kompostiranjem, o fermentacijom
i o kominacijom. Razni otpadni materijali (papir, staklo, metal)
mogu se koristiti kao sekundarne sirovine za proizvodnju. Time se
smanjuje koliina otpada i preskau pojedini procesi proizvodnje
(vaenje rude), ime se smanjuje zagaenje ivotne sredine. U budunosti
deponovae se samo oni otpaci koji nee moi da se iskoriste. Otpaci
za ponovno korienje mogu da se prikupljaju prema vrsti u kontejnere
za razliite vrste otpadaka, ili da se razdvajaju iz smee
prikupljenih otpadaka.
12
Najbolje je da se ovaj otpad sakuplja na mestu nastanka. Staklo
(flae, tegle) se moe ponovo upotrebiti u istom obliku ili se u
obliku staklenog kra topi i ponovo koristi. Prva faza reciklae kra
stakla je njegovo sakupljanje i razvrstavanje po boji. Stakleni kr
se sitni i mea sa primarnom sirovinom i topi tako da nastaje
staklena masa. Korienjem staklenog kra tedi se energija i do 40%,
jer se on topi na nioj temperaturi od primarne sirovine. Iz
beogradskog smea moglo bi se ukupno godinje sakupiti i do 30.000
tona staklenog kra, to bi imalo pozitivnog uticaja na smanjenje
ukupne koliine smea i na dobijanju sirovine.
Slika 4. Posude za razvrstavanje otpada Zbog brzog razvoja
civilizacije poveana je i koliina plastinog otpada. Kao primer
reciklae plastinog otpada je proizvodnja polietilenske folije za
ije se dobijanje pored sirovine moe koristiti i plastini otpad.
Problem koji se javlja pri reciklai plastinog otpada je veliki
utroak energije i postojanje razliitih fizikohemijskih osobina
pojedinih plastinih materijala, to utie negativno na process
reciklae. Jedna od najzastupljenijih komponenti komunalnog otpada
je hartija. Pri reciklai papira utedi se energija i do 70% u odnosu
na dobijanje papira od drveta. Jedan isti papir se moe reciklirati
5 do 20 puta. Stare auto gume pri odlaganju zauzimaju veliku
zapreminu na deponijama, a osim toga gume su inertne, nisu
razgradljive i predstavljaju veliku balast. U Svetu se godinje
odbaci ogroman broj automobila. Ova koliina se neprekidno poveava.
U automobilu ima najvie gvoa, ali pored toga ima i obojenih metala,
gume, stakla i drugih materijala. Automobili e biti sve vie
podloniji reciklai. Od metalnih delova veliki deo se moe ponovo
reciklirati u topionicama i livnicama. Ostali materijal koji nije
metalnog karaktera, pre drobljenja se takoe moe upotrebiti za razne
potrebe.
1.6.2. Sanitarna deponija
Odlaganje otpada na sanitarne deponije predstavlja samo jedan
deo u kompleksnom procesu upravljanja vrstim otpadom koji obuhvata
tretiranje otpada od nastanka do konanog odlaganja finalnog ostatka
na deponiju. Sanitarne deponije predstavljaju odabrano mesto za
odlaganje otpada, kao to su prirodna ili vetaka ulegnua, jarkovi,
ili posipanje po ravnom zemljitu, gde se odredjenim
tehnolokim13
postupcima otpad kompaktira do najmanje praktine zapremine i
pokriva slojem zemlje ili drugog inertnog materijala na sistematian
i sanitaran nain. Pre nego to se pone sa ovakvim radom, mora se
odabrati, pregledati i pripremiti teren koji e se koristiti. Potom
se moraju izgraditi putevi, izvriti odgovarajua drenaa i odabrati
odgovarajua oprema. Jedan od najvanijih zadataka funkcije
odlaganja, jeste planiranje naina korienja rekultivisanog zemljita.
Mnogi sportski tereni, parkovi i otvorena skladita izgradjeni su na
mestima gde se nekad nalazila deponija. Planiranje treba vriti vrlo
paljivo, kako ne bi dolo do gradnje iznad mesta gde se odvija
razlaganje organskih materija. Planiranje mora da se izvede pre
popunjavanja, tako da mesta gde e se podizati zgrade budu popunjena
samo zemljom. Sanitarne deponije su aktuelne u svakoj kombinaciji,
kad je u upotrebi i neki oblik tretmana vrstih otpadaka, jer uvek
postoji jedan deo otpadaka koji se mora odloiti deponovanjem.
Nekontrolisana smetlita se moraju napustiti uz nunu sanaciju ili
sanirati pa iskoristiti za dalje odlaganje putem deponovanja, to je
est sluaj u praksi. Sve to zahteva poznavanje niza razliitih
pojmova, postupaka i aktivnosti, koji treba da omogue pravilno
planiranje, projektovanje, izvodjenje, eksploatisanje i
finansiranje deponija i kontrolu njihovog uticaja na ivotnu
sredinu. Sanitarna deponija je raspoloivo zemljite za odlaganje
vrstog otpada na kojem se inenjerske metode odlaganja koriste na
nain na koji su opasnosti po ivotnu sredinu smanjene. Odlaganje
vrstog otpada se vri u tankim slojevima, kompaktiranjem do najmanje
praktine zapremine, i primenom i kompaktiranjem pokrivnog
materijala na kraju svakog operativnog dana. Kljuni principi
sanitarne deponije ukljuuju: o o o o primenu dnevnog pokrivaa
zatitu povrinskih i podzemnih voda od procednih voda (filtrata) iz
deponije kontrolu deponijskog gasa zabranu otvorenog
(nekontrolisanog) paljenja otpada.
14
Slika 5. Sanitarna deponija Izgradnja sanitarnih deponija vrstih
otpadnih materija podrazumeva aktivnosti u vie faza kod kojih je
neophodno potovati odreeni redosled. Uglavnom se proces odvija u
etiri faze: o odredjivanje (izbor) lokacije (terensko-istraivaki
postupak) o utvrdjivanje lokacije (kroz prostorno-urbanistiku
dokumentaciju) i izrada uslova o za njeno privodjenje nameni o
izrada dokumentacije za izvodjenje (tehnika dokumentacija) o
izgradnja deponije. Svaka od ovih faza podlee specifinim zakonskim
i strunim uslovima, kao i specifinoj proceduri obezbeenja podataka,
iznalaenja optimalnih reenja i revizije svake faze posebno.
15
2.Nacionalna strategija upravljanja otpadom
2.1. Uvod
Dugorona strategija Republike Srbije u oblasti zatite ivotne
sredine podrazumeva poboljanje kvaliteta ivota stanovnitva
osiguravanjem eljenih uslova ivotne sredine i ouvanjem prirode
zasnovane na odrivom upravljanju ivotnom sredinom. Kljuni koraci
ukljuuju jaanje postojeih i razvoj novih mera za uspostavljanje
integralnog sistema upravljanja otpadom, dalju integraciju politike
ivotne sredine u ostale sektorske politike, prihvatanje vee
pojedinane odgovornosti za ivotnu sredinu i aktivnije uee javnosti
u procesima donoenja odluka. Strategija upravljanja otpadom
predstavlja osnovni dokument koji obezbeuje uslove za racionalno i
odrivo upravljanje otpadom na nivou Republike Srbije. Strategija
mora biti podrana veim brojem implementacionih planova za
upravljanje posebnim tokovima otpada (biorazgradivi, ambalani i
drugi). Utvrivanje ekonomskih instrumenata i finansijskih
mehanizama je neophodno kako bi se osigurao sistem za domaa i
inostrana ulaganja u dugorono odrive aktivnosti. Takoe, strategija
razmatra potrebe za institucionalnim jaanjem, razvojem
zakonodavstva, sprovoenjem propisa na svim nivoima, edukacijom i
razvijanjem javne svesti. Strategija upravljanja otpadom: o odreuje
osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period, u
saglasnosti sa politikom EU u ovoj oblasti i stratekim
opredeljenjima Republike Srbije; o usmerava aktivnosti
harmonizacije zakonodavstva u procesu pribliavanja zakonodavstvu
EU; o identifikuje odgovornosti za otpad i znaaj i ulogu vlasnikog
usmeravanja kapitala; o postavlja ciljeve upravljanja otpadom za
kratkoroni i dugoroni period; o utvruje mere i aktivnosti za
dostizanje postavljenih ciljeva. Za dostizanje ciljeva odrivog
razvoja, u skladu sa Nacionalnom strategijom odrivog razvoja,
potrebno je: racionalno korienje sirovina i energije i upotreba
alternativnih goriva iz otpada, smanjenje opasnosti od nepropisno
odloenog otpada za budue generacije, osiguranje stabilnih
finansijskih resursa i podsticajnih mehanizama za investiranje i
sprovoenje aktivnosti prema principima zagaiva plaa i/ili korisnik
plaa, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema o otpadu,
poveanje broja stanovnika obuhvaenih sistemom sakupljanja
komunalnog otpada, uspostavljanje standarda i kapaciteta za tretman
otpada, smanjenje, ponovna upotreba i reciklaa otpada, razvijanje
javne svesti na svim nivoima drutva o problematici otpada i dr.
16
Potrebno je stvoriti oseaj odgovornosti za postupanje sa otpadom
na svim nivoima, osigurati prepoznavanje problema, obezbediti tane
i potpune informacije, promovisati principe, podsticajne mere i
partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju otpadom.
Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovnitvo na odgovorniji
odnos prema otpadu i na postupanje sa otpadom na odriv nain, kao to
je smanjenje otpada na izvoru, ponovna upotreba otpada, reciklaa,
energetsko iskorienje otpada i odlaganje otpada na bezbedan nain.
Iako Republika Srbija jo uvek nema obavezu implementacije ciljeva
iz EU direktiva vezanih za sveobuhvatni tretman otpada, postepeno
ukljuivanje ovih zahteva i uspostavljanje integralnog sistema
upravljanja otpadom jedan je od prioriteta Vlade Srbije i svih
relevantnih stratekih dokumenata. Procena realizacije Nacionalne
strategije upravljanja otpadom za period 2003-2008. godine,
izvedena je na osnovu analize planiranih prioritetnih aktivnosti i
mera i sadanjeg stanja u upravljanju otpadom. Rezultati procene
pokazuju da se implementacija Nacionalne strategije upravljanja
otpadom ne odvija se eljenom dinamikom, uprkos znaajnim merama koje
su poslednjih godina preduzimane na podruju uspostavljanja sistema
upravljanja otpadom. U prethodnom periodu postignuti su rezultati
na usklaivanju regulative u oblasti upravljanja otpadom donoenjem
Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalai i ambalanom otpadu,
mada donoenje podzakonskim propisa tek predstoji. Rezultati su
postignuti i na institucionalnom jaanju i razvoju, udruivanjem
optina u regione za upravljanje otpadom i potpisivanjem
meuoptinskih sporazuma. Uraeno je i na razvijanju javne svesti, jer
se stav o otpadu polako menja i sve je zastupljenije shvatanje da
otpad predstavlja resurs. Nije se mnogo postiglo na razvijanju
sistema finansiranja upravljanja otpadom i primeni ekonomskih
instrumenata. Nije se mnogo uradilo ni u investicioniom projektima
na izgradnji infrastrukture za upravljanje otpadom, osim to se
napredovalo i u pripremi tehnike dokumentacije. Sanirana su
smetlita u nekim optinama koja su predstavljala rizik po ivotnu
sredinu.
2.2. Politika EU u upravljanju otpadom
Tematska strategija EU o prevenciji i reciklai otpada, poznata
kao Tematska strategija EU o otpadu, ima za cilj spreavanje
nastajanja otpada, kao i korienje otpada kao resursa, pre svega za
dobijanje sekundarnih sirovina i energije. Sa druge strane,
upozorava se da interno trite mora olakati aktivnosti reciklae i
ponovne upotrebe uz postavljanje visokih standarda zatite ivotne
sredine. Kao preduslov dostizanja navednih ciljeva, potrebno je
modernizovati postojei regulatorni okvir koji se ogleda kroz
uvoenje analize ivotnog ciklusa u politiku upravljanja i
pojednostavljenje i pojanjenje zakonodavstva o otpadu EU.
17
U okviru regulative i planskih dokumenata EU, sve vie se
promovie smanjenje nastajanja otpada, to bi smanjilo problem otpada
na samom izvoru. Postoji, meutim, znaajna razlika u primeni ovog
principa u zemljama lanicama EU. Procenat reciklae otpada se kree
od 10 do 65%, a procenat odlaganja otpada na deponije od 10% do
90%. Princip smanjenja koliine otpada obuhvata inicijative za
uvoenje istije tehnologije, i sveobuhvatne kampanje irenja javne
svesti kod stanovnitva, u kolama i sl. Politika EU o otpadu
naglaava razvoj mera kao to su: o promovisanje istije proizvodnje;
o uklanjanje opasnih karakteristika otpada tretmanom; o
uspostavljanje tehnikih standarda koji bi ograniili sadraj odreenih
opasnih materija u proizvodima; o promovisanje ponovnog korienja i
reciklae otpada; o primena ekonomskih instrumenata; o analiza
ivotnog ciklusa proizvoda; o razvoj sistema eko-obeleavanja.
Sprovoenje politike zatite ivotne sredine zasniva se na principu
predostronosti i principu prevencije, naime, svaka aktivnost mora
biti planirana i sprovedena na nain da prouzrokuje najmanju moguu
promenu u ivotnoj sredini i da predstavlja najmanji rizik po ivotnu
sredinu i zdravlje ljudi i zdravlje ivotinja, smanji optereenje
prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji,
distribuciji i upotrebi.
2.2.1.Principi upravljanja otpadom Principi upravljanja otpadom
koji su zajedniki svim direktivama EU u ovoj oblasti relevantni su
u procesu planiranja upravljanja otpadom: o Princip prevencije -
obezbediti ouvanje prirode i prirodnih resursa, putem smanjenja
proizvedenih koliina otpada. o Princip predostronosti - obezbediti
smanjenje uticaja otpada na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, kao i
smanjenje koliina opasnih supstanci u otpadu. o Princip zagaiva
plaa - obezbediti da proizvoai otpada i zagaivai ivotne sredine
snose trokove i odgovornost za svoje postupke. o Princip blizine -
obezbediti adekvatnu infrastrukturu putem osnivanja integrisanog i
adekvatnog sistema i mree postrojenja za tretman i odlaganje otpada
zasnovanog na principu blizine i brige o sopstvenom otpadu.
18
2.3. Strateki dokumenti
Vlada je oktobra 2008. godine usvojila Nacionalni program
integracije (NPI), koji predstavlja osnov zakonodavnog plana rada
Vlade do 2012. godine koja je Strategijom pristupanja Srbije EU
oznaena kao godina spremnosti Srbije da preuzme obaveze koje
proistiu iz lanstva u EU. NPI je precizan plan kako da se dostignu
svi kriterijumi neophodni da bi drava postala lanica EU, od
politikih i ekonomskih, do usvajanja zakona i detaljnijih standarda
koji postoje u Uniji u oblastima kao to su, izmeu ostalih,
trgovina, poljoprivreda, zatita ivotne sredine, infrastruktura.
Cilj NPI je da dravne institucije, na jasan i merljiv nain, prate
sopstveni napredak u procesu pridruivanja EU. Posebno poglavlje
odnosi se na dinamiku donoenja propisa i razvoj institucionalnih
kapaciteta i potreba u oblasti upravljanja otpadom. Nacionalnu
strategiju odrivog razvoja (Slubeni glasnik RS, broj 57/08) Vlada
je usvojila maja 2008. godine. Cilj Nacionalne strategije odrivog
razvoja je da dovede do balansa tri stuba, tri kljune dimenzije -
ekonomskog rasta, zatite ivotne sredine i socijalne ravnotee
stvarajui jednu koherentnu celinu, podranu odgovarajuim
institucionalnim okvirom. Ova Strategija znaajno doprinosi
smanjenju praznina izmeu procesa utvrivanja politika, usklaivanju
eventualnih konfliktnih ciljeva politika, kao i utvrivanju njihovih
uzajamnih prednosti. To podrazumeva integraciju i usaglaavanje
ciljeva i mera svih sektorskih politika, harmonizaciju nacionalnih
propisa sa zakonodavstvom EU i njihovu punu implementaciju. Takoe
ukljuuje ciljeve smanjenja nastajanja otpada i izgradnju
infrastrukture za upravljanje otpadom, donoenje propisa i
regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom. Vlada je
usvojila i Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije odrivog
razvoja, marta 2009. godine. Strategija razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine (Slubeni glasnik RS, broj 44/05) i
Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja
energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007-2012.
godine (Slubeni glasnik RS, br. 17/07, 73/07 i 99/09) definiu
razvojne prioritete energetike. U okviru treeg posebnog prioriteta,
koji obuhvata Programe selektivnog korienja novih obnovljivih
izvora energije i Programe novih energetski efikasnijih i ekoloko
prihvatljivijih tehnologija, posebno se razmatra i energetsko
iskorienje otpada. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije
za period od 2007-2012. (Slubeni glasnik RS, broj 21/07) je
usvojena januara 2007. godine. Ovaj dokument, prvi put na
sveobuhvatan i konzistentan nain, posmatra regionalni razvoj u
Srbiji, sve probleme i disparitete koji su nastali i predlae niz
mera za njihovo ublaavanje i reavanje. Donoenje Zakona o
regionalnom razvoju je jedan od prvih koraka u sprovoenju
Strategije. Razlike u stepenu razvijenosti u Republici Srbiji i
teritorijalnih delova su najvii u Evropi i pokazuju trend rasta iz
godine u godinu. Prema indeksu razvojne ugroenosti, odnos izmeu
najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg okruga je 1:7. Strategija
uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji (Slubeni glasnik RS,
broj 17/09), koju je Vlada usvojila marta 2009. godine, predstavlja
razradu stratekih19
dokumenata, posebno Nacionalne strategije odrivog razvoja i
Nacionalnog programa zatite ivotne sredine. Strategijom se
razgrauje koncept odrivog razvoja, kroz podsticanje primene istije
proizvodnje. Odlukom o utvrivanju Nacionalnog programa zatite
ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, broj 12/10) definisani su
strateki ciljevi politike zatite ivotne sredine, kao i specifini
ciljevi prema zatiti medijuma (vazduh, voda, zemljite) i uticajima
pojedinih sektora na ivotnu sredinu (industrija, energetika,
poljoprivreda, rudarstvo, saobraaj itd). Takoe, utvreni su i
prioritetni ciljevi u okviru medijuma i sektora i predloene su
neophodne reforme, kako bi se postigle sve promene potrebne za
sprovoenje ciljeva. Predloene reforme obuhvataju reforme
regulatornih instrumenata, ekonomskih instrumenata, sistema
monitoringa i informacionog sistema, sistema finansiranja u oblasti
zatite ivotne sredine, institucionalna pitanja i zahteve vezane za
infrastrukturu u oblasti zatite ivotne sredine. Iako jo nije
zvanino usvojen, ovaj dokument je sveobuhvatan i inio je osnovu za
ostale strategije koje su u meuvremenu donete.
Hijerarhija otpada
Najbolja opcija
S
Smanjenje Reupotreba
RR E O
Reciklaa Energetsko iskoriavanje OdlaganjeNajloija opcija
20
3. Zakonodavni okvir za upravljanje otpadom u Srbiji3.1.
Nacionalno zakonodavstvo u oblasti upravljanja otpadom
Novi zakonodavni okvir za upravljanje otpadom uspostavljen je
donoenjem seta zakona u oblasti zatite ivotne sredine (2004.
godine), ukljuujui i nove zakone kojima se ureuje upravljanje
otpadom, odnosno ambalaom i ambalanim otpadom (2009. godine). Ovim
zakonima obezbeuju se uslovi za uspostavljanje i razvoj integralnog
sistema upravljanja otpadom, odnosno ambalaom i ambalanim otpadom.
Osnovni propisi kojima se ureuje upravljanje otpadom u Republici
Srbiji su:
1) Zakon o potvrivanju Bazelske konvencije o prekograninom
kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (Slubeni list SRJ -
Meunarodni ugovori, broj 2/99) obezbeuje meunarodno usaglaene
mehanizme i instrumente za kontrolu prekograninog kretanja otpada;
2) Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04,
36/09, 36/09 dr. zakon i 72/09 dr. zakon) ureuje integralni sistem
zatite ivotne sredine koji ine mere, uslovi i instrumenti za odrivo
upravljanje i ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti
i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia,
spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja
ivotne sredine, promovisanje i upotrebu proizvoda, procesa,
tehnologije i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu, primenu
posebnih pravila ponaanja u upravljanju otpadom od njegovog
nastanka do odlaganja, odnosno spreavanje ili smanjenje nastajanja,
ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina
i korienje otpada kao energenta, uvoz, izvoz i tranzit otpada,
osnivanje Agencije i Fonda, unapreenje obrazovanja obukom kadrova i
razvijanjem svesti, pristup informacijama i uee javnosti u donoenju
odluka. Na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine usvojen je: o
Pravilnik o sadrini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za
izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (Slubeni glasnik
RS, broj 60/09). o Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa
meu kojima i propis kojim su utvreni uslovi koje moraju da
ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada u pogledu
kadrova, opreme, prostorija i drugih uslova za vrenje ispitivanja:
o Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju strune
organizacije za ispitivanje otpada (Slubeni glasnik RS, broj
53/06).
21
o Takoe, na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi, a u
vezi sa Zakonom o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, broj
135/04) doneti su sledei propisi kojima se ureuje upravljanje
posebnim tokovima otpada, i to: o Uredba o upravljanju otpadnim
uljima (Slubeni glasnik RS, br. 60/08 i 8/10). o Uredba o nainu i
postupcima upravljanja otpadom koji sadri azbest (Slubeni glasnik
RS, broj 60/08). 3) Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu
sredinu (Slubeni glasnik RS, broj 135/04) 4) Zakon o proceni
uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 135/04 i 36/09)
5) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne
sredine (Slubeni glasnik RS, broj 135/04) ureuje uslove i postupak
izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje
aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi,
ivotnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i
postrojenja, nadzor i druga pitanja od znaaja za spreavanje i
kontrolu zagaivanja ivotne sredine. Kako u Republici Srbiji jo nije
izdata nijedna integrisana dozvola, prvi rok za podnoenje zahteva
za njeno idavanje utvren je za industriju minerala (decembar 2009.
godine septembar 2010. godine), zatim slede ostale aktivnosti kao
to je prerada hrane, postrojenja za odlaganje i tretman ivotinjskih
trupla i ivotinjskog otpada, tovljenje ivine i svinja, proizvodnje
pulpe i drveta, papira i kartona, tavljenja koe i sl. (oktobar
2010. godine septembar 2011. godine), proizvodnja i prerada metala
(oktobar 2011. godine mart 2012. godine), hemijska industrija
(april 2012. godine decembar 2012. godine), proizvodnja energije i
upravljanje otpadom (januar 2013. godine decembar 2013. godine) i
industrija minerala - proizvodnja azbesta i proizvoda na bazi
azbesta (januar 2014. godine mart 2014. godine). Na osnovu ovog
zakona doneta je: o Uredba o utvrivanju Programa dinamike podnoenja
zahteva za izdavanje integrisane dozvole (Slubeni glasnik RS, broj
108/08) koja propisuje, izmeu ostalog, da operater postrojenja za
odlaganje i reciklau ivotinjskih trupla i ivotinjskog otpada sa
kapacitetom tretmana veim od 10 t/dan, podnosi zahtev za izdavanje
integrisane dozvole u periodu oktobar 2010. godine mart 2011.
godine, a operater postrojenja za upravljanje otpadom (odlaganje
ili ponovno iskorienje opasnog otpada sa kapacitetom koji prelazi
10 t/dan, postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada iji
kapacitet prelazi 3 t/h, postrojenja za odlaganje neopasnog otpada
kapaciteta preko 50 t/dan i deponije koje primaju vie od 10 t
otpada/dan ili ukupnog kapaciteta koji prelazi 25.000 t, iskljuujui
deponije inertnog otpada) podnosi zahtev za izdavanje integrisane
dozvole u periodu januar 2013. godine decembar 2013. godine. 6)
Zakon o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS, broj 36/09) ureuje
vrste i klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom,
subjekte, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, upravljanje
posebnim tokovima otpadom, uslove i postupak izdavanja dozvola,
prekogranino kretanje otpada, izvetavanje, finansiranje upravljanja
otpadom,
22
nadzor i druga pitanja od znaaja za upravljanje otpadom.
Upravljanje otpadom je delatnost od opteg interesa, a podrazumeva
sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada,
ukljuujui nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za
upravljanje otpadom posle zatvaranja. Zakonom o upravljanju otpadom
propisani su rokovi za usklaivanje poslovanja pravnih i fizikih
lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvoai otpada u
postojeim postrojenjima za koje se u skladu sa posebnim zakonom
izdaje integrisana dozvola duni su da u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u
postrojenju, koji sadri naroito mere i dinamiku prilagoavanja rada
postojeeg postrojenja i aktivnosti usklaenog sa odredbama ovog
zakona do 31. decembra 2015. godine, a u sluaju da je u tom
postrojenju izvreno privremeno skladitenje otpada, proizvoa otpada
duan je da obezbedi uklanjanje privremeno uskladitenog otpada
najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog
zakona; (2) operateri postojeih postrojenja za upravljanje otpadom,
odnosno pravna i fizika lica koja obavljaju delatnosti u oblasti
upravljanja otpadom, duni su da u roku od est meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu
nadlenom za izdavanje dozvola, u skladu sa ovim zakonom, a
programom mera predvide dinamiku prilagoavanja rada postrojenja
usklaenog sa odredbama ovog zakona za period do 31. decembra 2012.
godine; (3) jedinica lokalne samouprave duna je da: u roku od
godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis
neureenih deponija na svom podruju koje ne ispunjavaju uslove iz
ovog zakona; u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog
zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije neureenih deponija;
u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u
sporazumu sa jednom ili vie jedinica lokalne samouprave odredi
lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili
odlaganje otpada na svojoj teritoriji; (4) proizvoai i uvoznici
elektrinih i elektronskih proizvoda duni su da upravljanje otpadom
od elektrinih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do
31. decembra 2012. godine; (5) odlaganje, odnosno dekontaminacija
ureaja koji sadre RSV i odlaganje RSV iz tih ureaja, izvrie se
najkasnije do 2015. godine, a druge obaveze bie odreene posebnim
propisom. Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da vai Zakon o
postupanju sa otpadnim materijama (Slubeni glasnik RS, br. 25/96,
26/96 i 101/05), s tim to e se, do donoenja novih podzakonskih
propisa, primenjivati: o Pravilnik o uslovima i nainu
razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Slubeni
glasnik RS, broj 55/01) koji propisuje blie uslove i nain
razvrstavanja, pakovanja i uvanja otpada sekundarnih sirovina
koje
23
se mogu koristiti ili doradom, odnosno preradom, a potiu iz
tehnolokih procesa proizvodnje, reciklae, prerade ili regeneracije
otpadnih materija, usluga, potronje ili drugih delatnosti i uz ovaj
pravilnik odtampan je Katalog otpada i liste otpada koje su
usaglaene sa propisima EU. Takoe, do donoenja novih podzakonskih
propisa na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, primenjivae se i
propisi doneti na osnovu ranije vaeeg Zakona o zatiti ivotne
sredine (Slubeni glasnik RS, broj 66/91, 83/92, 53/93-dr.zakon,
67/93-dr.zakon, 48/94dr.zakon, 53/95 i 135/04): o Pravilnik o
kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih
materija (Slubeni glasnik RS, broj 54/92) koji propisuje
kriterijume za lociranje deponija otpadnih materija, nain
sanitarno-tehnikog ureenja deponija radi zatite ivotne sredine, kao
i uslove i nain prestanka korienja deponije; o Pravilnik o nainu
postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija
(Slubeni glasnik RS, broj 12/95) koji ureuje nain postupanja sa
pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija, nain
voenja evidencija o vrstama i koliinama opasnih materija u
proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladitenju i odlaganju i
daje kategorizacija otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom; o
Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i
od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za
otklanjanje posledica (Slubeni glasnik RS, broj 60/94). Na osnovu
Ustava Republike Srbije, a u vezi sa Zakonom o zatiti ivotne
sredine iz 1991. godine doneta je i primenjuje se: o Uredba o
prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju (Slubeni
glasnik RS, broj 53/02) blie propisuje uslove i nain obavljanja
prevoza opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju; 7) Zakon
o ambalai i ambalanom otpadu (Slubeni glasnik RS, broj 36/09)
ureuje uslove zatite ivotne sredine koje ambalaa mora da ispunjava
za stavljanje u promet, upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom,
izvetavanje o ambalai i ambalanom otpadu, ekonomske instrumente,
kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje ambalaom i ambalanim
otpadom. Ovaj zakon primenjuje se na uvezenu ambalau, ambalau koja
se proizvodi, odnosno stavlja u promet i sav ambalani otpad koji je
nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Republike Srbije, bez
obzira na njegovo poreklo, upotrebu i korieni ambalani materijal.
Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu propisani su rokovi od
dvanaest do osamnaest meseci za prilagoavanje: (1) proizvoaa,
uvoznika, pakera/punioca i isporuioca u pogledu: organizacije
preuzimanja ambalanog otpada i obezbeenja prostora za sakupljanje,
razvrstavanje i privremeno skladitenje ambalanog otpada; zakljuenja
ugovora sa operaterom za komunalni ambalani otpad i ambalani otpad
koji nije komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za
sopstveno24
upravljanje ambalanim otpadom; obezbeenje upravljanja ambalanim
otpadom; oznaavanje podataka na ambalai koju stavljaju u promet a
koji se odnose na mogunost ostavljanja ambalanog otpada neposredno
na mestu nabavke ili naknadnog besplatnog vraanja; (2) krajnjeg
korisnika koji uvozi ili kupuje ambalau ili ambalane sirovine za
potrebe sopstvene delatnosti, a nema snabdevaa, i koji mora da
obezbedi upravljanje tim ambalanim otpadom koji nije komunalni
otpad, tako to e zakljuiti ugovor sa operaterom ili sam obezbediti
ponovno iskorienje, reciklau ili odlaganje ambalanog otpada.
Odlaganje primene ovog zakona predvieno je za (1) proizvoaa i
uvoznika ambalae koji su duni da svoje poslovanje koje se odnosi na
oznaavanje ambalae usklade u roku od dvanaest meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona; (2) ambalau koja je proizvedena pre
stupanja na snagu ovog zakona, a nije usaglaena sa osnovnim
zahtevima koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet,
moe da bude u prometu najdue dve godine od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
3.2. Zakonodavstvo EU u oblasti upravljanja otpadom
implenentirano u zakon RS Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja
zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu 75/442/EEC, 2006/12/EC
uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa
ciljem da se ogranii proizvodnja otpada. U Okvirnoj direktivi o
otpadu zemlje lanice se obavezuju da naprave plan upravljanja
otpadom. Nova okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EC daje odreene
definicije (razliite u odnosu na direktivu 2006/12/EC): o uvodi
nove termine: bio otpad, otpadna ulja, diler, sakupljanje, odvojeno
sakupljanje, tretman, najbolje raspoloive tehnike (BAT) itd; o
postavljeni ciljevi za reciklau i iskorienje ostali su isti do
2020. dostii 50% od ukupne koliine sakupljenog komunalnog otpada i
do 70% ostalog neopasnog otpada; o energetsko iskorienje otpada
nije posebno definisano u optim uslovima Direktive, osim u Aneksu
II listi moguih aktivnosti iskorienja; o potovanje principa
hijerarhije u upravljanju otpadom; o u Aneksu I Direktive navedene
su prihvatljive mogunosti odlaganja; o propisuje odreene minimalne
standarde koji se moraju zadovoljiti tokom primene razliitih naina
tretmana otpada. Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama ima za cilj
da se uvoenjem strogih tehnikih zahteva redukuju negativni efekti
odlaganja otpada na ivotnu sredinu, naroito na zemljite, podzemne i
povrinske vode, kao i efekti na zdravlje stanovnitva. Direktivom se
definiu kategorije otpada (opasan, ne-opasan i inertan); definiu
klase deponija i to: deponija za opasan otpad, deponija za ne
opasan otpad i deponija za inertan otpad; zahteva tretman otpada
pre odlaganja; zabranjuje odlaganje na deponijama: tenog otpada,
zapaljivog ili izuzetno zapaljivog otpada, eksplozivnog otpada,
infektivnog medicinskog otpada, starih guma i drugih tipova otpada;
zahteva smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada i uspostavlja
sistem dozvola za rad deponija.
25
Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada zamenjuje: o
Direktivu 84/429/EC o redukciji zagaenja vazduha iz postojeih
insineratora komunalnog otpada o Direktiva 89/369/EC o redukciji
zagaenja vazduha iz novih insineratora komunalnog otpada o
Direktiva 94/67/EC o insineraciji opasnog otpada. o Cilj Direktive
je da postavi standarde za smanjenje zagaenja vazduha, vode i
zemljita uzrokovano insineracijom ili ko-insineracijom otpada, radi
spreavanja rizika po ljudsko zdravlje. Insineracija opasnog otpada
moe prouzrokovati emisiju supstanci koje zagauju vazduh, vodu i
zemljite i koje imaju tetan uticaj na zdravlje ljudi. Ova Direktiva
se odnosi i na postrojenja u kojima se vri ko-insineracija.
Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu
91/157/EEC o baterijama i akumulatorima koji sadre opasne supstance
uvodi mere za odlaganje i kontrolu odlaganja istroenih baterija i
akumulatora koji sadre opasne materije u cilju smanjenja zagaenja
tekim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i
akumulatora. Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja
dopunjena direktivama 1987/101/EEC, 91/692/EEC, 2000/76/EC promovie
sakupljanje i odlaganje mineralnih maziva ili industrijskih
otpadnih ulja koja se ne mogu vie koristiti za originalnu upotrebu.
Direktivom se: zabranjuje postupanje sa upotrebljenim uljima koje
izaziva zagaivanje vazduha iznad granice utvrene propisima; zahteva
obezbeivanje sigurnog i efikasnog sistema sakupljanja, tretmana,
skladitenja i odlaganja otpadnog ulja; najvii prioritet se daje
regeneraciji otpadnih ulja, zatim spaljivanju uz iskorienje
energije, a najmanji njihovoj destrukciji ili kontrolisanom
skladitenju; zabranjuje bacanje upotrebljenih ulja u povrinske i
podzemne vode i kanalizaciju, kao i na zemljite. Direktiva Saveta
91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC i
166/2006/EC ima za cilj uspostavljanje upravljanja, iskorienja i
pravilnog odlaganja opasnog otpada. Direktivom se definie da
privredni subjekti koja proizvode, dre ili uklanjaju opasne otpade,
dostavljaju nadlenim organima na njihov zahtev traene podatke iz
registra. Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju PCB i PCT ima za
cilj da definie kontrolisani nain postupanja i eliminacije
polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i
dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili, kao i nain odlaganja
opreme koja je zagaena sa PCB, a nije izvrena njena
dekontaminacija. Direktiva Saveta 2000/53/EC o istroenim vozilima
uspostavlja mere za prevenciju nastajanja otpada od istroenih
vozila tako to stimulie sakupljanje, ponovnu upotrebu i reciklau
njihovih komponenata (baterije, gume, akumulator, ulja) u cilju
zatite ivotne sredine. Direktiva 2002/95/ES o ograniavanju korienja
nekih opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi i
Direktiva 2002/96/EC o otpadu od elektrine i
26
elektronske opreme imaju za cilj ograniavanje korienja nekih
opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi, odnosno
promociju ponovne upotrebe, reciklae i iskorienja elektrine i
elektronske opreme u cilju redukcije koliine otpada. Zakoni u EU
uvode restrikcije upotrebe opasnih materija u proizvodnji elektrine
i elektronske opreme u cilju olakavanja reciklae. lanice moraju
uspostaviti sistem sakupljanja pri kojem vlasnici i distributeri
elektrine i elektronske opreme mogu besplatno primiti nazad ovakvu
opremu iz domainstava. Propisana je obaveza da od 1. januara 2008.
godine, olovo, iva, kadmijum, estovalentni hrom, polibromovani
bifenoli i polibromovani difenili u elektrinoj i elektronskoj
opremi moraju biti zamenjeni drugim materijama. Direktiva
86/278/EEC o zatiti ivotne sredine i posebno zemljita u sluaju
korienja sekundarnih ubriva u poljoprivredi definie upotrebu
muljeva iz postrojenja za tretman otpadnih voda u poljoprivredi u
cilju prevencije zagaenja zemljita, vegetacije, ljudi i ivotinja.
Mulj iz postrojenja za tretman gradskih otpadnih voda ima povoljne
karakteristike tako da se moe koristiti u poljoprivredi. Meutim,
prisutni teki metali u mulju mogu biti toksini po biljke.
Direktivom se: definie pojam mulja, tretiranog mulja, propisuju
uslovi pod kojima se moe koristiti mulj, postavljaju granine
vrednosti koncentracija tekih metala u zemljitu i mulju, kao i
maksimalna dozvoljena godinja koliina tekih metala u zemljitu itd.
Uredba 1774/2002 o otpadu ivotinjskog porekla propisuje tehnoloke
postupke prerade otpada ivotinjskog porekla. Otpad ivotinjskog
porekla je svrstan u tri kategorije. Kategorija 1 u koju spadaju
leevi ivotinja zaraeni sa BSE (bolest ludih krava), drugim opasnim
zoonozama kao i drugim nepoznatim rizikom koji je u vezi sa leenjem
ivotinja nelegalnim supstancama. Kategorija 2 obuhvata ostatke
bolesnih ivotinja ili ostatke veterinarskih lekova. Kategorija 3
obuhvata ostatke uginulih zdravih ivotinja, delove ivotinja iz
klanica koji se ne koriste u komercijalne svrhe, kou, odmaene
kosti, krv (izuzev preivara) i dr. Uredba 1013/2006 o prekograninom
kretanju otpada regulie nadzor i kontrolu prekograninog kretanja
otpada. Ona u evropsko zakonodavstvo uvodi odredbe Bazelske
konvencije. Bazelska konvencija predstavlja meunarodni
multilateralni ugovor kojim se reguliu norme postupanja, odnosno
kriterijumi za upravljanje otpadima na nain usaglaen sa zahtevima
zatite i unapreenja ivotne sredine i postupci kod prekograninog
kretanja opasnih i drugih otpada. Zemlje koje primenjuju ovu Uredbu
dune su da odrede odgovarajue ovlaene organizacije za transport
otpada. Direktivom se uspostavlja: o sistem oznaavanja i
obavetavanja, kao i obaveze oko ugovaranja i podugovaranja pri
razliitim operacijama u transportu otpada; o nain ovlaivanja
zainteresovanih lica u postupku; o nain i uslove otpreme,
transporta i prijema; o nain izvoza otpada u tree zemlje; o obaveza
povraaja otpada i njegovo odlaganje na prihvatljiv nain po ivotnu
sredinu ukoliko se postupak otpreme ne moe uspeno zavriti;
27
o zemlje lanice moraju preduzeti potrebne korake za inspekciju,
uzorkovanje i monitoring otpada pri prekograninom kretanju.
Direktiva 78/176/EES o otpadu iz industrije u kojoj se koristi
titan-dioksid, dopunjena Direktivama 82/883/EES (dalje dopunjena
uredbom 807/2003/ES), 83/29/EES i 91/692/EES (dalje dopunjena
Uredbom 1882/2003/ES) odnosi se na spreavanje i progresivno
smanjenje do uklanjanja, zagaenja uzrokovanog otpadom iz industrije
titan dioksida. Zemlje lanice e preduzeti korake da obezbede da se
odlaganje otpada obavlja uz brigu o ljudskom zdravlju i ivotnoj
sredini. One e aktivno podsticati spreavanje nastajanja otpada,
ponovnu upotrebu i reciklau otpada kao sirovine. Svako isputanje,
odlaganje, nagomilavanje ili injektiranje otpada zahteva prethodno
dozvolu. Zemlje lanice e izraditi programe za postepeno smanjenje i
konano uklanjanje zagaenja uzrokovanog otpadom iz postrojenja za
proizvodnju titan dioksida. Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalai i
ambalanom otpadu dopunjena Direktivom 2005/20/EC, 2004/12/EC,
1882/2003/EC implementira strategiju EU o otpadu od ambalae i ima
za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od
ambalae, da minimizira uticaje otpada od ambalae na ivotnu sredinu
i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu da spree
konkurenciju. Ona tretira svu amabalau koja je na tritu Unije, kao
i sav otpad od ambalae bez obzira na poreklo nastajanja:
industrija, komercijalni sektor, radnje, usluge, domainstva, imajui
u vidu materijal koji se koristi. Odluka Komisije 2001/524/EC o
objavljenim referencama standarda EN 13428:2000, EN 13429:2000, EN
13430:2000, EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Slubenom glasniku
Evroske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i
Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu. Odluka Komisije
2001/171/EC od 19 februara 2001 o uslovima za smanjenje
koncentracije tekih metala u staklenoj ambalai utvrenih Direktivom
Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu
Odluka Komisije 2005/270/EC od 22 marta 2005 o uspostavljanju
obrazaca koji se odnose na baze podataka iz Direktive Evropskog
Parlamenta i Saveta 94/62/ES o ambalai i ambalanom otpadu. Odluka
Komisije 1999/177/EC o uslovima za smanjenje koncentracije tekih
metala u plastiim gajbama i paletama utvrenih Direktivom Evropskog
Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu.
28
4. Nadleni organi i organizacije za upravljenje otpadom
Nadleni organi i organizacije za upravljanje otpadom su: o
ministarstvo nadleno za ivotnu sredinu (u daljem tekstu:
ministarstvo) i druga nadlena ministarstva; o nadleni organ
autonomne pokrajine; o nadleni organ jedinice lokalne samouprave; o
Agencija za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Agencija); o
Fond za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Fond); o strune
organizacije za ispitivanje otpada. 4.1 Uesnici i partneri u
upravljanju otpadom Domainstva i drugi korisnici servisa Opseg
materijala koji se nalaze u otpadu je veoma veliki. Tipini sastav
komunalnog otpada u istonoevropskim zemljama je sledei:
o 20% papira i kartona o 40-60% organskog otpada o 7% stakla o 4
% metala o 7% plastike o 15% praine. Domainstva su uglavnom, pre
svega zainteresovana da usluge sakupljanja otpada budu po razumno
niskoj ceni. Odlaganje otpada nije prioriteni zahtev korisnika
usluga, sve dok njihova sopstvena ivotna sredina ne pone da lii na
smetlite. Samo informisani i svesni graani postaju zabrinuti za ire
ciljeve odlaganja otpada sa to manjim uticajem na ivotnu sredinu. U
siromanijim stambenim oblastima gde je veina usluga
nezadovoljavajua, stanovnici normalno daju prioritet snabdevanju
vodom, strujom, putevima i kanalizaciji. vrsti otpad se obino baca
pored otvorenih smetlita, du glavnih puteva ili renih tokova.
Pritisak da se pobolja sakupljanje otpada raste u skladu sa
dostupnou ostalih usluga, a svest se razvija sa ekolokim i
zdravstvenim uticajem loe usluge sakupljanja otpada. Loe uslueni
graani se esto udruuju radi poboljanja lokalnih ekolokih uslova ili
usluga. Takva udruenja mogu postati dobar partner nadlenim organima
u poboljanju upravljanja otpadom.
29
Drugi korisnici usluga, ukljuujui mala ili velika industrijska i
trgovaka preduzea i institucije su takoe zainteresovani za pouzdanu
i dostupnu uslugu sakupljanja otpada. Industrijska preduzea mogu
imati veliki interes za smanjenje stvaranja otpada i mogu igrati
aktivnu ulogu u sakupljanju otpada, tretmanu i odlaganju u saradnji
sa nadlenim organima lokalne samouprave i specijalizovanim
preduzeima. Stanovnitvo ima vitalnu ulogu u upravljanju otpadom.
Ljudi tee verovanju da se stavljanjem otpada u kontejner pria
zavrava. U stvari, to je prvi korak u lancu akcija (sakupljanje,
transport, sortiranje, skladitenje, tretman, ponovno korienje,
odlaganje) koje drutvo mora initi. Ljudi esto misle da ne mogu
uticati na stvaranje i tokove otpada u svojim domovima. Ali, upravo
kroz odabir trajnijih proizvoda ili onih sa manje ambalae,
sortiranjem otpada na izvoru, oni to ine. Do sada su inicijative za
smanjenje otpada i reciklau uglavnom bile vee u industriji. Otpad
ulazi u kuu na razne naine. Viak ambalae je oigledan primer otpada,
koji obino nalazi svoj put od ulaznih vrata do korpe za otpatke.
Ostali otpad je manje oigledan: zaostala hrana, kuni aparati koji
proizvode vie otpada. Neka ambalaa je veoma vana da odri proizvod
sigurnim i postaje otpad tek kad je posluila svojoj svrsi. Slino,
neki proizvodi (novine) imaju kratak ivotni vek, i zavravaju u
korpi za otpatke posle nekoliko dana. Drugi proizvodi, kao to su
nametaj, aparati, odea i slino, imaju ivotni vek koji traje
godinama, ali i oni jednog dana postanu otpad.
Preduzea za upravljanje otpadom Komunalna preduzea omoguavaju
usluge proizvoaima otpada. Kompanije mogu biti veliine i obima
usluga,mogu biti iz javnog ili privatnog sektora.Predloeno je
razdvajanje funkcija sakupljanja i odlaganja otpada. Moe se
osnovati nova kompanija koja se bavi komercijalno zasnovanim
aktivnostima, a koje posebno obuhvataju upravljanje postrojenjem za
tretman ili odlaganje otpada na regionalnom nivou.
Dravna uprava i lokalna samouprava Vlada i Narodna skuptina
imaju obavezu da obezbede zakonski okvir za odrivo upravljanje
otpadom, ekonomske instrumente za sprovoenje upravljanja otpadom,
kao i da utiu na razvijanje javne svesti u drutvu,da iniciraju
razgovore zainteresovanih strana u cilju uspostavljanja partnerstva
u upravljanju otpadom. Organi dravne uprave su odgovorni za
uspostavljanje institucionalnog i pravnog okvira za upravljanje
komunalnim otpadom i omoguavajui da lokalne samouprave imaju
neophodnu vlast,snagu i kapacitet za efektivno upravljanje
komunalnim vrstim otpadom. U mnogim zemljama odgovornost je
delegirana bez adekvatne podrke jaanju kapaciteta na lokalnom
nivou. Kao pomo lokalnoj samoupravi da
30
sprovodi svoje obaveze upravljanja komunalnim vrstim
otpadom,organi dravne uprave moraju dati uputstva i mere za jaanje
kapaciteta u oblasti administracije,finansijskom menadmentu,
tehnikim sistemima i zatiti ivotne sredine.Takoe,intervencija
nadlenih organa se esto trai radi razreenja problema nadlenosti
izmeu tela lokalne vlasti i radi formiranja odgovarajuih oblika
udruivanja kada postoji potreba za saradnjom nekoliko lokalnih tela
(kao u veini gradskih oblasti) radi efektivnog upravljanja otpadom.
Lokalne vlasti su odgovorne za organizaciju sakupljanja, transporta
i odlaganja komunalnog otpada, nadgledanje transporta i odlaganja
industrijskog otpada, odluivanje lokaciji postrojenja za tretman
ili odlaganje komunalnog otpada, pitanja lokalnih propisa o
upravljanju otpadom, finansiranje nadgledanje sanacije smetlita i
zatvaranja postrojenja za otpad, kao i za uee u regionalnim
projektima. Lokalna vlast je odgovorna za omoguavanje usluga
sakupljanja i odlaganja komunalnog vrstog otpada. Lokalna vlast
postaje zakoniti vlasnik otpada kada je sakupljen ili spreman za
sakupljanje. Odgovornost za upravljanje otpadom se obino
specificira u podzakonskim aktima ili propisima i moe da proistekne
iz ciljeva politike koja se odnosi na zatitu zdravlja i ivotne
sredine. Zadovoljstvo korisnika obezbedjenom uslugom, pohvala viih
vlasti, finansijska transparentnost rada su vani kriterijumi za
uspeno upravljanje komunalnim vrstim otpadom iz perspektive lokalne
vlasti. Pored upravljanja komunalnim vrstim otpadom, optinske
vlasti su takodje odgovorne za obezbedjenje itavog niza
infrastrukturnih i socijalnih usluga. Potrebe i zahtevi za
upravljanjem komunalnim vrstim otpadom moraju biti odmereni i
upueni u kontekstu potreba i prioriteta u svim sektorima i
uslugama. Za ispunjavanje odgovornosti za upravljanje komunalnim
vrstim otpadom, lokalne vlasti u drugim zemljama obino osnivaju
tehnike agencije za posebne namene, koje su ovlaene da sklapaju
ugovore sa privatnim preduzeima radi obezbedjenja usluga
upravljanja otpadom. U ovom sluaju, lokalne vlasti ostaju odgovorne
za regulisanje i kontrolu aktivnosti i rad ovih preduzea. Efektivno
upravljanje komunalnim vrstim otpadom zavisi od saradnje sa
stanovnitvom i lokalna vlast treba da preduzme mere za razvijanje
javne svesti o vanosti upravljanja komunalnim otpadom,zatite ivotne
sredine i promovie aktivnu ulogu korisnika i lokalnih zajednica u
lokalnom upravljanju otpadom.
Agencija za zatitu ivotne sredine Glavna uloga Agencije za
zatitu ivotne sredine u upravljanju otpadom je da se zatiti ivotna
sredina i zdravlje ljudi, kao i da se spree ili minimiziraju efekti
zagaenja na ivotnu sredinu. Ona ima vanu ulogu u praenju
informacija o koliinama otpada i potrebama za upravljanjem i
postrojenjima za odlaganje komunalnog otpada. Agencija te
informacije redovno publikuje.
31
Agencija za reciklau Agencija za reciklau ima ulogu u
promovisanju smanjenja otpada i reciklae.Agencija podrava kompanije
da kroz razne aktivnosti smanje koliinu otpada koji generiu.
Privatni sektor U mnogim zemljama postoji veliki interes za uee
privatnih kompanija u upravljanju otpadom. Nekada je to rukovodjeno
nemogunou komunalnog sistema da prui adekvatnu uslugu, a nekad pod
uticajem nadlenih organa. Tri kljune komponente uspenih aranmana
su: konkurencija, transparentnost i odgovornost. Kao alternativa
velikim kompanijama koje mogu obezbediti kompletnu uslugu, mogu
ukljuiti i mala preduzea. Ona esto koriste jednostavnu opremu i
radnointenzivne metode, stoga mogu da sakupe otpad na mestima gde
konvencionalna vozila velikih kompanija ne mogu da pridju. Formalni
privatni sektor ukljuuje irok opseg preduzea. Kao potencialni
pruaoci usluga, privatna preduzea su primarno zainteresovana za
zaradu, kao naknadu za njihovo investiranje u davanje usluga
sakupljanja, transporta, tretmana, reciklae i odlaganja otpada.
Radom u razliitim oblicima partnerstva sa javnim sektorom, oni mogu
da omogue kapital, upravljake i organizacione sposobnosti, rad i
tehnika znanja. Obzirom na njihovu profitnu orijentaciju, privatna
preduzea mogu, pod odredjenim uslovima, da omogue usluge
upravljanja komunalnim vrstim otpadom mnogo efektivnije i pri niim
trokovima, nego javni sektor. Medjutim, ukljuenje privatnog sektora
nije samo po sebi garancija efektivnosti i niskih trokova. Problemi
nastaju kada je privatizacija loe shvaena i kada ne postoji
konkurencija. Privatna preduzea za sakupljanje otpada mogu sklopiti
ugovore direktno sa korisnicima usluga. ee, oni rade pod ugovorom
sa lokalnim vlastima. U ovom sluaju, lokalne vlasti obino zadravaju
odgovornost za visinu naknade od stanovnitva. Ovakav aranman
obezbedjuje ujednaenije pruanje usluga, jer kada privatno preduzee
direktno prikuplja naknadu od stanovnitva, ono nije motivisano za
pruanje usluga u siromanim oblastima, gde je teko prikupiti
naknadu.
Nevladine organizacije NVO su esto spona izmedju privatnog
sektora i vlasti. NVO mogu pomoi u poveanju kapaciteta ljudi ili
lokalnih zajednica da igraju aktivniju ulogu u upravljanju vrstim
otpadom doprinosei:
o razvijanju javne svesti o problemima upravljanja otpadom
32
o organizacionim kapacitetima i stvaranju udruenja graana o
boljoj komunikaciji lokalnih udruenja I nadlenih organa o
znaajnijem ueu graana u procesu implementacije.
5. ZakljuakMogunosti za zatitu radne i ivotne sredine od vrstih
otpada rastu u skladu sa modernizacijom proizvodnje,
naunoistraivakim radom i ekoloke svesti i odgovornosti. Javljaju se
nove tehnologije za tretiranje problematinih kategorija otpada, a s
druge strane, proizvoai otkrivaju nove mogunosti primene
recikliranih materijala. Neophodno je da konstruktori, proizvoai i
strunjaci prate stanje i procese u radnoj i ivotnoj sredini, jer e
one uticati na efikasnost, racionalnost i ekonominost odreenih mera
i postupaka monitoringa, zatite i uklanjanja posledica zagaenja.
Polazei od rastuih zahteva jedne ili vie zemalja u okruenju, veliki
broj preduzea i ustanova svoju poslovnu strategiju prilagoava
potrebama savremenog drutva za ouvanje radne i ivotne sredine.
Procena investicionih ulaganja daje se na bazi procene potrebne
opreme i sredstava, koja e se instalirati u odgovarajue objekte.
Ovom procenom su obuhvaeni graevinski objekti na kompleksu za
separaciju i priprema vrstog otpada za reciklau. Pri optimizaciji
zatite, potrebno je imati u vidu nekoliko osnovnih principau
tretmanu sa otpadom i otpotovati osnovne ekolokew kriterijume.
tetne i opasne supstance treba uklanjati na samom poetku procesa,
jer se na taj nain ostatak proizvoda, namenjen deponovanju prestaje
da tretira kao otpad, koji iziskuje specijalni neekonomini tretman.
Najvrednije elemente treba odstraniti u prvoj fazi, ime je omoguen
prestanak postupka u trenutku kada dobit postane zanemarljiva.
Sadanja saznanja o tetnom i opasnom dejstvu vrstog otpada izradjena
su na vrlo oprenoj predpostavci, da je verovatnoa pojave tetnih
posledica linearno proporcionalna primljenoj dozi zagadjujuih
materija. To znai, da nema ,,dozvoljene'' doze otpada i da svaka pa
i najmanja koliina ostavlja posledice po oveka, ivotinje i biljke.
Zdravstvene mere zatite, koje treba preduzimati u okviru strategije
upravljanja otpadom, zavise pre svega od prihvatljive granice
,,izlaganja'' dejstvu tetnih i opasnih supstanci iz otpada i
raspoloivih kapaciteta teritorije za zatitu radne i ivotne
sredine.
33
